15. novembar 2017. godine

Dan tolerancije – najugroženije žene i osobe sa

invaliditetom

Srbija obeležava Dan tolerancije podsećanjem na propise, dobre primere i dostignuća i ukazivanjem na

nedopustive primere netolerancije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da

su i dalje najviše diskriminisane žene i osobe sa ivaliditetom.

Prema zvaničnim podacima iz 2016. najviše su bile diskriminisane žene i osobe sa invaliditetom, slede

stariji sugrađani na polju ostvarivanja zdravstvene zaštite i mlađi na polju obrazovanja. I ove godine nema

većih promena, rekla je gostujući u Dnevniku RTS-a Brankica Janković.

Iako se čini da se o rodnoj ravnopravnosti i pravima žena nikada više nije govorilo i dalje najviše pritužbi

stiže na račun diskriminacije žena.

"Pre svega reč je o slučajevima na polju tržišta rada i u vezi sa materinstvom. Žena se po povratku sa

porodiljskog bolovanja neretko degradira profesionalno i često dobija i nižu poziciju i platu. Tu su i tekstovi

u medijima koji takođe podstiču diskriminaciju žena", objašnjava poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Navodi da će na godišnjoj konferenciji kancelarija za rodnu ravnopravnost predstaviti zvanične podatke na

osnovu preporuka koje su dali.

Prvi put ćemo imati pune podatke od lokalnih samouprava do vrtića, navodi poverenica.

"Mi ćemo te podatke pratiti redovno na lokalu jer se tamo odvija život, bez obzira na značajne pomake kada

je reč o nacionalnom i republičkom nivou. Imamo dobar zakonski okvir ali u praksi mora još da se radi",

rekla je za RTS Brankica Janković.

DOJČE VELE (DW)

Dojče vele: Zašto ljudi odlaze iz Srbije?

Nemačka je omiljena destinacija Srba

Male plate, loš standard, ljudi traže bolji život…

To su predvidljivi odgovori na pitanje zašto se ljudi iseljavaju iz Srbije. Ali takva objašnjenja ipak nisu

dovoljna da objasne fenomen emigracije u razvijenije zemlje, piše Dojče vele (DW).

Svakako da su ekonomski motivi dominantni kada

je reč o emigraciji u zapadne zemlje, ali u slučaju

Srbije postoji čitav niz dodatnih motiva koji

zbunjuju – kako širu javnost, tako i političare.

"Vi sa jedne strane imate odlazak visoko

obrazovanih kadrova, koji u odlasku vide priliku

da profesionalno napreduju, ali i da finansijski

obezbede svoje porodice", kaže za DW Vladimir

Petronijević, direktor Grupe 484 i dodaje:

"A sa druge imate nisko obrazovane kadrove koji u sistemu azila – koji inače neće dobiti – na primer u

Nemačkoj, vide priliku da obezbede svoju osnovnu egzistenciju. Nemačka je u oba slučaja u samom vrhu

atraktivnosti za emigraciju iz Srbije".

Ali, iako su ekonomski motivi primarni, oni nisu jedini, naglašava Petronijević.

"Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su

nezadovoljni jednim sistemom vrednosti koji se ne menja na ovim prostorima, a nametnut je još devedesetih

godina, kada su mnoge stvari koje bi trebalo da budu na dnu – isplivale na površinu. Jednostavno, ljudi traže

jedan uređen sistem u kome se život odvija na jedan normalan način".

Partokratija – jedan od uzroka emigracija

Ako bismo dodatno pokušali da prevedemo tu vrstu nezadovoljstva na svakodnevni jezik, moglo bi se reći

da je ljudima preko glave jurnjava za vezom i poznanstvima povodom svakog životnog problema – od upisa

deteta u vrtić do poseta lekaru. Na sve to se naslanja naopak sistem vrednosti u onome što je u Srbiji ostalo

od kulture, a na kraju čitavog tog lanca se nalazi napredovanje po političkoj liniji, ili prosto jedan

partokratski sistem u kome je životni i profesionalni uspeh vezan isključivo za partijsku pripadnost.

Na taj momenat pažnju za DW skreće i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da je u Srbiji politika ispred

profesije, i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje:

"Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru koji je nastao iz procesa

privatizacije. Vi imate vlast koja se samo brine da kontroliše medije, a onda u takvoj situaciji nemate ni

pritisak od naroda da se to promeni. A onda u nekim sektorima poput medicine, iz kojeg je recimo veliki

broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o

stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak".

Moć i nemoć države

Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne

kadrove, ali taj proces s druge strane svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Napori

države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki. A nisu velike ni

srpske mogućnosti, jer govorimo o zemlji u kojoj je prosečna plata negde oko 400 evra. Migracije su prosto

neminovan proces, a takođe nije moguće jednostavno zabraniti nekome da ode tamo gde postoji potreba za

njegovim znanjem i sposobnostima.

Milan Kovačević ističe da je država recimo donekle shvatila značaj IT-sektora i da sada pokušava da tom

sektoru nekako obezbedi da posluje u Srbiji. Međutim, kaže Kovačević, tu postoji opasnost i od prevelikog

mešanja države. Država koliko može da pomogne toliko može i da odmogne.

"Tu pre svega mislim na poreski sistem države, koji prevelikim opterećenjima veoma negativno može da

utiče na razvoj biznisa u Srbiji. A ovde još ne postoji svest da šta god država radi ona to uzima iz džepova

građana i privrede."

Srbija – deo globalnog kretanja migracija

Emigriranje iz Srbije se u svakom slučaju može podeliti na dve grupe, legalnu i ilegalnu. Vladimir

Petronijević smatra da se ilegalna migracija može smanjiti samo u saradnji sa državama u koje odlaze

državljani Srbije, ali i procesom liberalizacije legalne migracije. Najveći problem u tom smislu Petronijević

vidi u činjenici da je migracija u Srbiji u najvećem broju slučajeva karta u jednom pravcu. Ne postoji ono što

zovemo cirkularnom migracijom. Nije, dakle, problem što ljudi odlaze, mobilnost je na kraju krajeva osnova

Evropske unije, već to što se ne vraćaju i nemaju kontakte sa zemljom porekla kada jednom odu. Oni neka

znanja mogu steći samo na Zapadu, ali je pravo pitanje zašto mi ta znanja ne koristimo u Srbiji.

