KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 86, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 15. DECEMBAR 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 12. januara

I BETON BR. 86 DANAS, Utorak, 15. decembar 2009.

MIXERPi{e: Sa{a ]iri}

SAJAMSKA ENTROPIJAIdeologija diletantizma

Od 2. do 6. decembra u Sofiji je odr`an 28. Me|unarodni Sajam

knjiga. Srbija je pro{le godine prvi put u~estvovala na sofijskom

Sajmu knjiga, kada je dogovoreno da 2009. bude zemlja po~a-

sni gost Sajma. Godinu dana kasnije umesto {tanda po~asnog

gosta posetioce Sajma knjiga u Sofiji do~ekao je pove}i prazan

prostor na privilegovanom mestu Nacionalnog dvorca kulture,

gde se Sajam odr`avao. Neposredno uo~i otvaranja Sajma u So-

fiji Ministarstvo kulture Srbije je posle dugih i neuspe{nih tele-

fonskih pregovora, jednom faks porukom otkazalo svoje u~e{}e.

Zanimljivo, ni za srpske ni za bugarske medije sajamska crna ru-pa nije bila neka posebna vest. Recimo, dnevnik „24 ~asa“ kon-

statuje da je Srbija otkazala svoj nastup kao specijalni gost na

Sajmu knjiga, kako je prvobitno bilo najavljeno. „Susedi nisu

uspeli da se pripreme za predstavljanje zbog kratkog roka“, kon-

statuje se u ovom listu bez daljeg obja{njenja kakav je to kratak

rok od godinu dana.

Kriti~ku notu sadr`i osvrt Aleksandra Krsteva, kolumniste „Kul-

ture“, nedeljnika za kulturu, literaturu i umetnost, najrelevant-

nijeg takvog nedeljnika u Bugarskoj. U tekstu indikativnog na-

slova „Izgubljeni sajam“ Krstev je targetirao tri nose}a doga|a-

ja 28. Sajma knjiga u Sofiji: u~e{}e Srbije kao slu`benoga gosta,

posetu “jevrejskog Tolstoja” Amosa Oza i novi roman Dena Bra-

una Izgubljeni gost. „Nedostatak gostuju}e dr`ave se odrazio

ozbiljno, pogotovo imaju}i u vidu pro{logodi{nje u~e{}e Rusije

koja je zauzela gotovo polovinu povr{ine sajma“, obzirno kome-

natri{e Krstev ovaj me|udr`avni kulturni skandal. Opet, dok na-

{i mediji }ute o otkazivanju nastupa Srbije u poslednji ~as, srp-

sko Ministarstvo kulture na svom sajtu slavodobitno obznanju-

je ilustrovanu reporta`u nastupa na{ih poslenika na „Danima

srpske kulture“ u Sofiji. Jeste da to nije to, ali se vremenski po-

klapa a i raznovrsno je.

LAKO JE TU\IM PRUTOM GLOGINJE MLATITIUmesto srpskog {tanda u Sofiji se instalirala delegacija srpskog

PEN-a, filmski i pozori{ni delatnici i predstavnici Narodne bibli-

oteke Srbije. Kako saznajemo na sajtu Ministartva kulture Srbije,

bugarologu Mihajlu Panti}u i vizantologu Sr|anu Pirivatri}u bu-

garski predsednik Georgi Prvanov uru~io je odlikovanja zbog nji-

hovog rada na „popularisanju bugarske kulture u Srbiji i unapre-

|enju veza izme|u bugarskog i srpskog naroda“, Beogradsko

dramsko pozori{te je u Nacionalnom pozori{tu „Ivan Vazov“ na-

stupilo sa predstavom Falsifikator, u galerijskom holu Narodne

biblioteke „]irilo i Metodije“ u Sofiji otvorena je izlo`ba Narod-

ne biblioteke Srbije Dva Radoslava, dva vremena, dok je u biosko-

pu Bugarske kinoteke „Odeon“ u Sofiji prikazana kratka retro-

spektiva filmova Gorana Markovi}a. Ono {to sajt nacionalnog Mi-

nistartva kulture nigde ne pominje jeste marginalna ~injenica da

ni ovog gostovanja srpskih pisaca ne bi bilo da put do Bugarske

i boravak u Sofiji nije finansirala jedna strana organizacija koja

poma`e brojne projekte kulturne saradnje u regionu jugoisto~-

ne Evrope. Zaborav kao neuki nemar ili potuljena namera, sve-

jedno. Dok se s jedne strane bugarski partner ostavlja na cedilu,

s druge se paradno {epuri na temelju tu|ih uplata.

Uzgred, da li }e novoinicirani borci protiv stranih donacija oku-

pljeni oko opskurne grupe P 70 na novinski

stub srama metnuti gospodu Mihajla Panti-

}a, odnedavno nosioca ordena „Svete bra}e

Kirila i Metodija“, te pisce Gorana Petrovi-

}a i Lasla Bla{kovi}a, sofijske had`ije? Ili }e

ipak uspeti da razumeju da siroma{ne ze-

mlje u tranziciji, poput Srbije, sa zahvalno-

{}u treba da pristanu na svaki koristan

aran`man koji vodi regionalnoj saradnji i

promociji doma}e kulture?

BLACK HOLE ZAUZEO CEO HOLNo, vratimo se na{em veselom skandalu:

pozovite Srbiju i dobi}ete Pin~ona pride, cr-

nu sajamsku rupu i galakti~ki bezdan od

200 kvadratnih metara preglednog ni~ega,

milosrdno poklonjenog posetiocima Sajma

knjiga u Sofiji. Neka pukne pogled po sa-

jamskoj hali, za{to da nas balast {tanda

sputava u kretanju i u percepciji sajamskog

enterijera? Ionako bi ih zasuli mrtvim kla-

sicima i podobnim PEN-ovcima, pla~evnim

`enskim pismom po meri Sanje Domazet ili

osve{tanom verskom i zavedenom stru~nom

literaturom. Dakle, za{to se na{i popi{ma-

ni{e: zbog Velbu`da, Marice, Slivnice, logi-

stike za NATO avione 1999. ili Jeremi}, Vuk,

podseti na bugarsko priznanja nezavisnosti

Kosova?

