ПОДГОРИЦА ■ ПОНЕДЈЕЉАК, 27. МАЈ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7304 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5478.НИКО ОД ПРЕДСТАВНИКА ВЛАСТИ ДО ДАНАС НИЈЕ

ОДГОВАРАО ЗБОГ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНОГ НАД ГЛАВНИМУРЕДНИКОМ „ДАНА” ДУШКОМ ЈОВАНОВИЋЕМ

Ђукановић

Лазовић

Марковић

Меденица

КликовацПажин

Станковић

Вељовић

Стране 6 и 7

■ Мило Ђукановић, Душко Марковић, Ивица Станковић, Зоран Пажин, Весна Меденица, Веселин Вељовић, Љиљана Кликовац и други полицијски функцио-нери и тужиоци и послије 15 година ћутања о злочину и опструкцији ис-траге и даље обављају најодговорније функције у држави ■ ХРА поздравља одлуку Комисиjе за праћење истрага напада на новина-ре, дониjету на сjедници одржаноj 11.10.2018. године, да се ангажуjе инострани стручњак за истрагу атентата ■ Фондација „Душко Јовановић” вечерас ће додијелити међународну награду за допринос истраживачком новинарству, а чланови редакције „Дана“, као и сва-ке године, вечерас у 23.45, у вријеме убиства Душка Јовановића, запалиће свијеће на мјесту гдје се злочин дого-дио

УБИСТВО ЗАТАШКАВАЈУ15 ГОДИНА

НИКО ОД ПРЕДСТАВНИКА ВЛАСТИ ДОДГОВАРАО ЗБОГ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНОГ

УРЕДНИКОМ „ДАНА” ДУШКОМ

2 Политика п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч „ДАнА”Карикатура: Г. ШЋЕКИЋ

– Министар Предраг Бошковић потпу-но ће преузети улогу Савјета за одбрану, што је неуставно, незаконито и опасно.

Ненад Чобељић, потпуковник у пензији

Посланик ДФ-а Бранка Бо-шњак подниjела jе Уставном суду захтjев за оцjену устав-ности диjела Пословника Скупштине коjи се односи на изрицање опомена послани-цима. Она jе у захтjеву наве-ла да према Уставу „посланик не може бити позван на кри-вичну или другу одговорност или притворен за изражено мишљење”, али да Пословник дозвољава да они буду новча-но кажњени због изjава у пар-ламенту.

– Досадашње искуство ми даjе за право да сматрам да jе ово мjера коjа jе уведе-на да би се „дисциплинова-ла” опозициjа, тачниjе ДФ, jер до сада су, без обзира на укупну реторику, кажња-вани углавном исти поjеди-ници из ДФ-а. Осим у jедном случаjу, када предсjедаваjући ниjе изрекао опомену посла-нику власти, без обзира на то што jе користио увредљи-ве риjечи, али jе таj посла-ник сам инсистирао да буде кажњен. Дакле, не постоjе критериjуми, нити листа не-дозвољених израза, већ су по-сланици опозициjе у милости предсjедника или предсjеда-ваjућег, и тога на коjу су ногу устали тога дана – наводи Бо-шњак у захтjеву.

Како је навела, дио Послов-ника коjи се односи на кажњавање ниjе у саглас-

ности са Уставом и законом. Као примjер навела је и члан у коме се наводи да „посла-ник коjи jе удаљен са сjедни-це има право да присуствуjе гласању”.

– Посланици су током траjања засjедања на раду у Скупштини. То значи да су они у радном односу без обзира на то што таj рад-ни однос, односно мандат, има карактер радног одно-са на одређено вриjеме. Ако предсjедаваjући у парла-менту посланику изрекне неку од мjера, да ли се писа-ни отправак изречене мjере мора доставити посланику – каже Бошњак, уз напомену да за посланике по питању рад-но правног статуса мора ва-жити начело двостепености поступка.

С.Р.

ЕВРОПСКА КОМИСИјА У СРИјЕДУ ОБјАВЉУјЕ ИЗВјЕШТАј О ЦРнОј ГОРИ КОјИ САДРЖИ БРОјнЕ ПРИМјЕДБЕ

Критике због Маровића и изборних злоупотреба

■ Оно што у највећој мјери утиче не само на негативан извјештај већ и на углед Црне Горе јесте случај „Маровић”, нагласио је Ћеман

Очигледно је да је Црна Гора застала у процесу ис-пуњавања неопходних ус-лова за чланство у ЕУ, што ће потврдити и нови извјештај Европске комисије, рекао је потпредсједник Демократске Црне Горе Албин Ћеман. Он очекује да ће, поред до сада идентификованих систем-ских аномалија које разарају друштво и удаљавају га од ве-лике породице европских на-рода, наредни извјештај ус-тановити и потпуну немоћ власти да направи значајнији

искорак по питању борбе про-тив криминала и корупције и заштите животне средине.

– Ако уз то узмемо у обзир и чињеницу да је у поређењу са претходним извјештај-ним периодима забиљежен пад повјерења у правосудне органе, онда је за очекивати да ће Брисел на то и указати. Али оно што у највећој мје-ри утиче не само на негати-ван извјештај већ и на углед Црне Горе јесте случај „Ма-ровић”. Неко ко је идеолог политике која је успостави-

ла систем и потом признао да је шеф криминалне гру-пе слободно се шета Београ-дом уживајући у капиталу који је стекао кроз криминал-не радње. Да ли партија која је успостављена, стварана и развијана од такве личности може бити искрени партнер и може баштинити европске вриједности. Не. О томе смо говорили много пута, а прак-са је показала исправност тог става – сматра Ћеман.

По најави из Европске ко-мисије, извјештај о Црној Гори биће објављен у сриједу.

Функционер Грађанског

покрета УРА Милета Радова-нић наводи да извјештај неће бити у великој мјери друга-чији у односу на претходне.

– Ту, прије свега, мислим на горуће проблеме друшт-ва као што су борба против организованог кримина-ла, корупције, нарочито ко-рупције на високом нивоу, не-зависност институција, лош изборни амбијент и злоупо-треба државних ресурса. То су области које су већ година-ма у фокусу и ми нисмо ост-варили значајније резултате – каже Радованић.

М.В.

Радованић наводи како ће извјештај о напретку посебну пажњу посветити реформи изборног законодавства и изборним условима уопште, посебно афери „Коверат”.

– Ако је уопште и било дилеме, након афере „Коверат” јасно је да у Црној Гори немамо ни елементарне услове за одржавање фер и демократских избора. Политичка криза траје већ дуже вријеме, а до њене кулминације је дошло након чувеног снимка. Међутим, умјесто да буде санкционисан, Миго Стијеповић је почасни гост на државним пријемима. И управо је његово појављивање заправо прави примјер реалности реформи и жеље за напредовањем ка европским стандардима и вриједностима црногорске власти – сматра Радованић.

Албин Ћеман каже да грађани морају, без обзира на политичке или друге разлике, схватити да је ДПС огроман камен око врата држави и непремостива препрека на путу развоја и реформи, која се мора политички уклонити.

Евидентно је да нема услова да грађани слободно бирају

■ Дио Пословника коjи се односи на кажња-вање ниjе у сагласности са Уставом и законом, оцијенила је Бошњак

На мети само посланици ДФ-а

БРАнКА БОШЊАК ТРАЖИ ОЦJЕнУ УСТАВнОСТИ ДИјЕЛА ПОСЛОВнИКА СКУПШТИнЕ

Бранка Бошњак

Студенти за приступ ЕУДЕКАн ФПн-а МИЛАн МАРКОВИЋ УКАЗАО

ПАРЛАМЕнТАРЦИ УОчИ ПРЕМИјЕРСКОГ САТА СПРЕМИЛИ ПИТАЊА ДУШКУ МАРКОВИЋУ

Питају о „коверти” и пресудама за „Државни удар”Посланик СДП-а Рашко

Коњевић питао је премије-ра Душка Марковића како оцјењује политику Владе у об-ласти рационализације јавне управе, те како види то што је у 2018. у односу на 2017. го-дину мање наплаћено ак-циза на дуванске производе за око 20 милиона еура. По-сланик ДПС-а Марта Шћепа-

новић пита премијера како оцјењује социјални дијалог који Влада води са синдика-тима и послодавцима, а ве-зано за неколико системски важних рјешења које Влада треба да креира.

Челник Демоса Миодраг Лекић тражи од премијера да се изјасни да ли је афера „Ко-верта” нормална појава која

треба да прође без последи-ца за врх власти.

Шеф Радничке партије Јанко Вучинић од премије-ра тражи да се изјасни хоће ли бити уведен морато-ријум на градњу мини-хи-дроелектрана због злочи-на над природом. Посланик ХГИ-а Адријан Вуксановић пита у вези напада на Игора

Томкића из Берана, а Небој-ша Медојевића (ДФ) пре-мијера пита који су ризици по стабилност земље након политички диктираних пре-суда лидерима ДФ-а у монти-раном судском поступку за „лажни државни удар”, те да ли ће Влада прекинути дипломатске односе са Ру-сијом након пресуде. М.В.

Представници ЕК Жан Клод Јункер и Јоханес Хан

Свршени студенти Факул-тета политичких наука (ФПН) активни су учесници европ-ских интеграција, нагласио је декан те универзитетске једи-нице Милан Марковић. Како преноси портал универзите-та, Марковић је рекао да Црна Гора успјешно реализује оба-

везе у процесу европских интеграција уз посредну и непосредну подршку свих друштвених актера који тај процес, по његовом суду, до-живљавају као смјерницу у свеукупном напредовању државе.

М.В.

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530; 020/481-513Маркетинг: 020/481-511, 020/481-506

Огласно:020/481-555 City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Никшић:040/244-695Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 3п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Грађани Црне Горе треба да се запитају да ли земљу треба да воде нарко-дилери и мафија, или неко ко је до-водио инвеститоре, добро пословао, запошљавао, ула-гао у образовање и помагао студенте, рекао је власник Атлас групе Душко Кнеже-вић. Он је подсјетио да је не-давно био позван на панел у британском парламенту о ко-рупцији на западном Балка-ну, на коме је говорио његов адвокат Стивен Кеј.

– Било је интересантно и мислим да је атмосфера била мало напета, јер је у исто вријеме било гласање у парла-менту због Брегзита. Вјерујем да је било добро што сам баш тада био тамо и што сам био у високом друштву британске политике – казао је Кнеже-вић током директног укљу-чења преко друштвене мре-же Инстаграм.

Говорећи о избјегавању америчких званичника да се сретну са шефом држа-ве и ДПС-а Милом Ђукано-вићем, рекао је да су сигурно имала ефекта његова писма америчком државном секре-тару Мајку Помпеу.

– Упутио сам му два пис-ма, док је извјештај адвоката Кеја о профилу Мила Ђука-новића отишао на 190 адреса широм свијета. Кренуо сам у интензивну међународну кампању против Мила Ђука-новића и његовог и кримина-ла његове породице – указао је власник Атлас групе.

Кнежевић је рекао да је спреман да настави са про-

тестима широм Црне Горе против мафијашке власти.

– Треба да идемо на нову стратегију, да блокирамо град и институције систе-ма док Ђукановић или ма-кар Влада не поднесу остав-ку, или док неко од чланова ДПС-а не претрчи на другу страну и омогући промјене – наводи Кнежевић.

Подвукао је да је нови Предлог закона о слободи вјероисповијести исполи-тизован, јер је донијет да би Влада скренула пажњу с по-литичке кризе и рата кланова у ДПС-у и криминалном под-земљу.

Кнежевић каже да је и раније истицао да је покрет „Одупри се” отуђена група истрошених политичких диносаоруса који су мисли-ли да могу да управљају опо-зицијом и њиме, и да су они неки лидери, то јест локал-ни играчи који наводно могу да се наметну да буду будући лидери и да воде земљу.

М.В.

■ Кренуо сам у интензивну међународну кам-пању против Мила Ђукановића и његовог и криминала његове породице, казао Кнежевић

Протесте треба убрзо наставити

ДУШКО КНЕЖЕВИЋ ПОРУЧИО ДА JE ВАЖНО РАДИКАЛИЗОВАТИ БОРБУ ПРОТИВ РЕЖИМА

Душко Кнежевић

САВЕЗ „ДА СВАКО ИМА” У НИКШИЋУ УСВОЈИО ЗАЈЕДНИЧКУ ПЛАТФОРМУ

конкретни кораци у циљу смјене власти ■Желимо да пошаљемо једну јасну поруку да је послије 30 година пљачкања и уништавања

Црне Горе зрело вријеме да се промијени власт, рекао је Јанко ВучинићКонституенти савеза „Да

свако има” до 13. јула обавиће први круг разговора са углед-ним појединцима и грађан-ским активистима како би се понудила и остварила са-радња у конкретним облас-тима, попут социоекономске политике, и то на нивоу савје-тодавне комуникације, али и до нивоа конкретног укључи-вања у рад савеза. То је пред-виђено платформом која је синоћ једногласно усвојена на првој заједничкој сједни-ци управљачких тимова и ор-гана Савеза „Да свако има”. Чланови савеза су СНП, Ује-дињена Црна Гора, Раднич-ка партија и независни по-сланици.

– Желимо да пошаљемо

једну јасну поруку да је пос-лије 30 година пљачкања и уништавања Црне Горе пот-пуно зрело вријеме да се про-мијени власт – рекао је пред-сједник Радничке партије Јанко Вучинић.

Према платформи, по-чеће разговори са појединим ванпарламентарним субјек-тима, удружењима грађана и локалним грађанским гру-пама како би им се понуди-ло укључивање у савез уз обавезу прихватања и пошто-вања прокламованих начела. У наредних пола године ос-нажиће медијско дјеловање, појачаће заједничку међу-народну активност с намје-ром да на важним адресама на најбољи начин предста-

ве намјере и политичке ам-биције. Најкасније до 13. јула формираће и оперативно ко-ординационо тијело које ће

предлагати даље активности.Савез „Да свако има” Ник-

шићанима је синоћ поклонио концерт Аца Лукаса. Б.Б.

Са састанка у Никшићу

одбранили вољу грађанаТЕЛЕГРАМ НИКА ЂЕЉОШАЈА ДЕМОКРАТАМА

Предсједник Општине Тузи Ник Ђељошај захвалио је Демократској Црној Гори што су, како је казао, омо-гућили да воља грађана Ма-лесије буде рефлектована и у извршној власти те општине. Други конгрес Демократске Црне Горе одржан је у субо-ту, а Ђељошај, са чијом стран-ком Демократе уз још неко-лико албанских партија чине власт у Тузима, тим поводом упутио је телеграм честитке. Ђељошај је истакао да је Демо-кратска Црна Гора израсла у веома сложеним политичким тренуцима за Црну Гору, и да је нова генерација политича-ра које је представила, а која рефлектује и различитости које има Црна Гора, пробу-дила наду да ће се млађи по-литичари активније укљу-чити у политику. Каже да је добро што су и остале партије

подмладиле кадрове.– У политици сам нау-

чио да свако ко је заборавио није успио, ми желимо да ус-пијемо и нећемо заборавити – каже Ђељошај. М.В.

Ник Ђељошај

ПРЕДСЈЕДНИК ДЕМОСА МИОДРАГ ЛЕКИЋ У РАЗГОВОРУ ЗА „ДАН” ОПТУЖИО ЦРНОГОРСКУ ВЛАДУ

Тајни подаци сусједима, али не и грађанима

■ Прошлонедјељна заједничка сједница влада Црне Горе и Сјеверне Македоније помпезна је приредба празног садржаја с једним циљем – да се пропагандним ефектима извуче неки ме-дијски ефекат у корист владајућих гарнитура, цијени Лекић

Предсједник Демоса Ми-одраг Лекић рекао је, по-водом заједничке сједнице влада Црне Горе и Сјевер-не Македоније, да посебно пада у очи то што су минист-ри одбране потписали спора-зум двије државе о „размјени и узајамној заштити тајних података”. Сматра да је на унутрашњем плану таква пракса манифестација прези-ра према грађанима чијим се новцем управља без елемен-тарне информације.

Лекић у вези те сједнице за „Дан” истиче да су то углав-ном пропагандни ефекти та-козваних успјешних прича, те да је недостајало само да ријеше и Превлаку.

– Прошлонедјељна зајед-ничка сједница влада Црне Горе и Сјеверне Македоније могла је и да обрадује мно-ге грађане, међу којима се и сам сврставам, који су прис-талице сарадње међу бившим југословенским републи-кама. Међутим, радило се о помпезној приредби празног садржаја с једним циљем – да се пропагандним ефектима извуче неки медијски ефекат

у корист владајућих гарниту-ра – цијени Лекић.

Како је појаснио, све је подређно ефекту, односно производњи „успјешних при-ча на Балкану”.

– Макар се радило о земљама које су бремените дубоким, готово драматич-ним проблемима – од еко-номско-социјалних, преко

слабих и неаутономних ин-ституција све до дубоке де-зинтегрисаности држава на етничко-духовном плану. За-нимљиво је да се на таквим скуповима потенцирају, го-тово билдују осјећаји супе-риорности на међунардном плану. Можда притом мисле на војна позиционирања у ат-мосфери таласа новокомпо-

новане хистерије Хладног рата. Обје земље, за разлику од демократске и економски стабилне Словеније, стигле су да учествују и у војним вјеж-бама према руским граница-ма – нагласио је Лекић.

По његовом суду, иако је јасно да се може бити отво-рен према међународним иницијативама, а да се при-том избјегне статус послуш-не, банана државе заузврат само тражи затварење очију међународних фактора пред криминалом и корупцијом на домаћем плану.

– Притом се заборавља да се европски идентитет којем искрено тежи већина грађана постиже правном државом, аутономним институцијама, економским растом – конста-тује наш саговорник.

Лекић тврди да се у вези сједнице појављује тајност као мистична супстанца.

– Враћајући се сједници влада Црне Горе и Сјевер-не Македније у Подгорици и затим потписивању би-латералних споразума, је-дан је посебно могао изава-ти пажњу. Наиме, министри одбране су потписали спораз-ум двије државе о „размјени и узајамној заштити тајних по-датака”. Тајни подаци су, ина-че, у успону у Црној Гори и на унутрашњем плану – закљу-чио је Лекић.

Подсјетимо, на заједничкој сједници влада двије земље речено је да не постоји нијед-но отворено питање. М.В.

Како је нагласио Миодраг Лекић, црногорска јав-ност недавно је сазнала да и додјељивање станова функционерима власти по повољнијим условима, дакле новцем грађана – представља државну тајну. Лидер Демоса казао је да је тајна и додјела државне помоћи. Сматра да се ради о манифестацији презира према грађанима чијим се новцем управља.

– Посланици у Скупштини безуспјешно траже

податке о државној помоћи друштвеним субјек-тима, макар за 2017. годину, без могућности да то добију. Тајност података сада постаје нека врста мистичне супстанце. Ова, у суштини, манифестација презира према грађанима чијим се новцем управља без елементарне информације, ваљда треба да све мистификује и представи као реформски дио „успјешне домаће приче” – закључио је Лекић.

Крију информације о додјели станова и државне помоћи

Лекић

Економија 5п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Регистар власника јахти у Црној Гори није доступан јавности на увид на интер-нет сајту Управе поморске сигурности. Са друге стра-не, власници ваздухоплова регистрованих у црногорској Агенцији за цивилно вазду-хопловство (АЦВ) уредно су уписани у регистру доступ-ном грађанима на порталу http://www.caa.me. „Дан“ је контактирао с Одјељењем регистра јахти из којег је по-тврђено да не посједују онлајн регистар.

– Увид у податке може се остварити преко захтјева за

слободни приступ информа-цијама – саопштено је у теле-фонском разговору новинару, који је упућен на начелника Горана Кастратовића, који се међутим није јављао на број мобилног телефона објављен на сајту Управе поморске си-гурности.

У јануару 2008. године сту-пио је на снагу Закон о јахта-ма којим се уређује: државна припадност, идентификација и упис јахти у регистар јахти, начин упловљења, боравка и испловљења јахти, као и пра-ва и обавезе при изнајмљи-вању јахти.

Сертификат о регистра-цији јахте издаје се на пери-од од три године. Особа која управља страном јахтом и упловљава у воде Црне Горе, дужна је најкраћим путем упловити у одредишну луку отворену за међународни са-обраћај, ради обављања гра-ничне контроле у складу са законом, добијања вињете и овјере пописа посаде и пут-ника. У извјештају о раду и стању у управним области-ма Министарства саобраћаја и поморства за прошлу годи-ну пише да је Регистар јахти Црне Горе примио и извршио 39 захтјева за брисање јахти из регистра.

– За извјештајни период (2018) поднијето је и реализо-вано 68 захтјева за упис јах-ти у Регистар јахти Црне Горе и извршена су 122 техничка прегледа. Ванредних прегле-да су била четири, као и једно донијето рјешење за промје-ну намјене јахте – пише у из-

вјештају. За упис jахте у регис-тар укупно су током прошле године уплаћена 21.684 еура.

Са друге стране, за обно-ву уписа jахте у регистар у истом периоду укупно уп-лаћена 7.927 еура. Лучке ка-петаније имале су током 2018. године велике уплате и по ос-нову вињета. Тако је Лучка капетанија у Котору прихо-довала 502.020 еура од виње-

та. У луке под надлежношћу Лучке капетаније Бар у току прошле године било је укуп-но 596 упловљења бродова до-маће и стране заставе са уку-пно 21.887 путника, односно 2.028.172 тоне терета.

– За извјештајни период издате су 1.494 вињете стра-ним јахтама, чамцима и гли-серима, са укупно укрцаних и искрцаних 3.293 путника и

посаде – пише у документу Министарства саобраћаја и поморства за прошлу годину.

Подручје надлежности барске капетаније обухвата територије општина: Будва, Бар, Улцињ, Подгорица, Це-тиње, Никшић, Плужине, Жабљак, Плав и Колашин. Лучка капетанија у Бару има три испоставе и то: у Будви, Улцињу и Вирпазару. Вл.О.

У извјештају Министарства саобраћаја и поморства може се видјети да је током 2018. године за привредну дјелатност било регистровано 13 јахти. За личну употребу евидентирано их је 55. Током прошле године Управа поморске сигурности добила је укупно 24 захтјева за брисање јахти из црногорског регистра. Шеснаест правних лица из иностранства посједују јахте регистроване у Црној Гори. Кад су у питању физичка лица, њих 48 су регистровани као власници. По два правна и физичка лица из Црне Горе током 2018. године посједовали су ова луксузна пловила.

За личну употребу регистровано 55 јахти

Сакривен регистар власникајахти, али не и авиона

ДВОСТРУКИ АРШИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ КАД СУ У ПИТАЊУ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИМОВИНЕ

СЕДМИЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ КАМПАЊЕ „БУДИ ОДГОВОРАН“

У оквиру кампање „Буди одговоран“ прошле седмице је евидентирано 17 притуж-би, на основу којих је изре-чена једна новчана казна од 200 еура. Инспектори су са 200 еура казнили цетињски кафић „Три тачке“, јер нема одобрење за рад. Приликом контроле подгоричке фирме Инпек, пријављене за неизми-ривање зарада и неуплаћи-вање доприноса, инспекто-ри су наложили отклањање утврђених неправилности у предвиђеном року, преније-ла је јуче агенција Мина биз-нис. Инспектори су утврдили да ресторан „Код Црногорца“ у Подгорици нема књигу при-говора, због чега је наложено да се она набави. Приликом контроле Радија „Јадран“, пријављеног за рад запос-

лених без уговора о раду, ус-тановљено је да је утврђена неправилност отклоњена. Инспектори нијесу могли оба-вити контролу апотеке Мон-

тефарм, јер наведена адреса није била потпуна. У проце-дури су пријаве које се одно-се на болницу „Др мед тим“, пекару и фризерски салон на Златици у Подгорици, као и трафику у Плаву, пријавље-ну због продаје цигарета ма-лољетним особама. Евиден-тиране су и притужбе које се односе на непрописно пар-кирање и паљење смећа. Не-правилности нијесу утврђене приликом контроле трафике без назива у Беранама, хоте-ла Палма, сластичарне „Бран-ка“ и фирме Monatex у Будви, предузећа „Кумови гроуп“ из Бијелог Поља и аутопериони-це „Сјај“ из Котора. Вл.О.

Кампања „Буди одговоран“

Евидентирано 17 притужби, али само једна казна

Кампању „Буди одговоран“ крајем децембра 2013. године покре-нули су Министарство финансија и Канцеларија програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Црној Гори с циљем да допринесе јачању свијести јавности и већем укључивању грађана у борби против сиве економије. Пројекат омогућава грађанима да једноставно и брзо укажу на неправилности, попут неиздавања фискалних рачуна, рада на црно или кршења потрошачких права и помогну надлежним институцијама да се што успјешније изборе са сивом економијом. Грађанима је остављено на располагање неколико опција да пријаве уочене неправилности – путем мобилне апликације „Буди одгово-ран“, веб-сајта и кол центара Пореске управе (ПУ) на број 19707 или Управе за инспекцијске послове 080 555 555.

Циљ кампање јачање свијести јавности

Вожња jахтом

Сарадња је кључнаГОЛУБОВИЋ О ПРИВРЕДИ У РЕГИОНУ

Предсједник Привредне коморе (ПКЦГ) Властимир Голубовић казао је да је прив-редна сарадња једини начин да се регион западног Балка-на брже развије и да се тако припреми за заједнички циљ – чланство у Европској унији.

– Привредници желе да са-рађују, унапређују трговин-ске и економске везе, а захтјев владама држава региона је да то омогуће – пренијела је јуче агенција Мина бизнис да је Голубовић казао у Пришти-ни на састанку представни-ка привредних комора за-падног Балкана, окупљених у Коморском инвестиционом

форуму (КИФ). Предсједни-ци привредних комора запад-ног Балкана су са састанка у Приштини поручили да че-кање на рјешавање пробле-ма из прошлости у региону не води у будућност и позва-ли власти да наставе да раз-говарају.

– Политички односи су ком-плексни и врло је важно да из привреде наставе да разгова-рају – рекао је Голубовић. До-дао је да је КИФ главни резултат Берлинског процеса, а зајед-ничко представљање привре-да на конференцији у Лондону одлична прилика да се пред-ставе потенцијали. Вл.О.

кинески медна цијени

У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Подаци Еуростата по-казују да Европска унија (ЕУ) највише увози мед из Кине. Из те земље у прошлој годи-ни увезено је 80 хиљада тона меда, што чини 39 одсто укуп-ног увоза из држава које није-су чланице ЕУ, пренио је Б92. Послије кинеског, Европља-ни конзумирају највише меда из Украјине, о чему свједоче и подаци да су из те земље у прошлој години увезли чак 41 хиљаду тона меда. Вл.О.

ЛУКА ЈОВАНОВИЋ ПОРУЧИО

Енергетски објекти ЕПЦГ поузданиИзвршни руководилац

Функционалне цјелине (ФЦ) производња Лука Јо-вановић казао је да је по-гонска спремност и поуз-даност енергетских објеката у саставу Електропривреде (ЕПЦГ) традиционално на високом нивоу, па са тог ас-пекта не треба бринути о ис-пуњењу производних плано-ва.

Истакао је да је почетком априла Термоелектрана (ТЕ) Пљевља ушла у редовни го-дишњи ремонт, као и да се 15-ак дана касније придружила

и хидроелектрана (ХЕ) Пива, гдје је почео капитални ре-монт другог агрегата и дру-га фаза модернизације, што ће потрајати све до средине децембра.

– Тренутно су нам на рас-полагању сви агрегати у ХЕ Перућица и два агрегата у ХЕ Пива, што је у оквиру го-дишње динамике, односно планиране погонске спрем-ности постројења – преније-ла је јуче агенција Мина биз-нис да је Јовановић рекао за лист „Електропривреда“. Го-ворећи о еколошкој рекон-

струкцији постојећег бло-ка ТЕ Пљевља, казао је да ће се тиме створити сви услови за очување и несметан наста-вак рада термоенергетског система ЕПЦГ, уз пуно по-штовање и најстрожих еко-лошких захтјева прописаних домаћом и европским дирек-тивама о емисијама из тер-мо извора на угаљ, с обзиром на то да ће се сви нивои еми-сија продуката сагоријевања угља и хемијских процеса у производњи спустити и ис-под дозвољених граница.

Вл.О.

■ На сајту црногорске Агенције за цивилно ваздухопловство (АЦВ) уредно су уписани власници авиона и хеликоптера у регистру доступном грађанима на порталу http://www.caa.me. „Дан” је контактирао с Одјељењем регистра јахти, из којег је потврђено да не посједују онлајн регистар

Хроника 7п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

НИКО ОД ПРЕДСТАВНИКА ВЛАСТИ ДО ДАНАС НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗБОГ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНОГ НАД ГЛАВНИМ УРЕДНИКОМ „ДАНА” ДУШКОМ ЈОВАНОВИЋЕМ

Убиство заташкавају 15 година ради у том суду, већ се бави адвокатуром. Ње­гова пресуда је убрзо укинута, а једини осуђе­

ни за саизвршилаштво у убиству Јовановића добио

је готово упола мању казну.Такође, бивши начел­

ник ЦБ Подгорица Милан Вујановић склоњен је са те функције недуго након свје­

дочења у Вишем суду, гдје је тврдио да је полиција

заокружила истрагу о убиству Јовановића и да је Мандић признао све. Он је прво упућен у да­ниловградску средњу

школу, а онда и потпу­но истиснут из полиције

и пребачен у једну филијалу Управе за некретнине.

Када сагледамо све ове чињенице, одговор на пи­

тање које постављамо пет­наесту годину заредом је

више него очигледан. Да иза овог зло чи на

сто jи др жа ва по твр ђу­jе и чи ње ни ца да ин сти­ту ци jе 15 го ди на упор но

ћу те о убиству уредника „Дана”, што ра ди и Да мир Ман дић, ко jи ро би jа у хо­тел ским усло ви ма.