Na sličan način taj problem vidi i Milan Kovačević, koji kaže da na primeru Bugarske i Rumunije vidimo da

članstvo u EU nije garancija da ćete vi sprečiti odlazak ljudi iz zemlje, i dodaje da je u tom smislu loše to što

se u Srbiji situacija sporo popravlja i niko se ne vraća. A tu bismo imali dvostruku dobit, neko bi se najpre

usavršio u Nemačkoj, recimo, i doneo to znanje nazad.

Vladimir Petronijević zaključuje da bi Srbija na neki način mogla nešto da nauči od razvijenijih zemalja,

koje pitanje emigracije rešavaju pojačanom imigracijom.

Problem medicinskih radnika u Nemačkoj je nastao jer su njihovi lekari krenuli da odlaze u sredine gde su

mogli još bolje da zarađuju i da se usavršavaju, kaže Petronijević.

"Sada bi trebalo videti da li možda postoje neke zemlje u Istočnoj Evropi, ili na Istoku generalno, iz kojih bi

Srbija mogla da privuče kadrove koji joj nedostaju? Mi moramo biti deo tog globalnog kretanja migracija i

moramo postaviti sistem koji je u stanju nešto da ponudi", ocenjuje direktor Grupe 484.

Radnici i kompanije sve više volontiraju

Članice Foruma za odgovorno poslovanje, 17 kompanija koje posluju u Srbiji, uložile su više od 1,25

milijardi dinara u društveno odgovorno poslovanje u 2016.

Te kompanije su podržale 743 organizacije i 1.154 projekta, dok je

u lokalnu zajednicu uloženo više od 580 miliona dinara, a najveći

broj projekata realizovan je u Nišu, Novom Sadu, Beogradu,

Kraljevu, Vranju i Leskovcu.

Izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje i Smart

kolektiva Neven Marinović rekao je na predstavljanju rezultata da

su se, u poređenju sa prvom godinom kada je rađeno istraživanje,

investicije u aktivnosti društveno odgovornog poslovanja uvećale

dva i po puta.

"Broj sati koji su zaposleni u kompanijama posvetili volontiranju i društvenim ciljevima se uvećao za jedan i

po put, a broj projekata posvećenih korporativnom volontiranju veći je za 30 odsto", kazao je Marinović.

On je dodao da su kompanije u poređenju sa periodom od pre pet godina uložile tri puta više resursa u

zaštitu životne sredine i reciklirale sedam puta veću količinu različitih materijala.

"Kompanije su zadržale fokus na razvoju programa za razvoj svojih zaposlenih i nastavljaju da ulažu u

zaštitu i bezbednost na radu iznad zakonskog nivoa", kazao je Marinović.

Članice Foruma za odgovorno poslovanje su realizovale ukupno 85 volonterskih projekata u svojoj

organizaciji i učestvovale u još 25 eksternih volonterskih akcija.

U Srbiji uzbunjivači sve jači

U Srbiji su dve i po godine primene Zakona o zaštiti uzbunjivača dale odlične rezultate ali i ukazale na neke

slabosti koje su, ocenjuju stručnjaci, siguran znak da zakon zaživljava u praksi. Međutim, ono što je

potrebno nije samo da zaštita uzbunjivača funkcioniše u praksi, već i da se korupcija na koju oni ukazuju

kazni, jer je to i krajnji cilj uzbunjivača i njihov pokretač.

"Zakon je postavljen široko, sa ciljem da se pruži što sveobuhvatnija zaštita, što nosi rizik da ga neko tumači

na način suprotan nameri zakonodavca i nameri nas koji smo učestvovali u njegovom pisanju. To je jedini

zakon o zaštiti uzbunjivača u svetu u čijem stvaranju su, na zahtev Pištaljke, učestvovali sami uzbunjivači",

istakla je advokat sajta Pištaljka Dragana Matović.

U analizi koju je taj antikorupcijski sajt napravio posle dve godine primene zakona pokazalo se da su neka

zapažanja o zakonu pre primene bila i precizna i dalekovida.

Praksa je naime pokazala neke neusklađenosti u samom postupku prouzrokovane ustrojstvom sudova i

pravosudnim sistemom i to su stvari koje se ispravljaju u hodu i u čijem usklađivanju učestvuju sudije i

stručnjaci iz oblasti uzbunjivanja, ocenila je Matović za agenciju Beta.

"Tu je zatim problem sudskih taksi, oslobađanja od troškova suđenja, pokazalo se od ključne važnosti da

sudije prolaze obuku, a onda naravno i pitanje sankcionisanja učesnika korupcije i procesuiranja koje nije

obuhvaćeno ovim zakonom ali koje mora da ga prati", rekla je Matović.

Neophodno je takođe obučiti i lica koja su zadužena za prijem informacija u firmama i koja su često pod

jednakim pritiskom kao i uzbunjivači ako svoj posao obavljaju savesno. I kanali uzbunjivanja zahtevaju

manja doterivanja, smatraju u Pištaljci.

Inače, advokati Pištaljke, jedinog pravnog savetovališta za uzbunjvaće na Balkanu, savetuju i zastupaju

uzbunjivače u više desetina predmeta pred sudovima. Takođe daju pravne savete brojnim građanima koju

žele da znaju svoja prava u potencijalnim slučajevima uzbunjivanja.

Pištaljkini advokati svakodnevno dobiju više zahteva za pravni savet uz obimnu dokumentaciju o

nezakonitostima a dominiraju prijave iz javnog sektora, pre svega zdravstva, prosvete i državne uprave.

Rezultati prevazišli očekivanja

Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu u decembru 2014. a počeo je da se primenjuje u junu 2015.

godine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ocenio je da rezultati primene Zakona o zaštiti

uzbunjivača prevazilaze sva očekivanja i da je taj zakon već postigao izuzetne rezultate i doprineo da organi

javne vlasti ozbiljno shvate njegovu primenu.