Sledi kratak intervju sa Veselinom Kostovim

iz Asocijacije Bugarska knjiga, predstavni-

kom organizatora 28. Sajma knjiga u Sofiji.

1. Kakav je dogovor bio sa srpskom stranomoko zakupa {tanda?O~ekivali smo da Ministarstvo kulture Repu-

blike Srbije iznajmi oko 200 metara kvadratnih. Do poslednjeg

trenutka smo ~uvali ovo posebno mesto u Nacionalnom dvorcu

kulture, gde se Sajam knjiga odr`avao.

2. Koje je razloge Ministarstvo kulture Srbije navelo da otka-`e zakup {tanda?Asocijacija Bugarska knjiga, koja organizuje Sajam, nije dobila jasan

zvani~an odgovor na vreme. Imali smo nekoliko telefonskih razgovo-

ra sa predstavnicima srpskog Ministarstva kulture, ali nije bilo jasnog

odgovora. Bilo je nekoliko razgovora izme|u bugarskog i srpskog Mi-

nistarstva kulture da bugarsko ministarstvo pomogne srpski {tand.

Poslednja ponuda Asocijacije Bugarska knjiga bila je da nam srpsko

ministarstvo plati samo tro{kove ~i{}enje, struje, obezbe|enja itd. i

da samostalno obezbedi konstrukciju {tanda. Bugarsko Ministarstvo

kulture se dogovorilo sa Nacionalnim dvorcem kulture da se prostor

MIXERSa{a ]iri}: Sajamska entropija

ARMATURAJerko Bakotin&Hrvoje Kre{i}:

Gaza – dan u najve}em zatvoru na svijetu

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}:

@ao mi te, ima da te boli...

BULEVAR ZVEZDAKECMANOVI], Nenad

BLOK BR. VRadovan Popovi}: Primeri (1)

Ovoga puta o bolu: Srpski {tand u Sofiji

IIBETON BR. 86 DANAS, Utorak, 15. decembar 2009.

za {tand iznajmi besplatno. Mo`da je ova ponuda poslata prekasno

(10 dana pre otvaranja Sajma) i odgovor dat putem telefona je bio da

nema vremena da se organizuje nastup. Potom smo primili faks Mini-

starstva kulture da Srbija ne}e u~estvovati.

3. Za{to nema zvani~nog saop{tenja Sajma knjiga u Sofiji otome, odnosno za{to i bugarska i srpska {tampa pre}utkujuovaj doga|aj?[tampa nije kriva za manjak informacija. Bilo je dosta pitanja na

konferencijama za novinare pre po~etka Sajma, ali mi iz Asocija-

cije Bugarska knjiga nismo bili spremni da damo odgovore. Ni-

smo imali nikakve zvani~ne informacije u tom trenutku. Problem

je bio u nedostatku informacija od strane oba ministartva kultu-

re. Mo`da su oni bili isuvi{e diplomatski nastrojeni, {to je dobro

za administarciju, ali nije dobro za biznis.

Kao zaklju~ak, glavni razlog su bili problemi u komunikaciji iz-

me|u dva ministarstva. Mo`da su postojali i finansijski proble-

mi tako|e. Da ne bude zabune, Me|unarodni Sajam knjiga u So-

fiji je u celini deo privatnog biznisa, njime rukovodi Asocijacija

Bugarska knjiga koja predstavlja udru`enje bugarskih izdava~a

i knji`ara i koje je 100%odsto privatna kompanija. Jedina mogu}-

nost da se podr`i predstavljanje neke strane zemlje jeste da bu-

garske dr`avne institucije obezbede novac. To je Bugarsko mi-

nistarstvo i predlo`ilo, ali samo delimi~no.

Sre}om, doneli smo odluku da Srbija i slede}e godine bude po-

~asni gost. Ove nedelje po~injemo razgovore sa na{im Ministar-

stvom kulture o finansijskim aspektima. Insistira}emo da budu

znatno aktivniji u razgovorima sa svojim kolegama iz srpskog

Ministarstva kulture.

HAM-HAM BROTHERS 3, SOFIJSKA VERZIJA10 dana do Sajma, zemaljski dani teku

Bradi} (suzdr`ano): I {ta ka`u Bugari? Ne daju struju i usisiva-

~e d`abe?

Zoksi (spremno, ali oprezno): Ne, {efe. Ka`u: zar vam ni-

je dosta {to smo vam dali d`abe {tand od 200 kvadrata na

udarnom mestu Sajma.

Bradi} (pogo|eno): Stipse. [ta }e mi kvadrati bez struje i

~ista~ice? [ta, treba iz Beograda da nosim re{o na bate-

rije? Ili da ~ekam da mi Mrka i \ilas montiraju {tand?

Zoksi (za sebe): Pa jeste, zavr{ili bi ga kad i Kineski most.

Bradi} (u vatri): Zar treba Mla|u da anga`ujem ko no}nog

~uvara nacionalnog {tanda?

Zoksi (za sebe): To i ne bi bilo lo{e. U{tedeli bi na hotel-

skom sme{taju. A i voli da ~ita.

Bradi} (razjaren ali otmen): Pa {ta oni misle, da tra`im od

Mla|e da mi ke{ira one besplatne deonice NIS-a pa da pla-

tim Bugarima elektri~are i dun|ere?