Тачка на суђење оп ту же ног за са и звр ши ла штво у уби ству глав ног и од го вор ног уред ни­ка „Да на” стављена је тек при­jе не што ви ше од го ди ну да­на, када му је Суд ско ви jе ће Ви шег су да у Под го ри ци ко­jим jе пред сjе да ва ла су ди jа Ве сна Мо штро кол из ре кло jе jе дин стве ну ка зну за тво ра од 19 го ди на. То jе био тре ћи суд ски по сту пак ко jи jе во ђен у том пред ме ту, а Ман дић jе пр во осло бо ђен, па осу ђен на 30 го ди на за тво ра. Апе ла ци­о ни суд jе ра ни jе пре и на чио од лу ку и Ман ди ћа осу дио на 19 го ди на за тво ра, али jе и та пре су да уки ну та.

Ман дић jе у жал би ко jа jе 2. мар та про чи та на у Апе ла­ци о ном су ду ис та као да се у по но вље ном суд ском по ступ­ку пред Ви шим су дом ни jе по­сту па ло пре ма од лу ци Устав­ног су да Цр не Го ре, већ да се за до во љи фор ма и да га по но­во осу де.

Апе ла ци о ни суд jе та да за­кљу чио да jе пр во сте пе ни суд на кон пра вил не оцjе не од бра­не оп ту же ног Да ми ра Ман ди­ћа и свих спро ве де них до ка за пра вил но утвр дио све од луч­не чи ње ни це ко jе су од зна ча jа

за утвр ђи ва ње по сто jа ња кри­вич ног дjе ла те шко уби ство у по ку ша jу и кри ви це оп ту­же ног.

Да режим не одустаје од по­моћи осуђеном Мандићу, иг­рајући ваљда на карту забора­ва, потврђује и чињеница да посланици ДПС­а већ годину

дана покушавају да провуку предлог закона о амнестији која би обухватила и осуђеног за учешће у убиству Душка Јо­вановића. Мандић би се након усвајања тог закона могао од­мах наћи на слободи, очиглед­но обећаној.

М.В.РАКЧЕВИЋ

Из Центра за грађанско образовање (ЦГО), уочи 27. маjа, када ће се навршити 15 година од убиства Душка Jовановића, директора и главног и одговорног уредника дневног листа „Дан”, изражавају забринутост што оваj гнусни злочин jош увиjек ниjе у цjелости рас-виjетљен. Од убиства Душка Jовановића до данас забиљежено jе 85 напада на новинаре и имовину медиjа, при чему jе већина тих случаjева остала нерасвиjетљена или без адекватног правосудног исхода, што представља озбиљно ограничење за слободу медиjа и рад новинара у Црноj Гори. Нажалост, надлежне институциjе коjе су дужне да штите слободу медиjа и процесуираjу свако угрожавање или покушаj угрожавања рада новинара овим су показале да им то ниjе у фокусу рада. - Новинари су и даље живе покретне мете, и то се констатуjе у свим релевантним међународним извjештаjима за Црну Гору - наводи се у саопштењу.

Додаjе се да, без обзира на различитост ставова, Црна Гора мора да буде мjесто у коjем ће плурализам мишљенjа бити њено богатство, а не разлог за физички напад. Чланом 47 Устава Црне Горе загаран-тована jе слобода изражавања говором, писаном риjечjу, сликом или на други начин. Посебна jе одговорност на наjвишим државним званичницима да своjом реториком не доприносе клими нетрпељи-вости према медиjима коjи критички извjештаваjу о њиховом раду, односно да искористе своj ауторитет и надлежности да превенираjу нападе на новинаре.

- Такође, они приjе свих других треба да инсистираjу да надлеж-ни органи ове случаjеве третираjу као приоритет и да их ефикасно процесуираjу - наводи се у саопштењу.

Из ЦГО додају и да прошлогодишњи гнусни напад на новинарку Оливеру Лакић представља jедну од последица климе некажњивости напада на новинаре у Црноj Гори.

- Недопустиво jе да ни након 15 година не знамо ко jе наредио убиство Душка Jовановића, ко jе све и на коjи начин у том злочину учествовао, као и да нема одговорности за недjелотворно спровођење истраге у овом случаjу. Ово директно утиче и на траjући проблем безбjедности новинара чиjа jе професиjа доведена до руба опстанка. Нема функционалне владавине права без разрjешавања случаjа напада на новинаре. Снага државе се демонстрира професионалним дjеловањем институциjа коjе мораjу бити страх за оне коjи мисле да насиљем могу бити већи од закона и државе, а не обрнутно - наводи се у саопштењу.

Чланови редакције „Дана“, као и сваке године, вечерас, у 23.45, у вријеме убиства Душка Јовановића, запалиће свијеће на мјесту гдје се злочин догодио.

Уредник „Дана” убијен је 27. маја 2004. године када је испред редакције мучки, и из мрака, на њега испаљено више рафала.

Церемониjа додjеле међународне новинарске награде, коjу Фон-дациjа „Душко Jовановић” додjељуjе за допринос истраживачком новинарству, биће уприличена вечерас у Подгорици.

Живе покретне метеСвијеће за Душкову душу

Додјела међународне новинарске награде

АНКЕТА

Његово убиство не смије да се заборави и морамо га се увијек сјећати као храброг човјека и хероја који је же­лио да учини ово друштво бољим – поручила је Нада Радусиновић.

– За сваку је осуду то што се већ толико година не зна ко је одговоран за Душкову смрт. Држава је морала да реагује много озбиљније и да пронађе одговорне. Заправо, да су то хтјели, пронашли би их си­гурно, али то само показује да у овом друштву одређе­ни појединци могу да раде оно што хоће. Изузетно је важно да не заборавимо оно што је Душко Јовановић учи­нио за слободу медија и наше друштво и да не дозволимо да његова борба буде узалудна – казала је Зорица Мановић.

–Душково убиство је про­мијенило наше друштво, дос­та је утицало и на медије, и сигурно да данас новинари живе у страху. Држава мора да реагује, предуго већ не зна­мо ко је убица. Мора се нешто урадити и како се тако нешто не би поновило, не дај Боже. Душкова жртва не смије да се заборави – сматра Гојко Шоћ.

– Страшно је то што се де­сило, а још је страшније да је прошло толико година а да се не зна ко је одговоран за Душково убиство. Заиста је сувишно причати о слобод­ном друштву и слободним медијима ако се и послије његовог убиства дешавају на­пади на новинаре. Зар је мо­гуће причати о слободном друштву ако је неко убијен или нападнут због тога што

је само радио свој посао – пита се Марија Кујовић.

Да су државни органи у овом случају потпуно зака­зали и да живимо у некој вр­сти диктатуре сматра и Вла-до Дробњаковић.

– Слободних медија је све мање, а о друштву да и не причам, јер нисмо слобод­

ни. Прошло је толико годи­на а не знамо ни ко је нало­годавац ни ко је убица, а све мање вјерујем да ће се то икад открити. Ипак, као друштво не смијемо да заборавимо жр­тву коју је поднио Душко Јо­вановић јер је она поднијета зарад бољег друштва – сма­тра Дробњаковић.

Реакцијом државе на убиство Душка Јовановића изузетно је разочаран и Ми-лија Булатовић.

– Душка сам познавао лич­но и знам какав је био визи­онар и колико је био храбар. Желио је боље друштво, тру­дио се да позитивним примје­ром утиче на њега, али је муч­

ки спријечен да то спроведе у дјело. Ово друштво од како је он убијен не може да крене бољим путем. Да има закона и државе, ово убиство би одав­но било ријешено, а не да се чека већ 15 година без икак­вих резултата – рекао је Бу­латовић.

Д.Љ.–М.Д.С.

Гојко Шоћ Марија Кујовић Владо Дробњаковић Милија Булатовић

Кликовац

Пажин

Станковић

Вељовић

8 Друштво п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ ИЗ ИЗВЈЕШТАЈА О СТАЊУ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ УОЧИ ПОЖАРНЕ СЕЗОНЕ

Службама фали 90 спасилаца и 47 возила

■ Систем радио-веза коjи се употребљава у систему заштите и спасавања не задовољава кри-териjуме за функционисање оперативних jединица за заштиту и спасавање, кажу у МУП-у

Службама заштите и спа-савања у Црној Гори фали 90 ватрогасаца и спасилаца, као и 47 возила неопходних за њи-хов рад, показује Извјештај о стању система заштите и спа-савања у Црној Гори за про-шлу годину. Како се наводи у том документу, у форми-раним службама је на крају године било 686 запослених, од коjих 643 ради у оператив-ном диjелу, док их је у адми-нистрацији 43.

– У службама заштите и спасавања у 2018. наjвише за-послених било jе с трећим и четвртим нивоом образовања, и то 547 припадника, с петим, шестим и седмим 102, с основ-ном школом три, док jе четво-ро припадника са степеном образовања магистра или док-тора наука. Што се тиче ста-росне структуре, до 25 година има 26 припадника операти-вног диjела службе заштите и спасавања, од 25 до 45 годи-на 333, од 45 до 55 година 179, а преко 55 година 67 спасила-ца – наводе у Министарству унутрашњих послова.

У том ресору констатују да је опремање свих субjе-

ката заштите и спасавања услов за изградњу ефикас-ног и интегрисаног система заштите и спасавања коjи ће бити у стању дугорочно да дjе-луjе и у наjвећоj мjери одго-вори на различите врсте ха-зарда, ипак констатују да на том пољу постоје недостаци.

– Обjекти у коjима су смjештене службе зашти-те и спасавања у Подгори-ци, Бару, Улцињу, Плужи-нама, Плаву, Херцег Новом, Цетињу, Биjелом Пољу, Ша-внику, Петњици, Андриjе-вици, Жабљаку, Беранама и Моjковцу у значаjноj мjери испуњаваjу неопходне ус-лове за смjештаj припадни-ка и технике служби зашти-те и спасавања, за разлику од обjеката служби заштите и спасавања у Рожаjама, Кото-ру, Даниловграду, Будви, Ник-шићу, Пљевљима, Тивту и Ко-лашину, гдjе то питање jош увиjек није адекватно риjе-шено – наводе у МУП-у.

У општинским служба-ма за заштиту и спасавање има укупно 228 возила, од тога jе технички исправних 139 ватрогасно-спасилачких

возила, а осталих технички исправних возила има 56. Укупно су неисправна 33 во-зила. Jединица за гашење по-жара из ваздуха располаже са три авиона за гашење пожа-ра типа АТ–802/802А.

– Систем радио-веза коjи се употребљава у систему заштите и спасавања не задо-вољава критериjуме за функ-ционисање оперативних jеди-ница за заштиту и спасавање, те се као jедан од приоритета у наредном периоду намеће траjно рjешавање овог питања – констатују у министарству.

У Струковном синдикату ватрогасаца Црне Горе није-су изненађени податком да фали људства и опреме и ис-тичу да је тај проблем посеб-но изражен на сјеверу др-жаве, док се у Подгорици ствари у последње вријеме поправљају.

– У Подгорици смо напо-кон добили и заштитне уни-форме, али сјеверни регион је доста слабо опремљен. На сјеверу фали људства, имамо стални проблем у Андријеви-ци гдје је урађена системати-зација за 16 радних мјеста од којих је само шест ватрогаса-ца, остали су у администра-цији да им се не би давале веће плате. Рожаје је критично, у Бијелом Пољу су у пoследње вријеме ствари кренуле на-боље јер је нови градоначел-ник схватио да му та служба треба – каже предсједник синдиката Предраг Мили-кић. М.С.

Миликић истиче да у свим службама фали људ-ства.

– Не разумијем зашто наши градоначелници не схвате неке ствари. Ми смо некада били само ватро-гасци, сада радимо све, не гасимо само ватру, него реагујемо на све, почевши од спасавања животиња, до поплава, пожара, удеса. Константно се повећава обим посла, али се ништа друго не мијења. Мало нас

је видио премијер Душко Марковић, који је повећао коефицијенте, али тешко је било шта извести са нивоа Владе када ми припадамо локалним самоуправама. У Никшићу, на примјер, ватрогасци раде у катастро-фалним условима, немају ни туш-кабине и купатила да се освјеже након акције. Тамо руководство, ево не-колико година, говори да ће се ствари побољшати до нове године, али никако да каже до које – истиче он.

Људство недостаје свакој општини

У ДОМУ ЗДРАВЉА ПОДГОРИЦА

У здравственим обjекти-ма Дома здравља Подгорица (ДЗП) прошле и ове године за-биљежена су четири физичка напада на здравствене радни-ке. Из те здравствене устано-ве казали су агенциjи Мина да су се од почетка ове годи-не догодила два физичка на-пада, и то jедан на изабраног доктора за одрасле и jедан на медицинску сестру.

– Наjвише случаjева фи-зичких напада било jе у здравственом обjекту Ко-ник, гдjе се лиjече зависни-ци метадонском и бупренор-финском терапиjом, коjи су и напали здравствене раднике – кажу у Дому здравља.

Како су навели, сви напа-ди приjављени су надлежним институциjама, и ДЗП помно

прати какав ће имати епилог.- Они углавном добиjаjу

судски епилог, а наша уста-нова се придружуjе кривич-ном гоњењу. Починиоци се санкционишу условном или краћим затворским казнама, диjелом и новчаним - казали су из Дома здравља.

Директор ДЗП Небоjша Каварић оциjенио jе да jе не-допустиво да су здравствени радници, коjи обављаjу изу-зетно тежак и одговоран по-сао, готово свакодневно из-ложени нападима, увредама и физичким насртаjима не-савjесних поjединаца.

Према његовим риjечима, то указуjе на незавидан без-бjедносни положаj здравстве-них радника на њиховим рад-ним мjестима. М.С.

УЛЦИЊСКА ПОЛИЦИJА ЛИШИЛА СЛОБОДЕ ОСУМЊИЧЕНОГ ЗА ШВЕРЦ 206 КИЛОГРАМА МАРИХУАНЕ

ухапшен послиjе пет мjесеци скривањаСлужбеници Центра без-

бjедности Бар идентифико-вали су и лишили слободе и друго лице осумњичено да jе ради продаjе посjедовало 206,8 килограма марихуане коjа jе откривена 13. jануара ове године. Ради се о Д.В. (38) из Подгорице, који је осумњи-чен да jе у возило, коjим jе уп-рављао Д.Б. (38) из Подгорице, заjедно с њим утоварио ма-рихуану коjу jе Д.Б. превозио. Дрога jе 13. jануара, откриве-на у возилу коjим jе управљао Д.Б, коjи jе бjежао полициjи. Након краће потjере за вози-лом, када jе Д.Б. више пута ударио у полициjско возило, дошло jе до превртања аута.

– Осумњичени Д.Б. и два полициjска службеника за-добила су тада лакше тjелес-не повреде. Д.Б. jе тада лишен слободе. Од догађаjа у jануару

службеници ЦБ Бар спрове-ли су више доказних радњи коjе су указале на сумњу да jе у набавци, држању и намjе-ри продаjе наведене количи-

не марихуане заjедно са Д.Б. учествовао и Д.В. Сумња се да се Д.В. 13. jануара ове године, пошто jе заjедно са Д.Б. уто-варио дрогу у његово возило

„нисан терано“, регионалним путем Ада Боjана – Улцињ кретао возилом „шкода ок-тавија“ испред возила коjим jе управљао Д.Б. Д.В. се, како се сумња, кретао возилом ис-пред возила коjим jе упра-вљао Д.Б. у намjери да jави Д.Б. уколико уочи полициjске патроле. Полициjски службе-ници Одjељења безбjедности Улцињ су, међутим, успjели да сустигну Д.Б. и да га ухап-се – саопштено jе из Управе полициjе.

Д.В. jе, уз посебан извjештаj као допуну кривичне приjаве, приведен државном тужио-цу у Вишем државном тужи-лаштву у Подгорици због ос-новане сумње да jе починио кривично дjело неовлашће-на производња, држање и стављање у промет опоjних дрога. ВJ. Д.

Илустрација

Ватрогасци често ризикују животе

До сада је у оквиру Ерасмус+ програма преко 550 студената, наставног и административног особља са црногорских факултета добило прилику да стекне нова искуства у иностран-ству, док је у Црној Гори у протекле три године пре-ко Ерасмус+ боравило близу 250 студената и наставника из других земаља, саопште-но је из делегације ЕУ. Про-грам Европске уније за обра-зовање, обуку, младе и спорт Ерасмус+ помаже студентима да буду успјешнији у личном и професионалном животу, а универзитетима да поста-ну иновативнији. То су пока-зале двије независне студије Европске комисије: студија о учинку програма Ерасмус+ на високо образовање и сту-дија о стратешким партнер-ствима и удружењима знања

у оквиру програма Ерасмус+ у подручју високог образовања. Резултати су утемељени на основу одговора близу 77.000 студената и предавача и више од 500 организација.

Главни закључци су да Ерасмус+ студентима пома-же да пронађу жељену ка-ријеру и да се брже запосле, да јача осјећај припадности Европи код његових корис-ника, подстиче дигиталну трансформацију и повећава социјалну укљученост. Дру-ги резултати показали су да су бивши студенти који су били дио програма Ерасмус+ задовољнији својим радним мјестима од оних који се нису макар дијелом школовали у иностранству. Осим тога, њи-хове каријере су у већој мјери међународне, а вјероватноћа да ће радити у иностранству је скоро дупло већа. М.С.

Ерасмус мијења живот набоље

ПРОГРАМ ЕУ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

Ерасмус јача осјећај припадности Европи

Дом здравља

Четири напада на особље Фо

то: а

рхив

а „Д

ана”

Друштво 9п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

За легализацију 51.000 захтјеваУ Црноj Гори значаjан проценат власни-

ка бесправних обjеката покренуо jе посту-пак легализациjе, казали су из Министар-ства одрживог развоjа и туризма (МОРТ), наводећи да jе подниjето око 51.000 захтjе-ва, а да према доступним подацима има око 60.000 нелегалних прикључака на струjу. У ресору којим руководи министар Павле Ра-дуловић кажу да су задовољни резултати-ма у диjелу спровођења Закона о планирању

простора и изградњи обjеката коjи се односи на поступак легализациjе. Агенцији Мина су казали да обрада захтjева представља иза-зов за администрациjе на локалном нивоу jер jе у питању нова процедура и не постоjи пракса у поступању. Навели су да jе што се тиче контроле простора, орто-фото снимање читаве териториjе Црне Горе завршено про-шле године.

М.С.Радуловић

Ђаци све заинтересованији за стручне школе

У МИНИСТАРСТВУ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ТУРИЗМА ЗАДОВОЉНИ

План је да у току наредне школске године у средње стручне школе буде испо-ручна опрема за практич-ну наставу, вриједна преко два милиона еура, најавио је министар просвјете др Да-мир Шеховић у изјави у ок-виру овогодишње кампање „Стручно је кључно – ала-

ти будућности су у вашим рукама“. Кампања „Струч-но је кључно“ спровођена је и прошле године, а резулта-ти су повећано интересовање како за стручне школе, тако и за дуално образовање, однос-но паралелно учење и обуча-вање код послодавца уз нак-наду. М.С.

обећали два милионаУ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЈЕТЕ ТВРДЕ ДА ЋЕ ОБОГАТИТИ

ПРАКТИЧНУ НАСТАВУ У ШКОЛАМА

„ДАН” ОБЈАВЉУЈЕ ЈЕДАН ОД ДОКАЗА ДА ЈЕ МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА ИСТИНСКИ ПОСЈЕДНИК СВЕТИЊА И ЊИХОВИХ ИМАЊА У ЦРНОЈ ГОРИ

Краљ Никола указом потврдиода је Црква власник манастира

■ Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо сва-коме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено, наводи се у краљевом указу

Црквена имовина у Црној Гори, као што јој и само име каже, припада Цркви, од-носно Митрополији црно-горско-приморској Српске православне цркве, а један од доказа за то је и Указ кња-за и господара Николе Пр-вог Петровића из 1895. годи-не, који је редакцији „Дана” дао на увид публициста Јо-ван Маркуш. Конкретно овим указом, како каже Мар-куш, краљ Никола потврђује Цркви власништво над имо-вином, а данашња власт у Цр-ној Гори је кренула да отима црквену имовину. Влада је не-давно усвојила предлог зако-на којим планира да одузме велики дио црквене имови-не, међу којима су и цркве и манастири.

– О вјековном трајању и по-штовању Оснивачке повеље говори нам и документ на-стао 410 година од њеног до-ношења. Попут средњовје-ковних владара из династија Немањића и Црнојевића, када је син наследник поштујући очево дјело на хрисовуљи

стављао свој потпис, тако је и књаз и господар Никола I Петровић Његош на сличан начин потврдио и оснажио хрисовуљу господара Ивана Црнојевића, доносећи Указ о праву својине над земљиштем Цетињског манастира 17. јуна 1895. године – каже Маркуш.

Краљев указ конкретно се односи на Цетињски мана-стир, који је сједиште Митро-полије, која је вјековима, као и митрополит на њеном челу, била чувар Пећког трона.

„Наш славне успомене претходник, Зетски госпо-дар Иван Црнојевић, осно-вавши на Цетињу манастир као столицу Зетских Митро-полита, обдарио га је разним добрима, међу којима се на-лази и велики дио цетињс-ког поља. Кроз зла времена, што су прелећела изнад српс-ког народа, уништивши му и траг државног живота, ова за-дужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српс-ког Владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности Др-

жавну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов Крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископс-ку столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држа-ви“, наводи се у указу краља Николе.

У њему стоји да манастиру припада и приход са имања око њега која су у власништву манастира.

„Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на своји-ни манастирској, засновала варош, која се све више раз-вија; да сачувамо ову задуж-бину побожног Владаоца и тим да обезбиједимо овоме манастиру опстанак, одлу-чили смо и наређујемо: Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну манастир-ску касу са свим осталим при-ходима са манастирских зе-маља у цетињском пољу; и да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање напокретних доба-ра у Нашој држави, како би тим своју данашњу имови-ну умножио, те и даље у бу-дућности могао благотвор-но дјеловати у области Свете Православне Цркве и српс-ког народа. Овијем најсвеча-није потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те даје-мо свакоме на знање, да ово

земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено. Света Це-тињска Митрополија бдиће над овим манастирским пра-вом, Господаром Иваном Цр-нојевићем дарованим и овим Нашим Указом потврђеним“, наводи се у указу који је издат „у нашој Престоници Цетињу на двадесет пети дан рођења Нашега Насљедника Књаза Данила, 1895. године“.

У научном раду „Осни-вачка повеља Цетињског манастира и њено вјековно трајање” Рајко Маркуш на-води да је Цетињски мана-стир, још од оснивања, био ри-зница у којој је чувана архива Зетске и Црногорске митропо-лије. Више пута је спаљиван и уништаван, али се извјестан број културних вриједности ипак сачувао.

– У њему се сачувала и архива манастира Светог Николе са Врањине, у којем се налазило сједиште Зет-ске митрополије прије пре-сељења на Цетиње. Ова цркве-на архива од изузетног je научног значаја, јер садржи акта од прве, оснивачке по-веље Светог Саве манастиру Врањини до повеље Ивана Црнојевића о оснивању Це-тињског манастира. Повеље се односе на имања која су ма-настири и цркве добијали као дарове. Повеље или хрисо-вуље као свједоци прошлос-ти садрже бројне податке из којих се проучавају и сагле-давају минула времена и до-гађаји. То су писана свједочан-ства, а најчешће о догађајима правне природе, састављена у сталним облицима и с озна-кама које се разликују према мјесту, времену и правном догађају. Управо због тога се повеље сматрају најпоуз-данијим историјским изво-ром – наводи се у раду.

М.С.

– Од велике важности је то што се међу повељама које су биле спаковане у сандуке и у тајности закопане у дворишту краљевог двора налази очуван примјерак оснивачке повеље на пергаменту господара Ивана Црнојевића Цетињском манастиру из 1485, као и њен проширени препис, што омогућава њихово поређење и указује на континуитет власништва имовине коју је господар Иван Црнојевић поклонио Цетињском манастиру као сједишту Митрополије – наводи се у раду Рајка Маркуша.

Завјештање Ивана Црнојевића

Краљ Никола

освојили друго мјесто о петицији у јунуПРЕДСТАВНИЦИ НВО ЦЕНТАР ЗА АфИРМАЦИЈУ РЕ ПОПУЛАЦИЈЕ НА ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ПРВЕ ПОМОЋИ

ИНИЦИЈАТИВА „ПРАВДА ЗА ПАВЛА”

Представници НВО Цен-тар за афирмацију РЕ попу-лације, освојили су друго мјесто на такмичењу у пр-вој помоћи, које је одржано у Никшићу. Такмичење у пр-вој помоћи младих из Ник-шића традиционално орга-низује Црвени крст Никшић

на Капином пољу.Нарди Ахметовић је ре-

као агенцији Мина да то признање говори о томе да млади Роми и Ромкиње из Никшића могу бити пози-тивни примјер активизма и успјешно утицати на промје-не у својој општини. М.С.

Скупштински Одбор за политички систем, право-суђе и управу, крајем јуна из-нијеће закључке, поводом пе-тиције „Правда за Павла”, коју је подржало 6.500 грађана, а којом се тражи измјена Кри-вичног законика и увођење доживотне казне за тешка кривична дјела, казао је за

„Нову М“ предсједник одбо-ра Жељко Апцровић. Под-носиоци петиције „Правда за Павла”, као и Удружење Роди-тељи, сматрају да би казнену политику требало пооштри-ти и доживотно казнити по-чиниоце за тешка убиства, си-ловања и обљубу малољетних особа. М.С.

Указ краља Николе из 1895. године

12 п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .од го р и ц ом

Основна школа „Октоих” уручила је награде најбољи-ма на школском такмичењу. Из црногорског језика награђе-ни су Николина Машковић, Петар Ђуровић, Сташа Радо-вић, Валентина Шарановић, Сара Костић, Митра Палибрк, Ива Вучковић, Лазар Бошко-вић, Лука Ђуровић, Ксенија Ђуришић, Сара Радуловић и Ксенија Кумбуровић. Из енглеског језика награде су освојили Ирис Поповић, Ни-колина Караџић, Нина Ос-мановић, Александар Рнко-вић, Елена Марковић, Маша Митровић, Петар Марковић, Мина Вуксановић, Бојана Јо-вановић, Хелена Рапајић, Ксе-нија Новосел, Моника Чам-пар, Урош Букоровић,Јован Баровић, Аника Тадић, Јана Вукчевић и Ивона Чеко. Фран-цуски најбоље говоре Јована Газивода, Ивана Србљано-вић, Ђорђе Ђукановић, Ма-теј Средановић, Драго Миш-уровић, Миа Радовић, Јован Радовић, Бојана Божовић, Лука Лаловић, а руски Ален Сашанин, Лука Бојанић, Деја-на Наталић, Андреј Кравцов, Филип Марковић и Јана Јова-новић. На такмичењу из ње-мачког језика најбољи су Лука Вуксановић, Лазар Вукма-новић, Александра Попиво-да, Есма Омергић, Ксенија Кумбуровић, Лана Милути-новић, Блажо Поповић, Миле-

на Брковић и Матија Калуђе-ровић. Најбољи математичари су Андреј Машковић, Сава Об-радовић, Балша Тошковић, Александар Рнковић, Сара Ћирић, Дарис Рамовић, Меља Михаиловић, Елсан Курпејо-вић, Немања Ђурашковић, Катарина Самац и Петар Јаћи-мовић. Из физике су најбољи Ксенија Ђуришић, Матеј Сре-дановић, Миа Радовић, а из хе-мије Блажо Поповић, Ксенија Кумбуровић и Филип Перо-вић. Из биологије су најбољи Огњен Огњановић, Лазар Бо-жовић, Ива Вучковић, Урош Букоровић, Божидар Ђерко-вић и Јован Баровић. Геогра-фију најбоље знају Божидар Ђерковић, Матија Божовић, Стефан Ивезић, Саша Бле-чић, Исидора Турукало, Јана Вукчевић и Ђорђије Пејовић, а историју Лазар Мартиновић, Ива Вучковић, Ђорђије Ђука-новић, Лука Ђуровић, Лазар Вуковић, Јана Катнић и Ма-теј Средановић, Бојана Бо-жовић, Теодора Станишић и Јован Радовић. У информа-тици најбољи су Огњен Огња-новић, Лазар Вукмановић, Бошко Брајовић, Лана Ђуро-вић, Урош Букоровић и Фи-лип Ранчић. Награђени су ре-цитатори Јован Цвијановић, Лола Стојановски, Немања Ђурашковић, Анђелија Ста-нић, Јана Вуковић и Дејана На-талић. У.С.

Наградили знање

У ОШ „ОКТОИХ” УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМА НА ШКОЛСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

Проглашење најбољих

Први школски часУ ОШ „Зарија Вујошевић“

одржан је маскенбал на коме су учествовали учени-ци од првог до петог разреда. Жири, коjи у саставу је имао тежак задатак да од мноштва предивних и интересантних ученичких креациjа одабере наjбоље. По његовоj одлуци проглашени су побjедници коjима су уручене и награде. На маскенбалу своjом креа-

циjом освоjила jе прво мjесто Дуња Мараш док су друго и треће мjесто освоjиле Зери-на Ораховац и Леа Пелевић. У забавном диjелу програма учествовала jе ритмичка сек-циjа. Специjални гост била jе Мариjа Сенић, ученица Ос-новне школе „Милан Вуко-тић“ коjа се у музичком диjе-лу програма представила са три нумере. А.Д.

Најљепше маскиране Дуња, Зерина и Леа

ПРЕДШКОЛЦИ ВРТИЋА „ЛЕПТИРИЋ” ПОСЈЕТИЛИ ОШ „МИЛОРАД МУСА БУРЗАН”

ОДРЖАН МАСКЕНБАЛ У ОШ „ЗАРИЈА ВУЈОШЕВИЋ”

Предшколци васпитне је-динице „Лептирић” имали су први школски час. Лиjе-по су дочекани од првака и учитељица ОШ „Милорад Муса Бурзан”. Размиjенили су искуства са стариjим дру-гарима, тако што су показа-ли jедни другима колико су

научили рецитациjа, ске-чева, пjесама, риjечи на ен-глеском jезику. Овај сусрет организовале су васпита-чице Наташа, Мира, Ванjа, Бранка, Радоjка, и приправ-ница Деjана, као и персонал-ни асистент Милиjана.

А.Д.

