Slobodan Naumoviæ UDK: 316.452:323.27(4971.11)Filozofski fakultet Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0703117N

DA LI JE FAUST BIO „OTPORAŠ“?

O subjektivistièkom objektivizmu i objektivistièkomsubjektivizmu u interpretaciji (post)modernih

društvenih i politièkih pokreta*

Apstrakt: Rad predstavlja pokušaj da se jedna konkretna nauèna polemika otemi koja je optereæena znatnim ideološkim nabojem „�anrovski“ preusmeri ka forminauènog dijaloga, i time uèini plodnijom u nauènom smislu. Glavna pitanja koja serazmatraju tièu se pokušaja teorijskog odreðenja petooktobarske revolucije i ulogekoju je pokret „Otpor“ imao u njoj. U radu se brani teza da teorijski modeli „talasademokratizacije“ i „izborne revolucije“ nude najutemeljenije okvire za razmatranjepitanja koja se u tekstu otvaraju. Kljuèni problemi o kojima se u radu raspravlja susledeæi: u kojoj meri oslanjanje na strane izvore i teorijske okvire zakrivljuje uvide ulokalne politièke procese; kakva je razlika izmeðu „uvezenih“ i „izbornih revoluci-ja“; koje su posebnosti izborne revolucije u Srbiji i koje je njeno mesto u „drugom ta-lasu“ postkomunistièke demokratizacije; koliki je relativni znaèaj stranih i lokalnihinicijativa prilikom organizovanja izbornih revolucija; u èemu je razlika izmeðu kla-siènih odnosa izmeðu davalaca i primalaca politièke pomoæi i novih odnosa, koji sezasnivaju na naèelu sinergije; koja su ogranièenja ili-ili logike objašnjenja u razma-tranju politièke saradnje stranih i domaæih aktera; šta povezuje strategiju nenasil-nog otpora, proaktivnu logiku politièkog delovanja i Otporov „Plan B“; najzad, po-stoji li mehanièka veza izmeðu prisustva strane pomoæi i gubljenja kontrole nadrezultatima izborne revolucije. U završnom odeljku, otvara se pitanje negativnih ipozitivnih aspekata nasleða Otpora kao politièkog projekta i nudi pokušaj da serazmatranje o dometima pokreta pove�e sa razumevanjem „dinamike nade“ kao po-litièkog projekta na kojem je Otpor sistematski radio.

Kljuène reèi: Otpor, izborna revolucija, demokratizacija, politièka sinergija,nenasilni otpor, nada kao politièka kategorija.

U sredinama u kojima nauèna komunikacija iz raznih razloganije dovoljno �iva, ili u kojima nisu ustaljeni njeni najporoduktivniji

117

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

* Èlanak je nastao u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regional-nom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost“ (br. 149029), koji finansira Mi-nistarstvo nauke Republike Srbije.

vidovi poput slobodnog dijaloga i organizovane diskusije, èak inauène polemike, uprkos tome što èešæe pokreæu „ubilaèke retorièkeinstinkte“ nego što streme ka saznajnim pomacima, mogu imati kori-sne posledice.1 Pre svega, u meri u kojoj postavljaju u prvi plan ne-dostatke u nekom konkretnom nauènom istra�ivanju, polemikemogu da pomognu u prevazila�enju pojedinaènih grešaka, pa èak iogranièenja celih škola mišljenja. Potom, ako su voðene na valjannaèin, one mogu da podsete posustalu nauènu zajednicu da ni obra-zac „mrtvog mora“, kao, uostalom, ni obrazac „narodne skupštine“,ne bi smeli da budu uzori za njene unutrašnje odnose, pa time i dapokrenu njene èlanove da neguju konstruktivnije oblike nauène ko-munikacije. Dalje, u meri u kojoj uspevaju da dopru do šire javnosti,a pod uslovom da se u njima ne prekoraèuju granice uljudnosti i do-brog ukusa, nauène polemike mogu da doprinesu popularizaciji nau-ke. Naime, dobro voðene nauène polemike mogu da pomognu da seoblast koju obièni ljudi èesto do�ivljavaju kao suvoparnu, sitnièavu iteško razumljivu vidi kao uzbudljiva, lako shvatljiva i vredna pa-�nje. Najzad, pod pretpostavkom da ostanu zabele�ene, nauène po-lemike mogu da predstavljaju i privilegovanu graðu za na ovimprostorima još uvek nedovoljno razvijenu istoriju nauke.

Tekst koji sledi rezultat je pokušaja da se jedna konkretna po-lemika, koja je zbog ideološkog naboja teme kojom se bavi nosila usebi moguænost da pokrene „ubilaèke retorièke instinkte“ kod obasvoja uèesnika, „�anrovski“ preusmeri ka nauènom dijalogu, i timeuèini plodnijom. Naime, u svom kritièkom osvrtu na moju studiju oOtporu kao postmodernom Faustu (Naumoviæ 2006), uva�ena prof.Zagorka Goluboviæ (Goluboviæ 2007) otvorila je jedan broj pitanja iiznela ocene koje èine odgovor sa moje strane nu�nim. Veoma mi jedrago što zapoèeta polemika, bez obzira na iznete oštre, a kako mi seèini i neutemeljene ocene, ima akademski ton i što time otvara

118

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

1 U intervjuu koji je amerièkom antropologu Polu Rabinovu dao pred svojusmrt, Mišel Fuko, uticajni francuskih mislilac èiji je autoritet èesto korišæen za dis-kreditaciju ideala nauènosti u društvenim naukama (!), ukazuje na saznajni potenci-jal slobodne diskusije, odnosno razmene pitanja i odgovora rukovoðene dogovore-nim pravilima igre koja vodi uzajamnom saznajnom napretku. U istom razgovoru, oniznosi i razloge zbog kojih je polemike u nauci smatrao nepo�eljnim, pa i opasnim,istièuæi na prvom mestu èinjenicu da polemika sagovornika postavlja u ulogu nepri-jatelja i pokreæe „ubilaèke instinkte“ protiv njega (Foucault 1997). Razumljivo, nje-gova kritika dometa nauènih polemika ima smisla samo ukoliko se radi o sredini ukojoj su ustaljeni drugi kanali nauène komunikacije.

prostor za nauèni dijalog, a, nadam se, i za saznajne pomake u odno-su na moj prethodni tekst. �elim da verujem da smo zajedno, preus-meravajuæi polemiku u dijaloške okvire, napravili makar i mali pro-dor u razumevanju jedne veoma znaèajne, a nedovoljno prouèenedruštvene pojave.

Glavno pitanje koje sebi postavlja prof. Goluboviæ tièe seutvrðivanja „razloga“ zbog kojeg sam napisao tekst „obojen odreðe-nim ideološkim stavom“, pri tome „potpuno zanemarujuæi stvarnedogaðaje, što bi jedna objektivna analiza morala da uzme u obzir“.2

Odgovor koji autorka nudi na svoje retorièko pitanje je nedvosmi-slen – pišuæi o Otporu ja sam, kako izgleda, „podlegao raširenoj mo-dernoj pojavi u nauènim krugovima da se odreðeni pokušaji i akcijekoje èine graðanski otpori omalova�e, odrièuæi moguænost sponta-nih (to ne znaèi neorganizovanih) aktivnosti, izvan centara moæi, bu-duæi da koncept ‘uvezene revolucije’podrazumeva da impulsi mora-ju doæi spolja, tj. iz krugova koji imaju moæ da podr�e i finansirajudruštvene pokrete“. Prof. Goluboviæ proširuje svoju kritiku ukazu-juæi na moguæe kobne posledice takvih napisa. Tako, „...neobjektiv-ne analize dogaðaja iz predoktobarskog i petooktobarskog perioda“,poput one koju izgleda da ja nudim, „daju za pravo širenju uverenjau postoktobarskom vremenu da se individualnom i grupnom

119

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

2 Najdirektniji odgovor bi bio sledeæi: povod za pisanje studije bio je poziv daponudim kratku uvodnu analizu aktivnosti pokreta „Otpor“ na nauènom skupu pos-veæenom „obojenim revolucijama“ koji je u jesen 2005. godine bio organizovan naŠkoli za visoke studije u društvenim naukama u Parizu. Otporom kao istra�ivaèkimproblemom, dakle, nisam poèeo da se bavim iz „ideoloških“, nego iz „kolegijalnih“razloga. Dalje, kako je skup bio usmeren prvenstveno na razumevanje logike „preli-vanja“ obojenih revolucija iz jedne sredine u drugu, mene je, kao i mnoge druge uèes-nike, na prvom mestu zainteresovao udeo „stranog faktora“ u tom najnovijem „talasupostsocijalistièke demokratizacije“. Zbog toga je i u objavljenoj verziji rada pitanje„stranih uticaja“ izbilo u prvi plan. Nešto što je poèelo kao uzgredna kolegijalna pomoæpreraslo je u ozbiljnu zapitanost kada sam poèeo da otkrivam dimenzije koje do tadauopšte nisam uviðao, iako mi je pojava bila „pred samim oèima“. Istra�ivanje je nas-tavljeno i posle objavljivanja teksta, a pojava polemièkog osvrta koji se ovde razmatramotivisala me je da ponovo promislim svoje rezultate, kao i da neke teze proverim iprodubim kroz razgovore sa kljuènim akterima. Smatram da je, uprkos svom su�enomtematskom fokusu, moja studija daleko od toga da je „potpuno zanemarila stvarnedogaðaje“. Ona je onoliko objektivna koliko joj raspolo�iva graða, usvojeni teorijskiokviri, kao i autorski stavovi i neosporna ogranièenja dopuštaju. Smatram, dakle, da„subjektivistièki“ tonovi mog „objektivizma“ nisu ništa manje objektivni od „objekti-vistièkog subjektivizma“ koji preovlaðuje u kritici koja mi je upuæena.

aktivnošæu ne mo�e ništa uspešno postiæi izvan centara moæi, i da nevredi ni pokušavati, èime se opravdava pasivnost graðana, koji sveviše upadaju u stanje apatije“. Prof. Goluboviæ tako pisca ovih redo-va svrstava meðu one koji porièu „prve korake naše demokratsketradicije“. Takva ocena me èudi iz najmanje dva razloga – pre svegazbog toga što petooktobarska revolucija zasigurno nije „prvi korak“srpske „demokratske tradicije“, ali i zbog toga što je autorki dobropoznat kako moj odnos prema demokratiji, tako i prema srpskojtradiciji.

