Fakultet za menadment,

Sadraj:

Uvod3Profil kompanije.4,5Misija, vizija, vrednosti...6,7Proizvodi, promocija...8,9Finansijsko poslovanje.10 Racio analiza. 11 Zakljuak..11,12

Uvod

The Coca Cola Company je amerika multinacionalna korporacija koja se bavi prodajom i proizvodnjom bezalkoholnih koncentrata i sirupa. Kompanija je najpoznatija po glavnom proizvodu CocaCola, koji je nastao 1886. godine od strane apotekara John Pemberton-a u Columbus, Georgia. Coca Cola formula i brend prodati su Asi Kendler 1889.Godine, koji postaje i zvanini osniva kompanije The Coca ColaCompany 1892. godine. Pored pia Coca Cola kompanija trenutno nudi oko 500 razlicitih brendova u preko 200 zemalja irom sveta. Ona poslui 1,7 milijardi doza svaki dan irom planete.Kompanija ima svoje punionice samo u SAD, dok ostale punionice funkcioniu po franizi. Sistem franize postoji jo od 1889, kada je kompanija proizvodila samo koncentrat sirupa koji je prodavan razliitim punionicama koje su posedovale eksluzivu po teritorijama.Po godinjem izvetaju kompanije iz 2007 godine, pie Coca Cola uestvuje sa 78% dok ostali procenat ine svi ostali brendovi kompanije.Napitak Coca Cola po godinjem izvetaju iz 2007. distribuira pie na sledei nain: 42% u SAD 37% u Meksko, India, Brazil, Japan i Kina 20% na ostatak sveta 2010. godine The Coca Cola Company objavila je da su postali prvi brend na svetu koji je u Velikoj Britaniji prodao proizvode u vrednosti od preko 1. milijarde funti sterlinga.U novoj ekonomiji, dobra pozicija vrednija je od svih ostalih inioca u poslovanju. Smatra se da je danas vrednost Coca Cola brenda oko osamdesetak milijardi dolara, i to samo vrednost imena, ne ukljuujui sve ostalo to ini ovu multi nacionalnu kompaniju.

Profil kompanije

Istorijat

1919.Godine, Asa Kendler osniva Kompanije Coca Cola prodao je istu bankaru Ernestu Vudrafu i grupi investitora. Kompanija je prodata za 25 miliona dolara.

etiri godine kasnije, Robert Vudraf, sin Ernesta Vudrafa, izabran je za predsednika kompanije, koju je vodio od 1924 -1954 godine ali je u bordu direktora ostao aktivan do 1984 godine.Novi predsednik stavio je snaan akcenat na kvalitet proizvoda.. Uz pomo vodeih punionica, njegova uprava ustanovila je standarde kvaliteta i u svakoj fazi postupka punjenja. Vudraf je u potpunosti shvatio ogroman potencijal flairanja ovog proizvoda. Do kraja 1928. godine, prodaja Coca-Cola boca prvi put je nadmail prodaju toenog napitka.

Pod viegodinjim vostvom Roberta Vudrafa, poslovanje Coca-Cola kompanije dostiglo je ogroman komercijalni uspeh. Kompanija je poetkom dvadesetih godina, bila pionir po inovativnom ali i jednostavnom pakovanju od est boca, koje je olakavalo potroau da odnese proizvod do kue.

1929. godine zatien je oblik boce poznata izduena zvonasta aa proirena na vrhu.Tokom 1933. godine uvedeni su automati za toenje u kojima se sirup meao sa karboniranom vodom tokom sipanja pia. Na punktovima gde je do tada toena, Coca-Cola se runo sipala.

Potrosaci su oduevljeni videvi kako prodavci toe pie jednostavnim povlaenjem ruice. Do 1937. automat za toenje postao je nezamenljivi deo lokala. I danas moderna tehnologija toenja nastavlja tradiciju serviranja proizvoda kompanije bre i bolje nego ikada ranije.Svakako najvei Vudrafov doprinos zapravo bila njegova vizija da je Coca-Cola internacionalni proizvod. Radei sa talentovanim saradnicima on je doprineoda Coca-Cola stigne u sve krajeve zemljine kugle.