Пјесма теби, пјесма мени

Учили о бонтону

Стигли бициклисти

РАДИОНИЦА ЛИЈЕПОГ ПОНАШАЊА У ОШ „СУТЈЕСКА”

ПОСЈЕТА ОПШТИНИ ТУЗИ

У ОШ „Сутјеска” одржана jе радионица лијепог понашања у другом разреду и предста-вљена jе књига „Све jе дозвоље-но – али увиjек бити добар то нико не може”, ауторке Неле Мост.

– Циљ радионице је да уз духовитог jунака гаврана Ча-рапка и његове дружине уче о важности доброте и лиjепог

понашања. Ученици су били заинтересовани и маштови-ти и отворено говорили о томе зашто jе важно лиjепо се по-нашати, шта jе бонтон – каза-ли су из школе. Радионица jе дио проjекта „Чигралиште“, а водиле су jе професорица ен-глеског jезика и књижевности Александра Вуjисић и Ирена Ивановић. У.С.

Бициклисти са Косова посјетили су Општину Тузи. Њих је дочекао предсједник Општине Тузи Ник Ђељо-шај са сарадницима. Ђељо-шај им је честитао на лиjепоj и занимљивоj инициjативи и захвалио на посjети.

Представници бициклис-

та саопштили су да им је ве-лико задовољство што су посјетили новоформира-ну Општину Тузи, која је и најмлађа у Црној Гори и зах-валили се на гостопримству. Бициклисти су наставили пу-товање према Тирани.

А.Д.

ДВА МЈЕСЕЦА НАКОН АКЦИЈЕ ЧИСТОЋЕ ПОСТАВЉАЊА ВЕЛИКИХ КОНТЕЈНЕРА ЗА ЗЕЛЕНИ И КАБАСТИ ОТПАД

Поправио се Загорич, Маслине без напретка

■ Мјештани Кокота, Фармака, Бери, Загорича, Горње Горице, Блока девет, Вранића и Забјела направили су напредак. Ништа боље није на Старом аеродрому, у Старој вароши, Маслинама, блоковима пет и шест, Сити кварту и Херцеговачкој улици

Иако је од постављања великих контејнера за од-лагање биљног и кабастог отпада прошло два мјесеца појединци их не користе она-ко како је то прописано. Лоше навике се тешко мијењају, те би можда требало почети са санкционисањем оваквог по-нашања. Скоро свакодневно, приликом обиласка тере-на екипе Чистоће евиденти-рају несавјестан однос поједи-наца који отпад одлажу око контејнера.

– Поjединци jош не желе да у ове посуде отпад од-лажу намjенски па се, ско-ро свакодневно, евидентира несавjестан однос грађана коjи комунални и други от-пад одлажу у и око поставље-них великих контеjнера. Тако се понашају грађани Старог аеродрома,. Старој вароши, Маслинама, Блоковима пет и шест, на почетку Херце-говачке улици, као и у Сити кварту. Имамо и позитив-них примјера, гдје пројекат даје очекиване резултате су

Кокоти, Фармаци, Бери, За-горич, као и поједине лока-ције у Горњој Горици, Блоку девет, Вранићима и Забјелу. Како би грађане информи-сали на што квалитетниjи начин, инкасантска служба Чистоће jе дистрибуирала и флаjере коjи садрже све по-требне информациjе за пра-вилно одлагање отпада, како

би на средина у којој живимо била чистија. О овом пројекту све неопходне информације могу наћи и на нашем сајту – казао је Андрија Чађеновић, директор Чистоће.

Чистоћа је одредила 41 ло-кациjу на коjима се у одређе-ним данима и терминима постављаjу контеjнери за-премине десет кубика за

одлагање биљног и кабас-тог отпада. Контејнери су обиљежени наљепницама са jасно видљивим називом и илустрованим приказом врсте отпада коjи се одлаже у њима. Чађеновић је подсје-тио и на којим локацијама су свакодневно постављене ове посуде.

– Понедјељком су посуде у Кокотима, Фармацима, Бери-ма, уторком у Доњој и Горњој Горици и Садинама, а срије-дом у Блоку пет и девет, Вра-нићима, диjелу града преко Мораче и на Малом брду. Чет-вртком су на шест локација у Загорицу и Златици, а петком у Маслинама и на Конику, док је субота резервисана за Забjе-ло, Зеленику, Побрежjе, Стари аеродром. У недјељу контеј-нере постављамо у Сити квар-ту, центру града, Староj варо-ши, Драчу и према аутобуској станици. У термину од 00 до 19 сати постављају се зелени за одлагање биљног отпада и наранџасти контеjнери за ка-басти отпад. Пражњење по-суда врши се у термину од 19 до 23 сата.

Андрија Чађеновић апе-лује на поjединце да своjим личним доприносом, од-лажући отпад намjенски у постављене контеjнере, по-могну да оваj концепт у пот-пуности оствари жељени еко-лошки ефекат.

А.Д.

Несавјесни појединци не поштују препоруке Чистоће

Чистоћа још није набавила мобилно рециклажно двориште, јер су на одлуку о избору наjповољниjе понуде пристигле двиjе жалбе и у току jе поступак одлучивања по њима.

– Стављањем у функциjу мобилног рециклажног дворишта, првенствено ће се омогућити грађанима у центру да из стамбених jединица, у одређеним данима и прописаним временским интервалима,

одлажу поjедине врсте опасног и неопасног отпада коjи продукуjу у своjим домаћинствима. Централно градско jезгро лишено је простора гдjе се може изградити класично рециклажно двориште, па се имплементациjом мањег мобилног, коjег карак-терише практичност одлагања и економичност прикупљања, елиминише и таj хендикеп – каже Чађеновић.

Жалба зауставила набавку мобилног рециклажног дворишта

Награђене најљепше маске

13п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . од го р и ц ом

Вечерас у градуБиоскоп Синеплекс – те-

лефон за информације 020 414 424

Музеји и галерије – Из-ложба радова Миодрага Дада Ђурића

Дворац Петровића – Из-ложба фотографија Хелге Парис

КИЦ „Будо Томовић” – Виртуозност хармонике, кон-церт Амеле Фрључкић

Перјанички дом – Излож-ба Мирјане Марсенић Вујовић

Галерија Центар – Излож-ба Ване Урошевић и Зорана То-доровића „Митске слагалице”

Умјетнички павиљон – Изложба „Интуиције” Вирџи-није Чихота

Музеј Марка Миљанова – Отворен за посјетиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

СТАНОВНИЦИ МОМИШИЋА ТРАЖЕ ХИТНУ РЕАКЦИЈУ ЗБОГ БЕЗБЈЕДНОСТИ ЂАКА ОШ „СУТЈЕСКА”

по тротоарима возе и паркирају

■ Улица Никца од Ровина је једносмјерна, али то возачима ништа не значи, јер је користе за паркинг, окретиште, приступ школи, транзит...

Саобраћајне прописе у Ули-ци Никца од Ровина код ОШ „Сутјеска” нико не поштује. Ова улица је једносмјерна, а правило је и да од седам до 19 часова не смије се скретати са главне саобраћајнице у њу. Највећа гужва се направи када родитељи доводе и одводе дје-цу у школу или оближњи вр-тић. Кола паркирају на трото-арима, па чак и на сред улице. Пјешацима је одузет тротоар, па се дјеца буквално провла-че између аутомобила који су често и у покрету. На тај начин безбједност свих учесника у са-обраћају сведена је на мини-мум. Становници овог дије-

ла града говоре да је посебно опасно када је киша па дјеца од кишобрана не виде да ли им возило иде у сусрет, а често и излијећу на улицу. До сада не-колико пута су се обраћали на-длежнима за помоћ, али без-успјешно. Они рјешење овог проблема виде у постављају заштитних стубића којима ће на неки начин спријечити бар паркирање на тротоарима, али и у че Становници наводе да по-лиција у овој улици регулише саобраћај само пола сата у ра-ним јутарњим часовима, а да чим они оду настаје прави ко-лапс. Они позивају надлежне да нађу неко дугорочније рје-

шење, а за почетак да бар по-ставе стубиће.

– Гужва у овој улици је кон-стантна. Тешко се саобраћај од-вија возилима, а ништа лакше није ни пјешацима. Нешто се мора предузети и наћи рје-шење. Родитељи не треба да паркирају аута баш испред школе. Могу паркирати мало даље, јер дјеца могу мало да прошетају – навела је Мили-ца Драгојевић.

Да би се ријешио овај про-блем Невенка Станојевић сма-

тра да несавјесне возаче треба новчано кажњавати.

– Лако би се могао завес-ти ред у овој улици, само ако би се родитељи придржавали правила. Ово је једносмјерна улица, али то нико не поштује. Мислим да би најбоље рјешење за овај проблем било новчано кажњавање. Кад би се неко каз-нио неколико пута, мислим да би следећи пут водио рачуна гдје ће се паркирати – казала је Станојевић.

Д.Љ.

Паркирање возила на тротоару

Пун пансион пет еураНасеља без струје

ПЕНЗИОНЕРСКО ОДМАРАЛИШТЕ У УЛЦИЊУ ПОЧИЊЕ СА РАДОМ КРАЈЕМ ЈУЛА

ЗБОГ РАДОВА ИСКЉУЧЕЊА СА ЕЛЕКТРОМРЕЖЕПензионерско одмара-лиште у Улцињу почеће са радом крајем јула. Тада ће Са-вез пензионера Црне Горе по-дијелити мјеста по градовима и пријаве за љетовање ће поче-ти. Како је казао Илија Стани-шић, предсједник Удружења пензионера Подгорице цијена пансиона се неће мијењати.

– Имамо информацију да ће реконструкција одмара-лишта бити завршена око 15. јула. Радови су готови, али се

чека опремање. Након тога пензионери ће моћи да се пријављују, а цијена ће, како сада ствари стоје, бити као и прошле године пет еура пун пансион. У одмаралишту ћемо имати 20 лежаја више, уради-ли смо и сауне, тако да ће оно сада бити као бања – рекао је Станишић.

Пензионерима се нуди ље-товање и на Жабљаку које плаћају у мјесечним ратама.

А.Д.

Без напајања електрич-ном енергијом од осам до 15 сати данас ће бити Грбавци, Лекићи, дио Доњих Кокота, Монт Картон, дио улица Ми-лана Раичковића и Которске. Од 8.30 до 11 сати струју неће имати дјелови улица Три-фуна Ђукића и Николе Те-сле. Без напона од 11.30 до 13

сати ће бити дио улица Ми-лоја Павловића, Крагујевач-ке, као и улице Личка и Ивана Цанкара. Са електромреже од осам до 18 сати биће искључе-ни и Рамза и Акшабановићи.

У случају лоших времен-ских услова, како саопшта-вају из ЦЕДИС-а, радови ће бити одложени. А.Д.

Рушиће камене оградеАгенција за изградњу и

развој Подгорице плани-ра изградњу Улице Велише Мугоше у Загоричу. У пи-тању је друга фаза ове улицу за коју је планирано да потро-ше 600.000 еура. За ове радове Агенција је расписала тендер којим тражи најповљнијег из-вођача радова. Због изградње

ове саобраћајнице биће нео-пходно уклонити и неколи-ко жичаних, бетонских и ка-мених ограда, као и нише за контејнере, ивичњаке и ста-ри асфалт.

Понуде се предају радним данима од десет до 13 сати до 1. јула на адресу Улица Jова-на Томашевића 2А. А.Д.

ПЛАНИРАНА РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦЕ ВЕЛИШЕ МУГОШЕ

Нацрт одлуке о оснивању Савjета за развоj и заштиту локалне самоуправе Главног града биће на јавној расправи до 3. јуна. Одлука се доноси због усклађивања са Законом о локалној самоуправи и Ста-тутом Главног града.

Дужност савјета је да пре-дузима мjере за унапређење рада локалне самоуправе, а може подносити и иниција-тиве за доношење, измjене и допуне закона и других про-писа коjима се уређуjе локал-на самоуправа, слободе и права грађана Главног гра-да. Члан Савјета не може из-ражавати и заступати поли-тичка увjерења, а он не може бити позван на одговорност за став или радњу предузету у вршењу функциjе.

– Орган управе дужан jе да у поступку jавне рас-праве достави Савjету на изjашњење нацрт планова и програма развоjа града за поjедине области, буџе-та, општих аката коjима се уређуjу права и обавезе грађана и других аката у складу са програмом jавне расправе – пише у нацрту одлуке.

У одлуци се наводи да су органи управе и служ-бе Главног града дужни да Савjету даjу информациjе из своjе надлежности, а уко-лико тако не поступе Савjет ће обавиjестити Скупштину, градоначелника и jавност.

Мандат Савјета траје пет година, а он има предсједни-ка и шест чланова.

Централна јавна расправа је 28. маја у згради градског парламента.

А.Д.

Орган за контролу имаће шест чланова

НА ЈАВНОЈ РАСПРАВИ НАЦРТ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ САВЈЕТА ЗА РАЗВОЈ И ЗАШТИТУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Одлуке усклађују са законом

Невенка Станојевић Милица Драгојевић

16 п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .Региони ДАН у Которуп о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Постављање рефлектора

Јавне расправе о ПУП-у

НА ПОМОЋНОМ ТЕРЕНУ ГРАДСКОГ СТАДИОНА

У РАДАНОВИЋИМА, ШКАЉАРИМА, ДОБРОТИ И МОРИЊУ

На помоћном терену градског стадиона у току је постављање рефлектора, а приводе се крају и радови на новим свлачионицама, које ће користити млађе катего-рије „Бокеља”.

Иначе, актуелно руковод-ство, на челу са др Давором

Кумбуровићем, Дејаном Огњановић, Ђоком Радуло-вићем и осталим пријатељи-ма клуба, за непуних годи-ну дана урадило је пуно на побољшању услова рада на градском стадиону и реали-зовало бројне радове.

Б.М.

Због великог интересо-вања грађана биће организо-ване још четири јавне рас-праве о Нацрту Просторно урбанистичког плана (ПУП) општине Котор.

Прва је заказана за петак 31. мај у просторијама ОШ „Никола Ђурковић” у Рада-новићима. Друга ће бити одржана у просторијама

МЗ Шкаљари, у понедјељак 3. јуна.

Истог дана, Нацрт ПУП-а биће представљен у просто-ријама МЗ Доброта и у прос-торијама МЗ Морињ.

Предлози и сугестије могу се достављати архи-ви МОРТ-а закључно са 11. јуном.

Б.М.

ЗБОГ САМОИНИЦИЈАТИВНОГ ОРЕЗИВАЊА СТАБЛА НА РИСАНСКОМ ТРГУ

Мјесна заједница плаћа казну од 70 еура ■ на обавјештењу које су ми оставили на вратима пише „сјеча стабла“, иако то нијесам, нити

бих икада урадила. орезивање је нешто потпуно друго, наводи љубица катурићНадлежне службе не раде свој по-

сао, а када се грађани самоорганизују и ураде нешто за свој град, онда им Ко-мунална полиција (КП) наплати казну.

Управо то се мени недавно догоди-ло када смо се нас неколицина орга-низовали и самоиницијативно оре-зали стабло џање на рисанском тргу, каже дугогодишња грађанска акти-висткиња у Рисну Љубица Катурић .

Она тврди да су мјештани поводом потребе орезивања овог стабла више пута позивали Комунално предузеће, али је правовремена реакција изоста-ла, због чега су се самоорганизовали и орезивање у извршли сопственом аранжману.

– Пошто службе не раде свој посао, неће да орезују ни крошње стабала, ни живу ограду, све је зарасло и ми смо се сами организовали, а притом нијесмо ништа оштетили него је дрво проди-

сало. Послије смо комшиница и ја оп-рале плочник и све очистиле.

Неко нас је фотографисао и аноним-но послао фотографију Комуналној по-лицији, па је мени стигла казна од 100 еура.

На обавјештењу које су ми оставили на вратима пише „сјеча стабла”, иако то нијесам нити бих то икада урадила. Орезивање је нешто потпуно друго, а дрво ће се сада омладити – наводи она.

Пошто је у просторијама мјесне заједнице, гдје су је чекали службе-ници КП-а, одбила да потпише запис-ник јер се, каже, не осјећа кривом, од-говорност је, наводи, преузела Мјесна заједница Рисан.

– Службеник у мјесној зејдници ре-као је да ће МЗ платити казну која, ако се плати у року од осам дана, износи 70 еура – каже Катурићева.

Б.МСпорно стабло

Гастро фешта „Котор-ски пјат од блитве” окупи-ла је у суботу, 25. маја, под-но староградских зидина 24 екипе које су бројним посје-тиоцима на дегустацију по-нудиле преко 50 разних вр-ста јела чија је основа била ова јестива трава.

Највише јела, представље-них на шест трпеза, спарића-ле (направиле) су чланице НВО „Шјоре од мота”, иначе организаторке манифеста-ције коју је отворила дирек-торица ТО Котор Ана Нивес Радовић.

По ријечима предсједни-це НВО „Шјоре од мота” Да-нице Ивовић, оне су спра-виле салату од блитве са орасима, фета сиром, пав-лаком, петрусином, боб на блитву, 20 килограма ње-гушких кобасица и кољени-ца, сардуне, пуњене лигње печене на роштиљу, као и ку-ване, лазање, њоке са блит-вом. У припреми јела, осим ње, учествовале су и Дија-на Дика Савељић и Рена-та Бућин, а помогле су им Кристина Гачевић, Вје-ра Рашковић Перојевић,

Маја Раковић и Нађа Мош-ков. Ивовићева је казала да је блитва „срце Котора однос-но Грбља”.

– Зато сам вољела да и Гр-бљани буду учесници мани-фестације и тамошње жене су се одазвале, тако да су они овдје по први пут. За-мишљали смо да ова мани-фестација симболично оз-начи отварање туристичке

сезоне. Након ње слиједи Ко-торска кремпита (1. јуна) и Рисанско вече (7. јуна). Тре-ба нешто осмислити и за за-тварање туристичке сезоне. Са НВУ „Карампана” размиш-љали смо да тада буду јела од лимуна, наранџе, маслине – каже Ивовићева за „Дан” до-дајући да тренутно планира да Грбаљ организује Грбаљс-ку ноћ.

– Потрудићу се да се то ре-ализује јер сва здрава храна долази из Грбља –наглаша-ва она.

Жене Грбља су, по ријечи-ма Данице Пиме, спреми-ле раштан са кобасицама, баланцане пуњене сиром, јајима и блитвом, мусаку, пите, кифлице, погачу, па-тишпањ, а куриозитет на њиховим трпезама су биле принцес крофне украшене блитвом и торта од паленте и блитве у облику руже. Подр-

жавајући идеју о организа-цији Грбаљске ноћи, Пима каже да би је сви у Грбљу сигурно радо прихватили.

– Сви би требало да се што више окрећемо селу и здравој храни, у томе је бу-дућност – поручила је она наводећи да су у припреми јела учествовале и Љубица Килибарда, Војка Радуло-вић, Гордана Вуковић, Дан-ка Гиљача и друге.

У музичком програму учествовао је бенд „Шкури-банда”, а покровитељ мани-фестације била је ТО Котор.

На манифестацији су учествовали: ЈПУ „Радост”, Ресурсни центар за рехаби-литацију слуха и говора „Др Перута Ивановић”, Дом ста-рих „Грабовац”, карневал-ска група „Космополитан-ке, НВУ „Карампана”, жене Грбља, ресторани; „Доброт-ски двори”, „Барба”, „Бона-

ца”, „Мадмоазел“, „Ладови-на“, „Маренда“ и „Стек хоус“ Подгорица, ШЦ Камелија“, ПЦ „Вукшић“, рибарница „Перпер”, коноба „Бокешки гушти“, „Цезар“, „Сандрела“, „Армониа” Пераст и НВУ „Ас-пида”. Ивовићева је изразила

је захвалност Комуналном предузећу које је обезбије-дило столове за потребе одр-жавања манифестације, за-тим продавници „Пипер” за подршку, свим учесницима и медијима.

Б.М.

НВО нема просторије, окупљају се по кућама

НВО „Шјоре од мота” постоје од 2012. године од када су ре-ализовале бројне хуманитарне акције, а тренутно су фокусиране на болницу Рисан за коју су иначе већ неколико пута обезбиједиле постељину, јастуке, столњаке, есцајг, и опремиле један апартман.

– Будући да они намјеравају да на сваком одјељењу имају по један апартман, планирале смо да те апартмане опремамо – каже Даница Ивовић додајући да НВО нема своје просторије.

– Нијесмо никада тражили простор од Општине, окупљамо се или у кафани или код мене кући. Данас смо сва јела кувале код мене кући. Ми немамо него улицу и нас, али имамо вољу и снагу, то је најбитније – наглашава она.

гуштало се у преко 50 врста јела ■ посјетиоци су могли пробати салату од блитве са орасима, фета сиром, павлаком, петрусином, боб на блитву, пуњене лигње печене на ро-

штиљу, као и куване, лазање, њоке са блитвом...

МАНИФЕСТАЦИЈА „ПЈАТ ОД БЛИТВЕ” ПОДНО ЗИДИНА СТАРОГ ГРАДА ОКУПИЛА БРОЈНЕ ЉУБИТЕЉЕ ДОБРОГ ЗАЛОГАЈА

„Шјоре од мота” спремиле укусна јела од блитве

Жене Грбља први пут на манифестацији

Гужва испод зидина Старог града

17п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . Региони

КРСТАШ „СХИНИНГ” СА ПОСАДОМ ИЗ КОТОРА БИО НАЈБРЖИ НА „РЕГАТИ МЛАДОСТИ” У БАРУ

Такмичила се 22 брода у шест класа ■ Скиперу крсташа „Схининг” Милошу Радоњићу припала је и посебна награда, слика академ-

ског умјетника Горана ЋетковићаБАР – Једриличарски клуб

„Латинско једро” организовао је 25. маја у барском аквато-ријуму „Регату младости”. Најбржи брод на регати био је Крсташ „Схининг” са котор-ском посадом. Скиперу овог крсташа Милошу Радоњићу припала је и посебна награ-да, слика академског умјет-ника Горана Ћетковића, а организаторима је уручена слика академског умјетника Далибора Дада Ћетковића.

У класи оједрених барки први је био Дарко Вујоше-вић, други Бошко Грабић, а трећи Емилио Гавран.

У класи „Оптимист”, прво троје били су: Марко Вујо-вић, Ромина Рацковић и Нина Страхиња, сви члано-

ви которског ЈК „Лахора”.Код крсташа, дужине од

8,9 до 10,5 метара, први је био „Сињи галеб” са скипе-ром Франом Триповићем из ЈК „Делфин”, други „Chita” са скипером Николом Тру-шом из „Лахора”, а трећи „Stolen moments” Алексан-дра Павлова.

У категорији крсташа, од 10,5 до 12 метара, прва је била „Кјара”, у категорији од 12 до 13,9 метара први је био „Лео леоне” са скипером Гораном Поповићем, док се на друго мјесто пласирао „Андреа” Ни-коле Милентијевића из Бе-ограда.

У категорији преко 13,9 ме-тара, први је био „Shining”, друга „Ла Плума” са ски-

пером Слободаном Бајом Бајковићем, а трећи „Квинс” са скипером Сашом Павло-вићем.

Програм свечаног уру-чења награда одржан је ис-

пред кафе-ресторана „Ма-тица”, у коме је у музичком дијелу програма наступила мр Дина Десанчић са гудачи-ма „Гламоур стрингс”.

Д.С.

Скипер Милош Радоњића са наградом

Четири лаптоп рачунара БРИТАНСКА ШКОЛА АРКАДИА ДАРИВАЛА ВРТИЋ „БАМБИ”

ТИВАТ – Приватна уста-нова британска интернацио-нална школа Аркадиа акаде-мија поклонила је тиватском вртићу „Бамби” четири лап-топ рачунара. Администра-тор школе Александар Пе-ровић уручио је поклон в.д. директорици вртића Ката-рини Херцеговац.

– Трудићемо се да слич-них акција буде још више. Јако нам је битно да будемо дио локалне заједнице и тру-димо се да пружимо помоћ када год можемо – рекао је Перовић.

Херцеговац је захвалила школи Аркадији на поклону.

– Ово ће нам заиста пуно значити и олакшати рад васпитачима. Један лаптоп ће бити распоређен у Радо-виће, док ће остала три бити коришћена у васпитној једи-ници у центру. Имамо ком-

пјутере у канцеларији, али је незгодно јер васпитачи не могу излазити из својих учионица како би штампа-ли материјале и слично, па ће нам лаптоп бити од вели-ке користи – истакла је Хер-цеговац.

Ж.К.

Херцеговац и Перовић

ШАВНИК – Предсједник Општине Шавник Мијомир Вујачић није се одазвао по-зиву мјештана ускочких и дробњачких села да при-суствује јучерашњем про-тестном окупљању у Буко-вици поводом планиране градње мини-хидроелектра-не. Вујачић је био позван да у подне посјети окупљене и са њима разговара о актуелној ситуацији. Мјештани су у 13 часова организовали и про-тестни роштиљ. Они су прет-ходних дана поред Буковице поставили камп са шаторима наглашавајући: „Ово је сада наша кућа...”

У писму које је НВО Еко-лошки покрет Доња Буковица упутио Вујачићу наведно је да мјештани од њега очекују да ради за грађане и у њихо-ву корист.

– С обзиром на то да је не-задовољство великог броја ва-ших грађана, које траје више од двије године, због плани-ране изградње мХЕ на рије-ци Буковици последњих дана кулминирало због по-

четка радова на пробијању приступног пута, осјећамо потребу да Вам се још јед-ном обратимо. Функција коју обављате обавезује Вас да ра-дите за и у корист свих грађа-на јер су Вас и изабрали да штитите њихове интересе и ослушкујете њихове потребе. Позивамо Вас у име НВО Еко-лошког покрета Доња Букови-ца и свих мјештана села која гравитирају уз ријеку Буко-вицу да у недјељу 26. маја у 12 сати посјетите мјесто гдје су почети радови на пробијању приступног пута за потребе изградње мХЕ „Буковица 1” и „Буковица 2”, и заједно са нама се увјерите како би из-гледало корито наше ријеке Буковице уколико би се на-ставили радови, као и штет-ност трајних последица које би наступиле за читав тај крај. Надамо се да схватате озбиљ-ност тренутне ситуације и да ћете се сходно томе одазва-ти позиву и посјетити своје грађане – наведно је у писму. Очекиваног одговора од Вуја-чића није било. В.Ш.

Вујачић се није одазвао позиву

УСКОЦИ И ДРОБЊАЦИ НАСТАВИЛИ ПРОТЕСТНО ОКУПЉАЊЕ КОД РИЈЕКЕ БУКОВИЦЕ

Чувари Буковице

МЈЕШТАНИ МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЦРЉЕНИЦЕ РАЗОЧАРАНИ ПОНАШАЊЕМ ПОСЛОВОДСТВА РУДНИКА УГЉА

Камиони уништили пут, обећане санације нема ■ Принуђени смо да Комуналној полицији и инспектору за саобраћај поднесемо пријаву про-

тив Рудника угља, наводи се у саопштењу мјештана МЗ Црљенице

ПЉЕВЉА – Након што су камиони Рудника угља оштетили и у великој мје-ри уништили пут који по-везује Трлицу и село Адро-виће, мјештани Мјесне заједнице Црљенице тврде да ће против ове компаније поднијети пријаву Комунал-ној полицији и инспектору за саобраћај. Мјештани са огор-чењем истичу да су им из Руд-ника угља обећали да ће пут бити саниран, али до сана-ције није дошло. Сада када пут практично није за упо-требу, не преостаје им ништа него да се обрате надлежним службама које ће присилити пословодство Рудника угља да им се пут санира.

– Чак смо и од помоћника извршног директора Рудника угља прошле године добили писани одговор да ће пут са-нирати у четвртом кварталу 2018. године, али до санације није дошло. Пут је прилично оштећен и готово је немогуће да пролазе путничка возила, а посебно је тешко у вријеме кишних дана – наводи се у саопштењу мјештана Мјес-

не заједнице Црљенице, којој припада и село Адровићи. Мјештани наводе да су ка-миони Рудника угља, ко-ристећи пут Трлица–Адро-

вићи, возећи тешки терет, последњих година дио овог пута готово у потпуности уништили. Из мјесне зајед-нице су се небројено пута званично обраћали и моли-ли Рудник угља да се пут са-нира, али није било никаквих резултата. Потом је среди-ном прошле године из Руд-ника угља стигао и званич-ни одговор, али до санације није дошло. Поред униште-ног пута, мјештани су трпје-ли штету и када је у питању

локални водовод, јер је он у неколико наврата, на мјести-ма гдје прелази преко коло-воза, био уништен.

– Долазило је и до оштећења и пуцања водо-водних цијеви, јер су прола-зили камиони са великим те-ретом. Све то је утицало на поремећај у водоснабдије-вању појединих села. Да не спомињемо прашину која у сушним данима долази са де-поније лапорца на локацији Јагњило. Од прашине је најви-ше угрожено село Отиловићи, али и друга околна села. Цје-локупна ситуација нас тјера да се обратимо надлежним инспекцијским службама јер више нијесмо у могућности да се боримо са проблемима које нам ствара Рудник угља. Бићемо принуђени да подне-семо пријаву Комуналној по-лицији и инспектору за сао-браћај против Рудника угља – наводи се у саопштењу мјештана Мјесне заједнице Црљенице.

Мјештани бројних пље-ваљских села у чијој се не-посредној близини врши експлоатација угља, или руде олова и цинка, као и шума, често се жале на уништене путеве. Често су били при-нуђени да блокирају радо-ве на експлоатацији шума и руда, како би компаније натјерали да им поправе путеве.

Б.Је.

Пут Трлица – Адровићи у очајном стању

Саобраћајни знаци постављени, али их нико не поштује

Ни саобраћајни знак који је постављен за ограничење оптерећења пута се не поштује. Превозе се много већи терети него што је огра-ничење. Никоме од нас није јасно због чега се саобраћајни знакови постављају ако се не поштују и ако нашим путевима, о којима нико не води рачуна, пролазе чак и тродупло већи терети од дозвољених, огорчени су мјештани МЗ Црљенице.