Zoksi (iznena|eno i glasno): Mla|a ima deonice NIS-a? A

ja mu u Kliu jo{ davao platu. Pet puta godi{nje.

Bradi} (pribran, ozbiljan): Ma ne taj Mla|a... Jedan je Mla|a.

I {ta sad? Da platim bugarski info-stan? Pa ja ga ni u BDP-u

nisam pla}ao.

Zoksi (probirljivo): [efe..., a da se vadimo na H1N1?

Bradi} (tra~ak nade u pogledu je daleko): A kako?

Zoksi (jasno): Ka`emo: beda udarila u srpski PEN, pomor

me|u PEN-ovcima, svi su u karantinu, po ku}ama i velepo-

slanstvima. Mika u radnoj poseti {umaru, Goksi tihuje u le-

vitiraju}em manastiru... Jednostavno, nema ko da ide.

Bradi} (seti se): Dobar predlog, ali d`aba. Mika {ije ode-

lo, treba da primi orden na filolo{ke grudi. Ne ide da ga

dobije po{tom. A i Prvanovu ne bi bilo pravo.

Zoksi (spremno): U pravu ste, otpada.

(Pauza. Naelektriziran kabinetski zrak)

Zoksi (uzbu|eno): [efe, {efe. Bugari poslali depe{u. Top sekret.

Bradi} (smejulji se): Sekret? Da nije ru`ino ulje? ^itaj, {ta vele

crnomorska bra}a?

Zoksi (razgovetno): Plava riba, svastikin but, kljukana dinastija...

Bradi} (patronski): Zoksi, nemoj mene time, ja sam vi{e za kla-

sike. Peki}, Andri}, runo u avliji i tako to... Aj probaj donjom

specijalnom {ifrom.

Zoksi (momentalno&trijumfalno): [efe, Bugari pla}aju sve.

Bradi} (deus bez ma{ine): Sve? Stvarno... (pauza brige) A {ta

sad?

Zoksi (izdaleka): A da im poturimo koncept za Lajpcig?

Bradi} (o~ajno): Koji koncept?

(Kabinetski mrak)

SPREM’TE SE, SPREM’TE, LAJPCIGIDogovor koji je postignut izme|u bugarskog i srpskog Ministar-

stva kulture da Srbija i idu}e godine bude po~asni gost, i to ne

zato {to je ove godine briljirala u svom nastupu nego zato {to se

uop{te tamo nije ni pojavila, pokazuje da su Bugari progutali svoj

ponos, oprostili izjalovljen prihod – a mo`e biti redukovali ho-

norare pomo}nom sajamskom osoblju, sve u cilju o~uvanja do-

brosusedske idile. Problem u komunikaciji, koji pominje Veselin

Kostov, svakako pada na teret oba ministarstva. Ono {to, blago

re~eno, zabrinjava u pona{anju aktuelnog Ministarstva kulture

Republike Srbije koje vodi Neboj{a Bradi}, jeste tako laka sprem-

nost da se Srbija izlo`i regionalnoj blama`i zbog tri~avih par hi-

ljada evra koliko je mogao da ko{ta zakup i montiranje na{eg sa-

jamskog {tanda. Na stranu potpuna nefleksibilnost da se prihva-

te olak{ice koje je bugarska strana predlo`ila, dodu{e sa debe-

lim zaka{njenjem, i plati samo odr`avanje {tanda. Izgovor taj-

mingom budi ozbiljnu sumnju u to da li je Ministarstvo uop{te

imalo pripremljen program za nastup na {tandu po~asnog gosta,

a to }e re}i publikacije i knjige prevedene na bugarski jezik i raz-

ra|enu shemu knji`evne ponude, koja se ne mo`e svesti na pu-

ko fizi~ko prisustvo pisaca na {tandu.

Ako neko jo{ uvek ne zna, Srbija je po~asni gost na Sajmu knjiga u

Lajpcigu 2011, koji je zajedno sa Frankfurtom najzna~ajniji nema~-

ki sajam knjiga. Nastup na{e zemlje i pona{anje Ministarstva kul-

ture na Sajmu knjiga u Sofiji 2009. treba videti kao uvertiru za Laj-

pcig. Lajpcig se brani u Sofiji, da parafraziramo jednu staru ratnu

krilaticu. U Sofiji su se demonstrirali infrastrukturni i kadrovski

kapaciteti kojima na{e Ministarstvo kulture raspola`e za prezen-

taciju na{e literature, ali i stepen menad`erske samosvesti i odgo-

vornost prema poslovnim partnerima. Da su gospoda Bradi} i Ha-

movi} razmi{ljali o nacionalnom blamu kome }e biti izlo`eni svi ko-

ji sa Srbijom imaju ikakve veze kada se pro~uje za ovaj skandal, sa-

mi bi podigli kredit i iz svog d`epa platili na{ {tand, ako se ve} dr-

`avni bud`et nedotupavno ma}ehinski odnosi prema resoru kultu-

re kao vrsti uzaludnog luksuza i elitisti~ke razbibrige. Ovako je, {to

bi rekli pro-EU politi~ari, upu}ena sna`na i jasna poruka ne samo

organizatorima Sajma u Lajpcigu.

Jer, ne mora da zna~i da }emo ba{ svaki put prekr{iti preuzete

obaveze i otkazati u minut do dvanaest. Mo`da }emo vam i do}i.