"Međutim, brzo je postalo jasno gde se nalaze rupe i slabe veze u zakonu", rekao je za agenciju Beta

predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Naime, kako je istakao, sudske odluke neredovno se poštuju, jer neki poslodavci prosto ignorišu činjenicu da

je sud doneo odluku u korist uzbunjivača. Stoga je, rekao je Milojević, za delotvornu primenu i sprečavanje

kršenja zakona potrebno uvođenje strožih kazni za kršenja prava predviđenih zakonom, a naročito za

nepoštovanje sudskih odluka koje su donete u korist uzbunjivača.

"Takođe je nužno ustrojiti mehanizam zaštite protiv krivičnog gonjenja u znak odmazde prema

uzbunjivaču", istakao je Milojević.

Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, od početka primene Zakona o zaštiti uzbunjivača 2015. do 30.

juna 2017. ukupno je pokrenuto 427 sudskih postupaka po tužbi u vezi s uzbunjivanjem od kojih je rešeno

364, ali Sud za sada ne raspolaže podatakom koliko je pravosnažno.

U 2015. godini u sudovima u Srbiji pokrenuto je ukupno 55 sudskih postupaka po tužbi u vezi s

uzbunjivanjem od kojih su rešene 33 a u 2016. je pokrenuto ukupno 295 sudskih postupaka od kojih je rešen

241.

Podsticaj ili obeshrabrenje

Srpski zakon je ocenjen kao zlatni standard u svetu i to od najvećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti, a to su

pre svega Amerikanci koji imaju višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti, među njima pre svega Tom Divajn

koji je radio i sa jednim od najpoznatijih svetskih uzbunjivača njujorškim policajcem Frenkom Serpikom,

rekla je advokat Pištaljke.

Tom Divajn, koji se već decenijama nalazi na čelu jedne organizacije koja pruža pomoć uzbunjivačima,

učestvovao je i u radnoj grupi za pisanje srpskog zakona.

Matović je istakla i da rešenja iz srpskog zakona prepisuju i implementiraju u svoje zakone države poput

Kanade ili neke zemlje EU i da se na najznačajnijim svetskim konferencijama iz ove oblasti srpski zakon

pominje kao zakon koji je sjajno napisan i čije sprovođenje ima inovacije koje se proglašavaju

revolucionarnim u ovoj oblasti.

"Ljudi koji su pisali zakon smelo su se i dalekovido suprotstavili uvođenju pojma dobre vere u zakon, jer su

shvatili da bi ulaženje u motive uzbunjivača bio nesaglediv poligon za manipulaciju. Motivi uzbunjivača

nikoga ne bi trebalo da se tiču dok god je ono što oni otkrivaju tačno. Od dobre vere danas u svetu odustaju i

najveći pobornici ovog rešenja - Britanci", istakla je Matović.

Ona je dodala i da je srpski zakon uspešno odoleo pritiscima nekih domaćih pravnika da se u njega ugrade

kaznene mere prema uzbunjivačima ukoliko se proceni da je uzbunjivač zloupotrebio zakon ili se ispostavi

da ono što je prijavio nije tačno.

"Ugrađivati takvu pretnju uzbunjivačima u zakon o zaštiti uzbunjivača, otkriva suštinsko nerazumevanje

ove materije", naglasila je advokat Pištaljke.

Statistika

Statistike Pištaljke istovremeno pokazuju da viši sudovi ne poštuju rok od osam dana za odlučivanje o

predlogu za određivanje privremene mere u slučajevima uzbunjivanja i da je Višem sudu u Leskovcu za to

potrebno čak 82 dana a Višem sudu u Kragujevcu 72.

"Šampion" je Viši sud u Pančevu koji o prelodgu odluči za upola manje vremena nego što je predviđeno

zakonom, odnosno za četiri dana. Istovremeno je prosečan broj dana za odlučivanje u Višem sudu u

Požarevcu sedam a u Subotici osam dok je u Beogradu, Zaječaru i Novom Sadu 30 dana.

Podaci pokazuju i da su viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Požarevcu primili 60% ukupnih zahteva za

donošenje privremene mere.

Kako se navodi, viši sudovi usvajaju tek svaki četvrti predlog za određivanje privremene mere, odbijeno je

39% a odbačeno 20%.

Matović je ukazala na značaj privremene mere kojom sud ima mogućnost da efikasno zaustavi odmazdu

prema uzbunjivaču, da ga vrati na posao u slučaju otkaza, ako se uzbunjivač pozove na zakon i samo pokaže

da je otkazu prethodilo uzbunjivanje.

"Uzbunjivač ne treba ništa da dokazuje, već samo da pokaže da je odmazda usledila posle uzbunjivanja.

Privremena mera treba da se donese u roku od osam dana ... i kada uzbunjivaču obezbedite egzistenciju do

završetka sudskog postupka, odnos snaga se bitno menja. Uzbunjivač tek tada dobija šansu da se bori sa

neuporedivo nadmoćnijim suparnikom", istakla je Matović i dodala da je tako primenjena privremena mera

takođe srpski izum koji je ocenjen kao izuzetno efikasan u zaustavljanju odmazde prema uzbunjivaču i to ni

jedna druga zemlja u svetu nema.

Pištaljka navodi da je prva pravosnažna presuda doneta za godinu i 10 meseci od početka primene zakona i

to je za sada jedina pravosnažna presuda.

U nekim slučajevima radni sporovi trajali su nešto manje od godinu dana u postupcima za uzbunjivanje.

Prva privremena mera, kako je rekla Matović, doneta je četiri meseca od početka primene zakona. Treba

znati da je prva privremena mera u Americi doneta tek posle dve godine od primene zakona a jedan od

procesa u ovoj zemlji traje već 11 godina i ne nazire mu se kraj.

Ipak, u Pištaljci smatraju da bi pravi epilog ovih procesa bilo tek procesuiranje umešanih u korupciju i

njihovo kažnjavanje.

Građani Srbije do sada se nisu obraćali Evropskom sudu za ljudska prava u vezi sa uzbunjivanjem.

Foto-robot uzbunjivača

U Srbiji su sedam od deset uzbunjvača muškarci a gledano prema teritoriji, gotovo 40% slučajeva je u

nadležnosti Apelacionog suda u Beogradu.