18 п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .Региони

ХЕРЦЕГ НОВИ – Волонтери азила за напуштене животиње у Херцег Новом у сарадњи са управом ДОО Чистоћа брину о псима којих тренутно има 120. Предсједница волонтера Слађана Kовачевић задовољ-на је акцијом, иако како каже, увијек може боље и више.

– Обезбиједили смо 200 ћебади, од којих смо 120 оп-редијелили нашем азилу, а остатак подијелили азили-ма у Никшићу и Пљевљима. У другом турнусу обезбиједи-ли смо додатних 100 ћебади за Азил на Диздарици. Од дона-ција купили смо 400 таблета против унутрашњих паразита које смо дали псима, баш као и 150 ампула против спољних паразита. Засадили смо шест стабљика пауловније, биљке, која за свега годину дана изра-сте метар и по, и даје предиван хлад. У азил је стигло шест но-вих кућица – објаснила је Kо-вачевићева.

Да свака акција буде ус-пјешна брине Јасна Чавић, која с пажњом и бригом води ФБ страницу Beautiful animals.

Управница Азила Јасна Жујовић истиче да се у по-

следњих годину дана много уложило у ову област рада пре-дузећа Чистоћа, која се труди да пси не оскудијевају у кува-ној храни. Задовољна је про-центом удомљених паса, а то је пет мјесечно, мада сматра да може много боље.

– Почела је кастрација, сте-рилизација и чиповање. Није-дан пас не може бити удомљен без ове процедуре. Доста смо уложили у амбуланту, наба-вили седам кубика шљунка као подлогу за псе, а у плану је прављење посебног просто-ра за псе који су одмах спрем-ни за удомљавање. Kако бисмо нашим суграђанима учини-ли посјету Азилу пријатнијом наша врата у те сврхе отвара-мо суботом, а драги гости могу да добију и све стручне савје-те које их занимају. Пси се ус-пављују само уколико су не-изљечиво обољели и стари. За годину и по дана, успава-ли смо четири пса – објасни-ла је Жујовићева.

Општина Херцег Нови из буџета опредјељује близу 70.000 еура за одржавање азила.

K.М.

ДИРЕКЦИЈА ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ УРЕЂУЈЕ ПЈЕШАЧКУ СТАЗУ ОД ГУРДИЋА ДО ЉЕТЊЕ ПОЗОРНИЦЕ

Которски бедеми добијају освјетљење ■ Из Дирекције је раније саопштено и да ће читавом дужином пјешачке стазе бити поставље-

на челична ограда, парковски мобилијар, клупе и канте за отпатке, а тај простор ће и озеленити КОТОР – Радови на

уређењу пјешачке стазе и бедема на потезу од Гур-дића до Љетње позорнице још увијек нијесу стартова-ли, а посао је у припремној фази, саопштила је за „Дан” Милана Андрић, савјетни-ца за заштићено подручје и културна добра у општинској Дирекцији за уређење и из-градњу Котора (ДУИК). Она је назначила да је у току при-бављање неопходних саглас-ности везано за одређени тех-нички дио посла, најавивши да ће уређење почети на по-тезу од цитаделе до Љетње позорнице.

– Радови, између осталог, обухватају поплочавање ста-зе, парковско и уређење зеле-не површине. За поплочавање ће бити коришћен исти камен као на платоу Гурдића, дакле комбинација грбаљског си-

вог, односно чевског бијелог камена, будући да њихов сас-тав одговара ономе што је за-хтјев када су у питању карак-теристике. Шетница иначе није у лошем стању, мада смо погоршали ситуацију јер смо на пар мјеста морали изврши-ти сондирање испитујући да ли испод земље постоји стари плочник. Открили смо да га нема, а то смо радили заједно са Управом за заштиту кул-турних добара чији пред-ставници су били присутни на лицу мјеста. Тако смо шет-ницу мало пореметили, али нијесмо хтјели да враћамо све у првобитно стање јер је сва-како пројектом предвиђено да се одређени слој земље скине како би се постељи-ца, односно подлога уреди-ла за постављање камена – каже Андрићева најави-вши да ће овај дио градских

бедема, тачније комплетна пјешачка стаза по први пут бити освијетљена, те да је у току фаза припреме рова за постављање електроинстала-ција. Такође ће на појединим мјестима бити постављена

недостајућа ограда (аутен-тична као што је поставље-на и на Гурдићу).

Из Дирекције која је ин-веститор радова, раније је са-општено и да ће читавом ду-жином пјешачке стазе бити постављена челична ограда, парковски мобилијар, клупе, канте за отпатке, те извршено озелењавање. Извођач радова је будванска фирма „Кобра” доо, а само потез шетнице од цитаделе до Љетње по-зорнице обухвата преко 700 квадратних метара. Радови ће бити обустављени 15. јуна када ступа на снагу Одлука о забрани извођења грађевин-ских радова за вријеме главне туристичке сезоне. Б.М.

Дајемо значај и одређеним архео-лошким налазима који су тамо и који су видни. Засад их само ограђујемо, а онда ће се у неком догледном вре-мену, када се за то стекну услови, ту вршити даља истраживања. Иначе, то археолошки налази који су видни још од послије земљотреса (1979. године) само што је то незаштићено, девастирано и пуно смећа, а ми ћемо да их оградимо, очистимо и презентујемо да ту постоје

– појашњава Андрићева.Иначе, након што су извршени при-

премни радови; уклањање растиња, разна рушења и демонтаже, ручни ис-коп земље, те одвоз материјала и шута, у плану је уређење тзв. постељице шеталишта, уградња цијеви за одвод атмосферских вода, изградња подне конструкције за постављање камених плоча, уградња камених коцки, бор-дуре од камених плоча и ивичњака.

Археолошки налази ограђени и биће истражени

Милана Андрић

 Стигло 200 ћебади и кућице за псе

ВОЛОНТЕРИ ХЕРЦЕГНОВСKОГ АЗИЛА ИМАЛИ ВИKЕНД АKЦИЈУ НА ДИЗДАРИЦИ

Камион допремио кућицу и ћебад

У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ ОДРЖАНО „СРПСКО ВЕЧЕ”

Ране и диобе залијечене пјесмом ■ Кроз стихове да се подсјетимо да нијесмо ни велики ни мали, већ да смо просто оно што су

били наши свети славни преци, истакао је Предраг ШћепановићБИЈЕЛО ПОЉЕ – У сали

Центра за културу у орга-низацији Српског друштва „Свети Сава” из Бијелог Поља, Српског националног савјета Црне Горе и Српског пјевач-ког друштва „Светосавник” из Подгорице, одржано је „Срп-ско вече”. Бесједу је одржао протојереј Предраг Шћепа-новић, а хор друштва „Свето-савник” је уз српске, косовске и руске пјесме одушевио бје-лопољску публику.

– Вријеме брзо пролази, покрива заборавом оно што се не би смјело заборавити. Свети владика Николај рекао је да је 19. вијек побуна про-тив Бога, да је 20. вијек побу-на против Цркве, а 21. савез са сатаном. А Свети Петар Це-тињски једном је рекао „Пла-чем за Црном Гором у 20. вије-ку”. Те непреболне ране и

диобе желимо да залијечимо пјесмом и културом. Пјесма нас је одржала, њојзи хвала. Да се кроз стихове подсјети-мо да нијесмо ни велики ни мали, већ да смо просто оно што су били наши свети слав-ни преци – истакао је Шће-

пановић.Новинар и водитељ Дра-

ган Алорић стиховима Де-санке Максимовић запо-чео је дружење које је, како је казао „наше, ћирилично, светосавско, које је посвеће-но нама самима”.

Присутне је поздравио и Иван Фуртула, предсјед-ник Српског друштва „Све-ти Сава”.

– Основна сврха наша је да будемо заједнички дом и мјесто сусрета и братске слоге свих Срба – казао је он.

Предсједник Српског на-ционалног савјета Момчило Вуксановић рекао је да поло-жај Срба у Црној Гори није на завидном нивоу.

– Зато треба да чувамо тра-дицију и образ Црне Горе. Да све оно што је својим пона-шањем урадила актуелна власт покушамо да повра-тимо. Преко културе треба показати да у Црној Гори по-стоји велики српски потен-цијал, и да смо спремни да чувамо оно што смо наслије-дили од наших предака – по-ручио је Вуксановић. М.Н.

Наступ хора „Светосавник”

Пјешачка стаза на которским бедемима

Планинарска оријентацијаПСК ЦМИЉАЧЕ ОРГАНИЗОВАО ТАКМИЧЕЊЕ

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Како је саопштила Захра Балић, предсједник ПСК „Цмиља-че”, у оквиру Школе плани-нарства организовано је и такмичење у планинарској орјентацији. Учествовале су екипе из бројних црногор-ских градова, а полазници ПСК Цмиљаче освојили су прво мјесто у јуниорској ка-

тегорији и тако стекли услов да учествују на Балканијади. Балићева напомиње да су зах-ваљујући овом пројекту ус-пјели да набаве и опрему – планинарске вреће и шаторе. Планинарско-спортски клуб „Цмиљаче” активан је члан Планинарског савеза Црне Горе и броји око 180 чланова.

М.Н.

19п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . К у л т у ра

Људи Источне Њемачке

ОД ПОНЕДЈЕЉКА У ДВОРЦУ ПЕТРОВИЋА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ХЕЛГЕ ПАРИС

Путујућа изложба радова Хелге Парис (1938-) једностав-но насловљена „Фотографија” биће отворена у понедjељак, 27. маjа, у 20 часова у Дворцу Петровића Центра савремене умjетности Црне Горе. Излож-ба је резултат сарадње њемач-ког Института за међуна-родне односе у култури (IFA) и ЦСУЦГ и Гете Института Ср-биjе. Кустоскиња изложбе jе Инка Шубе.

На отварању ће говорити др Роберт Вебер, амбасадор Савезне Републике њемачке у Црноj Гори, Франк Бауман, директор Гете Института, мр Ненад Шошкић, дирек-тор Центра савремене умjет-ности и кустоскиња Франци-ска Шмит.

У уторак, 28. маjа, у 12 сати у Дворцу Петровића заинте-ресовани ће моћи да уз струч-но вођење Франциске Шмит детаљније упознају дјело ове њемачке фотографкиње.

Дjело Хелге Парис у ње-мачкоj фотографиjи заузи-ма значаjну улогу. Изложба доноси 133 црно-биjеле фо-тографиjе настале у перио-ду од 1968-1996. и чини до-сад наjобухватниjу изложбу Парис, jедне од наjпознатиjих портретисткиња свакодневи-

це Источног Берлина и Исто-чне Њемачке. Занимали су jе, приjе свега, банални мо-менти егзистенциjе: држање, погледи, гестови, покрети и простори, коjи свjедоче о околностима, причама и ис-куствима лjуди, уклjучуjући притом и лjуде из скромних средина. Ту су тако побуње-на младеж, гости у кафана-ма, као и радници коjи одвозе смеће. Посебно осjећаjно при-ближава се особама, даjе им простор да се развиjу и тако ствара слике изузетне аутен-тичности. Поред слика из Ис-точног Берлина, посебно су узбудљиви и портрети са пу-товања у Трансилваниjу на коме jе била почетком 80-их година. Ж.Ј.

ПРОГРАМ АМБАСАДЕ ИТАЛИJЕ „FARE CINEMA” У СИНЕПЛЕКСУ И ПОДГОРИЧКОJ ГИМНАЗИJИ

Проjекциjама филмо-ва „На путу са Аделе” и „Неприjатељ коjи те воли” одржана jе дводневна ма-нифестациjа „Fare cinema 2019” коjу Амбасада репу-блике Италиjе организуjе у склопу прославе 140 година црногорско-италиjанских ди-пломатских односа.

Броjну публику окупље-ну у Синеплексу поздравио jе отправник послова Ре-публике Италиjе Дамиjа-но Рампини коjи jе истакао да избор филмова из новиjе продукциjе у склопу ове ма-нифестациjе, коjу Амбасада Италиjе традиционално ор-ганизуjе у Подгорици, за-довољава ширу публику, и љубитеље италиjанске ки-нематографиjе и њене кул-туре, и гледаоце свих узрас-та и укуса. Он jе наjавио да ће од данас до сриjеде уче-ници Гимназиjе „Слободан Шкеровић” моћи да виде че-

тири филма за младе, како би се италиjанска култура при-ближила укусу младих коjи уче италиjански jезик.

Рампини jе наjавио да ће сви студенти Универзитета за странце „Данте Алигиjери” коjи напишу на италиjанском jезику и пошаљу рецензиjе за неки од два приказана фил-ма у овогодишњем програму

манифестациjе бити у конку-ренциjи за стипендиjу за по-хађање бесплатног курса ита-лиjанског jезика у траjању од мjесец дана на овом Универ-зитету.

Програм „Fare cinema” тра-диционално организуjе Ми-нистарство спољних послова Италиjе уз подршку дипло-матско-конзуларне мреже и италиjанских институ-та за културу, са циљем да представи квалитетну ита-лиjанску кинематографиjу у иностранству. У Црноj Гори ова манифестациjа се орга-низуjе у сарадњи са италиjан-ским Институтом за културу у Београду и Универзитетом за странце „Данте Алигиjери“ из града Ређо Калабриjа.

С.Ћ.

Са пројекције у Синеплексу

Концерт пијанисте

Фокус на савременим филмовима по укусу младих филмофила

КОТОРСКА КОНЦЕРТНА СЕЗОНА

Пијаниста Никола Вуч-ковић наступиће у уторак 28.маја у 20 сати у Концерт-ној дворани-Цркви Св.Духа у оквиру Которске концертне сезоне. Умјетник ће извести дјела Листа, Равела и Пулци-неле. Вучковић је након Ниже музичке школе у Будви, завр-шио Средњу музичку школу у Суботици. Дипломирао је на Музичкој академији у Но-вари (Италија), у класи проф. Мариана Мике. За вријеме студија у Италији био је до-битник шест стипендија фон-дације Luciano Martelli из Гаљатеа. Паралелно студи-ра и на Музичкој академији на Цетињу, у класи проф. Бо-риса Краљевића у чијој класи је дипломирао 2004. године. Магистрирао је у класи проф. Владимира Бочкарјова. Усавр-шавао се у земљи и иностран-ству код познатих педагога.

М.Д.П.

Гимназиjалци ће имати прилику да погледаjу вечерас у 19 часова филм „Школа jе завршена” (библиотека школе), а сjутра у 19 часова у Омладинском центру слиjеди „Карактерна црта”. У Омладинском центру у 19.30 у сриjеду биће приказан филм „Крек”, а програм намиjењем младима завршава се у четвртак филмом „Мињон jе отпутовала”, коjи ће бити приказан у биб-лиотеци гимназиjе у 19 часова. Улаз на све проjекциjе, као и оне коjе ће бити одржане у подгоричкоj Гимназиjи су слободне.

Распоред пројекција у гимназији

Самостална изложба сли-ка Мила Албијанића „Очи мора” отворена је у будван-ском хотелу „Адриа”. Орга-низатор изложбе је будван-ско НИП Арт прес. Умјетник се представио са 30 слика мањег и средњег формата рађених техником уље на платну. Поставка је, како се чуло, Албијанићев умjетнич-ки доживљаj мора, његовог плаветнила и рибљег свиjе-та, казао jе отвараjући излож-бу писац Ранко Павићевић.

– Таj особени плави пут, води Албиjанића, од Би-леће, у коjоj jе рођен, Ник-шића, гдjе jе студирао, до Тивта, коjи jе изабрао за рад и стварање, одакле, очито наjљепше види и доживљава

непрегледно плавенило неба и мора, казао jе Павићевић.

Албиjанић jе до сада учествовао на 31 заjедничкој и одржао 26 самосталних из-ложби у земљи и иностран-ству. Излагао jе у Сараjеву, Београду, Солуну, Зрењани-ну, Требињу, Бањалуци, Ник-шићу, Котору, Херцег Новом, Тивту, Будви, Подгорици, Пе-тровцу и другим градовима.

Миле Албиjанић jе рођен 1963. године у Билећи. Ди-пломирао jе Филозофском факултету у Никшићу 1990. године на педагошком од-сjеку. У струци jе радио у Билећи и Никшићу. Члан jе УЛУБиХ. Живи и ради у Тивту.

Ж.Ј.

„Очи мора” за публику

РАДОВИ МИЛА АЛБИЈАНИЋА У БУДВИ

Публици се допали Албијанићеви радови

КОНЦЕРТ АНИЈЕЛА ДЕЗИДЕРИА НА МЕђУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ГИТАРЕ У ТИВТУ

Мајстор гитаре свирао на бис ■ Можемо да вјежбамо и студирамо, али морате добити таленат на рођењу! То је веома важно,

рекао је гитаристаНаступом Наполитан-

ца Анијела Дезидериа, јед-ног од највећих гитариста свијета, тиватска публика почашћена је врхунским концертом на малој сцени Центра за културу, гдје кон-цертирају учесници Монте-негро међународног фести-вала гитаре. Након овација љубитеља музике, професор Дезидерио свирао је на бис, а одржао је и мајсторску ра-дионицу са седам умјетника европске гитарске мреже Еу-роСтрингс.

Истичући да му је част што је први пут наступио у Црној

Гори, рекао је да је прелијепа и да би волио да се врати пр-вом приликом.

– Хвала свима на добром дану, заједно са свим људи-ма из цијеле Европе, који су ту због гитаре, а посебно због младе генерације класичне гитаре, која нам је апсолут-но потребна. Њима је мно-го теже данас, него што је било мојој генерацији, зато је идеја Еурострингса вели-ка, јер омогућава да се покаже огроман квалитет који имају. Данашње генерације су заис-та невјероватне. Веома ми је драго што сам дио фестивала

ове године, покушавајући да им пружим најбоље што могу - рекао је Дезидерио.

За публику у Тивту, он каже да је била толико тиха и мирна да је имао утисак да је заиста уз њега, што је јако значајно, јер се са слушаоци-ма заједно гради атмосфера. Дио програма, који је свирао је са његовог новог ЦД-а, који

треба да изађе за два мјесе-ца. На албуму ће се наћи само барокна музика, поред оста-лог Сансова Шпанска свита и неколико соната Доменика Скарлатија. Следеће недјеље, Дезидерио путује у Њемач-ку на Koblenz International Guitar festival, потом у Есто-нију, Хрватску, Шпанију.

Ж.К.

Дезидерио на тиватској сцени

Званични дио програма, овај умјетник, чију виртуозност пореде са Паганинијевом, завршио је композицијом „Ritto de los Orishas”, наглашавајући да је један од ријетких, који је изводи. На репертоару су се нашле и композиције шпанских аутора Гаспара Санса, Хоакина Родрига, Антониа Руиза Пипа и Мигуела Љобе. Дезидерио је у својој каријери освојио 18 првих награда на разним великим такмичењима. „Заиста сам имао среће и захваљујем богу на томе. Можемо да вјежбамо и студирамо, али морате до-бити таленат на рођењу! То је веома важно!”, рекао је гитариста.

Таленат пресудан за музичара

Kruševac bb, Podgoricaponedeljak-petak 8-20, subota 10-14

FotografijaHelga Paris.Berlin. Svakodnevica. Portreti. Putovanja. 27.5. – 27.6.2019. Dvorac Petrovića

Никола Вучковић

20 п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .К у л т у раУспјех драмских аматера из рожаја на гостовањУ У крУшевцУ

Слика модерног друштва и политике очима дјетета

■ Сандра Максимовић, текстописац и режисер из Крушевца, указала је да је „Конгрес поми-рења” „смијешна и истовремено горко-отрежњавајућа представа о дјеци, која у кловновски великим одијелима опонашају одрасле”

Представа Драмског сту-дија Центра за културу Ро-жаје, „Конгрес помирења”, по тексту и у режији проф. др Драгана Копривице, успјеш-но је изведена у Културном центру у Крушевцу. „Конгрес помирења” је намјенски при-казан за побједнике ФЕШТ-а и ТИН Феста, ученике круше-вачке Гимназије и Основне школе „Вук Караџић”, за по-бједнике Дјечјег маскенбала у оквиру Фестивала хумора и сатире „Златна кацига”, као и друге љубитеље театра у Кру-шевцу.

Немања Петронијевић из Крушевца, драмски уредник и драматург високо је оције-нио домете представе. Била је то, како истиче, „интересант-на експериментална драмска форма, окренута интерпрета-цији наше данашњице, корис-тећи невербалне методе, звук, мимику и сценски покрет”.

– Без обзира што су глум-ци били претежно основци и неколико средњошкола-ца, ова представа је окрену-та свим узрастима, и од свих је била јасно и радо прихваће-на. Концепт представе је да се модерна слика друштва и политике пропусти кроз ви-зуру дјетета. Голи механизми нашег друштва, њихово не-престано понављање у ап-сурд, изазивају комедију, а ангажована страна предста-ве јасан утисак – казао је, из-међу осталог он.

Сандра Максимовић, тек-стописац и режисер из Кру-шевца, указала је да је „Кон-грес помирења” „смијешна и истовремено горко-отрежња-

вајућа представа о дјеци, која у кловновски великим одије-лима опонашају одрасле”.

– Критика бесмислености политичких дебата и конгре-

са, спроведена као физички театар и гротеска, критика телевизије ријалитија ‘спа-дањем панталона’, затрпа-вањем смећем и насиљем на

сцени – чини ову представу врло едукативном и ангажо-ваном – додаје она.

„Конгресом помирења” у јуну прошле године, на-

кон двије деценије паузе, у Рожајама је поново оживио драмски аматеризам, а уче-ници основне и средње шко-ле савладали прве лекције из глуме и сценског израза. На Фестивалу драмских амате-ра у Бијелом Пољу освојили су три вриједне награде, и досад наступили у седам градова: Рожајама, Подгорици, Бије-лом Пољу, Мојковцу, Петњи-ци, Плаву и Крушевцу.

Директор Центра за кул-туру Рожаје Сулејман Бећа Кујевић, поводом гостовања у Крушевцу, нагласио је да ће представа и даље бити игра-на у Црној Гори и региону, и најавио да млади из Рожаја припремају нови драмски пројекат за селекцију 49. Бје-лопољског фестивала, који се одржава средином јуна.

А.Ћ.

Сцена из представе

Марина Абрамовић

Изложба „Mignonnettes” умјетника Срђана Вукче-вића коју је организовао Народни музеј Црне Горе, отворена је у Црногорској галерији умјетности „Миод-раг Дадо Ђурић” на Цетињу, а може се погледати до 15. јуна.

Отварајући изложбу, градоначелник Подгори-це Иван Вуковић казао је да је Вукчевић један од нај-занимљивијих и најзначај-нијих рецентних црногор-ских ликовних стваралаца те да је његово дјело једин-ствено по својој вишезнач-ности и снази.

Историчарка умјетности др Анастазија Мирановић, истакла је да Вукчевић рекон-струише прошлост да би ства-ри поставио на право, љепше и угодније мјесто за живот.

– Вукчевићеви умјетнич-

ки радови нису само слике, скулптуре, објекти, инстала-ције, естетизовани, езотерич-ни простори. Они су антро-полошке и социјалне изјаве, које производе дјело-стање. Уједно, то су путовања која не откривају нове пејзаже, већ нове погледе. Припадност одређеном мјесту обдарена је оригиналношћу индивиду-алног живљења. Харизматич-на, свјетлошћу окупана Бока, заносни, мистични Париз, изабрана су мјеста и мјесто рођења Подогорица, као усуд и Срђанови егзодуси –казала је Мирановић.

Обраћајући се публици Вукчевић је између осталог рекао да је у представљеним дјелима супротсавио дестру-ктивни свијет и поетичне и дирљиве људске емоције.

З.П.

Сукоб свијета и човјека

ЧУвена Умјетница перФорманса У родном градУ након Четири деценије

на цетињУ отворена изложба „Mignonnettes” срђана вУкЧевића

Ретроспективна излож-ба „Чистач” Марине Абра-мовић, jедне од наjвећих свјетских умјетница, биће приказана домаћоj и реги-оналноj jавности у Музеjу савремене уметности у Бе-ограду, од 21. септембра 2019. до 20. jануара 2020. године,

преносе агенције. Уjедно, ово ће бити jединствена при-лика да се публика упозна са наjзначаjниjим радовима jедне од водећих умјетница перформанса у њеном род-ном граду, први пут након 44 године.

Ж.Ј.

Маринин „Чистач”

Нова књига Вукчевићеве

Гласови Медитерана

књижевно веЧе

мираш мартиновић на ФестивалУ У ФранцУској

Промоција књиге „Земља кава, море тинта, небо рузма-рин” књижевнице и научни-це Лидије Вукчевић, биће одржано у уторак 28. маја у 20 часова у Клубу култу-ре „Соба”. О новом насло-ву умјетнице која се бави и превиђењем и фотографијом говориће Тамара Пилетић,

Миљан Николић и ауторка.Лидиjа Вукчевић је обjави-

ла педесетак научних и више од стотину стручних радова, пет збирки пjесама и 11 књи-га прозе. Уврштена jе у ита-лиjанске антологиjе европске поезиjе. Стална jе сарадница италиjанске ревиjе за поезиjу и филозофиjу „Камен”. С.Ћ.

Писац Мираш Марти-новић, на позив организа-тора, представљаће Црну Гору на Фестивалу „VOIX VIVES, de Méditerranée en Méditerranée” (Живи гласо-ви – Од Медитерана до Ме-дитерана), који ће се од 19. до 27. јула одржати у граду Сету, на јужној француској обали.

Фестивал се одржава већ 22 године и сваке године девет дана у јулу прима пјеснике, како би открили савремену поезију, срели се с различи-тим културама које повезују заједничку историју и геогра-фију, упркос драмама који-ма је данас изложен тај дио свијета. А.Ћ.

Дугогодишњи сарадник и фељтониста дневних новина „Дан”, историчар др Вукић Илинчић преминуо је јуче у Подгорици у 57. години. У ши-рој јавности било је добро по-знато и високо цијењено ње-гово интересовање за нашу националну историју 19. и 20. вијека, али и његов критички став према многим друштве-ним појавама.

Историчар др Вукић Илинчић jе био запослен у JУ Музеjи и галериjе Подго-рице, а радио jе као кустос у Музеjу „Марко Миљанов” на Медуну.

Илинчић jе рођен 25. ап-рила 1963. године у Жари-ма код Моjковца. Основну школу завршио је у родном мjесту и сусjедном Лепенцу, а средњу школу, просвjетно-пе-дагошки смjер у Колашину. Филозофски факултет, смjер историjа и географиjа завр-шио jе у Никшићу 1990. го-дине. Магистрирао jе на Филозофском факултету у Приштини 2000. године на одсjеку Историjа на тему: „Колашински процес 1909. године”, а докторирао на Филозофском факултету у Бањалуци са дисертациjом „Политичке прилике у Црноj Гори од 1905. до 1914. године”. У звање научног сарадника на Универзитету Црне Горе изабран је 2008. године. Био је члан Одбора за историју Цр-ногорске академије наука и умјетности.

Аутор jе значаjног броjа

књига, а наjзначаjниjа jе „Бомбашка и васоjевићка афера”, у коjоj jе оголио таj монтирани политички про-цес. Био је учесник многих домаћих и међународних научних скупова, прено-сећи своја знања на прави и наjкорисниjи начин. У науч-ноj и стручноj jавности при-сутан jе преко радова моног-рафског карактера, чланака, приказа, биљешки, научних скупова, популарно-струч-них чланака, као уредник историjских издања Мати-це српске.

Вукић Илинчић иза себе је оставио супругу Славицу и кћерку Василису.

Земни остаци Вукића Илинчића биће сахрањени данас у 15 часова на гробљу Дријенак, код Колашина.

Ж.Ј.

Одлазак врсног историчара

преминУо др вУкић илинЧић

ДР ВУКИЋ ИЛИНЧИЋ

фото

Д. Р

ељин

21п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . К у л т у ра

Златна палма 72. Филмског фестивала у Кану додијељена jе филму „Паразит” jужноко-реjског редитеља Бонга Џун-хоа о класним неjеднакости-ма, а Гран при жириjа, коjим jе предсједавао мексички ре-дитељ Алехандро Гонзалес Инариту, припао jе „Атлан-тику” француско-сенегал-ске редитељке Мати Диоп. За режиjу су награђени бел-гиjски ветерани браћа Жан-Пjер и Лик Дарден за филм

„Млади Ахмед” о опасностима радикалног исламизма међу младима.

Награда жириjа равноправ-но jе додијељена француском редитељу Лађу Лиjу за филм „Jадници” и Клеберу Мендон-си Филу и Хулиjану Дорне-лесу за бразилски филм „Ба-карау”.

Побједнички филм 72. Кана - „Паразит”, свечано за-вршеног 25. маjа, црна jе ко-медиjа коjа истражуjе класну

динамику у савременоj Jужноj Кореjи. Редитељ Бонг Џун-хо jе први jужнокореjски аутор коjи jе освоjио Златну палму, а у Кану jе учествовао и 2017. године филмом „Окjа”, коjи jе оригинално био приказан на Нетфликсу.

Гран при jе додијељен деби-тантском филму „Атлантик” редитељке Мати Диоп, коjа jе тиме постала прва жена аф-ричког поријекла коjа jе до-била награду у 72-годишњоj историjи такмичарског про-грама у Кану.

Награду за наjбољу муш-ку улогу добио jе Антонио Бандерас за аутобиограф-ски филм „Pain and Glory” (Бол и слава) Педра Алмодо-вара, у коjем игра редитеља су-оченог са кризом средњих го-дина и креативним застоjем. Наjбољом глумицом прог-лашена jе Емили Бичам за улогу у филму „Мали Џо” аустралиjске редитељке Џе-сике Хоснер, преносе аген-ције. За сценарио jе награђе-на редитељка Селин Скjама, за филм „Portrait of a Lady on

Fire” о романтичноj вези двије младе жене - сликарке и њеног модела. Палестински редитељ Елиjа Сулеjман добио jе спе-циjално признање за филм „То мора бити раj”, а освоjио jе и награду жириjа ФИПРЕСЦИ.