Tri teze prof. Goluboviæ, kako mi se èini, najjasnije ukazuju nakljuène motive ponuðene kritièke analize, ali i na njena ogranièenja:

a) „Naumoviæ... nastoji da doka�e da se u petooktobarskojborbi za rušenje re�ima Slobodana Miloševiæa radilo o ‘uvezenojrevoluciji’ od strane SAD (kurziv S.N.), a ne o hrabroj, energiènoj iuspešnoj mobilizaciji graðana za dugotrajno razaranje re�ima iznu-tra, zahvaljujuæi umnogome, iako ne samo, upravo upornosti pokre-ta „Otpor“;

b) „kao da mu je osnovna namera da ‘razotkrije zabludu’ ola�noj ulozi ‘Otpora’, viðenoj iz ugla posmatranja amerièkih auto-ra“ (kurziv S.N.);

v) „...iz teksta izbija strasna �elja da se doka�e da smo svi biliu zabludi, kada smo verovali i pridru�ili se snazi tog pokreta... (kur-ziv S.N.).“

Najsa�etije reèeno, moj tekst se naèelno osuðuje kao još je-dan „neobjektivan“ i „ideološki“ napad na lik i delo narodnog pokre-ta „Otpor“, kao njegovo „potcenjivanje“ i „dovoðenje u sumnju“, ikao pokušaj širenja „defetizma i apatije“. Razumljivo, u ovakvuideološku diverziju morala su da budu upletena „iskrivljena viðenjastranih autora“. Moj naèelan odgovor na ovaj istorijski prepoznatljivtip politizovane osude je da mi namera nije bila da dovodim u pitanjeni tekovine revolucije, ni udeo Otpora u demokratizaciji Srbije, biloiz „ideoloških“ ili iz „pomodnih“ razloga, ali da mi jeste bila namerada na jednom još uvek nedovoljno istra�enom primeru doprinesemutemeljenijem razmatranju njene prirode, njenih dometa, kao iunutrašnjih i spoljašnjih faktora koji su te domete istovremeno omo-guæavali i ogranièavali. Takva namera poèiva na uverenju da bez ob-zira na to što pro-demokratskim revolucionarnim pokretima mo�da imo�e da se toleriše iskrivljavanje istine kako bi oèuvali hrabrost,

120

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

nadu u moguænost boljitka i veru u pobedu svojih uèesnika, jednomuspostavljeni demokratski poredak treba da se temelji na sve veæojdostupnosti neiskrivljenih uvida, kako bi graðani mogli zrelo darazmatraju posledice aktivnosti svih relevantnih politièkih aktera, ina takvim uvidima zasnivaju svoje buduæe odluke. Upravo na ovomzadatku društvene nauke mogu da poka�u koliko su zrele za ispunja-vanje svoje društvene uloge.

Koji su, dakle, argumenti koje prof. Goluboviæ iznosi u prilogponuðene kritike? Na prvom mestu, autorka ukazuje na pretposta-vljeni „jednostrani pristup“, na skoro iskljuèivo oslanjanje na teksto-ve „stranih“, prvenstveno amerièkih autora, „kojima ovo ne bi bioprvi put da potpuno iskrivljeno vide dogaðaje na Balkanu i u Srbiji“.Formulišuæi svoju kritiku na takav naèin, prof. Goluboviæ na samompoèetku preoštro i kruto ocenjuje produkciju jedne od najznaèajnijihnauènih sredina današnjice, produkciju koja je zasigurno dala jedanbroj „iskrivljenih“ viðenja, ali i neke od najizoštrenijih uvida u pri-rodu savremenih politièkih procesa na Balkanu, u bivšoj Jugoslavijii Srbiji.3 Dalje, autorka zanemaruje èinjenicu da je u studiji èija jeosnovna tema odnos izmeðu Otpora kao novog društvenog pokreta i„stranog faktora“, bilo neophodno da materijal za analizu budetra�en i u „stranim“, prvenstveno amerièkim izvorima i literaturi, po-gotovu što su iz te sredine dolazili glavni struèni savetnici pokreta,koji su ga iz tog razloga veoma dobro upoznali, i bili u prilici da onjemu utemeljeno izveštavaju.4 Sledeæi propust tièe se èinjenice da

121

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

3 Lista bi bila duga, ali mo�e se poèeti sa Brubaker 1996, Hayden 1999 iliWoodward 1995.

4 U ponuðenoj kritici mo�e se prepoznati implicitna teza o postojanju sklo-nosti amerièkih autora ka pridavanju veæeg znaèaja spoljašnjim uticajima u odnosuna zalaganja lokalnih aktera. Pa ipak, moj utisak je da su etablirani amerièki aka-demski autori prilikom iznošenja sudova u velikom broju sluèajeva bili promišljenii pa�ljivi, i da su domete tog uticaja prikazivali veoma realistièno, katkad namernorelativizujuæi znaèaj pojedinih „diplomatskih“ aktivnosti na marginama razlièitihprojekata demokratizacije. Meðu takvim autorima izgleda da postoji preæutna sa-glasnost o potrebi da se udelu lokalnih aktera prida presudan znaèaj u svakom ana-lizovanom sluèaju. Autori iz ove grupe neretko tezu o dominantnom amerièkomuticaju vide kao izraz lokalnih politièkih strepnji, odnosno nadanja, kao što se daprimetiti u izlaganju Fione Hil iz Brukings Institucije: „Outside the United States, asomewhat different pattern is discerned in events––a pattern of U.S. intervention.The idea goes that because of increased U.S. attention to Central Eurasia since2001, ongoing strategic competition with Russia in the region, and U.S. military in-tervention first in Afghanistan, and then in Iraq, to remove regimes that threatened

se kao kljuèni „strani“ autori istièu Rod�er Koen (Cohen 2000) iMajkl Dobs (Dobbs 2000). Njihovi tekstovi objavljeni u NjujorkTajmsu i Vašington Postu, iako znaèajni kao izvori podataka i kaoprimeri korektivnih narativa, nemaju prioritetno mesto u mojoj stu-diji. S druge strane, ne uzimaju se u razmatranje autori èije studijeimaju veliki teorijski znaèaj za razumevanje procesa demokratizaci-je u postkomunistièkim društvima, kao što su Valeri Bans, Šeron Vo-lèik i Majkl MekFaul, kao i Adrijan Karatnicki i Piter Akerman, kojije neposredno saraðivao sa nekim od kljuènih uèesnika pokreta. Po-tom, u kritici se zanemaruje i èinjenica da su u studiji, osim stranihknjiga, teorijskih tekstova, izveštaja razlièitih komisija i radnih gru-pa, konferencijskih prezentacija, novinskih tekstova i internet pre-zentacija, korišæeni i domaæi nauèni radovi, domaæi intervjui sakljuènim akterima, tematski feljtoni, analize, komentari i drugi no-vinski napisi, sadr�aji internet sajtova dve nevladine organizacijekoje su izrasle iz Otpora, kao i jedan srpsko-amerièki dokumentarni

122

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

the United States, the colored revolutions have “made in the USA“ stamped all overthem. A bizarre combination of the White House, the CIA, USAID, George Soros,and an array of U.S. and international NGOs are purported to have all conspired to-gether to encourage regime change by other means. As it was put to me at a conferen-ce in Kazakhstan in March of this year––the U.S. now has two models of regimechange: Iraq and Georgia––military or colored, just take your pick (Hill 2005).“ Pro-vokativni, ali od nauènog „mejnstrima“ udaljeni zapadni autori, poput NoamaÈomskog, kao da podr�avaju ovakva lokalna viðenja. U odnosu na svoje „odmereni-je“ kolege, oni aktivnosti svog „establišmenta“ prepoznaju na mnogo veæem broju„geopolitièkih polja“, i odreðuju ih kao veoma znaèajne za lokalnu politiku u „kriz-nim regionima“. S druge strane, i neki uticajni novinari iz vodeæih zapadnih „neza-visnih medija“ neguju pristup suprotan etabliranim akademskim autorima, a slièan„marginalcima“. Razumljivo, iako su im pristupi spolja slièni, njihovi politièki cilje-vi su drugaèiji. Na tu èinjenicu sam probao da skrenem pa�nju nazivajuæi njihovetekstove „korektivnim narativima“. Najzad, pojedina dobro obaveštena novinarska„samostalna pera“ bila su spremna da idu i dalje od granica „normalne nauke“ i „slo-bodnog novinarstva“ (Maršal 2002). Na �alost, profesionalna veština koju pokazujupri prebacivanju kljuènih podataka upravo u ona usta koja se ne mogu smatrati kredi-bilnim izvorima je tolika da je nauèna upotrebljivost njihovog inaèe uzbudljivogštiva o politièkim „igrama senki“ u Srbiji veoma ogranièena. Ovde ima smislarazmisliti o „saznajnim granicama“ koje se (samo)nameæu u okru�enju „normalnenauke“, ali i „slobodnog novinarstva“, odnosno o posledicama veoma raširene svestio ceni njihovog prela�enja. Razmatranje ovog pitanja mo�e da pomogne da se shvatikolikom su intelektualnom riziku u današnjim uslovima izlo�eni pokušaji da se„obuhvatno“ odredi valjanost nauène produkcije iz neke konkretne sredine, kakav jeponudila prof. Goluboviæ.

film.5 Na �alost, domaæa struèna literatura o Otporu je veoma oskud-na, što je svojevrstan paradoks s obzirom na politièki znaèaj pokre-ta.6 Pored toga, kako je objavljena verzija teksta skraæena u odnosuna izvornu, neki od korišæenih materijala nisu ni navedeni u spiskuliterature kritikovanog teksta. Najzad, iskustva sociologa VladimiraIliæa (Iliæ 2000) tokom istra�ivanja koje je sproveo krajem 2000.godine, kao i nagoveštaji koje sam dobio u više navrata tokom mogistra�ivanja pokazuju da obièno èlanstvo pokreta uglavnom nijeimalo preciznijih uvida u razlièite aspekte saradnje sa stranimsavetnicima i diplomatama, a da mnogi od onih koji takva neposred-na saznanja imaju i dalje nisu zainteresovani da o njima detaljnijeprièaju.

Pretpostavljena jednostranost izvora koje koristim, po ponu-ðenoj kritici, automatski dovodi do podleganja „omalova�avajuæoj“tezi po kojoj je u sluèaju borbe za rušenje Miloševiæa „primarnu ulo-gu“ imao „strani faktor“. Drugim reèima, prof. Goluboviæ me optu-�uje da zastupam jednostrani stav po kome se u našem sluèaju radi o„uvezenoj revoluciji“. Prof. Goluboviæ, èini mi se, i ovde zapada uvišestruku grešku. Pre svega, ona zaboravlja da je u delu studije kojise bavi medijskim i narodskim prièama o Otporu teza koju ona im-putira meni okarakterisana kao „zapadni korektivni narativ“, kojiima za cilj su�avanje manevarskog prostora domaæim politièkim eli-tama, osiguravanje ispunjavanja politièkih ugovora, kao i potvrði-vanje reputacije amerièke administracije kao vodeæeg faktora demo-kratizacije u svetu. Dalje, prof. Goluboviæ bez osnova zakljuèuje dau mojoj studiji presudnu uogu ima pojam „uvezena revolucija“, a nemnogo èešæe korišæeni koncept „izborne revolucije“.7 Izraz „uveze-

123

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

5 Koristim priliku da izrazim zahvalnost reditelju Goranu Radovanoviæu kojimi je ljubazno omoguæio da u istra�ivanju koristim njegov film „Otpor: The Fight toSave Serbia“, 52min., 2001. god.