Mo`da }emo vam i ne{to korisno pokazati. Dodu{e ne onoliko i

onako kako bismo mogli da smo po~eli na vreme i radili kompe-

tentno, van strana~kih uticaja i li~nih sujeta, ali ajd sad, da ne

zakeramo previ{e. Samo, vodite ra~una o ~uvenoj krilatici po-

slednjeg od Lujeva. Ako teto{ete a ne kultivi{ete brljive prosta-

ke, mo`e se desiti da entropija zakuca i na va{a vrata. A mi smo

navikli da `ivimo s njom, ruku pod ruku, kao sa Mladi}em i sa

[korpionima, sa pravdom za Uro{a i sa detinjom ljubavlju za Pa-

homija, sa tajkunima i demokratama, sa zlikovcima i patriotama.

Entropija je virus. Virus popustljivosti pred {teto~instvom

ARMATURAPi{u: Jerko Bakotin & Hrvoje Kre{i}

GAZA – DAN U NAJVE]EM ZATVORU NA SVIJETU

Reporta`a

SILAZAK NA MJESECVi{e od milijun i pol ljudi nagurano je u obalni pojas dug oko ~etrdeset te {irok izme|u osam i de-

vet kilometara; u njemu su ku}e i zgrade poru{ene, ekonomija devastirana, a {verc i podzemlje

doslovno su izvor `ivota. Ogradite sve ovo osam metara visokim zidovima, bunkerima, bodlji-

kavom `icom te vrhunskom nadzornom tehnologijom, dodajte militantne islamske ekstremiste

koji na svakom koraku vje`baju svoj autoritet, redovna manja bombardiranja i zra~ne napade,

i dobit }ete Gazu danas – bez ikakve sumnje najkontroverzniji dio pri~e o Izraelu i Palestinci-

ma. Najve}i okupatorski zatvor na svijetu, odnosno najuspje{niji mogu}i i potpuno opravdani

na~in borbe protiv terorizma: ba{ kao i kod svih drugih izraelsko-palestinskih tema, {to Gaza

zapravo jest ovisi o perspektivi. Dvadeset i ~etiri sata provedena unutra dovoljna su, me|utim,

za jedan jednostavan zaklju~ak – pojas Gaze vjerojatno je jedno od istovremeno najljep{ih i naj-

tu`nijih mjesta na svijetu.

Uz svu potrebnu papirologiju, u Gazu se iz Izraela mo`e u}i samo preko grani~nog prijelaza u

Erezu, kompleksa zgrada velikog gotovo poput Zra~ne luke Pleso. Projektiran je i sagra|en

tako da ljude te{ko pu{ta u Gazu, a iz Gaze – za one koji imaju sre}e te uop}e od tamo smiju

iza}i – jo{ i te`e. Pregled putovnice prvo je i posljednje mjesto na kojem }ete pri ulasku sre-

sti slu`beno izraelsko lice, nakon toga slijede dugi i klaustrofobi~ni hodnici, vrata koja se sa-

ma otvaraju i zatvaraju, `icama ogra|eni prolazi, visoki betonski zidovi te – naravno – gomi-

la kamera koja ne dopu{ta nijednom centimetru prostora da ostane nepokriven. Nakon izra-

elskog prijelaza, odnosno labirinta dugog gotovo kilometar, izbija se na „ni~iju zemlju“. Do

susreta s Palestincima treba pre}i jo{ gotovo kilometar brisanog prostora, koji omogu}uje

prvi pogled unutra i prvi dojam. On se ne}e mijenjati do izlaska, samo }e dobiti dodatne kon-

ture i nijanse, jer ovo je potpuno drugi svijet, nimalo sli~an bilo ~emu {to smo dosad vidjeli u

`ivotu. Povr{ina Mjeseca prvo je {to prolazi kroz glavu, tek sunce i pokoja biljka prekidaju smi-

jeh izazvan nevjericom, te prizivaju u misao pravu rije~ i gr~ koji ju prati – apokalipsa. Svuda

oko nas su pusto{ i ru{evine, ako se ~eli~na armatura {to viri iz ostataka betona koji je izbje-

gao pretvaranje u prah uop}e mo`e nazvati ru{evinom. Sasvim simboli~no, palestinska kon-

trola smje{tena je u jednom gra|evinskom kontejneru, malo iza nje je i neslu`bena, Hamaso-

va, gdje putnicima otvaraju torbe i gledaju nosi li netko – ne bombe ili oru`je, nego alkohol

– otkako je Hamas zavladao Gazom, alkoholna su pi}a strogo zabranjena. Zateknu li nekog od

lokalnog stanovni{tva u posjedu boce piva, Hamasovi }e mu ~lanovi priu{titi nekoliko dana

nimalo suptilnog preodgajanja.

Ima i knjiga: Nesrpski {tandovi u Sofiji

OPET SU TU!

III BETON BR. 86 DANAS, Utorak, 15. decembar 2009.

S KOPA^IMA TUNELAZahvaljuju}i prija{njem dogovoru, u Gazi nas ~ekaju Sami Abu Salem, novinar i fotoreporter iz Ga-

ze, te voza~ Jusuf, i to u bijelom „mercedesu“ E klase. Iako star desetak godina, taj je „mercedes“

samo doprinosio nadrealnosti situacije. Sami je povremeni predava~ novinarstva i fotografije na

fakultetu u Gazi. Brzo shva}amo kako nismo mogli imati vi{e sre}e: te~no govori engleski i pozna-

je gotovo ~itavu Gazu. Bio je ~lan Muslimanskog bratstva, ali na vrijeme je shvatio tko su „lo{i

momci“, pa danas mrzi Hamas, nevezano za to {to su ga relativno nedavno brutalno pretukli ka-

da ih je fotografirao prilikom egzekucije jedne Palestinke. Izraelci su ga, ka`e, dva puta ranili,

jednog su mu brata ubili, drugog strpali u zatvor te ga ve} vi{e od deset godina nije vidio. Vi`ljast

je, duhovit i otvoren, unato~ svemu {to mu se dogodilo – ili mo`da upravo zbog toga – nemogu}e

je izbje}i osje}aj kako se ovaj ~ovjek u svakoj situaciji mo`e izvu}i, i pre`ivjeti.

