i Ekonomski fakultet u Beogradu - University of Belgradendes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2007deo2.pdfje u 2000. godini, robni izvoz iznosio samo milijardu i 645 miliona dolara,

Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka

iEkonomski fakultet u Beogradu

OKRUGLI STO

Ekonomsko finansijski odnosiSrbije sainostranstvom

Beograd, 2007.

IzdavačEkonomski fakultet u Beogradu

Kamenička 6, tel: 3021-240, faks: 3021-065E-mail: [email protected]

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Marko Backović

Dizajn koriceMilan Novičić

ŠtampaČugura Print

Godina2007.

RecenzentiProf. dr Mlađan KovačevićProf. dr Ljubomir MadžarProf. dr Vladimir Grečić

ISBN: 978-86-403-0840-3

© 2007.Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

SADRŽAJ

PREDGOVOR

UVODNA STUDIJA

• Mlađen Kovačević AKTUELNI PROBLEMI EKONOMSKO-FINANSIJSKIH ODNOSA

SRBIJE SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

STANJE I POLITIKA EKONOMSKE SARADNJE SA INOSTRANSTVOM

• Ljubomir Madžar APORIJE PRECENJENOG DEVIZNOG KURSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57• Dragana Gnjatović KAPACITET OTPLATE SPOLJNOG DUGA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . 71• Vladimir Grečić KAKO POVEĆATI I RACIONALNIJE KORISTITI DEVIZNE

DOZNAKE RADNIKA MIGRANATA I ISELJENIKA . . . . . . . . . . . . . 81• Milan R. Kovačević PERSPEKTIVE NETO PRILIVA INOSTRANOG KAPITALA. . . . . . . . 93• Milorad Unković PROGRAMI I MERE ZA SMANJENJE DEFICITA TEKUĆEG

BILANSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101• Dejan Miljković ZAMKA AKTUELNE STRATEGIJE EKONOMSKE POLITIKE . . . . 109• Jelena Kozomara POSLEDICE PRIMENE NOVOG SRPSKOG ZAKONA O

SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119• Slavica Gavrilović-Gagović BILANS USLUGA SRBIJE – OČEKIVANJA I REZULTATI . . . . . . . . 125• Snežana Popovčić – Avrić KONKURENTNOST PRIVREDE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137• Predrag Kapor UTICAJ STRUKTURNIH PROMENA U FINANSIJSKOM SEKTORU

NA EKONOMSKE ODNOSE SRBIJE SA INOSTRANSTVOM . . . . . . 145• Jozefina Beke – Trivunac DEVIZNE REZERVE I DEVIZNA LIKVIDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . 157

• Predrag Petrović EKSTERNA NERAVNOTEŽA: DETERMINANTE, FINANSIRANJE,

KONSEKVENCE I MOGUĆI PRAVCI SANIRANJA . . . . . . . . . . . . . . 169• Nebojša Gagović UZROCI NERAVNOTEŽE SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE

SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189• Miroslav Raičević IZAZOVI NOVE EKONOMSKE DIPLOMATIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

REGIONALNI ASPEKTI EKONOMSKE SARADNJE SA INOSTRANSTVOM

• Dejan Jovović STVARANJE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U JIE (CEFTA 2006.) . 217• Dragana M. Đurić STEPEN LIBERALIZACIJE I GEOGRAFSKI ASPEKT

SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227• Milena Vučićević PROBLEMI I PERSPEKTIVE ROBNE RAZMENE IZMEĐU SRBIJE I

RUSIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237• Blagoje Babić ISKUSTVA ZEMALJA AZIJE U TRANZICIJI – PRIMER KINE . . . . 247• Milan S. Šojić KOMPARATIVNA ANALIZA TEKUĆEG PLATNOG BILANSA

REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

Ekonomsko finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom

7

PRED GO VOR

Počev od 1998. godine, Naučno društvo ekonomista poklanja izuzetnu pažnju u svojim aktivnostima ekonomsko-finansijskim odnosima Srbije sa inostranstvom. U junu te godine, kada su spoljne sankcije i blokade prema Srbiji na rigorozan način ugrožavale egzistenciju njene privrede, na savetovanju održanom u Her-ceg Novom, detaljno je razmatrano nastalo stanje poremećene i veoma otežane saradnje sa svetskim tržištem. Sređena i sistematizovana rasprava sa tog skupa štampana je i objavljena u posebnom zborniku.

U narednoj 1999. godini, u kojoj je rušilačkom tromesečnom (mart-jun) vazdušnom agresijom Nato pakta na Srbiju, rapidno pogoršana situacija njene privrede, Naučno društvo ekonomista je već u septembru organizovalo save-tovanje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i razmotrilo moguće opcije reha-bilitacije ekonomskih odnosa sa inostranstvom. I sa tog savetovanja objavljena je posebna publikacija u vidu Zbornika. U septembru 2000. godine neposredno pred značajne društvene promene u Srbiji, održano je i treće uzastopno save-tovanje posvećeno ekonomsko-finansijskim odnosima sa inostranstvom. Potom su i u narednih pet godina redovno održavana savetovanja na ovu temu – po dva u Beogradu i u Novom Sadu i jedno u Valjevu. Sa svakog od tih skupova, takođe su štampani i objavljivani zbornici, kao tematski brojevi časopisa „Ekonomski anali“.

Uočavajući da su trendovi u sferi ekonomske saradnje Srbije sa svetom nezadovoljavajući i da se znatno pogoršavaju – rast deficita tekućih transak-cija, rast deficita robne razmene, kao i povećanje duga prema inostranstvu, Predsedništvo Naučnog društva ekonomista je odlučilo, i u saradnji sa Privred-nom komorom Srbije, 26. juna 2007. godine održalo okrugli sto na temu Eko-nomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom.

Pored obimnog uvodnog referata (studije) prof. dr Mlađena Kovačevića, na tom skupu podneto je 19 debatnih referata, čiji su autori članovi i saradnici NDE, u kojima su analizirani i razmatrani pojedini aspekti u okviru date teme. Ovi re-ferati dobili su pozitivnu recenziju i njihovim objavljivanjem u ovom Zborniku, stavljaju se na uvid našoj stručnoj i široj javnosti. Neki od ovih radova kritički su intonirani, što je i razumljivo, ako se imaju u vidu, već pomenuti izraženi nepo-voljni trendovi u ovoj oblasti. To, uostalom, pokazuju i nedavne ocene MMF pre-ma kojima je narasli deficit tekućih transakcija sa inostranstvom postao najveći problem Srbije, a visina spoljnog duga jedan od tri velika problema.

Naučno društvo ekonomista veruje da rasprava vođena na ovom okruglom stolu može biti od koristi kreatorima ekonomske politike Srbije.

Koordinatori okruglog stola Prof. dr Mlađen Kovačević Prof. dr. Vladimir Grečić

UVODNA STUDIJA


11

Prof. dr Mla đen Ko va če vić

AK TU EL NI PRO BLE MI EKO NOM SKO-FI NAN SIJ SKIH OD NO SA SR BI JE SA INO STRAN STVOM

Uvod

Tren do vi i sta nje u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom po sta li su kraj nje ala ra mant ni, što po ka zu ju sle de ći po da ci:

a) Spolj no tr go vin ski de fi cit u pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne je u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne po ve ćan za 40% i do sti gao je 2,74 mi li jar de do la ra, a ako se iz ra zi u evri ma, on je po ve ćan za 27,91% i iz no sio je 2,074 mi li jar de;

b) U istom pe ri o du su fi cit u raz me ni uslu ga je iz no sio sa mo 8,2 mi li o na do la ra i bio je za 14% ma nji ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne;

v) De fi cit u raz me ni ro be i uslu ga je u od no su na pr va če ti ri me se ca pret hod ne go di ne po ve ćan za 40,3% i do sti gao je 2,54 mi li jar de do la ra;

g) De fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom je po ve ćan čak za 103,0% i do sti-gao je 2,05 mi li jar di do la ra, a ako se is klju če do na ci je, od go va ra ju će ve li či ne su 97,8%, od no sno 2,116 mi li jar di do la ra;

d) Iako je pri liv tzv. stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u pr va če ti ri me se ca 2007. go di-ne bio čak 4,78 pu ta ve ći ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne, vr lo je ve ro-vat no da će on u ce loj 2007. go di ni bi ti znat no ma nji ne go u pro šloj go di ni;

đ) I po red pre vre me nog vra ća nja po sled nje ra te Me đu na rod nom mo ne tar nom fon du i ka ma ta Svet skoj ban ci, iz nos spolj nog du ga, iz ra že nog u do la ri ma, na-sta vlja da ra ste i kra jem apri la je do sti gao go to vo 20,1 mi li jar du do la ra i vr lo je ve ro vat no da je kra jem ju na pre ma šio 21 mi li jar du do la ra;

e) Na kon pro šlo go di šnjeg sma nje nja ne to de vi znog pri li va po osno vu tzv. te ku ćih tran sfe ra, i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne on je, u od no su na isti pe riod pro šle go di ne, sma njen za čak 33,8%;

f) Sa ma či nje ni ca da su pred stav ni ci MMF, pre krat kog vre me na, is ta kli da je naj-ve ći pro blem Sr bi je – ogro man ap so lut ni i re la tiv ni de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom i da vi si na spolj nog du ga spa da me đu tri naj ve ća pro ble ma, uka zu je na po tre bu da se, na svim ni vo i ma, pro ble ma ti ci sve te žeg sta nja u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa po klo ni mak si mal na pa žnja, jer u pro tiv-

Prof. dr Mlađen Kovačević

12

nom eko nom ske i so ci jal ne po sle di ce će bi ti, naj jed no stav ni je re če no, ka ta stro-fal ne.

Cilj ovog ra da je sa mo da uka že: a) na ge ne zu i uzro ke na stan ka i pro du blji va nja ovih pro ble ma, b) na po sle di ce do ko jih je do šlo i do ko jih mo že do ći do kra ja ove i na red nih go di na i v) da pred lo ži ne ke me re či jom bi se re a li za ci jom ubla ži-li ogrom ni, i sve ve ći pro ble mi u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom.

Di men zi ja i uzro ci po gor ša nja u sfe ri eko nom sko-fi nan sij-skih od no sa sa ino stran stvom u pe ri o du 2001-2004.

U go di na ma pre ras pa da SFRJ, sta nje u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr-bi je sa ino stran stvom je de fac to bi lo so lid no. Po kri ve nost rob nog uvo za rob nim iz vo zom u 1990. go di ni je iz no sio go to vo 80%. U raz me ni uslu ga sa ino stran-stvom ona je ima la su fi cit od go to vo jed ne mi li jar de do la ra i njim je po kri ve no 63% de fi ci ta u rob noj raz me ni. Vred nost iz vo za ro be i uslu ga, iz no si la je 7,1 mi li jar du do la ra, a iz nos spolj nog du ga de fac to sa mo 6,4 mi li jar de do la ra, pa je Sr bi ja po stro ži jim kri te ri ju mi ma bi la u gru pi sred nje, a po bla žim kri te ri ju mi ma čak u gru pi ni sko za du že nih ze ma lja.

Zbog de ve to go di šnjih sank ci ja, ras pa da ze mlje, de zin ve sti ra nja, de fekt ne eko-nom ske po li ti ke, ra ta u ne po sred nom okru že nju, pro ble ma sa Ko so vom i Me to-hi jom, va zdu šne agre si je NA TO-a i ni za dru gih fak to ra, spolj no tr go vin ska raz-me na Sr bi je, na ro či to vred nost iz vo za ro be i uslu ga, dra stič no je sma nje na. Ta ko je u 2000. go di ni, rob ni iz voz iz no sio sa mo mi li jar du i 645 mi li o na do la ra, a po kri ve nost rob nog uvo za rob nim iz vo zom iz no si la je sa mo 51%. Po zi tiv ni sal do u raz me ni uslu ga sa ino stran stvom sveo se u 2000. go di ni na sa mo 141 mi lion do la ra. Iz voz ro be i uslu ga je u 2000. go di ni iz no sio sa mo ne što pre ko dve mi li jar-de, tj. bio je pre ko 3,5 pu ta ma nji ne go što je bio 1990. go di ne.

Zbog sank ci ja Sa ve ta bez bed no sti Uje di nje nih na ci ja i pre ki da plat nog pro me ta sa SR Ju go sla vi jom od stra ne me đu na rod nih i mno gih na ci o nal nih fi nan sij skih in sti tu ci ja, SR Ju go sla vi ja, od sep tem bra 1992. go di ne, ni je iz mi ri va la svo je fi nan-sij ske oba ve ze pre ma me đu na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i dru gim po ve ri-o ci ma. Za vre me sank ci ja, ona ni je ko ri sti la no ve kre di te i zaj mo ve. Me đu tim, sve me đu na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je, Pa ri ski klub, Lon don ski klub, i osta li po ve ri o ci su knji ži li re dov ne i za te zne ka ma te na sve spolj ne du go ve Sr bi je, pa je kra jem 2000. go di ne njen spolj ni dug do sti gao 10,830 mi li jar di do la ra, a od to ga dr žav ni dug je iz no sio 9,35 mi li jar di do la ra. Po što je u toj go di ni bru to do ma ći pro iz vod Sr bi je iz no sio sa mo oko de se tak, a iz voz ro be i uslu ga sa mo ne što pre ko


13

dve mi li jar di do la ra, Sr bi ja je po ste pe nu spolj ne za du že no sti bi la u gru pi de se tak naj za du že ni jih ze ma lja.

Po čet kom 2001. go di ne, Sr bi ja je pri hva ti la „su ge sti je“, bo lje re ći dik tat me đu na rod-nih fi nan sij skih in sti tu ci ja, pre sve ga MMF i Svet ske ban ke, tj. po če la je da for si ra eko nom ske re for me i eko nom sku po li ti ku ko ja je bi la u skla du sa tzv. Va šing ton-skim spo ra zu mom, što je mo ra lo do ve sti do eska la ci je spolj no tr go vin skog de fi ci ta i de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom. Na i me, ta da je pri hva ćen kon cept fik snog va lut nog kur sa, a u ma ju 2001. go di ne, uve de na je na gla, pre te ra na li be ra li-za ci ja uvo za, što je u uslo vi ma još uvek vr lo vi so ke in fla ci je, mo ra lo de sti mu li sa ti iz voz, a sti mu li sa ti uvoz. I kao po sle di ca to ga, spolj no tr go vin ski de fi cit je u 2001. go di ni po ve ćan za čak 45,89%, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja je po ve ćan za čak 86,2%, a ako is klju či mo do na ci je iz ino stran stva, on je po ve ćan za čak 106,61.

S ob zi rom na či nje ni cu, da je in fla ci ja u 2000. go di ni bi la za i sta vi so ka, pri hva će-ni kon cept eko nom ske po li ti ke za 2001. god. se mo gao to le ri sa ti, ali se mo gao i kri ti ko va ti. Iako ni ka da ni sam bio pri sta li ca ne kih me ra re for mi ko je pred la že tzv. Va šing ton ski spo ra zum, po go to vu nje go va pr va ver zi ja, pri hva će nu eko nom sku po li ti ku Sr bi je za 2001. go di nu, uglav nom ni sam kri ti ko vao ili sam to či nio u bla-goj for mi. Me đu tim, ka da su na ši „vi zi o na ri“ eko nom skih re for mi, na sa ve to va nju ko je je kra jem 2001. go di ne or ga ni zo va lo Na uč no dru štvo eko no mi sta, is ta kli da će i 2002, pa i u na red nim go di na ma na sta vi ti po li ti ku pre ce nje ne vred no sti di na-ra, da lju li be ra li za ci ju uvo za i for si ra ti sve o bu hvat nu i br zu pri va ti za ci ju pri vre de, do ka zi vao sam da će to ne mi nov no do ve sti do sti mu li sa nja uvo za i de sti mu li sa nja iz vo za i eska la ci je spolj no tr go vin skog de fi ci ta i de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino-stran stvom (Ko va če vić, 2002a, s. 193). Mo je kri ti ke je je di no u osno vi po dr žao prof. Lj. Ma džar (Ma džar, 2002, ss. 195-201). Te na še kri ti ke, aro gant no je „po bi-jao“ ta da šnji gu ver ner Na rod ne ban ke Ju go sla vi je, is ti ču ći da je za pa njen na šom lo gi kom i sve šću, da se za la že mo za sta tus quo, a po en ta nje go vog iz la ga nja je bi la da će kon cept pri hva će nih re for mi i me ra eko nom ske po li ti ke ima ti za po sle di cu br ži rast iz vo za ro be i uslu ga od nji ho vog uvo za, što će pro blem de fi ci ta u nji ho-voj raz me ni sa ino stran stvom vre me nom sma nji va ti (Din kić, 2002b, s. 295). Pod-se ćam, da je na tom sku pu ta da šnji pot pred sed nik Sa ve zne vla de i isto vre me no mi ni star za eko nom ske od no se sa ino stran stvom is ta kao da će se na kon ot pi sa 2/3 du ga pre ma Pa ri skom i Lon don skom klu bu po ve ri la ca, spolj ni dug SRJ2 sve sti na sa mo 7 mi li jar di do la ra i da on u tom slu ča ju ne će bi ti ogra ni ča va ju ći fak tor ra sta i raz vo ja pri vre de (La bus 2002, s. 22). U skla du sa tim obe ća nji ma zva nič ni ka, od no sno „vi zi o na ra“ eko nom skih re for mi i eko nom ske po li ti ke, oni, a i in sti tu ci je 1 Iz ra ču na to na osno vu po da ta ka Na rod ne ban ke Sr bi je Sta ti stič ki bil ten, ja nu ar-fe bru-ar 2007, s.52. (Uda ljem tek stu, ako ni je dru ga či je na ve de no, po da ci ko ji će se na vo di ti su iz istog iz vo ra).2 On je ta da iz neo da je kra jem 2001. go di ne spolj ni dug Sr bi je iz no sio oko 11,2 mi li jar-de do la ra, a Cr ne Go re oko 820 mi li o na do la ra.


14

na či jim če li ma su se na la zi li, za 2002. go di nu su pla ni ra li znat no di na mič ni ji rast iz vo za od uvo za. Ta ko je pot pred sed nik Sa ve zne vla de i mi ni star za eko nom ske od no se sa ino stran stvom, u svom re fe ra tu pod ne tom na tom sa ve to va nju iz neo pro jek ci je po ko ji ma bi iz voz ro be iz SRJ u 2002. go di ni tre ba lo da se po ve ća za 14%, a uvoz ro be dvo stru ko ma nje, tj. sa mo 7%, što bi re zul ti ra lo u ra stu spolj no-tr go vin skog de fi ci ta od sa mo 2%, pa bi on iz no sio 2,267 mi li jar di do la ra. Po toj pro jek ci ji de fi cit u raz me ni ro be i uslu ga SRJ sa ino stran stvom u 2002. go di ni iz no sio bi 2,267 mi li jar di do la ra (La bus, 2002, s.19). Ta da šnji gu ver ner NBJ je u svom re fe ra tu is ta kao da će se rast iz vo za ro be i uslu ga iz SRJ ubr za ti – sa 7% (u 20001.g.) na 13%, a uvo za uspo ri ti sa 22% na 10% re spek tiv no (Din kić, 2002a, s.175). Po vo dom kri ti ka upu će nih na ra čun spolj no tr go vin ske i va lut ne po li ti ke, ta-da šnji gu ver ner NBJ je na gla sio da i u du gom ro ku iz voz mo ra ra sti br že od uvo za (Din kić, 2002b, s. 295). Od lu kom o de vi znoj po li ti ci i pro jek ci ji plat nog bi lan sa SR Ju go sla vi je, usvo je noj u ja nu a ru 2002. go di ne, bio je za tu go di nu pla ni ran rast iz vo za ro be i uslu ga od 12,9% (ro be za 12,3%, a uslu ga za 14,5%), a nji ho go vog uvo za za 10,1% (ro be za 9,7%, a uslu ga za 14,5%) (NBJ, 2002, s. 70). Stvar nost je, na op štu ža lost, su ro vo de man to va la sve ove op ti mi stič ke pro jek ci je, pa se po ka za-lo da je moj „pe si mi zam“, od no sno „de fe ti zam“ – bio pot pu no oprav dan. Isti na, rob ni iz voz, iz ra žen u do la ri ma (de lom i zbog dra stič nog pa da nje go ve vred no sti u od no su na evro i dru ge va lu te) po ve ćan je čak za 20,6%, ali je rob ni uvoz po ve-ćan čak za 31,8%, tj. 3 do 4 pu ta vi še u od no su na pret hod no na ve de ne pro jek ci je. Spolj no tr go vin ski de fi cit je u 2002. go di ni po ve ćan za 39,86%. Iz voz ro be i uslu-ga je po ve ćan za 17,4%, ali je nji hov uvoz po ve ćan po sto pi ko ja je bi la tri ili pre ko tri pu ta vi ša od pla ni ra ne – 32,9%, pa je de fi cit u raz me ni ro be i uslu ga do sti gao 3,098 mi li jar di do la ra, tj. po ve ćan je čak za 99,8%, što je bi lo u fra pant nom ne skla-du sa pret hod no na ve de nim pro jek ci ja ma. Do daj mo da je ne ga tiv ni sal do te ku ćih tran sak ci ja SRJ sa ino stran stvom (bez do na ci ja) u 2002. go di ni iz no sio mi li jar du i 743 mi lion do la ra, tj. po ve ćan je čak za 98,97%, a u od no su na pret hod nu go di nu, a sa do na ci ja ma je bio ve ći za čak 77,4%.

Ve o ma iz ra žen rast uvo za ro ba i uslu ga, spolj no tr go vin skog de fi ci ta i de fi ci ta te-ku ćih tran sak ci ja Sr bi je sa ino stran stvom u 2001. i 2002. go di ni po sle di ca su pre sve ga ogrom ne apre ci ja ci je kur sa di na ra i na gle i pre te ra ne li be ra li za ci je uvo za ostva re ne sre di nom 2001. go di ne. Na ve di mo da je po ob ra ču nu struč nih slu žbi NBS re al ni efek tiv ni kurs di na ra u 2001. go di ni, po ve ćan za 30%, a u 2002. go di-ni za no vih 16,8%3 (NBS, 2007, s.63), što zna či da je di nar na kra ju 2002. go di ne re al no bio apre ci ran za čak 51,84% u od no su na kraj 2000. go di ne. U ma ju 2001. go di ne pro seč na ca rin ska sto pa je sma nje na sa oko 14% na 9,4% i uki nu ta je ma-sa van ca rin skih ogra ni če nja pri uvo zu ro be. U ta kvim uslo vi ma uvo zna ro ba i

3 In deks re al no efek tiv nog kur sa di na ra se do bi ja ka da se in deks no mi nal nog va lut nog kur sa po de li ko lič ni kom in dek sa in fla ci je u Sr bi ji i pon de ri sa ne in fla ci je u Evrozoni i SAD.


15

uvo zne uslu ge eks trem no su po ve ća li svo ju ce nov nu kon ku rent nost na do ma ćem tr ži štu i to se mo ra lo vr lo ne po volj no od ra zi ti na rast na ve de nih de fi ci ta. Zbog ogrom nog ra sta uvo za, pri vre da Sr bi je je već u 2002. go di ni bi la za hva će na tzv. „ho land skom bo le šću“. Sve u sve mu, kon cept pri vred nih re for mi i me ra eko nom-ske po li ti ke u ko ji ma po li ti ka pre ce nje ne vred no sti di na ra i na gla li be ra li za ci ja uvo za u su šti ni je ima la vr lo ozbilj nu „kon struk ci o nu gre šku“, što sam na ro či to do ka zi vao to kom 2002. go di ne (Ko va če vić, 2002a i 2002b).

Kra jem 2002. go di ne sam do ka zi vao da će na sta vlja nje te po li ti ke ima ti ka ta stro-fal ne eko nom ske i so ci jal ne po sle di ce i ape lo vao sam na ta da šnju Vla du, Par-la ment i NBJ da je što pre na pu ste. Na ža lost, oni su pot pu no ig no ri sa li naj pre su ro ve opo me ne stvar no sti, a po tom broj ne ape le ka ko mo je, ta ko i ne kih (isti na ma lo broj nih) mo jih ko le ga. Na pro tiv, ta da šnji gu ver ner NBJ je is ti cao da se va lut-ni kurs ne će me nja ti u na red nih de set go di na i da je iz vr še na li be ra li za ci ja uvo za ve li ko ostva re nje. I biv ši pot pred sed nik Sa ve zne vla de, od no sno ka sni je je di ni pot pred sed nik Vla de Sr bi je is ti cao je da je po no san zbog ostva re ne li be ra li za ci je uvo za, ko joj je on naj vi še do pri neo.

Dra stič no po ve ća nje uvo za, spolj no tr go vin skog de fi ci ta i de fi ci ta te ku ćih tran sak-ci ja sa ino stran stvom ni su za bri nja va li zva nič ni ke i re sor ne in sti tu ci je. De lom je to bi la po sle di ca či nje ni ce da je Pa ri ski klub ot pi sao 51% du ga SRJ. I po red to ga, zbog no vog za du ži va nja i pa da vred no sti do la ra, spolj ni dug Sr bi je je kra jem 2002. go di ne iz no sio 11,13 mi li jar di do la ra. Pre ra ču nat u evre, spolj ni dug Sr bi je je kra jem te go di ne iz no sio 10,768 mi li jar di, tj. bio je za 890 mi li o na ma nji ne go kra jem 2000. go di ne. Do daj mo da je sa Pa ri skim klu bom u 2002. go di ni bi lo do-go vo re no da će se SR Ju go sla vi ji ot pi sa ti još 15% du ga ka da se uspe šno za vr ši tro-go di šnji aran žman sa MMF o pro du že nom fi nan si ra nju – tj. u 2005. go di ni. Ta da je bi lo ja ko uve re nje da će i Lon don ski klub po ve ri la ca SR Ju go sla vi ji ta ko đe ot-pi sa ti 2/3 du ga. Zbog sve ga to ga je u me đu na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma u Sr bi ji i Cr noj Go ri na glo po ras tao op ti mi zam, ka da je bio u pi ta nju spolj ni dug.

Sre di nom 2002, od no sno na kon ot pi sa 51% du ga pre ma Pa ri skom klu bu, struč-nja ci MMF su kre i ra li mo gu ći sce na rio odr ži vo sti spolj nog du ga SR Ju go sla vi je za pe riod 2002-2010. go di na. U tom sce na ri ju bio je pro jek to van, od 2002, pa za ključ no sa 2010. go di nom, znat no di na mič ni ji rast iz vo za od uvo za, što bi kao re zul tat da lo da se od 2003. go di ne si ste mat ski sma nju je de fi cit te ku ćih tran sak ci-ja sa ino stran stvom sa 1,722 (u 2003) na sa mo 914 mi li o na do la ra (u 2010). Uz to, re zul tat to ga bi bio: a) sma nje nje mak si mal nog iz no sa spolj nog du ga od 10,13 mi-li jar di do la ra u 2004. god. na 8,9 mi li jar di do la ra u 2010. go di ni i b) rast de vi znih iz da ta ka po osno vu ser vi si ra nja spolj nog du ga sa 467 mi li o na do la ra (u 2003) na mi li jar du i 630 mi li o na do la ra u 2009. go di ni (ta be la 1)


16

Ta be la 1. Sce na rio MMF za odr ži vost spolj nog du ga SR Ju go sla vi je u pe ri o-du 2003-2010. go di ne

(u mi li o ni ma ame rič kih do la ra i u pro cen ti ma)2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Rast iz vo za u do la-ri ma (u %) 16,4 16,4 15,0 13,0 11,0 10,3 10,3 9,5

Rast uvo za u do la-ri ma (u %) 9,9 8,3 8,1 7,0 6,4 6,3 6,3 6,3

De fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (u mi li o ni ma do la ra, bez do na ci ja)

1.722 1.623 1.449 1.636 1.282 1.176 1.139 914

Spolj ni dug (u mi li-jar da ma do la ra) 9,397 10,130 9,706 9,840 9,780 9,472 9,036 8,908

Ot pla ta spolj nog du ga (u mi li o ni ma do la ra)

467 719 852 1.107 1.315 1.512 1.630 1.308

Iz vor: JMF (2002).