Podaci Pištaljke, prvog sajta za istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača, pokazuju i da tri četvrtine

uzbunjivača dolazi iz javnog sektora i da uzbunjivači najčešće ukazuju na zloupotrebu položaja (42%) a

zatim na korupciju (22%) i kršenje ljudskih prava (15%).

Nepravilnosti na koje ukazu uzbunjvači najčešče su iz oblasti privrede (19%) a slede uprava (16%), prosveta

(14%) pravosuđe i policija (po 11%).

Istovremeno kršenje propisa uzbunjvači u Srbiji najčešće prijavljuju inspekcijiskim službama (22%), zatim

poslodavcu (18%) i po 13% Agenciji za borbu protiv korupcije, sudu i javnom tužilaštvu.

Obuke

Iz Vrhovnog kasacionog suda su za agenciju Beta rekli da je obuku i pripremu za primenu Zakona o zaštiti

uzbunjivača prošlo 1.100 sudija i oko 200 sudijskih savetnika.

Pištaljka pak od početka 2017. uz podršku Evropske unije sprovodi projekat "Glasna Pištaljka" za obuku

1.000 sudija i 100 advokata.

Kako su rekli u Pištaljci, te obuke su potpuna novina i u EU, jer se nikada do sada nije desilo da jedna

organizacija civilnog društva obučava državni aparat za primenu nekog zakona koristeći iskustva stečena

radom u ovoj oblasti.

Odziv sudija na obuke je veoma dobar, oni dobijaju licencu za suđenje u tim sporovima, a razmena

iskustava je neprocenjiva i pokazuje se od izuzetne važnosti za sprovođenje zakona. Očekuje se da se taj

način obučavanja primenjuje i ubuduće prilikom implementacije nekih drugih zakona.

Inače, srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača je jedini zakon u svetu za čiju primenu je preduslov da sudije budu

obučene i licencirane.

Ovaj tekst je napisan u okviru partnerstva sa Osservatorio Balcani e Caucaso za potrebe Evropskog

centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), a koji sufinansira Evropska komisija. Sadržaj ovog

članka je isključivo odgovornost Bete i ni na koji način se ne može interpretirati kao stav Evropske

unije.

Sindikat: Više desetina radnika Pošte

suspendovano

Samostalni sindikat poštanskih radnika saopštio je da je "više desetina" radnika suspendovano jer su mirno

protestovali ispred distributivnih poštanskih centara

Taj sindikat je ocenio da odluku rukovodstva

javnog preduzeća Pošte Srbije "predstavlja jedno

od najgrubljih kršenja ljudskih i radničkih prava".

Ocenjuje se, u saopštenju, i da je reč o pokušaju

zastrašivanja zaposlenih kako bi odustali od borbe

za svoja radnička i ljudska prava.

Sindikat je zbog toga uputio zahtev premijerki Ani

Brnabić da hitno smeni direktorku Pošte Srbije

Miru Petrović, a za sredu najavio konferenciju za

novinare.

"Pravna Služba preduzeće sve neophodne mere

radi zaštite zaposlenih. Održaćemo veliki protest 20. novembra sa početkom u 19.30 ispred Glavnog

poštanskog centra u Zemunu, dan pre početka najavljenog štrajka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da uručivanje rešenja o suspenziji zaposlenima "koji su na javnoj površini mirnim putem

iskazivali svoje nezadovoljstvo materijalnim položajem, načinom vođenja "Pošta Srbije" i ophođenjem

prema zaposlenima", rukovodstvo prevršilo svaku meru.

Jumko - uspešan povratak posrnulog giganta

* Kroz namensku proizvodnju, pre svega vojnih uniformi ne samo za naše odbrambene snage, već i drugih

država, kao i izradu zaštitne radne odeće, uz siguran plasman, trasira se novi pravac razvoja Jumka

Za vranjsku fabriku Jumko (osnovana je 60-ih godina prošloga veka kao Pamučni kombinat Vranje) proces

privatizacije započet devedesetih godina, nije doneo ništa dobro. Naprotiv, poslovanje kompanije krenulo je

silaznom putanjom.

Nezadovoljstvo radnika, zbog

nepovezanog radnog staža i

neisplaćenih zarada, kulminiralo je

2014, blokadom autoputa i

obustavom proizvodnje. U

međuvremenu je formiran Savet za

oporavak Jumka i u 2015.

kompanija ulazi u stabilnu fazu

poslovanja - zaposlenima je

povezan radni staž, a ugovoreni su i

poslovi za celu 2017.

Deo prostora upravne zgrade izdaje se u zakup Upravi carina i špediterskim firmama. Koliki je značaj jedne

ovakve kompanije za siromašni region poput Pčinjskog, o tome najbolje svedoče podaci Regionalne

privredne komore Leskovac prema kojima je u ovom okrugu nezaposleno oko 24.000 ljudi, dok je prosečna

zarada za 24 odsto niža od republičkog proseka. Imajući sve to u vidu mislim da stečaj nije najbolje rešenje

za gigante kakav je, nesumnjivo, nekada bio Jumko, već bi pre konačne odluke o pokretanju stečajnog

postupka, ili do pronalaska strateškog partnera, trebalo posegnuti za prelaznim rešenjima. Pritom treba imati

na umu i činjenicu da bi potencijalni strateški partneri mogli biti zainteresovani samo za delove sistema.

Takav je slučaj bio i sa Jumkom, za čiju je kupovinu, odnosno jednog dela kompanije, bio zainteresovan

investitor iz Turske. Zanimljivo je ukazati i na to da pregovaračka pozicija, bazirana na velikom kapitalu,

omogućava stranim investitorima da ponekad deluju ucenjivački u pregovorima za kupovinu pre svega

"posrnulih" kompanija, pa se zbog toga i odustaje od dogovora.

Da državni intervencionizam ne mora uvek da ima negativnu konotaciju to se može videti na primeru tzv.

elastičnog stečaja, odnosno privatizacije iz stečaja uz prethodnu reorganizaciju firme. Jumko se, inače,

nalazi na spisku 11 strateških preduzeća za privatizaciju po posebnom programu, što ne čudi imajući u vidu

da samo veliki privredni sistemi mogu da budu zamajac razvoja nekog regiona.

