SEMINARSKI RAD

ČIST GUBITAK, LAFEROVA KRIVA I ZARADE RADNIKA, LJUDSKI KAPITAL

SADRŽAJ:

UVOD..............................................................................................................................................3

1. ODGOVORI NA PITANJA........................................................................................................4

2. POREZ, ČIST GUBITAK I LAFEROVA KRIVA.....................................................................7

2. 1. Mikroekonomski uticaj poreza............................................................................................7

2. 2. Čist gubitak i poreski prihod pri tri različite veličine poreza..............................................9

2. 3. Laferova kriva....................................................................................................................12

3. ZARADE RADNIKA I LJUDSKI KAPITAL..........................................................................14

3. 1. Zarade radnika...................................................................................................................14

3. 2. Ljudski kapital...................................................................................................................17

ZAKLJUAČAK.............................................................................................................................19

LITERATURA..............................................................................................................................20

2

UVOD

Porezi su najznačajniji instrumenti državnih intervencija u mikrosferi. Predstavljaju obavezu uplaćivanja određenog iznosa u korist državnog budžeta od strane ekonomskih subjekata (firmi i domaćinstava). Proizvođačke jedinice ovu obavezu, najčešće, delom uspevaju prevaliti na potrošačke jedinice, a delom je tretiraju kao elemenat troškova proizvodnje. Porezi su instrumenti redistribucije dohodaka i imaju, u osnovi, dvostruku namenu. S jedne strane, kao budžetska stavka služe za podmirivanje planiranih rashoda države, a s druge strane, oni su sredstvo ograničavanja oporezovanih aktivnosti ili pospešivanja delatnosti koje se oslobađaju plaćanja poreza. Dva osnovna oblika poreza su: posredni i neposredni.

Neposredni porez znači da poreski obveznik sam snosi poresko opterećenje. U ovu kategoriju spadaju porez na dohodak domaćinstava, porez na zemlju, ostalu imovinu i drugi. U slučaju posrednog poreza, firma takođe sama snosi poresku obavezu, ali poreski teret prevaljuje na potrošače ugrađivanjem poreza u cenu autputa. Primere posrednog poreza predstavljaju porez na promet proizvoda i porez na potrošnju. Kod navedenih oblika posrednog poreza često se nalazi podela poreskog opterećenja između proizvođača i potrošača. U zavisnosti srazmere obima oporezovane delatnosti (poreske osnovice) i veličine poreza diferencira se: degresivno, linearno i progresivno oporezivanje. Porezi koji u konstantnom iznosu terete sve obveznike, bez obzira na njihove različite materijalne mogućnosti, nazivaju se jednokratnim porezima ili porezima u određenoj sumi.

Pored razmatranja teme porezi i čist gubitak od poreza u seminarskom radu će se vršiti i analiza kategorija najamnina zaposlenih kao i ljudski kapital, te stoga se navodi sledeće: Upotreba bilo kojeg faktora proizvodnje (inputa) predstavlja plaćanje te usluge kroz cenu; tako proizilazi da upotreba faktora rad (radne snage) na određeno vreme (dan, nedelja, mesec, godina) ima svoju cenu koju plaća onaj koje koristi (kupuje), a vlasnik radne snage dolazi do svog dohotka koji se naziva najamnina (nadnica). Za vlasnike radne snage posebno je značajna visina cene koju će postići na tržištu kad iznajmljuje radnu snagu, jer od nivoa cene zavisi visina dohotka sa kojom će raspolagati i sa kojim, kao što je znano većina stanovništva zadovoljava svoje potrebe preko lične potrošnje.

Posmatrano sa pojedinačnog nivoa, ponuda rada je pod uticajem mnogih faktora, tj. radna sposobnost zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca, njegovog profila kvalifikovanosti, a razume se, da je i pod uticajem ekonomskih motiva, naime, visina plate koju mogu postići u konkretnom poslu značajno utiče na izbor. Visina plate individualno različito može da motiviše na duži ili

3

kraći dan tj. veću ili manju zaradu, s obzirom da radno- sposobni pojedinac, različito se ponaša u zavisnosti od potrebe tj. želje i za slobodnim vremenom.

1. ODGOVORI NA PITANJA

Pitanje 1:

Pretpostavimo da vlada uvede porez na naftu za ogrev.

a) Šta je verovatnije, da čist gubitak od ovog poreza bude veći prve godine nakon uvođenja ili pete godine? Objasnite.

b) Šta je verovatnije, da prihod od ovog poreza bude veći prve godine nakon uvođenja ili pete godine? Objasnite.

Odgovori:

Šta je verovatnije, da čist gubitak od ovog poreza bude veći prve godine nakon uvođenja ili pete godine?