U tom ra du struč nja ci MMF su ipak uka za li i na mo guć nost ozbilj nih pro ble ma eks ter ne li kvid no sti SRJ u slu ča ju: a) spo ri jeg ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da – od 8% go di šnje (ali iz ra že no u ame rič kim do la ri ma te ku će vred no sti) i b) spo-ri jeg ra sta iz vo za i stra nih di rekt nih in ve sti ci ja.I po red na ve de nih upo zo re nja, struč nja ci MMF su ipak osta li na po zi ci ja ma osnov nog sce na ri ja ko ji pod ra zu-me va spor rast uvo za, di na mi čan rast iz vo za i stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, pa su pro jek to va li do dat no uzi ma nje kre di ta i zaj mo va u pr vim go di na ma na ve de nog pe ri o da. Bit no je na gla si ti da su oni oče ki va li da će ne to za du ži va nje u dru goj po-lo vi ni te de ce ni je pre ći du bo ko u zo nu nga tiv nu, od no sno da će vred no sti ot pla te bi ti oset no ve će od no vog za du ži va nja, što bi ima lo za kraj nji re zul tat na ve de no sma nje nje ap so lut nog ni voa spolj nog du ga SR Ju go sla vi je na sa mo 8,9 mi li jar di do la ra u 2010. go di ni.

Struč nja ke Me đu na rod nog mo ne tar nog fon da je za bri nuo i vr lo vi sok rast de fi-ci ta te ku ćih tran sak ci ja SR Ju go sla vi je sa ino stran stvom, pa su u 2003. go di ni kre i ra li sce na rio nje go ve odr ži vo sti, usva ja ju ći pri to me niz pro ble ma tič nih pret-po stav ki. Uz po čet ni stav da re la tiv na ve li či na de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja SR Ju go sla vi je (pre ma BDP), od no sno dr žav ne za jed ni ce SCG, mo ra si ste mat ski, iz go di ne u go di nu, bi ti sma nji va na i da u 2010. god. bu de go to vo če ti ri pu ta ma nja, ne go 2003.g., pro i za šao je i na laz da će se iz nos spolj nog du ga od 2004. g. si ste-mat ski sma nji va ti – sa 11,232 (2004) na 10,594 mi li jar de do la ra u 2010. go di ni. U


17

skla du sa tim iz no si ma du ga, i pro ce nje ni go di šnji iz no si pla će nih anu i te ta bi li su re la tiv no skrom ni, što po ka zu ju po da ci u ta be li broj 2.

Ta be la 2. Pret po stav ke odr ži vo sti de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa Sr bi je i Cr ne Go re u pe ri o du od 2003-2010. go di ne

(u mi li o ni ma do la ra i u pro cen ti ma)2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Po rast iz vo za (u %) 23,2 16,4 15,0 13,0 11,0 10,3 10,3 9,5Po rast uvo za (u %) 16,7 6,2 6,2 6,5 6,5 6,3 6,3 6,3De fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino-stran stvom (u mil. do la ra)

1760 1667 1444 1340 1286 1103 822 707

Od nos de fi ci ta te-ku ćih tran sak ci ja i BDP (u %)

8,9 7,9 6,5 5,7 5,2 4,1 2,8 2,3

Bru to spolj ni dug (u mil.do la ra) 10358 11232 11169 10985 11052 10977 10719 10594

Od nos spolj nog du-ga i BDP (u %) 52 53 50 47 45 41 37 34

Go di šnji anu i tet (u mil. do la ra) 488 682 858 1088 1354 1557 1735 1594

Od nos anu i te ta pre-ma iz vo zu (u %) 12,2 14,8 16,3 18,5 20,9 21,9 22,3 18,8

Od nos anu i te ta pre-ma BDP (u %) 2,5 3,2 3,8 4,6 5,5 5,8 6,0 5,1

Iz vor: JMF, 2003.Ser bia and Mon te ne gro: First Re vi ew Un der the Ex ten ded Ar ran ge ment, JMF Co un try Re port No, 03/151, Was hing ton BC, Anex IV.

U je sen 2003. go di ne po ja vi la se pu bli ka ci ja Kon ku rent nost pri vre de Sr bi je ko ju je, po na rudž bi ni NBS, a pod okri ljem Dže fer son in sti tu ta i pre ma iz ja vi di rek to-ra pro jek ta Aaro na Pre snal-a ura dio „tim naj bo ljih srp skih eko no mi sta“. U tom ra du se pr vi put ja vlja pro jek ci ja te ku ćeg plat nog bi lan sa Sr bi je za pe riod za ključ-no sa 2010. go di nom. I u tom ra du je pro jek to van znat no br ži rast iz vo za ro be i uslu ga od ra sta nji ho vog uvo za, što je tre ba lo da re zul ti ra u sma nje nju de fi ci ta u spolj no tr go vin skoj raz me ni. U nje mu je pro jek to van vr lo skro man pri liv no vih du go roč nih i sred njo roč nih kre di ta, što je tre ba lo da re zul ti ra u bla gom ra stu iz-no sa ukup nog spolj nog du ga, za ključ no sa 2009. go di nom i nje go vom ne znat nom sma nje nju u 2010. go di ni. Iz to ga je pro i za šla pro jek ci ja kon ti nu i ra nog sma nje nja ste pe na spolj ne za du že no sti, me re ne od no som du ga i iz vo za ro be i uslu ga, pa


18

bi Sr bi ja po tom kri te ri ju mu već u 2006. go di ni bi la u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja.4 Po pro jek ci ji ovih auto ra, taj ko e fi ci jent bi u toj go di ni pao na 213%. Po toj pro jek ci ji ta me ra ste pe na spolj ne za du že no sti bi na sta vi la pad i u 2010. g. Sr bi ja bi se na šla u gru pi ni sko za du že nih ze ma lja, jer bi taj ko e fi ci jent pao na 129%, a gra ni ca za svr sta va nje u ovu gru pu je 132%. Po ovim pro jek ci ja ma, po od no su vred no sti spolj nog du ga pre ma bru to do ma ćem pro iz vo du, Sr bi ja bi u svim go di na ma bi la u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja, ali bi u 2010. go di ni do šla do sa me gra ni ce ko ja de li ze mlje na sred nje i ni sko za du že ne, što po ka zu ju po da ci u ta be li broj 3.

Ta be la 3. Pro jek ci je, iz vo za, uvo za, sal da te ku ćeg plat nog bi lan sa, spolj nog du ga i ste pe na spolj ne za du že no sti Sr bi je u pe ri o du 2003-2010. go-di ne.

(u mi li o ni ma do la ra i pro cen ti ma)2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Iz voz ro ba i uslu ga 4366 4989 5616 6558 7598 8644 9808 11102

Uvoz ro be i uslu ga 7818 8264 8736 9554 10448 11525 12713 14023

Sal do ro be i uslu ga -3452 -3275 -3120 -2996 -2849 -2880 -2905 2921

Sal do te ku ćeg bi lan sa (bez do na-ci ja)

-1896 -1830 -1714 -1491 -1279 -1187 -1030 -844

Te ku ći bi lans/BDP -9,3 -8,91 -8,24 -6,71 -5,39 -4,66 -3,78 -2,89

Sta nje spolj nog du ga 11863 12751 13456 13962 14212 14386 14411 14328

Spolj ni dug/iz voz ro be i uslu ga 272 256 240 213 187 166 147 129

Spolj ni dug/BDP 58,4 62,0 64,7 62,8 59,9 56,5 52,9 49,0Ser vi si ra nje du-ga/BDP 2,13 3,42 4,10 4,73 6,24 6,60 6,72 6,10

Iz vor: Dže fer son in sti tut, (2003), Kon ku rent nost pri vre de Sr bi je, s. 330.

Stvar nost je već u 2003. go di ni bi la u pri lič nom ne skla du sa pro jek ci ja ma, ka ko struč nih slu žbi MMF-a, ta ko i “ti ma srp skih eko no mi sta”. Na i me, ume sto pro-jek to va nog po bolj ša nja do šlo je do po gor ša nja u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom, što po ka zu ju sle de ći po da ci (a) vred nost iz vo za ro be, iz ra že na u do la ri ma, po ve ća na je za sa mo 2,69% a uvo za za 15,88% (b) spolj no tr go vin ski de fi cit je po ve ćan za 24% (c) iz voz uslu ga je po ve ćan za 8,16% 4 Po kri te ri ju mi ma Svet ske ban ke, jed na ze mlja se svr sta va u vi so ko za du že ne ako je njen spolj ni dug na kra ju go di ne pre ko 2,2 pu ta ve ći od vred no sti iz vo za ro be i uslu ga u toj go di ni.


19

a nji hov uvoz za 17,28% a ne ga ti van sal do u raz me ni ro be i uslu ga je po ve ćan za 25,36 %, (d) za hva lju ju ći znat nom po ra stu po zi tiv nog sal da tzv. te ku ćih tran sfe ra (od čak 53%), de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (bez do na ci ja) je po ve-ćan za sa mo 7,9%, a sa do na ci ja ma 11,38%.

Na osno vu pret hod no na ve de nih po da ta ka sle di da je u 2003. god. vred nost rob-nog iz vo za, iz ra že na u do la ri ma, bi la sa mo 2,88% ve ća ne go 2000. go di ne. S dru-ge stra ne, vred nost uvo za je u tom pe ri o du po ve ća na za čak 97,3%, što je sku pa ima lo za po sle di cu da je spolj no tr go vin ski de fi cit bio za čak 171,1% ve ći ne go u 2000. go di ni. Do daj mo da je u 2003. go di ni de fi cit u raz me ni ro be i uslu ga sa ino-stran stvom bio 2,13 pu ta ve ći, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (bez do na ci ja) 3,87 pu ta. a taj de fi cit sa do na ci ja ma čak 5,51 pu ta ve ći ne go u 2000. go di ni.

Bi lo je, da kle, do volj no da pro đe sa mo ne ko li ko me se ci, pa da se vi di da te op ti-mi stič ke pro jek ci je i prog no ze ka ko MMF-a ta ko i NBS i “ti ma naj bo ljih srp skih eko no mi sta”, jed no stav no re če no “ne dr že vo du”. Na rav no, ka ko je vre me pro ti-ca lo, stvar nost je sve su ro vi je de man to va la sve pret hod no na ve de ne (a kao što će mo ka sni je vi de ti i dru ge) pro jek ci ja. To se dra stič no is po lji lo već u 2007. što će po ka za ti ana li za ko ja sle di.

Dra stič no po gor ša nje u 2004. go di ni

Kao što se vi di iz ta be le br. 3, tim „naj bo ljih srp skih eko no mi sta“ je, na ba zi ne ke mi ste ri o zne, vol šeb ne for mu le kre i rao, ka ko za 2004. ta ko i za na red ne go di ne eks trem no op ti mi stič ke pro jek ci je. Tu je za 2004. go di nu, u tzv. ba zič nom sce na-ri ju, pro jek to van rast iz vo za ro be i uslu ga od čak 47,7%, dok bi rast uvo za iz no sio sa mo 1,56%. Ostva re nje tog ra sta, ima lo bi za re zul tat spolj no tr go vin ski de fi cit u iz no su od 3,796 mi li jar di do la ra, tj. bio bi čak za 21,7% ma nji od ostva re nog u pret hod noj go di ni. Ne ga tiv ni sal do u raz me ni ro be i uslu ga bi, po tim pro jek ci ja-ma, u 2004. go di ni iz no sio 3,275 mi li jar di do la ra, tj. bio bi za čak 27,8% ma nji od ostva re nja u pret hod noj go di ni. Na kra ju, za 2004. go di nu bio je pro jek to van ne ga ti van sal do te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (bez do na ci ja) u iz no su od sa mo mi li jar du i 830 mi li o na do la ra, tj. bio bi čak za 24,4%, ma nji od ostva re nog u pret hod noj go di ni.

Po sve mu su de ći, ru ko vod stvo i struč ne slu žbe NBS su u osno vi pri hva ti le pro-jek ci je ti ma „naj bo ljih srp skih eko no mi sta“, ta ko da su, pri usvo je noj pro jek ci ji plat nog bi lan sa za 2004. go di nu, za tu go di nu pro jek to va li rast iz vo za ro be i uslu-ga od 18%, a nji ho vog uvo za sa mo 8%, što bi obez be di lo da spolj no tr go vin ski de fi cit, de fi cit u raz me ni ro be i uslu ga i de fi cit te ku ćih tran sak ci ja bu du oko ili is pod ostva re nih ni voa u 2003. go di ni (NBS, 2004a, s. 76).


20

Vr lo je ve ro vat no da je pot pred sed nik no ve Vla de Sr bi je imao u vi du pret hod ne eks trem no op ti mi stič ke prog no ze, pa je po stu pa nju na tu funk ci ju, tj. po čet kom mar ta 2004. go di ne, iz ja vio „da svi de fi ci ti mo ra ju bi ti sma nje ni, a de fi cit te ku-ćeg plat nog bi lan sa ne sme pre ći dve mi li jar de do la ra“ (La bus, 2004, s.5). Slič no je isto vre me no iz ja vio i no vi mi ni star za eko nom ske od no se sa ino stran stvom u Vla di Sr bi je. Na i me, on je is ta kao „da će pri o ri tet mi ni star stva bi ti sma nje nje de-fi ci ta spolj no tr go vin skog bi lan sa, što pod ra zu me va sma nje nje uvo za i agre siv no po ve ća nje iz vo za, uz na la že nje na či na da se re ši ključ ni pro blem – ne do volj na kon ku rent nost srp ske pri vre de u ce li ni“ (Bu ba lo, 2004, s.22).

Na kon sa zna nja da će prof. dr M. La bus po sta ti je di ni pot pred sed nik Vla de, mr M. Din kić mi ni star za fi nan si je, a R. Je la šić gu ver ner NBS, bi lo mi je pot pu no ja sno da će se na sta vi ti po li ti ka pre ce nje ne vred no sti di na ra i da lja li be ra li za ci ja uvo za, pa sam u to vre me pro ce nio da će spolj no tr go vin ski de fi cit u 2004. go di ni bi ti re kor dan i da će pre ći šest mi li jar di do la ra (Ko va če vić, 2004a, i 2004b).

Po čet kom ju na 2004. go di ne u NBS je pro mo vi san rad „Odr ži vost spolj nog du-ga Sr bi je (NBS, 2004b). I u ovom ra du ni je na ve de na vol šeb na me to do lo gi ja na osno vu ko je su pro i za šle eks trem no op ti mi stič ke pro jek ci je osnov nih agre ga ta iz sfe re eko nom sko-fi nan sij skih od no sa sa ino stran stvom. Po toj „me to do lo gi ji“ pro i za šlo je da bi spolj no tr go vin ski de fi cit iz no sio 4,877 mi li jar di do la ra i bio bi sim bo lič no ve ći ne go pret hod ne go di ne, što va ži i za rast de fi ci ta u raz me ni ro be i uslu ga ko ji bi iz no sio 4,638 mi li jar di do la ra, tj. bio bi za sa mo 1,7% ve ći ne go 2003. go di ne. Do daj mo da bi, po ovoj pro jek ci ji, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja Sr bi je sa ino stran stvom (bez do na ci ja) iz no sio sa mo 300 mi li o na do la ra, tj. bio bi čak 4,9 pu ta ma nji ne go u 2003. go di ni. I na rav no, sa mo po sle ne ko li ko me se ci po sta-lo je kri stal no ja sno da su sve ove pro jek ci je, jed no stav no re če no, ne bu lo zne, pa ih je NBS kra jem de cem bra 2004. go di ne i zva nič no na pu sti la i pri hva ti la no vu ver zi ju tih pro jek ci ja, ko je je stvar nost u na red nim go di na ma po no vo su ro vo de-man to va la.

S ob zi rom na ogro man ne sklad iz me đu pro jek ci ja da tih u oba pret hod no na ve-de na ra da i re a li za ci je u sfe ri spolj ne tr go vi ne i de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom – one u prin ci pu, ne za slu žu ju bi lo ka kvu ve ću pa žnju. Ne što vi-še pa žnje, even tu al no, za slu žu ju pro jek ci je spolj nog du ga Sr bi je i po ka za te lja o ste pe nu nje ne spolj ne za du že no sti. Od vr lo lo ših, kraj nje ne re al nih tzv sce na ria, na ve šće mo je dan ko ji je, po na šem mi šlje nju, naj ma nje loš – osnov ni sce na rio plat nog bi lan sa (sa ma njim spolj no tr go vin skim de fi ci tom). Iz nje ga će mo uze ti sa mo pro jek ci je ko je se od no se na spolj ni dug i po ka za te lje ste pe na spolj ne za-du že no sti i to u dve va ri jan te: a) sa ma njim spolj no tr go vin skim de fi ci tom i b) sa sla bi jim do la rom.


21

Ta be la 4. Pro jek ci je spolj nog du ga i ste pe na spolj ne za du že no sti Sr bi je u pe ri-o du 2004-2010. (sa ma njim spolj no tr go vin skim de fi ci tom)

(u mi li o ni ma do la ra i pro cen ti ma)2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Sta nje spolj nog du ga 15920 16673 16999 17060 16846 16563

No vo du go roč no za du ži va nje 3154 4352 5377 6086 6625 7051

Ser vi si ra nje du ga 1484 1343 1845 2110 2478 2680

Dug/iz voz ro be i uslu ga u % 252,2 236,5 218,3 194,5 171,6 148,8

Spolj ni dug/BDP 65,7 66,0 63,7 59,7 54,8 50,1

Ser vi si ra nje du ga/BDP 6,13 5,31 6,91 7,39 8,06 8,10

Iz vor: NBS (2004), „Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je“, de cem bar 2004, s. 17.

Iako je do lar to kom 2005. go di ne, u od no su na pret hod nu go di nu, oset no oja čao, na šta struč ni tim ni je ra ču nao, on je ipak ostao slab u od no su na evro i dru ge va lu te, pa sma tra mo da je ko ri sno ima ti u vi du i dru gi na ve de ni sce na rio ura đen u NBS, a ko ji de lom pri ka zu je ta be la br. 5.

Ta be la 5. Pro jek ci je spolj nog du ga Sr bi je u pe ri o du 2005-2010. (sa sla bi jim do la rom)

(u mi li o ni ma do la ra i pro cen ti ma)

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

No vo du go roč no za du ži va nje 1832 1540 1572 1537 1622 1722Sal do kre dit nih tran sak ci ja 857 753 362 61 - 214 - 283Sta nje du ga 15920 16673 16999 17060 16846 16563Spolj ni dug/iz voz ro be i uslu ga 345,5 324,0 299,0 266,4 235,1 203,8Spolj ni dug/BDP 65,7 66.0 63,7 59,7 54,8 50,1Ser vi si ra nje du ga/BDP 6,13 5,31 6,91 7,39 8,06 8,10Iz vor: NBS (2004) „Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je“, s. 19.

Po ovoj pro jek ci ji, u uslo vi ma ma njeg spolj no tr go vin skog de fi ci ta (u od no su na 2004. god.) ali i u uslo vi ma vi so kog ra sta no vog za du ži va nja, spolj ni dug bi se, iz-me đu 2004-2008. god., bla go po ve ća vao i u 2006. g. bi do sti gao 16,67, a u 2008. g. 17,06 mi li jar di do la ra, a u po sled nje dve go di ne bi se sma nji vao ta ko da bi u 2010. g. iz no sio 16,56 mi li jar di do la ra. Po ovoj pro jek ci ji, Sr bi ja bi već 2007. go di-


22

ne bi la u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja, a u 2010. g. bi bi la na gra ni ci iz me đu te i gru pe ni sko za du že nih ze ma lja.

Po sce na ri ju ko ji je pod ra zme vao slab do lar, no vo za du ži va nje bi bi lo po ve ća no u 2005. go di ni u od no su na 2004. g. (ka da je iz no si lo 1488 mi li o na do la ra), tj. iz no-si lo bi mi li jar du i 832 mi li o na do la ra, a u 2006. go di ni bi bi lo ma nje – mi li jar du i 540 mi li o na do la ra, a za tim bi stag ni ra lo u na red ne tri go di ne i po no vo bi se po ve ća va lo u po sled nje dve go di ne. U tom slu ča ju iz nos spolj nog du ga bla go bi ra stao za ključ no sa 2008. g. ka da bi pre šao 17 mi li jar di do la ra, da bi u po sled nje dve go di ne on bio sma nji van, pa bi u 2010. g. iz no sio 16,56 mi li jar di do la ra. Po ovom sce na ri ju Sr bi ja bi tek 2010. go di ne ušla u gru pu sred nje za du že nih ze ma-lja. I ove pro jek ci je su u stvar no sti br zo, i to pot pu no, de man to va ne.

Kra jem 2004. go di ne Svet ska ban ka je pro du ko va la je dan rad po sve ćen pro gra-mu za eko nom ski rast i za po šlja va nje u Sr bi ji u ko me se da ju dva, ka ko se ka že, „ilu stra tiv na sce na ri ja“ ra sta pri vre de i dru gih ma kro e ko nom skih agre ga ta, a me-đu nji ma i onih iz sfe re eko nom sko-fi nan sij skih od no sa sa ino stran stvom. Pr vi sce na rio se za sni va na pred lo že nom pa ke tu me ra sta bi li za ci je i struk tur nih re for-mi ko ji bi po mo gao da se ostva ri di na mi čan pri vred ni rast i odr ži vost spolj nog du ga. Dru gi sce na rio se za sni va na pret po stav ci ne za do vo lja va ju će im ple men ta-ci je struk tur nih re for mi i ne u spe ha u po sti za nju da le ko se žnog fi skal nog pri la go-đa va nja, što bi, sve sku pa, ima lo za po sle di cu vr lo ni zak ni vo ukup ne fak tor ske pro duk tiv no sti, i rast kvan ti ta tiv nog od no sa spolj nog du ga pre ma BDP. (Svet ska ban ka 2004, s.28).

I u ovom slu ča ju stvar nost je već u 2004. (a po go to vu u 2005. i 2006. go di ni) bi-la znat no ne po volj ni ja u od no su na niz na ve de nih ilu stra tiv nih ve li či na. I po red to ga, oba ova sce na ri ja, od no sno na ve de ne ve li či ne u sva ko me od njih ima ju od re đe nu ko ri snost. Iz sce na ri ja 1 sle di da iz voz ro be i uslu ga mo ra re al no ra sti znat no di na mič ni je od ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da i re al nog ra sta uvo za (ko ji bi tre ba lo da ra ste ne što br že od ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da). Dru ga bit na po ru ka ovih „ilu stra ci ja“ je ste da se u po želj nom sce na ri ju kvan ti ta tiv ni od nos de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa i bru to do ma ćeg pro iz vo da mo ra si ste mat ski sma-nji va ti, pa se pred vi đa lo da će on – osta ti uglav nom na ni vou iz 2004. go di ne. Po ne po volj nom, tj. u sce na ri ju 2 on bi čak, za ključ no sa 2010. god., bio oset no po ve ćan – čak za pre ko de set in dek snih po e na.

Iako je u ra du „Odr ži vog spolj nog du ga Sr bi je“ na vi še me sta is tak nu to da je Sr-bi ja u 2004. go di ni bi la vi so ko za du že na, mi ni star za fi nan si je, pa čak i gu ver ner NBS, su to kom te go di ne is ti ca li da se ona već na la zi u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja. Pri to me su kao ar gu ment za tu tvrd nju is ti ca li da je njen spolj ni dug ma-nji od 80% BDP. Pr vo, oni su pri to me ig no ri sa li kraj nje pro ble ma ti čan ob ra čun BDP u do la ri ma ko ji su, iz ra že ni u di na ri ma, bi li eks trem no pot ce nje ni. Uz to,


23

oni su ig no ri sa li stav Svet ske ban ke da se jed na ze mlja svr sta va u vi so ko za du že-ne ze mlje ako ve li či na du ga na kra ju go di ne pre ma šu je i za vi še od 220% iz voz ro be i uslu ga u toj go di ni, a to je bio slu čaj sa Sr bi jom i u 2004. go di ni. Na kra ju, tre ba lo bi is ta ći stav u ra du „Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je“ da će ona mo ra ti da uzi ma no ve kre di te ka ko ne bi za pa la u du žnič ku kri zu.

Ka da se go vo ri o 2004. go di ni, bit no je na gla si ti da je u toj go di ni Lon don ski klub po ve ri la ca Sr bi ji ot pi sao mi li jar du i 717 mi li o na do la ra du ga (od 2,8 mi li jar-di do la ra). Tom pri li kom je do go vo re no da pe riod po če ka za ot pla tu pre o sta log du ga bu de pet go di na, a na kon to ga rok vra ća nja je 20 go di na, a ka mat na sto pa u pr vih pet go di na za pre o sta li dug je 3,75%, a pre o sta lih 15 go di na 6,75%. Sa ra ni jim ot pi som od stra ne Pa ri skog klu ba, to je zna či lo da je od po čet ka 2001. pa za ključ no sa 2004. go di nom Sr bi ji ot pi sa no ne što pre ko če ti ri mi li jar de do la ra. I po red to ga, spolj ni dug Sr bi je na kra ju 2004. go di ne iz no sio je 14,1 mi li jar du do la ra (od to ga 9,655 je bio dr žav ni ili dr žav no ga ran to va ni dug).

U 2004. go di ni Sr bi ja je uze la do ta da re kor dan ni vo sred njo roč nih i du go roč nih kre di ta – čak mi li jar du i 568 mi li o na do la ra, kao i re kor dan ni vo krat ko roč nih kre di ta i de po zi ta – 449 mi li o na do la ra. Ali, sa mo za hva lju ju ći ve li kom ot pi su du ga pre ma Lon don skom klu bu, iz nos spolj nog du ga, iz ra že nog u do la ri ma ni je znat ni je po ve ćan u od no su na kraj 2003. go di ne.

U 2004. go di ni je znat no po ve ćan spolj ni dug pri vat nog sek to ra, pa je na kra ju go di ne on iz no sio 4,44 mi li jar de do la ra, tj. bio je za 37% ve ći ne go kra jem 2003. go di ne. S ob zi rom na či nje ni cu da je u 2004. go di ni 57% spolj nog du ga Sr bi je bi lo no mi ni ra no u evri ma (30% u do la ri ma), na gli rast vred no sti evra pre ma do la ru znat no je uti cao na rast vred no sti du ga iz ra že nog u do la ri ma. S dru ge stra ne, ot pi som 62% du ga od stra ne Lon don skog klu ba i sma nje njem vred no sti de la du ga no mi nal nog u do la ri ma (oko 30%) po osno vu ja ča nja evra, re zul ti ra li su u sma nje nju spolj nog du ga Sr bi je ob ra ču na tog u evri ma, ta ko da je on kra jem te go di ne iz no sio 10,35 mi li jar di.

U skla du sa sta vom za u ze tim u ra du „Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je“, pri hva će-nom u NBS sre di nom 2004. go di ne, da Sr bi ja ne će upa sti u du žnič ku kri zu sa mo ako se do dat no za du žu je, kra jem 2004. go di ne Na rod na ban ka Sr bi je je za 2005. go di nu pro jek to va la do dat no ko ri šće nje stra nih kre di ta u iz no su od 2,194 mi li jar-de do la ra, a od to ga 801 mi lion (ili 37%) bi bi li dr žav ni ili dr žav no ga ran to va ni kre di ti.

Na op štu ža lost, re zul ta ti u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino-stran stvom za 2004. go di nu su bi li u ogrom nom ne skla du sa svim pret hod no na ve de nim pro jek ci ja ma i obe ća nji ma, što po ka zu ju sle de ći po da ci:


24

a) iz voz ro be je po ve ćan za 26,9%, uslu ge za 36,58%, a iz voz ro be i uslu ga za 30,86%,

b) uvoz ro be je po ve ćan za čak 43,1%, uvoz uslu ga za čak 55,96%, a uvoz ro be i uslu ga za 44,4%,

v) spolj no tr go vin ski de fi cit je po ve ćan za čak 54,16% i do sti go je enorm nih 6,64 mi li jar de do la ra5,

g) de fi cit u raz me ni ro be i uslu ga je po ve ćan za čak 57,50% i do sti gao je čak 6,46 mi li jar di do la ra,

d) de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (sa do na ci ja ma) je po ve ćan za čak 92,7% i do sti gao je dve mi li jar de i 833 mi li o na do la ra,

đ) de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (bez do na ci ja) je po ve ćan go to vo 70% i do sti gao je 3,3 mi li jar de do la ra.