– Smjestite se brzo u hotel, pa vas vodim u tunele, govori nam, ne gube}i vrijeme. Misli na tune-

le ispod Rafaha, grada na jugu pojasa Gaze, jedinu ovda{nju vezu sa vanjskim svijetom.

Pri smje{taju u Hotel „Beach“, koji sa svojom prosje~nom ponudom djeluje kao nevjerojatna oa-

za luksuza, poma`e nam zaposlenik lokalne turisti~ke agencije. ̂ uv{i nas kako razgovaramo, upao

je s pitanjem na te~nom srpskom: Odakle ste vi momci? – Iz Hrvatske, odgovaramo.

– Neverovatno, ja sam godinama `iveo u Kragujevcu. Zovem se Muhamed – za prijatelje Miki. Javite

se ako i{ta trebate, ka`e i, dok ga gledamo u nevjerici („Miki!?“) ostavlja nam svoj broj mobitela.

Kroz tunele se u Gazu iz Egipta krijum~ari sve: mo`da ne ba{ od igle do lokomotive, ali od igle do

hladnjaka ili motocikla u jednom komadu – svakako. Desetak ljudi za jedan tunel svakodnevno ko-

pa izme|u tri i {est mjeseci, ovisno o njegovoj dubini te duljini. Naravno, Izraelcima su jako dobro

poznate ove podzemne aktivnosti, a tunelima se osim ku}nih potrep{tina i bijele tehnike u Gazu

navodno doprema i naoru`anje, pa je ovo podru~je uz samu egipatsku granicu izlo`eno ~estim ra-

ketiranjima, tim vi{e {to projektili ponekad sti`u i s egipatske strane. Kopa~ tunela u Rafahu vje-

rojatno je jedno od najopasnijih zanimanja na svijetu. Na ulazu u jedno okno, plahtama i cerada-

ma sakrivenom od znati`eljnih pogleda, do~ekalo nas je desetak mla|ih momaka. Za fotografira-

nje nisu bili raspolo`eni, no nije im dugo trebalo da po~nu opisivati kako izgledaju njihovi dani.

– Pro{log su tjedna tri brata poginula kopaju}i tunel, stotinjak metara odavde, ob-

ja{njava jedan od njih. Ka`e kako je zrakoplov raketom pogodio tunel u kojem je bio

jedan brat; druga su mu dvojica prisko~ila u pomo} te poginula od sumpornih plino-

va. – Ga|aju nas u prosjeku dva do tri puta tjedno, obja{njava drugi. Pitamo – {to

radite kada raketiranje po~ne? – Bje`imo. Ako nemamo kamo drugdje, bje`imo u tu-

nele, obja{njavaju nam, a Sami dodaje:

– Tlo ispod nas premre`eno je tunelima poput mravinjaka. Nekada su mogli kopati

plitko, a danas su na granicu s Egiptom postavljeni zidovi koji idu i do osam metara

duboko u tlo, kako bi sprije~ili kopanje tunela. Nije im to po{lo za rukom, ljudi sa-

mo kopaju jo{ dublje. Ako se tunel uru{i tijekom napada dok se u njemu skrivaju ko-

pa~i, zarobljeni pod zemljom }e poku{ati kopati u svim smjerovima oko sebe. Pone-

kad prokopaju do drugog tunela u blizini, pa izi|u van. Ponekad ne.

Zarada jednog kopa~a mizerna je, za 12 sati rada dobije stotinjak {ekela dnevno –

tj. oko dvadesetak eura. Svaki tunel, me|utim, u ne~ijem je vlasni{tvu, a vlasnici na

njima zara|uju gomile novaca.

– Donedavno, vlasnik tunela je za prosje~an promet dnevno zara|ivao oko 1.000 do-

lara, jednako koliko i njegov poslovni partner na drugoj, egipatskoj strani. Sve {to vi-

dite na tr`nicama i du}anima u Gazi, apsolutno sve dolazi kroz tunele. Povr}e, dje~-

je igra~ke, televizori, doma}e `ivotinje... Nevjerojatno su va`ni za Gazu, {to se naj-

bolje vidi na primjeru goriva: prije nekoliko godina litra goriva ko{tala je oko 6 {e-

kela, zatim je – nakon po~etka opsade – sko~ila na 20 {ekela. Nakon {to je iz Egipta

roba po~ela pristizati tunelima, a s njom i jeftino gorivo, cijena je pala na jedan, dva

{ekela. O~ekivano, istovremeno se dogodio i enormni rast bogatstva nekolicine po-

jedinaca u Gazi, pri~a Sami.

PODZEMNA TR@NICANakon kratkog nagovaranja, dopu{ten nam je ulazak u 12 metara dubok i pola kilometra duga~ak

tunel. Spu{tamo se niz okno rasklimanim ljestvama, te dolje zatje~emo dva momka, koji nas uvo-

de u tunel. Vru}e je, zagu{ljivo, zrak je te`ak i ispunjen mirisom benzina. Na podu prolazimo po-

kraj napola prerezane plasti~ne ba~ve, ~eli~nom sajlom povezane s jednim, odnosno drugim kra-

jem tunela; to su kolica kojima se razmjenjuje roba. Sa svakim na{im pokretom, bez obzira koliko

pa`ljivim, pijesak otpada sa zidova i plafona. Na`alost, ne uspijevamo do}i na drugi kraj. Na jed-

nom mjestu tunel je tako uzak da bismo dalje mogli pro}i samo puzaju}i na trbuhu, a upravo na

tom mjestu kopa~i nam pokazuju kako je tunel nesiguran. Radovi jo{ nisu gotovi, treba ga podu-

prijeti gredama, a dotad bi se u svakom trenutku mogao uru{iti. Povratak je brz, sajlom na motor-

ni pogon nas di`u gore. Tek nakon izlaska shva}amo koliko je blizu Egipat – stra`arski toranj egi-

patske vojske stotinjak je metara daleko od nas.