Prilikom uvođenja poreza na neko dobro- naftu, taj isti porez uzrokuje smanjenje potrošačevog višaka, jer je za taj isti iznos poreza došlo do povećanja cene proizvoda- nafte za ogrev. Izgubljeni višak je čist gubitak. Poreski prihod koji država ostvaruje nakon uvođenja poreza na naftu se povećava, dok se, dakle, potrošačev višak smanjuje, i na tržištu dolazi do pada ukupnog viška. Gubici koje snose kupci i prodavci su viši nego što država ubira prihod, dakle prisutan je čist gubitak.

Čist gubitak od poreza zavisi i od visine poreza. Ako je porez koji je vlada uvela niži, država će ostvarivati prihod malog iznosa, čist gubitak od poreza će biti najniže vrednosti. Ako je vlada uvela porez na naftu neke srednje vrednosti, poreski prihod će biti većeg iznosa i čist gubitak će biti viši. U slučaju kad vlada uvede relativno visok iznos poreza na naftu, poreski prihodi se drastično smanjuju i izazivaju veliki čist gubitak. (grafici će biti prikazani u seminarskom radu).

Dakle, odgovor na ovo pitanje zavisi od visine poreza koji je vlada uvela, ako je vlada velik iznos poreza očigledno je da čist gubitak tokom vremena raste, i viši je u odnosu na prvu godinu jer se potrošačev višak znatno smanjio.

Odgovor na ovo pitanje je da je čist gubitak od uvođenja poreza na naftu za ogrev viši u petoj godini od uvođenja poreza nego u prvoj.

4

Možemo sada konstatovati i to da porez može poslužiti kao adekvatan instrument države za željeno ograničavanje proizvođenja i trošenja nafte za ogrev ili usluga iz ekonomskih, socijalnih, etičkih i drugih razloga. Porezi, naime, poskupljuju i proizvodnju i potrošnju. Poreski teret može biti raspodeljen između proizvođača i potrošača u različitim proporcijama.

Šta je verovatnije, da prihod od ovog poreza bude veći prve godine nakon uvođenja ili pete go-dine?

Najadekvatniji odgovor na ovo pitanje moguće je uz pomoć objašnjenja Laferove krive. U seminarskom radu će detaljno biti analizirana ova kriva i zastupanja pomenutog ekonomiste. Lafer je naveo ako se porezi smanje poreski prihod će biti veći. Ova tvrdnja se nije obestinila, u praksi se dogodilo suprotno. Smanjenjem poreza usledio je i pad poreskih prihoda.

Dakle, povećanjem poreza, ubira se veći porez, ali tokom vremena dolazi do pada prihoda jer dakle, poreski prihod najpre raste sa rastom poreza, ali tokom vremena kako se porez sve više povećava tržište se toliko smanjuje da poreski prihod počinje da pada. Odgovor na ovo pitanje je sledeće: prihod od poreza na naftu za ogrev je veći u prvoj godini o uvođenja nego u petoj godini.

Pitanje 2:

Studenti preko leta ponekad volontiraju u privatnim preduzećima ili u vladi. Mnoga takva radna mesta nisu uopšte ili su malo plaćena.

a) Šta je oportunitetni trošak obavljanja takvog posla?

b) Objasnite zašto su studenti spremni da prihvate takve poslove?

c) Ako biste upoređivali kasnije zarade radnika koji su volontirali i radnika koji su preko leta obavljali plaćene poslove, šta mislite da biste otkrili?

Odgovori:

Šta je oportunitetni trošak obavljanja takvog posla?

Tokom obavljanja posla u vladi ili nekom državnom preduzeću student (volonter) je steče nova znanja, veće sposobnosti i iskustvo. Nakon studiranja studentu se pruža mogućnost da iskoristi svoju prednost aktivnosti volontiranja i takođe omogući mu veću nadnicu jer je školovan (visoko obrazovan) i produktivniji je. Odgovor na ovo pitanje jeste: odricanje nadnice u korist sticanja novog- raktičnog znanja. Dakle, student koji volontira odriče se nadnice u korist sticanja novog

5

praktičnog znanja, sposobnosti i iskustva koje će u budućnosti moći da iskoristi i koje će mu pružiti mogućnost veće zarade.

Objasnite zašto su studenti spremni da prihvate takve poslove?

Odgovor na ovo pitanje jeste upravo, prethodno navedeno, sticanje novog znanja, veće sposobnosti i iskustva koje će u budućnosti, studentu- visokoobrazovanom radniku, pružiti viši nivo nadnica. Obrazovanje povećava nadnicu radnika jer ih čine produktivnijim.

Isto, neophodno je navesti i pojam kompenzacione razlike.

Zanimljivi i laki poslovi su manje plaćeni od teških i opasnih poslova. Upravo, se tu javljaju kompenzacione razlike u nadnicama- ujednačavanje novčane karakteristike različitih poslova.