Za me ne ne ma ni ka kvog spo ra da su re zul ta ti iz 2004. go di ne de fi ni tiv no po ka za-li da kon cept re for mi i eko nom ske po li ti ke za i sta ima vr lo ozbilj nu kon struk ci o nu gre šku. Ka da sam tu svo ju, ra ni je vi še pu ta is tak nu tu kon sta ta ci ju, na sa ve to va-nju eko no mi sta ko je je or ga ni zo va lo Na uč no dru štvo eko no mi sta kra jem 2004. go di ne po no vio, ta da šnji pot pred sed nik Vla de Sr bi je je iz ja vio „da je po no san na tu kon struk ci o nu gre šku“ (La bus, 2004, s. 10). Čud no je da pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, glav ni „vi zi o nar“ (ka ko je sam za se be jed nom pri li kom re kao) eko nom skih re for mi i eko nom ske po li ti ke u pe ri o du 2001-2004. go di ne, ta-ko ne što mo že iz ja vi ti, ako se zna da je uvoz ro be i uslu ga u 2004. go di ni bio 3,3 pu ta, spolj no tr go vin ski de fi cit 4,2 pu ta, a de fi cit te ku ćih tran sak ci ja čak 18,5 pu ta ve ći ne go u 2000. go di ni. On, i dru gi vi zi o na ri čak i u 2004. go di ni ne vi de da je ogro man uvoz ve li kim de lom „spr žio“ do ma ću pro iz vod nju i da je, pre sve ga, zbog to ga in du strij ska pro iz vod nja u 2004. go di ni bi la za 12,2% ni ža ne go 1998. go di ne, a broj ne za po sle nih se u pe ri o du 2000-2004. go di ne po ve ćao sa 772.000 na 945.000 li ca.

Ka da se go vo ri o 2004. go di ni, od no sno o kre ta nju spolj nog du ga Sr bi je, tre ba lo bi još jed nom pod se ti ti da je u toj go di ni ko nač no za klju čen spo ra zum sa Lon don-skim klu bom po ve ri la ca o ot pi su 62% du ga Sr bi je i Cr ne Go re pre ma toj in sti tu-ci ji. I po red to ga, pre sve ga, zbog ostva re nog pa da vred no sti do la ra, spolj ni dug je kra jem de cem bra 2004. go di ne iz no sio 14,1 mi li jar du do la ra, tj. bio je za 3,8% ve ći ne go kra jem pret hod ne go di ne, od no sno za 30,18% ve ći ne go što je bio kra-jem 2000. go di ne. Iz ra žen u evri ma, spolj ni dug je kra jem 2004. go di ne iz no sio 10,354 mi li jar de, tj. bio je za 4,6% ma nji ne go kra jem 2003. go di ne i za 11,2% ma nji ne go kra jem 2000. go di ne. Zbog to ga, zva nič ni ci i re sor ne in sti tu ci je ta da iz ja vlju ju da se Sr bi ja već na šla u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja i da se pri bli-ža va gru pi ni sko za du že nih ze ma lja.

5 Po me to do lo gi ji Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku on je u toj go di ni iz no sio čak 7,2 mi li jar de do la ra.


25

Ogro man rast uvo za i na ve de nih de fi ci ta u 2004. go di ni de lom je na stao i zbog in-te re sa uvo zni ka da pre uvo đe nja po re za na do da tu vred nost (od 1. ja nu a ra 2005) uve zu što vi še kra jem te go di ne ka ko bi sma nji li su mu pla će nog PDV-a u 2005. god. Pro ce nju je se da je zbog to ga u 2004. go di ni ostva ren do dat ni uvoz od oko 700 mi li o na do la ra ko ji bi, u dru gim uslo vi ma bio ostva ren u pr voj po lo vi ni 2005. go di ne.

Ka da se go vo ri o fak to ri ma ko ji su uti ca li na spolj no tr go vin sku raz me nu u 2003. i 2004. go di ni tre ba lo bi is ta ći da je na „su ge sti ju“ MMF od po čet ka 2003.g. va-lut ni kurs evra pre ma di na ru ko ri go van u skla du sa raz li ka ma u sto pa ma in fla ci je u evro zo ni u Sr bi ji, pa je nje go va vred nost kra jem 2003. do sti gla 68,31, a kra jem 2004. go di ne 78,88 di na ra. S dru ge stra ne, vred nost ame rič kog do la ra je oset no sma nje na sa 67,67 di na ra (ko li ko je iz no si la kra jem 2001. god.) na sa mo 54,64 (kra jem 2003.god.), od no sno na 57,94 kra jem 2004. go di ne. S ob zi rom na či nje-ni cu da je uče šće uvo za ko ji se pla ća u do la ri ma bi lo oset no ve će ne go u slu ča ju na pla te iz vo za u ovoj va lu ti, pad vred no sti ame rič ke va lu te je vi še sti mu li sao uvoz, ne go što je de sti mu li sao iz voz. Gle da no u ce li ni, re al ni efek tiv ni va lut ni kurs di na ra je u 2003. go di ni do dat no apre ci rao, ali vr lo skrom no 1,9%, a 2004. go di ne je čak, isti na sim bo lič no de pre ci rao za oko 1,1%. Da kle, u te dve go di ne ni je bi lo ve će do dat ne apre ci ja ci je di na ra. Me đu tim, zbog ogrom ne apre ci ja ci je di na ra ostva re ne to kom 2001. i 2002, ce nov na kon ku rent nost uvo za je znat no po ve ća na i ta kva je osta la i u 2003. i 2004. go di ni. Uz to, tre ba lo bi pod se ti ti da je sre di nom 2003. go di ne pri hva ćen spo ra zum sa Cr nom Go rom o har mo ni za ci ji ca rin skih si ste ma, što je ima lo za re zul tat da je pro seč na ca rin ska sto pa uvo za Sr bi je sma nje na sa 9,4% na 7,3%, što je de li mič no do pri ne lo po ve ća nju nje go ve ce nov ne kon ku rent no sti i nje go vom ra stu u 2003, a još vi še u 2004. go di ni.

Kva zi po bolj ša nja u 2005. go di ni

Za sve go di ne po sle 2000. go di ne, pa i za 2005. go di nu Na rod na ban ka Sr bi je je pla ni ra la znat no di na mič ni ji rast iz vo za od uvo za. Na i me, ona je za 2005. go di nu pla ni ra la rast rob nog iz vo za, iz ra že nog u do la ri ma, od 31%, a rob nog uvo za od sa mo 7,9%, iz vo za uslu ga od 31,3%, iz vo za pro iz vo da i uslu ga za 31,3% i pro iz-vo da i uslu ga za 8,7% (NBS, 2005, s.16).

Vr lo je ve ro vat no da su auto ri ovog pla na za rast rob nog uvo za ima li u vi du da je kra jem 2004. go di ne, ostva ren rob ni uvoz od oko 700 mi li o na ko ji bi (da ni je bi lo uvo đe nja PDV-a) u dru gim uslo vi ma bio ostva ren po čet kom 2005. go di ne. I za i-sta zbog to ga, ali i ni za dru gih fak to ra ko ji su bi li vi še ili ma nje pred vi di vi, pr vi put je ima lo osno va za pla ni ra nje znat no vi šeg ra sta iz vo za od ra sta uvo za. Na i-me, već iz či nje ni ce da je kra jem 2004. go di ne ostva ren uvoz od bar 700 mi li o na do la ra ko ji bi, da ni je uve den PDV, bio ostva ren u pr vim me se ci ma 2005, bi lo je


26

ja sno da će rob ni uvoz u toj go di ni ra sti znat no ma nje ne go što je bio slu čaj u pret-hod noj go di ni. Uz to, s ob zi rom na či nje ni cu da je od pr vog ja nu a ra 2005. go di ne uve den po rez na do da tu vred nost ko ji je znat no vi še op te re ći vao uvoz ne go što je bio u vre me po re za na pro met, bi lo je ja sno da će to sma nji ti ce nov nu kon ku-rent nost uvo za u od no su na do ma ću pro iz vod nju u od no su na nje go vu kon ku rent-nost u pret hod noj go di ni i da će to uti ca ti na uspo ra va nje di na mi ke ra sta rob nog uvo za. Ipak, kra jem 2004. i po čet kom 2005. go di ne ni ko ni je mo gao oče ki va ti i prog no zi ra ti da će se vred nost rob nog uvo za u toj go di ni čak i sma nji ti. Pre ma po-da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, rob ni uvoz je u 2005. go di ni sma njen za 2,7% (ako se iz ra zi u do la ri ma), od no sno za 2,3% ako se iz ra zi u evri ma. S dru ge stra ne, pre ma istom iz vo ru, rob ni iz voz je po ve ćan za 27,2%, od no sno za 26,8% (ako se iz ra zi u evri ma). Zbog to ga spolj no tr go vin ski de fi cit je sma njen za oko 17,3% u od no su na pret hod nu go di nu. Pre ma ne što iz me nje noj me to do lo gi ji ob ra ču na ko ju pri me nju je NBS, rob ni uvoz, iz ra žen u do la ri ma, je u 2005. go di ni bio za 2,6% ma nji, a rob ni iz voz ve ći čak za 30,5%, a spolj no tr go vin ski de fi cit ma nji za 18,5%.

Da je (ume sto kra jem 2004. go di ne) ostva re ni do dat ni uvoz od oko 700 mi li o na do la ra, u 2005. go di ni bi bio ostva ren nje gov po rast od 11%, a spolj no tr go vin ski de fi cit bio za oko 3,9% ve ći ne go što je bio u 2004. (da ni je ostva ren na ve de ni uvoz od tih 700 mi li o na do la ra).

I či tav niz dru gih fak to ra je do pri neo ra stu rob nog iz vo za, sma nje nju uvo za i sma-nje nju spolj no tr go vin skog de fi ci ta Sr bi je u 2005. go di ni. Na ve di mo, po na šem mi šlje nju, naj va žni je.

I to kom 2005. go di ne ce ne ni za va žnih iz vo znih pro iz vo da Sr bi je na svet skom tr ži štu su znat no po ve ća ne, pa je to naj vi še do pri ne lo da je je di nič na vred nost rob nog iz vo za Sr bi je u pro se ku u toj go di ni po ve ća na za 8,2%. Ako su iz vo zne ce-ne u pro se ku to li ko po ve ća ne, to zna či da je re a lan po rast rob nog iz vo za u 2005. go di ni iz no sio oko 20%.

Ve o ma iz ra žen rast po ljo pri vred ne pro iz vod nje (od go to vo 18%) omo gu ćio je iz-ra žen rast iz vo za po ljo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da.

S ob zi rom na či nje ni cu da je in du strij ska pro iz vod nja u 2005. go di ni sim bo lič no po ve ća na – za sa mo 0,8%, ni je bi lo objek tiv ne po tre be za ra stom uvo za si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la, po go to vu ako se zna da je kra jem 2004. go di ne ostva-ren do dat ni uvoz i ovih pro iz vo da ko ji bi, u uslo vi ma da ni je uve den PDV, bio ostva ren u 2005. go di ni.

Zbog uvo đe nja po re za na no vo do da tu vred nost, ko ji je znat no vi še op te re tio uvoz opre me, kao i zbog ostva re nog vr lo vi so kog ra sta u 2004. go di ni (od čak 56%) u


27

ci lju iz be ga va nja pla ća nja tog po re za (ko ji bi se pla tio da je on ostva ren u 2005.go di ni), ni ske in ve sti ci o ne ak tiv no sti itd. do šlo je do dra stič nog pa da uvo za ovih pro iz vo da u 2005. go di ni - čak za 35,6%.

Oset no ja ča nje do la ra u od no su na evro imao je za po sle di cu uma nje nje ra sta iz-vo za, uvo za i spolj no tr go vin skog de fi ci ta.

U po sled njoj de ce ni ji pro šlog ve ka dra stič no se po gor ša la struk tu ra rob nog iz vo-za, a to se na sta vi lo i u pe ri o du pr vih šest go di na no vog ve ka, ta ko što se bit no po ve ća lo uče šće re surs no in ten ziv nih pro iz vo da, a dra stič no se sma nji lo uče šće pro iz vo da ko ji su re zul tat do pri no sa ljud skog ka pi ta la. Na i me, uče šće re surs no in ten ziv nih pro iz vo da se po ve ća lo sa 35,8%, ko li ko je iz no si lo 1990. go di ne, na 48,0% u 2000. go di ni i sa mo 58,5% u 2005. go di ni.6 S dru ge stra ne, uče šće pro iz-vo da u ko ji ma je uče šće ljud skog ka pi ta la do mi nant no se sma nji lo sa 33,8%, na 22,6% i 16,9% re spek tiv no.

Na kon ogrom nog po ra sta i vr lo vi so kog spolj no tr go vin skog de fi ci ta i de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja Sr bi je sa ino stran stvom, do če ga je do šlo u 2004. go di ni, iz gle da da je u ne kim dr žav nim usta no va ma ko nač no pre o vla da lo mi šlje nje da je li be ra li za ci ja uvo za, ostva re na u 2002. i 2003. go di ni, bi la pre te ra na, pa su u 2005. go di ni do ne ti: Za kon o ca rin skoj ta ri fi i Za kon o spolj no tr go vin skom po slo-va nju ko ji ma se ne što po ve ća va ju ca rin ska i van ca rin ska ogra ni če nja, ali sa mo ona ko ja su do zvo lje na sva koj čla ni ci Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, a Sr bi ja ni je čla ni ca te or ga ni za ci je.7 S ob zi rom da je no vim Za ko nom o ca rin skoj ta ri fi, pro seč na ca rin ska sto pa po ve ća na sa 7,37% na 8,89%, pri me na tog za ko na je sa mo de li mič no do pri ne la pa du vred no sti uvo za, ali znat no ma nje ne go pri me na Za ko na o PDV-u, ko ji je stu pio na sna gu pr vog ja nu a ra 2005. go di ne, a ko jim je uvoz, gle da no u ce li ni, bio znat no vi še op te re ćen tim po re zom ne go što je bio slu čaj sa do ta da pri me nji va nim po re zom na pro met. No vi Za kon o spolj no tr go-vin skom pro me tu usvo jen je kra jem 2005. go di ne, pa je on pre uti cao na uvoz u 2006. ne go u 2005. go di ni.

Na kra ju, te ško je do ka za ti, ali ima do sta ar gu me na ta za tvrd nju da su uvo zni ci, u ci lju ma njeg pla ća nja PDV-a, pri ka zi va li ma nju vred nost uvo zne ro be ne go što je ona stvar no bi la, a da su iz vo zni ci, u ci lju vra ća nja tog po re za, ima li in te re sa da ga pri ka žu po vi šoj vred no sti ili bar po re al noj vred no sti (što iz gle da ni je bio slu čaj pret hod nih go di na).

6 http// por tal.ko mo ra.net7 Pod se ćam da je 2001. go di ne Ru mu ni ja ima la pro seč nu ca rin sku sto pu od oko 16%, a Bugarska oko 15%. Ili, pro seč na ca rin ska sto pa Ki ne u mo men tu nje nog ula ska u Svet-sku tr go vin sku or ga ni za ci ju iz no si la 13,6% a ona se oba ve za la da do 2010. go di ne tu sto-pu sma nji na 9,8%. Kao što smo na po me nu li, pro seč na ca rin ska sto pa u Sr bi ji je u 2003. go di ni iz no si la ma nje od 7,5%.


28

Su prot no sta ti stič kom po bolj ša nju u spolj no tr go vin skoj raz me ni ro be, u raz me ni uslu ga u 2005. go di ni do šlo je do oset nog po gor ša nja. Pre ma po da ci ma NBS, iz voz uslu ga je po ve ćan za 10,76%, a nji hov uvoz za 26,11%, pa je, pr vi put u eko nom skoj isto ri ji Sr bi je, u nji ho voj raz me ni ostva ren de fi cit od oko 6 mi li o na do la ra.

Zbog znat nog sma nje nja spolj no tr go vin skog de fi ci ta, sma njen je i de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom – čak za 22,5%. Me đu tim, ako od uvo za u 2004. go-di ni odu zme mo pret hod no na ve de nih 700 mi li o na do la ra, ko ji bi bio ostva ren u 2005. go di ni (da ni je uve den PDV) i do da mo ga de fi ci tu iz 2005. go di ne, on bi u 2005. go di ni bio čak za 33,6% ve ći od ta ko ob ra ču na tog de fi ci ta iz 2004. go di ne. Dru gim re či ma, sma nje nje de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom u 2005.g. je na sta lo sa mo za to što je kra jem 2004. g. ostva ren uvoz od oko 700 mi li o na do la ra ko ji bi u ne pro me nje nim uslo vi ma bio re a li zo van 2005. go di ne.

Na kon ot pi sa 62% du ga Sr bi je i Cr ne Go re spolj no za du ži va nje i spolj ni dug Sr-bi je kra jem 2004. i po čet kom 2005.g. na glo ra stu. Sre di nom ma ja 2005. go di ne Na uč no dru štvo eko no mi sta je or ga ni zo va lo okru gli sto na te mu „Spolj na za du-že nost Sr bi je i pret nja du žnič ke kri ze“. Na tom sku pu ve li ki broj objek tiv nih, ne stra nač kih eko no mi sta je is ti cao da po sto ji ogro man ri zik od da ljeg ola kog, neo d go vor nog za du ži va nja u ino stran stvu i da pre ti re al na opa snost upa da nja u du žnič ku kri zu. Na ža lost, ni ko od po zva nih zva nič ni ka ni je pri su stvo vao tom sku pu, ni ko od njih ni je re a go vao, a po go to vu pri hva tio pred lo ge tog bro ja ozbilj-nih eko no mi sta. Na pro tiv, ne ki od njih i da lje na sta vlja da tvr di da se Sr bi ja na la zi u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja, ko ri ste ći pri to me pot pu no ne ko rekt ne i, za ste pen za du že no sti ze mlje, ne do volj ne po ka za te lje o vi si ni ste pe na za du že no sti. U tom po gle du, kao i pret hod nih go di na „is ti cao“ se ta da šnji mi ni star za fi nan si je u Vla di Sr bi je.

U struč nim slu žba ma MMF je već u pr voj po lo vi ni 2005. go di ne po sta vlje no pi ta nje odr ži vo sti de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom i spolj nog du ga Sr bi je i Cr ne Go re. Oni su u ci lju nji ho ve odr ži vo sti, pro jek to va li bla gi rast, ka ko de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa, ta ko i spolj nog du ga za pe riod 2005-2010. go di-ne. Nji ho ve ra ču ni ce o ap so lut nim i re la tiv nim ve li či na ma anu i te ta ko ji će pra ti ti te kre di te bi le su kraj nje za bri nja va ju će ali su one, mo žda baš za to, u po li tič kim kru go vi ma osta le ne za pa že ne.


29

Ta be la 6. Sce na rio odr ži vo sti de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja Sr bi je i Cr ne Go re u pe ri o du od 2005-2010. go di ne

(u mi li o ni ma do la ra i pro cen ti ma)2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Go di šnje sto pe ra sta iz vo za 30,4 21,8 18,5 16,9 14,9 9,4Go di šnja sto pa ra sta uvo za 7,8 10,7 9,4 9,4 9,5 7,7De fi cit te ku ćeg plat nog bi lan-sa (bez do na ci ja) -2.937 -3.059 -2.995 -2.921 -3.023 -3.256

Od nos de fi ci ta te ku ćeg plat-nog bi lan sa i BDP - 11,0 - 10,8 - 9,7 - 8,9 - 8,6 - 8,6

Bru to spolj ni dug 15.173 16.075 16.700 17.260 17.787 18.599Od nos spolj nog du ga pre ma BDP 57 57 55 53 51 49

Go di šnji iz nos anu i te ta 1.732 1.779 2.473 3.079 3.569 3.816Od nos anu i te ta pre ma iz vo zu ro be i uslu ga 22,5 19,5 23,6 25,9 26,8 26,3

Iz vor: JMF (2005, Anex III, p. 49)

Kao što se vi di iz ta be le br. 6, eks per ti MMF su pro jek to va li bla gi rast zbir nog spolj nog du ga Sr bi je i Cr ne Go re sve do kra ja 2010. go di ne ka da je, po toj pro jek-ci ji, tre ba lo da iz no si 18,6 mi li jar di do la ra. Čak i u tom slu ča ju go di šnji iz no si anu i te ta bi se vr lo di na mič no po ve ća va li, pa bi u 2009. go di ni do sti gli 3,569, a u 2010. go di ni čak 3,816 mi li jar di do la ra.

U je sen 2005. go di ne u go di šnjem iz ve šta ju struč nja ci Evrop ske ban ke za ob no-vu i raz voj su kon sta to va li da je naj ve ći pro blem Sr bi je – vi so ka in fla ci ja i vi sok spolj ni dug, (pod vu kao M.K.), od no sno vi sok iz nos anu i te ta ko ji tre ba obez be di-ti za ser vi si ra nje tog du ga (EBRD, 2005, p. 96).

Ka da je u no vem bru 2005. go di ne MMF na ja vio da će da ti „ze le no sve tlo“ da Pa-ri ski klub ot pi še 15% du ga Sr bi je i Cr ne Go re (ko ji je bio knji žen 2002. go di ne), gu ver ner NBS, ta da šnji mi ni star za fi nan si je, a po seb no ta da šnji pot pred sed nik Vla de Sr bi je su pa li u ne ku vr stu eufo ri je. Ta ko je, na pri mer, M. La bus na Sa ve-to va nju eko no mi sta ko je je po čet kom de cem bra or ga ni zo va lo Na uč no dru štvo eko no mi sta iz ja vio da vred nost spolj nog du ga stag ni ra, (pod vu kao M.K.), s tim što se dug sa dr žav nom ga ran ci jom sma nju je i da je po stao ma li, ali da pri vat-ni dug ra ste (La bus, 2005, s. 144).

U autor skom tek stu („Po li ti ka“, 10. 12. 2005) M. La bus tvr di sle de će:

1. „da smo us pe li za tri go di ne da re ši mo pro blem du go va ze mlje“;


30

2. „da smo u tom pe ri o du stal no slu ša li pri ču o „du žnič kom rop stvu“ i da je to bi-la li ce mer na i neo zbilj na pri ča ko ja je po ku ša la da ospo ri ne što što pred sta vlja je dan od naj ve ćih re zul ta ta po li ti ke u či jem sam kre i ra nju uče stvo vao to kom ovih pet go di na – re ša va nje pro ble ma spolj nog du ga“;

3. „po sle do dat nog ot pi sa od 700 mi li o na do la ra od Pa ri skog klu ba, uku pan jav ni spolj ni dug će iz no si ti 9 mi li jar di do la ra, što će iz no si ti 45% bru to do ma ćeg pro iz vo da, a me đu na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je su po di gle cr ve nu le stvi cu na 60% BDP, a mi smo si gur no da le ko is pod te gra ni ce“;

4. „za vre me man da ta ove vla de ostva ren je ot pis du ga pre ma Lon don skom klu bu u iz no su od 1,6 mi li jar di do la ra i do dat ni ot pis od stra ne Pa ri skog klu ba od 700 mi li o na do la ra, što za jed no iz no si 2,3 mi li jar de do la ra“;

5. „upo re do sa ti me ka ko dr ža va vra ća svoj dug, ta ko se ban ke i pred u ze ća iz pri vat nog sek to ra do dat no za du žu ju u ino str na stvu, pa to odr ža va naš uku pan dug na istom ni vou, ali se nje go va kom pen za ci ja zna čaj no me nja, da ne ka žem po bolj ša va“;

6. „rok za is pu nje nje uslo va za ot pis do dat nih 15% du ga pre ma Pa ri skom klu bu smo ma lo pre ko ra či li, ali da nas mo že mo da ka že mo da se upor nost is pla ti la i da smo us pe li da pro blem spolj nog du ga ze mlje re ši mo“.

Pr vo, što bi tre ba lo po no vo uka za ti je ste či nje ni ca da je, na sa ve to va nju eko no-mi sta, ko je je or ga ni zo va lo Na uč no dru štvo eko no mi sta kra jem 2001. go di ne, ta da šnji pot pred sed nik Sa ve zne vla de i isto vre me no mi ni star za eko nom ske od-no se sa ino str na stvom M. La bus iz ja vio da će spolj ni dug SR Ju go sla vi je, na kon ot pi sa po 2/3 du ga od stra ne Pa ri skog klu ba i Lon don skog klu ba po ve ri la ca, bi ti sma njen sa oko 12 na sa mo 7 mi li jar di do la ra i da on u tom slu ča ju ne će bi ti ogra-ni ča va ju ći fak tor ra sta i raz vo ja pri vre de (La bus, 2002. s. 22). On je ta da iz ja vio da je spolj ni dug Sr bi je oko 11,2 mi li jar de do la ra, a Cr ne Go re oko 820 mi li o na do la ra.

Ko li ko su tvrd nje do ma ćih zva nič ni ka i sa mo zva nih „vi zi o na ra“ eko nom skih re-for mi u Sr bi ji, po seb no biv šeg pot pred sed ni ka Vla de i biv šeg mi ni stra za fi nan si-je, bi le van vre me na i pro sto ra, po ka za li su sle de ći po da ci ko je je ka sni je na svom saj tu ob ja vi la Na rod na ban ka Sr bi je:

a) Ume sto pla ni ra nog sma nje nja ne to spolj nog du ga, on je u 2005. go di ni po ve-ćan za mi li jar du i 368 mi li o na do la ra, pa je kra jem te go di ne bio za 9,7% ve ći ne go kra jem 2004. go di ne.

b) I po red ot pi sa od oko če ti ri mi li jar de do la ra od stra ne Pa ri skog klu ba i Lon don-skog klu ba ko ji je oba vljen u pe ri o du 2001-2004, spolj ni dug, iz ra žen u do la-ri ma bio je na kra ju 2005. go di ne za 42,8% ve ći ne go 2000. go di ne, od no sno za 9,7% ve ći ne go kra jem 2004. go di ne. Pri to me bi tre ba lo na po me nu ti da je to kom 2005. go di ne vred nost do la ra u od no su na evro i dru ge va lu te oset no po-


31

ve ća na u po re đe nju sa kra jem 2004. go di ne, što je re zul ti ra lo u ma njem ra stu spolj nog du ga iz ra že nog u ame rič kom do la ru, ne go što je on stvar no bio.

v) Iz nos spolj nog du ga, iz ra že nog u evri ma, u 2005. go di ni je po ve ćan čak za dve mi li jar de i 710 mi li o na ili za 26,1% i do sti gao je 13,064 mi li jar de evra.

g) Ako se pot pu no is klju če efek ti pro me na in ter va lut nih kur se va, re al ni po rast spolj nog du ga Sr bi je u 2005. go di ni je iz no sio 19%.

d) Kvan ti ta tiv ni od nos spolj nog du ga Sr bi je (na kra ju 2005. go di ne) i vred no sti iz vo za ro be i uslu ga iz te go di ne iz no sio je 251,1%, i zbog to ga je, po kri te ri ju-mi ma Svet ske ban ke, ona osta la u gru pi vi so ko za du že nih ze ma lja.8 Po tom po-ka za te lju čak je i Hr vat ska, ko ja spa da me đu naj za du že ni je ze mlje u tran zi ci ji i či ji je spolj ni dug kra jem 2005. go di ne iz no sio pre ko 30 mi li jar di do la ra, bi la u po volj ni jem po lo ža ju, jer je on iz no sio 158,8% (NBS, 2006, str.81). Ko li ko je po zi ci ja Sr bi je po ste pe nu spolj ne za du že no sti u 2005. go di ni bi la ne po volj na po ka zu ju i kom pa ra tiv ni po da ci od no sa spolj nog du ga i iz vo za ro be i uslu ga ne kih dru gih ze ma lja u tran zi ci ji. Na pri mer, u 2005. go di ni taj kvan ti ta tiv ni od nos bio je u Polj skoj 116,9%, Bu gar skoj 107,2%, Ma đar skoj 105,6%, Slo ve-ni ji 105,0%, Ru mu ni ji 93,9%, Slo vač koj 73,8 i Če škoj 51,4% (NBS, 2006, str. 81). Iz po da ta ka ko je da je Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, sle di da ni- jed-na ze mlja u tran zi ci ji u 2005. go di ni ni je ima la ta ko ne po vo ljan kvan ti ta tiv ni od nos spolj nog du ga i iz vo za ro be i uslu ga, kao što je to bi lo u slu ča ju dr žav ne za jed ni ce Sr bi ja i Cr na Go ra (EBRD, 2006,), što na rav no va ži i za Sr bi ju ko ja je bi la re la tiv no vi še za du že na od Cr ne Go re.

Ve ro vat no je da je sve to ima la u vi du go spo đa Pi ri ta Sor sa, šef Mi si je MMF za pre go vo re sa Sr bi jom i Cr nom Go rom, ka da je 21. de cem bra 2005. go di ne, iz ja vi la da je, po red vi so ke in fla ci je, naj ve ći pro blem Sr bi je vi sok spolj ni de fi cit (pod vu kao MK) ko ji se fi nan si ra po ve ća njem i ona ko vi so kog ni voa spolj ne za du-že no sti (pod vu kao MK). Sa mo ne ko li ko da na na kon to ga, ona po no vo iz ja vlju je da in fla ci ja i spolj ni dug osta ju pre vi so ki (pod vu kao MK).