Награде су на свечаноj це-ремониjи уручили добитни-

цима, уз предсједника жириjа Инаритуа, и Катрин Денев, Силвестер Сталоне…

Инариту jе поручио у за-вршници 72. Кана да филм мора да покуша да подигне глобалну друштвену свијест, преноси SEEcult.org.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

У оквиру проjекта „Music Up Close Network” ЕУ програма Креативна Европа, у уторак, 28. маjа у 11 и 12.30 часова, у Никшићком позоришту биће одржана два концерта за дjецу под називом „Музико, одакле си?” Умjетници из три државе, глумица Кристина Обрадовић и пиjаниста Лука Ђачић из Црне Горе, виолинисткиња Илениjа Монтарули, виолончелиста Франћеско Сторино и тубиста Грегорио Мацарезе из Италиjе, као и контрабасиста Фахрудин Строjил из БиХ, ученицима основних школа из Никшића приказаће разноликост и богатство музичких култура европских држава. С.Ћ.

Спомен-збирка Jована Jовановића Змаjа у Сремскоj Каменици, Змаjевог музеjа, комплетно jе адаптиран, у шта jе уложено 6,7 милиона динара. „Урађена jе комплетна адаптациjа. Ово jе до сада наjкомплетниjа адаптациjа Змаjевог музеjа, чиjа су врата отворена за све посјетиоце, а посебно за наjмлађе“, рекла jе директорка Музеjа Града Новог Сада Jасна Ивковић. Ж.Ј.

Концерт „Музика традиционалне културе Индиjе” у уторак, 28. маја, од 20 часова у сали Додест, извешће Светлана Студен (вокал, хармониjум, ђембе), Весна Анастасjа Божовић (вокал, хармониjум, каратали), Мина Симоновић (вокал, даире), Игор Глумац (клавиjатуре), Данило Вулетић (перкусиjе, ђембе), Миливоjе Кљаjић (гитара) и Анто Лутовац (гитара). Ж.Ј.

флешЗлатна палма за „Паразита”

■ Гран при jе додијељен дебитантском филму „Атлантик” редитељке Мати Диоп, коjа jе тиме постала прва жена африч-ког поријекла коjа jе добила награду у 72-годишњоj историjи такмичарског програма у Кану

јужнокорејски филм овогодишњи побједник 72. филмског фестивала у кану

Студен и Божовић

роман нине вуксановиЋ промовисан у београду

Роман „Ђина” Нине Вукса-новић, промовисан је у Цен-тру за образовање и културу „Божидарац 1947”, у Београ-ду. Њен трећи роман про-води читаоца кроз Ђинину биографију као исповијест, упознајући их са животом одређеним црногорским мен-талитетом, који снажно утиче на дешавања у младости и зре-лом добу главне јунакиње. Ро-ман је прожет бројним според-ним ликовима који су на неки начин обиљежили Ђинин жи-вот. Карактеризација никада прежаљене љубави са Давори-ном Петричевићем, виолинис-том уводи читаоца у један ро-мантичан љубавни свијет са тужним завршетком.

– Роман је уједно и испо-вијест и приповијест у којој се догађаји јасно разоткривају кроз рефлексију унутрашњег

реализма главне јунакиње, окружене догмама, предра-судама, лажним моралом и примитивизмом споредних ликова – открила је Вукса-новић.

Ауторка је истакла да је ве-личина страдања жртве коју подноси Ђина, и неко попут ње, немјерљива посматрачу.

Упитана откуд жеља да се бави овом темом, објашњава да „негдје у дубини душе ми је довољно гласно одзвањао глас без индиција ишчезавања, јер истине или таворе или живују и хоће да се о њима прича”.

Додаје да је посвета на-мијењена црногорском на-роду и свим женама у који-ма постоји и трачак вјере да би слушајући своје срце могле бити срећне, рекла је Вукса-новић за портал „Црна Гора”. А.Ћ.

Детаљ са промоције

Кадар из филма „Паразит”

Музико, одакле си

Реконструкција Змајевог музеја

Музика Индије

Na osnovu čl. 336, 337, 341, 342 i 345 Zakona o svojinsko pravnim odnosima i čl. 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178 i 180 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju hipotekarni povjerilac “Crnogorska komercijalna banka” AD Podgorica objavljuje

OBAVJEŠTENJE O DEVETOJ PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Predmet prodaje su nepokretnosti u Tivtu, Dumidran upisane u l. n. br. 48 KO Mrčevac i to: katastarska parcela br. 352/1, po kulturi livada 1. klase, površine 1.313 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi dvorište, površine 500 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi porodična stambena zgrada, br. zgrade 1, površine 92 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi garaža, br. zgrade 2, površine 31 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi pomoćna zgrada, br. zgrade 3, površine 36 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi stambeni prostor, br. zgrade 1, PD 1, na prizemlju, površine 72 m2

katastarska parcela br. 352/1, po kulturi stambeni prostor, br. zgrade 1, PD 2, na prvom spratu, površine 72 m2

katastarska parcela br. 353, po kulturi njiva 1. klase, površine 260 m2

Sve navedene nepokretnosti su svojina hipotekarnog dužnika Božinović Jelisavke, u obimu prava 1/1.

Početna kupoprodajna cijena svih navedenih nepokretnosti iznosi 161.000,00 EUR.

Osma prodaja će se sprovesti putem usmenog javnog nadmetanja koje će biti održano dana 07.06.2019. godine u �ilijali “Crnogorske komercijalne banke”AD Podgorica u Tivtu, na adresi ul. Palih boraca bb, sa početkom u 12,00 časova.

Iznos preostalog duga kreditnog dužnika “Com Galija” DOO Tivat po Ugovoru o kreditu br. 960-88-64 od 25.10.2007. godine i njegovim aneksima je 340.836,52 EUR, koji iznos će biti uvećan za iznos troškova postupka vansudske prodaje, pripadajuće zakonske zatezne kamate i realnih troškova.

Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva domaća i strana pravna i �izička lica u skladu sa pozitivnim propisima i međunarodnim sporazumima, koja uplate jemstvo za učešće na javnom nadmetanju u iznosu od 10% od početne cijene nepokretnosti. Jemstvo se uplaćuje prije početka postupka prodaje na žiro račun adv. Marije Živković Milić br. 510-91219-20 koji se vodi kod “Crnogorske komercijalne banke” AD Podgorica, s pozivom na broj 960-88-64 i svrhom uplate “depozit za učešće na javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti”. Uz prijavu se, pored dokaza o uplati jemstva za učešće na javnom nadmetanju, dostavljaju i sledeća dokumenta� za �izička lica - ovjerena fotokopija lične karte sa podacima o prebivalištu a za pravna lica - izvod iz Centralnog registra privrednih subekata odn. potvrda o registraciji, ne stariji od 15 dana na dan podnošenja prijave i ovlašćenje za zastupanje.

Učesnik javnog nadmetanja ne može ponuditi cijenu koja je već ponuđena od strane drugog učesnika. Nepokretnost će se prodati učesniku koji ponudi najvišu cijenu. Postupak javnog nadmetanja se završava kada niko od učesnika ni na treći poziv ne ponudi veći iznos od najvećeg prethodno ponuđenog iznosa. Ponuda učesnika koji ponudi najvišu cijenu se smatra prihvaćenom, a taj učesnik se proglašava kupcem. Jemstvo kupca se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu, a kupac je dužan da os-tatak kupoprodajne cijene isplati u roku od 15 dana od dana održavanja javnog nadmetanja. Kupac će sa ovlašćenim licem zaključiti ugovor o kupoprodaju u roku od 5 dana od dana uplate kupoprodajne cijene. Ukoliko u navedenim rokovima kupac ne isplati kupoprodajnu cijenu, odn. ne zaključi Ugovor o kupoprodaji, gubi pravo na povraćaj depozita a ovlašćeno lice ima pravo da zaključi ugovor o kupoprodaji sa ponuđačem koji je ponudio drugu po visini cijenu nepokretnosti. Ako ni taj ponuđač ne uplati cijenu koju je ponudio u određenom roku, ista pravila će se primijeniti na sledećeg ponuđača. Nepokret-nosti se prodaju u viđenom stanju, bez prava na reklamaciju.

Kupac snosi troškove sačinjavanja ugovora o kupoprodaji, taksi za upis prava svojine i poreza na promet nepokretnosti. Ostalim učesnicima u postupku javnog nadmetanja će u roku od 8 dana od dana održavanja istog vratiti položeno jemstvo.

Prijave sa pratećim dokumentima (za �izička lica - ovjerena kopija lične karte a za pravna - izvod iz Centralnog registra privrednih subekata odn. potvrda o registraciji i ovlašćenje za zastupanje) i sa dokazom o uplati jemstva predaju se u zapečaćenoj koverti sa oznakom “prijava za javno nadmetanje NE OTVARAJ” i dostavljaju se advokatu Mariji Živković Milić, na adresu Trg nezavisnosti 21/1, Podgorica najkasnije do 05.06 .2019. godine, u 12,00 časova. Neblagovremene i neuredne prijave neće se uzeti u razmatranje.

Sve bliže informacije se mogu dobiti putem e-maila - marija.zivkovic@me.com ili putem broja telefona 020/221 305 .

Награђени јужнокорејски режисер са Златном палмом

Слика црногорског менталитета

име стране22 Србија п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Бошњачко национално вијеће покренуло је „Ини-цијативу за рјешавање ста-туса Бошњака и статуса ре-гије Санџак”. БНВ тражи да се успостави специјални ста-тус за Санџак, који ће врши-ти функције државне власти, преко органа Санџака и пре-ко органа у општинама у ње-говом саставу.

Територија Санџака би, према иницијативи БНВ-а, обухватала подручја општи-на Нови Пазар, Сјеница, Ту-тин, Пријепоље, Нова Ва-рош, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Ро-жаје.

-Контролу граница Санџа-ка вршиће међународне сна-ге које ће гарантовати пуну слободу кретања људи и роба, наводи се на сајту БНВ-а.

Иницијативом се пред-виђа да Санџак може да ступи у међународне од-носе када су у питању на-учно-техничка сарадња, културно-просвјетна, еко-номска сарадња „и друге об-ласти предвиђене овом ини-цијативом”. Права и обавезе Санџака би се, према овој иницијативи, регулисале „Уставом Санџака”.

-Санџак је територијал-но политичка заједница рав-ноправних грађана и народа који у Санџаку живе. Алба-нцима, Бошњацима, Црно-горцима и Србима, Уста-вом Санџака признаће се статус конститутивних на-рода у Санџаку, наводи се у иницијативи. Санџак би имао демократски изабра-ну Скупштину, гувернера и Владу као носиоце извршне власти укључујући полицију

под њиховом контролом, и независно судство. Први из-бори за ове органе били би одржани под надзором УН, Европске уније и ОЕБС-а.

-Подручје Санџака биће трајно демилитаризовано под надзором ОУН и Европ-ске уније, што обавезује др-жавне власти да у року од 30 дана од успостављања спе-цијалног статуса за Санџак повуку све војне ефективе са подручја Санџака, као и оне полицијске снаге које премашују потребе нор-малних околности. Контро-лу граница Санџака вршиће међународне снаге, наведе-но је у иницијативи.

Поводом иницијативе Бошњачког националног вијећа којом се тражи спе-

цијални статус Санџака, ми-нистар одбране Александар Вулин поручио је Сулејману Угљанину да најприје пита Бошњаке да ли су спремни да због његове похлепе уђу у сукобе и ратове.

-Нека пита своје сународ-нике хоће ли му дати своју дјецу да их потроши у свом лудилу. Бошњаци и Срби у Рашкој области живе до-бро и у миру, брину их исте бриге, радују исте ствари, и подједнако их плаше буда-ле које када нису министри у Београду траже рат за њи-хову фотељу, изјавио је Вулин коментаришући иницијати-ву БНВ-а.

Он је затражио од тужи-лаштва да дјелује и зашти-ти мир и закон због, како је

рекао, Бошњака и Срба, због све наше дјеце.

-Што један луд поквари хиљаде мудрих не могу да исправе. Дјелујте силом за-кона док будала не изазо-ве силу по закону, а тада је

касно, поручио је Вулин у са-општењу. Министар државне управе и локалне самоупра-ве Бранко Ружић изјавио је да је садржина докумен-та који предлаже Сулејман Угљанин веома опасна и да одише екстремистичким хушкањем с почетка 90-их година.

-Било би му боље да схва-ти да је и даље заробљен у том времену, да је ретрогра-дан, статичан, без креације и склон деструкцији, а можда у конкретном случају и само-деструкцији, навео је Ружић.

Он је оцијенио да „ово није ниста више него поли-тички памфлет политичког дављеника жељног пажње и бесмисленог антидржавног воајеризма”. (РТС)

Док је био министар имао је другачије ставове

Према ријечима Ружића, Угљанин је одлучио да запаљиве изјаве пошаље у државу чије опхођење према мањинама хвали читав свијет и све референтне међународне организације, у држави која својим законима и дјелима показује да је тих 13 одсто становништва који припадају некој мањини драгоцјеност државе.

-Ту драгоцјеност не може девалвирати и урушити дотични по-литички воајер, притом не водећи рачуна о припадницима мањине којој и сам припада, застрашујући све грађане Србије, не поштујући ни Устав ни законе државе у којој живи, поручио је Ружић.

Министар у чијој је надлежности и брига о мањинским полити-кама, подсјећа и да Угљанин није имао ни приближан став према држави и начину на који се она опходи према мањинама док је био министар у њеној влади.

На Угљаниновом списку и осам црногорских општина ■ Територија Санџака би, према иницијативи БНВ-а, обухватала подручја општина Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој,

Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Рожаје

БОШЊАЧКО НАЦИОНАЛНО ВИЈЕЋЕ ПОКРЕНУЛО ИНИЦИЈАТИВУ ЗА РЈЕШАВАЊЕ СТАТУСА БОШЊАКА И РЕГИЈЕ САНЏАК

Александар ВулинУгљанин поново узбуркао јавност

својим захтјевима за аутономијом Санџака

”Контро-лу граница Санџака вр-шиће међу-народне снаге које ће гаран-

товати пуну слобо-ду кретања људи и роба, наводи се на сајту БНВ-а

„Пали” дилери

Повријеђени радници

У НЕГОТИНУ ЗАПЛИЈЕЊЕНО ПРЕКО 28 КИЛА МАРИХУАНЕ

ОБРУШИО СЕ ЗИД НА ГРАДИЛИШТУ У БЕОГРАДУ

Полиција у Неготину за-плијенила је више од 28 ки-лограма марихуане и ухап-сила И. С. из Неготина и Д. Ц. из Ниша, због сумње да су извршили кривично дје-ло неовлашћена производња и стављање у промет опој-них дрога, саопштио је МУП.

Марихуану упаковану у

кесе, смолу канабиса и ва-гицу за мјерење полиција је пронашла у домаћин-ству И. С. у околини Неготи-на. Д. Ц. се сумњичи да је у претходном периоду купо-вао сјеменке канабиса од И. С., a потом производио уље канабиса.

(РТС)

На градилишту у Чика Љубиној улици у центру Бе-ограда догодила се несрећа када се на два радника обру-шио зид.

Повријеђени радници превезени су у Ургентни цен-тар и нису животно угроже-ни, саопштено је РТС-у у Хит-ној помоћи.

Један од повријеђених рад-ника има 60 година, а други 65 година, кажу у Хитној по-моћи.

Репортеру Танјуга на лицу мјеста речено је да се на раднике око 14.30 часо-ва обрушио зид, а на терен је изашла и полиција која је обавила увиђај. (РТС)

СТРАНКА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ О РЕАКЦИЈИ МАРКА ЂУРИЋА НА ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПОМИРЕЊУ СРПСКОГ И АЛБАНСКОГ НАРОДА

Космет им служи за дневнополитичке сврхе ■ У њиховом мандату је од државе Србије на Косову и Метохији остало само неколико мобил-

них телефона у које страначки активисти вичу „Ацо, Србине”Странка слободе и правде

саопштила је да је „хистерич-на реакција Марка Ђурића на Декларацију о помирењу срп-ског и албанског народа коју је ССП јуче представила доказ да режим косовски проблем користи само за дневнополи-тичке сврхе”.

-Хистерична реакција Мар-ка Ђурића на Декларацију о помирењу српског и албанс-ког народа, Ђурића у чијем мандату је од државе Србије на Косову и Метохији остало само неколико мобилних те-лефона у које страначки ак-тивисти вичу „Ацо, Србине”, још један је доказ да овај ре-жим проблем јужне српске покрајне користи искључи-во у дневнополитичке свр-

хе. Да није тако, у протеклих седам година би они који су преговарали са представни-цима Приштине представили јасан план и за њега тражили подршку Народне скупштине. Умјесто тога, ми смо свједоци таблоидних ратова и лудила које се манифестује у фреска-

ма осликаним возовима и ан-тицивилизацијским таксама које уводе Вучићеви коали-циони партнери, наводи ССП.

Како се истиче, грађани од потеза Београда и Пришти-не имају само штету, без об-зира на то да ли су Албанци или Срби.

-Наша обавеза је да по-штујући Устав омогућимо свим грађанима Србије жи-вотни стандард какав имају остале државе Европе. Ми у Странци слободе и правде смо убијеђени да је предус-лов било каквог одрживог рје-шења и бољег живота поми-рење два народа. То је суштина Декларације коју смо усвоји-ли. Позивамо представнике власти да јавности презентују њихов „супериорни план”, али и да јавно прочитају Деклара-цију о помирењу два народа и на тај начин омогуће грађани-ма Србије да сами процијене који је прави пут за рјешење косовског проблема, наводи се у саопштењу.

(РТС)

Драган Ђилас

23п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . Балкан●свијет

ДИРЕКТОР ДОКУМЕНТАЦИОНО-ИНФОРМАЦИОНОГ ЦЕНТРА ,,ВЕРИТАС‘‘ САВО ШТРБАЦ ОЦИЈЕНИО

У Хрватској отворена сезона лова на Србе

■ Увијек је неколико десетина нових људи процесуирано тако што се отвори истрага, која прераста у оптужницу. То се стално ради, то је веома динамичан посао, сезона лова на Србе је нон-стоп отворена, нема ловостаја оцијенио је Штрбац

Директор Документа-ционо-информационог цен-тра „Веритас” Саво Штрбац изјавио је да је у Хрватској све вријеме отворена „сезона лова” на Србе и да се у четири жупанијска суда надлежна за ратне злочине скоро сва-кодневно суди припадници-ма српског народа. Штрбац је навео да нема седмице да се у сваком од тих жупанијских судова не суди двојици или тројици Срба у два до три предмета.

Он је подсјетио да је на по-следњем списку процесуира-них, који је Хрватска преда-ла Србији, било 1.396 имена, те да је од тога око 650 осуђе-них, а око 300 под истрагом.

Прије двије године, додао је Штрбац, оборен је рекорд са 86 нових лица оптужених за ратне злочине током једне године у Хрватској, док је про-шле године било нешто мање, али је годишњи просјек у по-следњих десет година 35 но-

вооптужених.- Још има доста тога - ове

године, као и претходних, увијек је неколико десети-на нових људи процесуирано тако што се отвори истрага, која прераста у оптужницу. То се стално нешто ради, то је веома динамичан посао, сезо-на лова на Србе је нон-стоп от-ворена, нема ловостаја - оције-нио је Штрбац.

Према његовим ријечи-ма, осим хиперпродуктив-ности, хрватско правосуђе одликује и јединствен метод

у вредновању исказа свједо-ка на суђењима за ратне зло-чине, јер је пракса показала да ако и један једини свједок Хрват да исказ супротан свје-доцима одбране Србима, суд ће сматрати да српска свједо-чења нису вјеродостојна.

Штрбац је објаснио да је тако, на примјер, осуђена медицинска сестра Зорана Банић, прво на 15, па на 10, а затим на шест година затво-ра у случају „Шкабрња” из новембра 1991. године, јер је суд повјеровао баки Хрвати-ци, старој око 80 година којој се учинило да је видјела Зо-рану, а није повјеровао свједо-ку Српкињи, која је призна-ла да је била на лицу мјеста.

-Војска и територијалци су извлачили старије људе, јер се пуцало на војску из сваке куће (у Шкабрњи) и скупи-

ли четрдесетак старијих и дјеце. Једна међу њих осам-десетак је рекла: „Па, зар оно није наша Зорана? Ко би ре-као да ће она у четнике” - ис-причао је Штрбац.

Он је додао да је свједок Нада Пуповац посвједочи-ла да је била на лицу мјеста, навела имена још двије при-сутне жене и нагласила да Зо-рана, коју је познавао читав крај, јер је прије рата редов-но долазила и давала инјек-ције, није била у Шкабрњи.

-Ми смо слали слику дру-ге жене, Јасне, која је била и која личи на њу, али бадава - они су је осудили. У случају „Шкабрња” осуђено је много људи. Зорана Банић изруче-на је из Швајцарске и није се противила изручењу, јер није имала везе са злочином... - појаснио је Штрбац. (РТРС)

аутобус остао без крова

Заплијењене копије

У БУГАРСКОМ ГРАДУ ПЛОВДИВУ

У САРАЈЕВУ СПРИЈЕЧЕН ШВЕРЦ ТЕЛЕФОНА МАРКЕ ,,НОКИЈА‘‘

Аутобус из Сјеверне Ма-кедоније остао је без крова у бугарском граду Пловдиву, када је возач неуспјешно по-кушао да прође испод ниског надвожњака.

Бугарски портал „Трафик њуз” објавио је да се тај инци-дент догодио јуче око седам сати.

У аутобусу није било пут-ника већ само двојица воза-ча. Од ударца је оштећен над-вожњак.

Грађани Пловдива су на друштвеним мрежама по-ставили шаљиве коментаре да је „аутобус постао кабрио-лет” и да је „спреман за љетњу сезону”. (РТРС)

Службеници Управе за индиректно опорезивање у Царинској испостави Сараје-во одузели су већу количину мобилних телефона због по-вреде интелектуалног влас-ништва и повреде жига. У са-радњи са колегама из Групе за спречавање кријумча-рења и прекршаја, Царин-

ска испостава Сарајево заус-тавила је увоз 1.400 мобилних телефона из Кине који својим изгледом асоцирају на робну марку мобилних телефона „нокија”. Тржишна вријед-ност привремено одузете робе се процјењује на 100.000 конвертибилних марака, од-носно 50.000 еура.

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА МЈЕШТАНА КИСЕЉАКА КОД ЗВОРНИКА

још увијек нико није одговарао за злочин ■ У злочиначком походу муслиманских снага, 26. маја 1992. године, убијени су Миладин Пет-

ровић, Бранко Ђокић, Милан Јовић, Рајо Стевић, Цвијан Петровић и Драго Трифковић, а рањена су још тројица Срба

Парастосом, полагањем вијенаца и паљењем свијећа на мјесном гробљу у Кисеља-ку код Зворника обиљежено је 27 година од злочина над шесторо мјештана Кисељака који су починили муслимани из оближњих насеља Витини-ца и Ковачићи. У злочиначком походу муслиманских снага, 26. маја 1992. године, убијени су Миладин Петровић, Бран-ко Ђокић, Милан Јовић, Рајо Стевић, Цвијан Петровић и Драго Трифковић, а рање-на су још тројица Срба. На-кон што су побили шестори-цу Срба, запалили су српско село Српска Витиница у које се до данас нико од Срба није

вратио и пет кућа у Кисеља-ку које су се налазиле у бли-зини мјеста злочина.

И поред бројних материјал-них доказа који су предати Суду и Тужилаштву БиХ, за

гнусан злочин над српским народом Кисељака још нико није одговорао што бол по-родица чини још већом. По-тврђује то и Стака Петровић, предсједница зворничке Ор-

ганизације породица поги-нулих и заробљених бораца и несталих цивила, којој су тог 26. маја комшије мусли-мани заклали супруга Мила-дина Петровића.

-Веома добро се зна ко је злочин починио, као што се зна и ко је наредио. То је ве-лико недјело учињено пре-ма српском народу за које још нико није одговарао и нажа-лост одговорни још нису изве-дени пред лице правде. Уко-лико заједничке институције желе суживот на овим просто-рима, неопходно је да почи-ниоци злочина над Србима почну одговарати - поручи-ла је Петровићева. (РТРС)

Парастос страдалим мјештанима

Жупанијски суд у Загребу

Саво Штрбац

У већини чланица Европ-ске уније јуче су одржани из-бори за Европски парламент. За будућност Старог конти-нента гласали су бирачи из 21 земље Уније. Предвиђа се изборни успјех нацио-налиста и ултрадесничар-ских група које ће с већим бројем посланика покуша-ти да врате овлашћења са Ев-ропске уније на националне владе. Мађарски премијер Виктор Орбан позвао је Мађаре да гласају „како би се зауставиле миграције не само у Мађарској него у ције-лој Европи.”

Предсједник Европске ко-мисије и некадашњи пре-мијер Луксембурга Жан Клод Јункер, који је јуче гласао, указао је на значај европских избора. „Сваки глас се рачуна”, поручио је Јункер на Твитеру.

Maђарски премијер Вик-тор Орбан је након гласања у Будимпешти навео да се нада да ће на европским из-борима антимигрантске сна-ге ојачати у цијелој Европи.

Истраживања показују да ће у новом сазиву најбројније

бити водеће снаге десног и лијевог центра, али да се оче-кује јачање популистичких и странака крајње деснице.

Пропорционално броју становника бира се 751 по-сланик: најмање их је из Малте и Луксембурга – шест, а највише из Њемачке – 96.

Вртоглави успјех, бар пре-ма анкетама, предвиђао се Европском савезу народа и нација – десној евроскептич-ној коалицији основаној на иницијативу лидера ита-лијанске Лиге, Матеа Сал-винија, а у којој су и Нацио-нални фронт Марин ле Пен и Алтернатива за Њемачку.

Нови сазив Европског парламента окупиће се већ 2. јула.

Први задатак биће да иза-бере новог предсједника Ев-ропске комисије, а касније и наследнике Федерике Мо-герини и Јоханеса Хана на позицијама које се баве про-ширењем и Балканом.

Фаворит за наследника Жан Клод Јункера је Ман-фред Вебер, лидер Европ-ске народне партије.

(РТС)

вебер фаворит за јункеровог наследника

У ВЕЋИНИ ЧЛАНИЦА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ОДРЖАНИ ИЗБОРИ ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ

Орбан са супругом на бирачком мјесту

Случај „Хрватска Дубица”Коментаришући недавну пресуду Жупанијског суда у Загребу

којом је, према наводима загребачког „Вечерњег листа”, петоро Срба осуђено на укупно 92 године затвора због наводног ратног злочина у Хрватској Дубици, Штрбац каже да је то случај који се води „већ сигурно” десет година у одсуству оптужених.

Он је навео како не сумња да се случај догодио, али да у „Верита-су” не знају да ли су ти људи убијени на описани начин и ко их је убио.

-Осуђени су дали службену одбрану, рекли да немају везе с тиме, и бадава је што је њих пет могло имати своје свједоке, довољно је да неки свједок каже да је и он прошао голготу, али да су га ипак пустили, па да му суд повјерује - истакао је Штрбац.

име стране24 Свијет п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

торнадо срушио хотелЗАПАДНО ОД ОКЛАХОМА СИТИЈА

Најмање двије особе су по-гинуле, а 29 је повријеђено на-кон што је торнадо уништио мотел и камп за приколице у Ел Рену, западно од Окла-хома Ситија.

Градоначелник Ел Рена Мет Вајт изјавио је да је 29 особа у болници и да има осо-ба у критичном стању, пре-носи АП.

Вајт је казао да су спасио-ци пронашли све особе из мо-тела, док је у кампу за при-колице потрага настављена.

Према његовим ријечи-ма, торнадо је направио „траг уништења” дугачак 3,2 кило-метра.

„Људи су изгубили апсо-лутно све”, рекао је Вајт.

Метеоролошка служба САД саопштила је да су за-биљежени вјетрови брзине од 179 до 217 километара на час.

Локалне ТВ станице јави-ле су да је торнадо сравнио са земљом читав хотел и да има мртвих.

Спасиоци су одмах кре-нули с акцијом спашавања људи заробљених под ру-шевинама.

Портпарол локалне поли-ције рекао је да је страдало више људи и да ће наставити да извлаче жртве из рушеви-на. (РТС)-(РТРС)

Сукоби с полицијом

ПРОТЕСТ У БРИСЕЛУ

На дан избора за Европ-ски парламент у Бриселу је одржан протест „Жутих прслука“. На протесту је до-шло до сукоба сполицијом која је користила бибер спреј. Више стотина демонстрана-та одржало је протест против друштвене неправде.

На више мјеста било је су-коба са полицијом, а ухапше-но је неколико људи.

Сукоби су се десили у бли-зини сједишта ЕУ. (РТС)

МИНИСТРИ СПОЉНИХ ПОСЛОВА ДВИЈЕ ЗЕМЉЕ САГЛАСНИ

иран и ирак против вашингтонаИранци ће се бранити про-

тив било какве војне или еко-номске агресије, изјавио је министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад За-риф и позвао европске држа-ве да учине више за очување нуклеарног споразума који су потписале са Техераном.

Говорећи на конферен-цији за новинаре у Багдаду са својим колегом из Ира-ка Мохамедом Али Алха-кимом, Зариф је саопштио да његова земља жели да из-гради уравнотежене односе са својим сусједима у Арапс-ком заливу и да је предложе-

но потписивање споразума о ненападању.

Алхаким је рекао да се „Ирак слаже са Ираном и вољан је да дјелује као по-средник између свог сусје-да и Сједињених Држава”.

-Ми говоримо врло јасно и искрено да се противимо једностраним радњама које предузимају Сједињене Др-жаве. Ми стојимо уз Ислам-ску Републику Иран, изјавио је Алхаким. (РТС)

Зариф и Али Алхаким

ЛОНДОН – Британска пре-мијерка Тереза Меј најављује да ће се 7. јуна повући са функ-ције предсједнице странке Торијеваца. Тиме су јој од-бројани дани и на функцији премијерке. Хаос са Брегзи-том се наставља.

Према овом плану, Тере-за Меј би за вријеме посјете предсједника САД Доналда Трампа још требало да буде премијерка (од 3. до 5. јуна): она је најавила да ће вршити службену дужност док се не изабере њен наследник на функцији. Рекла је и да је то већ саопштила и краљици Елизабети II.