Slika br.1 Ugovor Slika br.2 Stara boca

Trista

U prvoj deceniji 20. veka, pogoni za flairanje izgraeni su na Kubi, u Kanadi, Panami, Portoriku, na Filipinima i u Guamu. 1920. godine, kompanija za flairanje poela je sa radom u Francuskoj kao prvi Coca-Cola distributer na evropskom tritu.Do 1930, broj zemalja u kojima se pie flairalo bio je gotovo uetvorostruen i kompanija je stupila u partnerstvo sa Olimpijskim igrama prevazilazei tako kulturne granice.

Na poetku Drugog svetskog rata, CocaCola se prodavla u 44 zemlje, ukljuujui drave na razliitim stranama sukoba.Ali rat je u stvari bio izazov, a ispostavio se i kao mehanizam da napitak stigne i u krajeve gde ranije nije bio prisutan. Ulaskom SAD u rat 1941. godine Robert Vudraf je naredio "da svaki vojnik mora dobiti Coca-Cola bocu po ceni od 5 centi, gde god da se nalazi i koliko god to kotalo kompaniju.

U roku od est meseci, inenjer Kompanije odleteo je za Alir i otvorio prvu fabriku koja je bila prethodnica 64 pogona za flairanje podignutih u inostranstvu za vreme Drugog svetskog rata.

Postrojenja su bila smetena to je blie mogue borbenim zonama u Evropi i na Pacifiku. Potronja od preko 5 milijardi Coca-Cola boca od strane osoblja u vojnoj slubi zabelena je za vreme rata.Prisustvo Coca-Cole bilo je vie od podizanja morala trupa na ratitu. U mnogim krajevima, lokalno stanovnitvo dobilo je ansu da prvi put proba Coca-Colu " ukus koji mu je oigledno prijao. A kada je ponovo nastupio mir, Coca-Cola sistem bio je spreman za svetsko irenje do nesluenih razmera. Od sredine etrdesetih do 1960. godine, broj zemalja koje flairaju ovo pie gotovo se udvostruio. Dok se svet uzdizao iz perioda konflikta, Coca-Cola se uzdigla na nivo svetskog simbola prijateljstva i osveenja.

Slika br.3. Mapa zemalja konzumenata Slika br.4. Boce Coca Cole

Misija, vizija, vrednosti

Misija kompanije

Da osvezimo svet... Da inspirisemo momente optimizma i sree Da kreiramo vrednost i napravimo razliku

Slika br.5.Misija kompanije Slika br.6.Deda Mraz, Zastitni znak Cole

Vizija kompanije

Ljudi: Da budemo sjajno mesto za rad, gde su ljudi insirisani da budu najbolji sto mogu. Portfolio:Dajemo svetu set kvalitetnih brendova sokova koji mogu da zadovolje ljudske elje i potrebe. Partneri:Osnovati vrstu pobedniku mreu kupaca i dobavljaa, zajedno mi kreiramo dugotrajnu vrednost. Planeta: Biti odgovoran graanin, koji pravi razliku, pomaui gradnju i podrava napredak drustva. Profit:Biti svestan u vezi ukupne odgovornosti, maksimizirati dugorone povrate investicija, vlasnicima akcija. Produktivnost:Biti visoko efikasan i u isto vreme adaptivan na brze promene.

iveti nae vrednostiNase vrednosti, slue kao kompas za nae akcije, koje opisuju nae ponaanje na svetu danas. Rukovodjenje:Hrabrost da oblikujemo lepu budunost. Kolaboracija: Niveliemo kolektivne gene. Integritet:Biti realan. Odgovornost:tudja ruka svrab ne ee( If it is to be, it's up to me). Pasioniranost: Posveen srcem i umom. Razlicitost: Se podrazumeva kao i kod naih brendova. Kvalitet: Ono sto mi radimo, radimo dobro.Fokus nad tritem Fokus na potrebe nasih konzumenata, muterija i partnera (franize). Izadji na triste sluaj, posmatraj i ui. Usvoji i poseduj pogled na svet. Fokus na egzekuciju u vidu akcija na tristu, svakog dana. Konstanta radoznalost.Radi pametno Reaguj urgentno. Ostani otvoren za promene. Imaj hrabrosti da promenis kurs , kada je to potrebno. Ostani konstruktivo dostupan. Radi efikasno.Ponasaj se kao vlasnik Budi odgovoran za nase akcije i reakcije. Fokusiraj se i gradi vrednost. Nagradi nae ljude, koji su rizikovali da pronadju bolji nain da ree probleme. Ui na rashodima, dali je moglo bolje?Budi brend Inspirii kreativnost, optimizam i zabavu.