Na osno vu sve ga iz lo že nog ja sno je da su ne ka sta ti stič ki re gi stro va na po bolj ša-nja u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom u 2005. go di ni na sta la sa mo sti ca jem iz ve snih tre nut nih okol no sti i da su u su šti ni bi la kva zi po bolj ša nja.

Znat no po gor ša nje u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no-sa sa Sr bi je sa ino stran stvom u 2006. go di ni

Kao što smo ra ni je na ve li, sre di nom 2005. go di ne struč ne slu žbe MMF su kre i ra-le sce na rio po želj nih, od no sno nor mi ra nih eko nom sko-fi nan sij skih to ko va Sr bi je 8 Pod se ti mo da je, po kri te ri ju mi ma Svet ske ban ke, jed na ze mlja vi so ko za du že na ako je taj kvan ti ta tiv ni od nos ve ći od 220%.


32

i Cr ne Go re, a u ci lju odr ži vo sti raz vo ja, s ob zi rom na ve li či nu de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom i spolj nog du ga. Po tom sce na ri ju iz voz ro be i uslu-ga iz SCG, iz ra žen u do la ri ma, tre ba lo je u 2006. go di ni da bu de po ve ćan za 21,8%, a nji hov uvoz za 10,7%. Po toj pro jek ci ji de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom (bez stra nih do na ci ja) je u 2006. go di ni tre ba lo da bu de ne što pre ko tri mi li jar de do la ra, tj. ne znat no vi še od nje go vog iz no sa iz 2005. go di ne, a kvan ti ta tiv ni od nos tog de fi ci ta pre ma BDP je tre ba lo da iz no si 10,8%. Po tom sce na ri ju spolj ni dug Sr bi je i Cr ne Go re bi kra jem 2006. g. iz no sio ne što pre ko 16 mi li jar di do la ra.

Struč nja ci Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj su u je sen 2005. go di ne, za 2006. go di nu pro jek to va li rast iz vo za ro be i uslu ga iz Sr bi je za 29,1%, uvo za 17,53%, a ti me i spolj no tr go vin skog de fi ci ta u iz no su od oko 6,0 mi li jar di do la ra, što bi zna-či lo nje gov rast od 7,8%. Po toj pro jek ci ji de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran-stvom u 2006. go di ni iz no sio bi 2,43 mi li jar de do la ra (EBRD, 2005, p.96).

Pre ma pro jek ci ji Na rod ne ban ke Sr bi je iz voz ro be i uslu ga Sr bi je je tre ba lo u 2006. go di ni da bu de po ve ćan za 24% a nji ho vog uvo za za 12%, što bi re zul ti ra-lo u de li mič nom sma nje nju de fi ci ta u raz me ni ro be i uslu ga u od no su na 2005. go di nu. Uz pret po stav ku da ne to pri liv po osno vu te ku ćih tran sfe ra osta ne ne pro-me njen i da se do na ci je ne znat no sma nje, na osno vu na ve de nih pro jek ci ja, de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa Sr bi je u 2006. go di ni bi ostao na ni vou pret hod ne go di ne. (NBS, 2005, s. 96).

Ka da je Pa ri ski klub po ve ri la ca, po čet kom 2006. go di ne, do neo od lu ku da Sr bi ji i Cr noj Go ri ot pi še 15% du ga iz 2002. go di ne, tj. u ap so lut nom iz no su oko 650 mi li o na do la ra, eufo ri ja se me đu srp skim zva nič ni ci ma po ve ća la do te me re da su po če li da iz no se ne ke kon sta ta ci je i ci fre ko je su, naj bla že re če no, bi le pot pu no van pro sto ra i vre me na u ko me su se oni, a i Sr bi ja ta da na la zi li. U tom po gle du, na ro či to su se is ti ca li ta da šnji pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star za fi nan si je u toj vla di. Ta ko je, na pri mer, pot pred sed nik Vla de prof. dr M. La bus, u autor-skom tek stu u dnev nom li stu „Po li ti ka“ (11.02.2006), iz neo sle de će kon sta ta ci je:

a) „da je re šen pro blem spolj nog du ga Sr bi je, b) da je to ve li ki uspeh jer je za mno ge, taj pro blem bio ne re šiv,v) da smo us pe li da re ši mo na sle đe ni pro blem spolj nog du ga pod či jim te re tom

se ina če, ras pa la pret hod na Ju go sla vi ja (pod vu kao MK), g) da su mno gi sum nja li da je uop šte mo gu će re ši ti pro blem spolj nog du ga, a

ka da je to po sta lo iz gled ni je, iz mi šlje ne su ne bu lo zne pri če o „du žnič kom rop-stvu“,

d) da nas ima mo spolj ni dug ko ji mo že mo ured no da pla ća mo i ko ji ne će pra vi ti ni ka kve po li tič ke pro ble me ze mlje u bu duć no sti“.


33

On je na kra ju na gla sio da je „po no san na ono što smo ura di li“.

Ta da šnji mi ni star za fi nan si je je, na kon ot pi sa tih 653 mi li o na do la ra iz ja vio: „ovo je ve li ki dan za srp sku eko no mi ju i sa da je sva ki sta nov nik Sr bi je za še sto do la ra ma nje za du žen ne go što je bio 2000. go di ne (!!!) i da je uku pan dug Sr bi je če ti ri pu ta ma nji ne go 2000. go di ne, od no sno da se nje go vo uče šće u dru štve nom pro iz vo du sma nji lo sa 170% na 43%“ („Po li ti ka“, 8. 02. 2006).

U iz ja va ma obo ji ce na ve de nih ta da šnjih zva nič ni ka ima to li ko be smi sli ca i ne i sti-na, da jed no stav no ne za slu žu ju da se o nji ma u ovom ra du de talj ni je ras pra vlja.

Na kon ot pi sa tih 653 mi li o na do la ra, po no vo se is po lja va ra ni ja prak sa – da na glo ra ste no vo za du ži va nje u ino stran stvu i da se uku pan iz nos du ga vr lo br zo na dok-na di i pre va zi đe su mu ot pi sa. U ci lju za u sta vlja nja na glog vi so kog za du ži va nja po slov nih ba na ka (lo ci ra nih u Sr bi ji) u ino stran stvu, Na rod na ban ka Sr bi je uvo di tzv. oba ve zne re zer ve na no ve kre di te uze te u ino stran stvu, pa su one u dru goj po lo vi ni 2006. go di ne za krat ko roč ne kre di te do sti gle čak 60%. One su ne što us-po ri le di na mi ku no vog za du ži va nja, ali ni su mo gle one mo gu ći ti re kor dan ni vo i bru to i ne to za du ži va nja u ino stran stvu u toj go di ni.

Po čet kom sep tem bra 2006. go di ne, ta da šnji mi ni star za fi nan si je u Vla di Sr bi-je je iz ja vio da po sto ji plan da Sr bi ja u krat kom ro ku sma nji spolj ni dug za 2,5 do 3,5 mi li jar di do la ra, či me bi ona po sta la ni sko za du že na ze mlja („Po li ti ka“, 9.09.2006.s.1 i 13). Po tom pla nu ot pla tio bi se osta tak du ga MMF, kao i deo du ga Svet skoj ban ci. Uz to, Sr bi ja bi se iz bo ri la da joj se ot pi še dug pre ma Ko so vu i Me to hi ji (ko ji je ta da iz no sio oko mi li jar du i 160 mi li o na do la ra). I na kra ju, ta da-šnji mi ni star za fi nan si je je is ta kao da će se ze mlja ma Evrop ske uni je pred lo ži ti da one Sr bi ji do dat no ot pi šu oko jed ne mi li jar de do la ra du ga i da ona ta sred stva ulo ži u za vr še tak auto pu ta tzv. Ko ri do ra 10.

Sr bi ja je, za i sta, ali iz vr lo pro ble ma tič nih mo ti va, od ta da do kra ja apri la te ku će go di ne, pre vre me no vra ti la MMF i Svet skoj ban ci oko mi li jar du i 135 mi li o na do la ra. U svoj stvu mi ni stra za fi nan si je, M. Din kić je Evrop skoj uni ji pred lo žio ne ki pri lič no kon fu zan tzv. „Plan plus“ u ko me je bio uklju čen i pred log o ot pi su do dat nih mi li jar du do la ra, ali, po sve mu su de ći, od ce log tog pla na ni je bi lo ni šta. Iole oba ve šte ni jem eko no mi sti bi lo je ja sno da Sr bi ja mo ra ser vi si ra ti spolj ni dug ko ji se lo ci ra na Ko so vo i Me to hi ju – sve dok su oni u nje nom sa sta vu. Bi lo je čud no da se Vla da bo ri da KiM osta nu u sa sta vu Sr bi je, a isto vre me no ta da šnji mi ni star za fi nan si je se za la že da se ona oslo bo di oba ve ze ser vi si ra nja spolj nog du ga, još uvek zva nič no nje ne po kra ji ne ko ja se na la zi u očaj noj de vi znoj si tu a ci-ji. I, na rav no, Sr bi ja je mo ra la na sta vi ti ser vi si ra nje i tog de la du ga, pa se, zbog sve ga na ve de nog, mo že za klju či ti da je ce la pri ča ta da šnjeg mi ni stra za fi nan si je i isto vre me no čel ni ka jed ne stran ke o mo guć no sti ma br zog oset nog sma nje nja


34

spolj nog du ga Sr bi je i nje nog ula ska u sta tus ni sko za du že ne ze mlje – bi la sa mo je dan ele ment, naj bla že re če no, ne ko rekt ne pred iz bor ne kam pa nje u ko joj se kod nas, na ža lost, sve mo že obe ća ti.

Na op štu ža lost, po no vo se po ka za lo, kao i u pe ri o du 2001-2004, da je stvar nost su ro vo de man to va la sve ove op ti mi stič ke pro jek ci je i prog no ze, što po ka zu ju ob-ja vlje ni po da ci i Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku i Na rod ne ban ke Sr bi je ko je će mo, u naj kra ćim cr ta ma pri ka za ti i ana li zi ra ti.

Pre ma po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, rob ni iz voz, uklju ču ju ći i iz voz u Cr nu Go ru, u 2006. go di ni je iz no sio 6,428 mi li jar di do la ra i bio je po-ve ćan za čak 43,3%. Rob ni uvoz, uklju ču ju ći i uvoz iz Cr ne Go re, je po ve ćan za 25,9%, ali je, zbog ogrom ne raz li ke iz me đu ni voa iz vo za i uvo za u 2005. go di ni, spolj no tr go vin ski de fi cit po ve ćan za 12,8% i do sti gao je 6,744 mi li jar de do la ra. Me đu tim, po što je u 2006. go di ni, pr vi put, u sta ti sti ku rob ne raz me ne Sr bi je sa ino stran stvom uklju če na i raz me na sa Cr nom Go rom, sli ka po re đe nja sa 2005. go di nom je ne po volj ni ja ne go pret hod no na ve de na. Na i me, iz voz Sr bi je u Cr nu Go ru iz no sio 616,3 mi li o na do la ra, pa od u zi ma ju ći tu ve li či nu od sta ti stič ki re gi-stro va nog, pro iz i la zi da je stvar ni rob ni iz voz Sr bi je (bez iz vo za u Cr nu Go ru) u 2006. go di ni iz no sio 5,811 mi li jar di do la ra i bio je za 29,65% ve ći ne go 2005. go di ne. S ob zi rom na to da je uvoz Sr bi je iz Cr ne Go re iz no sio sa mo 149,2 mi li-o na do la ra, on ni je oset ni je uti cao na ni vo i rast nje nog ukup nog rob nog uvo za. Ima ju ći u vi du da je Sr bi ja u 2006. go di ni ostva ri la su fi cit u raz me ni sa Cr nom Go rom u iz no su od 467 mi li o na do la ra, pro iz i la zi da je ona, bez ovog su fi ci ta, ima la spolj no tr go vin ski de fi cit od čak 7,2 mi li jar de do la ra, što zna či da je bio za 20,6% ve ći ne go što je bio 2005. go di ne. On je ne što ma nji ne go što je bio 2004. go di ne, ali ako iz spolj no tr go vin skog de fi ci ta iz te go di ne is klju či mo an ci pa tiv ni uvoz od oko 700 mi li o na do la ra (ko ji bi u nor mal nim uslo vi ma bio ostva ren u 2005. go di ni) – pro iz i la zi da je, po po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku, u 2006. go di ni de fac to Sr bi ja za be le ži la re kor dan spolj no tr go vin ski de fi cit.

Po ne što iz menj noj me to do li gi ji ob ra ču na ko ju ko ri ste struč ne slu žbe Na rod ne ban ke Sr bi je, rob ni iz voz je u 2006. go di ni je po ve ćan za 30,5% i iz no sio je 6,486 mi li jar di do la ra, dok je rob ni uvoz, po ve ćan za 23,9% i iz no sio je 12,716 mi li jar di do la ra. Na osno vu tih po da ta ka, pro iz i la zi da je spolj no tr go vin ski de fi cit Sr bi je u 2006. go di ni iz no sio 6.230 mi li jar di do la ra, tj. bio je za 17,8% ve ći ne go u 2005. go di ni. Po ovoj me to do lo gi ji spolj no tr go vin ski de fi cit Sr bi je u 2006. go di ni je bio za 913 mi li o na ma nji od re kord nog iz 2004. go di ne. Me đu tim, ima ju ći u vi du da je kra jem 2004. go di ne oba vljen rob ni uvoz od oko 700 mi li o na do la ra ko ji bi, da ni je uve den PDV, bio ostva ren u 2005. go di ni, i da ta da ni je bio uklju čen su fi cit u raz me ni sa Cr nom Go rom, ja sno je da je de fac to u 2006. go di ni ostva ren re kor-dan ni vo spolj no tr go vin skog de fi ci ta.


35

Ka da se go vo ri o spolj no tr go vin skoj raz me ni Sr bi je u 2006. go di ni, tre ba lo bi na gla si ti da su dva eks ter na fak to ra u ve li koj me ri do pri ne la di na mič ni jem ra stu iz vo za od uvo za. Pr vo, sti ca jem sreć nih okol no sti na svet skom tr ži štu, ostva ren je ve ći rast pro seč ne ce ne iz vo zne, od pro seč ne ce ne uvo zne ro be. Pre ma po da ci-ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku je di nič na vred nost rob nog iz vo za u 2006. go di ni je po ve ća na za 8,5%, a uvo za za 4,0%. Toj ra zli ci naj vi še je do pri neo pad ce na naf te i ga sa i rast ce na cr ne i obo je ne me ta lur gi je. Dru go, bu du ći da je pro-šle go di ne vred nost ame rič kog do la ra, u od no su na evro i dru ge kon ver ti bil ne va lu te, sma nje na i da se znat no ve ći deo iz vo za ne go uvo za re a li zu je uz is pla tu u tim va lu ta ma, to se mo ra lo po zi tiv no od ra zi ti na ve će po ve ća nje do lar skih vred-no sti rob nog iz vo za od rob nog uvo za. Pre ma po da ci ma RZS, rob ni iz voz Sr bi je iz ra žen u evri ma (bez iz vo za u Cr nu Go ru) je u 2006. go di ni po ve ćan za 27,8%, a uvo za 22,6%, pa je ta ko spolj no tr go vin ski de fi cit po ve ćan za 18,6%. Ako se ori gi-nal ni po da ci u US do la ri ma kon ver tu ju u evre na me seč nom ni vou, po me seč nom pro se ku zva nič nih dnev nih sred njih kur se va NBS, pro iz i la zi da je rob ni iz voz Sr-bi je u 2006. go di ni, po ve ćan za 33,9%, rob ni uvoz za 22,0%, a spolj no tr go vin ski de fi cit za 15,7%. Po toj ra ču ni ci spolj no tr go vin ski de fi cit Sr bi je u 2006. g. bio je 4,950 mi li jar di evra, i bio je za 361 mi lion ma nji od re kord nog ni voa iz 2004. god. Me đu tim, ako se ima u vi du da je kra jem 2004. go di ne ostva ren uvoz (iz ra žen u evri ma od oko 564 mi li o na) ko ji bi u nor mal nim uslo vi ma bio re a li zo van 2005. g., ja sno je da je de fac to u 2006. g. ostva ren re kor dan spolj no tr go vin ski de fi cit ko ji je iz no sio pre ko 20% bru to do ma ćeg pro iz vo da, što je u me đu na rod nim re-la ci ja ma vr lo vi sok ni vo. U po re đe nju sa Sr bi jom, me đu ze mlja ma u tran zi ci ji, ne po volj ni ji od nos spolj no tr go vin skog de fi ci ta i bru to do ma ćeg pro iz vo da ima la je sa mo Bo sna i Her ce go vi na.

I po red sti ca ja po volj nih eks ter nih fak to ra ko ji su de li mič no do pri ne li ve ćem ra-stu rob nog iz vo za od uvo za i či nje ni ce da je sta ti stič ka osno va za iz voz u od no su na uvoz bi la znat no ni ža i ti me, te o rij ski po sma tra no, omo gu ća va la nje gov ve ći po rast, mo ra se na gla si ti da je rast rob nog iz vo za u 2006. go di ni bio so li dan, po go to vu ka da se ima u vi du do dat na apre ci ja ci ja di na ra ko ja je u toj go di ni iz no-si la čak 16,5%, što se mo ra lo ne po volj no od ra zi ti na mo ti vi a ci ju iz vo zni ka.9 Na so li dan rast vred no sti rob nog iz vo za Sr bi je u 2006. go di ni nema li uti caj ima li su: a) rast uvo za si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la od 26,4% (s ob zi rom na to da je iz voz po stao vr lo za vi san od ovog uvo za), b) vi sok ni vo po ljo pri vred ne pro iz vod nje, što je omo gu ći lo rast vred no sti iz vo za ovog sek to ra od čak 54,5%, a pre hram be nih pro iz vo da i pi ća od 132,0%, v) do bi je ni pre fe ren ci ja li od stra-ne Evrop ske uni je za iz voz tek stil nih pro iz vo da, g) vi sok rast pro duk tiv no sti i 9 Te o rij ski po sma tra no, to bi mo glo da zna či da je pri vre da Sr bi je ostva ri la nat pro se-čan rast ne ce nov nih fak to ra kon ku rent no sti i da je po tom osno vu mo gla po ve ća va ti ce ne iz vo znih pro iz vo da. Me đu tim, to ni je re al no, po go to vu ka da se ima u vi du da je, po ana li zi Svet skog evrop skog fo ru ma, Sr bi ja (sa Cr nom Go rom) u 2006. go di ni pa la za dva me sta rang li ste po kon ku rent no sti pri vre de, tj. na šla se tek na 87. me stu.


36

di na mič no sma nje nje je di nič nih tro ško va ni za pro iz vo da, d) na pre dak u sfe ri ne ce nov nih fak to ra kon ku rent no sti i po tom osno vu po ve ća nje ce na pro iz vo da u ve ćem iz no su od ni voa apre ci ja ci je di na ra, po sku plje nje iz vo za, ko je su ostva ri li ne ki pro iz vo đa či u Sr bi ji (naj če šće pri vat ne fir me), đ) efek ti uspe šnih pri va ti za ci-ja broj nih pred u ze ća, e) ne mo guć nost po ve ća nja pla sma na na do ma ćem tr ži štu i sl. Me đu tim, mo ra se na gla si ti da su mno gi iz vo zni ci, zbog iz ra že ne apre ci ja ci je di na ra, od no sno sma nje na vred nost stra nih va lu ta (po seb no ame rič kog do la ra) i ra sta ce na utro ša ka i pla ta u ze mlji, u 2006. go di ni iz vo zom ostva ri li do dat ne gu bit ke, jer su mo ra li odr ža ti ra ni je do go vo re ne iz vo zne aran žma ne ka ko bi sa ču-va li du go go di šnje stra ne part ne re.

Na iz ra zit rast iz vo za, uvo za pro iz vo da i spolj no tr go vin skog de fi ci ta, iz ra že nih u do la ri ma ne ma li uti caj imao je pad vred no sti te va lu te u od no su na evro i dru ge va lu te.

S ob zi rom na iz ra že nu apre ci ja ci ju di na ra, mo ra se na gla si ti da je ostva ren re la tiv-no skro man rast fi zič kog obi ma rob nog uvo za – od 21,8%. To je po sle di ca či nje-ni ce da je sta ti stič ka osno va bi la vr lo vi so ka. Uz to, taj re la tiv no skro man rast je i po sle di ca okol no sti da je u pro šloj go di ni ostva ren re la tiv no skro man rast bru to do ma ćeg pro iz vo da od 5,6% i in du strij ske pro iz vod nje (ko ja je da le ko naj ve ći po-tro šač uvo znih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la) od sa mo 4,7%. Na kra ju, u 2006. go di ni in ve sti ci o na ak tiv nost u Sr bi ji je osta la na ni skom ni vou, što je, uz znat no sma nje nje je di nič ne vred no sti, ima lo za re zul tat re la tiv no skro man rast vred no sti uvo za sred sta va za rad – od oko 24%.

Ve o ma iz ra že no do dat no po gor ša nje u sfe ri raz me ne uslu ga Sr bi je sa ino stran-stvom do šlo je po seb no do iz ra ža ja u 2006. go di ni ka da je ostva ren de fi cit od 62 mi li o na do la ra (ili 49 mi li o na, ako se on ob ra ču na u evri ma). Ko li ko je to ne po vo-ljan re zul tat po sta je ja sni je, ako se zna da je u 1998. god. (tj. go di ni sank ci ja) bio ostva ren su fi cit od 305, a u 2001. god. od 244 mi li o na do la ra. Mno go fak to ra je do pri ne lo pot pu nom to plje nju su fi ci ta i pre la zak u zo nu de fi ci ta u raz me ni uslu ga sa ino str na stvom, ali je neo spor no da je naj ve ći uti caj ima la sve iz ra že ni ja apre-ci ja ci ja di na ra.

Pre ma po da cim NBS, u 2006. go di ni Sr bi ja je ostva ri la iz voz ro be i uslu ga u iz-no su od 8,59 mi li jar di do la ra, tj. ostva re no je po ve ća nje od 30,1%, dok je uvoz iz no sio 14,88 mi li jar di do la ra, tj. po ve ćan je za 25,1%, dok je de fi cit iz no sio 6,29 mi li jar di do la ra, što zna či po ve ća nje od 18,8%.

Ako se ob ra čun raz me ne ro be i uslu ga Sr bi je sa ino stran stvom iz vr ši u evri ma, pro iz i la zi da je de fi cit u 2007. go di ni iz no sio 4,999 mi li jar di, tj. bio je za 16,7% ve ći ne go 2005.g. (FREN, 2006, s.33). U od no su na re kor dan ni vo iz 2004. g. (5,156 mi li jar di), on je ma nji za sa mo 157 mi li o na evra, ali je u su šti ni on bio ve-


37

ći, jer je u 2004.g. ostva ren zna tan iz nos uvo za ko ji bi u nor mal nim uslo vi ma bio re a li zo van po čet kom 2005.g.

U 2006. god. je, po no vo, na kon 2005. go di ne, sma njen de vi zni sal do po osno vu tzv. ne to tran sfe ra sa 263 mi li o na do la ra, ili za 8,6%. Uz to, zva nič na po moć je po no vo sma nje na i iz no si la je sa mo 228 mi li o na do la ra (u 2005.g. 329 mi li o na). S dru ge stra ne, po ve ćan je ne to iz nos pla će nih ka ma ta ko ji je iz no sio 396 mi li o na do la ra (u 2005. g. 324 mi li o na).

Kao po sle di ca sve ga pret hod no na ve de nog, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran-stvom (uklju ču ju ći do na ci je iz ino stran stva) u 2006. go di ni do sti gao je 3,656 mi-li jar di do la ra, tj. po ve ćan je u od no su na pret hod nu go di nu za čak 64,3%, a bez do na ci ja je iz no sio čak 3,884 mi li jar de do la ra i bio je za 52,1% ve ći ne go u 2005. go di ni. Oba ova de fi ci ta su oset no ve ća, a re al no su (ako bi se is klju čio uvoz od oko 700 mi li o na do la ra sa kra ja 2004.g.) znat no ve ći ne go što su bi li 2004. go di-ne.

Kvan ti ta tiv ni od nos de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja Sr bi je sa ino stran stvom (sa do na-ci ja ma) i bru to do ma ćeg pro iz vo da do sti gao je u 2006.g. re kord nih 11,7%, a bez do na ci ja oko 12,4%. U kru go vi ma me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja sma tra se da je taj od nos to le ra bi lan do 5% i to sa mo za jed nu ili dve go di ne, i da u pro-tiv nom, a po go to vu ka da pre la zi 10% BDP, po sto ji re al na opa snost da do đe do slo ma va lut nog kur sa sa te škim eko nom skim po sle di ca ma. Sr bi ja već go di na ma be le ži taj kvan ti ta tiv ni od nos oko ili pre ko 10%, a va lut ni kurs di na ra čak i ra ste, što je po go to vu do šlo do iz ra ža ja u 2006. go di ni. To je bi lo mo gu će ostva ri ti sa-mo za hva lju ju ći sve ve ćem su fi ci tu u ka pi tal nom bi lan su.

Kao i pret hod nih go di na, a po seb no u 2006. go di ni, ogro man de fi cit u te ku ćem de lu plat nog bi lan sa je pot pu no po kri ven ogrom nim su fi ci tom u ka pi tal nom bi lan-su ko ji je u 2006. go di ni iz no sio čak 9,36 mi li jar de (ili ob ra ču na to u evri ma 7,353 mi li jar di), što je za 95,0% (od no sno za 90,3%) vi še ne go u 2005. go di ni. Zbog to ga je uku pan de vi zni bi lans u 2006. go di ni bio u su fi ci tu - od čak 5,422 mi li jar-de do la ra, tj. po ve ćan je za 2,67 pu ta u od no su na 2005. go di nu. Naj ve ći do pri nos enorm no vi so kom iz no su su fi ci ta u ka pi tal nom bi lan su da lo je no vo sred njo roč no i du go roč no za du ži va nje u ino stran stvu od čak 5,411 mi li jar di do la ra, što mo ra da za bri ne sva kog od go vor nog zva nič ni ka, a po seb no objek tiv nog eko nom skog ana-li ti ča ra. Rast tog du ga u 2006. go di ni je iz no sio čak 82,86%. I po red to ga, što je pro šle go di ne Sr bi ji ot pi sa no oko 653 mi li o na do la ra du ga pre ma Pa ri skom klu bu i što je Ita li ja ot pi sa la 96 mi li o na do la ra po osno vu spo ra zu ma iz 2002. g, te da je po osno vu glav ni ce du ga pre ma ino stran stvu is pla će no mi li jar du i 432 mi li o na do la ra (za 88% vi še ne go u 2005. god.) a MMF-u i Svet skoj ban ci pre vre me no is pla će no mi li jar du i 136 mi li o na do la ra, ne to ko ri šće nje sred njo roč nih i du go roč-nih kre di ta u 2006. g. iz no si lo je 2,844 mi li jar de do la ra, tj. bi lo je za 29,4% ve će


38

ne go u 2005. go di ni. Zbog sve ga to ga spolj ni dug Sr bi je je na kra ju 2006. go di ne iz no sio čak 19,606 mi li jar di do la ra, tj. bio je za 4,14 mi li jar di ili za 26,76% ve ći ne go kra jem 2005. g. Ka da se go vo ri o ra stu i ni vou spolj nog du ga u 2006. go di ni, tre ba lo bi is ta ći da su oni, u ne ma loj me ri, na sta li zbog pa da vred no sti ame rič-kog do la ra pre ma evru i dru gim va lu ta ma u ko ji ma je, uze to sku pa, no mi ni ran ve ći nje gov deo. Ako se ob ra čun iz vr ši u evri ma, pro iz i la zi da je spolj ni dug Sr-bi je na kra ju 2006. go di ne, iz no sio 14,884 mi li jar de, tj. bio je za 13,9% ve ći ne go kra jem 2005. go di ne. Zva nič ni ci is ti ču da je u 2006. go di ni, što po osno vu no vih ot pi sa, što po osno vu pre vre me nog vra ća nja du ga MMF i Svet skoj ban ci, oset no sma njen iz nos du ga ko ji ima dr žav nu ga ran ci ju i da se on na kra ju 2006. sveo na 7,26 mi li jar di evra, tj. 43,79% ukup nog du ga. Na osno vu to ga, oni is ti ču da se Sr-bi ja već na la zi u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja. Sa sta no vi šta Mi ni star stva za fi nan si je sma nje nje dr žav nog du ga je vr lo va žno. Me đu tim, sa sta no vi šta sta nov-ni štva i pri vre de to ni je bit no, jer oni, na ne ki na čin, mo ra ju ostva ri ti de vi ze za ser vi si ra nje ce lo kup nog spolj nog du ga. Zbog to ga, me đu na rod ne fi nan sij ske in-sti tu ci je, pri ob ra ču nu ste pe na za du že no sti jed ne ze mlje, uzi ma ju uku pan spolj ni dug, a ne sa mo onaj za ko ji po sto ji dr žav na ga ran ci ja. Po tim ra ču ni ca ma Sr bi ja je i u 2006. go di ni bi la u gru pi vi so ko za du že nih ze ma lja. Na osno vu ra ni je na ve de-nog po da tka o vred no sti iz vo za ro be i uslu ga (8,593 mi li jar de do la ra), pro iz i la zi da je Sr bi ja u 2006. go di ni ima la spolj ni dug za 2,28 pu ta ve ći od iz vo za ro be i uslu ga i ona je po kri te ri ju mu Svet ske ban ke osta la u gru pi vi so ko za du že nih ze-ma lja, bu du ći da je gra ni ca za svr sta va nje u tu gru pu da je dug na kra ju go di ne za pre ko 2,20 ve ći od iz vo za ro be i uslu ga u toj go di ni. Ka ko je Sr bi ja već go di na ma vi so ko za du že na ze mlja, ona bi za pa la u du žnič ku kri zu da ni je bi lo vr lo vi so kog de vi znog pri li va po ne kim spe ci fič nim osno va ma. Na pri mer, Sr bi ja je u 2006. go di ni (po red ogrom nog no vog za du ži va nja u ino stran stvu), ostva ri la vr lo vi sok de vi zni pri liv po osno vu pro da je pred u ze ća, ba na ka, ho te la, te le ko mu ni ka ci ja, li cen ce za tre ću mo bil nu te le fo ni ju, kon ce si je i sl. Na i me, po svim tim osno va ma ostva ren je de vi zni pri liv od čak 5,539 mi li jar di do la ra, tj. ostva re no je po ve ća nje od čak 180%.

