DELATNOST KOMPANIJE ''COCA COLA''

Coca-Cola je nastala u Atlanti, 8. maja 1886. godine, kada je lokalni apotekar, Doktor Don Stit Pemberton, proizveo Coca Cola sirup,testirao ga i tada je proglaena za izvrsno osveavajue pie. Proizvod jenakon testiranja odmah piten u prodaju kao gazirano pie na toenje. Novi sirup se meao sa gaziranom vodom kako bi se napravio napitak koji je istovremeno i ukusan i osveavajui, a iste karakteristike ima i dandanas.Slavni zatitni znak je osmislio i predloio Frenk M. Robinson, partner i raunovoa dr Pembertona. Prvi Coca-Cola oglas se pojavio udnevnom listu The Atlanta Journal, pozivajui edne graane da probaju novo i popularno gazirano pie na toenje. Runo naslikani znak na votanom platnu je osvanuo i na tendama prodavnicama, uz predlogProbajte, kako bi prolaznici znali da se radi o novom osveavajuemgaziranom piu na toenje. Tokom prve godine, prodaja je dostiglaskroman prosek od devet pia dnevno.Idejni tvorac Coca-Cole, Dr Pemberton, nikada nije shvatio stvarni potencijal svog izuma. Postepeno je prodavao delove svog biznisarazliitim partnerima, a malo pre smrti, 1888. godine, prodao je svoj udeo u Coca-Coli kompaniji Ejzi G. Kendleru, koji je kasnije otkupio i svaostala prava i preuzeo potpunu kontrolu nad Coca-Colom. Do 1892.godine, on je sa svojim darom za trgovinu, uspeo da desetostruko uvea prodaju. Zajedno sa bratom, Donom S. Kendlerom, nekadanjim partnerom dr Pembertona, Frenkom Robinsonom, i jo dvojicomsaradnika, Kendler je oformio korporaciju pod imenom Kompanija Coca-Cola, iji je poetni kapital iznosio 100.000 $. Verujui u mo oglaavanja, Kendler je nastavio da razvija marketinke poteze doktora Pembertona i poeo da deli hiljade kupona za besplatnu au Coca-Cole. Neprestano je promovisao proizvod, deleikao suvenir lepeze, kalendare, satove, pehare i nebrojene zabavne novotarije, a sve sa zatitnim znakom Coca-Cola. Nastavili su da razvijaju posao i otvarali su nove fabrike za proizvodnju Coca-Cole u Dalasu, ikagu, Ilinoju i Los Anelesu, a 1895.godine, Kendler je objavio svojim deoniarima da se Coca-Cola pije usvim dravama Amerike. Potranja za Coca Colom je sve vie rasla I kompanija je brzo prerasla svoje postojee kapacitete.

ORGANIZACIONA STRUKTURA KOMPANIJE ''COCA COLA''

Podela rada uslovila je nastanak organizacione strukture preduzea. Organizaciona struktura preduzea u sutini predstavlja podelu na poslovne funkcije. Ostvarivanje bilo kog zadatka u preduzeu nemogue je bez funkcionalnog usklaivanja njegovih komponenata. U tom smislu, Poslovna funkcija predstavlja skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzea.U teoriji i praksi ekonomike preduzea i drugih srodnih ekonomskih i organizacionih disciplina postoji vei broj klasifikacija funkcija u preduzeu, u zavisnosti od koncepcije i cilja njihovog postavljanja. Funkcije i poslovi u preduzeu se mogu uspeno obavljati samo usklaenim i povezanim, komplementarnim delovanjem ljudi i materijalnih komponenata. Zato je njihova povezanost u okviru preduzea bitan uslov njegovog rada, funkcionisanja i opstanka.Tehnika podela rada, s jedne strane, i proces rada i poslovanja u preduzeu, sa druge strane, su osnova za klasifikaciju i organizovanje funkcija u konkretnom preduzeu. Reprodukovanje preduzea se omoguava i obavlja preko raznovrsnih funkcija i aktivnost njihovih nosilaca. Funkcije preduzea se klasifikuju prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji.Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka u preduzeu i nadlenosti nosilaca funkcija. Prema ovom kriterijumu javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzea: Upravljanje Rukovoenje Izvravanje poslova.Upravaljanje je prema vertikalnoj dimenziji hijerarhijski najvia funkcija kojom se postavljaju i definiu ciljevi i strategija preduzea.Konkretizovanje i razrada ciljeva vri se preko funkcije rukovoenja, a u okviru organizacije preduzea. To je drugi nivo vertikalnih funkcija na kome se konkretizuju postavljeni ciljevi u vidu zadataka i naloga za izvravanje. Trei nivo klasifikacije je izvravanje konkretnih zadataka i poslova. Ono obuhvata aktivnosti obavljanja raznovrsnih faza i operacija radnog procesa, odnosno realizaciju konkretnih poslova i stvaranje rezultata u obliku proizvoda ili usluge.Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnolokom (radnom) procesu i obavljanju poslova preduzea. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnika podela rada u lancu svih aktivnosti u jednom zaokruenom procesu reprodukcije. U ovoj klasifikaciji funkcija obuhvata skup meusobno povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja odreeni, poseban zadatak ili deo zadataka preduzea. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti:Makro organizaciona strukutra preduzea reprezentuje, u sutini, podelu na poslovne funkcije. Sastav poslovnih funkcija u industrijskom proizvodnom preduzeu evoluirao je tokom vremena, da bi aktuelna podela rada na poslovne funkcije bila sledea: razvoj marketing proizvodnja nabavka prodaja kadrovska finansijska raunovodstvo.

Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije, funkcije u preduzeu uvek moraju biti koordinirane i povezane. Izvravanje poslova i zadataka jedne funkcije je pretpostavka za ostvarivanje drugih. Funkcije, pojedinano, predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzea.

STRATEKI CILJEVI I PLANIRANJE

Dalji razvoj Coca-Cola Brenda

1919. godine, Kendler je prodao kompaniju Ernestu Vudrafu, bankaru iz Atlante I grupi investitora za 25 miliona dolara. etiri godine kasnije, Vudrafov sin je izabran za predsednika kompanije, ime je zapoeo vie decenijsko aktivno voenje biznisa. Novi predsednik jestavio snaan akcanat na kvalitet proizvoda. Kako bi pomogao toionicama u to boljem marketingu, zajedno sa svojim izvrsnoobuenim timom, kreirao je kampanju kvalitetno pie . Reklamna i marketinka podrka su bile veoma pojaane tako da je do kraja 1928.godine prodaja Coca-Cola boca prvi put nadmaila prodaju toenog napitka.Poslovanje Coca-Cole je pod vostvom Roberta Vudrafa dostiglo izvanredan komercijalni uspeh. Principi trgovine, koji se danas smatrajuuobiajenim, predstavljali su pravu revoluciju kada ih je Vudraf uveo.Kompanija je poetkom dvadesetih godina, bila pionir po inovativnom pakovanju od est boca, koje je olakavalo potroau da odnese proizvoddo kue. Jednostavno kartonsko pakovanje, opisano kao "porodino pakovanje sa rukom koje poziva," postalo je jedan od najmonijih alatamarketinga u ovoj industriji.1929. godine, kartonskom pakovanju pridruio se jo jedan revolucionarni izum, s gornje strane otvoreni metalni friider, posuda zahlaenje koja je omoguavala da se Coca-Cola slui ledeno hladna namaloprodajnim punktovima. Friider je kasnije unapreen pomou mehanikog hlaenja i kontrole ubacivanjem novia. Fabrike, kancelarije i druge institucije tako su postale punktovi za instantosveenje. Slino kao i zatieni oblik boce, prepoznatljiva izduenazvonasta aa proirena na vrhu, prihvaena kao standard 1929. pomogla je u Coca-Cola oglaavanju. Ove ae, koje se jo uvek koriste tamo gde se toi gazirano pie, vidljivi su dokaz vene popularnosti. Najvei Vudrafov doprinos je bila njegova vizija da je Coca-Cola internacionalni proizvod. Radei sa talentovanim saradnicima, odveo Coca-Colu u sve krajeve zemljine kugle 1926. godine, Vudraf je usmerio kompaniju na internacionalnu ekspanziju otvaranjem Odeljenja za poslovanje sa inostranstvom koje je 1930. postalo zavisno preduzee podimenom Coca-Cola Export Corporation. Do tada, broj zemalja u kojimase pie flairalo bio je gotovo uetvorostruen i kompanija je stupila u partnerstvo sa Olimpijskim igrama. Coca-Cola i Olimpijada zapoele su saradnju u leto 1928. godine, kada je ameriki teretni brod uplovio u luku Amsterdam sa olimpijskim timom Sjedinjenih Amerikih Drava i 1000 gajbica Coca-Cola napitka. etrdeset hiljada posetilaca ispunilo jestadion kako bi posmatralo dva velika dogaaja: prvo paljenje olimpijske vatre i prvu prodaju Coca-Cola napitka na Olimpijadi. Odeveni u bluze I kape sa znakom brenda, prodavci su vredno gasili e navijaa, dok su izvan stadiona tandovi za osveenje, kafei, restorani i male prodavnice prodavale Coca-Cola napitak u bocama i toili ga iz automata.Na poetku Drugog svetskog rata, Coca-Cola je prodavana u 44 zemlje, ukljuujui drave na razliitim stranama sukoba. Ali daleko odtoga da je rat imao razoran efekat na poslovanje, zapravo je bio novavrsta izazova i mogunosti za celokupni Coca-Cola sistem. Ulaskom Sjedinjenih Drava u rat 1941. godine Robert Vudraf je naredio "da svaki vojnik mora dobiti Coca-Cola bocu po ceni od 5 centi, gde god da senalazi i koliko god to kotalo kompaniju". Prisustvo Coca-Cole bilo je vie od podizanja morala trupa na ratitu. U mnogim krajevima, lokalno stanovnitvo dobilo je ansu da prvi put proba Coca-Colu, ukus koji mu je oigledno prijao. A kada je ponovo nastupio mir, Coca-Cola sistem bio je spreman za svetsko irenje do nesluenih razmera. Od sredineetrdesetih do 1960. godine, broj zemalja koje flairaju ovo pie gotovose udvostruio. Dok se svet uzdizao iz perioda konflikta, Coca-Cola seuzdigla na nivo svetskog simbola prijateljstva i osveenja.Vudrafova vizija meunarodnog potencijala kompanije Coca-Cola jo uvek traje i stalno se unapreuje od strane Kompanije, njenihdistributera i zavisnih preduzea, pretvarajui poslovanje kompanije uneprevazieni globalni sistem namenjen pruanju jednostavnog trenutkazadovoljstva.