Na maloj ~istini nedaleko od ulaza u desetke drugih tunela igra se nogometna utakmica. Ekipe su

u dresovima, tu je i sudac te stotinjak gledatelja, osje}aj formalnosti – zanemarimo li krajolik –

razbija tek ~injenica da ve}ina igra~a nema nikakvu obu}u, nego igraju bosi. Strance s fotoapara-

tom djeca }e okru`iti u tren oka, jedni }e htjeti biti na svakoj fotografiji, dok }e drugi nagovarati

da objektivom uhvatimo rijetke srame`ljive me|u njima. Na`alost, srame`ljivi nerijetko za to ima-

ju i dobar razlog, rije~ je o djeci koja su pretrpjela neku te{ku ozljedu, te se sada kre}u uz pomo}

{taka ili proteza. S vremenom popu{taju pred nagovorom svojih prijatelja, te se namje{taju za fo-

tografiranje, poku{avaju}i se pritom nespretno rije{iti svojih pomagala. Ne `ele ih na slici, pa ih

dodaju drugima, ili jednostavno privremeno bacaju negdje u blizinu.

Nakon igrali{ta odlazimo na aerodrom, odnosno ono {to je od njega ostalo. Uni{tena aerodrom-

ska zgrada, sve izbombardirano i razru{eno, zaraslo u travu, groteskno. – Ono tamo je VIP zgrada,

pokazuje nam Sami ru{evinu sjajne kupole, u kojoj opsceno zjape rupe veli~ine omanjeg {lepera.

Taman smo iza{li iz auta na prilaznu cestu i izvadili fotoaparate, kad li Sami odjednom po~ne vi-

kati „Idemo, idemo, netko puca!“. I zaista, pucali su. Iz daljine, skroz na kraju aerodroma, ~uli su

se pucnji, nekako tupo, „pk – pk -pk“, kao da je rije~ o dje~joj igra~ki. Pobjegli smo na drugu stra-

nu, iza zgrada, na pistu izrovanu tenkovskim gusjenicama.

– Ne znam jesu li nas samo htjeli upozoriti da ne prilazimo dalje, ili su nas zaista ga|ali. Ali, ne

namjeravam to otkriti, ka`e na{ vodi~ s jasnim instinktom za pre`ivljavanje.

Na drugom kraju aerodroma zati~emo gomilu motorista. Izvode akrobacije, u`ivaju i jurcaju, pot-

puno nadrealno, prizor iz „Mad Maxa“, na razorenoj pisti, usred ni~ega. Pogotovo kad ~ovjek zna

da su i motori stigli kroz tunele. Po Samijevim rije~ima, to je „recentan fenomen“, a prava poma-

ma je nastala pro{le godine kada je nakratko probijen zid na egipatskoj granici: stotine tisu}a lju-

di pohrlile su u Egipat, a vratile se na motorima. Istini za volju, priu{titi si ih mogu tek oni na plat-

nom spisku Hamasa, UN-a ili slu`bene vlade Palestinske samouprave iz Ramallaha, te vlasnici tu-

nela. Time je – uz ribarenje, ne{to sitne poljoprivrede te raznog mutnog i manje mutnog trgova-

nja na sitno – iscrpljen popis gospodarstva Gaze. Obrti su prethodno hranili 40 posto stanovni-

{tva, no blokada – ili opsada, kako ka`u lokalci, potpuno ih je uni{tila.

Nave~er se usred Gaze odvijao veliki Hamasov skup. Dva dana ranije, navodno prilikom poku{aja

postavljanja bombe u blizini izraelskih barijera, poginula su dva mlada borca. Pred nekoliko sto-

tina okupljenih Palestinaca Hamasovi du`nosnici odr`ali su im komemoraciju, proglasili ih mu~e-

nicima te usput iskoristili priliku za postrojavanje svojih jedinica, pjevanje pjesama vjersko-bor-

benog sadr`aja i dr`anje govora o snazi Hamasa i vjeri u Alaha. ̂ im su spazili strane novinare, Ha-

masovi su operativci pokazali koliko su marketin{ki osvije{teni – sa {irokim osmijehom natjerali su

gomilu da se razmakne, te nas za ruku doveli do prvih redova, bok uz bok ~ak ~etvorici njihovih

slu`benih snimatelja i fotografa.

U ulici pokraj trga na kojem se skup odr`avao Hamasove su se jedinice pod punom ratnom opre-

mom pripremale za sve~ano postrojavanje. Jedna od njih izgledala je pritom potpuno neuvje`ba-

no i nekoordinirano, i bez obzira na bajunete nataknute na juri{ne pu{ke u njihovim rukama, te iz-

vikivanje borbenih pokli~a iz petnih `ila, ~ovjek se te{ko mogao oteti dojmu da se pod maskama

skrivaju dje~ja lica, zbunjeni mladi}i {to su tek zagazili u pubertet.

IZLAZAKUjutro jo{ kratko razgovaramo s ribarima. O~ajavaju na mulu, pocrnjele ko`e i ispucanih ruku, ba{

kao u na{ih ribara. Njih sedmorica od jutra su uhvatili svega dva sanduka ribe. Izraelski ratni bro-

dovi brane im, ka`u, da se udalje vi{e od dvije milje od obale, dok izraelske ribarice izlovljavaju

palestinsko more bogato ribom. Tvrde da ponekad Izraelci i pucaju na njih. Pitanje „kako pre`i-

vljavate“ izaziva dramati~an efekt.