Sva ra ni je na ve de na znat na po gor ša nja, a po seb no enorm no vi sok rast de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom, sem ča snih iz u ze ta ka, zva nič ni ci su pre ćut-ki va li. Za njih je bi lo va žno da se sve to mo že odr ža ti dok su oni na vla sti, od no-sno dok ima mo šta pro da va ti stran ci ma i dok mo že mo da se vi še za du žu je mo u ino stran stvu ne go što ino stran stvu mo ra mo da is pla ću je mo po osno vu pri spe lih anu i te ta.

Dra stič no po gor ša nje u pr voj po lo vi ni 2007. go di ne

Ne ma nor mal ne ze mlje či ja vla da, pri vre da, eko nom ska stru ka i sta nov ni štvo ne bi bi li iz u zet no za do volj ni ako iz voz iz te ze mlje ima sto pu ra sta od 48%, a uvoz


39

43%. Ovih da na sam pro či tao da je Slo ve ni ja u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne ostva ri la po rast iz vo za, iz ra že nog u evri ma, za 13% a uvo za za 13,7% i da je Vla-da vr lo za do volj na tim re zul ta ti ma, jer je rast iz vo za obez be dio za do vo lja va ju ći rast bru to do ma ćeg pro iz vo da, a spolj no tr go vin ska raz me na je osta la bli zu urav-no te že nog bi lan sa. Na ža lost, u Sr bi ji, čak i ka da je rast iz vo za ta ko im pre siv no vi-sok i ka da je za 4-5 in dek snih po e na ve ći od ra sta uvo za, ima mno go vi še raz lo ga za ve li ku za bri nu tost ne go za is po lja va nja ne kog za do volj stva. Me đu ma kro a gre-ga ti ma eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom prak tič no je di na sve tla tač ka je rast rob nog iz vo za, po go to vu ako se on iz ra ža va u do la ri ma. Na i-me, zbog pa da vred no sti do la ra u od no su na evro i dru ge va lu te, rast iz vo za ro be u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, u od no su na isti pe riod pro šle go di ne iz no si čak 48,1%, a ob ra ču nat u evri ma po ve ća nje za 37,4%. Taj rast je za i sta vr lo vi sok ako se zna da je u pe ri o du 2000-2006. go di ne re al ni va lut ni kurs di na ra apre si rao za 81,1%. Sa mo u 2006. go di ni vred nost evra iz ra že na u di na ri ma je sma nje na za 8,2%, švaj car skog fran ka za 11,8%, a do la ra za čak 20,4%. Ako se ima u vi du da je in fla ci ja u Sr bi ji u pro šloj go di ni iz no si la 6,6%, u Evro zo ni sa mo 1,1%, a u SAD oko 2,7%, pro iz i la zi da je re al ni kurs di na ra pre ma evru u toj go di ni apre-ci rao za oko 12,9%, a pre ma do la ru za čak 25% (sajt NBS). I to kom pr va če ti ri me se ca, na sta vlje no je da lje, isti na bla go ja ča nje di na ra. Na i me, po sled njeg da na apri la evro je vre deo 80,97 di na ra, tj. bio je za 2,5% vred ni ji ne go po sled njeg da na 2006. go di ne. Do lar je čak bio za 0,8% ma nje vre dan. S ob zi rom na či nje-ni cu da su ce ne u Sr bi ji u apri lu te ku će go di ne bi le za 2,6% vi še, ne go u de cem-bru 2006.g., a u ze mlja ma u Eevro zo ni, ve ro vat no sa mo 0,6-0,7%, a u SAD oko 0,7%, sle di da je di nar pre da lje oja čao ne go da je za dr žao istu vred nost ka kvu je imao kra jem de cem bra 2006. go di ne. U ta kvim uslo vi ma ne to iz vo zni ci su se su sre ta li sa sve ve ćim pro ble mom is pla ti vo sti, od no sno ne is pla ti vo sti iz vo za. Zbog sve ga to ga, ve li ki je iza zov za is tra ži va če da ob ja sne fe no men vi so kog ra sta rob nog iz vo za Sr bi je, ka ko u 2006. ta ko i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne. Uz ve li ki ri zik, po ku ša ću da to ob ja snim.

Je dan od zna čaj nih fak to ra ra sta rob nog iz vo za u pro šloj, a po seb no u pro te klom de lu te ku će go di ne – je ste vi sok rast ce na ni za si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri-ja la ko ji u struk tu ri iz vo za Sr bi je ima ju vi so ko uče šće. Na ba zi re pre zen ta tiv nog uzor ka ko ji po kri va oko 90 rob nog iz vo za, pro iz i la zi da je pro seč na je di nič na vred nost rob nog iz vo za Sr bi je u pr va tri me se ca bi la po ve ća na za čak 15,4%, u od no su na isti pe riod pro šle go di ne. Ako pri hva ti mo pret po stav ku da su iz vo zne ce ne u pro se ku po ra sle za isti iz nos i, ako sa tim in dek som po de li mo in deks ra sta vred no sti rob nog iz vo za, pro iz i la zi da je rob ni iz voz u pr va če ti ri me se ca re al no po ve ćan za oko 27,5%. To je još uvek vr lo vi sok rast s ob zi rom na či nje ni cu da je apre ci ja ci ja di na ra u pro šloj i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne bi la vr lo iz ra že-na. I ov de se po no vo po sta vlja pi ta nje ka ko taj rast ob ja sni ti? Na ve šću fak to re tog ra sta, ko ji su, po mom mi šlje nju, naj va žni ji.


40

Ima do volj no osno ve za tvrd nju da ogro man pro ce nat naj ve ćih iz vo zni ka ima sop-stve ni iz ba lan si ran spolj no tr go vin ski bi lans, a mno gi od njih ostva ru ju ve ći uvoz od iz vo za, pa po osno vu apre ci ja ci je di na ra ostva ru ju u svo joj spolj no tr go vin skoj raz me ni po zi ti van fi nan sij ski re zul tat i to ih sti mu li še da iz vo ze, pre sve ga pro iz-vo de za sno va ne na uvo znim si ro vi na ma i re pro duk ci o nim ma te ri ja li ma. Isti na, ne ko li ko naj ve ćih iz vo zni ka, kao što su US Steel of Ser bia, Va lja o ni ca ba kra u Se voj nu, Va lja o ni ca alu mu ni ju ma u Se voj nu, i sl. mo gu du že ostva ri va ti ne to iz voz, jer su ce ne nji ho vih pro iz vo da na svet skom tr ži štu vr lo di na mič no ra sle, a je di nič ni tro ško vi pro iz vod nje, za hva lju ju ći vr lo ni skoj ce ni elek trič ne ener gi-je, vr lo ni skim nad ni ca ma i ra stu pro duk tiv no sti (ko ji se ostva ru je po osno vu ot pu šta nja rad ni ka, uvo đe nja no ve teh no lo gi je, efi ka sni jeg mar ke tin ga i me nadž-men ta i sl., ra stu znat no spo ri je. Sve u sve mu, u uslo vi ma sve pre ce nje ni je vred-no sti di na ra, in du strij ska pro iz vod nja i rob ni iz voz Sr bi je sve se vi še za sni va ju na pre ra di uvo znih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la. Sa ma či nje ni ca da je u 2006. go di ni fi zič ki obim in du strij ske pro iz vod nje bio za sa mo 11,7%, a vred nost uvo znih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la 3,51 pu ta ve ća ne go 2000. go di ne – ja sno go vo ri u pri log pret hod no na ve de ne te ze. Na rav no, da u prin ci pu ni ko ne mo že ima ti ni šta pro tiv pro iz vod nje i iz vo za za sno va nog na uvo znim si ro vi-na ma i re pro duk ci o nim ma te ri ja li ma. Me đu tim, pri to me se mo ra ima ti u vi du da je ne to de vi zni efe kat, tj. raz li ka iz me đu vred no sti iz vo za i sa dr ža ja uvo znih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la ko ji se di rekt no ili in di rekt no ugra đu ju u taj iz voz – vr lo skro man. Uz to, u uslo vi ma sve pre ce nje ni je vred no sti di na ra, što je po sle di ca de for mi sa ne i po nu de i tra žnje de vi za (Ko va če vić, 2005b), sve se vi še in ve sti ra u ka pa ci te te za sno va ne na uvo znim kom po nen ta ma, pa se kroz ne ko li ko go di na, vr lo ve ro vat no, mno ga od tih ula ga nja mo gu po ka za ti kao „pro ma še ne in ve sti ci je“.

Ima ju ći u vi du da se u po sled njih ne ko li ko go di na di rekt no i in di rekt no za du ži va-nje pred u ze ća iz Sr bi je u ino stran stvu na glo po ve ća lo, ima osno va za pret po stav-ku da su ona ta sred stva ko ri sti la za uvoz opre me, zna nja, si ro vi na i re pro duk ci o-nih ma te ri ja la i da je to ima lo za re zul tat – di na mi čan rast nji ho vog iz vo za. Ta ko je, na pri mer, u tro go di šnjem pe ri o du 2001-2003. go di ne uvoz opre me u Sr bi ji iz no sio mi li jar du i 968 mi li o na do la ra, a u pe ri o du 2004-2006. go di ne čak pet mi li jar di i 952 mi li o na do la ra, tj. bio je tri pu ta ve ći. Do daj mo, da je u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne uvoz opre me po ve ćan za čak 79,1%.

Oset no po ve ća nje pri vat nog sek to ra u pri vre di Sr bi je je neo spor no do pri ne lo ubr-za nju rob nog iz vo za.

U po sled njih ne ko li ko go di na vr lo di na mič no se po ve ća va broj ma lih iz vo zno usme re nih pred u ze ća. Ona svo ju pro iz vod nju za sni va ju ili na uvo zu opre me, uvo-zu si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la, ili na po ljo pri vred nim pro iz vo di ma i jef ti noj rad noj sna zi. Vr lo je ve ro vat no da je kod mno gih od njih nji hov spolj no-


41

tr go vin ski bi lans ne ga ti van, ali to ni je pro blem u uslo vi ma vr lo vi so ke po nu de de vi za ko ja se ostva ru je pre sve ga po osno vu pro da je pred u ze ća, ba na ka i dru ge imo vi ne stran ci ma po osno vu no vog za du ži va nja u ino stran stvu. I kao po sle di ca sve ga to ga broj ma lih i sred njih pred u ze ća na li sti 500 naj ve ćih iz vo zni ka vr lo di na mič no ra ste, ali sta ti sti ka, još uvek, ne pri ka zu je po seb no nji hov iz voz.

Za na še uslo ve vi sok ni vo po ljo pri vred ne pro iz vod nje u po sled nje dve go di ne, na pre dak u sfe ri kva li te ta, stan dar di za ci je i mar ke tin ga, uz rast ce na ne kih iz vo-znih pro iz vo da i do dat ne kvo te za iz voz ne kih pro iz vo da na pod ruč je EU, do pri-ne li su di na mič nom ra stu iz vo za po ljo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da.

Sve ve će an ga žo va nje i ak tiv no sti dr žav nih in sti tu ci ja, od no sno agen ci ja za pro-mo ci ju iz vo za, nje go vo kre di ti ra nje i osi gu ra nje do pri ne li su u iz ve snoj me ri ra-stu iz vo za u pret hod ne dve i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne.

Po vla sti ce ko je je Sr bi ja do bi la od Evrop ske uni je pri iz vo zu ni za pro iz vo da u ne ma loj me ri su do pri ne le nje go vom ra stu, na ro či to ka da su u pi ta nju pro iz vo di tek stil ne in du stri je, še ćer i sl.

Spo ra zum o li be ra li za ci ji me đu sob ne tr go vi ne ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe de li-mič no je do pri neo ubr za nju ra sta iz vo za Sr bi je u tu gru pu ze ma lja.

Iz u zet no po volj ni kli mat ski uslo vi u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne do pri ne li su re la tiv no vi so kom ra stu in du strij ske pro iz vod nje i po tom osno vu po ve ća nju iz vo za pro iz vo da ovog sek to ra, a de li mič no i iz vo za po ljo pri vred nih pro iz vo da.

Na kra ju, ka da se go vo ri o ra stu iz vo za, mo ra se na gla si ti da je sta ti stič ka osno va bi la i još uvek je vr lo ni ska. Sa ma či nje ni ca da je vred nost rob nog iz vo za Sr bi je, i to sa mo za hva lju ju ći znat no osla blje nom do la ru, re gi stro va nom iz vo zu u no ve dr ža ve na sta le na tlu SFRJ (me đu nji ma, pr vi put i iz vo za u Cr nu Go ru), tek u 2006. go di ni pre šla ni vo iz 1990. go di ne, go vo ri ko li ko je vred nost rob nog iz vo za još uvek ni ska.

S ob zi rom na ve li či nu ze mlje, kvan ti ta tiv ni od nos iz vo za i bru to do ma ćeg pro iz-vo da, tzv. iz vo zni ko e fi ci jent je, i po red ra sta u pret hod nim go di na ma, vr lo ni zak, čak i u po re đe nju sa ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe. Na pri mer, u 2006. go di ni rob ni iz vo zni ko e fi ci jent Sr bi je je iz no sio 19,6%, Hr vat ske 24,9%, Ma ke do ni je 38,3%, Tur ske 23,5%, Bo sne i Her ce go vi ne 29,7%, Cr ne Go re 30,1%10, a sa mo je Al ba ni ja ima la znat no ni ži ko e fi ci jent– sa mo 8,7%. Do daj mo da je pro seč ni rob ni iz vo zni ko e fi ci jent za de set ze ma lja u tran zi ci ji – Bu gar ske, Če ške, Ma đar-ske, Esto ni je, Le to ni je, Li tva ni je, Polj ske, Ru mu ni je, Slo vač ke i Slo ve ni je u is toj

10 Iz vor po da ta ka Eko no mist,maj 2007 „Top 300 iz vo zni ka“ (ori gi na lan iz vor AME CO Euro stat),str.64-65.


42

go di ni iz no sio 47,6%. Bez ob zi ra na vi sok rast rob nog iz vo za u pr va če ti ri me-se ca te ku će go di ne, ova sli ka po re đe nja se ne će iz me ni ti, pa i to go vo ri u pri log tvrd nje da je rob ni iz voz Sr bi je još uvek na vr lo ni skom ni vou i da i to a pri o ri omo gu ća va di na mi čan rast.

U pe ri o du po sle 2000. go di ne iz voz uslu ga je vr lo di na mič no ra stao. Nje go va vred nost, iz ra že na u do la ri ma, bi la je u 2006. go di ni 5,15 pu ta ve ća ne go u 2000. go di ni. U 2006. go di ni je ostva ren po rast iz vo za uslu ga od čak 32,1%. Me đu tim, i taj rast je na stao pre sve ga zbog či nje ni ce da je za vre me sank ci ja, a po seb no va zdu šne agre si je NA TO-a, iz voz uslu ga iz Sr bi je dra stič no sma njen, pa je nje-go va vred nost u 2000. go di ni iz no sio sa mo 421 mi lion do la ra, tj. sa mo 23,75% iz vo za iz 1990. go di ne (ka da je on iz no sio mi li jar du i 662 mi li o na do la ra). I tek je u 2006. go di ni vred nost iz vo za uslu ga pre šla iz nos iz 1990. go di ne. Uz to, tre ba lo bi ima ti u vi du da je u iz voz uslu ga u 2006. go di ni uklju čen i iz voz u pet no vih dr ža va na sta lih na tlu SFRJ, što na rav no ni je bio slu čaj u 1990. go di ni. Ta ko đe bi tre ba lo ima ti u vi du da je do lar u me đu vre me nu znat no iz gu bio svo ju vred nost u od no su na za pad no e vrop ske va lu te, od no sno, evro i da je po tom osno vu znat no po ra sla do lar ska vred nost iz vo za uslu ga iz Sr bi je po sled njih go di na, a po seb no u 2006. go di ni. Ko li ko je iz voz uslu ga iz Sr bi je skro man, čak i u po re đe nju sa ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe, po sta je ja sni je ako se zna da je nje go va vred nost pre ma bru to do ma ćem pro iz vo du u 2006. go di ni iz no si la sa mo 6,5%, dok su od-go va ra ju će ve li či ne bi le u: Hr vat skoj 25,2%, Cr noj Go ri 25,3%, Al ba ni ji 16,9%, Bo sni i Her ce go vi ni 9,9%, Ma ke do ni ji 7,5%, a sa mo je u Tur skoj bio ma nji i iz no-sio je 6,0%. Do daj mo da je taj od nos u pret hod no na ve de nih de set ze ma lja u tran-zi ci ji u is toj go di ni u pro se ku iz no sio 8,3%.11 Ka ko je rast iz vo za uslu ga u Sr bi ji u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne re la tiv no vi sok (43,5%), i ova sli ka po re đe nja se ni u ovoj go di ni ne će iz me ni ti.

Neo spor no je da je iz voz ro be i uslu ga Sr bi je, iz ra žen u do la ri ma, od 2004. go di-ne oset no po ve ćan, pa je u 2006. g. bio za 54,6% ve ći ne go u 2004. go di ni, ali je i po red to ga još uvek bio na ni skom ni vou i tek je u toj go di ni no mi nal no bio na vi šem ni vou, a re al no je si gur no bio ma nji ne go što je bio da le ke 1990. go di ne. Ko li ko je ni zak ni vo iz vo za ro be i uslu ga u Sr bi ji po ka zu je i po re đe nje kvan ti ta-tiv nog od no sa tog iz vo za i bru to do ma ćeg pro iz vo da ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe i na ve de nih de set ze ma lja u tran zi ci ji. Na i me, u 2006. go di ni taj iz vo zni ko e fi ci-jent za Sr bi ju je iz no sio 25,1%, dok je on za Al ba ni ju bio 25,6%, Tur sku 29,5%, Bo snu i Her ce go vi nu 39,6%, Ma ke do ni ju 45,8%, Hr vat sku 50,1%, Cr nu Go ru 55,4%, a pro sek za ra ni je na ve de nih de set ze ma lja u tran zi ci ji čak 55,9%. Vi sok rast iz vo za ro be i uslu ga Sr bi je u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne od 45,8%, ne-će iz me ni ti ni ovu vr lo ne po volj nu sli ku.

11 Iz vor po da ta ka kao i u pret hod noj fu sno ti.


43

Iz sve ga do sa da iz lo že nog, mo že se iz vu ći za klju čak da je, i po red vi so kog ra sta u po sled nje dve i po go di ne, ni vo iz vo za pro iz vo da i uslu ga u Sr bi ji još uvek na vr lo ni skom ni vou, a to je po sle di ca ni ske kon ku rent no sti pri vre de. Vr lo je ne pri-jat na či nje ni ca da je Sr bi ja (sa Cr nom Go rom) u 2006. go di ni pa la za dva me sta, na rang li sti ze ma lja po kon ku rent no sti pri vre da ko ju kre i ra Svet ski eko nom ski fo rum i da se na šla tek na 87. me stu (WEF 2006/2007). To što je Svet ski eko nom-ski fo rum u 2006. go di ni na tu li stu uklju čio de se tak no vih ze ma lja, ni je ima lo uti-ca ja na pad Sr bi je na toj li sti, jer su sve te ze mlje bi le sla bi je ran gi ra ne od Sr bi je.

Zva nič ni ci i mno gi eko no mi sti is ti ču da je nu žno po ve ća ti kon ku rent nost pri-vre de i pre ko to ga i iz voz Sr bi je. Ti me bi se, na vod no, bit no po pra vi la i nje go va vr lo ne po volj na struk tu ra. Na rav no to je la ko re ći, ali vr lo te ško ostva ri ti. Ka ko po ve ća ti kon ku rent nost pri vre de i ka ko bit no po ve ća ti iz voz Sr bi je, je ste te ma, ko ja pre va zi la zi am bi ci je i na me nu ovog ra da. Za te mu ko ju raz ma tra mo bit no je na gla si ti da je ni vo iz vo za pro iz vo da i uslu ga, i po red neo spor no vi so kog ra sta ostva re nog po sle 2004. go di ne, još uvek vr lo ni zak i da je struk tu ra rob nog iz vo-za vr lo ne po volj na. Broj ni za go vor ni ci te ze da va lut ni kurs ne ma uti ca ja na iz vo-zne re zul ta te po no vo po sta ju gla sni ji. Ni ka da ni sam mo gao da raz u mem tu te zu i če sto sam je kri ti ko vao, jer ne mo že da iz dr ži lo gi ku zdra vog ra zu ma. Za me ne je, neo spor no, da je ni zak ni vo iz vo za vr lo ve li kim de lom i po sle di ca ve o ma pre-ce nje ne vred no sti di na ra. Si gur no je da bi u uslo vi ma re al nog va lut nog kur sa iz vo zno ori jen ti sa na pro iz vod nja, po go to vu ona ko ja se naj ve ćim de lom za sni va na do ma ćim in pu ti ma, kao što su ma li ne ili ju ne će me so, bi la znat no ve ća, pa bi i nji hov iz voz bio znat no ve ći. U ta kvim uslo vi ma bi bi lo da le ko vi še iz vo zno ori jen ti sa nih grin fild in ve sti ci ja, pa bi i po tom osno vu iz voz iz Sr bi je di na mič no ra stao i imao bi znat no vi ši ni vo.

Ni zak ni vo iz vo za je ogro man pro blem Sr bi je, po go to vu ako se ima u vi du vr lo vi sok uvoz, ogro man spolj no tr go vin ski de fi cit, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino-stran stvom i vr lo vi sok spolj ni dug ko ji, uz to, vr lo di na mič no ra stu, a ne ki od njih čak i di na mič ni je od ra sta iz vo za; to će se po ka za ti u tek stu ko ji sle di.

Kao što smo vi še pu ta is ti ca li, rob ni uvoz Sr bi je je enorm no po ve ćan u pe ri o du od 2000. do 2004. go di ne. Nje go va vred nost, iz ra že na u do la ri ma, pre šla je u 2004. go di ni 10 mi li jar di do la ra i bi la je 2,6 pu ta ve ća od vred no sti rob nog iz vo-za. Sti ca jem okol no sti, o ko ji ma je bi lo re či, rob ni uvoz je u 2005. go di ni ne što sma njen, ali je u 2006. go di ni po no vo znat no po ve ćan (za oko 30%) i pre šao je 12,7 mi li jar di do la ra i bio je za oko dva pu ta ve ći od iz vo za. U pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, rob ni uvoz, iz ra žen u do la ri ma po ve ćan je za 43,8%, a u evri ma za 31,3%. Ako u ce loj 2007. go di ni uvoz po ra ste kao što je ostva re no u pr va če ti-ri me se ca, nje go va vred nost će do sti ći čak 18,28 mi li jar di do la ra i bi će 5,66 pu ta ve ći ne go u 2000. go di ni. Iz ra žen u evri ma, nje go va vred nost bi u 2007. go di ni iz no si la oko 13,26 mi li jar di do la ra.


44

U ce lom pe ri o du po sle 2000. go di ne, pa i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, naj di na mič ni je je ra stao uvoz opre me. Me đu tim, mo ra se na gla si ti da je za vre me sank ci ja uvoz opre me bio go to vo sim bo li čan, pa je nje gov ni vo u 2000. go di ni bio za i sta vr lo ni zak – sve ga 384 mi li o na do la ra. Ono što je ne po volj no, je ste či-nje ni ca da uče šće opre me u ukup nom rob nom uvo zu, osta lo vr lo ni sko i u 2006. go di ni je iz no si lo sa mo 15,6%, a u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne sa mo 16,6%. Uče šće opre me u rob nom uvo zu je znat no ma nje od na ve de nih ci fa ra, ako se uzme kla si fi ka ci ja do bi je na na osno vu iz ja ve uvo zni ka. Na čel no go vo re ći, di na-mi čan rast uvo za sam po se bi ne bi bio pro blem, ako bi u nje mu naj ve će uče šće ima li opred me će no i neo pred me će no zna nje, ali to u slu ča ju Sr bi je, na ža lost, ni je slu čaj.

U mno gim ze mlja ma, uče šće opre me u rob nom uvo zu pre la zi 30%, a u ne kim pre la zi i 50%, pa te ze mlje, za hva lju ju ći i to me, di na mič no po ve ća va ju kon ku rent-nost pri vre de i iz vo za.

Vr lo di na mi čan rast uvo za si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la, či ja je vred nost iz ra že na u do la ri ma, u 2006. go di ni bi la pre ko 3,5 pu ta ve ća ne go u 2000. go di ni, a u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne do dat no je po ve ća na za 37,9%, u ne skla du je sa či nje ni com da je fi zič ki obim in du strij ske pro iz vod nje u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne po ve ćan za ma nje od 5%. Vr lo vi sok rast uvo za si ro vi na i re pro duk-ci o nih ma te ri ja la, po sle di ca je vr lo iz ra že ne sup sti tu ci je do ma ćih si ro vi na i re pro-duk ci o nih ma te ri ja la uvo znim, a to je na sta lo pre sve ga po osno vu sve pre ce nje-ni je vred no sti di na ra i bit nog sma nje nja ca rin skih i van ca rin skih ogra ni če nja, do če ga je do šlo u pe ri o du 2001-2004. go di ne. Sa mim tim, ja sno je da je u pe ri o du po sle 2000. g. bit no po ve ća na uvo zna za vi snost pri vre de, a po seb no in du stri je Sr-bi je, što u uslo vi ma ve ro vat no iz nu đe ne bu du će de pre ci ja ci je di na ra mo ra stvo ri ti vr lo ve li ke pro ble me. Za hva lju ju ći re al noj apre ci ja ci ji di na ra i na gloj i pre te ra noj li be ra li za ci ji uvo za, uvo zne si ro vi ne i re pro duk ci o ni ma te ri ja li su vre me nom po-sta ja li ce nov no sve kon ku rent ni ji na tr ži štu Sr bi je, što je ima lo za po sle di cu sve ve će pro ble me pri pla sma nu do ma ćih kon ku rent skih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la. I kao kraj nja kon se kven ca to ga, nji ho va pro iz vod nja je vi še ili ma nje sma nje na, a zbog to ga se i ne za po sle nost po ve ća la. Na pri mer, pro iz vod nja li sta du va na zbog to ga je sma nje na sa oko 30.000 na sa mo oko 6.000 to na.