Reklama Tokom godina, dinglovi i slogani diktirali su ritam Coca-Cola oglaavanja. Jedan od svetski najpoznatijih reklamnih slogana, "Pauzakoja osveava," prvi put se pojavio u listu Saturday Evening Post1929.godine. Pratili su ga slogani "Uradi neto to osveava" 1936. i"Znak svetskog dobrog raspoloenja" 1944. Pedesete godine obeleili su "Znak dobrog ukusa," "Osvei se istinski" i "Bolje je kad se osvei."Usledili su i mnogi drugi nezaboravni slogani, kao to je "Sve je bolje sa Coca-Colom" 1963. godine. Slogan "To je ono pravo", prvi put jekorien 1942. godine, a ponovo je upotrebljen 1969. godine i pratila ga je neverovatno uspena marketinka kampanja tih godina.Izvrsne ilustracije vrhunskih umetnika, ukljuujui i Normana Rokvela, bile su sastavni deo ivopisnih oglasa koji su predstavljali imid proizvoda u vodeim asopisima. Popularni "portreti" Deda Mraza, delozapaenog umetnika Hadona Sandbloma, koji su se pojavili tridesetihgodina prolog veka, nastavili su da obeleavaju praznine reklame svedo danas.Od sredine dvadesetih godina, radio je postao najvaniji komunikacioni medij za kompaniju Coca-Cola. ezdesetih, poznati dingl "Things Go Better with Coke" ("Sve je bolje sa Coca-Colom") postao je radijski hit, uz angaovanje muzikih grupa kao Supremes, Four Seasons, Jan and Dean i Moodz Blues. Oglaavanje kompanije menjalo se zajedno sa ostalim promenamau svetu, obraajui se novim ciljnim grupama potroaa putem novih kanala, najvie putem televizije. 1950. godine na Dan zahvalnosti, Edgar Bergen i njegov partner sa malog ekrana, arli Mekarti, vodili su prvi televizijski ou uivo, koji je sponzorisala kompanija Coca-Cola. Kako je TV medij napredovao,od sponzorisanja programa u pravcu reklama kojesu emitovane tokom razliitih emisija, mnoge slavne linosti angaovanesu da promoviu napitak. Meu poznatim zabavljaima koji su se pojaviliu Coca-Cola TV i radio reklamama tokom ezdesetih bili su i McGuireSisters, Aretha Franklin i Neil Diamond. Reklama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina nastavila jedugu tradiciju predstavljanja Coca-Cole kao jednog od najjednostavnijihivotnih zadovoljstava, prepoznatljivog i svuda dostupnog. 1976. Godine zapoeta je kampanja "Coca-Cola daje ivot", kao osnov za dalju kampanju "Coca-Cola osmeh" nastalu 1979. koja je izazivala toplao seanja najbolje predstavljena u TV reklami snimljenoj sa amerikim ragbi timom Pittsburgh Steelers i Do Grinom ("Mean" Joe Green).Poetkom 1982. tema "Coca-Cola je to!" plasirana je po itavomsvetu kao odraz oivljenog, pozitivnog duha osamdesetih i ponovna potvrda vodee pozicije Coca-Cola brenda. "Jedinstveni oseaj" zaokruio je osamdesete godine, dok je "Jedinstvena prava stvar" otvorila put u devedesete, sa inovativnom kampanjom "Uvek Coca-Cola" zapoetom 1993. Usledile su kampanje "Coca-Cola je prava" 2003. I "Coca-Cola strana ivota" 2006.godine. Tokom vremena, Coca-Cola reklama se menjala na mnogo naina,ali su poruka i zatitni znak ostali nepromenjeni.