– Pre`ivljavamo? Zar je ovo `ivot? Alah – sarkasti~no i uzbu|eno se smije stariji mu{karac i upire

prstom u nebo. Nudi nam da posvojimo koje od njegove djece, jer ih on nema ~ime hraniti. Nje-

gov kolega po imenu Rami Abu Amira dodaje kako ponekad dobiju i pomo} od UN-a, no otkad je

Hamas na vlasti nisu vidjeli nikakvu ispomo}.

– Pojedu je mali „hamasi}i“, podrugljivo ka`e Rami, na {to se svi nasmiju. Zbog svega ovog, cije-

na ribe u Gazi dosegne i do 400 {ekela (oko 580 kuna) za pet-{est kila kvalitetnije srdele!

Anarhista je osu|en na godinu dana zatvora zbog izazivanja me|unarodnog incidenta.Pro{ao je namrgo|en pored gr~ke ambasade. Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

BETON BR. 86 DANAS, Utorak, 15. decembar 2009. IV

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

BL

OK

BR

. V

Rado

van

Popo

vi}:

Pri

mer

i (1)

KECMANOVI], dr Nenad (Sarajevo, 9. 9. 1947) marksista, politikolog, reformista, nacional-

ista, senator, svedok odbrane ratnih zlo~inaca. Diplomirao je politikologiju na Sarajevskom

univerzitetu gde je i doktorirao 1975. sa tezom o marksisti~koj valorizaciji teorije konver-gencije. Kao marksista i partijski aparat~ik, napredovao je u univerzitetskoj karijeri. Bio je

dekan FPN-a u Sarajevu, a u periodu 1988–1991. rektor Sarajevskog univerziteta. Paralelno

sa nau~nom, razvijao je i politi~ku karijeru. Tokom osamdesetih je ve{to ekvilibrirao izme|u

nacionalisti~ke i reformisti~ke orijentacije. Nakon Titove smrti je otpo~eo sa revalorizaci-

jom Ustava iz 1974. U politi~kom sukobu sa Raifom Dizdarevi}em, ostao je bez name{tenja

u Predsedni{tvu SFRJ (umesto njega je postavljen Bogi} Bogi}evi}). Bio je i u reformistima

Ante Markovi}a kao i ~lan ratnog Predsedni{tva BiH. Tokom 1992. se preselio u Beograd gde

je, pi{u}i svoje nacionalisti~ke tekstove za NIN, ve} stvorio odstupnicu za sebe. Radio je na

Univerzitetu BK, te na U~iteljskom fakultetu da bi naposletku postao {ef Odeljenja za poli-

tikologiju na beogradskom FPN. Kao senator RS neprestano je podr`avao politiku SDS-a i

pru`ao je svakovrsnu intelektualnu pomo} da se RS „razvije“ i postane to {to danas jeste.

Pomogao je osnivanje Odseka za politikologiju na Palama, gde i sam predaje. Bio je svedok

odbrane Mom~ila Kraji{nika, koji je progla{en krivim za istrebljenje gotovo 3000 bosanskih

muslimana i Hrvata kao i za u~e{}e u prisilnom preme{tanju vi{e od 100 000 muslimana iHrvata. Prati i komentari{e pre svega rad bo{nja~kih politi~ara, brane}i RS idejama Nikole

Koljevi}a i Biljane Plav{i}. Smatra da se genocid na tlu Bosne nikada nije dogodio, da je gra-

natiranje Sarajeva bilo slu~ajno, da su Markale re`irane, a da je najve}e etni~ko ~i{}enje

tokom rata izvr{eno upravo nad sarajevskim Srbima. Danas je zagovornik tesne saradnje na

osovini Tadi}-Dodik ({to se u stvarnosti i doga|a), kao i apsolutne simetrije Kosovo-RS.

Odu{evljen je raznovrsnim oblicima saradnje izme|u Srbije i RS. Posebno isti~e Dodikov

nastup na Saboru truba~a u Gu~i, kao i otvaranje {kole „Srbija“ na Palama. To smatra

odli~nim politi~kim porukama upu}enim ostatku bosanskog sveta. Autor je politi~ke krilat-

ice „Kosmet za Republiku Srpsku!“. Smatra da je to {to se dogodilo na Kosovu identi~no sa

“demografskim” procesima u RS, zaboravljaju}i razmere etni~kog ~i{}enja muslimanskog

`ivlja na teritoriji dana{nje RS. Veruje da se proces formiranja nacionalnih dr`ava na tlu

Evrope jo{ uvek nije okon~ao i sve svoje intelektualne snage usmerava ka razgradnji BiH.

Nedavno je iza{la knjiga njegovih do{minkanih kolumni iz NIN-a pod naslovom Nemogu}adr`ava: BiH. Ina~e, dana{nju Bosnu vidi kao “poslednju diktaturu u Evropi, a visokog pred-

stavnika za BiH kao poslednjeg diktatora na starom kontinentu”. Kada se sve ovo ima u vidu,

jasno je odakle poti~e bojevo punjenje za poetiku njegovog sina – Kecmanovi}a Juniora, au-

tora znamenitog romana Top je bio vreo, u kome je pisac uspeo da sasvim objektivno i nepoli-ti~no preto~i o~eve ideje u {tivo za relaksaciju uznemirenih Srba. Mada, dr Kecmanovi} Senior

za razliku od lakomislenog Juniora veruje da je ose}aj ugro`enosti kod Srba sjajna stvar, da

ga treba negovati jer ih ~ini budnim i tera ih da zbijaju redove (videti istoriju nastanka grupe