Ako biste upoređivali kasnije zarade radnika koji su volontirali i radnika koji su preko leta obavljali plaćene poslove, šta mislite da biste otkrili?

Najvažniji faktor ljudskog kapitala je faktor obrazovanje. Obrazovanje predstavlja trošenje resursa u određenoj vremenskoj tački u cilju povećanja produktivnosti u budućnosti. Ulaganje u znanje i razvoj kao i sticanja praktičnih iskustava iz aktivnosti volontiranja u državnoj službi ili privatnom preduzeću pruža pojedincu velike pogodnosti. Student iako u određenom vremenskom periodu nije ostvario novčanu nadoknadu on je svakako stekao novo i veće praktično znanje iz oblasti koju na primer studira. Radnik koji je preko leta radio, na primer na održavanju bazena je zaradio novac, ali nije stekao nikakvu stručno znanje, cilj ovog radnika je bila sama nadnica.

Student koji je ulagao u svoje obrazovanje (obrazovanje podiže nadnice) će svakako u budućnosti ostvarivati više nadnice od onog radnika koji je preko leta isključivo radio plaćen posao.

Zaključak: ulaganje u obrazovanje je ulaganje u određenu osobu. Obrazovanje podiže nadnice i ti radnici imaju veće marginalne proizvode. Sposobnost, trud i okolnosti određuju nadnicu!

6

2. POREZ, ČIST GUBITAK I LAFEROVA KRIVA

2. 1. Mikroekonomski uticaj poreza

Porezi su najznačajniji instrumenti državnih intervencija u mikrosferi. Predstavljaju obavezu uplaćivanja određenog iznosa u korist državnog budžeta od strane ekonomskih subjekata (firmi i domaćinstava). Proizvođačke jedinice ovu obavezu, najčešće, delom uspevaju prevaliti na potrošačke jedinice, a delom je tretiraju kao elemenat troškova proizvodnje. Porezi su instrumenti redistribucije dohodaka i imaju, u osnovi, dvostruku namenu. S jedne strane, kao budžetska stavka služe za podmirivanje planiranih rashoda države, a s druge strane, oni su sredstvo ograničavanja oporezovanih aktivnosti ili pospešivanja delatnosti koje se oslobađaju plaćanja poreza. Dva osnovna oblika poreza su1: posredni i neposredni.

Neposredni porez znači da poreski obveznik sam snosi poresko opterećenje. U ovu kategoriju spadaju porez na dohodak domaćinstava, porez na zemlju, ostalu imovinu i drugi. U slučaju posrednog poreza, firma takođe sama snosi poresku obavezu, ali poreski teret prevaljuje na potrošače ugrađivanjem poreza u cenu autputa. Primere posrednog poreza predstavljaju porez na promet proizvoda i porez na potrošnju. Kod navedenih oblika posrednog poreza često se nalazi podela poreskog opterećenja između proizvođača i potrošača. U zavisnosti srazmere obima oporezovane delatnosti (poreske osnovice) i veličine poreza diferencira se: degresivno, linearno i progresivno oporezivanje. Porezi koji u konstantnom iznosu terete sve obveznike, bez obzira na njihove različite materijalne mogućnosti, nazivaju se jednokratnim porezima ili porezima u određenoj sumi.

Kod potrošača ili domaćinstava, naime, uticaj oporezivanja je identičan uticaju promena visine dohotka na položaj i ponašanje potrošača. Porezi na dohodak uzrokuju pomeranje položaja budžetske linije potrošača udesno ili ulevo, uz konstantan nagib ove linije, dok porezi na potrošnju određenih dobara ili usluga, zbog promene cena, menjaju nagib budžetske linije.

Obaveza plaćanja poreza uzrokuje promenu formiranih optimalnih odnosa u troškovima proizvodnje. Samim tim, oporezivanje utiče na rentabilnost oporezovane delatnosti, ravnotežno stanje firme, odnosno grane proizvodnje. Proizvođači će na uvođenje poreza, u kratkoročnom periodu, reagovati, pre svega, promenom stepena korišćenja kapaciteta, tj. veličine autputa. Ovo stoga, jer su mogućnosti adaptacije firme na pomeranje i funkcije troškova na kratak rok ograničene. U dugoročnom periodu, porez će se ukalkulisati u troškove proizvodnje i doći će do

1 Šagi A., Šuvakov T., Mikroekonomja, Ekonomski fakultet, Subotica, 2012., str. 378

7

ustaljivanja odnosa nastalih zbog uvođenja poreza. U ovom slučaju, firma kalkuliše porez koji sada prestaje biti sredstvo promene određenog stanja i predstavlja instrument održavanja promenjene strukture.