6 Konsultovani domaæi autori navedeni su u literaturi.7 Ono što je u svim razmatranim sluèajevima „uvo�eno“ nisu, dakle, same re-

volucije, neko paket organizacionih obrazaca za njihovo uspešno ostvarivanje, praæ-en neophodnim materijalnim, struènim i politièkim sredstvima za uspešnu primenutih obrazaca. Sprovoðenje obrasca u delo je u svakom pojedinaènom sluèaju zavisilood spremnosti, sposobnosti i hrabrosti lokalnih aktera. Takoðe, neophodno je razliko-vati nivo razmatranja tehnologije prenošenja nekog obrasca (da li se radi o „promoci-ji demokratije“, njenom „asistiranom transferu“, ili o njenom manje ili više nasilnom„izvo�enju“) i nivo ispitivanja prirode onoga što se prenosi (da li se radi o tehnièkojpomoæi, transferu pojedinih politièkih institucija, pokušaju presaðivanja celokupnog

na revolucija“ koristi se kada se govori o studiji Majkla Mek Faula o„uvo�enju“ (importing) revolucije u Ukrajinu (McFaul 2006). Paipak, i u toj obimnoj studiji, èiji je cilj da se analizuju unutrašnji pre-duslovi i vrste i dometi uticaja spoljašnjih faktora u demokratizacijiUkrajine, ne zastupa se teza da je uspeh narand�aste revolucijeiskljuèiva zasluga „stranog faktora“, nego se iznosi minuciozna ana-liza konkretnih oblika pomoæi u svakom od mnogobrojnih segmena-ta koji saèinjavaju slo�eni mehanizam izborne revolucije. Izbornarevolucija je relativno novi i veoma slo�eni model politièkog delo-vanja koji omoguæuje da se izbori kao forma demokratske, nenasilnesmene vlasti iskoriste za delimiènu ili potpunu demonta�u vladaju-æeg re�ima i promenu politièkog poretka, bez pribegavanja revolu-cionarnom nasilju ili stranoj vojnoj intervenciji. Njome, dakle, uborbi protiv polu-autoritarnih i autoritarnih re�ima mo�e da sepostigne mnogo više nego što se „obiènim“ izborima u uslovima sta-bilne demokratije mo�e postiæi, i to bez plaæanja one cene koja jeneizbe�na kada se to isto �eli ostvariti nasilnom revolucijom. Ra-zumljivo, izbornu revoluciju je moguæe primeniti samo protiv onihre�ima koji su spremni da provere svoj legitimitet na koliko-tolikoslobodnim izborima. Takoðe, model izborne revolucije zahteva po-stojanje brojne, dobro obrazovane, disciplinovane i visoko motivi-sane politièke opozicije i relativno razvijenog sektora graðanskogdruštva. U sluèaju primene modela izborne revolucije u postkomu-nistièkom periodu posebno je interesantna „dinamika difuzije“, nakoju se najèešæe ukazuje upotrebom izraza „talas demokratizacije“.Pojava talasa demokratizacije svedoèi o sadejstvu nekoliko nezaobi-laznih faktora: 1) ubeðivaèkoj moæi prethodnih uspešnih primera,2) prisustvu meðunarodne zajednice spremne na podršku, 3) povolj-nom uticaju sliènih politièkih i društvenih uslova, kao i 4) dugojistoriji saradnje izmeðu opozicionih grupa iz podruèja o kojem je reè(Bunce and Wolchik 2007, 1).

124

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

politièkog sistema itd.). Tako Bansova i Volèikova govoreæi o idejnim promenama ukrugovima zainteresovanim za širenje procesa demokratizacije primeæuju: „In addi-

tion, by the mid-1990s, many of these actors had come to the conclusion that a policy

of democracy promotion was preferable to the export of democracy (kurziv S.N.).

This distinction highlights the critical role of building strong partnerships with local

groups that support democratic politics, rather than force-feeding democracy to so-

cieties with highly resistant local cultures that also lack organized and committed al-

lies—as may be the case when exporting democracy (Bunce and Wolchik 2006, 14).

Srpska izborna revolucija pripada takozvanom „drugom tala-su“ demokratizacije u postkomunistièkim zemljama, koji je u peri-odu od 1996. do 2005. godine doveo do temeljnih politièkih prome-na u Bugarskoj i Rumuniji (1996), Slovaèkoj (septembar 1998),Hrvatskoj (januar 2000) i Srbiji (septembar/oktobar 2000), Gruziji(novembar 2003), Ukrajini (novembar 2004) i Kirgistanu (2005).8 Usrpskom sluèaju, koji je bio nešto slo�eniji od prethodnih, izborna re-volucija je imala tri faze.9 U tom smislu, mo�e se reæi da je ona obo-gatila model izborne revolucije kakav je prethodno isproban u Slo-vaèkoj 1998. godine ukljuèivanjem postizborne faze štrajkova,masovnih uliènih pritisaka na re�im i „revolucionarnog“ zauzimanjainstitucija od simbolièkog znaèaja poput Skupštine i Televizije.Time je stvorena nova verzija modela, koja je potom uspešno pri-menjena i u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, ali je, s druge strane, do�i-vela potpuni neuspeh u Belorusiji. Tokom prve, pripremne faze iz-borne revolucije u Srbiji razvijane su ili dograðivane institucijeneophodne za uspešnu borbu protiv re�ima. Radi se o nezavisnimmedijima i njihovim mre�ama poput ANEM-a, razlièitim vrstamanevladinih organizacija i udru�enja graðana, nezavisnim sindikati-ma, alternativnim obrazovnim institucijama (AAOM i BOŠ), novimdruštvenim pokretima poput Otpora, kao i CESID-u kao jednoj odpresudnih, a najreðe analiziranih institucija. Istovremeno je ostvari-vano njihovo umre�avanje, organizovana obuka njihovih èlanova isprovoðen koordinisani politièki rad na slabljenju re�ima spolja iiznutra. Tokom druge faze, prelazi se na zatezanje mre�e politièkihinstitucija i institucija civilnog društva koja je u prethodnoj faziispletena oko re�ima. Rad se usmerava na ujedinjavanje opozicionihstranaka u izbornu koaliciju DOS, a nešto kasnije i iznala�enje

125

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

8 Prvim talasom postkomunistièke demokratizacije smatra se onaj koji jesrušio „gvozdenu zavesu“, protutnjavši od 1988. do 1992. godine prostorima iznovazamišljene „Centralne Evrope“, i donevši politièke promene u Poljskoj, Maðarskoj,tadašnjoj Èehoslovaèkoj, Sloveniji, kao i u Baltièkim dr�avama.

9 Srpski sluèaj je poseban i po tome što je u njemu došlo do preplitanja ulogainicijatora talasa, uspešnog primaoca, kao i reformatora modela. Naime, primer tro-meseènog koordinisanog opozicionog, graðanskog i studentskog protesta iz 1996/7bitno je uticao na proces demokratizacije u Bugarskoj i Rumuniji. Iskustva razvijenau ta dva sluèaja ojaèala su borce protiv Meèijarovog re�ima u Slovaèkoj, koji su, sasvoje strane pomogli pokretima u Hrvatskoj i Srbiji tokom 2000. godine. Novasrpska iskustva sa koordinisanjem postizbornih pritisaka pokazala su se, potom,va�nim za uspeh procesa demokratizacije u Gruziji, a potom i Ukrajini i Kirgistanu.

zajednièkog predsednièkog kandidata, na organizovanje velikogbroja nenasilnih akcija (ulièni teatar, koncerti, razne akcije simboliè-kog karaktera...) koje sistematski provociraju re�im i dovode do ma-sovnih hapšenja i do njegove diskreditacije (Otpor), na sprovoðenjemotivacionih (npr. kampanja nevladinih organizacija za fer i demo-kratske izbore IZLAZ 2000) i predizbornih kampanja (koalicionakampanja DOS-a, kao i vanstranaèke/omladinske – bela „Vreme je“ icrna „Gotov je“) sa ciljem ostvarivanja što veæe izborne izlaznosti.Od izuzetnog znaèaja je bilo vraæanje poverenja onima koji su odu-stali od glasanja zbog prethodnih neuspeha kao i mobilisanje mladihbiraèa da izaðu na izbore po prvi put zahvaljujuæi sistematskom raduna obnavljanju nade u moguænost pobede nad Miloševiæem. Nave-dene aktivnosti su predstavljale integralne delove jedinstvenog poli-tièkog projekta „normalizovanja“ Srbije. Delikatnu ulogu imala je iintenzivna priprema domaæeg i inostranog javnog mnjenja za pred-stojeæu Miloševiæevu izbornu kraðu, kao i kontrola biraèkih spisko-va i nadziranje izborne procedure uz pomoæ dobro organizovanemre�e monitora, koja je po prvi put omoguæila da se protivnik „ima ušaci“ i pre nego što je bilo moguæe valjano dokazati da je poèinio pla-niranu izbornu kraðu. Najzad, proglašavanjem izborne pobede opo-zicije pre objavljivanja zvaniènih izbornih rezultata, uporedo saiznošenjem optu�bi da je došlo do još jednog pokušaja re�imske iz-borne kraðe oduzet je manevarski prostor Miloševiæu, koji je inaèeva�io za vrsnog taktièara. U treæoj fazi, pošto je re�im ipak pokušaoda odlo�i posledice poraza tezom da predsednièki kandidat opozicijenije sakupio dovoljan broj glasova (zbog èega bi bilo neophodno or-ganizovati drugi krug izbora), prelazi se na radnièke štrajkove (Ko-lubara), masovne graðanske proteste, pretnju blokadom cele zemlje,kao i pooštravanje pritisaka na re�imske ljude na odluèujuæimbezbednosnim funkcijama, da bi se zatim slamanje re�ima dovelo dokraja u okviru spektakularnih petooktobarskih dogaðanja. Glavnipolitièki ciljevi izborne revolucije u Srbiji zaokru�uju se na decem-barskim parlamentarnim izborima 23. decembra 2000. godine.

Kao što se iz anatomije srpskog sluèaja mo�e videti, original-nost modela izborne revolucije tièe se, izmeðu ostalog, i èinjenice daje njome stvoren okvir za povezivanje prethodno retko spajanih ob-lika politièkog delovanja: 1) rafiniranih izbornih strategija i taktikakakve se primenjuju u stabilnim demokratijama, 2) strategije masov-

126

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

ne nenasilne borbe, kakva je ranije korišæena protiv okupacionih ikolonijalnih poredaka, a nešto kasnije i protiv autoritarnih i dikta-torskih re�ima, 3) organizacionih, motivacionih i legitimacijskihmoguænosti novih društvenih pokreta, i najzad 4) politièke revoluci-je kao korenite promene nosilaca vlasti i vrste politièkog poretka.Model izborne revolucije u prvi plan postavlja nu�nost precizne ko-ordinacije delovanja svih ukljuèenih politièkih aktera. Jasno je dazbog slo�enosti modela svaka konkretna primena izborne revolucijezahteva od uèesnika ogromnu kolièinu energije, iskrenu nadu, veru umoguænost pobede, strpljenje, izdr�ljivost, hrabrost, spremnost nasaradnju i potèinjavanje liènih interesa zajednièkim ciljevima, kao iodlièno poznavanje tehnièkih detalja vezanih za izborni proces istrategije voðenja izbornih kampanja. Razumljivo, model tra�i ivelike kolièine novca, kao i spremnost na pomoæ nekoga ko je ustanju da prenese sva potrebna tehnièka znanja, pru�ajuæi pritomkontinuiranu politièku podršku.