Koncept očuvanja posustalih kompanija koje raspolažu proizvodnim potencijalom, uz istovremeno

dovođenje stranih investitora, preduslov je za razvoj siromašnih regiona. U tom kontekstu treba posmatrati i

napore lokalne samouprave u Vranju, kao i Ministarstva privrede, da se očuva Jumko kao svojevrsni brend

grada i juga Srbije. Kroz namensku proizvodnju, pre svega vojnih uniformi ne samo za naše odbrambene

snage, već i drugih država, kao i izradu zaštitne radne odeće, uz siguran plasman, trasira se novi pravac

razvoja ove firme. Jumko predstavlja primer dobre prakse, koja podrazumeva opstanak nekada uspešnih

kompanija, zatim brigu za zaposlene, ali i lokalnu zajednicu i region, i sve to kroz državni intervencionizam

u tranzicionoj Srbiji. Otvaranjem novog pogona (tzv. Balistika) za proizvodnju zaštitne balističke opreme u

Jumku su ponovo stvoreni uslovi za zapošljavanje novih kadrova. Posrnuli balkanski gigant ponovo je na

dobrom putu. Od nedavno zastava Srbije vijori se na upravnoj zgradi Jumka. Čini se da za ovu kompaniju,

koja je preživela "tranzicionu oluju", nastupa period sigurnijeg poslovanja.

Autor je ekonomista iz Vranja, autor projekta TV reportaže "Lepote Srbije"

Industrija nameštaja velika šansa koju Srbija ne

zna da iskoristi

Udeo drvne i industrije nameštaja u BDP-u Srbije je 1,4 odsto

Udeo drvne i industrije nameštaja u BDP-u Srbije je 1,4 odsto, dok je njeno učešće u izvozu 5,7 odsto. U toj

grani beležimo suficit, a izvoz u Rusiju raste svake godine za 50 odsto. Ipak, Srbija još ne koristi pun

potencijal te oblasti. Šta je ključ uspeha u industriji nameštaja?

Prema rečima, Dalibora Petrovića, dobitnika

Zlatnog ključa na ovogodišnjem

beogradskom Sajmu nameštaja, dizajn je

ključni faktor, koji proizvođača stavlja u

poziciju da bude jedinstven. Dodaje i da su

inovativni pristup, primena znanja i

tradicionalne tehnologije na našim prostorima

mešavina koja vodi ka uspehu.

Petrović ne veruje da su multinacionalne

kompanije koje proizvode i prodaju nameštaj

pretnja za male proizvođače.

Kako kaže, više su razvojna šansa, jer podižu

svest o nameštaju na domaćem tržištu.

Firmu Petroprojekt, Petrović pokrenuo je 1996. godine u Bratuncu, u Bosni i Hercegovini, a posle

višegodišnjeg iskustva na evropskom tržištu, radeći za druge poznate proizvođače, pokreće u Švajcarskoj

svoj brend, White oak proizvodni program, baziran na proizvodnji od prirodnih materijala.

Iz Srbije je 2015. godine izvezeno 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta

iskorišćena za proizvodnju stolica, imali biste pet miliona stolica za izvoz, čija bi vrednost bila 265 miliona

evra, skoro šest puta više nego ono što je zarađeno izvozom poluproizvoda, pokazala su istraživanja

USAID-a.

Ipak ta šansa nije iskorišćena.

Govoreći o industriji nemeštaja u regionu, Petrović ističe da je to ozbiljna boljka i u Srbiji u u regionu.

"Pogotovo u Srbji i Hrvtaskoj gde su sve ozbiljne proizvodnje nameštaja nestale. Dobar primer u regionu je

Bosna i Hercegovina, koja danas ima preko 10 proizvođača koji su jako dobro isprofilisani i prisutni su na

svetskom tržištu. Mislim da je znanje o tome šta tržište traži ključno, ali nažalost naš regoin je dobar samo

za početni biznis, kada je u pitanju male preduzetništvo, bez ozbiljnih strategija i prisustva na

međunarodnom tržištu"

Na pitanje šta je u u Bosni pogodovalo bržem rastu ističe da je poslednjih 10 godina bilo jako dobrih

projekata u industriji nameštaja.

"Projekat je počeo sa razvojem tako što je UNDP stao iza toga zajedno sa privrednom komorom Bosne i

Hercegovine. Oni su nama pružili priliku da u jednom momentu izađemo na svetsko tržite i predstavimo se.

Mislim da Srbija nije imala sličan program i zato je rezultat posle 10 godina ovakav".

Prema njegovim rečima, uspeh u industriji nameštaja se postiže, pre svega posvećenošću kvalitetu, ne samo

proizvodu, pažljivim biranjem partnera sa kojim se radi ali i time da postoji izbalansiran odnos u razvoju.

"Da imate jasan pristup kada je u pitanju diverzifikacija vaših kupaca i da izgradite svoj identite i da idete

nekim putem za koji vi smatrate da je najadekvatniji".

Nema povećanja plata za nezavisne institucije

Poverenik, zaštitnik građana, državni revizor, članovi Fiskalnog saveta, zaposleni u Agenciji za borbu protiv

korupcije dogodine će ostati kratkih rukava

Plate zaposlenih u nezavisnim institucijama sledeće godine neće biti povećane, saznaje „Politika” iz

nekoliko izvora. Uostalom, to je jasno i iz uputstava koje je ministar finansija Dušan Vujović prosledio

budžetskim korisnicima. U ovom dokumentu taksativno se navodi ko će dogodine dobiti povišice i koliko će

iznositi procenat uvećanja. Poverenik, zaštitnik građana, državni revizor, članovi Fiskalnog saveta, zaposleni

u Agenciji za borbu protiv korupcije i ostalim nezavisnim institucijama nisu na tom spisku.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Nova prevara u Srbiji - masažeri za 900 EUR

Nacionalna organizacija potrošača Srbije upozorava da prilikom kupovine na prezentacijama građani

insistiraju da im trgovac da obrazac za odustanak od kupovine

Penzioneri su poslednjih meseci najčešće žrtve trgovaca koji na prezentacijama prodaju proizvode sa,

navodno, zdravstvenim efektima, i to po cenama koje prevazilaze tržišne.