Proizvodi, promocija

FranizeGeneralno, Coca Cola Company proizvodi samo koncentrovani sirup, koji se prodaje razliitim punionicama sirom sveta , koje drze Coca cola franizu.Punionice imaju ekskluzivan ugovor saCoca Colom za regije ili drave u koje plasiraju svoje proizvode.Na ovaj nain, one proizvode finalni proizvod od koncetrata, u kombinaciji sa filtriranom vodom i zaslaivaima koje pakuju u alu konzerve, pvc i staklene boce.Punionice tada prodaju,distribuiraju napitke veleprodajama koje dalje snabdevaju: prodavnice, restorane,aparateJedini izuzetak u ovakvom sistemu proizvodnje i distribucije je u Americi, gde The Coca Cola Company zaobilazi punionice i sirup prodaje direktno:restoranima, kafeima i poslastiarnicama koje poseduju aparate koje opsluuju sami ugostitelji. Pored pica Coca Cola, kompanija proizvodi: Schwepes, Fantu, Sprite, porodice napitaka koje se proizvode na isti nacin. Coca Cola poseduje i fabrike prirodnih sokova Minute maid, Next, Simply OrangePored pia Coca Cola kompanija trenutno nudi oko 500 razlicitih brendova u preko 200 zemalja irom sveta. Ona poslui 1,7 milijardi doza svaki dan irom planete.

Slika br.7, Proizvodi Kompanije Coca Cola

Akvizicije

Kompanija je imala vie ovakvih akcija kroz istoriju.Prva u nizu je bila kupovina Brenda Minute Maid 1960 godine. Thumbs Up je pripojen 1993 pa onda Barq 1995 kao i voda Odwalla 2001. godine.Sledea akvizicija je bila kupovina Huiyan Juice. Godine 1982. Coca-Cola je napravila svoju jedinu akviziciju van posla u vezi bezalkoholnih napitaka, kada je kupila Columbia Pictures za 692 miliona dolara.Columbia Pictures je prodata 1989.god. za 1,5 milijardi kompaniji Sony Japan.

Promocija

Tokom godina, slogani i dinglovi diktirali su ritam Coca-Cola oglaavanja. Jedan od svetski najpoznatijih reklamnih slogana, "Pauza koja osvjeava," prvi put se pojavio u listu ,,Saturday Evening Post,, 1929.godine. Pratili su ga slogani "Uradi neto to osvjeava". i "Znak svjetskog dobrog raspoloenja" 1944.Godine. Pedesete godine obeleili su "Znak dobrog ukusa," "Osvei se istinski" i "Bolje je kad se osvei."Usledili su i mnogi drugi kao to je "Sve je bolje sa Coca-Colom " kao i "To je ono pravo", Uivaj Izvrsne ilustracije vrhunskih umetnika, ukljuujui i Normana Rokvela, predstavljali imid proizvoda u vodeim asopisima. Popularni "portreti" Deda Mraza , delo zapaenog umetnika Hadona Sandbloma, obeleavaju praznicne reklame i danas. ezdesetih, poznati dingl "Sve je bolje sa Coca-Colom" postao je radijski hit. Oglaavanje kompanije menjalo se zajedno sa dolaskom televizije. Mnoge slavne linosti angaovane su da promoviu napitak. Meu poznatim zabavljaima koji su se pojavili na Coca-Cola TV i radio reklamama tokom ezdesetih bili su Aretha Franklin i Neil Diamond.Tokom vremena Coca-Cola reklama menjala se na mnogo razliitih naina ali su poruka i zatitni znak ostali nepromenjeni.

Finansijsko poslovanje (finansijski izvetaji, bilans stanja, bilans uspeha, profit, kriza)