Izborna revolucija nije samo slo�eni obrazac za politièko delo-vanje, ona podrazumeva i veoma znaèajan teorijski okvir, koji je unašim struènim krugovima i široj javnosti neopravdano zanemaren.Pre svega, model izborne revolucije mo�e da pomogne da se na te-meljniji i nijansiraniji naèin shvate petooktobarski dogaðaji, kao iuloga „Otpora“ i drugih aktera u njima.10 Potom, model izborne revo-lucije mo�e da olakša poreðenje „srpskog puta u demokratiju“ sa po-litièkim dogaðajima poput „obojenih revolucija“ u postsovjetskim re-publikama ili „revolucije kedrova“ u Libanu. Sistematska analizauspelih i neuspelih sluèajeva izborne revolucije, izdvajanje presudnihfaktora i ukazivanje na nu�ne uslove mo�e da pomogne i pri pred-viðanju ishoda novih talasa demokratizacije, poput onog koji izgledada se sprema u Iranu. Model izborne revolucije mo�e da doprinese iispravnijem razumevanju promenjene logike odnosa izmeðu „davala-

127

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

10 Naime, u periodu izmeðu kraja 1998. i poèetka 2000. godine gotovo svi ak-teri projekta demokratizacije Srbije prihvatili su da u manjoj ili veæoj meri uklopesvoje aktivnosti u obrazac nenasilne izborne revolucije, koji je time postao mas-ter-plan za rušenje Miloševiæevog re�ima. U tom smislu, ni jedna od njihovih aktiv-nosti ne mo�e se pravilno razumeti bez uzimanja u obzir konkretnih posledica prila-goðavanja modelu izborne revolucije. Model nudi i rešenje dileme oko klasifikacijepetooktobarskih dogaðanja – izborna revolucija obuhvatnije i verodostojnije obja-šnjava dogaðanja nego što to èine do sada korišæeni modeli poput prevrata, puèa ili„klasiène“ revolucije (npr. Goati 2001).

ca“ i „primalaca“ pomoæi u meðunarodnoj politici nakon kraja hlad-nog rata. Najzad, uspešnost modela izborne revolucije u okvirunajnovijeg „talasa demokratizacije“ otvara moguænost razmatranjaobnovljene uloge društvenih nauka u oblikovanju politièke stvarnostiu savremenom svetu. Naime, uspešno sintetizovanje i sprovoðenjemodela izborne revolucije je posledica, barem jednim delom, siste-matskog višedecenijskog razmišljanja o politièkim i društvenim pre-duslovima procesa demokratizacije u razlièitim delovima sveta.11 Na�alost, taj veoma koristan teorijski model, kome je u studiji posveæenceo odeljak, nije uspeo da izazove pa�nju prof. Goluboviæ.

Nerazumevanje logike funkcionisanja izborne revolucije vodika sledeæem problemu: implicitnoj ili-ili logici u tumaèenju odnosa

128

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

11 Uverljivu ilustraciju dobrovoljne sprege društvenih nauka i dr�avne politikepru�aju misli o nu�nosti izgraðivanja amerièke spoljne politike usmerene na globalnoširenje demokratije koje je još 1991. godine formulisao Leri Dajamond, jedan od najis-taknutijih amerièkih teoretièara procesa demokratizacije: „We are not at the end of his-tory, but at a critical turning point in history, a window of opportunity that is open as ne-ver before but could soon narrow or slam shut for years to come. Not since the end ofWorld War II have we had so much scope to shape the political character of the entireworld for generations to come. The U.S., in concert with its democratic allies, has enor-mous power to aid and empower the struggles for democracy around the world (Di-amond 1991, 2).“ Odredivši da je nastupio „demokratski trenutak“ u svetskoj istoriji,Dajamond nastoji da obrazlo�i tezu da je u amerièkom nacionalnom interesu aktivnaizgradnja „demokratskog sveta“, ukazujæi na politièku, pa èak i ekonomsku isplativosttakvog pregnuæa: „Short-term assistance to Eastern Europe and the Soviet Union willamount to billions, perhaps tens of billion of dollars over the next few years. This is amassive undertaking, but there is no higher strategic interest of the U.S. and the Wes-tern world in this decade than the lasting democratization of the former Eastern bloccountries – especially the world’s only other nuclear superpower. Even if the U.S. shareof this aid amounted to several billion dollars a year, it would still be a fraction of whatwe spend annually to counter the Soviet military threat. Shifting that fraction into sup-port for democratic change in the Soviet Union might eventually eliminate that threataltogether (Diamond 1991, 6).“ Najzad, Dajamond se ne libi ni da veoma hladnokrvnosvede moralni raèun politike za koju se zala�e: „Many of the challengers to the existingorder – to ‘stability’– will be peoples like the Kurds, and the Lithuanians, Latvians, Es-tonians, Georgians, Slovenians and Tibetans, who are challenging oppressive authori-tarian regimes. In such cases, we may be forced to choose between stability and thechance for a more decent and democratic order. This is both a moral and strategic choi-ce. As the world’s most powerful democracy, at a moment of unprecedented democra-tic ferment, we should have the vision, imagination and courage to defend the demo-cratic rights of both individuals and nationalities, even when they may seem to conflictwith ‘national sovereignty’ or ‘regional stability.’ There is no chance to create a newworld order unless we are prepared to see autocratic and unjust old orders — and empi-res – crumble (Diamond 1991, 16).“

izmeðu stranih i domaæih politièkih aktera. Prof. Goluboviæ kao daveruje da ako se prizna veliki znaèaj „stranom faktoru“, to nu�no po-drazumeva mali znaèaj domaæeg. Takva logika zaista je karakterisalaneke od ranijih modela odnosa meðu neravnopravnim dr�avama, odnajprostijih poput tehnièke pomoæi, preko spolja dirigovanih dr�av-nih udara, sve do veoma komplikovanih poput „nametanja demokra-tije“. Meðutim, u sluèaju izborne revolucije radi se, kako mi se èini, osrazmerno novom tipu politièkog odnosa. Novina se sastoji u usme-renosti na sinergiju dejstava, odnosno u uzajamnom osna�ivanjurazlièitih aktivnosti davalaca i primalaca politièkih oblika pomoæi.Umesto da kruto diriguje procesom od poèetka do kraja, anga�ujuæi usvim fazama delovanja prvenstveno sopstvene profesionalne „kadro-ve“, strani partner u okviru ovog relativno novog tipa pristupa nastojida poèetnim transferom znanja i sredstava, kao i adekvatnom stimu-lacijom, što potpunije pokrene lokalne ljudske potencijale i prepustiim u velikoj meri inicijativu za rešavanje konkretnih problema. Pritome strani partner nastoji da zadr�i što je moguæe više kontrole nadprocesom. Taj cilj ostvaruje se prvenstveno preko 1) zadr�avanja mo-nopola nad znanjem, tehnikama i sredstvima, preko 2) tihog koopti-ranja elita ukljuèenih u saradnju, kao i zahvaljujuæi 3) stavkama ne-formalnog ugovora koji se sa tim elitama sklapa, a kojim se definišukoordinate buduæeg politièkog poretka. Razumljivo, ostvareni stepenkontrole iz raznih razloga mo�e ostati daleko ispod nivoa koji je biooèekivan, ali ga u nekim sluèajevima mo�e i premašiti. U okviru mo-dela politièke sinergije va�i sledeæe pravilo – što se više znanja i sred-stava ulo�i sa strane, to više zamisli, inicijativa, pa i originalnihrešenja postaje ostvarljivo u domaæoj re�iji. I obrnuto, što je više pre-duslova za sprovoðenje modela unapred ispunjeno kod kuæe, i štoviše volje, entuzijazma i spremnosti na promene ispolji lokalna popu-lacija, to æe strani faktor biti više zainteresovan da pru�i pomoæ.12

Model se potom u hodu prilagoðava i preoblikuje, a zatim se kao

129

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

12 Tako Bansova i Volèikova navode sledeæe preduslove za uspeh izbornih re-volucija: „Democracy assistance is more likely to bear fruit in states that 1) have keptone foot in the democratic door, perhaps by holding regular and at least somewhatcompetitive elections; 2) have parties and a developed civil society that can act as lo-cal allies for democratization efforts; 3) exhibit short-term democratization-friendlytrends such as increasingly competitive local elections, popular protests, vigorouslegislatures and courts, cooperation among opposition groups, and popular oppositi-on leaders; and 4) share borders with states that are both democratic and similar tothem (Bunce and Wolchik 2006, 14 Favorable Conditions…).“

paket obrazaca (template) prenosi na nove kandidate za demokratiza-ciju. Pri svakom novom prenosu, prethodni korisnici paketa ukljuèu-ju se u obuku novih aktivista, obogaæujuæi paket iskustvima koja sustekli tokom primene obrasca. Model sinergije ukljuèuje, dakle, iprincipe interaktivnosti, samoizgradnje i maksimalnog korišæenja lo-kalnih resursa. Ovde nije teško pronaæi sliènost sa logikom savreme-nih marketinško-trgovinskih pristupa u okviru kojih se pridobijanjenovih konzumenata prebacuje sa skupo plaæenih profesionalaca izzemlje porekla proizvoda na društvene mre�e veæ pridobijenih lokal-nih potrošaèa.13 Svaki konzument proizvoda u okviru višeslojnogpristupa marketingu ima moguænost da postane trgovac, diler i krea-tor sopstvene zarade, razumljivo u meri u kojoj se poka�e sposobnimda instrumentalizuje društvene mre�e roðaka, prijatelja i poznanika,pretvarajuæi ih u kupce i dilere linije proizvoda za koju i sam radi.Troškovi za marketing i organizaciju prodajne mre�e, pa èak i deoodgovornosti za uspeh na tr�ištu, prebacuju se na taj naèin sa proiz-voðaèa, odnosno vlasnika „brenda“ na kupca-prodavca. S druge stra-ne, kupac-prodavac dobija dobar motiv da postane „vernik“ kakosamog proizvoda, tako i tr�išne filozofije koja stoji iza njegove distri-bucije. Naime, vera u proizvod i filozofiju koja iza njega stoji, uz po-moæ koje ubeðuje nove kupce, materijalizuje se u dobitak kroz stimu-

130

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

13 Tako autori prvog domaæeg priruènika o nenasilnoj politièkoj borbi na sle-deæi naèin objašnjavaju politièki potencijal Multi-level marketing pristupa: „Mul-ti-Level Marketing (MLM) is a system of marketing which puts more emphasis onrecruiting distributors than on the selling of products. MLM is very attractive, howe-ver, because it sells hope and appears to be outside the mainstream of business as usu-al. It promises wealth and independence to all included in your network, and treatsyour activists as an important part of the network. One of the most successful MLMschemes is Amway. It has millions of distributors worldwide with sales in the bil-lions… The idea behind this book is that knowledge on strategic nonviolent strugglemay be „sold“ („marketed“) to thousands of new people in your community by usingthis model (Popovic, Milivojevic, Djinovic 2006, 145).“ Dalje u tekstu autori ukazu-ju na kohezioni potencijal iskorišæenog marketinškog pristupa: „‘Investment’ in newactivists (e.g., by offering trainings and workshops), as well as supplying them withdifferent materials (e.g., copies of this book), will persuade them that the movement‘counts on them’, and will motivate them to invest even more of their time and energyto help achieve your mission (Popovic…, 144-5)“, kao i: „When volunteers begin totrain new volunteers, this becomes a powerful mechanism for group cohesion, anddefines the character of your movement (Popovic…, 148). MLM pristup bio je osno-va Act-Recruit-Train (ART) modela za izgradnju pokreta koji je razvijen u Centru zaljudske resurse Otpora. Prema tome, u sluèaju pokreta ima smisla govoriti o pretva-ranju MLM-a u koncepciju „Multi-Level Knowledge Transfer“ (Popovic…, 145-7).