P70: Beton br. 73). Za razliku od ostra{}enog Juniora, povremeno odlazi u Sarajevo, gde,

kako ka`e, jo{ uvek ima neke prijatelje me|u Bo{njacima koji mu veruju

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

KECMANOVI], NENAD

Izlazak iz Gaze pri~a je za sebe, puno ve}a od ulaska. Obrnutim redoslijedom, sada prvo prolazimo Hamaso-

vu kontrolu, pa kontejner Palestinske samouprave, na postaji slikovitog imena „Hamsa – Hamsa“. Iako je

Hamas na vlasti, Izraelci ga ne priznaju, pa je postavljena „me|ukontrola“ slu`benih palestinskih vlasti. Oni

telefonski obavje{tavaju Izraelce o na{em prelasku – prilazak zidu bez najave zna~i otvaranje vatre. Pje{ke

prelazimo brisani prostor u grotesknom, vanzemaljskom krajoliku ru{evina, vru}ine i zaglu{ljive ti{ine, is-

prekidane tek {kripom pijeska pod na{im cipelama, i dolazimo pred ulaz u terminal. Ispred nas je {est ~eli~-

nih kliznih vrata, nigdje nikog, i nekoliko kamera koje nas gledaju, okruglih poput o~iju robota iz filma

„2001: Odiseja u svemiru“. Nakon otprilike minute jedna vrata sama kliznu u stranu. U sobi nas do~ekuje

prazan stol i jo{ jedna kamera, bez ikakvih obja{njenja. Vrtimo se po njoj, poku{avamo pro}i kroz vrata, sa-

mo da bi nam glas iz zvu~nika nakon nekoliko trenutaka naredio – stavite torbe na stol. Niotkuda se pojavlju-

je Palestinac, jedan od nosa~a prtljage porazbacanih unutar ovog kompleksa, prigodno obilje`en fluore-

scentnim prslukom, jedino `ivo bi}e koje nam se izravno obra}a. Otvara na{e torbe, usmjerava ih prema ka-

meri i nakon nekoliko trenutaka govori nam kako mo`emo pro}i dalje. Kona~no, bez prtljage ulazimo u ne-

kakvu kapsulu. Mjesto gdje moramo staviti noge u njoj je jasno ozna~eno, ruke dr`imo ra{irene visoko u zra-

ku. Oko kapsule se tada zavrti senzor koji skenira ~itavo tijelo. Pali se zelena lampica, mo`emo dalje. Nakon

otprilike sat i pol vremena smo na teritoriju Izraela. S druge strane ostali su Sami, koji je za razliku od go-

leme ve}ine stanovni{tva, u `ivotu vidio i svijet van Gaze, Jusuf, Hamas i ~itav morbidni kabare grotesknog

zatvora za milijun i pol ljudi.

– Mi smo robovi. Sje}am se, kada sam jednom bio izvan Gaze, u drugim zemljama, i gledao kako ljudi `ive u

slobodi, dobio sam osje}aj kako mi nismo dio ~ovje~anstva. U po~etku smo govorili o velikom zatvoru, ali za

toliko ljudi, on je zapravo vrlo, vrlo malen. Moja `ena ima rak, a ja je ne mogu izvesti van Gaze. Ovdje u bol-

nici nema ni aspirina, pri~ao nam je jedan Palestinac zaposlen u UN-ovoj {koli, u kojoj nema ni olovaka ni pa-

pira. Gledao nas je velikim, toplim, odlu~nim o~ima. Bila je to situacija u kojoj smo mogli samo {utjeti i gu-

tati knedle. Sami je, me|utim, neuni{tiv.

– Volim Gazu – bio sam u New Yorku, no nije mi se svidio. Nema du{u. Ali, ako ikako bude mogu}e, moja dje-

ca ne}e ovdje `ivjeti

@ao mi te, ima da te boli...

Lepo sam joj napiso na Fejsu,

Jer ne mo`e ~ovek da odoli

Silovanju u sajberskom spejsu.

[rafcigerom slu`im se ko mi{em,

Iz zvu~nika njen ve} ~ujem jauk,

Koljem, karam, pi{em, onani{em...

Nek naru~i sama krst i sanduk.

Obe}o sam mozak da joj prospem

Kojim ni{ta ne ume da shvati...

A ja }u je se}i gde god dospem,

Tran{iranu njenima je dati

Da je glo|u sve onako presnu,

Taj je prizor mojoj du{i klopa...

Ne prodajem pri~u beslovesnu,

Ja se hranim putem Foto{opa.

A mi smo je sa tri no`a sekli,

Ja i moja dva nik-imenjaka,

U rerni je Nero-Smart ispekli,

Napravili gozbu od pornjaka...

Grbove joj rezali po nju{ki,

Terali da peva i navija...

Ispod smo se potpisali mu{ki:

Nik-nejm Grobar i nik-nejm Delija.

Odradili ritualna klanja,

Navija~ka silovanja grupna,

Pravili joj sva mogu}a sranja...

A ona nam osta nedostupna.

Psovali joj sve mrtvo i `ivo,

Boga {to je nepristojnom stvori,

[to se iza nik-nejma ne skriva,

[to ba{ nikom da ne odgovori...

Kako mo`e sve da ignori{e,

Da ne ceni napor {to joj preti{,

^ak ni psovkom da ti ne otpi{e,

U inboksu da ti bude feti{?

@ao mi te, ima da te boli...

Nije pretnja vredna svake `ene,

Neke od njih pretnja uzoholi:

Ba{ njih boli za `al, bol, za mene!

@AO MI TE, IMA DA TE BOLI...(iz noutbukvara mladih nik-nejmova)

Dogodine u Sofiji: Nacionalni dvorac kulture