Pre nekoliko godina pisali smo onapuštenoj i zapuštenoj crkvi uCrnoj Travi, varošici na jugu Sr-

bije, na granici sa Bugarskom. Neka-da su Crnotravci mnogo polagali nacrkvu, i još u vreme Justinijana uovom mestu postojao je manastir (idanas se ovaj deo naziva Manasti-rište). Kasnije je crkva izgrađena namestu gde je i danas, u centru va-rošice, a legenda kaže da je oluja po-nela krst sa stare crkve i donela gana to mesto, što su meštani shvatilikao znak Božji. Crkva Svetog Nikoleizgrađena je najverovatnije 1686. go-dine (iako u Letopisu Crkve piše daje „postojala od nezapamćenog vre-mena“), i kasnije je srušena turskomnajezdom, a dugo se, zbog tih istihTuraka, nije smela ponovo podići nitiopraviti. „Ali, ipak, te ruševine služilesu kao mesto gde su se pobožnihrišćani skupljali na molitvu. Za vre-me velikih praznika takođe se oku-pljao narod“ - kaže se u Letopisu.

Tek 1832. viđeniji Crnotravci dogovo-riše se da podignu crkvu na ruševi-

nama stare i „odrede pop Anđelka ipredsednika Đoku Ilijića da odu u Vra-nje i od Huesin-paše potraže dozvoluza podizanje novog hrama“. Zadovo-ljan zbog tri ovna koje je dobio na po-klon, paša je odobrio podizanje crkve.

Čitav posao oko gradnjezavršen je 1840, a 1846.vladika niški Janićije os-veštao je crkvu. Freske je,

zvanično, uradila Ruskinja EvgenijaDolgova, mada su, pričaju Crnotravci,negde posle rata dolazili „neki umetni-ci“, zagrebali zidove i komentarisali dase ispod sloja fresaka nalazi jedan jošstariji, izuzetne vrednosti.

Crkva je opstajala, a na službi suuglavnom bili članovi porodice

Popović, poslednji među njima JovanPopović, koji je preminuo 1936. godi-ne. Tada je crkvu preuzeo sveštenikSima Ivić, koji je služio do početkaDrugog svetskog rata. Naime, kadasu Bugari okupirali ovaj kraj, pop-Si-ma je odbio da primi bugarsku „ka-milavku“, te je crkvu preuzeo bugar-ski sveštenik. A Simu Ivića Bugari subezbedno sproveli do granice, koja setada nalazila iznad Vlasotinaca....

Onda su došlipartizani. Sveštenikiz susednog sela jeproteran, a crno-travska crkva osta-la je napuštena, ičak je desetinamagodina služila kao mešavina deponijei javnog nužnika! Freske su počele dapropadaju, a onda se neko, pre pet-naestak godina, dosetio da zaključacrkvu. Crkvene vlasti obnovile suspoljne zidova hrama, ali se službaBožja još nije nastavljala. Ipak, Crno-travci su se polako vraćali crkvi, kojaje ponovo bila otključana, dolazili suda se mole i ostavljaju darove.

Konačno, na Prokoplje, kada se ov-de tradicionalno održava Sabor

pečalbara i neimara (po kojima je ovajkraj poznat), u porti crkve koja se tre-nutno renovira održana je sveta arhi-jerejska liturgija, a zatim i sabornokrštenje. Posle više od 70 godina - ov-de je stiglo Božje slovo. Arhijerejski na-mesnik Vlasotinačke parohije ZoranStojanović i jerej MIlorad Maksimovićkrstili su stotinak Crnotravaca - tu subili oni najmlađi, ali i mnogo njih kojisu odavno napustili rodni kraj, a u za-vičaj se vraćaju uglavnom tokom leta.Da ponovimo: posle 70 godina!

Spomenka MilićFoto: Petar Pešić

Povratak tradiciji

Krštenje - posle 70 godina!U crkvi Svetog Nikole u Crnoj Travi više od sedam decenija nije

održano bogosluženje, a na Svetog Prokopija ovde je, posle tolikovremena, kršteno stotinak meštana

Krštavanasu deca, ali i odrasli...

Liturgiju je služiosveštenik Zoran

Stojanović iz Vlasotinačke

parohije

23