laciju koju ostvaruje u zavisnosti od broja prodatih proizvoda,odnosno brzine širenja mre�e novih potrošaèa. Pri tome, uspešan ku-pac-prodavac dobija i moguænost da skokovito napreduje u hijerarhi-ji, jer ne mora da se bori protiv stranih birokratskih struktura, veæ ih,barem delimièno, stvara i organizuje sam. Kako mi se èini, mentalnaekskurzija u svet inovacija u oblasti tr�išnih komunikacija pru�a mo-guænost da se bolje shvati proces kooptiranja politièkih elita do kogadolazi tokom sprovoðenja asistiranog projekta demokratizacije.Kooptiranje, naime, ne bi trebalo shvatiti kao mehanièko „kupovanjekadrova“, veæ pre kao utemeljeno lièno iskustvo u kome se kombinu-ju elementi motivacije uspehom, samoispunjavajuæeg proroèanstva ireligijskog preobraæenja. U logici kooptiranja, razni oblici kompen-zacije deluju pre kao potvrda da je ispravno shvaæen naèin na kojisvet zaista funkcioniše, nego kao prosta materijalna nadoknada zauèinjene usluge. Poput kupaca-prodavaca paste za zube ili ekološketeènosti za skidanje mrlja, i konzumenti politièkih strategija (nenasil-na borba) i projekata (demokratizacija) postaju istovremeno „verni-ci“ kupljenog projekta i misionari njegovog daljeg širenja. Sa svakimpomeranjem u hijerarhiji distributivne mre�e, kaleidoskop rastuæihmaterijalnih i psiholoških kompenzacija proizvodi sve prijemèivijusliku sopstvenog polo�aja u novom poretku stvari, pa time uèvršæujei verovanje u ispravnost novoprihvaæenih pogleda na svet.

Potrebno je, dalje, na teorijskom planu razlikovati saradnjuna osnovama sinergije, odnosno model izborne revolucije (nivo po-litièkih sredstava) i politièke ugovore, bilo da su oni sklopljeni for-malno ili da imaju podrazumevajuæi karakter (nivo politièkih cilje-va). Takvo razlikovanje pru�a moguænost da se odgovori na jošjednu kritiku koju je uputila prof. Goluboviæ, onu koja dovodi u pi-tanje moju tezu o „gubljenju vlasništva nad politièkim uspesima“ uprocesu asistirane demokratizacije. Naime, prof. Goluboviæ mi pri-pisuje verovanje u mehanièku vezu izmeðu prisustva „strane finan-sijske pomoæi“ i „gubljenja vlasništva nad politièkim rezultatima“.Stvari, kako mi se èini, stoje drugaèije. Ni obim, kao ni vrsta stranepomoæi u okviru odnosa politièke sinergije nisu razlozi zbog kojih se„gubi vlasništvo“ nad onim što je postignuto. Vlasništvo se gubi naosnovu ugovora koji se za vreme trajanja sinergije sklapa na forma-lan, a još èešæe neformalan naèin sa pripadnicima lokalnih politièkihelita koje rukovode procesom demokratizacije. Element ugovora jeva�an, mada ne i jedini razlog zbog koga sam se opredelio da u

131

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

naslov rada ukljuèim faustovski motiv.14 Naime, izborna revolucijapo pravilu samu sebe „otplaæuje“ svojim posledicama, odnosno ru-šenjem „diktatora“ i uspostavljanjem manje ili više trajnog demo-kratskog poretka. S druge strane, uslovi ugovora odreðuju se naosnovu regionalnih ili globalnih strateških ciljeva jaèe strane, kao istepena spremnosti na kompromis elita slabije strane. U našem slu-èaju, stavke ugovora izgleda da su ukljuèivale demonta�u federalnedr�ave, smanjivanje regionalnog uticaja dr�ave-sukcesora, trajanpristup profilisanju njene unutrašnje politike, kontrolu i/ili razgrad-nju njenih vojnih, policijskih i obaveštajnih efektiva, slabljenje ipreusmeravanje lokalne vojne industrije, uklanjanje nauènih poten-cijala ili resursa koji mogu dovesti do posedovanja strateškog nao-ru�anja, iznuðeno prihvatanje „zvaniène verzije“ ratova tokomdevedesetih godina i nametanje bezuslovne saradnje sa „meðuna-rodnim institucijama“ poput Haškog tribunala, ukljuèivanje u „evro-atlantske integracije“ i korišæenje domaæeg ljudstva i sredstava uglobalnim „bezbednosnim aktivnostima“, bezuslovnu „privatizaci-ju“ i „liberalizaciju“ domaæeg tr�išta, pa èak i „dobrovoljno“ odri-canje od delova dr�avne teritorije.

U sluèaju Otpora, koji je predstavljao samo jedan od elemena-ta u slo�enom sistemu srpske izborne revolucije, „gubitak vlasništva“se odvijao na drugaèijem nivou. Gubitak se ispoljio, kako izgleda, u

132

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

14 Najva�niji razlog tièe se plodnosti okvira koji Faustovski motiv nudi zarazmišljanje o politièkim odnosima izmeðu slabih i jakih aktera u savremenom svetu.Naime, kada knji�evni Faust uvidi da mu njegove ljudske sposobnosti ne omoguæujuda prevaziðe ogranièenja situacije u koju je kao i drugi smrtnici baèen roðenjem, onreševa da pozove u pomoæ nadljudske sile. Sklapajuæi sa njima ugovor, Faust se oba-vezuje da æe za sposobnosti i moæi koje æe mu na taj naèin postati dostupne platiti je-dinom stvarnom vrednošæu koju kao èovek poseduje – svojom dušom. Preveden najezik savremenog politièkog pragmatizma, Faustovski motiv upozorava na èinjenicuda kada tra�ite pomoæ za prevazila�enje svojih politièkih problema od nekog akterakoji je ekonomski, politièki i vojno nesamerljivo moæniji od vas, i to u formi privat-nog ugovora izmeðu politièkih elita koji iskljuèuje garancije meðunarodnog prava inaèela dr�avnog suvereniteta, onda dolazite u neprijatnu situaciju da morate da pri-stanete na svaku politièku cenu koja æe biti odreðena. U postmodernoj varijanti prièeo Faustu, akcenat se dakle premešta sa religijsko-moralistièkih konotacija („ðavol-ska“ priroda Mefistofelesa, gubitak „duše“) na konsekvence savremenog politièkogpragmatizma. Najsa�etije reèeno, faustovska metafora nas u postmoderno doba uèida model asistirane demokratizacije kakav pru�a izborna revolucija, zbog privatiza-cije politike od strane elita, makijavelistièkog manipulisanja izbornim procedurama,kao i sklapanja netransparentnih politièkih ugovora mo�e (ali ne mora nu�no) da is-hodi suštinskim ogranièenjima novouspostavljenog demokratskog poretka.

sledeæem: kontrolisanom smanjenju presti�a pokreta pod pritiskomkorektivnih zapadnih medijskih narativa (npr. objavljivanje iznosaprimljene finansijske pomoæi), postepenom gubitku spoljašnje podr-ške za dalju politièku ulogu pokreta (pogotovu kritièku) po izvršenjuglavnog zadatka, i stavljanju na neogranièeno raspolaganje celokup-nog fonda saznanja i iskustava pokreta, kao i jednog broja njegovihaktivista, radi primene u sledeæim klonovima izborne revolucije.Najproblematièniji oblik „gubitka vlasništva“ u ovoj oblasti povezanje sa duplim politièkim paradoksom. Kao prvo, nenasilni otpor, poli-tièka strategija koja je jedan od svojih najzapa�enijih uspeha postiglatokom Gandijeve borbe protiv britanskog kolonijalnog poretka u In-diji postaje danas va�an mehanizam širenja novih oblika imperijaliz-ma. Kao drugo, organizacioni i motivacioni potencijali novih dru-štvenih pokreta, koji u savremenom svetu funkcionišu kao jedna odretkih brana protiv nasilja „novog svetskog poretka“, odnosno ne-kontrolisane globalizacije, postaju pred našim oèima va�no sredstvouspostavljanja i daljeg uèvršæivanja tog istog poretka. Tako prakse nakojima se temelji nada u osloboðenje od lokalne autokratije, zahva-ljujuæi moguænostima koje otvara model izborne revolucije, istovre-meno postaju i oruða globalne hegemonije.

Zabluda kojoj ja, kako prof. Goluboviæ veruje, slepo robujem,vodi me u sve ozbiljnije greške. Najte�u od njih autorka vidi u mojojanalizi jedne od najva�nijih strategija kojima se Otpor slu�io. Radi seo praksi koja je u mojoj studiji, moram priznati, ne baš najelegantnijenazvana „strategijom svesne viktimizacije“. Zanemarujuæi nedvo-smislene navode kako stranih analitièara, tako i domaæih aktivistapokreta koji idu u prilog tumaèenju koje nudim, prof. Goluboviæ meoptu�uje da sam u analizi te strategije napravio dve nedopustive gre-ške. Prvo, tvrdeæi da se Otpor svesno slu�io „imid�om“ �rtve ja, ponjoj, impliciram neistinitost njegovog statusa �rtve. Drugo, tvrdeæi dase Otpor statusom �rtve koristio u okviru strategije svesne viktimiza-cije, ja „optu�ujem“ èlanove pokreta da su pristali na „mazohizam“kao deo „namenjene im uloge“. Èini mi se da obe teze koje iznosiprof. Goluboviæ svedoèe o nerazumevanju veoma va�nih osobina po-kreta na koje sam �eleo da skrenem pa�nju – njegove rešenosti da pri-menjuje strategiju nenasilne borbe i njegove osposobljenosti za pro-aktivno politièko delovanje. Naime, svaki nenasilni pokret pokušavada svoju neopremljenost ili nevoljnost da primenjuje nasilje pretvori