U pe ri o du 2000-2006. go di ne uvoz ro be ši ro ke po tro šnje, iz ra žen u do la ru, po ve-ćan je za 4,8 pu ta, a u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne za do dat nih 39,9%. Taj ve o ma iz ra žen rast uvo za ro be ši ro ke po tro šnje po sle di ca je, pre sve ga, sve pre ce-nje ni je vred no sti di na ra, a za tim ve o ma iz ra že nog re al nog ra sta pla ta, ko je su, na pri mer u apri lu, po ra sle za čak 22%. Uz to, u po sled njih ne ko li ko go di na na rast uvo za ro be ši ro ke po tro šnje (a in di rekt no na rast uvo za si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la ko ji se ugra đu ju u do ma će pro iz vo de ši ro ke po tro šnje) ne ma li uti caj ima po ve ća na tra žnja po osno vu za du ži va nja sta nov ni štva.


45

Ve o ma di na mi čan rast uvo za ro be ši ro ke po tro šnje po zi tiv no je uti cao na sma nje-nje in fla ci je. On je omo gu ćio da sta nov ni štvo i pri vre da do đu do ma se uvo znih pro iz vo da pod vr lo po volj nim uslo vi ma. Taj uvoz je vr šio po zi ti van pri ti sak na do ma će kon ku ren te da se bo re za po ve ća nje ce nov ne i van ce nov ne kon ku rent no-sti. S dru ge stra ne, on je sve vi še gu šio do ma ću pro iz vod nju. Ve li kim de lom, i zbog ogrom nog uvo za, na sta la su ra ni je moć na pred u ze ća, a ne ka od njih sa mo ži vo ta re, kao što su „Ko šta na“, „Elek tron ska in du stri ja – Niš“, „Ni ko la Te sla“, „Ni teks“, „Le teks“, „Be ko“, „Kluz“ itd. Na osno vu to ga, mo glo bi se za klju či ti da je kon cept eko nom skih re for mi i me ra eko nom ske po li ti ke ko ji ima za po sle-di cu eks plo zi ju uvo za –ustva ri kon cept „spr že ne ze mlje“. Zbog to ga se pri vre da Sr bi je, na ro či to nje na pro iz vod nja, na la zi u vr lo te škom sta nju, u ne koj vr sti tzv. ho land ske bo le sti i na vr lo ni skom ni vou kon ku rent no sti, što se is po lja va i kroz enor man rast spolj no tr go vin skog de fi ci ta i pot pu nog to plje nja su fi ci ta u raz me ni uslu ga sa ino stran stvom.

Zbog ogrom ne raz li ke u ni vou rob nog uvo za i rob nog iz vo za ko ji su re gi stro va ni u pr va če ti ri me se ca 2006. go di ne, i po red di na mič ni jeg ra sta rob nog iz vo za u od no su na uvoz, spolj no tr go vin ski de fi cit, kao što smo na po me nu li, u pr va če ti ri me se ca je znat no po ve ćan – u do la ri ma za čak 40,1%, a ob ra ču na to u evri ma za 27,91%. Ako bi rast ovog de fi ci ta i u pre o sta lih osam me se ci bio isti, kao što je bio u pr va če ti ri, spolj no tr go vin ski de fi cit Sr bi je bi u ce loj 2007. go di ni iz no sio ogrom nih 8,73 mi li jar de do la ra, od no sno oko 6,5 mi li jar di evra, što je, bez ika-kve sum nje za bri nja va ju ća ve li či na.

Zva nič ni ci i mno gi tzv. eko nom ski ana li ti ča ri pre ćut ku ju či nje ni cu da se u ce lom pe ri o du po sle 2000. go di ne, pa i u pro te kla če ti ri me se ca te ku će go di ne, vr lo di-na mič no po ve ća va uvoz uslu ga i da je on u 2005. i 2006. g. pre va zi šao nji hov iz-voz. Na i me, u pe ri o du 2000-2006. go di ne uvoz uslu ga je vr lo di na mič no ra stao, a u 2006. go di ni je pre šao vred nost od dve mi li jar de do la ra i bio je za čak za 4,8 pu ta ve ći ne go 2000. go di ne. I u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, uvoz uslu ga, u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, do dat no je po ve ćan za 44,5%. Ako bi u ce loj go di ni bio ostva ren isti po rast uvo za uslu ga, nje go va vred nost za ce lu go-di nu bi iz no si la 3,13, mi li jar di do la ra.

Na vi sok rast uvo za uslu ga naj ve ći uti caj ima pre ce nje na vred nost di na ra, a za tim rast pla ta i sve ve će za du ži va nje sta nov ni štva u ban ka ma.

Zbog di na mič ni jeg ra sta uvo za od iz vo za, sal do raz me ne uslu ga sa ino stran stvom je već u 2005. go di ni bio ne ga ti van – 6 mi li o na do la ra, a u 2006. go di ni taj mi-nus je bio pre ko de set pu ta ve ći (62 mi li o na do la ra). I u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, zbog br žeg ra sta uvo za od iz vo za, po zi ti van sal do raz me ne uslu ga je bio sim bo li čan – sa mo 8,2 mi li o na do la ra, i bio je ne što ma nji ne go ne go u istom pe ri o du pro šle go di ne. Pod se ti mo se da po zi ti van sal do raz me ne uslu ga Sr bi je u


46

1990. go di ni iz no sio go to vo mi li jar du do la ra i da je on po kri vao oko 62% ne ga tiv-nog sal da u raz me ni ro be. Zbog sve ga na ve de nog, ne ga ti van sal do raz me ne ro be i uslu ga u po sled nje dve go di ne je ve ći od de fi ci ta u rob noj raz me ni. U pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne on je po no vo po ve ćan čak za 40,3%, pa bi u ovoj go di ni mo gao do sti ći (ako se ostva ri ista di na mi ka ra sta) oko 8,8 mi li jar de do la ra, što je za na še uslo ve ogrom na ci fra.

No vi mi ni star za fi nan si je je iz ja vio da je za ovu go di nu pla ni ran rast iz vo za od 26,8%, a uvo za od 23,7%. On ni je pre ci zi rao da li se to od no si sa mo na rob ni, ili i na rob ni i na ne rob ni iz voz i uvoz. Lo gič no bi bi lo da se to od no si na iz voz i uvoz i ro be i uslu ga. Ako bi se taj po rast ostva rio, iz voz ro be i uslu ga u Sr bi ji u te ku ćoj go di ni bi iz no sio 10,896, a uvoz čak 18,376 mi li jar di do la ra. U tom slu ča ju, de fi-cit u raz me ni ro be i uslu ga Sr bi je sa ino stran stvom bi iz no sio čak 7,48 mi li jar di do la ra i bio bi za 18,92% ve ći ne go u pret hod noj go di ni. Iako je ova ci fra oset no ma nja, a ve ro vat no i re al ni ja od one ko ja se do bi ja, ka da se pret po sta vi da će u ce loj go di ni rast iz vo za i uvo za ro be i uslu ga bi ti isti kao što je ostva re no u pr va če ti ri me se ca, ona je naj bla že re če no, kraj nje za bri nja va ju ća.

Zva nič ni ci i mno gi eko no mi sti i tzv. eko nom ski ana li ti ča ri is ti ču da ve li či na uvo-za ro be i uslu ga, ka ko ap so lut na ta ko i re la tiv na (u od no su na BDP) ni je vi so ka, i da ima ma lo ze ma lja ju go i stoč ne Evro pe, pa i ze ma lja u tran zi ci ji ko ji ima ju ta ko, re la tiv no ni ske kvan ti ta tiv ne od no se uvo za i BDP. I to je, po sma tra no či sto sta ti stič ki – tač no. Na i me, u 2006. go di ni Sr bi ja je ima la kvan ti ta tiv ni od nos uvo-za ro be i uslu ga pre ma BDP 46,5%, dok su od go va ra ju će ve li či ne bi le za Tur sku 37,5%, Al ba ni ju 51,4%, Hr vat sku 59,0%, Ma ke do ni ju 67,0%, Bo snu i Her ce go-vi nu 78,0%, Cr nu Go ru 80,8%, a pro sek za ra ni je na ve de nih de set ze ma lja u tran zi ci ji je iz no sio 58,9%. Kao što se vi di, od svih na ve de nih ze ma lja, sa mo je Tur ska ima la ni ži tzv. uvo zni ko e fi ci jent. Po red to ga, u slu ča ju sva ke kon kret ne ze mlje či tav niz fak to ra uti če i na uvo zne i na iz vo zne ko e fi ci jen te, a me đu nji ma se is ti ču ve li či na ze mlje (ko je je u ne ga tiv noj ko re la ci ji), ni vo raz vi je no sti, ste pen in ter na ci o na li za ci je pri vre de ostva ren pre ko tzv. stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, uklju če nost u me đu na rod ne in te gra ci je i Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju, ste pen li be ra li za ci je uvo za (sve u po zi tiv noj ko re la ci ji) itd. Bit no je da raz li ka iz me đu iz vo znih i uvo znih ko e fi ci je na ta ne bu de ve li ka. Iz pret hod no na ve de nih po da-ta ka se mo že vi de ti da sve na ve de ne ze mlje ju go i stoč ne Evro pe i de set ze ma lja u tran zi ci ji u pro se ku ima ju ve će uvo zne od iz vo znih ko e fi ci je na ta. Me đu ovim ze mlja ma ve ću raz li ku iz me đu uvo znih i iz vo znih ko e fi ci je na ta od Sr bi je ima ju Ma ke do ni ja, Al ba ni ja, Cr na Go ra, a na ro či to Bo sna i Her ce go vi na. Na rav no da ni je mo gu će du go roč no odr ža va ti ve li ku raz li ku iz me đu uvo za ro be i uslu ga i nji ho vog iz vo za, od no sno iz me đu uvo znih i iz vo znih ko e fi ci je na ta. Ta raz li ka, čak i kad je ve li ka, mo že se ne ko li ko go di na po kri va ti de vi znim pri ho di ma od pro da je imo vi ne stran ci ma, no vog za du ži va nja u ino stran stvu, pri ho di ma od do-zna ka i do na ci ja i sl. Me đu tim, vr lo ozbilj ni pro ble mi na sta ju na kon za vr še ne


47

pri va ti za ci je i na kon do sti za nja vi so kog ste pe na spolj ne za du že no sti, a u ne kim slu ča je vi ma i zbog pa da ne to pri ho da po osno vu te ku ćih tran sfe ra, po seb no do-zna ke i do na ci ja iz ino stran stva. Dru gim re či ma, bit no je da li se de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom, a po seb no nje gov kvan ti ta tiv ni od nos pre ma BDP, po ve ća va ili sma nju je.

Kao što smo ra ni je is ta kli, de fi cit te ku ćih tran sak ci ja Sr bi je, čak i uz uklju če nje su fi ci ta u raz me ni sa Cr nom Go rom ko ji je u 2006. go di ni iz no sio 467 mi li o na do la ra, u toj je go di ni po ve ćan za čak 64,39%, a ako se is klju če do zna ke, on je po-ve ćan za 51,82% i iz no sio je čak 3,88 mi li jar di do la ra, od no sno oko 13,2% BDP.

U 2006. go di ni me đu ze mlja ma ju go i stoč ne Evro pe vi še kvan ti ta tiv ne od no se de-fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja pre ma BDP ima le su sa mo Bo sna i Her ce go vi na (19,8%) i Cr na Go ra (17,1%). Ma ke do ni ja je ima la čak i su fi cit, a gru pa de set na ve de nih ze ma lja u tran zi ci ji ima la je u zbi ru de fi cit, ali je on iz no sio sa mo 5,5% nji ho vog zbir nog BDP.

Ima ju ći to u vi du, kao i in for ma ci ju o enorm nom ra stu tog de fi ci ta u pr va tri me se ca (ko ji je bio po ve ćan za go to vo 85%), pred stav ni ci Me đu na rod nog mo ne-tar nog fon da, u raz go vo ru sa na šom de le ga ci jom u Va šing to nu, iz ja vi li su da je de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom naj ve ći pro blem pri vre de Sr bi je.

Iz upra vo ob ja vlje nih po da ta ka NBS, pro iz i la zi da je de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne iz no sio 2,05, a bez do na ci ja čak 2,12 mi li jar di do la ra, tj. po ve ćan je, u od no su na isti pe riod pro šle go di ne za čak 103,4% i 97,8% re spek tiv no. Iako ne ma mo po dat ke o ni vou BDP Sr bi je za pr-va če ti ri me se ca, vr lo je ve ro vat no da je kvan ti ta tiv ni od nos ovog de fi ci ta pre ma BDP u pr vih če ti ri me se ca te ku će go di ne iz no sio 17-18% BDP, što je za i sta ja ko vi so ko. Ako ovaj de fi cit i u osta lih osam me se ci bu de ra stao kao u pr va če ti ri me-se ca, nje gov iz nos za ce lu go di nu bi bio oko 6,55 mi li jar di do la ra, a bez do na ci ja – oko 7,68 mi li jar di do la ra, što je za i sta ogrom na ve li či na i vr lo je ve ro vat no da će pre ći 15% BDP.

Po sto ji vi sok ste pen sa gla sno sti me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja i ugled nih stra nih eko no mi sta da je sno šlji va re la tiv na ve li či na tog de fi ci ta – do 3% BDP, i even tu al no do 5%, ali sa mo u krat kom vre men skom pe ri o du. U tim kru go vi ma se sma tra, da u slu ča ju da je kvan ti ta tiv ni od nos de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja i BDP u ne ko li ko uza stop nih go di na pre ko 5%, do la zi do slo ma va lut nog kur sa, kao što je bio slu čaj sa Ar gen ti nom. Sr bi ja već ne ko li ko go di na, sem 2005. go di ne (ka da je taj od nos iz no sio 8,6%), ima de fi cit te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom ko ji pre la zi 10% BDP, a do slo ma va lut nog kur sa ni je do šlo. Na pro tiv, di nar je u pro šloj go di ni re al no apre ci rao u od no su na evro 12,9%, a u od no su na do lar za čak 25%, dok je u pro se ku re al ni efek tiv ni kurs di na ra po ve ćan za čak 16,5%. Taj


48

fe no men se ob ja šnja va či nje ni com da se Sr bi ja pro šle go di ne do dat no za du ži la u ino stran stvu za čak 5,4 mi li jar di do la ra, a u ne to iz no su 2,844 mi li jar de do la ra, da je ostva ri la de vi zni pri hod od pro da je pred u ze ća ba na ka i dru ge imo vi ne stran-ci ma u iz no su od 4,4 mi li jar de do la ra i da je ostva ri la de vi zni pri hod od pro da je tre će li ni je mo bil ne te le fo ni je i sl. od pre ko mi li jar de do la ra (NBS, 2007, s.52).

Ni pred stav ni ci MMF, ni na ši „vi zi o na ri“ eko nom skih re for mi, ni do sa da šnji i sa da šnji zva nič ni ci ne po sta vlja ju, a i ne od go va ra ju na pi ta nje za što je do šlo do ovog „naj ve ćeg pro ble ma pri vre de Sr bi je“. Za me ne ne ma di le me – kon cept re for-mi i eko nom ske po li ti ke, po seb no br za pri va ti za ci ja i ras pro da ja imo vi ne stran ci-ma, na gla pre te ra na li be ra li za ci ja uvo za, a na ro či to po li ti ka pre ce nje ne vred no sti di na ra, što je sve ve li kim de lom na met nu to od stra ne me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja – je ste ozbilj na tzv. kon struk ci o na gre ška, a nje na ne mi nov na po sle-di ca je taj „naj ve ći pro blem pri vre de Sr bi je“, što sam si ste mat ski do ka zi vao od 2001. go di ne, ali ta mo ja upo zo re nja zva nič ne in sti tu ci je i zva nič na li ca ni su uzi ma li ozbilj no. Za pa nju ju ća je či nje ni ca, da u pred iz bor noj kam pa nji ni jed na stran ka vla da ju će ko a li ci je, od no sno ni je dan čel nik tih stra na ka ovaj „naj ve ći pro blem pri vre de Sr bi je“ ni je uop šte po me nuo.

I u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, ni je bi lo ve ćih pro ble ma za fi nan si ra nje ogrom nog de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja sa ino stran stvom, ali se ozbilj ni na do la ze-ći pro ble mi već na zi ru. Sr bi ja, od no sno nje ne in sti tu ci je, ban ke i pred u ze ća su se u pr va če ti ri me se ca ove go di ne do dat no za du ži li u ino stran stvu u bru to iz no su od mi li jar du i 489 mi li o na, a u ne to iz no su 520,7 mi li o na do la ra. Pri liv de vi za po osno vu pro da je imo vi ne stran ci ma iz no sio je 1.134,8 mi li o na do la ra i bio je za oko 4,78 pu ta ve ći ne go u istom pe ri o du pro šle go di ne, ali sa da je iz ve sno da će u ce loj go di ni on bi ti znat no ma nji ne go u 2006. go di ni. Uz to, na kon pro šlo-go di šnjeg sma nje nja ne to de vi znog pri li va po osno vu tzv. te ku ćih tran sfe ra, on je i u pr va če ti ri me se ca te ku će go di ne, u od no su na isti pe riod pro šle go di ne, po no vo sma njen za 34%, te ako se to sma nje nje za dr ži u istom pro cen tu, ne to de vi zni pri liv po tom osno vu bi u te ku ćoj go di ni bio za čak 953 mi li o na ma nji ne go u pret hod noj go di ni. Zbog sve ga pret hod no na ve de nog, zva nič ni ci po či nju da is ti ču pro blem spolj no tr go vin skog de fi ci ta, a znat no ma nje de fi ci ta te ku ćih tran sak ci ja. Ta ko su, ovih da na sred stva in for mi sa nja ob ja vi la da su struč ne slu-žbe Mi ni star stva za pri vre du i re gi o nal ni raz voj utvr di le da su naj ve ći pro ble mi pri vre de Sr bi je – ogrom na ne za po sle nost i spolj no tr go vin ski de fi cit.

I sam sam pri go vo rio pred stav ni ci ma MMF što su u na bra ja nju naj ve ćih pro ble-ma iz o sta vi li ogro man pro blem vr lo vi so ke ne za po sle no sti.12 Oni, po sve mu su de-ći, to tre ti ra ju kao so ci jal ni, a ne eko nom ski pro blem.

12 De talj ni je u de vi znom li stu Pre gled 20-22, april 2007, s.3.


49

Vr lo je za bri nja va ju ća či nje ni ca da je uku pan po zi ti van de vi zni sal do u pr va če-ti ri me se ca iz no sio sa mo 44,7 mi li o na do la ra, a da je u istom pe ri o du pro šle go-di ne iz no sio čak 1,1 mi li jar du do la ra. Ta ko đe je za bri nja va ju će da je ne to iz nos ka pi tal nog ra ču na bio ne ga ti van – 421, dok je u istom pe ri o du pro šle go di ne bio po zi ti van. Uz to, od liv de vi za po osno vu ot pla te glav ni ce du ga sred njo roč nih i du go roč nih kre di ta, i to u pr va če ti ri me se ca iz no sio je 745 mi li o na do la ra, tj. bio je go to vo če ti ri pu ta ve ći ne go u istom pe ri o du pro šle go di ne.

No vi i do sko ra šnji zva nič ni ci pre ćut ku ju da su pred stav ni ci MMF me đu tri naj-ve ća pro ble ma pri vre de Sr bi je is ta kli i spolj ni dug. To nji ho vo pre ćut ki va nje ni je čud no, ako se zna da su oni i ne ki dru gi biv ši zva nič ni ci is ti ca li da je pro blem spolj nog du ga re šen, da se Sr bi ja na la zi u gru pi sred nje za du že nih ze ma lja i da se br zo pri bli ža va gru pi ni sko za du že nih ze ma lja. Na ža lost, sve te tvrd nje su da-le ko od isti ne. Sr bi ja je pro šle go di ne, i po red ot pi sa od oko 750 mi li o na do la ra i pre vre me nog vra ća nja du ga MMF i Svet skoj ban ci u iz no su od mi li jar du i 135 mi li o na do la ra, po ve ća la iz nos spolj nog du ga za oko 4,14 mi li jar di do la ra, pa je on kra jem pro šle go di ne do sti gao 19,6 mi li jar di do la ra. Pre ra ču nat u evre, spolj ni dug Sr bi je je kra jem 2006. go di ne iz no sio 14,88 mi li jar di i bio je za 13,93% ve ći ne go kra jem 2005. go di ne. Zva nič ni ci, a na ro či to biv ši pot pred sed nik Vla de i biv-ši mi ni star za fi nan si je su kra jem 2005. i to kom 2006. go di ne is ti ca li da spolj ni dug ne ra ste. Biv ši mi ni star za fi nan si je je obe ća vao da će se spolj ni dug re la tiv no br zo sma nji ti za 2,5-3 mi li jar de do la ra, i da će se na kon to ga Sr bi ja na ći u gru pi ni-sko za du že nih ze ma lja. (Din kić, 2006, s. 1 i 13). Još jed nom pod se ćam da je biv ši pot pred sed nik Vla de Sr bi je, u svoj stvu pot pred sed ni ka Sa ve zne vla de i mi ni stra za eko nom ske od no se sa ino stran stvom, kra jem 2001. go di ne na pi sao da će se spolj ni dug SR Ju go sla vi je, na kon ot pi sa 2/3 du ga pre ma Pa ri skom i Lon don skom klu bu, sve sti na sa mo 7 mi li jar di do la ra i da u tom slu ča ju on ne će pred sta vlja ti ogr ni ča va ju ći fak tor ra sta i raz vo ja pri vre de. I što je istin ski tra gi ko mič no, on po čet kom 2006. go di ne, ka da je sa mo spolj ni dug Sr bi je iz no sio oko 16 mi li jar di do la ra, ob ra ču nat u evri ma – pre ko 13 mi li jar di evra, na gla ša va da je „pro blem spolj nog du ga re šen“ i da je to „je dan od naj ve ćih uspe ha nje ga i nje go ve eki pe“ , zbog če ga je on ,na vod no, po no san. (La bus, 2005. i 2006).

Pod se ti mo se da su struč ne slu žbe MMF u 2002. go di ne za SR Ju go sla vi ju pro-jek to va li iz nos spolj nog du ga za 2006. go di nu u iz no su od sa mo 9,84, a za 2007. go di nu sa mo 9,47 mi li jar di do la ra, za to ni je čud no što su po čet kom mar ta ove go di ne, ka da je spolj ni dug Sr bi je iz no sio oko 19,8 mi li jar di do la ra, ovaj dug svr-sta le me đu tri naj ve ća pro ble ma pri vre de Sr bi je. Iako je Sr bi ja po čet kom 2007. go di ne pre vre me no vra ti la 232 mi li o na du ga MMF, zbog či nje ni ce da je ona u pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne uze la no vih du go roč nih i sred njo roč nih kre di ta u iz no su od mi li jar du i 480 mi li o na do la ra, a u ne to iz no su 520,7 mi li o na do la ra, njen spolj ni dug je kra jem apri la iz no sio 20,089 mi li jar di do la ra. Ma la je ute ha što je spolj ni dug Sr bi je, iz ra žen u evri ma na kra ju apri la te ku će go di ne bio za


50

155 mi li o na ma nji ne go što je bio kra jem 2006. go di ne tj. iz no sio je 14,729 mi li-jar di, što je po sle di ca pre vre me nog vra ća nja zaj ma po sled nje tran še MMF i ra sta vred no sti evra pre ma do la ru. Da kle, i po red pre vre me nog vra ća nja oko mi li jar de i 367 mi li o na do la ra du ga MMF i Svet skoj ban ci i ot pi sa du ga od stra ne Ita li je kra jem pro šle go di ne u iz no su od oko sto mi li o na do la ra, spolj ni dug Sr bi je je kra jem apri la te ku će go di ne bio za pre ko tri mi li jar de do la ra ve ći ne go kra jem istog me se ca pret hod ne go di ne (ka da je iz no sio 17,02 mi li jar de do la ra). On je za oko 3,4 mi li jar de do la ra ve ći od pro jek to va ne ve li či ne (od stra ne struč nih slu žbi MMF) du ga Sr bi je i Cr ne Go re za kraj 2007. go di ne. Na rav no, on je kra jem apri la ove go di ne za pre ko 9 mi li jar di ve ći ne go što je bio kra jem 2000. go di ne. Vr lo je ve ro vat no da je on kra jem ju na pre šao 21 mi li jar du do la ra. Uop šte, fra pant ne su raz li ke iz me đu stvar ne ve li či ne spolj nog du ga Sr bi je i nje go vih pro jek ci ja da tih od stra ne MMF, Svet ske ban ke, Na rod ne ban ke Sr bi je i Dže fer son In sti tu ta. Te enorm ne raz li ke se mo gu sa mo de li mič no ob ja šnja va ti oset nim pa dom vred no sti ame rič kog do la ra u od no su na evro i dru ge va lu te u ko ji ma je no mi ni ran deo spolj nog du ga Sr bi je. Zbog sve ga to ga, na ža lost, MMF je u pra vu ka da spolj ni dug svr sta va me đu tri naj ve ća pro ble ma pri vre de Sr bi je.

Su prot no tvrd nja ma ne kih zva nič ni ka, Sr bi ja je i po red opi sa 750 mi li o na do la ra i pre vre me nog vra ća nja mi li jar du i 307 mi li o na do la ra osta la u gru pi vi so ko za-du že nih ze ma lja.

Niz zva nič ni ka i eko no mi sta is ti če da pro blem spolj nog du ga ne tre ba dra ma ti-zo va ti, jer se on po ve ća va po osno vu za du ži va nja ba na ka i pred u ze ća, ta ko da je iz nos tog tzv. „pri vat nog“ du ga kra jem apri la do sti gao 11,640 mi li jar di do la ra, što či ni 57,9% ukup nog spolj nog du ga. Sa sta no vi šta Mi ni star stva za fi nan si je, pa i Na rod ne ban ke Sr bi je, znat no je va žni ji taj tzv. jav ni spolj ni dug, ko ji je kra-jem apri la iz no sio 8,374 mi li jar de do la ra. Me đu tim, mo ra se ima ti u vi du da za ser vi si ra nje ce lo kup nog spolj nog du ga, pred u ze ća, po slov ne ban ke i sta nov ni ci Sr bi je mo ra ju da obez be de de vi ze. Zbog to ga ni je čud no što Svet ska ban ka, pri ob ra ču nu ste pe na za du že no sti jed ne ze mlje, uzi ma njen ce lo ku pan dug.

S ob zi rom na či nje ni cu da je „Te le kom“ uzeo oko 700 mi li o na do la ra du ga za ku po vi nu „Te le ko ma“ u Re pu bli ci Srp skoj, da je Svet ska ban ka Sr bi ji odo bri la no vih 192 mi li o na do la ra i da su se ban ke i pred u ze ća od pr vog ma ja do kra ja ju na ve ro vat no do dat no za du ži le za oko ili pre ko 500 mi li o na do la ra, pro iz i la zi da će iz nos spolj nog du ga Sr bi je kra jem te ku će go di ne, vr lo ve ro vat no, pre ći 21 mi li jar du do la ra i ta ko đe je vr lo ve ro vat no da će, ako se ne što bit no ne pre u zme, on na sta vi ti da di na mič no ra ste i u dru goj po lo vi ni te ku će go di ne.

Vr lo vi sok ni vo spolj nog du ga ne bi bio pro blem da su ta sred stva pre sve ga ulo-že na u ši re nje po sto je ćih i po di za nje no vih ka pa ci te ta za pro iz vod nju i uslu ge ko ji se mo gu pla si ra ti na svet skom tr ži štu uz pro fit nu sto pu, ko ja je bar na ni vou


51

ka mat nih sto pa ko je pra te te kre di te. Na ža lost, to se ni je de si lo – naj ve ći deo tih uze tih kre di ta u kraj njoj is tan ci je po tro šen za uvoz pro iz vo da ši ro ke po tro šnje i ne kih uslu ga, pa će i zbog to ga, na kon za vr še ne pri va ti za ci je i ve ro vat nog re-la tiv nog sma nje nja (u od no su na uvoz ro be i uslu ga) de vi znih re zer vi, pro blem ser vi si ra nja tog du ga bi ti vr lo ozbi ljan.