Inovacije u ambalai

Od kasnih etrdesetih pa do 1970. godine, Sjedinjene Amerike Drave, kao i druge zemlje, prolazile su kroz nezapamene i brze promene. Kompanija Coca-Cola takoe je doivljavala dramatine promene u oblasti marketinga i trgovine jo od vremena poetka flairanja s kraja 19. veka. Drugi svetski rat stvorio je novu podelu karte sveta, a Kompanija se suoavala sa novim i sloenijim svetskim tritem. Do sredine pedesetih godina, Coca-Cola svet ograniavao se na jedinstvenu zaobljenu boicu ili visoku zvonastu au. Ali, potroai su zahtevali vei izbor i Kompanija je na taj zahtev odgovorila inovativnim vidom pakovanja, novom tehnologijom i novim proizvodima.1955. godine, Kompanija je uvela king-sajz i porodino pakovanje,odnosno boce od 10, 12, i 26 unci, to je odmah rezultiralo velikimuspehom. Metalne limenke, koje su prvobitno proizvedene za oruanesnage u prekomorskim zemljama, nale su se na rafovima prodavnica do1960. godine. Zatim je, posle viegodinjih ispitivanja plastine ambalae za bezalkoholna pia Kompanija 1977. godine uvela dvolitarsko PET pakovanje.

Globalni biznis

Kompanija Coca-Cola poela je sa izgradnjom globalne mreedvadesetih godina prologa veka. Sada posluje u preko 200 zemalja i proizvodi gotovo 400 brendova. Coca-Cola sistem uspeno je primenio jednostavnu formulu u svetskim razmerama: ponuditi trenutak osveenjaza malo novca, milijardu puta na dan.Ovaj jedinstveni globalni sistem uinio je Coca-Cola kompanij u vrhunskom svetskom kompanijom za proizvodnju osveavajuih pia. OdBostona do Pekinga, od Montreala do Moskve, vie nego ijedan drugi proizvod, Coca-Cola donosi uitak ednim potroaima irom zemaljskekugle. Sada ve vie od 115 godina, Coca-Cola svakodnevno stvara taj poseban trenutak zadovoljstva za stotine miliona ljudi.Da je Coca-Cola prestina dokazano je na primeru 1988. godine, kada je firma Landor & Associates na svetskom nivou sprovela trinezavisne ankete, iji su rezultati potvrdili da je Coca-Cola najpoznatiji inajomiljeniji brend na planeti. Na nivou obinog oveka, moda je jo indikativnija ocena vernosti potroaa ovom proizvodu koja je zabeleena 1985. godine.Kompanija je iznenadila ameriku javnost najavom novog ukusa Coca-Cole, to je predstavlj alo prvu izmenu tajne formule od njenog nastanka1886. godine. Novi ukus odneo je ubedljivu pobedu na svim testovimaukusa, ali sva brojna testiranja i istraivanja nisu mogla prevagnuti nademotivnom privrenosti Amerikanaca u odnosu na originalnu formulu.Taj prvi ukus postao je neto vie nego obino pie i oseanja, uspomene i naklonost potroaa prema jedinstvenim osobinama ovog pia izbili su u prvi plan. Kompanija je posluala elje javnosti i na njih odmah odgovorila vraanjem originalnog recepta na trite, pod nazivom Coca-Cola klasik. Globalna strategija firme tokom osamdesetih, nastavljena je u pravcu kreiranja ponude osveavajuih proizvoda za svaku priliku i sve stilove ivota. 1982. godina znaajna je za istoriju osveavajuih pia pouvoenju diet Coke, niskokalorine Coca-Cola varijante kao nastavka zatienih imena Coca-Cola i Coke, i ujedno najuspenijeg novog bezalkoholnog pia jo od nastanka originala. U roku od dve godine,dijetalna Coca-Cola postala je vrhunski traeno osveavajue pie u svetu.