Prema tome, tržišni akteri, u kratkoročnom periodu, na poresko opterećenje reaguju prilagođavajući se na izmenjene odnose troškova, a dugoročno porez kalkulišu u troškove. Porezi, kao instrumenti ekonomskog regulisanja služe za eliminisanje nastalih i mogućih anomalija u privredi. Odnosno predstavljaju instrument regulisanja različitih tržišnih struktura i formi koje odstupaju od kompetitivnog tržišta.

Naredni grafik 1 koji sledi daje prikaz i osnovna objašnjenja prilikom uvođenja poreza na neko dobro.

Grafik 1: Efekti poreza

Izvor: Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 160

Porez na dobro predstavlja umetak između cene koju plaćaju kupci i cene koju dobijaju prodavci. Prodata količina dobra opada.

Korist koju kupci imaju na tržištu meri se potrošačevim viškom- iznosom koji su kupci spremni da plate za dobro umanjenim za iznos koji zaista za njega plaćaju. Korist koju prodavci stiču na tržištu meri se proizvođačevim viškom- iznosom koji prodavci dobijaju za to dobro umanjenim za njihove troškove.

8

Ako vlada uvede porez (T) na neko dobro (Q), prodata količina dobra, tada vlada stiče ukupni poreski prihod u iznosu od T x Q. Ona može ovaj poreski prihod da iskoristi za pružanje mnogih usluga, recimo za puteve, policiju i državno obrazovanje, ili da pomogne onima u nevolji. Dakle, Poreski prihod vlade predstavljen je pravougaonikom između krive ponude i tražnje. Visina tog pravougaonika jeste veličina poreza T, a njegova širina jeste prodata količina dobra Q. Pošto se površina pravougaonika izračunava kad se njegova visina pomnoži širinom, površina ovog pravougaonika iznosi T x Q, čime se dobija poreski prihod2.

S druge strane, čovek često sluša o tome kako oporezivanje proizvođača ne utiče na profite pošto preduzeća mogu jednostavno da prebace plaćanje poreza na potrošače. Na porez zaista ne bi trebalo gledati kao na oporezivanje preduzeća ili potrošača. Tačnije rečeno, oporezuju se transakcije između preduzeća i potrošača. Uopšte uzev, porez će podići cenu koju potrošači plaćaju i oboriti cenu koju dobijaju preduzeća. Koliko će poreza biti preneseno zavisiće dakle od karakteristika tražnje i ponude.

To se najlakše vidi u ekstremnim slučajevima: kada imamo savršeno horizontalnu krivu ponude ili savršeno vertikalnu krivu ponude. Ti slučajevi takođe su poznati kao slučajevi savršeno elastične ili savršeno neelastične ponude3.

2. 2. Čist gubitak i poreski prihod pri tri različite veličine poreza

Porezi retko ostaju na nepromenjenom nivou dugo vremena. Kreatori ekonomske politike u lokalnim, republičkim i saveznim vladama neprestano razmatraju povećanje jednog i smanjenje drugog poreza.

Naredni grafici 2, 3 i 4 prezentuju čist gubitak i poreski prihod pri tri različite veličine poreza.

2 Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 1603 Hal R. Varijan, Mikroekonomija: moderan pristup, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010., 294

9

Grafik 2, 3, 4: Čist gubitak i poreski prihod pri tri različite veličine poreza

Izvor: Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 169

Poreski prihod je iznos poreza pomnožen prodatom količinom dobra. Na grafikonu 2, mali porez ima mali čist gubitak i donosi mali iznos prihoda. Na grafikonu 3, nešto veći porez ima veći čist gubitak i donosi veći iznos prihoda. Dok na grafikonu 4 veoma veliki porez ima veoma veliki čisti gubitak, ali pošto je toliko smanjio veličinu tržišta, taj porez donosi samo mali iznos prihoda.

Dakle, prezentovani grafici prikazuju efekte malog, srednjeg i velikog poreza, uz nepromenjene krive S i D (ponuda i tražnja). Čist gubitak- smanjenje ukupnog viška koje nastaje kad porez sanji veličinu tržišta ispod optimalne- jednak je površini trougla između kriva ponude i tražnje (označeno kao čist gubitak). Za mali porez u (na grafiku 2), površina trougla koji pokazuje čist gubitak prilično je mala. Ali, kako se veličina poreza povećava na grafiku 3 i 4, čist gubitak postaje sve veći.

Čist gubitak od poreza povećava se čak i brže od veličine poreza. To je zato što je čist gubitak površina trougla, a površina trougla zavisi od kvadrata njegove veličine. Ako se udvostruči veličina poreza, na primer, osnova i visina trougla se dvostruko povećavaju, pa čist gubitak raste. Ako se veličina poreza trostruko poveća, i osnova i visina se trostruko povećavaju, pa čist gubitak raste još više.