– У најбољем интересу др-жаве је да неки други пре-

мијер изведе Велику Брита-нију из ЕУ – рекла је Тереза Меј. Своје саопштење у Дау-нинг стриту је завршила об-ливена сузама.

На крају премијерка Ве-лике Британије одлази с функције због интерних партијских спорења у ње-ној конзервативној партији. Тереза Меј је слиједила свој циљ – с невјероватном упор-ношћу, како би рекли њени малобројни партијски прија-тељи, или с бескрајном тврдо-главошћу, како би рекли њени противници.

Хтјела је да некако прогу-ра кроз Доњи дом споразум о изласку Велике Британије из ЕУ, иако у њему већ одав-

но није имала већину. Након тога је хтјела да својевољно по-днесе оставку – тако је барем обећала.

Но, следећу фазу Брегзита, преговоре о будућим односи-ма са ЕУ, треба да преузме њен наследник или наследница.

Посланици су три пута рекли не споразуму који би Великој Британији омогућио уређен излазак из ЕУ. Парла-мент је био потонуо у хаотич-но гласање.

Тереза Меј је морала да од-ложи гласање у марту и ап-рилу, како би од ЕУ тражила још времена. Прије само не-колико дана предузела је по-следњи, како је сматрала „од-важан” покушај, да спорни споразум о Брегзиту учини примамљивим за парламент.

Међутим, одмах су зарла-укали и противници и заго-ворници Брегзита.

Раније су преговори са опо-зиционом Лабуристичком партијом неславно пропали.

Прије референдума о из-ласку Уједињеног Краљев-ства 23. јуна 2016, Тереза Меј је била у редовима оних који су опомињали. Она је заговара-ла останак у Европској унији. Након што је тадашњи пре-

мијер Дејвид Камерон на-кон референдума поднио оставку, тадашња минис-тарка унутрашњих послова се осјећала одговорном да земљу уредно изведе из Ев-ропске уније.

Када се уселила у Даунинг стрит 10 сковала је флоскулу „Брегзит значи Брегзит”. Она

је осигурала да ће поштова-ти и спровести народну вољу изражену на референдуму. Ову реченицу је константно понављала приликом сваког јавног наступа и током свих преговора који су вођени у Бриселу; чак и када је поста-ло јасно да би Брегзит могао да буде много компликова-нији него што су то Британ-ци могли и да замисле. То јој је врло брзо донијело надимак „Меј-бот”, што ће рећи да је у питању мјешавина робота и политичарке.

Након само девет мјесеци на функцији Меј је позвала на одржавање пријевремених избора. Она се понадала да ће тако ојачати своју позицију у преговорима о Брегзиту. Но, догодило се управо супротно. Избори су били катастрофа за премијерку и њену Конзер-вативну партију, која је изгу-била 13 посланичких мјеста у парламенту. Меј је стога с муком морала да формира мањинску владу, а била је упућена и на подршку сје-верноирске протестантске партије ДУП.

У вријеме док је била на мјесту премијерке у Великој Британији се догодило више терористичких напада. Онда је још дошло до пожара у јуну 2017, у 24 спрата високом Грен-фел торњу, у којем су животе изгубиле 72 особе.

(NN/dw.com)

Она је од самог почетка била критикована, и то не само од дуго-годишњих заговорника Брегзита, већ и од стране својих партијских колега.

Њена „бијела књига” о будућим трговинским везама са ЕУ је такође била предмет спорења. Наиме, њен план да након изласка Велике Британије из ЕУ и даље важе заједничка трговинска правила, односно зона слободне трговине, на крају је резултирао оставком министра иностраних послова и једног од најгласнијих заговорника Брегзита, Бориса Џонсона, као и министра за Брегзит Дејвида Дејвиса.

Касније су министарка за рад Естер Меквеј и више државних секретара поднијели оставке због тога што нису били сагласни са оним што је Тереза Меј постигла у Бриселу. А када је и Дејвисов наследник Доминик Раб у новембру 2018. поднио оставку, са Сти-веном Берклијем Британија је за само двије године добила трећег Брегзит-министра.

Тереза Меј остаје на водећој функцији све док Конзервативна партија не нађе лидерку или лидера, који би онда дошао на функ-цију премијера. За сада је највјероватније да ће „тврди” заговорник Брегзита Борис Џонсон доћи на власт. Џонсон је прилично омиљен у бази партије, али је 2016. одбио да буде Камеронов наследник.

Укупно ће се за руководећу функцију партије пријавити 15 торијеваца, а међу њима и некадашњи министар Брегзита. Али би и премијеру Борису Џонсону, који је у Бриселу прије свега правио испаде са тешким слоганима, било тешко да поново преговара о споразуму о изласку из ЕУ. Тако би остао тврди Брегзит без споразума и са тешким последицама, како за Уједињено Краљевство, тако и за ЕУ. У овом тренутку је термин за излазак из ЕУ предвиђен за 31. октобар у поноћ.

Остаје на водећој функцији све док Конзервативна партија не нађе лидера

Тереза Меј одлази, хаос с Брегзитом се наставља

БРИТАНСКА ПРЕМИЈЕРКА БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ НА ФУНКЦИЈИ ЗА ВРИЈЕМЕ ТРАМПОВЕ ПОСЈЕТЕ

Тереза Меј

”У овом тре-нутку тер-мин за из-

лазак из ЕУ је пред-

виђен за 31. октобар у

поноћ

Критике од самог почетка

Људи и догађаји 25п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

монахиња Синклитикија и иСкушеница Ранка учиниле да БањСки манаСтиР и поРед непРиСтупачног теРена и СлаБе наСељеноСти околних Села оживи захваљујући Биљној апотеци

Бог је Сомини дао да буде ботаничка башта

Сомина у никшићкој општини спаја два племена – Бањане и Голију. Ова пла-нина је пуноћу добила прије 18 година када су вјерници на њој саградили манастир који је метох манастира Косијере-во, у Петровићима. На бањској „Тавор гори” никла је прелије-па светиња Преображења Гос-подњег о којој својим трудом

брину монахиња Синклити-кија и искушеница Ранка. Удаљеност и неприступачан терен, сурове зиме на надмор-ској висини од око 1.600 мета-ра и слаба насељеност у окол-ним селима довољно говоре о њиховој жртви да манастир живи. Црквена звона и Божја ријеч у тој његовој подстани-ци, како је назвала Нишлијка,

др Тања Продовић, коју смо затекли у манастиру, редов-но се чују. Сестринство је од недавно одлучило да благода-ти које, иако сурова, Сомина пружа подијеле са другима, првенствено онима којима је помоћ потребна. Формирале су биљну апотеку у којој од љековитог биља из нетакну-те ризнице праве разне љеко-вите препарате.

– Како бих иначе опстала у пустињи да није биљака? Бог је Сомини дао много тога, она је права ботаничка башта, али и апотека за оне који желе да се природом лијече, каже у разговору за „Дан” Синкли-тикија која је лани прими-ла монашки постриг у Пре-ображењском манастиру на Сомини.

О љековитим биљкама учила је кроз школовање, а највећу помоћ имала је од игу-мана тог и косијеревског ма-настира архимандрита Арсе-нија. Почела је са соковима, слатким и ликерима од шум-

ског воћа како би дочекала у Сомини ријетке госте.

– Уз помоћ игумана Арсе-нија почела сам да сакупљам биље у планини и правим са-пуне, па и разне препарате. Сада је то већ за нас двије ве-лика палета производа, који-ма ће најбоља реклама бити када их други пробају, па им помогне, а одавде може само да буде на добро, истиче она.

У манастирском ком-плексу нема струје, а скром-но освјетљење даје им соларни панел, немају никакве „модер-не“ апарате, живе како Бог на-лаже и околности дозвољавају. Све што сестре направе и спе-цифично је јер се израђује искључиво ручно почев од брања, сјецкања, цијеђења, па до коначне припреме.

– Мотив да ово радимо, осим да помогнемо други-ма, је сте и наша намјера да помогнемо и допринесемо овој светињи. Желимо да уз конак градимо капелицу од дрвета посвећену Мајци Бо-жојој, да имамо гдје служи-ти током зиме.Овдје је веома сурова зима, велики сњегови, а температуре ваздуха неријет-ко су чак и испод 20 степени. Кад је тако вријеме нас двије служимо у трпезарији, а игу-ман кад дође служба је у мана-стирској цркви. Жртвује се и то може само он, није лако га-зити снијежне намете десетак километара од главног пута до манастира, али се не жали ни он, ни ми, прича сестра Син-клитикија.

План Божјих слушкиња је и

да ове године у Божјој подста-ници оформе и мали воћњак, са сортама које ће бити могуће узгајати на тој надморској ви-сини. Тај програм, кажу сес-тре, биће намијењен „малој и великој дјеци”, да им чешће дођу на службу и у посјету, па да их послуже здравим воћем и соковима.

– Желимо да се и други ра-дују овим Божјим даровима које пружа соминска светиња, да буде угодно и Богу и нама, и Мајци Божијој којој ћемо од овог нашег труда градити ка-пелу. Хоћемо да остане нешто од наших руку, да и ми себе уградимо. Наша мала жртва подстаћи ће и друге, јер љубав када се даје она се само умно-жава и шири, истакла је наша саговорница. Б.Брашњо

Синклитикија и Ранка са гостима из Ниша

Манастир Преображења Господњег на планини Сомини

некадашњи ученици хтш „СпаСоје РаСпоповић” након 25 година „поново” у школСким клупама

да останемо дјеца без обзира на свеГенерација 1993/1994.

ХТШ „Спасоје Распоповић”, након четврт вијека окупи-ла се да прослави годишњи-цу матуре. Сусрет препун емоција, обиљежило је дру-жење и присјећање ра разне догодовштине проведе не у учионицама, школским клу-пама, холовима. Као некада, сјели су у клупе гдје су про-вели незаборавне моменте и које су обиљежиле важнaн пе-риод у њиховим животима.

Ова прослава је организо-вана највише захваљујући Биљани Мешер, а колико је тешко у данашње вријеме по-ред разних техношких олак-шица окупити школске дру-гове и другарице, она каже да колико год дјеловало лако, за-

право није тако.– На први мах постаји ве-

лика заинтересованост и одушевљење, али како се ближи датум окупљања тај занос јењава. И колико год се трудили да стимулише-мо људе причама из претход-них окупљања доста њих ос-таје ипак кући – каже Биљана Мештер.

Ово је било прво окупљање генерације на нивоу шко-ле после 25 година, док се, каже Биљана њено одјељење у којем је учила окупља-ли два пута раније. Самим повратком у школске клупе, прича Биљана, навиру снаж-не емоције.

Сваки ће бивши ђак при-знати, да добре оцјене и ус-

пјешно владање нису ништа при најљепшим успоменама, а то су безазлени несташлу-ци које је неко од другова или другарица направио, а по-себно се препричавају цита-ти професора који се никада неће заборавити, а сви зајед-

но могу стати у једну књигу.– Ово је предиван сусрет

који даје велику и искрену ра-дост. Сусрет који нас подсјећа на дивно проведено заједнич-ко вријеме, које је било прије 25 година, али опет вријеме које као да је било јуче. Пос-

лије тог сусрета желимо да наше окупљање буде сваког дана. И како каже Меша Сели-мовић „Да останемо ово што смо. Сјутра. И увијек. Дјеца. Не велики, не одрасли. Да се не завлачимо свако у своју

љуску, да једно другом не допуштимо да будемо оно што нијесмо, да се не гледамо вучјим очима и да се увијек препознамо кад се сусретне-мо” – закључила је Биљана.

У.С.

Поново заједно испред школеДа се обнове лекције...

Нишлије др Тања Продовић, њени брат и снаха Бојан и Александра, која је дипломирани хемичар, у Сомину су дошли и због провјере препарата који су добили високу оцјену.

– У свим књигама духовних отаца каже се да је Бог за сваку болест дао по једну биљку. Кроз руке ових сестара Бог овом народу даје лијек и треба га искористити јер је, барем за мене, до сада невиђен. Посебно истичем тинктуру од кипровине која је њихов највећи изум, истакла је др Продовић.

Младу хемичарку посебно је фасцинирао начин на који се биље обрађује у манастиру,

а који се одавно више нигдје не примјењује. Препарати имају изузетно високу концентра-цију биљака, а праве се искључиво „хладним цијеђењем” чиме се у потпуности задржавају сва љековита својства. Основа им је маслиново уље, у које додају етерична, а уз биље и активни угаљ и глину.

– Нема те скупоцјене креме која се прави индустријски да може имати емулзију као ове из „соминске апотеке”, иако то сестре све раде ручно, без икаквих апарата...

Како дјелују лични сам примјер, казала је Александра Продовић.

нишлије провјериле квалитет препарата

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .32 Маркетинг

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .II спорт

Лазар Марковић никако да врати ка-ријеру на прави пут. Током полусезоне про-ведене у Фуламу оди-грао је само једну утак-мицу за лондонски састав па ће овог љета покушати да пронађе клуб у којем ће имати већу минутажу.

Белгијски медији наводе да је за повременог репрезента-тивца Србије заинтересован Гент и да су већ обављени први разговори ка реализа-цији овог трансфера. Медији наводе да је Марковић недавно понуђен Генку, заин-тересован је био и Стандард, али су се ови клубови „охладили“ па ће „нови живот“ покушати да пронађе у Генту.

Некадашњи фудбалер Партизана већ је играо у Белгији за Андерлехт, али је већи дио полусезоне пропустио због недовољ-не припремљености, а укупно је сакупио осам мечева за клуб из Брисела уз један постигнут гол.

У дресу репрезентације Србије, Марко-вић је до сада одиграо 22 утакмице и три пута је био стријелац.

Фудбалски клуб Раднички из Ниша демантовао је наводе београдских медија да ће се у том клубу деси-ти „егзодус” и истакао да ће окосница екипе остати на „Чаиру”.

– Многи медији пренијели су у пе-так вијест да ће се у Фудбалском клубу Раднички десити егзодус и да ће тим бити доста слабији наредне сезоне, али то није тачна ин-формација. Окосница екипе из прошле сезоне остаће у Нишу, доћи ће и адек-ватна појачања, а за одласке појединих играча се одавно знало, тако да ће њи-хове замјене бити довођене плански – наводи се у саопштењу Радничког.

Како се додаје, већина првотимаца која је изнијела терет тек завршене сезоне, у којој је Раднички постао вицешампион државе, под уговором је са клубом и они ће га предводити и наредне сезоне.

Подсјећамо, Нишлије су под командом Ненада Лалатовића, након дуго година успјеле да раздвоје „вјечите” ривале на табели.

Након што jе потврдио растанак са Си-мом Крунићем, Чукарички jе реаговао бр-зо и договорио сарадњу са тренером коjи ће водити „брђане“ следеће сезоне. Нови шеф стручног штаба jе Александар Веселино-вић, коjи jе потписао jедногодишњи уговор, а са њим jе на Баново брдо стигао и помоћ-ни тренер Душан Ђорђевић. Уколико обjе стране буду задовољне сарадњом, постоjи опциjа продужетка и по истеку уговора.Ве-селиновић jе пуних осам година као тренер радио у фудбалскоj академиjи Ростова, по-том jе самостално водио литванску Судуву, а у Србиjи jе тренирао Спартак и Воjводину.

флеш

Лазар Марковић

Марковић близу преласка у Гент

Нема одлазака са „Чаира”

Веселиновић умјесто Крунића

Последња службена утакмица у још једној трофејној сезони Сутјес-ци је донијела другу побједу над највећим ривалом.

На шест одиграних утакмица са Подгоричанима Никшићани нису осјетили горчину пораза, четири су окончане без побједника. Дерби није имао резултатски значај, али нити једне секунде није одигран у ревијал-ном тону. Фудбалери, стручни штаб на челу са Николом Ракојевићем још једном су се уписали у историју, а навијачима донијели велику ра-дост. Сезонска завјеса је спуштена

на стадиону највећег ривала, уз до-бру игру, уз тријумф, уз још једно показивање моћи.

– Побједом у највећем црного-рском дербију и службено смо за-кључили још једну шапионску се-зону. Да је неко и унапријед писао сценарио, вјероватно не би могао овако савршено све испланирати, тријумф над екипом Будућности била је задњи чин, а и ја сам ето по-стигао гол. Одиграли смо стварно добро. Пронашли смо добитну фор-мулу, препустили смо иницијати-ву домаћинима, а из контре тра-жили пут ка цијелом плијену и

ето знали смо да искористимо шансе. Паметно, тактички стиг-ли смо до тријумфа. Зиста лијепа побједа. Пресрећни смо, помало и уморни, али је прелијеп осјећај шампионску сезону окончати на овај начин. Били смо концентри-сани, добро расположени. Тако смо на најљепши могући начин заокру-жили учинак у сезони која je оста-ла иза нас. Били смо расположени за игру, није мала ствар постићи два гола на терену Подгоричана. – рекао је Милутин Осмајић, стрије-лац првог гола за Сутјеску.

На питање да ли се надао одбрани титуле, Милутин одговара:

– Феноменалан је осјећај освоји-ти, односно одбранити титулу. Имали смо доста проблема на стар-ту сезоне и нисмо могли ни да за-мислимо да ћемо са великом разли-ком закључити и ову трку. Награда за наш рад и учинак је морала да дође. Увијек је право вријеме за ису-пуњење снова, никад није рано, али ни касно. Врло битно за све наше успјехе било је то што смо сви го-тово беспрекорно били прилагође-ни захтјевима тима – закључио је Милутин Осмајић. Б.К.

сезона која ће се дуго памтити

Морало је боље

■ Прелијеп је осјећај шампионску сезону окончати на овај на-чин. Није мала ствар постићи два гола на терену Подгоричана – рекао је Милутин Осмајић

СУТЈЕСКА ПОБЈЕДОМ ПРОТИВ БУДУЋНОСТИ СТАВИЛА ТАЧКУ НА ПРВЕНСТВО

БУДУЋНОСТ У ПОСЛЕДЊЕМ МЕЧУ У СЕЗОНИ РАЗОЧАРАЛА

Заслужено славље Никшићана

Милош Драгојевић

Кадеткиње Младости

Кајевић: Задовољан сам

Титула за Младост 2015

ПЕТРОВАЦ ОСВОЈИО БОД У ПОДГОРИЦИ

ОКОНЧАНА ЖЕНСКА КАДЕТСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА

Играчки ослабљена еки-па Петровца, без чак седам првотимаца, успјела је да освоји бод у мечу са екипом ОФК Титограда. Била је ово утакмица која је за домаћина значила пуно, јер су јурили побједу, ослушкујући ције-ло вријеме резултат меча Зе-та-Ловћен, у жељи да освоје трећу позицију. Млади састав тренера Рудолфа Марчића, за разлику од утакмице са Ис-кром, дао је много више, ус-пјешно су парирали домаћој екипи, и на крају се вратили

са бодом који их је на крају првенства „усидрио” на по-зицији седам.

–Играли смо добро, и тако на најбољи начин за-вршили сезону. Могли смо и ми да побиједимо, али и Ти-тоград је имао својих прили-ка које нису искористили. За нас је овај резултат по-вољан. Сад нам слиједи пау-за, одмор, и наравно анали-за урађеног у овогодишњем првенству – казао је искусни дефанзивац Демир Кајевић.

Д.С.

Фудбалерке Младости 2015 освојиле су женску кадетску лигу Црне Горе. Подгоричан-ке су у финалу одиграном јуче на Старом аеродрому резулта-том 2:0 савладале Економист из Никшића. Пред нешто више од 100 гледалаца, виђена је одлична утакмица, а екипа Младости је у финишу утакмице сломила от-пор свог противника. Голове за тим који води Зоран Перковић,

постигле су Јелена Петровић и Ивана Чађеновић. Подсјећамо, Младост 2015 је у полуфиналу, које је играно прије седам дана, била боља од Брезнице (2:0), док су Никшићанке славиле против Обилића – 8:1.

Пехар побједничком тиму предао је Душко Лучић, пред-сједник Комисије за женски фудбал Фудбалског савеза Црне Горе. Д.П.

На затварању фудбалске сезоне у Црној Гори, Будућ-ност је у дербију поражена од Сутјеске. Шампион је славио са 2:0, али се од домаћег тима свакако очекивало више. Ако ништа друго, престиж је мо-рао да буде главни мотив изабраника Бранка Брно-вића, а њега није било. Нема оправдања ни за то што је Бу-дућност играла без половине стандардних првотимаца, јер је су и Никшићани били у ис-тој ситуацији.

– Свакако да је могло боље. Када се изгуби никако се не може бити задовољан, али ова утакмица може да нам буде велика поука пред меч у финалу купа против Ловћена. Иако смо без скоро половине стандардних пр-

вотимаца, могли смо и мора-ли боље, поготово у заврш-ници, гдје смо требали бити одлучнији и концентриса-нији – сматра голман Будућ-ности Милош Драгојевић.

У четвртак увече вас оче-кује финале купа?

– То је меч у који мора-мо ући потпуно концен-трисани, одлучни, са пуно самопоуздања и да покаже-мо карактер. То је обавеза према нама самима, пре-ма клубу и навијачима, да јасно ставимо до знања да нам је освајање купа циљ. Очекујем велику подршку публике, наших вјерних на-вијача, како би ову сезону ус-пјешно привели крају – по-ручио је Драгојевић.

Митар Радуновић

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 . спорт III

Шеф стручног шта-ба Партизана Саво Милошевић најавио је да ће појачања за наредну сезону углав-ном тражити из клу-бова који наступају у Суперлиги Србије. „Цр-но-бели” вјерују да ће током љета ангажова-ти барем два нова на-падача. Наравно, доста ће зависити и од тога да ли ће Рикардо Го-меш напустити Хумску, као и од статуса повратника са позајмице Огњена Ожего-вића, који је полусезону провео у Арсе-налу из Туле.

Према писању„Спортског журнала” један од њих могао би да буде фудбалер Ибрахим Ндиаје. Ради се о члану Напрет-ка, који је био један од најбољих играча у Суперлиги Србије. Сенегалац има 24 го-дине, а за Напредак је у 152 меча пости-гао 43 гола. Имао је и кратку авантуру у Рандерсу, а може да игра на више пози-ција у нападу.

Поред њега, црно-бели жели да доведу Уроша Витаса, некадашњег штопера Ра-да, Гента и Мехелена, а сада члана Ирти-ша из Павлодара.

Иако је било шпе-кулација да ће се на-редне сезоне обнови-ти сарадња Синише Михајловића и Аде-ма Љајића у Серији А, од повратка српс-ког репрезентативца у Италију нема ништа. Бар не овог љета. Јер, из Турске је стигла ин-формација да је Бе-шикташ одлучио да откупи Љајићев уго-вор од Торина за 6,5 милиона еура. „Bein Sports” такође открива да ће се Љајић оба-везати на трогодишњу сарадњу са клубом у чијим је редовима одиграо протеклу се-зону као позајмљени фудбалер Торина. Ос-тавио је одличан утисак – на 33 утакмице је постигао девет голова, уз 14 асистенција, па је сарадња продужена на обострано за-довољство.

„Црно-бијеле” из Истанбула, овај Љајићев трансфер из Торина укупно ће коштати 7,75 милиона еура, јер су већ пла-тили Италијанима 1,25 милиона прошле године, како би позајмица била реализо-вана. Останак у Бешикташу је пун погодак за некадашњег играча Партизана.

Фудбалски клуб Вардар неће моћи да учествује у европским такмичењима у се-зони 2019/2020, потврдила је Фудбалска федерација Сјеверне Македоније (ФФМ). Комисија за жалбе ФФМ одбила је жал-бу Скопљанаца и потврдила одлуку Ко-мисије за лиценцирање да македонском вицешампиону не додијели лиценцу за наступ у такмичењима (УЕФА) у пред-стојећој сезони.

Одлука Комсије за жалбе за лиценце је коначна, а према наводима медија, Вар-дар није добио лиценцу за европска так-мичења због дугова и неуспуњавања низа финансијских обавеза. Нема сумње да је ово велики ударац за македонског гиганта.

флеш

Ибрахим Ндиаје

Адем Љајић

Милошевић жели Ибрахима Ндиајеа

Љајић остаје у Бешикташу

Вардар без европе

Најбоља фудбалска репрезента-ција Црне Горе почеће данас при-преме за утакмице са Косовом и Чешком, у склопу квалификација за Европско првенство 2020. године. „Црвени” ће први тренинг обавити у 18 сати у Кампу на Старом аеродро-му, а очекује се да селектору Љубиши Тумбаковићу на располагању буде већи дио играча, јер су национални шампионати завршени.

Подсјећамо, селектор Тумбако-вић је прије неколико дана објавио

списак играча на које рачуна за ове мечеве. На њему је 28 имена, а то су: голмани: Данијел Петковић (Ло-ријен), Милан Мијатовић (Будућ-ност), Дамир Љуљановић (ОФК Ти-тоград); одбрамбени играчи: Стефан Савић (Атлетико Мадрид), Марко Симић (Пахтакор), Жарко Тома-шевић (Остенде), Адам Марушић (Лацио), Филип Стојковић (Црвена

звезда), Борис Копитовић (Чукарич-ки), Ристо Радуновић (Астра), Игор Вујачић (Зета); везни играчи: Нико-ла Вукчевић (Леванте), Марко Вешо-вић (Легија Варшава), Владимир Јо-вовић (Јаблонец), Марко Јанковић (СПАЛ), Александар Шћекић (Пар-тизан), Мирко Иванић (Црвена звез-да), Марко Бакић (Мускрон), Небој-ша Косовић (Каират), Александар Бољевић (Васланд Беверен), Сеад Хакшабановић (Норчепинг), Лука Мирковић (Будућност), Стефан Лон-

чар (Истра), Вукан Савићевић (Вис-ла Краков), Дени Хочко (Фамаликао), Душан Лагатор (Сочи); нападачи: Фа-тос Бећирај (Макаби Нетања) и Сте-фан Мугоша (Инчон јунајтед).

Пола сата пред излазак на терен, медијима ће се обрати један играч или члан стручног штаба и изније-ти очекивања пред предстојеће дуеле.

Д.П

Крећу припреме за јунске обавезе

■ Дрезга – Цетиње 0:0

ФУДБАЛСКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЦРНЕ ГОРЕ ОКУПЉА СЕ ДАНАС У ПОДГОРИЦИ

НИКОЛА КРСТОВИЋ СЕ ОПРОСТИО ДРЕСА ЗЕТЕ, ЗВЕЗДА СЛЕДЕЋА ДЕСТИНАЦИЈА

„Црвени” од данас у тренажном процесу

Никола Крстовић

Галвез на Маракани, чека се Томане

Цетињанима слађа половина

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА КАПАРИСАЛА ПРВО ПОЈАЧАЊЕБАРАЖ ЗА ПОПУНУ ДРУГЕ ЛИГЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Црвена звезда је обез-биједила прво појачање у љетњем прелазном року. Према писању „Моцарт-спорта”, редове српског шам-пиона појачаће шпански

дефанзивац Алехандро Гал-вез, који има статус слобод-ног играча. Доскорашњи штопер Рајо Ваљекана у наредним данима доћи ће у Београд и комплетираће трансфер, за који је наво-ди се најзаслужнији нека-дашњи спортски директор „црвено-белих” Зоран Стоја-диновић. Галвез има 30 го-

дина, а током каријере играо је, између осталих, и за Спор-тинг Хихон, Вердер из Бре-мена, Еибар и Лас Палмас.

Управа шампиона Србије послала је јуче понуду за не-

кадашњег младог репрезен-тативца Португалије Тома-неа, који наступа за Тонделу. Томане има 26 година, који је у дресу прволигаша Пор-тугалије постигао 21 гол на 63 сусрета. Током каријере је, уз Тонделу, наступао и за Гимараеш, Лимианос, Ду-избург, Панетоликос, Ару-ку. Д.П.

Стадион: Зоре у Спужу. Гледалаца: 300. Судија: Владан Којовић (Подгори-ца). Жути картони: В. Радоњић (Дрез-га), Латковић, Биговић, Мартиновић, Батрићевић (Цетиње).

ДРЕЗГА: Мараш, Шћекић, Јова-новић, Богићевић (Вукчевић), Шу-њевић, Петровић, В. Радоњић Н. Радоњић, Рогошић (Цаушевић), Павковић, Ћосовић (Спахић).

ЦЕТИЊЕ: Бауковић, Марковић, Та-тар (Кнежевић), Латковић (Вулаш),

Петричевић, Ђикановић (Вујовић), Мартиновић, Батрићевић, Радуло-вић, Шоћ, Биговић.

Фудбалери Дрезге и Цетиња играли су 0:0, у другом колу баража за попуну Друге лиге. Бодом су задовољнији гос-ти, који сада на свом конту имају чети-ри бода. Прије почетка меча, предсјед-ник такмичарске комисије Удружења клубова Центар Веско Миличковић, уручио је капитену домаћих пехар за освојено прво мјесто у лиги. Д.П.

Зета је изборила пласман у Европу, а један од најзаслуж-нијих за тај успјех је Никола Крстовић. Деветнаестого-дишњи нападач постигао је 17 голова, понио титулу најбољег стријелца Црне Горе и пока-зао да је играч за много веће домете. А он ће то већ од овог љета пробати да се докаже у Црвеној звезди. Никола је у суботу последњи пут обукао дрес Зете, а од средине јуна за-дужиће „црвено-белу” опре-му шампиона Србије.

–Прије почетка сезоне поставили смо циљ, а то је да пробамо да са најмлађом екипом у лиги изборимо Европу. На полусезони смо били на диоби другог мјеста, у паузи мало промијенили екипу, добили новог трене-ра... Имали смо добар други дио сезоне, борили смо се за трећу позицију и на крају је изборили. Када је моја игра у питању, окитио сам се ти-тулом најбољег стријелца, што ми је био циљ, а уз то,

дошао је и трансфер у Звез-ду – рекао је за „Дан” Никола Крстовић.

Зна млади нападач да га у Звезди чека напоран рад.

–Чека ме велики изазов. Звезда је прошле године иг-рала Лигу шампиона, а на-дам се да ће и ове године исто бити. Биће тешко снаћи се у тако великом клубу, јер имају на располагању 30 врхунских играча.