Reč je o prevari koja je, posebno u Vojvodini, uzela maha, tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije

i apeluju na kupce da se dobro informišu pre nego što pristanu na kupovinu proizvoda van poslovnih

prostorija.

"Kada dođu na prezentaciju, nude im masažere ili magnete koji će im pomoći, odnosno olakšati kretanje i

poboljšati cirkulaciju. Poveruju u priču i pristaju da potpišu kreditni ugovor o plaćanju proizvoda koji

koštaju i do 900 evra. Inače, trgovci zahtevaju od njih da tokom prezentacije plate i određeni deo odmah i

plate gotovinom", kažu u NOPS-u, prenosi Politika u štampanom izdanju.

Vulin: Vlada nastavlja da pomaže odbrambenu

industriju

Vlada će nastaviti da pomaže odbrambenu industriju Srbije, i neće izaći iz vlasništva u toj industrijskoj

grani, izjavio je danas ministar odbrane Aleksandar Vulin.

„Vlada Republike će nastaviti da pomaže odbrambenu industriju Srbije, prepoznajući njen značaj i njenu

važnost i nikako neće napustiti vlasništvo u odbrambenoj industriji Srbije”, istakao je Vulin u Bariču,

prilikom posete privrednom društvu „Prva iskra - namenska prizvodnja”.

On je dodao da će zakon koji će biti donet omogućiti da investitor do nivoa do 49 procenata uloži novac,

donese tržište i tehnologiju, „ali kontrolu nad odbrambenom industrijom Srbije zadržaće Vlada Republike

Srbije iz prostog razloga što je ovo strateška grana i nešto što je beskrajno važno i za novac ali i važno

Vojsci Srbije”.

Vulin je istakao da je „Prva iskra” u Bariču jedan od primera zašto je odbrambena industrija Srbije toliko

važna Vladi Republike Srbije, zašto je toliko važna čitavom našem društvu i, naravno, Vojsci Srbije.

„Ulaganjem u nove proizvodne kapacitete od milion i petsto hiljada evra, 'Prva iskra' Barič je obezbedila da

će joj godišnji promet porasti za čitavih dva miliona evra godišnje, i da će moći da zaposli i nove radnike.

Ove godine odbrambena industrija Srbije i SDPR su već do sada ugovorili 405 miliona američkih dolara

vrednosti novog izvoza, a starih i već dogovorenih poslova imaju u vrednosti od čitavih 687 miliona dolara”,

naglasio je ministar Vulin.

On je ukazao da je odbrambena industrija važan deo naše privrede, baš kao što je i važan deo Vojske Srbije.

„Zahvaljujući ovakvoj politici i zahvaljujući politici koju je vodio predsednik (Aleksandar) Vučić još kao

predsednik Vlade i kada je prvi prepoznao značaj i važnost odbrambene industrije Srbije, obezbedio državni

novac da se uloži u odbrambenu industriju Srbije, možemo da kažemo da imamo granu privrede koja postaje

sve značajnija i sve važnija i koja donosi sve veća sredstva”, rekao je Vulin.

On je dodao da odbrambena industrija ne donosi samo sredstva, već i nove tehnologije, a samim tim i

zapošljava one koji su najobrazovaniji i najmlađi, one koji su nam svakako i najpotrebniji.

Vojska Srbije, prema njegovim rečima, kao jedan od svojih prioriteta ima razvoj odbrambene industrije

Srbije, jer zahvaljujući njenom postojanju i njenom radu mi možemo da imamo odbrambene sisteme,

možemo da imamo oružje, možemo da imamo eksplozive i sve ono što nam je potrebno po prioritetu i po

najnižim mogućim cenama i na taj način smo u stanju da opremamo našu vojsku sa daleko manje novca

nego što to može da uradi bilo ko.

Ministar Vulin nakon sastanka sa rukovodstvom ipredstavnicima sindikata „Prve iskre - namenska

prizvodnja”, obišao obnovljene i rekonstruisane proizvodne pogone tog privrednog društva.

Nakon obilaska, direktor „Prve iskre” Stanoje Biočanin istakao je da se posle dužeg vremena ta kompanija

vratila svoju prvobitnu namenu, a to je da se bavi isključivo proizvodnjom brizantnih eksploziva za potrebe

Vojske Srbije i za proizvođače privrednih eksploziva.

„Kompanija je zahvaljujući transferu tehnologija i ekstraprofitu koji je ostvarila time, sav taj profit uložila u

obnovu kapaciteta i fabrika je sada potpuno zanovila kapacitete na zadovoljstvo ostalih fabrika namenske

industrije, a 80 odsto naših kapaciteta je orijentisano ka izvozu”, naglasio je direktor Biočanin i istakao da je

to preduzeće socijalno odgovorno i orijentisano ka rešavanju stambenih problema svojih zaposlenih.

Tokom posete fabrici u Bariču, ministar Vulin obišao je pogone Sušnicu brizantnih eksploziva, pogon za

Sejanje eksploziva, kao i pogon za preradu višekomponentnih smeša delaborisanih eksploziva, navodi se u

saopštenju.

Konkurs za direktora Agencije 22. novembra

Odbor Agencije za borbu protiv korupcije raspisaće na sednici 22. novembra konkurs za izbor novog

direktora, piše “Politika” u izdanju od srede.

Dosadašnja direktorka Majda Kršikapa podnela je ostavku pre nekoliko dana.

Njena iznenadna ostavka, posle sedam nedelja na toj funkciji, zatekla je članove Odbora agencije, rekao je

za beogradski list predsednik Odbora Dragan Mitrović.

"Majda Kršikapa je bila pravi čovek na pravom mestu i ovo je stvarno poslednje što smo očekivali. Rekla mi

je da su njeni razlozi, ako sam je dobro razumeo, lične i porodične prirode", rekao je Mitrović.