Bilans uspeha Godina20102011

Aktiva (1+2)14.416.18512.760.912

1. Osnovna sredstva5.904.8048.817.316

2. Obrtna sredstva (a+b+c)6.813.5385.569.699

a. Zalihe1.154.755891.197

b. Potraivanja3.257.5153.053.786

c. Gotovina2.455.279877.961

Pasiva (1+4)14.416.18512.760.912

1. Sopstveni kapital3.204.0943.716.720

2. Dugorone obaveze90.18133.793

3. Kratkorone obaveze (a+b+c)3.457.7444.378.394

a. Obaveze iz poslovanja3.037.7194.144.802

b. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda412.772226.364

c. Ostale kratkorone obaveze7.2537.228

4. Ukupne obaveze (2+3)3.466.7624.512.187

Bilans stanja1. Neto prihodi od realizacije proizvoda16.257.30820.283.579

2. Cena kotanja realizovanih proizvoda(11.604.778)(14.471.933)

3. Bruto dobit (1-2)4.652.5305.811.646

4. Trokovi amortizacije i rezervisanja759.039869.289

5. Ostali poslovni pashodi(2.447.612)(3.146.396)

6. Poslovna dobit (3-4-5)1.445.8791.795.961

7. Finansijski prihodi254.159756.763

8. Ostali prihodi169.418209.197

9. Finasijski rashodi205.83702.211

10. Ostali rashodi201.49855.025

11. Dobitak pre oporezivanja2.367.6572.157.426

12. Neto dobitak2.367.6572.157.292

Racio analiza

Poseban racio likvidnosti (ACID)877.961+3.053.786/4.378.394=0.89Racio zaduenosti3.716.720/12.760.912=0.29*100=29%Ovaj racio pokazuje da je kompanija od 100% ulaganja u poslovna sredstva 50% pribavila iz pozajmljenih izvora finansiranja.ROA 2.157.292/(14.416.185+12.760.912)/2=2.157.292/13.588.548=0.15*100%=15%Ovaj racio pokazuje da kompanija na svakih 100 dinara neto dobiti ostvarila prorast aktive od 15%ROE2.157.292/(3.204.094+3.716.720)/2=2.157.292/6.920.814/2=2.157.292/346.047=6.23*100%=623Kompanija je na svakih 100,00 dinara neto dobiti ostvarila prirast kapitala od 623,00 dinara

Zakljuak

VrednostIstraivanja govore da je Coca Colin udeo na tristu vezi za 60 milijardi dolara, dok je Peg racio kod Cole 2,57 a kod Pepsija 3,81(48% vei). Pepsi ima vii odnos , primarno zato to trziste oekuje manji porast zarade za razliku od Cole. Dodatno na to, predvidjanja su da bi u sledeih nekoliko godina mogli oekivati porast deonica 7,77% kod Cole i 4.86% Pepsi.U ovakvoj poslovnoj klimi, ocekivano je da Coca Cola povea svoju zaradu, jer je samo trite nagradjuje.Za svaki dolar koji Cola uprihoduje, trziste je nagradi sa 3,9 $ koji se generise u vrednost preduzea, dok kod Kompanije Pepsi svaki dolar generie 2,01$ na konto vrednosti kompanije.Tri razloga Za Colu:1. Coca Cola ima veu zaradu na osnovu jaeg potencijala rasta, 2. Investitori su iz sentimentalnih razloga uvek voljni da plate vee premije za Coca Colu nego za Pepsi.3. Poslednje analize govore da je Pepsijev Racio duga prema kapitalu 37 procenata vii od Coca Cole, i to:1,37 naspram 0,99.

Finansijska snagaU fiskalnoj 2011 godini Cola je imala 14 milijardi $ zarade u keu i gotovinskim ekvivalentima uz dugorocni dug od 13,6 milijardi $, dajuci Kompaniji 1.03 $ u keu za svaki 1$ dugoronog duga.Za ovaj period, obrtni capital Cole , bio je 1,2 milijarde $ , daljim analizama dolazimo do podatka da obrnti kapital po deonici iznosi 0,27$.Za razliku od Cole, Pepsi je imao negativni obrtni kapital od 713 miliona $ , sto nam govori da Pepsi nema dovoljno sredstava za servisiranje kratkoronih obaveza, to rezultuje injenicom da je obrtni kapital po deonici je negativan i iznosi -0,46 $ dok je kod kole 0,27$.Ako potrebe za izmirenjem kratkoronih pozajmica i kredita prerastu obrtnu imovinu Kompanije, Pepsi bi mogao da se nadje u problemu da izmiri kratkorone obaveze svojim kreditorima.Pepsi pored 2011 nije u poslednje etiri godine beleio negativan rezultat.Po zavrsnom finanskom izvestaju Coca Cola ima rigorozan racio likvidnosti od 0,92 sto znaci da kompanija nema dovoljno gotovine da pokrije svoje kratkorocne obaveze. Pepsijev racio je 0,75$Poslednje analize govore da je Pepsijev Racio duga prema kapitalu 37 procenata visi od Coca Cole, i to:1,37 naspram 0,99.

10