10

Poreski prihod vlade jeste veličina poreza pomnožena prodatom količinom dobra. Kao što prikazuju navedeni grafici 2, 3 i 4. Poreski prihod jednak je površini pravougaonika između kriva ponude i tražnje. U slučaju malog poreza kao što je prikazano na grafiku 2, poreski prihod je mali. Kako se veličina poreza povećava na grafiku 3, poreski prihod raste. Ali kako se veličina poreza dalje povećava, na grafiku 4, poreski prihod opada, jer veći porez drastično smanjuje veličinu tržišta. U slučaju veoma velikog poreza, neće biti prikupljen nikakav poreski prihod, jer će ljudi u potpunosti da obustave kupovinu i prodaju određenog dobra.

Na narednom grafiku 5 moguće je videti sumirani prikaz, gde je uočljivo da se čist gubitak brzo povećava pri povećavanju poreza. Nasuprot tome, grafik 6 pokazuje da poreski prihod najpre raste s rastom poreza; ali, zatim, kako se porez sve više povećava tržište se toliko smanjuje da poreski prihod počinje da opada.

Izvor: Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 170

Grafik 5 pokazuje da se čist gubitak povećava pri povećavanju veličine poraza, dok grafik 6 prikazuje da poreski prihod najpre raste, a zatim opada. Ovaj odnos naziva se Laferova kriva. U narednom podnaslovu (1.3) sledi objašnjenje pomenute krive.

11

2. 3. Laferova kriva

Pretpostavimo da crtamo grafikon poreskog prihoda naspram poreske stope. Ako je poreska stopa nula, onda su poreski prihodi nula; ako je poreska stopa 1, niko neće želeti da traži ili ponudi dato dobro, pa je poreski prihod takođe nula. Prema tome, prihod kao funkcija poreske stope mora prvo da se poveća i na kraju smanji. Kriva koja dovodi u vezu poreske stope i poreske prihode poznata je kao Leferova kriva, nacrtana na grafikonu 6.

Zanimljivo obeležje Leferove krive u tome je što ona nagoveštava da kada je poreska stopa dovoljno visoka, povećanje poreske stope dovešće na kraju do smanjenja sakupljenih prihoda. Redukcija ponude dobra usled povećanja poreske stope može biti toliko velika da se stvarno smanji poreski prihod. Ovo se naziva Leferovim efektom, po ekonomisti koji je popularizovao ovaj dijagram. Vrlina Leferove krive je u tome što ju je moguće objasniti jednom kongresmenu za pola sata, a on o njoj može pričati šest meseci. Zaista, Leferova kriva imala je istaknutu ulogu u debati o efektu poreskih smanjenja osamdesetih godina 20. veka. Postavlja se pitanje: Koliko poreska stopa mora da bude visoka da bi funkcionisao Leferov efekat4?

Kad je Regan izabran za predsednika Amerike, prvo što je uradio smanjio je poreze, rezultat je bio manji poreski prihod, a ne veći. Prihod od poreza na lični dohodak (po osobi, usklađen sa inflacijom) opao je za 9 % u periodu između 1980. i 1984, mada se prosečan dohodak (po osobi, usklađen sa inflacijom) povećao za 4 posto tokom istog perioda. Smanjenje poreza, zajedno sa nespremnošću kreatora politike da ograniče potrošnju, predstavljalo je početak dugog perioda u kojem je vlada trošila vise nego što je ubirala od poreza. Tokom Reganova dva mandata, a i mnogo godina nakon toga, vlada je imala velike budžetske deficite.

Ipak, Laferov argument nije bez dobrih strana. Mada ukupno smanjenje poreskih stopa obično umanjuje prihod, pojedini poreski obveznici mogu se u nekim periodima naći na pogrešnoj strani Laferove krive. Osamdesetih godina prošlog veka poreski prihod ubiran od najbogatijih Amerikanaca, koji su oporezivani po najvišim stopama, zaista se povećao kad su im porezi smanjeni. Mišljenje da smanjenjem poreza može da se poveća prihod možda je ispravno ako se primeni na one obveznike koji su oporezovani po najvišim poreskim stopama. Osim toga, Laferovo mišljenje možda je prihvatljivo i kad se primeni na druge zemlje, u kojima su poreske stope mnogo više nego u SAD. Na primer, u Švedskoj je početkom osamdesetih godina 20. veka tipični radnik bio oporezovan po marginalnoj poreskoj stopi od oko 80 %. Tako visoka poreska stopa dodatno je destimulisala rad. Rezultati studija pokazuju da bi Švedska zaista ubirala veći poreski prihod da je smanjila svoje poreske stope.