Prema njegovim rečima, Odbor i Agencija nastavljaju da rade normalno, kao i da očekuju da do kraja godine

bude usvojen novi zakon o agenciji.

Kuburović: Gotov Nacrt zakona o zaštiti podataka

o ličnosti

Radna grupa Ministarstva pravde okončala je rad na izradi Nacrta novog zakona o zaštiti podataka o

ličnosti i uskoro će o njemu biti otvorena široka javna rasprava, izjavila je danas ministarka pravde

Nela Kuburović.

„Cilj novog zakona je da pruži efikasan mehanizam zaštite građana, kao i da omogući međunarodnu

razmenu podataka o ličnosti”, napomenula je Kuburović ukazujući da je Nacrt, pored usklađivanja sa novim

propisima EU, uzeo u obzir i preporuke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti.

Govoreći na konferenciji posvećenoj novim pravilima i pravnoj regulativi o zaštiti podataka o ličnosti u

sektoru bezbednosti koja je danas održana u Klubu poslanika, Kuburović je ukazala da je osnovni uslov za

međunarodnu razmenu podataka poštovanje istih pravila i stepena zaštite koji važe za zaštitu podataka o

ličnosti između različitih međunarodnih subjekata.

„U vremenu novih informacionih tehnologija, potrebe nesmetanog protoka ljudi, robe i kapitala, zaštita

ljudskih prava i sloboda je svakako osnovni preduslov za takvu razmenu”, istakla je ministrka pravde.

Ona je podsetila da se postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti primenjuje od 1. januara 2009. godine,

ali budući da je prevaziđen i da mu nedostaje veći broj važnih odredbi Vlada je usvojila Strategiju zaštite

podataka o ličnosti kojom se utvrđuju ciljevi, mere i aktivnosti, kao i uloga i odgovornost izvršne vlasti,

nadzornog organa i drugih subjekata,.

Te izmene i nove društvene okolnosti, kako je naglasila, iziskivale su normativno uskladivanje sa

poslednjim izmenama evropskog zakonodavstva i u našoj zemlji, pa je Ministarstvo pravde je oformilo

radnu grupu za izradu nacrta novog Zakona o zaštiti podataka licnosti, što je definisano i Akcionim planom

za Poglavlje 23.

Ministarka o rodnoj ravnopravnosti: Žene u Srbiji

zarađuju 30 odsto manje nego muškarci na istom

poslu

Srbija još uvek nije rodno ravnopravna zemlja, žene su u privatnim i državnim preduzećima su još

uvek plaćene oko 30 odsto manje nego njihove muške kolege, ali ima i napretka kada je reč o rodnoj

ravnopravnosti, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana

Mihajlović.

Mihajlović, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost učestvovala je na konferenciji

“Lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost – na putu ostvarivanja politike rodne ravnopravnosti na

lokalnom nivou” a, kako je novinarima rekla, na državnom nivou je napravljeno mnogo kada je reč o ovoj

oblasti, ali da pravi posao predstoji na lokalu.

“Od oko 160 lokalnih samouprava, samo je 10 gradonačelnica ili predsednica opština, što nije dovoljno”,

rekla je Mihajlović i dodala je da svaka lokalna samouprava dužna da ima bar jednu osoba koja će se baviti

rodnom ravnopravnošću i dužna da ima Savet za rodnu ravnopravnost.

Taj Savet treba da , kako je rekla, sprovodi projekte koji bi se bavili većom zastupljenošću žena.

Na državnom nivou, kaže Mihajlović, čeka se Zakon o rodnoj ravnopravnosti a uvedeno je i rodno

odgovorno budžetiranje, što znači, da će svako ministarstvo voditi računa ko su krajnji korisnici sredstava,

muškarci ili žene.

Srbija u ovoj oblasti ima još dobrih rezultata, kako je navela, od četiri lokalne samouprave koje su u

poslednje četiri godine potpisale Povelju rodne ravnopravnosti, sad ih u Srbiji ima 46.

Srbije je i jedina zemlja u Evropi koja nije članica EU a uvela je indeks rodne ravnopravnosti, podsetila je

Mihajlović.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, Srbija je na više nivou od nekih zemalja regiona, ali one oblasti u

kojima ima mesta za napredak jesu tržište rada i primenjivanje akata na lokalnom nivou.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge rekao je da njegova zemlja “drži visoku cenu” kada se radi o rodnoj

ravnopravnosti, te da zato švajcarska vlada podržava napore i posvećenost Srbije da unapredi rodnu

ravnopravnost. Zajedno sa EU, Švajcarska podržava 34 rodnih saveta u 34 opštine u južnoj i jugozapadnoj

Srbiji.

Švajcarska će nastaviti da podržava Srbiju i naša vlada na korak je do usvajanja nove strategije saradnje sa

Srbijom koja bi trebalo da ima uvećan budžet, a naredne četiri godine ostaćemo medju top tri najveća

donatora, a rodna ravnopravnost ima posebno mesto u našim naporima.

Direktor Kancelarije Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo izrazio je zahvalnost ministarki Mihajlović na trudu koji

ulaže i dodao da je važno da se u Srbiji “sedne i razgovara” jer je “svi moraju imati ista prava – i žene i

muškarci”.

Koliko je skuplje plaćanje na rate

Svi trgovci će od subote biti dužni da jasno obaveste kupce koliko ih košta kupovina na čekove banaka. Ko

ne označi "podsticaje" za keš - kazna do milion dinara

ODLUKU o kupovini televizora kupac će vagati skoro koliko i pitanje isplati li mu se da uzme stambeni

kredit. Trgovci su još od Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga dužni, a od sada imaju i obrazac

tačno kako treba, da informišu potrošače ukoliko roba koju pazare nema istu cenu za gotovinu i na - rate. Ko

jasno ne označi "podsticaje" za keš vreba kaznu od 100.000 do čak milion dinara.

Za većinu prodavaca tehničke robe i nameštaja primena Pravilnika o obliku i sadržini obrasca ponude

finansijske pogodbe, a ona kreće 18. novembra, znači ozbiljnu pripremu. Gde god navode cenu proizvoda,

moraće da navedu i tačne iznose, ukoliko se razlikuju, za kupovinu na odloženo.