Zva nič ni ci i ne ki eko no mi sti su iz mi sli li no vi ter min tzv. „ne to spolj ni dug“ ko ji se do bi ja ka da se od bru to spolj nog du ga odu zmu de vi zne re zer ve, i ta ko de fi ni-san dug je za i sta znat no sma njen. Me đu tim, pro blem je u to me što oko po lo vi ne de vi znih re zer vi pred sta vlja ju u su šti ni oba ve ze NBS pre ma dr ža vi, po slov nim ban ka ma, sta nov ni štvu i ne kim stra nim in sti tu ci ja ma. Pre ma to me sa mo hva le o de vi znim re zer va ma i ne kom na vod no ni skom ne to spolj nom du gu ne ma ju osno vu i pred sta vlja ju ob ma nji va nje jav no sti. Pri vre da, pri ti snu ta ne do stat kom ka pi ta la se ola ko, di rekt no ili in di rekt no za du žu je u ino stran stvu, neo prav da no ve ru ju ći da se sa da šnji va lut ni kurs ne će bit ni je me nja ti, što je vr lo ri zič no. Sve u sve mu, ako se na sta vi ola ko za du ži va nje u ino stran stvu, re al na je opa snost da ze-mlja kroz 2-3 go di ne, tj. ka da se za vr ši pri va ti za ci ja i ka da Sr bi ja bu de pri nu đe na da vi še is pla ću je anu i te te po osno vu spolj nog du ga ne go što se bu de mo gla do dat-no za du ži va ti – za pad ne u ozbilj nu du žnič ku kri zu. To bi mo glo da se even tu al no iz beg ne, ako se vi še stru ko po ve ća ju grin fild in ve sti ci je (što je ma lo ve ro vat no) i ako se Sr bi ja bu de br zo uklju či va la u pro ces evrop skih in te gra ci ja (što je mo gu-će, ali ni je iz ve sno).

Ako se ima u vi du da po sto je ogrom ni pro ble mi u sfe ri eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom i da se oni po ve ća va ju to kom ove go di ne, pot pu no je ne ra ci o nal no uki da nje Mi ni star stva za eko nom ske od no se sa ino stran stvom, po go to vu ako je, a je ste, tač na oce na MMF da su me đu tri naj ve ća pro ble ma pri-vre de Sr bi je dve iz ove obla sti i da je naj ve ći od njih ta ko đe iz nje.

Na kra ju, po sta vlja se pi ta nje šta uči ni ti da se za u sta vi po gor ša nje u sfe ri eko-nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom i da se te ški pro ble mi u ovoj obla sti vre me nom sma nju ju. Na sta vlja nje tzv. no jev skog po na ša nja ima lo bi ka-ta stro fal ne eko nom ske i so ci jal ne po sle di ce. Ur gent na je po tre ba da se an ga žu ju vr hun ski eko no mi sti iz Sr bi je, i struč nja ci iz dru gih na uč nih obla sti, uklju ču ju ći i ne ke ko ji ži ve u ino stran stvu, ko ji bi spro ve li niz stra te gi ja, a me đu nji ma se is ti ču:

a) op ti mal na stra te gi ja bu du ćih pri vred nih i dru štve nih re for mi,b) stra te gi ja po ve ća nja kon ku rent no sti pri vre de i iz vo za,v) stra te gi ja ot kla nja de for ma ci ja po nu de i tra žnje de vi za, od no sno tzv. de vi znog

tr ži šta,g) stra te gi ja upra vlja nja spolj nim du gom,d) stra te gi ja pri vla če nja stra nih grin fild in ve sti ci ja.


52

Bi lo bi po treb no da se for mi ra Sa vet za kon ku rent nost, ali pot pu no raz li či tog sa-sta va ne go što je bio slu čaj u 2003. go di ni ko ji je u star tu bio osu đen na ne u speh, jer je u nje mu bi lo mno go „ge ne ra la“ (tj. po li ti ča ra i ge ne ral nih di rek to ra), a ni je bi lo „voj ni ka“, od no sno kom pe tent nih na uč nih rad ni ka.13 Bi lo bi ko ri sno for mi-ra ti dr žav ni in sti tut za eko nom sko-fi nan sij ske od no se sa ino stran stvom, kao i ban ku za spolj nu tr go vi nu, ali i ka drov ski i fi nan sij ski znat no oja ča ti Agen ci ju za stra na ula ga nja i pro mo ci ju iz vo za, Agen ci ju za osi gu ra nje i fi nan si ra nje iz vo za, Fond za osi gu ra nje i fi nan si ra nje spolj no tr go vin skih po slo va i po seb no usa vr ši ti za ko no dav stvo ko je re gu li še pri vred ne po slo ve i spolj no tr go vin sko i de vi zno po-slo va nje. Vr lo je va žno oja ča ti eko nom sku di plo ma ti ju i bit no po bolj ša ti kva li tet ka dro va u Mi ni star stvu za ino stra ne po slo ve, a po seb no u nje go voj mre ži u ino-stran stvu.

Sve stan sam da u po li tič kom mi ljeu Sr bi je pre ti re al na opa snost da u pro ce su for-mi ra nja i eg zi sten ci je tih in sti tu ci ja do đe do nji ho ve kom pro mi ta ci je, po go to vu ako one bu du “do de lji va ne” po je di nim stran ka ma i ako se bu du po pu nja va le, ne na osno vu struč no sti već sa mo na osno vu stra nač ke pri pad no sti, od no sno po li tič-ke po dob no sti. Ako se ta prak sa što pre ne na pu sti i ako se ona bu de pri me nji va la pri for mi ra nju i ra du tih spe ci fič nih in sti tu ci ja, eko nom ske i so ci jal ne po sle di ce bi će ka ta stro fal ne i u ta kvim uslo vi ma pred la ga nje bi lo ka kvih me ra u ci lju po-pra vlja nja sta nja u sfe ri eko nom sko – fi nan sij skih od no sa sa ino stran stvom, ne ma ni ka kvog smi sla.

Na kra ju, ja sno mi je, da se u uslo vi ma u ko ji ma u Sr bi ji, od no sno nje noj eko nom-skoj na u ci i po li ti ci do mi ni ra neo li be ra li zam i ka da se mno gi iz tih obla sti “pra ve ve ćim ka to li ci ma od Pa pe”, iz la žem ve li kom ri zi ku kri ti ke za to što se za la žem za for mi ra nje i ja ča nje spe ci fič nih dr žav nih in sti tu ci ja i za usva ja nje ni za na ve de nih stra te gi ja. Po vo dom tih ve ro vat nih kri ti ka, tre ba lo bi is ta ći sle de će pro tiv ar gu-men te. Pr vo, Šved ska i niz ze ma lja Azi je po ka zu ju da je u du gom ro ku mo guć odr živ pri vred ni na pre dak i bez pri hva ta nja neo li be ra li zma. Dru go, mno ge za-pad no e vrop ske ze mlje su pet de ce ni ja prak ti ko va le mo del tzv. so ci jal ne dr ža ve i u tom pe ri o du su iz gra di le moć nu pri vred nu i so ci jal nu in fra struk tu ru, stvo ri le sta bi lan po slo van am bi jent, obez be di le vr lo vi sok ste pen za po sle no sti, mir i si-gur nost, pa sa da mo gu for si ra ti mo del neo li be ra li zma. Tre će, Sr bi ja go to vo ni šta od to ga ne ma i ne vi di se ko bi, ume sto dr ža ve, od no sno nje nih in sti tu ci ja, ra dio na što br žem stva ra nju ta kvih uslo va ka kvi su stvo re ni u tim ze mlja ma. Če tvr to, ako Ita li ja ima mo ćan dr žav ni In sti tut za spolj nu tr go vi nu i ako oko 40 raz vi je nih ze ma lja u tran zi ci ji i ze ma lja u raz vo ju ima ju ban ke za spolj nu tr go vi nu, za što to ne bi ima la i Sr bi ja, na rav no u skla du sa nje nim eko nom skim po ten ci ja li ma. I ko-nač no, pri me na neo li be ra li zma u Sr bi ji u pe ri o du po sle 2000. go di ne je ve li kim

13 Na kon for mi ra nja tog Sa ve ta ča so pis Eko nom ska po li ti ka je ob ja vi la mo ju kon sta ta ci-ju da je se lek to ru ili se lek to ri ma ti ma tog Sa ve ta – čav ka mo zak po pi la.


53

de lom do ve la do ve li kih pro ble ma u sfe ri eko nom sko – fi nan sij skih od no sa sa ino-stran stvom. Zbog sve ga na ve de nog, kraj nje je vre me da se sve kom pe tent ne in sti-tu ci je, od Par la men ta, Vla de, Na rod ne ban ke Sr bi je, do ni za agen ci ja, a po seb no pred u ze ća, mak si mal no an ga žu ju, ka ko bi se za u sta vi lo dra stič no po gor ša nje u sfe ri eko nom sko-fi nan sij ske od no sa Sr bi je sa ino stran stvom. Ako to iz o sta ne, eko nom ske i so ci jal ne po sle di ce bi će za i sta ka ta stro fal ne.

Ko ri šće na li te ra tu ra i iz vo ri po da ta ka:

Bu ba lo, P. (2004), in ter vju u ča so pi su Pri vred ne ko mo re Sr bi je Ko rak, fe bru ar-mart, 2004.

Din kić, M.(2002a), Mo ne tar na po li ti ka i re for ma ban kar skog si ste ma, Eko nomski ana li, te mat ski broj, ja nu ar, 2002.

(2002b), Re pli ka na iz la ga nje M. Ko va če vi ća i Lj. Ma dža ra, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, ja nu ar, 2002.

(2006a) Iz ja va za Po li ti ku 18. 02. 2006.

(2006b) Iz ja va za Po li ti ku od 09. 09. 2006.

EBRD (2005) Tran zi tion Re port 2005.

(2006) Tran zi tion Re port 2006. (sajt: erbd.com)

IMF, (2003) Staff Re port for the 2002,Was hing ton DC 2003.

Ser bia and Mon te ne gro: First Re vi ew Un der the Ex ten did

Ar ran ge ment, IMF Co un try Re port No. 03/151, Was hing ton DC 2003.

Staff Re port for the 2003, Was hing ton 2004.

(2005), Ser bia and Mon te ne gro: Fifth Re vi ew Un der the Ex ten ded Ar ran-ge ment“; IMF Co un try Re port No. 05/233, Was hing ton DC.

Jef er son In sti tu te (2003), Kon ku rent nost pri vre de Sr bi je, Be o grad, 2003.

Kvar tal ni mo ni tor (2007), iz da vač FREN, ja nu ar-mart, 2007.

Ko va če vić,M.(2002a), Efek ti po sto je će po li ti ke va lut nog kur sa i li be ra li za ci je uvo za, Eko nom ski ana li (te mat ski broj), ja nu ar, 2002.


54

(2002b), Nu žnost na pu šta nja do sa da šnjeg kon cep ta eko nom ske po li ti ke, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, de cem bar, 2002.

(2004a), In ter vju Pre gled, 9. fe bru a ra 2004.

(2004b), In ter vju Po li ti ka, 1. mar ta 2004.

(2004c), Spolj na za du že nost Sr bi je i Cr ne Go re, Uvod no iz la ga nje na okru glom sto lu na te mu Spolj na za du že nost Sr bi je i Cr ne Go re: sta nje, per spek ti ve, po li ti ka, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, maj.

(2004d) „Du go roč ne ten den ci je, sta nje i ogra ni če nja ra sta kon ku rent no-sti pri vre de i iz vo za Sr bi je“, uvod ni re fe rat na sa ve to va nju na te mu „Eko-nom sko-fi nan sij ski od no si sa ino stran stvom – Kon ku rent nost pri vre de i iz vo za, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, sep tem bar, 2004.

(2004e) Nu žnost na pu šta nja po sto je će spolj no tr go vin ske po li ti ke i va lut-nog kur sa, Zbor nik re fe ra ta sa sa ve to va nja Eko nom ske po li ti ke i raz voj 2004/2005.g., Eko nom ski ana li, de cem bar, 2004.

(2005a), Ri zi ci da ljeg ola kog za du ži va nja Sr bi je u ino stran stvu, uvod no iz la ga nje na okru glom sto lu na te mu Spolj na za du že nost Sr bi je i pret nja du žnič ke kri ze, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, maj, 2005.

(2005b), Uzro ci i po sle di ce apre ci ja ci je di na ra, Eko nom ska mi sao br. 3-4, 2005.

La bus, M.(2002), Ele men ti eko nom ske po li ti ke u 2002., Eko nom ski ana li, te mat-ski broj, ja nu ar, 2002.

(2004), in ter vju u li stu Ko rak fe bru ar-mart, 2004, iz da vač Pri vred na ko-mo ra Sr bi je.

(2005), Eko nom ska stvar nost Sr bi je i iza zo vi za 2006, Zbor nik re fe ra ta sa sa ve to va nja Eko nom ska po li ti ka u 2006. go di ni, iz da nje Na uč no dru-štvo eko no mi sta sa Aka de mi jom eko nom skih na u ka, Be o grad, de cem-bar, 2005.

(2005b), Autor ski tekst, Po li ti ka, 10. 12. 2005.

(2006), Autor ski tekst, Po li ti ka 12. 02. 2006.

Ma džar, Lj. (2002), Po li ti ka de vi znog kur sa: al ter na ti ve i di le me, Eko nom ski ana li, te mat ski broj, ja nu ar, 2002, ss. 195-201.


55

(2005), Ri zi ci ne ga tiv ne si ner gi je raz voj nih po re me ća ja, Eko nom ski anali, te mat ski broj, april, 2003.

(2005b), Vo zne se ni je di na ra, Eko nom ska mi sao, 3-4 (2005).

Na rod na ban ka Sr bi je (2002), Go di šnji iz ve štaj 2002.

(2003), Go di šnji iz ve štaj 2004.

(2004a), Go di šnji iz ve štaj 2004.

(2004b), Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je, jun 2004.

(2004c), Odr ži vost spolj nog du ga Sr bi je, de cem bar,

2004.

(2005), Go di šnji iz ve štaj 2005.

(2006), Eko nom ski pre gled, jun, 2006.

(2007), Sta ti stič ki bil ten, ja nu ar-fe bru ar, 2007.

Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, vi še sa op šte nja o spolj no tr go vin skoj raz me ni i je di nič nim vred no sti ma iz vo za i uvo za.

Svet ska ban ka (2004), Re pu bli ka Sr bi ja – pro gram za eko nom ski rast i za po šljava nje, Iz ve štaj, br. 29 258 Yu, 6. de cem bar 2004.

World Eco no mic Fo rum (WFE, 2006), Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 20062007, New York and Ge ne va.

STANJE I POLITIKA EKONOMSKE SARADNJE SA INOSTRANSTVOM


59

* Institut za strategijske studije i razvoj „Petar Karić“ Univerziteta „Braća Karić“, di-rektor.

Prof.dr Lju bo mir Ma džar*

APO RI JE PRE CE NJE NOG DE VI ZNOG KUR SA

1. Uvod

Svr ha ovog krat kog tek sta je ste da još jed nom po kre ne pi ta nje neo če ki va no oja-ča log di na ra, ne kih nje go vih uzroč ni ka i mo gu ćih po sle di ca po efi ka snost pri vre-đi va nja, kon ku rent nost pri vre de i eko nom ski raz voj. Ne će bi ti pre te ra no ako se ka že da je ovu po ja vu pre ne kih pet-šest go di na ma lo ko mo gao i da na slu ti, te da se ona do go di la mi mo ono ga što nam eko nom ska te o ri ja i pri vred no is ku stvo su ge ri šu kao pred vi di vo i nor mal no. Iz ne na đe nje je, po te o ri ji in for ma ci ja, me ra na šeg ne zna nja, pa će oni me đu na ma ko ji pri zna ju da ih je apre ci ja ci ja di na ra iz ne na di la mo ra ti isto vre me no da pri zna ju da kon ste la ci ju u ko joj se stvo rio ovaj neo bič ni fe no men ni su ni iz da le ka va lja no (pre)po zna va li. Vi še od to ga, ne ma li broj onih što slo ve kao pri hva će ni pro fe si o nal ci ima ju te ško će čak i sa raz u me va-njem ovog fe no me na, a o ne kim ope ra tiv nim sa zna nji ma ko ja bi pra vo vre me no mo gla da im po slu že kao osnov za pre ci zno pred vi đa nje nje go vih ma ni fe sta ci ja i po u zda no an ti ci pa tiv no de lo va nje da se i ne go vo ri. Naj lak ši, ali ne i naj ce lis hod-ni ji pri stup ovoj enig mi, bio je za klju čak da su de vi ze, kao i ve ći na dru gih stva ri sa ko ji ma se no si mo u eko no mi ji, vred no va ne na tr ži štu i da se kurs mo ra pri hva-ti ti kao re zul tan ta od go va ra ju ćih tr ži šnih sna ga. Ko je prin ci pi jel no opre de ljen za tr ži šte – ne tre ba da po sta vlja pi ta nja ve za na za apre ci ja ci ju; za tr ži šno opre de lje-ne pro fe si o nal ce (de)(a)pre ci ja ci ja ne bi tre ba lo ni ti da se po ja vi u reč ni ku jer je to što tr ži šte pro du ku je kao svoj re zul tat sa mo po se bi re al no i je di no pri hva tlji-vo. Za bo ra vi lo se pri tom, da je u ovom slu ča ju tr ži šte pod od sud nim uti ca jem eko nom ske po li ti ke, da je te ška sen ka te po li ti ke ono što tr ži šna vred no va nja na ovom sek to ru po naj vi še ka rak te ri še. Uz ne ku druk či ju eko nom sku po li ti ku tr ži-šte bi da lo su štin ski raz li či te is ho de, a ne što tre zve ni ji pri stup sa gle dao bi tr ži šte kao ta nu šnu op nu iza ko je se na zi re ono što je do i sta bit no – da le ko se žne ak ci je eko nom ske po li ti ke ko je su za vred no va nje de vi za pre sud ne.

Prof.dr Ljubomir Madžar

60

Ovaj tekst je za mi šljen ta ko da bu de kra tak i jed no sta van. On će iz ve stan broj pi ta nja pre na zna či ti i ori jen ta ci o no di jag no sti ci ra ti ne go što će nu di ti ko nač ne i pro ve re ne ele men te za od go va ra ju ća ob ja šnje nja. U kri ti ci ak tu el nih opre de lje-nja eko nom ske po li ti ke na ovom sek to ru on će se osla nja ti na mno go de talj ni je i bo ga to do ku men to va ne ana li ze ko je su pru ži li spe ci ja li sti za ovo pod ruč je (Ko va-če vić Ml. 2005, Ko va če vić Ml. 2004, Ko va če vić Mil. 2004, Ko va če vić R. 2004, Milj ko vić 2004). Iz ve sne ide je i na la zi bi će is tak nu te i une ko li ko re in ter pre ti ra ne osla nja ju ći se na je dan ne dav no ob ja vljen, znat no ce lo vi ti ji i de talj ni ji rad (Ma-džar 2005). Ne ki na la zi de lo va će kao ne ka ana li tič ka sre do kra ća, uz sa že ta i umno go me sve de na obra zlo že nja, ali će to bi ti pre sve ga zbog osla nja nja na upra-vo ci ti ra nu li te ra tu ru, kao i na je dan broj va žnih is tra ži vač kih re zul ta ta ko ji ov de ni su mo gli da bu du ci ti ra ni.

2. Pa ra doks pre ce nje nog kur sa

Pa ra doks je la ko pre po zna ti i sa sto ji se u ono me što eko no mi sti ne ko li ko go di na is ti ču kao po ja vu ko ja je u su ko bu sa ne kim op šte pri hva će nim gle da nji ma, a u isto vre me štet na po pri vre du i raz voj no in hi bi tor na. Sve do ci smo ko eg zi sten ci je dve ju okol no sti či ja se ko eg zi sten ci ja ne ukla pa u ono što se sa gle da va kao oče ki-va no i nor mal no. Reč je o to me da kod nas već par go di na ko eg zi sti ra ju na gla še-no sla ba pri vre da i neo če ki va no ja ka va lu ta. Sla bost pri vre de je dva da iko me tre-ba obra zla ga ti. Naj kra ći, a valj da i naj u ver lji vi ji na čin de mon stri ra nja te či nje ni ce je ste uka zi va nje na okol nost da smo, kad je reč o ve li či ni bru to do ma ćeg pro iz vo-da (BDP), još uvek na ne kih 65% ni voa ko ji je bio do stig nut u 1989, po sled njoj nor mal noj go di ni na šeg do ta da njeg sa mo u prav nog so ci ja li stič kog raz vit ka. Va lja na gla si ti, da je i sa ma ba za za po re đe nje (1989) da le ko od to ga da bu de im pre siv-na i da pred sta vlja svo je vr stan fi na le jed ne muč ne de ce ni je spo rog i ane mič nog raz vo ja; to je de ce ni ja po su sta log ra sta ko ji je po čeo sa du žnič kom kri zom 1980. go di ne. Za tvrd nju o to me da nam je pri vre da po su sta la do volj na je već i sa ma či nje ni ca da nam je BDP ta ko da le ko is pod ne ta ko im pre siv ne 1989. go di ne. Ako to ne bi bi lo do volj no, mo gla bi se is ta ći na ša alar mant na ne za po sle nost i, još go re, kon ti nu i ra na ten den ci ja nje nog da ljeg po gor ša va nja. Sle de ća okol nost ko ja nam pri vre du le gi ti mi še kao po kle klu, je su vi še ne go raz o ča ra ju ći re zul ta ti u na šim spolj no e ko nom skim od no si ma, pre sve ga bi lan su te ku ćih tran sak ci ja, kao i op šta re surs na osku di ca ko ja se ogle da u ne za dr ži vo ra stu ćoj spolj noj za du-že no sti. Sla bost i raz voj na za ne mo ća lost pri vre de ja vlja se, da kle, kao neo spo ri va či nje ni ca. Ko eg zi sten ci ja ta kve pri vre de sa ja kom na ci o nal nom va lu tom je ste je-dan ob lik ano ma li je za ko ji se si gur no ne na me će sa mo po se bi ne ko ne po sred no i la ko ob ja šnje nje, a ko ja bi mo gla da pro du ku je je dan niz ne po volj nih uti ca ja na eko nom sku efi ka snost i pri vred ni raz voj. Ona sto ga tre ba kon ti nu i ra no da bu de u cen tru pa žnje ka ko eko nom ske na u ke ta ko, još i vi še, eko nom ske po li ti ke.


61

Ako je na ci o nal na va lu ta ja ka upr kos to me što je pri vre da uoč lji vo sla ba, on da se sam po se bi na me će za klju čak da uzro ke ja ke va lu te ne tre ba tra ži ti u pri vre di ne-go u ne kim okol no sti ma iz van nje. A u ve zi s tim okol no sti ma, po sta vlja se va žno pi ta nje nji ho ve traj no sti, od no sno du go roč ne odr ži vo sti. Odr ži vost je ele ment od ključ nog zna ča ja. Od go vor na pi ta nje odr ži vo sti ja sno se na me će kao od lu ču ju ća de ter mi nan ta ka rak te ra i stra te ške ori jen ta ci je eko nom ske po li ti ke. Ako bi se is-po sta vi lo da su te van pri vred ne od red ni ce ne u o bi ča je no ja ke na ci o nal ne va lu te traj nog ka rak te ra i da spa da ju u či ni o ce sa ko ji ma se mo že ra ču na ti na du gi rok, ne ka op se žni ja pri la go đa va nja u eko nom skoj po li ti ci ne bi bi la po treb na. Bi lo bi, dru gim re či ma, pri hva tlji vo da se ona pri la go di ak tu el noj si tu a ci ji u ko joj se ja ka va lu ta ja vlja kao nje na bit na ka rak te ri sti ka. Me đu tim, ako se oce ni da su či ni o ci ko ji su to li ko oja ča li na ci o nal nu va lu tu ne ve li kog do me ta i ogra ni če nog tra ja nja, da le ko se žna pri la go đa va nja eko nom ske po li ti ke – i, da ka ko, pri vre de za jed no sa njom – oči gled no su neo p hod na, pa se pred dru štvo po sta vlja ju krup na pi ta-nja spo znaj ne do stup no sti i či sto po li tič ke ostva ri vo sti ta ko krup nih za o kre ta u nje nom for mu li sa nju i, još vi še, re a li za ci ji. Ako bi se is po sta vi lo da za ta kvo an-ti ci pa tiv no, mo že se re ći, do i sta da le ko vi do pri la go đa va nje eko nom ske po li ti ke ne ma spo znaj nih pret po stav ki i ope ra tiv nih mo guć no sti, mo glo bi da se po ka že da obil ni van red ni, od pri vred nih per for man si ne za vi sni pri li vi de vi za, ni su is-klju či vo, pa čak ni pr ven stve no po zi tiv na či nje ni ca pri vred nog ži vo ta. Na pro tiv, ne sum nji vim po zi tiv nim krat ko roč nim efek ti ma ta kvih pri li va mo ra li bi da se su-prot sta ve jed na ko ne sum nji ve ne ga tiv ne du go roč ne po sle di ce, uz ozbilj no pi ta nje kvan ti ta tiv nog od no sa iz me đu njih i uz mo guć nost nji ho vog ne ga tiv nog ukup nog bi lan sa. Po sta lo je svo je vr sna op šte pri hva će na mu drost da se raz voj ge ne ri še ne ta ko što će se jed noj za jed ni ci pu tem do na ci ja ili na ana log ne na či ne tran sfe ri sa ti do ho dak, ne go ta ko što će joj se po mo ći da se ospo so bi da de lo tvor no i na traj no odr ži voj osno vi sa ma ge ne ri še do ho dak ko jim za do vo lja va svo je po tre be.

Krat ko roč ni, vre men ski ma nje ili vi še ogra ni če ni, a od do ma će pri vre de pot pu no ne za vi sni eg zo ge ni de vi zni pri li vi, do bro su po zna ti, a u ra znim pri li ka ma bi va li su i kvan ti fi ko va ni. Kao naj o bim ni ji, te ta ko i funk ci o nal no naj zna čaj ni ji mo gu se is ta ći do na ci je, spolj no za du ži va nje, pri ho di od pri va ti za ci je i fak tor ski do ho ci u ob li ku do zna ka na ših gra đa na za po sle nih u ino stran stvu. Na ve de ni re do sled ot pri li ke od ra ža va i re do sled po (ne)traj no sti, od no sno efe mer no sti. Naj ma nje su traj ne, pa ta ko i naj ma nje iz ve sne i naj ma nje pri hva tlji ve kao ne ka kav oslo nac za eko nom sku po li ti ku do na ci je. One su bi le in ten ziv ne ne kih dve go di ne na kon ok to bar skog pre o kre ta iz 2000. go di ne, a po tom su po če le da je nja va ju, i to pri-lič no na glo. Da nas one pred sta vlja ju sa svim dru go ra zred nu stav ku u for mi ra nju ma se ras po lo ži vih de vi za, uklju ču ju ći po seb no slu žbe ne de vi zne re zer ve. U pr ve dve go di ne ovog sto le ća, bi le su ve o ma obil ne, pa su pro ce ne i kvan ti ta tiv ne ra-ču ni ce do ve le do za ključ ka, da su uze te u od no su na naš do du še dra stič no uma-nje ni BDP, bi le upo re di ve sa iz u zet no po volj nim go di na ma iz dav nih vre me na


62

ogrom nog pri li va ko ji je FNRJ uži va la to kom pe de se tih go di na na kon ras ki da sa So vjet skim Sa ve zom.

U na glo spla slim do na ci ja ma da nas do mi ni ra ko ri šće nje pret pri stup nih fon do va Evrop ske uni je, sa per spek ti vom ve ćeg pri li va uko li ko pro ces pri bli ža va nja Uni-ji bu de te kao uspe šno. Spolj no za du ži va nje, i po red to ga što se ši ri ve o ma br zo, ima svo ju pri rod nu gra ni cu. Ta se gra ni ca ja vlja po dva osno va. Pr vo, kad dug do stig ne do volj no vi sok ni vo, po ve ri o ci po sta ju ne po ver lji vi i nji ho va sprem nost da odo bra va ju no ve kre di te pri rod no spla šnja va. Dru go, sva ko za du ži va nje pod ra-zu me va ot pla tu, a kad ona po sta ne ak tu el na, ak ti vi ra ju se iz la zni de vi zni to ko vi, pa ne to pri liv oset no opa da čak i pre ne go što zbog kri ze po ve re nja bru to za du-ži va nje poč ne da je nja va. Pri va ti za ci ja je po lo gi ci stva ri vre men ski ogra ni če na i po red to ga što zbog ve li ke kom plek sno sti od go va ra ju ćih krup nih ka pi tal nih tran sak ci ja mo že da po tra je i ne ko li ko de ce ni ja; no, kad se ras pro da to či me se (još) ras po la že, taj pri liv u pot pu no sti ne sta je. Naj i zgled ni ja je stav ka rad ni či ih do zna ka ko ja već de ce ni ja ma po ka zu je jed nu stal nost ko ja na šem bi lan su te ku ćih tran sak ci ja pru ža po uz dan oslo nac i dra go ce nu pot po ru. Ov de tre ba uoči ti pro-blem me re nja: do bar deo ove stav ke pri ti če iz van slu žbe nih ka na la, a bu du ći da se nje gov udeo u ukup nim do zna ka ma me nja u za vi sno sti od pri vred nih pri li ka, če sto se ja vlja pri vid pro me na u ukup nom do to ku ko ji stvar nim kre ta nji ma oči to ne od go va ra. I zbog pro ble ma me re nja i zbog in he rent ne ne iz ve sno sti u pra će nju i pred vi đa nju ove stav ke, te ško je i ne za hval no upu sti ti se u nje no prog no zi ra nje. Ona se ipak, uz sve re zer ve u po gle du ne po u zda no sti re le vant nih in for ma ci ja, mo že oka rak te ri sa ti kao naj traj ni ja, te ta ko kao po zi tiv na či nje ni ca sa ko jom se mo že ra ču na ti i na du gi rok. Po sto je uve re nja da će i po tom ci na ših gra đa na ko ji su svo je ko re ne u ino stran stvu pu sti li vr lo du bo ko, do zna ča va ti fi nan sij ska sred-stva po tom ci ma onih ko ji su osta li u ze mlji.