Прије одласка у Звезду, Кр-стовића чекају обавезе у мла-дој репрезентацији.

– Пријатељска утакмица са Грузијом је загријавање за Казахстан, који нас очекује 10. јуна. Од ове репрезенат-ције се очекује много, зато треба да уђемо у сусрет са Казахстаном како треба и да побиједимо. Свака утак-мица треба да нам буде као финале – поручио је Никола Крстовић, који је у дресу Зете на 92 утакмице постигао 40 голова.

Д.П.

Екипа Дрезге

Фудбалери Инђије су нови суперлигаш Србије. У реванша баража, Инђија је поражена у Врању од Динама са 0:2, али јој је тријумф у првом мечу од 3:0 био довољан за пролаз. Оба гола за Врањанце на овом мечу постигао је Димитров, у 43. и 63. минуту.

Поред Инђије, пласман у Суперлигу раније су обезбиједили Бачка Топола и Јавор.

Инђија у Суперлиги

Чека ме велики изазов

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .IV спорт

Мијења град, не и земљу – Един Џеко од наредне се-зоне биће вођа напада Инте-ра из Милана. Ову информа-цију као ексклузивну објавио је италијански Скај Спорт (Sky Sport) наводећи да су се око трансфери два клуба већ до-говорила. Италијански медиј је пренио и неке детаље – на-водно је репрезентативац Бос-не и Херцеговине пренио чел-ницима екипе из Рима да, по

истицању уговора 2020. го-дине, не жели да продужи сарадњу. Искусни нападач је 2015. из Манчестер Ситија дошао на позајмицу у клуб из Рима, који га је следећег љета откупио. Ове сезоне постигао је 14 голова и имао осам асис-тенција у 39 утакмица у дре-су Вучице.

Процјена Трансфермаркта је да Един Џеко на тржишту вриједи око 23 милиона еура.

Фекир одлази

Џеко прелази у Интер

ПРЕДСЈЕДНИК ЛИОНА ПОТВРДИО

ПРВИ ВЕЛИКИ ТРАНСФЕР У ИТАЛИЈИ

ИТАЛИЈА СЕРИЈА А – 38. КОЛО

Интеру славље, Емполију сузе

Неће га спречавати – Набил ФекирСигурно је да тражи „већу

средину”, јачу лигу од Фран-цуске, нови изазов у карије-ри – врло добри нападач Набил Фекир у љетњем пре-лазном року напушта редо-ве Олимпика из Лиона. Ову информацију потврдио је предсједник Лавова Жан Мишел Ола:

- Захвални смо Набилу на свему што је дао клубу, али имамо споразум и мо-

рамо да га пустимо да оде, казао је предсједник Лиона француским медијима на-кон завршетка сезоне у којој је овај тим освојио треће мјес-то иза ПСЖ-а и Лила.

Набил Фекир је прошле сезоне скоро завршио све око преласка у редове Ливерпу-ла – тај трансфер је био до-говорен за 50 милиона еура али је управо Ола засуставио коначну реализацију.

Реакција Пеп Гвардиоле била је жестока – три пута је одречно поновио да не по-стоји никакав контакт из-међу њега и било ког клуба иако су италијански медији помпезно најавили да преу-зима Јувентус.

Клуб из Торина није се ог-лашавао по том питању, муд-ро су ћутали али су промо-цију у клупском музеју одложили за 14. јун и тада ће се појавити нови тренер. А то ће бити Маурицио Сари, још увијек менаџер Челсија са којим у сриједу вече игра последњи, и најзначајнији меч у сезони – у финалу Лиге Европе у Бакуу састаје се са Арсеналом.

Послије годину дана Сари

се враћа у италијански фуд-бал – прије него је преузео екипу Челсија овај стратег водио је Наполи, прије тога и Емполи.

Према наводима из ита-лијанских медија, Сари је пристао на плату од седам милиона еура, али детаљи нису објављени па се не зна сигурно да ли је тих седам милиона еура фиксно или је у питању шест милиона плус одређени бонуси.

Сари има жељу да се мир-ним путем разиђе са Чел-сијем, али уколико Роман Абрамович не буде пристао ни на једну понуду, италијан-ски стручњак ће на своју штету прекинути сарадњу и постати тренер Јувентуса.

Спуштена је завјеса на сезону у Серији А – драма је достизала врхунац на четири меча у којима се одлучивало о путници-ма у Лигу шампиона и Серију Б. И ништа непредвиђено није се догодило – Интер и Аталанта искористили су домаћински терену у дуелима са Емполијем и Сасуо-лом па су за себе обезбиједили учешће у на-редној сезони европске фудбалске елите, из Италије правиће друштво Јувентусу и Наполију. Емполи је због слабије гол раз-лике ипак морао у нижи ранг такмичења. Посебно је било занимљиво у Милану – два голмана, Хандановић и Дабровски, чини-ли су чудо на обје стране али више среће имао је Интер којег је спашавала пречка у финишу дуела. Аталанта је без већих проблема славила против Сасуола иако је

и овај меч одиграла на Мапеи стадиону – историјски успјех тима из Бергама који је први пут у Серији А освојио треће мјесто. Побједа над Пармом Роми није донијела

ништа значајно сем пласман у Лигу Евро-пе, баш као и Милану на гостовању у Фе-рари. Лоренцо Пелегрини постигао је 15. гол у Серији А а Парма је 15. клуб којем је затресао мрежу. Са различитим успјехом екипе из Торина окончале су ову сезону – актуелни шампион је претрпио пораз (0:2) у Ђенови од екипе Сампдорије, чет-врти у овој сезони. Интересантно је да је ово пета утакмица у низу коју Јувентус није добио. Први гол на овом сусрету био је уједно 1000. у овој сезони. Са друге стране, као домаћини, Биови су били убједљиви против Лација (3:1) али тај тријумф није им донио пласман у Лигу Европе. Овај пораз ипак има свог јунака – Ћиро Имо-биле постигао је 15. гол у сезони и постао тек трећи играч Лација са тим или бољим учинком у три сезоне, послије Силвио Пи-оле и Бепе Сињорија.

Долази у град моде – Един Џеко

АУСТРИЈА 1Волфсберг - Штурм 2:1 (0:1)ЛАСК - Аустрија 5:2 (0:1)Салцбург - Ст Полтен 7:0 (2:0)АУСТРИЈА 2Рид - Клагенфурт 1:1 (0:0)Ворварц - БВ Линц 2:3 (1:1)СВЈЕТСКО ПРВЕНСТВО У 20Мексико - Јапан 0:3 (0:1)Еквадор - Италија 0:1 (0:1)Сенегал - Колумбија 2:0 (1:0)Пољска - Тахити 5:0 (3:0)БЕЛГИЈА 1Антверп - Шарлоа 3:2 (2:2)ЧЕШКА 1Јаблонец - Либерец 1:0 (0:0)Плзен - Острава 1:1 (1:0)Славија П - Спарта П 2њ:1 (1:1)ДАНСКА 1Архус - Рандерс 1:1 (0:0)ЕНГЛЕСКА 3 плеј офЧарлтон - Сандерленд 2:1 (1:1)ИТАЛИЈА 2Пескара - Верона... (0:0)ЛЕТОНИЈА 1Леипаја - Валмеира 1:0 (0:0)Вентспилс - Рига 1:0 (0:0)ХРВАТСКА 1Динамо З - Хајдук 3:1 (1:0)Локомотива - Горица 2:3 (0:1)Осијек - Интер З 3:1 (1:1)НОРВЕШКА 1Мјондален - Хаугес 1:4 (0:2)Ранхајм - Стромсг 1:0 (1:0)Тромсо - Молде 2:1 (1:0)Бран - Розенборг 0:1 (0:0)РУМУНИЈА 1Калараси - Газ М 0:1 (0:0)

Конкордија - Поли Ј 4:1 (2:0)РУСИЈА 1Ахмат Г -. Ростов 1:0 (1:0)Анжи - Урал 0:2 (0:0)ЦСКА - Крила С 6:0 (1:0)Динамо М - Арсенал Т 3:3 (2:1)Краснодар - Рубин 1:0 (0:0)Локом М - Уфа 1:0 (1:0)Оренбург - Спартак М 2:0 (1:0)зенит - Јенисеј 4:1 (1:0)ШКОТСКА 1Ст Мирен - Данди 1:1 (1:1)ШПАНИЈА 2Алмерија - Алкоркон 0:0Гимнастик - Елче 3:3 (0:1)Тенерифе - Овиједо 2:1 (1:0)Гранада - Кадиз 1:1 (1:0)Екстрам - Луго 0:0ШВЕДСКА 1Ђургарден - Остерсунд 3:1 (2:1)Калмар - Елфсборг 1:1 (0:0)ШВАЈЦАРСКА 2Арау - Раперсвил 1:0 (0:0)Лозана - Вадуз 6:2 (5:1)Сервет -.Кринс 4:1 (3:1)Вил - Кјасо 1:2 (1:0)Винтертур - Шафх 3:2 (2:1)ТУРСКА 1Фенербахче - Анталија 3:1 (1:1)Гоцтепе - Анкара 2:1 (1:0)Кајзери - Ерзурум 0:2 (0:2)Малатја - Бурса 1:2 (0:2)УКРАЈИНА 1Динамо К - Љвов 2:1 (0:1)Шахтјор - Мариупољ 4:0 (0:0)Зорја - Олександ 3:1 (2:1)

РЕЗУЛТАТИ

(Сви резултати су незванични – www.flashscore.com)

Припремио Игор Ћулафић

ПРВАК ИТАЛИЈЕ РИЈЕШИО ПИТАЊЕ ТРЕНЕРА

Сари преузима ЈувентусПовратак у Италију – Маурицио Сари

Фото

: Get

ty Im

aGes

Сeмафор:Рома – Парма 2:1 (Пелегрини 35, Пероти 89 – Жервињо 87), Аталанта – Сасуоло 3:1 (Запата 35, Гомез 53, Пашалић 64 - Берарди 19), Каљари – Удинезе 1:2 (Паволети 18 – Халфредсон 59, Де Мајо 69), Фиорентина – Ђенова 0:0, Интер – Емполи 3:1 (Кеита 51, Нианголан 81 – Траоре 76), СПАЛ – Милан 2:3 (Вићани 28, Фарес 53 - Чалханоглу 18, Кеси 23, 64п), Торино – Лацио 3:1 (Фалке 51, 53, Де Силвестри 80 – Имобиле 66), Сампдорија – Јувентус 2:0 (Дефрел 84, Капрари 90+1). Субота: Фрозиноне – Кјево 0:0, Болоња – Наполи 3:2

1. Јувентус 38 28 6 4 70:30 90

2. Наполи 38 24 7 7 74:36 79

3. Аталанта 38 20 9 9 77:46 69

4. Интер 38 20 9 9 57:33 69

5. Милан 38 19 11 8 55:35 68

6. Рома 38 18 12 8 66:48 66

7. Торино 38 16 15 7 51:37 63

8. Лацио 38 17 8 13 56:46 59

9. Сампдорија 38 15 8 15 60:51 53

10. Болоња 38 11 11 16 48:56 44

11. Сасуоло 38 9 16 13 53:60 43

12. Удинезе 38 11 10 17 39:53 43

13. СПАЛ 38 11 9 18 44:56 42

14. Каљари 38 10 11 17 36:54 41

15. Парма 38 10 11 17 41:61 41

16 Фиорентина 38 8 17 13 47:45 41

17. Ђенова 38 8 14 16 39:57 38

18. Емполи 38 10 8 20 51:70 38

19. Фросиноне 38 5 10 23 29:69 25

20. Кјево 38 2 14 22 25:75 17

Табела

Драма у Милану припала Интеру

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .VI спорт Кошаркаши Торонта ће

први пут у клупској историји играти велико финале НБА лиге, пошто су пред својим навијачима савладали Мил-воки 100:94 за 4-2 у финалној серији Истока. Репторси су направили прави подвиг по-што су успјели да се уздигну послије 0-2 у серији. И у овој утакмици показали су вели-ки карактер. Наиме, Бакси су боље ушли у меч, већ у пр-вој дионици дошли до двоци-френе предности (31:18), коју су касније успјешно одржавали. Када су крајем треће четврти-нетишли на 76:61 изгледало је да су трасирали пут ка мајсто-рици. Међутим, тада су Реп-торси предвођени Кајлом Ла-уријем и Каваји Ленардом, заиграли на све или ништа, што им се исплатило. Потпу-но су преузели игру у своје руке и серијом 26:3 направи-ли преокрет. У редовима до-маћина поново је најбољи био Ленард са 27 поена, 17 скокова и седам асистенција, а добро су му асистирали Паскал Сија-

кам са 18 поена, Лаури са 17 по-ена, пет скокова и осам асис-тенција и Фред Ванвилт са 14 поена. На другој страни иста-кли су се Јанис Адетокумбо са 21 поеном, 11 скокова, чети-ри асистенције и три блокаде и Брук Лопез са 18 поена, девет скокова и три блокаде.

- Вјеровали смо и када jе било минус 15. Радили смо, радили, све док нисмо успје-ли. Jа сам пресједио почетак четврте четвртине када се догодио преокрет, момци

су одрадили одличан посао. Много смо били агресивниjи у одбрани, то jе било кључно. А и боље смо гађали отворене шутеве. Само желим да по-бјеђуjем. Не занима ме да бу-дем наjбољи играч. Желим да будем у наjбољем тиму, скроман је био Ленард пос-лије меча, најавивши велику борбу против Вориорса.

Финална серија између Гол-ден Стејта и Торонта почиње 31. маја у три часа ујутру.

Н.З.

преокрет репторсаТОРОНТО САВЛАДАО МИЛВОКИ ЗА ПРВО ВЕЛИКО ФИНАЛЕ У КЛУПСКОЈ ИСТОРИЈИ

Ленард блиста

ЗАВРШЕНО ПРВЕНСТВО ЦРНЕ ГОРЕ У ШАХУ

Велемајстор Никола Ђукић одбранио је титулу шампиона Црне Горе пошто је јуче ремизирао са Алек-сандром Томићем. Ђукић је на крају сакупио седам поена и показао да му нема равног у држави. Велики успјех ос-вајањем другог мјеста напра-вио је Божидар Кисић, који је освојио са 6,5 поена, док је трећи био Лука Драшко-вић са шест поена. Резултати:

Ђукић - Томић реми, Кисић - Благојевић 1:0, Лекић - Ка-лезић 0:1, Драшковић - Кон-тић 1:0, Печурица - Драшко 0:1, Никач - Попадић 0:1, Ми-летић - Мушовић 0:1, Вујачић - Побор реми, Дедеић - Мило-вић 0:1, Вујовић - Ђуровић 0:1, Кољевић - Шуковић реми, Абрамовић - Бачић 0:1, Ка-ришик - Шаботић 1:0, Попо-вић - Станковић 1:0, Петровић - Ракић 1:0. Н.З.

Ђукић одбранио титулу Фенер шокиран

Нурс предводи

Канаду

ПЛЕЈ-ОФ ПРВЕНСТВА ТУРСКЕ

НОВО ПРИЗНАЊЕ ЗА ТРЕНЕРА ТОРОНТА

Кошаркаши Турк Теле-кома изненадили су Фенер-бахче у другој утакмици чет-вртфинала Првенства Турске побиједивши са 88:85 (1-1). Нај-заслужнији за тријумф до-маћина били су Ти Џеј Кем-бпел са 26 поена, Владимир Штимац са 14 поена и осам скокова и Кени Гебријел са 12 поена и девет скокова. На другој страни најефикаснији са 19 поена био је Махмутоглу.

Н.З.

Тренер Торонта Ник Нурс предводиће селекцију Ка-наде на предстојећем Свјет-ском првенству у Кини (30. август - 15. септембар), обја-вио је Јурохупс. Канада се на Мундобаскету налази у теш-кој групи са Литванијом, Ар-гентином и Сенегалом, тако да Нурса чека озбиљан посао. Међутим, он је и ове сезоне показао да не бјежи од иза-зова пошто је довео Торонто, први пут у клупској историји, до великог финала НБА лиге. Иначе, Нурс је неколико се-зона био помоћник Двејна Кејсија прије него што је до-био шансу.

Н.З.

БАРСЕЛОНА КВАРИ ПОСАО РЕАЛУ ОКО ЦЕНТРА ЖАЛГИРИСА

Дејвис на мети шпанских великанаИако је изгледало да је Реал

практично завршио посао са центром Жалгириса Брендо-ном Дејвисом, сада се у трку укључила и Барселона, објави-ли су шпански медији. Ката-лонци су озбиљни у намјери да покваре планове највећег ривала пошто су Дејвису по-нудили двогодишњи уговор са опцијом да га продуже на још једну. Међутим, закомпли-ковали су живот Краљевском

клубу, јер је њихова понуда за 300000 евра издашнија. Барсе-лона планира да за следећу се-зону направи тим кадар да се домогне фајнал фора и због тога неће штедјети. Прва оп-ција на позицији центра био им је Никола Милутинов, али он је изгледа ријешио да оста-не у Олимијакосу, па су се окре-нули Дејвису. Бивши ас Брук-лина и Филаделфије ове сезоне је у дресу литванског велика-

на у Евролиги просјечно биље-жио 14,2 поена и 5,5 скокова, што није промакло шпанским гигантима. Жалгирис се по-мирио са његовим одласком, а као замјену за њега жели да доведе центра Партизана Џока Лендејла. Што се тиче Дејви-са треба очекивати одговор Реала. Мадриђани ће пусти-ти Огњена Кузмића (навод-но најближи Црвеној звезди), који због повреда није показао шта зна, а могуће је и да се Вал-тер Таварес пресели у ЦСКА. Због тога је Дејвис био виђен као одлична алтернатива, по-готово што није био прескуп. На њихову жалост у ту причу се умијешала Барселона, па ће у најбољој варијанти морати да одријеше кесу ако желе да следеће сезоне Брендон Дејвис буде њихов играч.

Н.З.

Кошаркаши Будућност Воли и њихови навијачи очеки-вали су да трећа утакмица фи-налне серије плеј-офа про-тив Морнара буде шетња до нове титуле шампиона Црне Горе. Међутим, заборавили су да са тим морају да се сло-же и изабраници Михајла Па-вићевића, а они сами су мало тога урадили да би их прину-дили на капитулацију. Фали-ло је енергије, агресивности, концентрације... Плави су доз-вољавали мотивисаном про-тивнику да им и по неколико пута у једном нападу покупи лопту испод коша, тако да су на крају били заслужено кажње-ни. Платили су цех опуштању

и комотном приступу, против ривала који има квалитет да то искористи. Свјестан је тога и спортски директор Будућ-ност Воли Гаврило Пајовић. Он није изненађен издањем кошаркаша Морнара и нада се да ће у четвртој утакмици Подгоричани имати приступ као у прве двије.

- Ми смо и у другом мечу били у резултатском егалу до самог краја. Морнар је свих ових година показао да је не-угодан противник за нас. У Морачи су играли одлично, водили током свих 40 ми-нута и заслужено славили. Имам утисак да су наши иг-рачи мислили да ће самим

изласком на паркет добити утакмицу и титулу. Фали-ло нам је концентрације и то смо скупо платили. Уколико не желимо да потпуно заком-пликујемо серију морамо у Бару да имамо приступ као у прве двије утакмице, рекао је Пајовић.

Тренер Будућност Воли Петар Мијовић зна рецепт за окончање финалне серије.

- Следећа утакмица је при-лика за поправни и надам се да ћемо одреаговати на пра-ви начин и бити на нивоу до-вољном за побједу. Наравно, то неће бити лако.

Кошаркаши Морнара вра-тили су брејк у финалној се-рији плеј-офа и смањили пред-ност Будућности Воли на 2:1. У трећој утакмици финала, Ба-рани су у Морачи славили и ос-тали у трци за првака послије много боље игре у већем дије-лу меча, иако су били лише-ни помоћи првог шутера екипе Немање Врањеша, који је об-новио повреду у другом мечу овогодишње серије. Капитен Морнара Марко Мијовић ре-као је да су остварили велику побједу и позвао навијаче да дођу у што већем броју на чет-врту утакмицу серије.

- Остварали смо велику по-бједу, прије свега показали смо карактер након два по-раза. Играли смо са великом енергијом. Очекујем да и ве-черас одиграмо тимски и са истом енергијом. Играмо на свом терену, пред нашим на-вијачима што је још један до-датан мотив за нас. Позивам навијаче да дођу у што већем броју и да буду наш шести иг-рач, поручио је Марко Мијо-вић. Н.З-Д.С.

Барани сањају мајсторицу

КОШАРКАШИ МОРНАРА У ЧЕТВРТОМ МЕЧУ ФИНАЛА ПЛЕЈ-ОФА ВЕЧЕРАС (19) ДОЧЕКУЈУ БУДУЋНОСТ ВОЛИ

Борба за сваку лопту

Пошто су у последњем колу АЦБ лиге савладали Гипузкоу (95:76) кошаркаши Реала су обезбиједили прво мјесто пред наступајући плеј-оф. Мадриђане је до побједе предводио Фабијан Козер са 18 поена. Барселони није помогао тријумф против Обрадоира (83:63), па је морала да се на крају задовољи другим мјестом пред плеј-оф, док су трећу, односно четврту позицију обезбиједили Басконија и Валенсија. Тако ће се на старту плеј-офа (игра се на двије побједе) састати: Реал - Манреса, Барселона - Хувентуд, Басконија - Сарагоса и Валенсија - Уникаха. У нижи ранг се селе Гипузкоа и Бреоган.

Реал први пред плеј-офЗа разлику од прошле се-

зоне када је Хјустон са Голден Стејтом играо на једну лопту и испао са 3-4 у серији, ове је било много лакше за Вориор-се, а главни разлог како сматра бивши кошаркаш и аналити-чар Џејлен Роуз је недостатак хемије између Џејмса Харде-на и Криса Пола.

- Када се бавите овим послом оволико дуго као jа постоjе информациjе коjе не

можеш да подијелиш. Сада када jе то изашло у jавност, можемо да причамо о томе. Била jе то утакмица два или три, на полувремену сам ана-лизирао меч и видио сам да када jе Крис Пол предводио напад Рокетса Џеjмс Харден jе дјеловао незаинтересова-но, објаснио је Роуз.

Наравно, тренер Рокетса Мајк Дантони то је деманто-вао. Н.З.

Пукло између Хардена и ПолаНЕШТО СЕ КУВА У ХЈУСТОНУ

Полуматуре XIп о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

МУ­РИН­СКИ­ПО­ЛУ­МА­ТУ­РАН­ТИ­ЗА­КО­РА­ЧИ­ЛИ­У­ДА­ЉИ­ЖИ­ВОТ­

По лу ма ту ран ти ОШ „Пе­тар Де до вић“ са Му ри не, њих 12, сво је успје шно де ве то го­ди шње шко ло ва ње кру ни са­ли су ве се лим дру же њем у ре сто ра ну „Ко ље но“ на Уло­ти ни, по ка зав ши и у тој но­ћи ви сок сте пен од ва жно сти и при мјер но сти.

У свом обра ћа њу уче ни­ци ма, ди рек тор шко ле др Да­ни ло Кне же вић, ис та као је да му је дра го што се ве че рас сви за јед но ра ду ју њи хо вом успје ху.

– На пра ви ли сте је дан ко рак, ко рак ко ји је тра јао де вет го ди на. Ис ко ра чи ли сте из на ше шко ле и од сеп­тем бра кре ће те на пут да­љег шко ло ва ња ши ром Цр­не Го ре, а си гу ран сам да су ва ши на став ни ци да ли пу­ни до при нос да се ви лак ше на том пу ту кре ће те. На став­нич ко ви је ће на сво јој сјед­ни ци је од лу чи ло да све вас од лич не уче ни ке по хва ли, а нај бо ље на гра ди. А нај бо­љи су Или ја Ота ше вић и Ни­ко ле та Ка тић. Или ја је ђак ге не ра ци је, ко ји је и на др­

жав ном так ми че њу, са сво­јим мен то ром Са фе том Ко­ји ћем, осво јио пр во мје сто из фи зи ке, на Олим пи ја ди зна­ња че твр то, и та ко на нај бо љи на чин про мо ви сао и шко лу и свој крај, а па жњу као при­мјер на и од лич на уче ни ца за ври је ди ла је и Ни ко ле та.

Има кри ла ти ца ко ја ка­же: „Ла ко је на хра ни ти чо­вје ка јед ном ри бом, би ће сит за цио дан, али, на у чи ти чо­вје ка да пе ца ри бу, би ће сит за цио ви јек“, што су ва ши на став ни ци са ва ма ура ди­ли да зна ње има те за цио ви­јек. Жи вје ли и пу но успје ха –по же лио је др Кне же вић.

Уче ни ци су свом одје љен­ском стар је ши ни Ви о ле ти Рај ко вић уру чи ли скро­ман по клон.

­ У шко ли сте сте кли оно што вам ни ко ни кад не ће мо­ћи узе ти – зна ње.

Же лим да бу де те до бри љу ди као што сте би ли дје­ца и ђа ци и да да ље на ста ви­те успје шно кроз жи вот – ка­за ла је Рај ко вић.

Н.В.

Зна­ње­за­цио­ви­јек

Награђени ученици

Једна од најуспјешнијих генерација

Растанак крунисали веселим дружењем

Стекли знање и владање

XII Полуматуре п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

ПОЛУМАТУРАНТИ БЈЕЛОПОЉСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ,,МАРКО МИЉАНОВ” ПРОСЛАВИЛИ РАСТАНАК

Скоро 100 полуматураната Основне школе ,,Марко Миљанов’’, из Бијелог Поља, опростили су се од основне школе у хотелу ,,Франца”. Прије него што су ушли у свечану салу, прошетали су главном градском улицом, гдје их је испратио већи број суграђана.

Док се славило у хотелском ресторану, наставници, предвођени директорицом Јасмином Калић, имали су само ријечи хвале за генерацију, за коју су саопштили да је једна од најуспјешнијих у

четири деценије трајања ове васпитно-образовне установе. Ученици завршног разреда из четири одјељења су показали сву своју љепоту и младост.

- Све је ово прелијепо, јер ови млади људи показују и на прослави полуматуре, колико су одговорни, зрели и прелијепи. Право је задовољство бити са њима. Сви смо им пожељели пуно среће, здравља и успјеха. Да изаберу школу која ће им одговарати и постану успјешни људи - казала је Калић.

М.Н.

За будуће успјехе

Корак на новим изазовима

Млади и успјешни

Полуматуре XIIIп о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

ОШ „ЈУГОСЛАВИЈА” ПРОСЛАВИЛА МАЛУ МАТУРУ

Заблистали у пуном сјајуЈош једна генерација изашла је из

клупа основне школе „Југославија”. Свој растанак са основном школом прославили су у градском рестора-ну Бару.

Уз сијевање блицева, позирања, осмјеха и пажљиво бираних стајлин-га услиједила је и поздравна ријеч директора након чега је уприличе-на журка за памћење. Уз игру без престанка уживали су сви у старим и новим хитовима.

Око поноћи опростили су се од одјељењских старјешина, настав-ница и наставника уз по коју сузу.

Од следеће школске године чекају их друге школе, али успомене на њи-хову основну школу остају.

Д.С. ФОТО:СТУДИО ПЕТОВИЋ

Фотографије за успомене

Пажљиво бирале стајлинге

XIV Фељтон п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Према политичарима стасалим у предратној Ср-бији био је критичан и Јован Бањанин. Тако је за Николу Пашића тврдио, слично Све-тозару Прибићевићу, да је „диктатор” чија политика „по-знаје само покорност својој вољи и власти”. Ту, међутим, престаје свака сличност у ста-вовима Светозара Прибиће-вића и Јована Бањанина. Док је Прибићевић критиковао радикале када су ступали у преговоре с хрватским, у ос-нови сепаратистичким, поли-тичким снагама, оптужујући их за удаљавање од принци-па прокламованих Видов-данским уставом, потоњи

је, напротив, оптуживао Па-шића управо због неспрем-ности да дезинтеграционе тенденције у земљи рјеша-ва компромисом, односно уз уважавање политичких за-хтјева појединих југословен-ских народа. Своје симпатије Бањанин је поклањао Стоја-ну Протићу због његовог ис-пољовања помирљивости и толеранције на плану срп-ско-хрватских/хрватско-срп-ских односа. Из истог разлога, Бањаниново повјерење ужи-вали су и други припадници интелектуалне и политичке елите у Србији, Слободан Јо-вановић, Љуба Стојановић, Јаша Продановић, Јован Цвијић, Божа Марковић, Милан Грол, па и Мило-рад Драшковић и Љуба Да-видовић. Проблем је, међу-тим, према Јовану Бањанину, био у томе што је глас ових људи остао без одјека: умјес-то да се саслуша и уважи њи-хово компетентно мишљење, некритички су прихватани савјети политичких лиде-ра из ослобођених крајева. Бањанин је, у ствари, амнес-тирао Србију од кривице за

политичку кризу у којој се земља налазила од почетка. „Констатовати се мора необо-рива чињеница”, писао је бу-дући сенатор, „да је код Срба из Србије било од почетка заједничког државног живо-та много више разумијевања за посебне прилике поједи-них крајева него код наших пречана, који су, дошавши у Београд, хтјели да буду већи Србијанци од самих Србија-наца”. Одговорним је сматрао, дакле, „пречанске прозели-те”, који су распиривали „ва-тру страсти, да се покажу као једини искрени прија-тељи Србије”. Атрибут „про-зелите из прека” Бањанин је приписао, наравно, Светозару Прибићевићу, а Србију је сма-трао његовом невином жрт-вом. Грешка је Србије, која је херојством и патњом за врије-ме рата стекла изузетан углед у цијелом свијету, само у томе што је допустила да је лоши савјетодавци, удружени с њеним властољубивим по-литичарима, одведу на пут искључивости, хегемоније и шовинизма.