Coca-Cola danas

Coca-Cola Hellenic je jedan od najveih svetskih proizvoaa bezalkoholnih pia. Sa vie od 41.000 zaposlenih, Coca-Cola Hellenic snabdeva bezalkoholnim piima preko 550 miliona potroaa u 28 zemalja, pokrivajui tako iroko geografsko podruje - od zapadne Evrope do istoka Rusije, od Estonije do Nigerije. Dvadeset pet ovihzemalja nalazi se u Evropi, ukljuujui i 15 lanica Evropske unije.Coca-Cola Hellenic proizvodi, prodaje i distribuira vodee svetske robne marke The Coca-Cola Company, snabdevajui potroae sa 8 milijardi litara napitaka godinje. U irok asortiman Coca-Cola Hellenic napitaka,koji odgovaraju razliitim stilovima ivota, spada preko 500 razliitih proizvoda i pakovanja, ukljuujui gazirana i negazirana bezalkoholna pia, sokove, vodu, sportske i energetske napitke, ajeve i kafu.Svetski lideri na tritu bezalkoholnih pia, The Coca-Cola Company i Coca-Cola Hellenic, ine jedinstven Coca-Cola sistem. Tesna saradnja izmeu dve kompanije ogleda se u potovanju istih vrednosti, odgovornosti prema potroaima, bliskoj saradnji koja se tie trinih investicija, prezentaciji Coca-Cola proizvoda, kroz savreno razvijenu prodajnu mreu i stvaranje snanih komunikacijskih poruka koje dopirudo potroaa kroz prepoznatljive marketinke aktivnosti.

Coca-Cola MARKETING

Kao poslovna funkcija, marketing koordinirano sa drugim poslovnim funkcijama (proizvodnom, finansijskom, kadrovskom i dr.) povezuje ukupne aktivnosti preduzea sa zahtevima kupaca. U tom smislu, marketing je most koji povezuje mogunosti preduzea sa potrebama kupaca.Marketing aktivnosti imaju za cilj identifikovanje i predpostavljanje potreba potroaa, kako bi se iste to bolje zadovoljile zadovoljile. Marketing aktivnosti ini set veeg broja integrisanih aktivnosti, marketinki proetih, koje se obuhvataju u i izvan marketing sektora, a ne prost zbir individualnih poslovnih aktivnosti. Ne treba poistovetiti marketing aktivnosti sa aktivnou distribucije proizvoda i usluga. Distribucija kao aktivnost jeste jedna od marketing aktivnosti, ali ne i jedina. Ako bi se aktivnosti distribucije poistovetile sa marketing aktivnostima, onda bi marketing primenjivala samo ona preduzea koja se bave iskljuivo ili dodatno distribuiranjem proizvoda i usluga od proizvodjaa do potroaa. Ovakvo poimanje marketinga kao poslovne funkcije bilo je opravdano u poetnom stadijumu razvoja marketinga, ali je u savremenim trinim uslovima neodrivo. Marketing aktivnosti bi se mogle podeliti na: aktivnosti razmene u koje se ubrajaju sve aktivnosti vezane za nabavku i prodaju aktivnosti snabdevanja kao to su transport i skladitenje, odnosno aktivnosti fizike distribucije i marketing logistike kao aktivnosti savremene marketing poslovne funkcije i dodatne i pomone aktivnosti, kao to su finansiranje marketing aktivnosti, aktivnosti preuzimanja rizika i aktivnosti prikupljanja, obrade i prezentiranja marketing informacija, koje su neophodne za sprovodjenje prethodnih aktivnosti.