Kreatori ekonomske politike ne slažu se oko pitanja više ili niže poreske stope i zato među njima nema saglasnosti oko vrednosti relevantnih elastičnosti. Što su ponuda i tražnja na nekom tržištu

4 Hal R. Varijan, Mikroekonomija: moderan pristup, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010., 280

12

elastičnije, porezi izazivaju veći poremećaj na tržištu, pa je i verovatnije da će smanjenje poreza povećati poreski prihod. Oko opšteg zaključka, međutim, nema neslaganja: iznos poreskog prihoda koji će vlada izgubiti ili dobiti zbog promene poreza ne može da se izračuna samo na osnovu poreskih stopa. Taj iznos zavisi i od uticaja poreza na ponašanje ljudi5.

5 Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 170

13

3. ZARADE RADNIKA I LJUDSKI KAPITAL

3. 1. Zarade radnika

Upotreba bilo kojeg faktora proizvodnje (inputa) predstavlja plaćanje te usluge kroz cenu; tako proizilazi da upotreba faktora rad (radne snage) na određeno vreme (dan, nedelja, mesec, godina) ima svoju cenu koju plaća onaj koje koristi (kupuje), a vlasnik radne snage dolazi do svog dohotka koji se naziva najamnina (nadnica). Za vlasnike radne snage posebno je značajna visina cene koju će postići na tržištu kad iznajmljuje radnu snagu, jer od nivoa cene zavisi visina dohotka sa kojom će raspolagati i sa kojim, kao što je znano većina stanovništva zadovoljava svoje potrebe preko lične potrošnje.

Posmatrano sa pojedinačnog nivoa, ponuda rada je pod uticajem mnogih faktora, tj. radna sposobnost zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca, njegovog profila kvalifikovanosti, a razume se, da je i pod uticajem ekonomskih motiva, naime, visina plate koju mogu postići u konkretnom poslu značajno utiče na izbor.

Visina plate individualno različito može da motiviše na duži ili kraći dan tj. veću ili manju zaradu, s obzirom da radno-sposobni pojedinac, različito se ponaša u zavisnosti od potrebe tj. želje i za slobodnim vremenom. Otuda se može govoriti i o ceni sata slobodnog vremena i upravo povećanja nivoa plate utiču na povećanje slobodnog vremena. U uslovima kada je dohodak tj. najamnina radnika relativno niska, on je najčešće spreman da žrtvuje tj. smanjuje slobodno vreme, a da povećava svoje radno vreme. Međutim, viši nivo dohotka kod radnika formira stav tj. želju za više slobodnog vremena, a manje rada tj. pri nuđenju povećane plate za prekovremeni rad od strane poslodavca kod radnika nije ispoljena velika motivacija da to prihvata. Pri svemu ovome treba razlikovati individualnu ponudu rada od tržišne ponude rada. Jer, tržišna ponuda rada upravo može biti i najčešće jeste, elastičnija u odnosu na individualnu ponudu, vezano za povećanje plata. Naime, viša cena rada može stimulisati ulazak novih ponuđača koji su bili nezaposleni.

Naredni grafik 7 prikazuje krivu ponude rada.

14

Grafik 7: Kriva ponude koja skreće unazad

Izvor: Šagi A., Šuvakov T., Mikroekonomja, Ekonomski fakultet, Subotica, 2012., str. 158

Kako se visinanajamnine odražava na motive radne snage, da li će da žele duži ili kraći prosečan dan? Na priloženog grafiku 7 kriva ponude (ukupne ponude radne snage) najpre ima pravac kretanja prema severoistoku (od S’ do tačke C) a onda prema severozapadu. Šta po položaju krive ponude može da se zaključi?

Od S’ do C efekat supstitucije nadvladava efekat dohotka tj. porast stope najamnine povećava količinu radne snage, a iznad C porast stope najamnine smanjuje količinu radne snage koja se nudi; drugim rečima pri visokom dohotku (visokoj najamnini) radnik traži da ima mogućnost “da kupi” više slobodnog vremena iako ga pri tome svaki dodatni čas nerada staje više nego ranije.

Da li će efekat supstitucije ili efekat dohotka biti ishod, ili će se njihovo dejstvo poništavati (pa kriva ponude ostaje savršeno vertikalno neelastična) smatra se da zavisi od svakog pojedinca. Na priloženom dijagramu od S' do C efekat supstitucije nadvladava efekat dohotka, a od C do S’’ efekat dohotka nadvladava efekat supstitucije. U uslovima dostignutog relativno visokog nivoa najamnine, dalja povećanja najamnine ne navode toliko ljude da nastave da rade i više radnih časova.

15

W

Stopa najamnine S’’

C

S’

Količina radne snage L

U visini najamnine izuzetnog pojedinca (tzv. retkih ljudi) može da bude sadržan elemenat “čiste ekonomske rente” koju donosi, dakle, ime iza kojeg stoje rezultati tj. doprinosi izuzetnoj najamnini. Ponuda radne snage obdarenih- retkih ljudi sasvim je neelastična; jer proizilazi da bi oni taj posao svakako radili jer imaju naklonost baš za taj posao.