133

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

u moralnu snagu i politièku prednost, a sposobnost i spremnost svogoponenta da pribegava nasilju u izvor njegove moralne diskreditacijei politièkog poraza.15 Tako slabost slabog postaje njegova snaga, asnaga jakog postaje njegova slabost. Snaga slabog, dakle, neposred-no proistièe iz njegove sposobnosti da disciplinovano sprovodeæi ne-nasilnu borbu za sebe izbori status nevine �rtve. Takav ishod je nemo-guæ bez spremnosti jaèe strane na nasilje. Iz tog razloga, slabijojstrani je u interesu da jaèa pribegne nasilju, pod pretpostavkom dauspe da razvije mehanizme kontrolisanja posledica tog nasilja. S dru-ge strane, proaktivno politièko delovanje podrazumeva neprekidnodr�anje protivnika u defanzivi, tako što mu se stalno nameæu izazovina koje on mora, a najèešæe nije u stanju da adekvatno odgovori.Kombinovanjem ova dva pristupa dobija se veoma efikasan tip poli-tièke prakse koju sam u radu, u odsustvu boljeg izraza, nazvao strate-gijom svesne viktimizacije.16 Aktivna nenasilna strana, u ovomsluèaju Otpor, neprekidno i na sve moguæe naèine provocira stranukoja raspola�e silom, gura je u defanzivu, i time poveæava njenu ner-vozu i spremnost na pribegavanje nasilju. Kada jaèa strana podlegneizazovu, slabija strana dolazi u priliku da obezbedi sebi moralni kapi-tal �rtve. Razumljivo, primena strategije ima smisla samo u okolnos-tima u kojima je prisutna zainteresovanost domaæih i svetskih medijaza sudbinu nenasilne strane, kao i spremnost meðunarodne zajedniceda izvrši jak moralni, pa i svaki drugi pritisak na nasilnu stranu.17 Ot-por je svoju varijantu strategije svesne viktimizacije najdoslednijerazradio u okviru takozvanog „Plana B“. Plan B je poèivao na osnov-noj obuci kroz koju su prolazili svi novi èlanovi pokreta.18 Obuka ihje osposobljavala da izaðu na kraj sa strahom i stresom prilikom

134

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

15 O strategiji nenasilne borbe više u: Sharp 1973, Šarp 1999, kao i Spencer,Miller, Sharp 2001.

16 Interesantno je da su sve samoproklamovane „prozapadne“ strane u sukobi-ma na teritorijama bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, bosanski Muslimani, kao ikosovski Albanci) bile spremne da se slu�e varijantama strategije svesne viktimiza-cije, èak i onda kada nisu pribegavale nenasilnom otporu, kao i da su sve te strane do-bile podršku kljuènih zapadnih medija neophodnu za uspeh takve strategije.

17 S druge strane, ako veæina navedenih preduslova nije ispunjena, poveæavase verovatnoæa „Tjenanmenskog scenarija“. Tada, naime, strana koja raspola�e si-lom dobija priliku da svoju prednost iskoristi bez plaæanja previsoke cene.

18 Delovanje Plana B je rekonstruisano na osnovu detaljnog opisa koji je ponu-dila Zorana Smiljaniæ, u to vreme trener pokreta i menad�er izborne kampanje „Vre-me je“, a kasnije i NDI regionalni trener za politièke kampanje (Smiljanic 2003).

hapšenja, i izgrade preko potreban proaktivni politièki stav. Plan jepodrazumevao paralelno aktiviranje dva, a u nekim sluèajevima èak itri odvojena tima, koji su koordinisano sprovodili razlièite unapredpripremljene zadatke i time ostvarivali zajednièki cilj – vršenje priti-ska na re�im, provociranje hapšenja, moralnu diskreditaciju onih kojidonose odluke o hapšenju, i, najzad, demoralisanje pripadnika repre-sivnog aparata. Tim A bi dobio zadatak da izvodi neki protestni pro-gram na ulici, èime je s jedne strane ostvarivana politièka mobilizaci-ja graðana, a sa druge svesno provociran re�im. Ukoliko provokacijauspe, èlanovi tima bili su hapšeni. Tada je na scenu stupao Tim B, èijije zadatak bio da izvodi protestni program ispred policijske stanice ukoju su bili privedeni pripadnici prvog tima, sve do njihovog puštanjana slobodu. Plan je podrazumevao stalnu koordinaciju mobilnim te-lefonima, anga�ovanje de�urnih advokata koji su odmah dolazili dabi pru�ili zaštitu privedenima, lanac domaæih nezavisnih medija kojisu u�ivo prenosili vesti o privoðenju i eventualnom maltretiranju ak-tivista, strane medije, kao i meðunarodne nevladine agencije za ljud-ska prava koje su u sluèajevima du�eg zadr�avanja ili fizièkog mal-tretiranja vršile direktan pritisak na re�im da pusti uhapšene. Na krajulanca nalazile su se strane vlade, koje su mogle da vrše direktan priti-sak na sam vrh srpskog re�ima. Plan je, osim prethodne pripreme,ukljuèivao i prihvatanje i podršku privedenima nakon puštanja naslobodu, kao i obezbeðivanje naknadne medijske pa�nje koja je �rtveprivoðenja pretvarala u heroje borbe protiv mrskog re�ima. U tomsmislu, uz pomoæ Plana B rizik kojem su izlagani aktivisti bio je kon-trolisano svoðen na najmanju moguæu meru, a oni su bili pripremljenida izaðu na kraj sa psihološkim i drugim posledicama sprovoðenjaplana. Treba istaæi da je retko koji srpski politièki akter ulo�io tolikopa�nje i vremena da bi osigurao bezbednost svojih „obiènih“ aktivi-sta kao što je to radio Otpor. Zahvaljujuæi Planu B re�im je uterivan ugotovo bezizlaznu situaciju. Ukoliko ne bi odgovorio na provokaci-ju, rizikovao je da izgubi kredibilitet i sposobnost da uliva strah, aukoliko bi naredio hapšenje mladih nenasilnih aktivista gubio je namoralnom planu i postajao odbojan èak i sopstvenim simpatizerima ipojedincima u snagama bezbednosti.19 Ivan Maroviæ je strategijukoja stoji iza Plana B iskazao na najsa�etiji moguæi naèin – „mi se

135

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

19 O efektima strategije na pripadnike snaga bezbednosti videti Binnendijkand Marovic 2006.

hranimo represijom re�ima“. U tekstu objavljenom u Vremenu u jekukampanje rušenja Miloševiæ, u kome govori o „širenju zaraze“ kaoglavnoj strategiji mobilizacije graðana i stvaranja razdora unutarre�ima, Maroviæ pojašnjava svoju ideju o represiji kao „hrani“ pokre-ta: „Da bi spreèio ovu ‘zarazu’, re�im mora da pribegne sili. Ali tuposti�e kontraefekat. Umesto da uguši ‘zarazu’, re�im je samo jošpospešuje.“ (Vreme br. 491, 3. jun 2000, Kako pobediti na izborima.Širiti „zarazu“. ) Srða Popoviæ je, ako je verovati Institutu za mir Sje-dinjenih Dr�ava (USIP), na još eksplicitniji naèin potvrdio Maro-viæevo tumaèenje strategije svesne viktimizacije: „Finally, it’s impor-tant to gain international media attention, which, unfortunately, iseasier to obtain if there is violence. However, the necessity of puttingnonviolent protestors in a situation where the police will likely beatthem can be difficult to explain to supporters“ (http://www.usip.org/peacewatch /2002/2/nonviolent.html).

Prof. Goluboviæ teško izlazi na kraj i sa „protivreènim izjava-ma i tvrdnjama“, kojima po njoj obiluje moja studija. Glavnu „pro-tivreènost“ ona vidi izmeðu tvrdnje da „politièki model izborne re-volucije èak raèuna unapred na samosvojni razvoj pojedinihelemenata bez kojih on ne mo�e uspešno da funkcioniše“ i tvrdnjepo kojoj se radi o „modelu koji je razvijen spolja i poèiva na konti-nuiranom dirigovanju lokalnim aktivnostima“.20 U ovom sluèaju iz-gleda da se radi o sadejstvu nepreciznosti u formulaciji i razlièitih tu-maèenja logike koja je na delu u veæ pomenutom modelu politièkesaradnje na osnovu sinergije. Ako tvrdim da je model izborne revo-lucije pre našeg sluèaja uspešno oproban u drugim sredinama, poputSlovaèke, potom da je kao veæ oformljen operativni „paket“ ponu-ðen srpskoj opoziciji, Otporu, nevladinim organizacijama, slobod-nim medijima, sindikatima i drugim pripadnicima antimiloševiæev-ske koalicije, i najzad da je njegovo sprovoðenje bilo pa�ljivonadgledano i pomagano u odluèujuæim trenucima, ne znaèi da timemehanièki odrièem „hrabru, energiènu i uspešnu mobilizaciju gra-ðana za razaranje sistema iznutra“. Naprotiv, èini mi se da na taj

136

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

20 Za neadekvatno tumaèenje snosim odgovornost i sam. Naime, naèin na kojisam formulisao drugi iskaz zaista ostavlja prostor za tumaèenje poput onoga koje jeponudila prof. Goluboviæ. Bio bih precizniji i bli�i nameravanom smislu da sam na-pisao da se radi o „modelu koji je razvijen spolja i poèiva na kontinuiranom dirigo-vanju kljuènim aspektima lokalnih aktivnosti“. Na �alost, iskoristio sam manje pre-ciznu formulaciju.

naèin èinim razumljivim zbog èega je ovog puta ishod hrabre iistrajne borbe graðana bio drugaèiji nego npr. 1991, 1992, pa èak i1996/7. Naime, lokalni akteri i bez obuhvatnog plana i obezbeðenestrane podrške mogu zapoèeti rušenje autokratskog ili diktatorskogre�ima, ali se u savremenom sve tesnije povezanom svetu teškomogu nadati potpunom uspehu bez „poravnavanja svih neophodnihzvezda“, kako bi to slikovito rekao Majkl MekFaul. S druge strane,strani akteri bez spremnosti, odluènosti i hrabrosti lokalnih elita igraðanstva ne mogu ni zapoèeti projekat nenasilnog rušenja nekog„nedemokratskog“ re�ima. U tom smislu, mo�da se mo�e tvrditi daje u projektima nenasilne demokratizacije znaèaj lokalnih preduslo-va i aktera veæi od znaèaja stranog faktora. Meni se, meðutim, èini daje pravilnije reæi da u sluèaju izborne revolucije uspeha nema bez in-tenzivne politièke sinergije. Celoviti plan aktivnosti koji je ponuðenmodelom izborne revolucije bio je sveobuhvatniji i promišljeniji, azasigurno i cinièniji od svih prethodnih, ako je njih uopšte i bilo,osim pukog nastojanja da se „sruši Miloševiæ“. Veæina nas koji smose našli 5. oktobra ispred Skupštine, a pretpostavljam da je tako bilo iu sluèaju velike veæine obiènih Otporaša, ni tada još nije bila svesnakaraktera i obima strane pomoæi projektu koji smo sprovodili. Paipak, ta je pomoæ omoguæila da naše akcije dobiju onu pragmatiè-nost, pa time i uspešnost, koju nisu imale kada smo isti cilj poku-šavali da ostvarimo tokom ranijih protesta. Veoma je va�no napome-nuti da je Otpor, kako zbog sposobnosti, odluènosti i posebnihkontakata svoje elite sa stranim struènjacima i drugim akterima, takoi zbog iskrene nade, entuzijazma, maštovitosti, hrabrosti i upornostisvojih obiènih èlanova, pokazao daleko veæu sposobnost za prila-goðavanje modelu politièke sinergije od ostalih domaæih aktera, apogotovu od nekih politièkih stranaka.