Политичаре из Србије није

уважавао ни уредник загре-бачке Нове Европе Милан Ћурчин. Потцјењивао је на-рочито – Николу Пашића: „Ми немамо бог зна какво мишљење о државничким способностима и душевним квалитетима нашег сиједог премијера”. Великог српс-ког државника Ћурчин је арогантно називао „изне-моглим старцем” који само „услед стицаја прилика и кри-вицом свију нас – стоји још увијек на челу ове несрећне земље”. Према Ћурчиновој процјени мудрост и тактич-ност које су обично приписи-ване Пашићу заправо се сво-де „само на игру о власти и на личне прохтјеве и амбиције”. Ријечју, уредник Нове Европе је сматрао да Никола Пашић није био политичар од форма-та. Иако је данас у науци до-казано да је Пашић доста до-бро познавао Хрвате, Ћурчин је тврдио управо супротно – да уопште није био упознат с историјским наслеђем, по-литичким приликама, па чак ни с географским рас-поредом западних крајева земље. И не само то. Никола

Пашић био је, у интерпрета-цији Милана Ћурчина, побор-ник великосрпске идеје, што је, за југословенског интегра-листу, каквим се представљао уредник загребачког часопи-са, био највећи гријех старог државника. На политику Ни-коле Пашића, као и цијеле Ра-дикалне странке, Ћурчин је пребацивао сву одговор-ност за вишегодшњу кризу у земљи, проглашавајући је

антијугословенском и, са-мим тим, антидржавном и недржавотворном. Пре-ма његовом мишљењу, то је била логична последица „збр-ке и нејасности у главама ње-них (радикалских) првака, и услед нечистих побуда и мо-тива којима се они руководе у јавном раду и животу [...]”.

ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Ни све те муке које су претрпјели на путу од Кола-шина до Солуна, ни логорска беспомоћност и безизлазност у којој су се нашли, нијесу ипак помирили, уразумили и опаметили људе-логораше у мучилишту Павлос Мелас – остали су и даље завађени и закрвљени иако су дијели-ли судбину.

Четници, џелати и ап-санџије из колашинске „куће оплакане”, као и они који су овдје доведени као припад-ници краљевске војске у отаџ-бини из других крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херце-говине, одмах су се организо-вали и почели да заводе своју власт – да и у њемачким ло-горским жицама злостављају затворенике из Колашина и присталице Народноослобо-дилачког покрета који су до-

пали у ропство.Наравно, посебно су

били кивни комунисти-ма и бившим партизанима, бунџијама и непокорима, и вребали сваку прилику да их тиранишу и туку. Мило-сав Бабовић посебно истиче страдање Радомира Јанке-тића, Гојка Дурутовића, Ми-ливоја Грандића и Милије Пођанина, а кад су се једном тако загнали и на Михаила Лалића, за велико чудо, у од-брану су му стали васојевићки четници и нијесу допустили да падне у руке батинашима, групи босанко-херцеговачких четника.

Милосав Бабовић исти-че да је већ од првог дана код многих почела да тиња идеја о бјекству из логора и да су нај-ватренији заговорници били управо Јанкетић, Пођанин и Грандић. Све је то, међутим, дуго било скопчано са непре-лазним препрекама и пробле-мима међу којима је највећи био незнање грчког и непо-знавање терена, а нарочито немогућност да се успостави контак и сигурна веза са грч-

ким ослободилачким покре-том ЕЛАС.

Почетком 1944. године у ло-гору се, међутим, пронијела вијест да је, наводно, Милан Недић издејствовао саглас-ност Њемаца да се логораши који то желе могу вратити у Србију, наравно под условом да се боре противу комуниста. Четници су одмах развили ве-лику агитацију и пропаган-ду покушавајући да придо-бију што више присталица за ту идеју, па и међу заточе-ницима колашинског затво-ра, чак и међу онима који су били осуђени на смрт. Нарав-

но, Радомир Јанкетић, Гран-дић, Пођанин и они до којих им је било и највише стало, од-мах су им ставили до знања да са њима неће ни у исту цркву.

Надајући се, ваљда, да ће убиједити и придобити ма-кар мирног и увијек ћутљи-вог Михаила Лалића, група Васојевића, на челу са докто-ром Душаном Цемовићем, дошла је једног дана и њега да пита шта мисли о тој идеју и могућности за повратак у Ср-бију. Како пише Милосав Ба-бобић, мудри, увијек прибра-ни и одмјерени Лалић, који

је на цјеваницама још носио живе ране од окова из кола-шинске тамнице, поћутао је неко вријеме као да се предо-мишља, а онда им као ножем одрезао:

– Кад сам могао слободно да мислим, изабрао сам да бу-дем комуниста. Зато сад нећу да идем да се борим против ко-муниста!

Иако, наравно, ни Цемо-вић ни остали, у најмању руку нијесу вољели комунис-те, ваљда изненађени отворе-ношћу и куражношћу Миха-ила Лалића, честитали су му:

„Цијенимо твоју отворе-ност и мушку ријеч!”

Једног дана су све затворе-нике прије уобичајеног време-на вратили са радилишта у ло-гор и у кругу постројили и оне

који тог дана нијесу ни мрдали преко капије. У логору се по-том појавио злоћудни коман-дант са јаким обезбјеђењем и преводиоцем и саопштио да су два логораша побјегла, а по-што се нико од њихових „кама-рата” није нашао да их прија-ви и осујети њихову намјеру, команда је одлучила да за каз-ну стријеља сваког десетог за-твореника. Онда је заредио од врсте до врсте постројених ро-бијаша и заиста сваког десетог извукао из строја.

Мало потом се сазнало да су побјегли Васојевић Милија Пођанин и Колашинац из Ли-пова Миливоје Грандић.

Пише: БУДО СИМОНОВИЋ

(Сјутра: ОЧЕВА РЕБАРА У КОРИЈЕНУ ЦИКЛАМЕ)

Пашићу оспоравали државничке способности

Први су побјегли Пођанин и Грандић

ДР СОФИЈА БОЖИЋ

МИХАИЛО МИША ЈАНКЕТИЋ

5

■ Фељтон смо приредили према књизи др Софије Божић „Срби у Хрватској 1918-1929” коју је издао Институт са новију историју Србије из Београда

■ Кад су Михаилу Лалићу у логору понудили слободу само да стане у четнички строј, одговорио је: „Кад сам могао слободно да мислим, изабрао сам да будем комуниста и зато сад нећу да идем да се борим против њих ни по цијену слободе!“

Милан Ћурчин

Милија Пођанин

8

СРБИ У ХРВАТСКОЈ 1918-1929

ПРедСмРТнА ИСПОВИЈеСТ мИХАИлА мИшА ЈАнКеТИћА

Миливоје Грандић

Иако професор Милосав Бабовић у својим сјећањима то не исти-че, неки други логораши из Солуна, поред осталих и сам Миливоје Грандић, својевремено су потписнику ових редака испричали да је Милија Пођанин, који је добро говорио њемачки и италијански и прилично научио и грчки, успио да поколеба Италијана – стражара и убиједи га да и он побјегне са њима, а Њемци су посумњали да су га Грандић и Пођанин убили, па су данима послије безуспјешно трагали за његовим лешом…

Повели и стражара

Лов и рибоЛов XVп о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

Предсједник Спортско-ри-боловног клуба „Ибар” из Ро-жаја, Суад Сутовић, дипло-мирани је економиста, а већ готово 20 година приватник. Овај пасионирани риболовац већ дуги низ година обављао је разне функције у клубу тако да је несебичним зала-гањем и заслужио мјесто на челу клуба почетком 2018. године. Тако је, на неки на-чин, наставио и породич-ну традицију јер је кренуо стопама свог оца који је био дугогодишњи предсједник клуба. Има 40 година и ак-тиван је такмичар у дисци-плини „риболов на пловак”. Отац је двоје дјеце која су та-кође такмичари у тој дисци-плини риболова.

- Спор т ско -риб оловни клуб „Ибар” из Рожаја је клуб који иза себе има вео-ма дугу традицију. Тренут-но броји нешто мање од сто-тинак чланова. Циљ нашег клуба је заштита и очување рибљег фонда, као и зашти-та и очување ријека на тери-торији општине Рожаје, па је самим тим испуњавајући све потребне законске услове и добио газдовање водама на

територији Општине Рожаје. Осим заштите и очувања при-роде наш риболовн клуб је ус-мјерен према спорту гдје је већ дуги низ година прису-тан на великом броју држав-них и међународних такми-чења – истиче Суад Сутовић.

Посебну пажњу поклањају такмичењима.

-Са обзиром на то да је наш клуб, и поред имена, у пра-вом смислу ријечи спортски клуб, онда произилази да је један од главних циљева клу-ба и спортско-такмичарски дио. То се прије свега одно-си на рад са дјецом коју тре-ба едуковати и научити да је спорт у њиховом узрасту ве-ома битан јер се бављењем спортом науче како да очу-вају и заштите природну сре-дину. Један од циљева клуба је анимирање риболоваца у смислу очувања рибљег фон-да. Планови су нам да осим секције „риболов на пловак” оформимо и секцију „флај фишинг”, јер постоји заиста огромно интерсовање и за овај вид риболова – појашња-ва Суад Сутовић.

Он истиче да се њихов клуб сусреће и са одређе-

ним потешкоћама. У највеће потешкоће у вођењу и раду спортско-риболовног колек-тива, Суад истиче хронични недостатак финансијских средстава.

-То у многоме спутава ре-ализацију планова овог клу-ба. Осим новчаних, често се јављају и проблеми друге природе. Наиме, постоји не-колико фирми које се баве вађењем шљунка из рјеч-них корита. Оне то раде вео-ма организовано и без неке

бојазни да ће им неко то за-бранити, па се стиче утисак да су у спрези са појединцима из неких државних установа који им то на неки начин „одо-бравају”. Такође, у проблеме бих убројао и питање градње мини хидроелектрана, акту-елни проблем који се јавља и на другим водама у Црној Гори – казао је, између оста-лог, он.

На једној од јавних рас-права која је скоро одржана предсједник клуба Суад Суто-вић је изнио своје, али и миш-љење свих спортских риболо-ваца Рожаја, а то је потпуно негирање било какве градње и било чега на било којим ријекама на територији њи-хове Општине.

-Министарству пољоприв-реде и руралног развоја под-нијели смо захтјев да на двије локације добијемо „заштиће-но риболовно подручје”, вео-ма важно за мријест и репро-дукцију поточне пастрмке, што нам је и одобрено. Као

што сам истакао, задњих го-дина појачано је интересо-вање за „флај фишинг”. А, како за ову спортско рибо-ловну дисциплину кажу да је међу најспортскијим, клуб ће се потрудити да на сваки начин помогне будућим му-шичарима. Осим форми-рања секције „флај фишинг” у спрези са љубитељима те вр-сте спорта, наћи ћемо лока-цију и уз њихову помоћ пла-нирамо направити „ревир” који ће бити намијењен ис-куљчиво мушичарима и све популарнијег „Ухвати и Пус-ти” режима риболова. Има-мо веома добру сарадњу са локалном самоуправом и Ту-ристичком организацијом Ро-жаја који у посљедње вријеме имају све веће разумијевање за наше активности. Риболв-ни клуб „Ибар” је од стране ис-тих виђен као неко ко заиста гаји идеје о очувању природе, побољшању туристичке по-нуде, популаризацији спорта, па је као такав увијек добро-

дошао. Веома добру сарадњу имамо и на државном нивоу, са руководством ССРОЦГ, као и Министарством пољоприв-реде и руралног развоја.

На крају, Сутовић је ка-зао да би желио да акценат у првом плану буде стављен на позив за макисимално очу-вање животне средине, не само ријека већ свега што је везано за природу.

-Када имамо чист град, чисте ливаде, планине, биће нам и ријека чиста, а рибо-лов бољи. Самим тим ће и живот свих нас бити много, много квалитетнији. Корис-тим прилику да члановима нашег клуба, али и свим ис-тинским спортским риболо-вцима, пожелим једно вели-ко „Бистро” у овој години и периоду пред нама и упутим молбу да заједничким снага-ма очувамо ово што имамо, а Богом је дано за уживање и рекреацију – казао је, између осталог, Сутовић.

С.Б.М.

Само чисте ријеке и природа гарантују одличан риболов

■ Министарству пољопривреде и руралног развоја поднијели смо захтјев да на двије локације добијемо „заштићено риболовно подручје”, веома важно за мријест и репродукцију поточне пастрмке, што нам је и одобрено. Као што сам истакао, последњих година појачано је интересовање за „флај фишинг”, појашњава Сутовић

СУСРЕТ СА ПРЕДСЈЕДНИКОМ СПОРТСКО-РИБОЛОВНОГ КЛУБА „ИБАР” ИЗ РОЖАЈА СУАДОМ СУТОВИЋЕМ

Ријека Ибар Суад Сутовић

Детаљ са такмичења

XVI Енигматика п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .

хороскопНиjе лако остварити резултате, али све се своди на добро планирање и на прецизне потезе. Недостаjе вам подршка. Потисните суjету и покажите своjа искрена осјећања блиској особи. Опустите се. Заштитите се од негативних утицаjа.

Употријебите дипломатске манире у сусрету са пословним партнерима и останите уздржани. Партнеру недостаjу разумијевање или добра воља, а вама упорност. Обратите пажњу на правилниjу исхрану и бољу здравствену његу.

Правилном организацијом долазите до резултата коjи потврђуjу ваше интелектуалне и практичне способности. Неко вас испуњава емотивним заносом. Нова дешавања су повод за заjедничку прославу. Налазите се у сjаjноj психофизичкоj форми.

Интересуjу вас конкретни резултати, а не обећања или опширна прича коjа не доноси резултате. Пратите своj унутрашњи глас и будите њежни. Посветите пажњу особи коjа вас посматра заљубљено. Промијените уобичаjени режим исхране.

Не будите велики оптимиста у сусрету са различитим сарадницима, прихватите пословни компромис. Неко негодуjе због вашег понашања. У односу са вољеном особом не можете добити све што захтијевате. Разријешите унутрашње конфликте.

Сарадници дјелуjу позитивно на вас, имате довољно енергиjе да се ангажуjете на различитим странама. Уколико сте слободни, планираjате љубавни сусрет. Приjаће вам романтика. Налазите се у сjаjноj форми.

Прекид комуникациjе подстиче обострано неповјерење, само пословни договор увећава могућност за заjеднички успјех. Не давајте велика обећања, добро процијените своjе могућности. Уравнотежите се психолошки, избјегаваjте лоше друштво или негативне утицаjе.

Нечиjе ригидно понашање или неправда у пословноj сарадњи вас погађа. Но, све завршава добро. Понекад треба искључити разум, постоjе ствари коjе не можете обjашњавати на основу логике. Нека ваша осјећања проговоре. Не спутавајте осјећања.

Пословне проблеме не можете игнорисати. Линиjа мањег отпора не води ка позитивним рјешењима. Емотивно, без обзира на грешку коjу сте учинили избјегаваjте вариjанту самокажњавања. Слободно вријеме посветите релаксацији.

Затражите практичан савјет од особе коjа има довољно искуства и воље да вас усмјери у добром правцу. Ваше понашање одсликава емотивну слабост или немоћ да остварите своjе намјере. Искрено изразите осјећања. Не оптерећуjте се напорним ситуациjама.

Све је у вашим рукама, али морате реаговати на вријеме и у складу са правилима успјешног пословања. Уколико вас мучи љубав, размислите шта jе повод за вашу несигурност. Немоjте унапријед оптуживати партнера. Приjаће вам више сати сна.

ован 21.3 - 21.4. ва Га 23.9 - 22.10.

БИк 22.4 - 21.5. Шкор пИ Ја 23.10 - 22.11.

БЛИ Зан ЦИ 22.5 - 21.6. сТрИ ЈЕ ЛаЦ 23.11 - 22.12.

рак 22.6 - 22.7. Ја раЦ 22.12 - 21.1.

Лав 23.7 - 23.8. во До ЛИ Ја 21.1 - 19.2.

ДЈЕ вИ Ца 23.8 - 23.9. рИ БЕ 20.2 - 21.3.

афоризми

виц дана

Не дозволите да неко преувеличава ваш неуспјех или да вас кажњава због неизмирених рачуна. Сачувајте присебност. Немоjте разочарати особу коjа вјеруjе у вашу емотивну приврженост и наклоност. Приjаће вам више здравог сна.

Одала га је крагна,не морате му повој одмотавати.

Не праве аферу због коверте, него због камере.

Загребали су га,па се усмрди.Шта ће бити кад се зарове дубље?.

Мито је увијек између анђела чувара и црног ђавола.

Кад се лидер унереди,гласачи мотке лижу.

Милојка Бандука Јововић

Пита доктор пацијента:– Колико времена проводиш испред компјутера?Пацијент:– Пааа, око 7 или 8 сати дневно.

– Да ли си ти нормалан, знаш ли ти колико то зрачи?– Не брините ништа докторе, компјутер ми је покварен!

Црта и пише: Мирко ЗулићГОРСКО ОКО

п о н е д ј е љ а к , 2 7 . м а ј 2 0 1 9 .XXIV екран РТЦГ 1

05:30 РАДИОЦРНЕГОРЕ-БУДИЛНИК06:00 ДОБРОЈУТРОЦРНАГОРО07:00 ВИЈЕСТИ10:05 НАУЧНО-ОБРАЗОВНИПРОГРАМ11:00 ВИЈЕСТИ11:05 СЕРИЈА:ДОЈЧКАФЕ,Р11:35 ТРЕЋЕДОБА,Р12:00 ВИЈЕСТИ12:05 СЕР:МЛАДИИНСПЕКТОРМОРС13:00 ВИЈЕСТИ13:05 СЕРИЈА:КОРАКНАПРИЈЕД,Р14:00 ВИЈЕСТИ14:50 МУЗИКА15:00 ЛАЈМЕТ,ВИЈЕСТИНААЛБАНС.15:10 ЦРТАНИФИЛМ:БЕНИХОЛИ15:30 ДНЕВНИК116:00 ФИЛМ18:00 ВИЈЕСТИ+ДНЕВНИКНАЗНАКО.ЈЕ.18:05 БИЗНИСЗОНА,ЕМИСИЈА18:25 ЗЕМЉАВИНА,Р19:00 МЕРИДИЈАНИ19:30 ДНЕВНИК220:05 АРГУМЕНТИ21:00 ИГРЕМАЛИХЗЕМАЉА,ОТВАР.23:30 ДНЕВНИК300:00 СПОРТСКИДНЕВНИК00:15 СЕРИЈА:ТВИНПИКС01:15 АРГУМЕНТИ02:30 МЕРИДИЈАНИ02:50 ИГРЕМАЛИХЗЕМАЉА,ОТВАР,Р

НОВИ ТВ

ТВ ВИЈЕСТИ

06:30 МЕРИДИЈАНИ07:15 СЛОНОВИ И ТОНОВИ: М. ЗА ДЈЕЦУ08:00 ВЕЛИКИ МИСЛИОЦИ СВОЈИМ РИЈЕЧИМА, ДОКУМЕНТАРНИП.Р.09:00 АРТ МАГАЗИН 09:30 ДНЕВНА СОБА11:00 ТЕНИС-РОЛАН ГАРОС, СПОРТСКИПРОГРАМ21:00 ВЕЛИКИ МИСЛИОЦИ СВОЈИМ РИЈЕЧИМА, ДОК. ПРОГРАМ22:00 ФИЛМ: ИДА23:30 ВОА – ГЛАС АМЕРИКЕ, ИНФОРМАТИВНИ ПРОГРАМ00:00 ТЕНИС-РОЛАН ГАРОС, СПОРТСКИ ПРОГРАМ, Р02:00 ОБРАТИ ПАЖЊУ, ИНФОРМАТИВНИПРОГРАМ, Р02:30 КУЛТУРА НА ДРУГОМ, ЕМИСИJАО КУЛТУРИ, Р03:00 ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ, Р03:30 КОНЦЕРТ, СА КОНЦЕРТНИХ ПОДИJУМА04:30 АРТ МАГАЗИН, ЕМИСИJА О КУЛТУРИ, Р05:00 ОБРАТИ ПАЖЊУ, ИНФОРМАТИВНИПРОГРАМ, Р05:30 КУЛТУРА НА ДРУГОМ, ЕМИСИJАО КУЛТУРИ, Р КОНЦЕРТ,МУЗИЧКИ ПРОГРАМ

08:00 КАЛЕНДАР08:05 ЦРТАНИ ФИЛМ08:30 ЦРНОМ ГОРОМ09:00 ТВ ОРДИНАЦИЈА09:30 УЗ ЈУТАРЊУ КАФУ11:30 НОВСКА СЕДМИЦА12:30 СТИЛ13:00 ДНЕВНИК РАДИО СВЕТИГОРА (Р)13:25 ПРОЛОГ13:30 НАША НЕДЈЕЉА (Р)15:00 ПРИЧЕ ИЗ АМЕРИКЕ15:30 ТВ ОРДИНАЦИЈА16:00 ФОЛКЛОР17:00 РИЈЕЧ ВИШЕ18:00 ЕМИСИЈА18:30 ЕМИСИЈА19:30 ДНЕВНИК РАДИО СВЕТИГОРА20:00 КАЛЕНДАР20:05 СПОРТ2045 КЛУБ ШАМПИОНА21:30 МАГАЗИН ПОЗИТИВ22:00 ЕМИСИЈА22:30 ЕМИСИЈА23:00 ДНЕВНИК РАДИЈА СВЕТИГОРЕ23:30 ПРОЛОГ23:45 ЦРНОМ ГОРОМ (Р)00:00 СПОРТ01:00 КЛУБ ШАМПИОНА01:30 МАГАЗИН ПОЗИТИВ РАДИОСВЕТИГОРА

06:30 БОЈЕ ЈУТРА09:30 СТУДИО МОДЕРНА09:50 АЛТЕРНАТИВА10:00 ВИЈЕСТИ У 1010:06 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р11:10 ЕЛИЗИНА ЋЕРКА 12:00 ВИЈЕСТИ У 1212:06 СТУДИО МОДЕРНА12:25 ДОК. ФИЛМ, ПРИЗНАЊЕ, Р 14:00 ВИЈЕСТИ У 214:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 214:06 ДНЕВНИЦА, Р15:15 БОЈЕ ДАНА15:40 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р16:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 516:55 ЕЛИЗИНА ЋЕРКА 17:50 РИТАМ БАЛКАНА18:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 719:10 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА20:00 БЕЗ ГРАНИЦА21:00 ДОК. ФИЛМ, ОНИ КОЈИ СУ РЕКЛИ НЕ22:00 ВИЈЕСТИ У 1022:15 СПОРТ22:30 ФИЛМ, ЊУЈОРК, ВОЛИМ ТЕ00:15 БЕЗ ГРАНИЦА, Р01:00 ДОК.ФИЛМ,ОНИ КОЈИ СУ РЕКЛИ НЕ 01:45 БОЈЕ ДАНА, Р02:20 СПОРТ, Р03:00 РИТАМ БАЛКАНА, Р04:50 ЕЛИЗИНА ЋЕРКА - ПОВРАТАК У05:40 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р

РТЦГ 2 ТВ ПРВА

06:15 СЕРИЈА, 1001 НОЋ (Р)07:30 ПРАКТИЧНА ЖЕНА (Р)08:15 60 МИНУТА СА ИРИС (Р)09:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ, ИНФОРМАТИВНИ ПРОГРАМ09:15 ЈУТРО СА ЈОВАНОМ И СРЂАНОМ, JУТАРЊИ ПРОГРАМ10:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ, ИНФ. ПР.10:15 ЈУТРО СА ЈОВАНОМ И СРЂАНОМ11:00 СТУДИО МОДЕРНА11:15 СЕРИЈА, 1001 НОЋ12:45 СТУДИО МОДЕРНА13:00 150 МИНУТА14:30 ПРВА ИНТЕРВЈУ (Р)15:15 СЕРИЈА, ПОГРЕШАН ЧОВЈЕК (Р)16:00 ПРАКТИЧНА ЖЕНА17:00 60 МИНУТА СА ИРИС18:00 EXKLUZIV18:30 КВИЗ, СТОЛИЦЕ, ЗАБ. ПРОГРАМ19:00 ЖУРНАЛ19:30 КВИЗ, 100 ЉУДИ, 100 ЋУДИ, 20:10 СЕРИЈА, ПОГРЕШАН ЧОВЈЕК21:00 СЕРИЈА, ИСТИНЕ И ЛАЖИ22:20 ФИЛМ, БАЛКАН ЕКСПРЕС 200:00 НОЋНИ ЖУРНАЛ00:30 EXKLUZIV (Р)00:45 КВИЗ, СТОЛИЦЕ (Р)01:15 КВИЗ, 100 ЉУДИ, 100 ЋУДИ (Р)01:45 НОЋНИ ЖУРНАЛ (Р)02:15 150 МИНУТА (Р)

СРПСКА РТВ

07:00 ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ07:05 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ07:30 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ08:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ09:00 ВИЈЕСТИ У 909:05 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ10:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ (Р)10:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ (Р)11:00 ВИЈЕСТИ У 1111:07 СЕРИЈСКИ ПРОГРАМ12:00 ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ (Р)13:00 ВИЈЕСТИ У 1313:07 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ (Р)14:40 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ15:00 ВИЈЕСТИ У 1515:07 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ16:00 СЕДМИЦА ПЛУС (Р)17:30 НОВОСТИ 118:00 СЕРИЈСКИ ПРОГРАМ18:30 СПУТЊИК НОВОСТИ 119:20 ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ19:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ20:00 НЕСКРИВЕНО21:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ22:00 НОВОСТИ 222:30 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ22:32 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ23:00 СПУТЊИК НОВОСТИ 223:30 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ01:04 ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ

НОВА М

07:30 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК08:00 АГЕНЦИЈА ЗА СВЕ И СВАШТА09:25 КЕФАЛИЦА09:40 ЉУБАВ, НАВИКА, ПАНИКА10:20 MR. KITCHEN10:50 ТОТАЛНИ ОБРТ11:00 ВИЈЕСТИ11:10 ТОТАЛНИ ОБРТ, НАСТАВАК12:00 АНЂЕЛИ13:00 ВИЈЕСТИ13:17 АНЂЕЛИ, НАСТАВАК13:50 НАУЧИ МЕ ВОЉЕТИ15:00 ВИЈЕСТИ15:40 НАУЧИ МЕ ВОЉЕТИ16:10 ЉУБАВ, НАВИКА, ПАНИКА16:50 MR. KITCHEN17:15 ТОТАЛНИ ОБРТ18:00 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК18:30 АНЂЕЛИ20:00 НАУЧИ МЕ ВОЉЕТИ21:15 НА ГРАНИЦИ22:05 ТОТАЛНИ ОБРТ22:45 ФИЛМ: ТЕКСАШКИ ГРАНИЧАР00:35 Ф: МАЈЛОВ ДОЛАЗАК НА СВИЈЕТ02:10 АГЕНЦИЈА ЗА СВЕ И СВАШТА02:40 НА ГРАНИЦИ03:25 ВИЈЕСТИ03:45 МЕТЕО03:50 ЉУБАВ, НАВИКА, ПАНИКА04:10 АНЂЕЛИ

РТВ БУДВА

06:55 ТВ БУДВА ПРОМО07:00 ЈУТРОМ ИЗ БУДВЕ, ЈУТ. ПРОГРАМ09:05 ГРАДИЋ НА ОБАЛИ МОРА10:00 ДЈЕЧЈИ ПРОГРАМ11:00 ГЛАС АМЕРИКЕ (Р)11:30 ДОК. ПРОГРАМ: УЛОВИ ТРОФЕЈ12:00 ВИЈЕСТИ, МЕТЕО, СТ. НА ПУТЕВИМА12:05 ПРОМО12:15 АКТ (Р)12:35 ДОК. ПРОГРАМ: ЗЕЛЕНА ПАТРОЛА13:00 ПУЛС, ЕМИСИЈА О ЗДРАВЉУ13:40 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ13:50 ТВ БУДВА ПРОМО14:00 ЈУТРОМ ИЗ БУДВЕ (Р)16:00 ГРАДИЋ НА ОБАЛИ МОРА,СЕРИЈА17:00 ЋАКУЛЕ18:00 ВИЈЕСТИ, МЕТЕО, СТ. НА ПУТЕВИМА18:10 КУХИЊИЦА18:35 ЦРТАНИ ФИЛМ: ГАВРА18:50 СКРИВЕНА КАМЕРА19:00 ПОЛИС19:35 ЕМИСИЈА: МОЈА ПРОФЕСИЈА20:05 СПОРТ ТАЈМ21:00 ВИЈЕСТИ, МЕТЕО, СТ. НА ПУТЕВИМА21:05 СЕРИЈА: ПОРОДИЦА ЈЕРМОЛОВ22:00 ПОЛИС22:30 ЋАКУЛЕ (Р)23:00 ДОК.О ПРОГРАМ23:40 СЕРИЈА: ПОРОДИЦА ЈЕРМОЛОВ00:25 КОНЦЕРТ

Групамузичараоркес-тра„Балканекспрес”првемјесецератапроводибри-нућисекакодасачуваживуглаву.Аонда,трагикомич-номигромслучаја,постајупомагачипартизанскеди-верзијеихероји.Послетогаимпреостаједапобјегну...

22:20ПРВАТВ

Балкан експрес 2

Након„ЕлизеизРивом-брозе”,наставаксериjалаподназивом„Елизинаћер-ка”водинасувриjеме20го-динакасниjе,кадасемноготогавећпромиjенило.ГлавниликовисуАњезеиАндреа,младиљудикоjиснажнобра-несвоjаосjећања.

Тексашки ренџер ЏекБентиникраљдрогекаодjецасубилиприjатељи.СадаихjединоповезуjеЏе-ковадjевоjкаСарита,коjаjераниjебиласКешом.OnaсевраћаКешукаоосигурањедасеЏекнеуплићеуопе-рациjусдрогом.

ПредЊуjорчанкомЕли-забетjеданjеоднаjважниjихдогађаjауживоту,рођењедjетета.Међутим,њенне-рођенисинМajлониjеоду-шевљенпромjеномтренут-ногборавишта.Onjе,наиме,становникраjскогСредиштазаобукузаживот

16:55

22:45 00:35

ВИJЕСТИ

НОВАМ НОВАМ

Елизина ћерка – повратак у Ривомброзу

Тексашки граничар Мајлов долазак на свиjет

поне

дјељ

ак