Razlike u najamnini mogu se javljati i na savršeno konkurentnom tržištu radne snage. U pitanju su razlike koje nastaju po osnovu privlačnosti ili neprivlačnosti radne snage određenim poslovima. Naime, određena vrsta posla može biti neprivlačna (zbog rizika, zbog dužeg perioda školovanja. Što traži velike izdatke- troškove, ili radnog vremena ili nekih drugih posebnosti za pojedinca).

Za manje privlačne poslove viša najamnina je taj faktor koji treba da privuče na te poslove i ta viša najamnina upravo kompenzuje nenovčane razlike između poslova, odnosno u pitanju su tzv. izjednačavajuće razlike. Za razliku od neprivlačnih poslova gde se ostvaruju više najamnine (plate) privlačni poslovi se odlikuju sa većim brojem interesenata i tada se najamnina obara usled konkurencije. Uz napred izneto, u uslovima savršene konkurencije radne snage dolazi do izražaja razlika u najamnini po osnovu kvaliteta radne snage.

Dugoročno posmatrano razlike u najamninama imaju tendenciju smanjivanja ali ostaju one koje iz raznih uzroka ne mogu da se smanje. Za te razlike koje ostaju određujuća je uticajnost ponude i tražnje. S tim u vezi P. Samjuelson zaključuje: “Tržište će da teži ka onoj ravnoteži oblika razlika u najamnini pri kojoj se ukupna tražnja svake kategorije radne snage tačno poklapa sa konkurentnom ponudom. Onda i samo onda će da postoji opšta ravnoteža bez ikakve tendencije ka daljem proširenju ili sužavanju razlika u najamnini.”6

Tražnja za radom, pak, odražava marginalnu produktivnost rada. U ravnoteži, svaki radnik je plaćen onoliko koliko iznosi vrednost njegovog marginalnog doprinosa proizvodnji dobara i usluga u ekonomiji7.

Razliku u nadnicama koja nastaje usled nenovčanih karakteristika različitih poslova ekonomisti nazivaju kompenzaciona razlika. Kompenzacione razlike su česte u ekonomiji. Primeri su sledeći8:

Rudari su plaćeni bolje od ostalih radnika sa sličnim stepenom obrazovanja. Njihovim većim nadnicama kompenzira se prljav i opasan karakter iskopavanja rude, kao i dugoročni zdravstveni problemi sa kojima se rudari suočavaju.

Radnici koji u fabrikama rade noćnu smenu plaćeni su bolje od sličnih radnika koji rade dnevnu smenu. Većom nadnicom kompenzira se to što moraju da rade noću a spavaju danju, što je način života koji većina ljudi smatra nepoželjnim.

6 Šagi A., Šuvakov T., Mikroekonomja, Ekonomski fakultet, Subotica, 2012., str. 158-1597 Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 4158 Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008., str. 416

16

Profesori su plaćeni manje od advokata i lekara, koji imaju slično obrazovanje. Niže nadnice profesora predstavljaju kompenzaciju za veliko intelektualno i lično zadovoljstvo koje pruža njihov posao.

3. 2. Ljudski kapital

Ljudski kapital predstavlja akumulaciju ulaganja u ljude. Najznačajnija vrsta ljudskog kapitala jeste obrazovanje. Obrazovanje predstavlja trošenje resursa u određenoj vremenskoj tački u cilju povećanja produktivnosti u budućnosti. Ulaganje u obrazovanje vezano je, pre svega, za konkretnu osobu, i upravo je ta veza ono što ga čini ljudskim kapitalom.

Radnici sa više ljudskog kapitala u proseku zaraduju više od onih sa manje ljudskog kapitala. Fakultetski obrazovani ljudi u SAD, na primer, zaraduju skoro dvostruko više od radnika koji obrazovanje završavaju s diplomom srednje škole. Postojanje te velike razlike potvrđeno je u mnogim zemljama širom sveta. Ona je čak i veća u manje razvijenim zemljama u kojima vlada slaba ponuda obrazovanih radnika.

Iz perspektive ponude i tražnje lako je uvideti zašto obrazovanje podiže nadnice. Preduzeća koji su nosioci tražnje za radom spremna su da plate više za visoko obrazovane radnike jer takvi radnici imaju veće marginalne proizvode. Radnici koji nude rad spremni su da snose trošak boljeg obrazovanja samo ukoliko od toga imaju neke koristi. U suštini, razlika u nadnicama između visokoobrazovanih i manje obrazovanih radnika može se smatrati kompenzacionom razlikom za trošak obrazovanja.