- Ova obaveza proizlazi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali dosad nije postojao obrazac -

objašnjava Ranko Grba, urednik portala "Neobilten". - Najjednostavnije rečeno, ovo znači da kupac mora da

bude upoznat sa svim detaljima ponude. Da zna koliko je roba ili usluga jeftinija u kešu, koliko procenata je

skuplja na rate i kolika je onda godišnja kamata. To moraju da objave i svaki put kada se oglašavaju.

Načelnik odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača Ministarstva

trgovine, turizma i telekomunikacija Goran Macura za "Novosti" kaže da se vrlo mali broj pritužbi tržišnoj

inspekciji odnosio na to da je jedna cena za proizvod kada se plaća na odloženo čekovima građana, a niža

kada se plaća u gotovini.

- Trgovac može jednu vrstu robe prodavati putem prodajnih podsticaja, tako da je najčešće slučaj da je veća

cena, koja je u skladu sa kalkulacijom, za robu na odloženo plaćanje, dok je prodajni podsticaj za gotovinsko

plaćanje i ta cena je niža nego redovna - objašnjava Macura. - Ako trgovac vidno istakne kako u prodajnom

objektu, tako i na oglasnom materijalu ove uslove prodajnog podsticaja to je u skladu sa zakonom i nema

mesta za preduzimanje mera. Mećutim, ako trgovac vidno ne istakne ove uslove, tada je u prekršaju i

nadležni sud na zahtev tržišnog inspektora mu može izreći kaznu u iznosu od 100.000 dinara do milion

dinara.

ISTO ZA SVE NAČINE PLAĆANjA

NE tako veliki broj trgovaca robu i usluge prodaje po jedinstvenoj ceni.

- Kod nas važi jednostavno pravilo, to je poslovna politika firme, cene su jednake za sve - kaže Nikola

Ružičić, rukovodilac službe za medije kompanije "Forma ideale". - Cena je identična za sve načine plaćanja

i u svim delovima Srbije. To nosi izvesne troškove, ali mi verujemo da je kupcima važna predvidivost i da

treba da im je jasno koliki su njihovi troškovi.

Ministarstvu građevine iz budžeta duplo više para!

Ministarstvo finansija utvrdilo limite za budžetske korisnike za 2018. godinu. Nisu odvojene pare za izbore.

Očekuje se rast lične potrošnje od 2,7 odsto

BUDžETSKI korisnici sledeće godine će trošiti

slično kao i ove. Jedini značajni skok primetan

je kod Ministarstva građevine, kome se

budžetska sredstva povećavaju više nego duplo!

Prema Uputstvu za pripremu budžeta za 2018,

koje je objavilo Ministarstvo finansija, utvrđeni

su maksimalni limiti za svakog budžetskog

korisnika. Tako, Ministarstvu građevinarstva,

saobraćaja i infrastrukture dogodine iz budžeta sleduje 78 milijardi dinara, dok mu je limit za ovu godinu bio

utvrđen na 30,8 milijardi. Zakonom mu je, za 2017, dodeljeno ukupno 33 milijarde iz budžeta. S obzirom na

znatan iznos stranih kredita, ovo ministarstvo je, u konačnom "skoru", izašlo na 75 milijardi u ovoj godini.

Ministarstvo finansija, ako je suditi po limitima koje su postavili pred korisnike, biće strože u finansiranju

organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Nacionalna služba za zapošljavanje moraće svoje programe

da "spakuje" u 4,2 umesto 4,9 milijardi dinara, sa koliko su raspolagali ove godine. I pored pet odsto većih

penzija, PIO će iz budžeta naredne godine dobiti 185,8 milijardi dinara, dok je ove godine iz državne kase

stiglo 201,6 milijardi dinara. Očigledno da Ministarstvo finansija u 2018. godini očekuje znatan porast

zaposlenosti, pa će primanja najstarijih u većoj meri finansirati radnici.

Budžet će naredne godine biti još štedljiviji prema najsiromašnijim građanima koji imaju status energetski

ugroženog kupca. Pre dve godine država im je za besplatne kilovate davala 1,65 milijardi dinara, lane 1,15

milijardi dinara, a naredne - 0,95 milijardi dinara.

"Resavici" sleduju iste subvencije kao i ove godine - 5,07 milijardi dinara. Od tog novca 0,6 milijardi je

namenjeno finansiranju početka gašenja nepotrebnih rudnika. I pomoć "Železnici" je na ovogodišnjem nivou

- 15,8 milijardi, od čega je 4,8 milijardi naše učešće u projektu obnove pruga, koji se delom finansira iz

ruskog kredita. Putevima sleduje 6,27 milijardi subvencija, a "Koridorima" 0,3 milijarde dinara.

Iako javnost uveliko spekuliše hoće li naredne godine građani Srbije nanovo birati republički parlament,

odgovora na to pitanje nema u "skici" budžeta. Narodna skupština treba da se uklopi u 2,13 milijardi dinara.

Ove godine, kada su organizovani izbori, na raspolaganju su imali 3,47 milijardi dinara. Ukoliko nije reč o

redovnim izborima, novac za njih se ne planira budžetom. Vanredna glasanja se finansiraju iz budžetske

rezerve, tako da će građani i dalje biti u neizvesnosti hoće li se još jednom proveravati njihova izborna volja.

Ministarstvo finansija optimistično iščekuje 2018. Predviđaju privredni rast od 3,5 odsto. Veruju da će i

građani "odrešiti kesu", pa predviđaju rast lične potrošnje od 2,7 odsto. Pratiće nas država koja namerava

ove godine da troši 2,2 odsto više. Očekuju 8,8 odsto veći izvoz, a sedam odsto veći uvoz.

BEZ POKLONA I BONUSA

NI naredne godine zaposleni u državnom sektoru ne mogu se nadati vanrednim primanjima. Ministarstvo

finansija korisnike podseća da ne isplaćuju poklone u novcu, božićne, godišnje i druge vrste nagrada i

bonusa. Podsećaju ih i da razmisle o smanjenju drugih naknada za rad, kao što su ugovori o delu i

privremeni i povremeni poslovi.