Preostaje mi, najzad, da ponudim objašnjenje onoga što prof.Goluboviæ naziva mojom „neobjektivnošæu“, pa èak i „sarkazmom“.Radi se, i ovaj put, o našem neslaganju oko valjanih naèina da seizaðe na kraj sa novim vrstama nauènih, pa i vannauènih izazova.Kako, naime, precizno izdvojiti ono što je presudno kada govorimoo novom tipu pojave koja stvara utisak da nema lako utvrdivu, jed-noznaènu i trajnu suštinu? Kako objektivno pisati o pojavi koja jeigrala jednu od najznaèajnijih uloga u ostvarivanju nadanja mnogihod nas, a èiji je uspeh, makar i posredno, doveo do gubitka mnogih

137

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

naših iluzija? Kakav stav zauzeti prema nekom politièkom akterukoji se iskreno i veoma uspešno borio za slobodu u svojoj zemlji, azatim, kako izgleda, pronašao profesionalno-lukrativni interes dazajedno sa stranim ekspertima i „diplomatama“ ruši „nedemokratskere�ime“ i u nizu tuðih zemalja? Pokušavajuæi da izaðem na kraj sapomenutim izazovima, odluèio sam u prethodnom tekstu da sledimpouke koje mi je kao istra�ivaèu upuæivala prouèavana pojava, a neneko spoljašnje unapred zadato naèelo. Pošto mi nije izgledala kaojednodimenzionalna, pokušao sam tada da je ne odreðujem na jed-noznaèan naèin, nego da uzmem u obzir što je moguæe više aspekata,nalazeæi za svaki od njih adekvatan izvor. Mo�da sam zbog toga iz-gubio usredsreðenje na ono što je u istra�ivanoj pojavi najbitnije.Kako sam u njoj video zaèuðujuæe delatno sadejstvo prilièno kontra-diktornih tendencija, išao sam za tim da ni jednoj od suprotstavljenihdimenzija ne dam veæi znaèaj nego što ga zaista ima. Mo�da su iz tograzloga i moji zakljuèci postali kontradiktorni. Ako mi se uèinilo daispitivana pojava zaslu�uje i divljenje i upitanost, pokušao sam dapronaðem naèin da to nagovestim u tekstu, makar i metaforama, alitako da bude jasno šta je uzrok i jednome i drugome, kao i da svojimnagoveštajima ne onemoguæim èitaocima drugaèija viðenja i vred-novanja. Mo�da je zbog toga postao manje jasan „razlog“ zbog kogasam rešio da napišem svoju prethodnu studiju. Najzad, nastojao samda ostvarene uvide ne smatram konaènim, tako da sam i priliku kojumi je ponudila prof. Goluboviæ, umesto za odbranu „jedine moguæeistine“, nastojao da iskoristim za nijansiranje postojeæih i osvajanjenovih saznajnih pomaka. Zbog toga sam unapred odustao od naovim prostorima èesto pri�eljkivane „prilike“ da naš dijalog defi-nišem kao sukob iz koga neko mora da izaðe kao „pobednik“, pa joši „politièki korektan“ pobednik.

Èini mi se da je najneposredniji naèin da odgovorim na ocenuda je moja studija neobjektivna i sarkastièna taj da iznesem svoj liènistav prema onome što smatram najproblematiènijim, ali i najvredni-jim u politièkoj zaostavštini Otpora. Poæi æu od onoga što smatramnjegovim negativnim nasleðem. Tu zasigurno svrstavam lakoæu sakojom su neki njegovi vodeæi predstavnici bili spremni da pristanuna netransparentne ugovore koji imaju dalekose�ne posledice po za-jednicu kojoj barem nominalno pripadaju. Za osudu je i uzvišena ne-zainteresovanost nekih od njih za mišljenja i sudbine onih obiènih,

138

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

„nedovoljno prosveæenih“ ljudi bez kojih ni njihovi javni, ali ni pri-vatni planovi ne bi imali moguænost da se ostvare. Problematiènomse mo�e smatrati i spremnost nekih od njih da budu kooptirani u pro-jekte globalne dominacije, a posebno u ne baš sasvim naivne politiè-ke tehnologije njihovog sprovoðenja. Najzad, uzeti zajedno, nave-deni elementi negativnog nasleða su opteretili veoma va�anorganizacioni okvir novog društvenog pokreta i uèinili ga politièkineupotrebljivim u formi u kojoj je prethodno uspešno funkcionisao– u formi široko utemeljenog konsenzualnog kritièko-graditeljskogdruštvenog pokreta. I dalje mi se èini da upotreba izraza „zlatni de-èak“ da bi se ovakve posledice vrednosno konotirale ne govori o na-meri da se neko zlonamerno unizi. Pa ipak, upravo je taj jedan pri-mer bio dovoljan uva�enoj prof. Goluboviæ da me optu�i zaskliznuæe u sarkazam. S druge strane, najvrednijima u zaostavštiniOtpora mi se èine sledeæa meðusobno povezana postignuæa. Pre sve-ga, Otpor je uspeo da u veoma slo�enim domaæim i meðunarodnimpolitièkim uslovima obnovi model uspešnog prilagoðavanja organi-zacijskog okvira novih društvenih pokreta zadacima asistirane de-mokratizacije Srbije. Pri tome je zapoèeo stvaranje zanimljivog so-cijalno-inkluzivnog politièkog okvira sa velikim konsenzualnimpotencijalom, i sposobnošæu za istovremeno negativno (protiv Milo-ševiæa) i pozitivno politièko delovanje (za „normalnu Srbiju“). Na�alost, sam Otpor je posle 5. oktobra doprineo srazmerno brzomurušavanju tog okvira. Tu je moguæe prepoznati nedovoljno dosle-dan pokušaj politièke instrumentalizacije nasleða poljske „Solidar-nosti“, o kome u svojoj kritici govori prof. Goluboviæ (Goluboviæ2007). Još je znaèajnija njegova sposobnost da za veoma kratko vre-me iznova pokrene posustalu nadu u moguænost politièkog boljitkau razlièitim i naoko suprotstavljenim slojevima srpskog društva.Najzad, najtrajnijim pozitivnim nasleðem mi se èini njegova opre-deljenost da svojim èlanovima èvrsto usadi proaktivno usmerenje ioseæaj liène odgovornosti za uspeh, kako u politièkom delovanju,tako i u liènim �ivotima. Naime, nada u ostvarljivost bolje sutra-šnjice èini moguæim istrajno i dosledno uèestvovanje u politièkom�ivotu, pogotovu u uslovima u kojima je ono skopèano sa stvarnimrizicima i iskušenjima. U tom smislu, sposobnost da se usadi nada uširokim slojevima graðanstva je jedan od najva�nijih preduslova zauspešan ishod procesa demokratizacije. Otpor je sistematski radio

139

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

na nekoliko meðusobno povezanih, ali izdvojivih oblika nade. Presvega, radilo se o nadi da je Miloševiæa uopšte moguæe ukloniti sapolitièke scene. Posle mnogobrojnih politièkih poraza i razoèarenja,obnavljanje nade u smenljivost re�ima predstavljalo je zaista velikipolitièki uspeh. Potom, Otpor je doslednom primenom strategije ne-nasilnog otpora stvorio nadu da je politièku promenu moguæe postiæimirnim putem, u legalnom okviru kakav pru�aju izbori, a ne krozgraðanski rat i krv, èemu su neki politièki akteri izgleda bili skloniji.Time je, izmeðu ostalog, ideju radikalne društvene promene uèinioprijemèivijom nego što bi bila da je podrazumevala primenu nasilja.Ne treba zaboraviti ni uspešno probuðenu nadu u moguænost proak-tivnog politièkog delovanja. Otpor je pokazao da je Miloševiæa mo-guæe u politièkom smislu „dr�ati u šaci“ i u banalnosti svakodnev-nog �ivota, a ne samo u herojskim trenucima kada se rešavajusudbinska pitanja nacije. Najzad, radilo se o nadi da je Srbiju posvrgavanju Miloševiæa moguæe zajednièkim politièkim naporomsvih zainteresovanih ukljuèiti u zamišljeni politièki entitet koji jepomalo naivno nazivan „sav normalni svet“. Neki od kljuènih poli-tièkih aktera u Srbiji pokazali su se manje iskrenim i doslednim usvom delovanju, pa time i manje sposobnim od Otpora da pobuðujunavedene oblike nade. To je pogotovu va�ilo za njen najkompleksni-ji oblik – za verovanje da je Srbiju moguæe uèiniti „normalnomzemljom“ u razumno kratkom roku, i to bez „misionarskih“ ucena ipretnji „okupacijama“, „motkama“, „vešalima“ i drugim oblicima„modernizatorskog“ i „prosvetiteljskog“ politièkog nasilja. Uteme-ljenost nade u „normalnu“ buduænost Srbije dobrim delom je proisti-cala iz još jednog elementa pozitivnog politièkog nasleða Otpora –iz njegove rešenosti da osposobi svoje èlanove za izgradnju dosled-nog i odgovornog liènog stava, kako u politièkoj borbi, tako i u nji-hovom svakodnevnom �ivotu. Tu je ponovo moguæe uoèiti razlikuizmeðu nekih politièkih stranaka koje su te�ile da sudbinu Srbijeve�u za politièke i ljudske kvalitete svojih lidera i za zamišljene me-sijanske uloge samih stranaka, bilo da su definisane kao „guranjeSrbije u Evropu“ ili kao „dosledna odbrana srpskog nacionalnog in-teresa“, i Otpora koji je iskrenije od njih insistirao na odgovornostisvakog pojedinca za ishod kolektivnog poduhvata „normalizacijeSrbije“. Mnogi mladi ljudi postali su zahvaljujuæi znanjima i isku-stvima koja su stekli u Otporu spremniji da svoj buduæi �ivot vide

140

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

pre kao ishod sopstvenih planova i rešenosti da se oni sprovode,nego kao „neumitnu sudbu“ koju im neko van njih samih nameæe iliobezbeðuje, bilo da se radi o Miloševiæevom re�imu ili o nekom dru-gom domaæem ili stranom politièkom projektu. Na �alost, negativnielementi nasleða pokreta, u sadejstvu sa opštim tokovima u srpskomdruštvu i u meðunarodnom okru�enju, uspeli su da u godinama posleuspeha izborne revolucije kod mnogih uzdrmaju nadu u moguænostbrzog ostvarenja politièkog projekta „normalne Srbije“. Slabljenjenade da je projekat „normalne Srbije“ ostvarljiv u skorijoj buduæ-nosti išao je uporedo sa urušavanjem vere da je za lièni uspeh u sav-remenoj Srbiji dovoljno imati dobar i pošten plan, uz rešenost isposobnost da se on dosledno sprovodi.

Na samom kraju, �elim da istaknem da nisam, poput uva�eneprof. Goluboviæ, ubeðen da „pasivnost graðana, koji sve više upada-ju u stanje apatije“ za uzrok ima pokušaje da se utvrdi šta se zaistadešavalo u presudnim danima za uspostavljanje demokratije u Srbi-ji, makar takvi pokušaji imali i ozbiljne nedostatke. Pre æe biti daapatiju izazivaju sve dublji jazovi sa kojima obièni graðani morajudanas da se suoèavaju. Na prvom se mestu nalazi nesklad izmeðunjihovih katkad ne baš sasvim realnih oèekivanja i svakodnevice ukojoj moraju da �ive. Potom, tu je zjapeæi raskorak izmeðu onoga štodomaæe i strane politièke elite govore i onoga što te elite stvarnoèine. Najzad, ne treba zanemariti ni nesaglasje izmeðu onoga štovide, oseæaju i razumeju graðani i onoga što im se kao objašnjenjesveta u kome �ive nudi od strane mnogih „anga�ovanih“ društvenihnauènika.