Sposobnost, trud i okolnosti su kategorije koje imaju direktan uticaj na visi najamnine. Urođena sposobnost važna je za radnike svih profesija. Zbog nasleđa i vaspitanja, ljudi se razlikuju po svojim fizičkim i mentalnim karakteristikama. Pojedini ljudi su jaki ili slabi. Neki su više ili manje pametni. te i druge lične karakteristike određuju produktivnost radnika koja ima direktan uticaj na visinu najamnine radnika.

Signalizirajući efekat- preduzeća na osnovu nivoa obrazovanja prave razliku između radnika sa visokim i niskim sposobnostima. Prema tom shvatanju, kada ljudi, na primer, steknu diplomu fakulteta oni ne postaju produktivniji, neko signaliziraju svoju visoku sposobnost mogućim poslodavcima. Pošto je ljudima sa visokim sposobnostima lakše da steknu fakultetsku diplomu nego ljudima malih sposobnosti, visš je onih sa visokim sposobnostima koji stiču diplomu fakulteta. Shodno tome, za preduzeća je racionalno da fakultetsku diplomu tretiraju kao signal o sposobnosti.

17

Teorija „Obrazovanje kao signal“ slična je teoriji o reklami kao signalu. Prema teoriji o reklami kao signalu, reklamni oglas ne sadrži nikakve realne informacije, već preduzeće, svojom spremnošću da potroši novac na reklamiranje, potrošačima šalje signal o kvalitetu svog proizvoda. Prema teoriji o obrazovanju kao signalu, školovanjem se ne povećava produktivnost, nego radnik, svojom spremnošću da se dugo školuje, šalje signal poslodavcima o svojoj urođenoj produktivnosti. U oba slučaja, akcija se ne preduzima zbog svojih stvarnih koristi, već zato što spremnost da se ta akcija preduzme šalje skrivenu informaciju onome ko je posmatra.

Dakle, prisutne su dva shvatanja obrazovanja: teoriju obrazovanja kao ljudskog kapitala i teoriju obrazovanja kao signala.

18

ZAKLJUAČAK

Kreatori ekonomske politike ne slažu se oko pitanja više ili niže poreske stope i zato među njima nema saglasnosti oko vrednosti relevantnih elastičnosti. Što su ponuda i tražnja na nekom tržištu elastičnije, porezi izazivaju veći poremećaj na tržištu, pa je i verovatnije da će smanjenje poreza povećati poreski prihod. Oko opšteg zaključka, međutim, nema neslaganja: iznos poreskog prihoda koji će vlada izgubiti ili dobiti zbog promene poreza ne može da se izračuna samo na osnovu poreskih stopa. Taj iznos zavisi i od uticaja poreza na ponašanje ljudi.

Kako je zadatak seminarskog rada analiza poreza, poreskog prihoda i čistog gubitka od poreza, isto u radu se analizira radnik i visina najamnine radnika, kao i njegovo obrazovanje. Ljudski kapital predstavlja akumulaciju ulaganja u ljude. Najznačajnija vrsta ljudskog kapitala jeste obrazovanje. Obrazovanje predstavlja trošenje resursa u određenoj vremenskoj tački u cilju povećanja produktivnosti u budućnosti. Ulaganje u obrazovanje vezano je, pre svega, za konkretnu osobu, i upravo je ta veza ono što ga čini ljudskim kapitalom.

Iz perspektive ponude i tražnje lako je uvideti zašto obrazovanje podiže nadnice. Preduzeća koji su nosioci tražnje za radom spremna su da plate više za visoko obrazovane radnike jer takvi radnici imaju veće marginalne proizvode. Radnici koji nude rad spremni su da snose trošak boljeg obrazovanja samo ukoliko od toga imaju neke koristi. U suštini, razlika u nadnicama između visokoobrazovanih i manje obrazovanih radnika može se smatrati kompenzacionom razlikom za trošak obrazovanja.

Sposobnost, trud i okolnosti su kategorije koje imaju direktan uticaj na visi najamnine. Urođena sposobnost važna je za radnike svih profesija. Zbog nasleđa i vaspitanja, ljudi se razlikuju po svojim fizičkim i mentalnim karakteristikama. Pojedini ljudi su jaki ili slabi. Neki su više ili manje pametni. te i druge lične karakteristike određuju produktivnost radnika koja ima direktan uticaj na visinu najamnine radnika.

19

LITERATURA

1. Hal R. Varijan, Mikroekonomija: moderan pristup, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010.

2. Mankju G., Principi ekonomije- treće izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

3. Stojanović B., Mikroekonomija, Ekonomski fakultet, Niš, 2012.

4. Šagi A., Šuvakov T., Mikroekonomja, Ekonomski fakultet, Subotica, 2012.

20