Savremeno shvatanje marketing poslovne funkcije (od pedesetih godina ovog veka) proiruje prethodno navedenu klasifikaciju marketing aktivnosti posmatranjem marketinga kao poslovne funkcije sa stanovita instrumenata marketing miksa. Dakle, poslovne aktivnosti marketinga se odnose na sve aktivnosti vezane za proizvod, cenu, kanale prodaje i promociju. Cilj marketing aktivnosti je zadovoljenje, unapred identifikovanih i kreiranih, potreba potroaa i ostvarenje dobiti preduzea. Vrlo je teko napraviti striktnu klasifikaciju poslovnih aktivnosti preduzea koje se mogu iskljuivo nazvati marketing aktivnostima. Razlog lei u injenici da se veliki broj aktivnosti u preduzeu preplie izmedju marketinga i drugih poslovnih funkcija. Jedno je mogue striktno definisati, a to je cilj koji se eli dostii u poslovanju marketinki orijentisanog preduzea. Cilj marketing aktivnosti je zadovoljenje unapred identifikovanih i kreiranih potreba potroaa i ostvarenje dobiti preduzea. A njemu tee sve poslovne funkcije u preduzeu. Uloga vodje pripada marketing poslovnoj funkciji, koja marketinkom orijentacijom proima sve poslovne aktivnosti preduzea, ma u kom sektoru da se odvijaju. Stoga se kae da je osnovna odlika marketing poslovne funkcije integralnost.Coca-Cola prilikom oglaavanja ima ciljno trite, koriste ga kao svoj glavni izvor za poveanje svesti potroaa. Njen marketing takoe obuhvata i razne analize situacije, marketing strategije, marketing mix, praenje i kontroling. Njeni glavni ciljevi su da zadovolje potrebe potroaa, da obezbede profit svojim akcionarima i da poveaju trino uee. Njena prednost je u tome to posluje ve vie od jednog veka, uvie od 200 drava irom sveta. Uee u Cola segmentu joj je oko 85%. Meutim, da li ima jo potencijala za nove inovacije, jer trenutno natritu postoje i drugi globalni konkurenti, kao to je Pepsi Co, koja moeda razvije marketinke strategije kako da eliminie Coca-Colu, kojatrenutno belei pad u poslovanju.

Deda Mraz i Coca-Cola

Pria o tome kako je Deda Mraza izmislila Coca-Cola je postala prava urbana legenda. Crveni reklamni lik, koga je Coca-Colin illustrator nacrtao iz drugog pokuaja, nazvan Santa Nicolas ili Santa Claus, irio semunjevitom brzinom po celom svetu. Iako je nastao u Americi, ak je prihvaen i u komunistrikom Sovjetskom Savezu, gde su religioznog Svetog Nikolu zamenili sa nazivom i likom Deda Mraza, koji je za njihimao veliku prednost, bio je crven. Sa likom Coca-Colinog Deda Mraza, pop-kulturne ikone 20. veka, zapoela je i tranzicija od verskog praznikado potroake histerije, a Santa Nicolas postaje njen najvaniji simbol.Legendi i liku Deda Mraza, svet ipak nije odoleo. Zatita dragocenog imena Poetkom 20. veka, najei i naozbiljiji izazov je bio kako zatiti proizvod od imitacija. Veita borba protiv surogata bila je najvea pokretaka sila koja je dovela do stvaranja prepoznatljive zvonaste boce. Nekoliko vrsta boca sa ravnim stranicama je korieno do 1915. godine,ali kako je konkurencija rasla, rastao je I broj imitacija. 1916. godine,Coca Cola dobija novi jedinstveni dizajn, koji je izradila kompanija Root Glass iz Terre Haute iz Indijane.Sada poznati oblik boce registrovan je kao zatitini znak od strane Kancelarije za patente SAD 1977. godine, ime je tada bila poastvovana samo aica proizvodnih pakovanja. Tako se boca pridruila zatienomznaku "Coca-Cola," koji je registrovan 1893. godine i "Coke" koji je registrovan 1945.godine.