Ovaj pokušaj da se dijaloški pove�u uvidi ostvareni sa naokosuprotstavljenih stajnih taèaka, koje sam sa dozom ironije i samoiro-nije nazvao „subjektivistièkim objektivizmom“ i „objektivistièkimsubjektivizmom“, vidim kao doprinos smanjivanju treæeg od gorepomenutih raskoraka. Dok god, kao oni od kojih se oèekuje da tomogu i treba da urade, ne budemo voljni da razvijamo i/ili primenju-jemo valjane teorijske modele, kakvim smatram i model izborne re-volucije, i dok god njihovom primenom ne poboljšamo uvid u onošto smo sami èinili i èinimo i dalje, biæemo svi zajedno osuðeni daponavljamo èak i one politièke greške koje bi bilo moguæe izbeæi.Ako od takvog zadatka odustanemo, rizikujemo da postanemo iliostanemo sauèesnici u tuðoj, ali i sopstvenoj apatiji.

141

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

Literatura

Ackerman, Peter and Jack Duvall, 2000, A Force More Powerful: A Centuryof Nonviolent Conflict. New York: Palgrave.

Anastasijeviæ, Dejan, ed., 2000, Out of Time. Draskovic, Djindjic and Serbi-an Opposition Against Milosevic, London: Institute for War andPeace Reporting and Central Europe Review.

Binnendijk, Anika L., Marovic, Ivan, 2006, „Power and persuasion: Non-violent strategies to influence state security forces in Serbia (2000)and Ukraine (2004)“, Communist and Post-Communist Studies, 39,no. 3 (September), 411-429.

Brubaker, Rogers, 1996, Nationalism Reframed: Nationhood and the Natio-nal Question in the New Europe, Cambridge: Cambridge UniversityPress.

Bunce, Valerie, 2003, „Rethinking Recent Democratization. Lessons fromthe Postcommunist Experience“, World Politics 55 ( January),167–92.

Bunce, Valerie J., Sharon L. Wolchik, 2006, „Favorable Conditions andElectoral Revolutions“, Journal of Democracy, Volume 17, Number4 (October), 7-18.

Bunce, Valerie and Wolchik, Sharon, 2006, Defining and Domesticating theElectoral Model: A Comparison of Slovakia and Serbia, CDDRLWorking Papers No. 61, May, Stanford: CDDRL.

Bunce, V. and Wolchik, S. 2007a. Democratizing Elections in the Postcom-munist World: Definitions, Dynamics and Diffusion. St. Antony’s In-ternational Review, 2, no. 2 (February), pp. 64-89.

Bunce,V. and Wolchik, S. 2007b. „Youth and Postcommunist Electoral Re-volutions: Never Trust Anyone Over 30?“, In: Joerg Forbrig and Pa-vol Demes, eds., Reclaiming Democracy: Civil Society andElectoral Change in Central and Eastern Europe. Washington,D.C.: German Marshall Fund, 191-204.

Bunce, Valerie, Wolchik, Sharon, 2006c. „International diffusion and post-communist electoral revolutions.“ Communist and Post-CommunistStudies, 39, no. 3 (September), 283-304.

Cohen, Roger, 2000, „Who really Brought Down Milosevic?“, The NewYork Times Magazine, November 26.

Diamond, Larry, 1991, (July), An American Foreign Policy for Democracy.Dobbs, Michael, 2000, „U.S. Advice Guided Milosevic Opposition“, Wa-

shington Post, Page AO1, Monday, December 11.

142

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Forbrig, Joerg and Pavol Demeš, eds., 2007, Reclaiming Democracy. CivilSociety and Electoral Change in Central and Eastern Europe, Wa-shington: The German Marshall Fund of the United States.

Foucault, Michel, 1997, „Interview with Paul Rabinow. May 1984“, Trans-lation by Lydia Davis, in: Volume 1 „Ethics“ of „Essential Works ofFoucault“, The New Press 1997, http://foucault.info/foucault/inter-view.html .

Goati, Vladimir, 2001, „The Nature of Order and the October Overthrow inSerbia.“ In Ivana Spasic and Milan Subotic, (eds.), R/evolution andOrder: Serbia After October 2000., Belgrade: Institute of Philoso-phy and Social Theory, 45-58.

Goluboviæ, Zagorka, 2007, „Objektivna ili subjektivistièka interpretacija‘Otpora’. U povodu teksta S. Naumoviæa: ‘Otpor kao postmoderniFaust’“, Filozofija i društvo, 1 (32), 215-218.

Hayden, Robert M., 1999, Blueprints for a House Divided: The Constitutio-nal Logic of the Yugoslav Conflicts, Ann Arbor: University of Mi-chigan Press.

Hill, Fiona, 2005, „Beyond the Coloured Revolutions“, Keynote Speech,Central Eurasia Studies Society 6th Annual Conference, Friday,September 30, Boston University.

Iliæ, Vladimir, 2001, „Otpor“ – više ili manje od politike (a: Izmeðu Evropei retradicionalizacije – Narodni pokret „Otpor“, b: „Otpor“ kao de-latna organizacija), Helsinške sveske 5, Beograd: Helsinški odbor zaljudska prava u Srbiji.

Karatnycky, Adrian and Ackerman, Peter, 2005, How Freedom is Won. FromCivic Resistance to Durable Democracy, NewYork: Freedom House.

Lampe, John R., 2000, Yugoslavia as History: Twice There Was a Country,2nd ed. New York: Cambridge University Press.

Markoviæ, Vladimir, 2001a, „Druga Srbija u Diskrepanciji. Elementi ideolo-gija neoliberalizma i orijentalizma u procesu konstituisanja jednogbalkanskog civilnog društva“, Diskrepancija, Sv. II, br. 3, 19-24.

Markoviæ, Vladimir, 2001b, „Od Ljotiæa dva putiæa. ‘Novi društveni pokret’u Srbiji krajem devedesetih i slika njegove ideologije“, Prelom, Broj1, 27-41.

Maroviæ, Ivan, 2000, Vreme br. 491, 3. jun, (Kako pobediti na izborima.Širiti „zarazu“).

Maršal, Tim, 2002, Igra senki, Beograd: Samizdat B92.McFaul, Michael, 2006, Importing Revolution: Internal and External Fac-

tor in Ukraine’s 2004 Democratic Breakthrough, CDDRL WorkingPapers No. 59, May, Stanford: CDDRL.

143

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7

McFaul, Michael, 2005, „Transitions from Postcommunism“, Journal ofDemocracy, vol. 16, no. 3 (July), 5-19.

McFaul, Michael, 2004-05, „Democracy Promotion as a World Value“, The

Washington Quarterly, 28:1, (Winter), 147-163.

Miniæ, Jelica and Dereta, Miljenko, 2007, „Izlaz 2000: An Exit to Democra-

cy in Serbia“, u: Forbrig, Joerg and Pavol Demeš, eds., 2007, Reclai-ming Democracy. Civil Society and Electoral Change in Centraland Eastern Europe, Washington: The German Marshall Fund of theUnited States, 79-99.

Naumoviæ, Slobodan, 2006, „‘Otpor!’kao postmoderni Faust: društveni po-kret novog tipa, tradicija prosveæenog reformizma i ‘izborna revo-lucija’ u Srbiji“, Filozofija i društvo 3, 147-194.

Nenadic, Danijela, Belcevic, Nenad, 2006, „From Social Movement To Po-litical Organisation: The Case of Otpor“, (Unarmed Resistance: thetransnational factor 13-17 July 2006), Centre For Peace and Recon-ciliation Studies, Coventry University.

„Otpor. Grass-roots resistance“, in: Anastasijeviæ, Dejan, ed., 2000, Out ofTime. Draskovic, Djindjic and Serbian Opposition against Milose-vic, London: Institute for War and Peace Reporting and Central Eu-rope Review, 150-159.

Popovic, Srdja, 2001, „An Analytical Overview of the Application of GeneSharp’s Theory of Nonviolent Action in Milosevic’s Serbia“, url:http://www.canvasopedia.org/files/serbian/CTI_Serbian_Politi-cal_Substance.doc

Popovic, Srdja, Milivojevic, Andrej, Djinovic, Slobodan, 2006, NonviolentStruggle. 50 Crucial Points. A Strategic Approach to Everyday Tac-tics, Belgrade: CANVAS.

Sharp, Gene, 1973, The Politics of Nonviolent Action, Boston: Porter Sargent.Šarp, D�in, 1999, Od diktature do demokratije, Beograd: Graðanske inicijative.Spencer, Metta, Chris Miller and Gene Sharp, 2001, „Gene Sharp and Ser-

bia“, Peace Magazine, Oct.-Dec., url: http://www.peacemagazi-ne.org/archive/v17n4p14.htm

Smiljanic, Zorana, 2003, Plan B: Using Secondary Protests to Undermine Re-pression, Minneapolis: The Center for Victims of Torture (A TacticalNotebook Published by the New Tactics in Human Rights Project).

Stefanovic, Nenad Lj., 2000, „What is Otpor? Fist in the Eye“, Vreme, May13, url: http://www.ex-yupress.com/vreme/vreme72.html

Woodward, Susan L., 1995, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution Afterthe Cold War, Brookings Institution Press.

144

SL

OB

OD

AN

NA

UM

OV

IÆ

Slobodan Naumoviæ

WAS FAUST A MEMBER OF „OTPOR“?

On Subjectivistic Objectivism and ObjectivisticSubjectivism in the Interpretation of (Post)Modern

Social and Political MovementsSummary

The paper represents an attempt to channel polemical exchanges concerningthe process of democratisation in Serbia into the frames of scientific dialogue, whichis considered here to be a more productive genre of scientific communication than arepolemics. The most important issue addressed concerns providing adequate theoreti-cal explanations of the “revolution of October the 5th” and of the roles that the stu-dent/popular movement “Otpor” played in it. According to the thesis defended by theauthor, the models of “waves of democratisation” and of “electoral revolution” offeran adequate theoretical frame for the discussion of such problems. Among the ques-tions that are addressed in the paper are the following: how much can relying on exter-nal sources blur the understanding of local processes; what is the difference between“exported/imported” and “electoral revolutions”; how should one situate the Serbian“October revolution” in the waves of postcommunist democratisation; what are theparticularities of the Serbian electoral revolution compared to other “coloured revolu-tions”; how should the respective roles of external and internal players in the Serbiancase be evaluated; what are the particularities of projects of democratisation based onsynergy as opposed to those based on hierarchy and relations of rower; what binds to-gether the strategy of non-violent resistance, proactive politics and Otpor’s “Plan B”;finally, can a direct link between the amount of foreign assistance and the degree ofloss of control over the results of political reform be presupposed.

In the final section, offered is an assessment of the negative and positive as-pects of Otpor’s political legacy, as well as an attempt to link this legacy with an un-derstanding of the “dynamics of hope” as a political project on which Otpor workedsystematically.

Key words: Otpor, electoral revolution, democratisation, political synergy,nonviolent resistance, hope as a political category.

145

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

7