Re zi mi ra ju ći, od če ti ri stav ke eks ter nog de vi znog pri li va ko ji je sil no po ve ćao po nu du de vi za i ta ko omo gu ćio, ako već ne i uslo vio apre ci ja ci ju de vi znog kur sa upr kos no tor nim sla bo sti ma do ma će pri vre de, tri se mo gu oka rak te ri sa ti kao vre-men ski ogra ni če ne, a tek jed na kao (ko li ko-to li ko) du go roč no odr ži va. Sto ga se eks ter ni de vi zni pri liv mo že okva li fi ko va ti kao spolj ni udar na pri vre du ko ji na kra tak rok ne sum nji vo po ve ća va i po tro šnju i op šte bla go sta nje, ali na du gi rok mo že (i na pu tu je) da pot ko pa iz te me lja pro iz vod ni po ten ci jal, da uma nji bu du-ću pro iz vod nju i da u kraj njem ra ču nu iza zo ve tro ško ve i gu bit ke ko ji bi znat no mo gli da pre ma še krat ko roč ne uz le te u po tro šnji i dru štve noj do bro bi ti.

3. Eko nom ske po sle di ce pre ce nje nog kur sa

To da se obil ni pri liv de vi za, ma kar bio i vre men ski ogra ni čen, kva li fi ku je kao svo je vr sni udar mo že na pr vi po gled da de lu je kao bi zar no. U pret hod nom odelj-


63

ku, me đu tim, na go ve šte no je za što to mo že da bu de slu čaj. Na gli ili bi lo ka kav pre kid ovih do to ka de lu je slič no ob u sta vlja nju na bav ki sred sta va za uži va nje li-ci ma ko ja su na njih na vi kla, u me ri ekvi va lent noj sna žno iz ra že nom sin dro mu ovi sno sti. U ovom odelj ku de talj ni je se raz ra đu ju ka rak ter i učin ci tog uda ra. Nje go va naj va žni ja oso be nost sa sto ji se upra vo u vre men skoj ogra ni če no sti vi ška de vi za ko je se sti ca jem eks ter nih i eg zo ge nih okol no sti pri vre di sta vlja ju na ras-po la ga nje. Obi lje de vi za zna či nji ho vu ve ću po nu du i, shod no to me, ni žu ce nu, tj. apre ci ja ci ju do ma će va lu te. Ta ko oja čan di nar – ali oja čan za ne sum nji vo ogra-ni čen vre men ski raz mak – de for mi še kon fi gu ra ci ju spolj no tr go vin skih to ko va, de sti mu li šu ći iz voz i sil no pod sti ču ći uvoz. Jer, jak di nar zna či atrak ti van uvoz i po sve ne ren ta bi lan iz voz. Svo jim spolj no tr go vin skim to ko vi ma pri vre da se, da-kle, pri la go đa va si tu a ci ji ko ja ni je du go roč no odr ži va i ko ja će se u do gled no vre-me pro me ni ti, na me ću ći po nov no muč no i sku po pri la go đa va nje, ali ovo ga pu ta u su prot nom sme ru. Ta dva prin ci pi jel no ne po treb na, a sku pa pri la go đa va nja, is-cr plju ju re sur se i upra vljač ki ka pa ci tet ko ji je i u pri vre di, kao i svu da, ogra ni čen. Apre ci ja ci jom de for mi san kurs di na ra pred sta vlja u kon tek stu ne što du žeg ro ka po gre šan sig nal i re sur se usme ra va na al ter na ti ve ko je za pri vre du ni su efi ka sne; pri vre da je na taj na čin, po vrh svo jih re dov nih i ne iz be žnih tro ško va, iz lo že na i jed nom po seb nom opor tu ni tet nom tro šku.

Va žni ji od to ga, je ste gu bi tak kon ku rent no sti za (naš) iz voz na ino stra nom i gu-bi tak kon ku rent no sti do ma će pro iz vod nje na unu tra šnjem tr ži štu. Gu bi tak iz vo-znih tr ži šta zna či za pri vre du ogro man tro šak. Taj tro šak se de lom svo di na je dan ge ne ra li sa ni i kvan ti ta tiv no te ško pro ce nji vi gu bi tak ko ji se sa sto ji u sla blje nju ve ze sa me đu na rod nim tr ži štem, ve ze ko ja je uto li ko neo p hod ni ja uko li ko je ze-mlja (i nje na pri vre da) ma nja. Ne sme se za bo ra vi ti ve li ka em pi rij ska pra vil nost ko ja se sa sto ji u ja sno iz ra že noj ne ga tiv noj ko re la ci ji iz me đu ve li či ne pri vre de i uče šća iz vo za u nje nom BDP. Kod ne kih raz vi je nih ma njih ze ma lja, kao što je Ho lan di ja, to uče šće pre ma šu je 100%. Osva ja nje spolj nih tr ži šta je pred u zet nič ki po du hvat ko ji iz i sku je ma što vi tost, ener gi ju, upra vlja nje i od lu či va nje, ni šta ma-nje ne go što to zah te va ju i sa mi krup ni ji in ve sti ci o ni pro jek ti. Po nov no osva ja nje iz vo znih tr ži šta kad se ona zbog ne ce lis hod no apre ci ra ne va lu te jed nom iz gu be – kraj nje je ne iz ve stan i skup po sao. To se po ka zu je kao tek jed na stav ka ukup nih tro ško va apre ci ja ci je. Dru ga je ve za na za ve lik i ne zdrav pri ti sak ko ji na glo po ve-ćan, a zbog apre ci ja ci je jef tin uvoz, vr ši na do ma ću pro iz vod nju. Deo pri vre de taj pri ti sak ne uspe va da iz dr ži i bi va uni šten. Ni je slu čaj no da su već me se ci ma me di ji pu ni ogla sa o li kvi da ci ja ma i pro da ji sred sta va (ne kret ni ne, po stro je nja, ure đa ji...) iz li kvi da ci o ne ma se.

Ta kvo uni šta va nje po ten ci jal no zdra vog pri vred nog tki va ve li ki je udar na ukup-ni eko nom ski po ten ci jal dru štva. Do bro je po zna ta asi me tri ja u stva ra nju i ga še-nju pro iz vod nih ka pa ci te ta: iako zbog ad mi ni stra tiv nih kom pli ka ci ja i de fe ka ta u prav nom si ste mu mo že da se oteg ne go di na ma, li kvi da ci ja je ipak br ža (po svoj


64

pri li ci i lak ša) ope ra ci ja od stva ra nja no vih je di ni ca. Kad se jed nom uklo ni ne ko pred u ze će, šan se za nje go vo no vo ra đa nje mo gu da bu du za ne mar lji ve. Ta ko se, dok tra je apre ci ja ci ja i dok je do ma će tr ži šte pre pla vlje no jef ti nim uvo zom, na sve stra ne za pa ža im pre siv no obi lje ro be. Me đu tim, kad pri vre me nim spolj nim pri li vi ma pred vi di vo is tek ne rok, sred stva za fi nan si ra nje ma siv nog uvo za se is cr-plju ju, a bu du ći da je u me đu vre me nu uni šten deo do ma će pro iz vod ne struk tu re, za jed ni ca ula zi u bol no otre žnju ju ću fa zu u ko joj ne će bi ti ni uvo za ni do ma će pro iz vod nje.

Upa dlji va kom po nen ta šte ta ko je pro is ti ču iz pri vre me ne, na du gi rok neo dr ži ve apre ci ja ci je je ste de for ma ci ja sve ko li kog si ste ma ce na. De vi zni kurs je naj va žni-ja, do slov no ključ na, ne fak tor ska ce na u jed noj pri vre di (ne ki je tre ti ra ju kao fak tor sku ce nu uzi ma ju ći uvoz kao je dan od fak to ra pro iz vod nje). Ona na po sre-dan ili – če šće – ne po sre dan na čin ula zi u for mi ra nje svih ce na u tr ži šnoj pri vre-di. Kad ona, na opi sa ni na čin bu de de for mi sa na, de for mi še se ceo si stem ce na. Tr ži šte je kao alo ka ci o ni me ha ni zam, efi ka sno ono li ko – pa se mo že re ći da u eko nom skom smi slu i vre di ono li ko – ko li ko ra ci o nal no uspe va da for mi ra ce ne kao in for ma ci o ne sig na le o dru štve no (i in di vi du al no!) ra ci o nal nim prav ci ma an-ga žo va nja i tro še nja ras po lo ži vih re sur sa. Ve štač ki, tj. eko nom ski ne u te me lje no apre ci ran kurs di na ra na taj na čin do brim de lom obe smi šlja va tr ži šni si stem, či ni ga dru štve no ne ra ci o nal nim, upr kos svim po ten ci jal nim i kroz sto ti ne udž be ni ka lo gič ki is te sti ra nim pred no sti ma. Ve štač ki iza zva na apre ci ja ci ja de za vu i še tr ži-šte.

Upra vo opi sa ni pro blem do dat no je za o štren jed nom va žnom asi me tri jom u for-mi ra nju ce na. Po zna to je, na i me, da su tran sak ci o ni tro ško vi for mi ra nja i pri la-go đa va nja ce na ve o ma raz li či ti za raz ne pred me te tr ži šnih tran sak ci ja. Ele men ti fi nan sij ske imo vi ne, uklju ču ju ći i de vi ze, ima ju da le ko ni že tran sak ci o ne tro ško-ve pri la go đa va nja ce na – a ce ne im se i po pri ro di stva ri lak še me nja ju – ne go što je to slu čaj sa ro bom i uslu ga ma. Pri la go đa va nje ce na uvek se ak ti vi ra kad se znat ni je pro me ne ne ki pa ra me tri spolj nog okru že nja. Me đu tim, ce ne in stru me na-ta kroz ko je se is ka zu je i ope ra ci o na li zu je fi nan sij ska imo vi na pri la go đa va ju se fak tič ki tre nut no i u za ne mar lji vo krat kim in ter va li ma mo gu da re a li zu ju ve li ke pro me ne. Na su prot to me, ce ne ma te ri jal nih do ba ra, kao i uslu ga, me nja ju se spo-ro i sa svim po ste pe no. Sam pro ces pri la go đa va nja ge ne ri še krup ne dis pa ri te te ce-na. Ce ne ele me na ta fi nan sij ske imo vi ne naj pre se na glo pro me ne, po me ra ju ći se u ve li kim sko ko vi ma, kad za poč ne pro ces pri la go đa va nja eks ter no pro me nje nim pa ra me tri ma. Kad u du žem vre men skom raz ma ku poč nu da se pri la go đa va ju i ce ne (ma te ri jal nih) do ba ra i uslu ga, ove po ste pe ne pro me ne iza zi va ju do dat no (vre men ski ta ko re ći sme šte no u dru gu run du) pri la go đa va nje pret hod no na glo is po me ra nih ce na fi nan sij skih in stru me na ta. Struk tu ra od go va ra ju ćih me ha ni za-ma pri la go đa va nja, uve li ko i odav no for ma li zo va na di na mič kim ma te ma tič kim mo de li ma, ta kva je da se u dru goj „run di“ ce ne fi nan sij skih in stru me na ta (ovo ga


65

pu ta po ste pe no, sin hro ni zo va no sa pri la go đa va njem ce na do ba ra i uslu ga) po me-ra ju u sme ru ko ji je su pro tan sme ru pr vo bit nog sko ko vi tog po me ra nja. Slo že na kon fi gu ra ci ja ovih kre ta nja ko ja se od vi ja ju u su prot nom sme ru, sti li zo va na je ta ko đe slo že nim, mo de li ma tzv. pre ba ča ja, pri če mu će ne ki reč bo lje pre po zna ti na osno vu nje nog ekvi va len ta na en gle skom je zi ku – over sho o ting (Sho ne 2002, ss. 534-42; Aza ri a dis 1994/1993/, ss. 46-52; Bur da i Vi ploš 2004/2001/, ss. 470-1 i 477-8). Da stvar bu de kom pli ko va ni ja, mo gu ća su i ta kva po me ra nja (eg zo ge no od re đe nih) pa ra me ta ra da se de vi zni kurs naj pre, i to na glo i sko ko vi to, sma nji da bi se za tim, po me ra ju ći se u su prot nom sme ru, po ste pe no po ve ća vao; taj svo-je vr sni pod ba čaj u li te ra tu ri je po znat pod na zi vom un der sho o ting (Sho ne 2002, ss. 555-6).

Bi lo ka ko bi lo, pri la go đa va nje ce na eg zo ge nim pro me na ma u spolj nim okol no sti-ma sve je sa mo ne jed no sta van i jed no sme ran pro ces. Na vik nu ti smo na te o re me o efi ka sno sti tr ži šne alo ka ci je, ali su one po gla vi to, da se ne ka že is klju či vo, sta tič kog ka rak te ra: okol no sti su da te i ako se si stem, sti ca jem okol no sti za ko je ni je uvek ja sno za što bi mo ra le da bu du obez be đe ne, na šao u tač ki eko nom skog op ti mu ma, tr ži šte će ga, opet uz mno ži nu re strik tiv nih pret po stav ki, u tom op ti-mu mu i odr ža ti. Ve li ki pro blem u ve zi sa mo de li ma de vi znog kur sa, ali i u ve zi sa nji ho vim em pi rij ski ve ri fi ko va nim stvar nim po na ša njem, sa sto ji se u to me što su pod lo žni istin ski tur bu lent nim, kraj nje di na mič kim i te ško uhva tlji vim im-pul si ma, pa nji ho va pro tiv reč na i su prot no usme re na pri la go đa va nja pro du ku ju vred no va nja ko ja su ne po u zda na kao alo ka ci o ni sig na li i ne u klo pi va u stan dard-ne po stu la te eko nom ske op ti mal no sti. Ovi funk ci o nal ni po re me ća ji u for mi ra nju de vi znog kur sa va že (čak!) u „stan dard nim okol no sti ma“, tj. kad ne ma eg zo ge no iza zva ne i u iz ve snom smi slu ve štač ki pro du ko va ne de vi ja ci je u for mi ra nju de-vi znog kur sa, po seb no nje go ve apre ci ja ci je uslo vlje ne obil nim eks ter nim, ali na du ži rok neo dr ži vim de vi znim pri li vi ma. Ako se po me nu ta „stan dard na kon fi gu-ra ci ja“ neo bič nih pri la go đa va nja de vi znog kur sa mo že – u od su stvu ne ka kvog al ter na tiv nog me ha ni zma nje go vog for mi ra nja – i pri hva ti ti kao (u tom smi slu uslov no) ra ci o nal na, pa i op ti mal na, to oči gled no ni je slu čaj kad je reč o iz be žlji-vim (avo i da ble) de for ma ci ja ma u vred no va nju stra nih sred sta va pla ća nja.

Opi sa nu kon fi gu ra ci ju ma kro e ko nom skih od no sa i nji ho vih ne ce lis hod nih po me-ra nja upu će ni će la ko pre po zna ti kao jed nu va ri jan tu tzv. ho land ske bo le sti pri vre-de. Uda ri ko ji se ja vlja ju pri li kom ot kri va nja bo ga tih pri rod nih re sur sa i štet ne po sle di ce ko je se u pri vre di ja vlja ju upr kos to me što oni na pr vi po gled mo gu da bu du sa mo po volj ni, što oni u ne kim va žnim aspek ti ma i je su, de talj no su pro u-če ni u li te ra tu ri (Sho ne 2002, ss. 581-6). Štet ne po sle di ce sa sto je se u na glom i na gla še nom po me ra nju si ste ma tr ži šnih vred no va nja, što iza zi va de for ma ci je u alo ka ci ji re sur sa, pri vre du skre će na in fe ri or ne di na mič ke al ter na ti ve i na me će joj tro ško ve suk ce siv nih pri la go đa va nja uz ri zik da ta pri la go đa va nja osta nu tek


66

de li mič na i da otud pro is tek nu traj ne po sle di ce po kva li tet raz vo ja i ukup ni di na-mič ki po ten ci jal.

Po u ka je ja sna: pri la go đa va nje de vi znog kur sa pod lo žno je te ško pred vi di vim i sko ko vi tim pro me na ma, ko je su uz to (iz me đu se be) još i su prot no usme re ne, pa šte te od de for ma ci ja u nje go vom for mi ra nju ni su sa mer lji ve sa šte ta ma od is kri-vlje nog for mi ra nja dru gih ce na. Sve što is kri vlju je de vi zni kurs da le ko je štet ni je i ve za no je za ve će eko nom ske gu bit ke i raz voj na za o sta ja nja ne go bi lo ka kve de-for ma ci je dru gih ce na. Dru gim re či ma, po li ti ka ko ja is kri vlju je de vi zni kurs ili pro pu šta da ta kva is kri vlji va nja spre či, ne srav nje no je štet ni ja od dru gih po li ti ka ko je pro du ku ju is kri vlje nja dru gih ce na ili pro pu šta ju da ta is kri vlje nja ot klo ne. Ako su šte te od po re me ća ja de vi znog kur sa mno go ve će od šte ta uslo vlje nih dis pa ri te ti ma dru gih ce na, on da je ja sno da po li ti ka kur sa mo ra da ima po seb no vi so ko me sto u rang li sti pri o ri te ta na ra znim pod ruč ji ma eko nom ske po li ti ke.

4. Ši re po sle di ce po re me ća ja u for mi ra nju de vi znog kur sa

Me đu po sle di ce apre ci ja ci je spa da i svo je vr sna hi ste re za ko ja, s jed ne stra ne pred-sta vlja eko nom sku po ja vu, a s dru ge po ja vu ši reg do se ga i ob u hva ta, sa da le ko-se žnim so ci jal nim im pli ka ci ja ma. Po red to ga što, upr kos op štoj za ne mo ća lo sti i broj nim sla bo sti ma na ci o nal ne pri vre de, uslo vlja va eko nom ski ne ce lis hod no ja ča nje na ci o nal ne va lu te, re la tiv no ve li ki pri liv de vi za – ma hom bes pla tan, ma-hom ostva ren (ras)pro da jom imo vi ne, ma hom obez be đen ne u me re nim i dru štve-no ne baš od go vor nim za du ži va njem – ima za po sle di cu pri vi ka va nje dru štva na stan dar de po tro šnje ko ji su da le ko vi ši ne go što bi to od go va ra lo do ma ćim pro iz vod nim mo guć no sti ma. Fe no men pri vi ka va nja naj če šće se od li ku je jed nom ose buj nom asi me tri jom: na obil ni ju po nu du i vi šu po tro šnju la ko se adap ti ra ju sve uti caj ne dru štve ne gru pe i dru štvo u ce li ni, ali kad pri li vi pre sah nu i po nu da ota nji, pri vi ka va nje na ni že ni voe po tro šnje i po nu de od vi ja se te ško i uz ve li ke ot po re. Hi ste re za se i sa sto ji u to me što – jed nom uve ća na, pa ma kar i na ogra-ni če no vre me – po tro šnja ne uspe va da se u pot pu no sti vra ti na pri me re ni ni vo, tj. onaj ko ji bi bio od re đen ras po lo ži vim ka pa ci te ti ma i ko ji bi pre o val da vao da pri vre da i dru štvo ni su bi li iz lo že ni uda ru vre men ski ogra ni če nog, pa ti me i traj-no neo dr ži vog pri li va do dat nih re sur sa. To što po tro šnja, ma kar da se na ni že de li-mič no i pri la go di, osta je na vi šem ni vou ne go što bi bi lo da se udar ni je do go dio – ima krup ne ma kro e ko nom ske po sle di ce. Van red no uve ća na i sa eko nom skim mo guć no sti ma ne u sa gla še na po tro šnja ima za po sle di cu traj no uma nje nje aku-mu la ci o nog po ten ci ja la pri vre de, sma nje na aku mu la tiv na spo sob nost pri rod no se od ra ža va na in ve sti ci o nu ak tiv nost, a ma nje in ve sti ci je zna če spo ri ji i ha zar-di ma ne iz ve sno sti u ve ćoj me ri iz lo žen rast. Uve ća na po tro šnja ima i svo je la ko uoč lji ve, la ko pred vi di ve po sle di ce i na kon fi gu ra ci ju spolj no tr go vin skih to ko va,


67

de lu ju ći kao či ni lac sma nji va nja iz vo za i pro du ku ju ći traj ne pri ti ske u prav cu po ve ća va nja uvo za.

Uve ća na, ma kar i pri vre me no, ras po lo ži vost re sur sa i pri li ka da se po tro šnja i stan dard dig nu iz nad ni voa ko ji je traj no odr živ i usa gla šen sa pro iz vod nim mo guć no sti ma do bro se ukla pa u vr lo spe ci fič ne oso be no sti funk ci o ni sa nja po li-tič kog me ha ni zma i „sklad no“ se kom bi nu je sa po zna tim manj ka vo sti ma (ot ka-zi ma!) u nje go vom de lo va nju. Po zna to je, na i me, da za raz li ku od onih u pri vre-di, upra vljač ke gar ni tu re u po li ti ci ima ju ogra ni čen, iz ra zi to sku čen vre men ski ho ri zont. U bor bi za gla so ve, po li tič ki či ni o ci su iz lo že ni stal nom is ku še nju da bi rač kom te lu osi gu ra ju ne ka kva vi dlji va, ma kar i sa svim efe mer na i traj ni je neo-dr ži va po bolj ša nja. Ta ko uspe va ju da pri ba ve ka kav-ta kav kre di bi li tet ne dav no da tim obe ća nji ma, a kad je reč o za mam nim pro jek ci ja ma ko je su da li za ne-što du ži pe riod, ne bi va ju oso bi to uz ne mi re ni, jer po sve re a li stič no ra ču na ju na krat ko pam će nje (pre o vla đu ju će ve ći ne) bi rač kog te la. Obez be đu ju ći krat ko roč-na po bolj ša nja, naj če šće po ce nu vi še stru ko ve ćih bu du ćih gu bi ta ka, oni oset no uve ća va ju iz bor nu po dr šku i tim pu tem po di žu ve ro vat no ću uspe šnog pla si ra nja i na sle de ćim iz bo ri ma. Po no vlje ni man dat naj če šće je do vo ljan za re a li za ci ju nji ho vih aspi ra ci ja, uklju ču ju ći i dra go ce ne ve ze ko je im obez be đu ju lu kra ti van pla sman u pri vre di i dru gde, na kon što izi đu iz po li ti ke ili osta nu bez svo jih iz vr-šnih i dru gih funk ci ja.

Po li ti ča ri su, da kle, sklo ni da krat ko roč na po bolj ša nja ostva ru ju ma kar i po ce nu znat no ve ćih bu du ćih šte ta i tro ško va, čak i kad im sa ma eko nom ska si tu a ci ja ne pru ža oso bi te šan se da taj svoj qu id pro quo re a li zu ju. Me đu tim, kad se stek nu ov de ana li zi ra ni eg zo ge no ge ne ri sa ni to ko vi do pun skih pri li va i od go va ra ju ćih re sur sa, to je za po li ti ča re bo gom da na pri li ka ko ju jed no stav no ne mo gu da pro-pu ste. Pro pu šta nje ta kve pri li ke bi lo bi u su prot no sti sa sa mom lo gi kom si ste ma po li tič kog po sre do va nja ko ji ih sna žno sti mu li ra upra vo na taj ob lik po li tič kog opor tu ni zma. Sklo nost po li tič kog si ste ma ka toj dru štve no krat ko vi doj, ali za po-li tič ki di rek to ri jum ne po bit no ren ta bil noj sup sti tu ci ji du go roč nih ko ri sti znat no ma njim, ali po li tič ki vi dlji vi jim krat ko roč nim učin ci ma – u van red nim krat ko roč-nim de vi znim pri li vi ma na la zi svoj mal te ne ide a lan ha bi tat. Po li tič ki opor tu ni-zam kao struk tur no svoj stvo in sti tu ci o nal nih me ha ni za ma kroz ko je de lu je, a po-tom i van red ni de vi zni pri li vi, kao do bro do šao fi nan sij ski pan dan za re a li za ci ju po gub ne ori jen ta ci je na kra tak rok, pred vi di vo stu pa ju u spe ci fič nu in ter ak ci ju, s tim što ne ga tiv na si ner gi ja ko ja iz nje pro iz la zi ne mo že da ne pro iz ve de vi še stru-ke šte te i u pri vre di i van nje.

Ma ni pu la ci je de vi znim kur som, omo gu će ne eg zo ge no iza zva nim eks ter nim pri li-vi ma, a mo ti vi sa ne struk tur nim oso be no sti ma sa mog po li tič kog si ste ma, uto li ko su za po sed ni ke upra vljač ke mo ći za hval ni je što se mo gu pri kri ti po zi va njem na tr ži šte i to bo žnjim de lo va njem tr ži šnih sna ga. De vi zno tr ži šte, ma kar i sku če no i


68

sve de no na uži krug su bje ka ta, za i sta po sto ji i kurs se odi sta ja vlja kao pro iz vod nje go vog funk ci o ni sa nja. Ti me kurs do bi ja pri vid ne če ga što je objek tiv no od re-đe no i što ne mo že da bu de pred met smi sle ne kri ti ke. Uto li ko pre i uto li ko vi še, što je tr ži šna ori jen ta ci ja (naj zad) po sta la pre o vla đu ju ća fi lo zo fi ja pri vre đi va nja i što bi onaj ko ji bi u ve zi sa ne čim što je (uisti nu) tr ži šno for mi ra no mo gao bez ri-zi ka da se okva li fi ku je kao ne ka vr sta in te lek tu al nog di no sa u ru sa, kao pri sta li ca de fi ni tiv no pre va zi đe nih shva ta nja.

Tr ži šno for mi ra nje ce na, me đu tim, ne ga ran tu je auto mat ski objek tiv nost. Kao objek tiv ni mo gu da se oka rak te ri šu sa mo oni is ho di ko ji se ja vlja ju kao re zul tat ne ma ni pu li sa nih tr ži šta. A tr ži šta se me đu sob no raz li ku ju po mno go če mu, pa ta-ko i po ste pe nu ma ni pu la bil no sti. To što se ja vlja kao re zul tat ne kog upra vlja nog tr ži šta sa mo je u pr voj in stan ci tr ži šni re zul tat; u kraj njoj li ni ji ta kav is hod je plod ne tr ži šnih si la i za ko ni to sti ne go onih opre de lje nja i po te za ko ji su do mi nant ni u po li ti ci upra vlja nja tr ži štom. A da je na še de vi zno tr ži šte upra vlja no – to je uisti-nu či nje ni ca ko ju je la ko uoči ti i ni po što te ško do ka za ti. U na šoj eko nom skoj po-li ti ci da se uoči ti ne ko li ko krup nih, istin ski pre sud nih opre de lje nja ko ja su bit no od re di la od no se na de vi znom tr ži štu, te ta ko i pri ro du nje go vih is ho da.

Pr va ta kva mar kant na oso be nost stra te gi je ko ja je u osno vi na še sve ko li ke eko-nom ske po li ti ke je ste iz o sta nak ak ci ja ko je bi ma kar de li mič no ne u tra li sa le efek-te van red nih de vi znih pri li va. Jed na mo guć nost za ta kvo ne u tra li sa nje bi la je stva ra nje spe ci jal nih re zer vi ko je bi bi le u dr žav nom vla sni štvu (pa ta ko pod ne u pit nom upra vljač kom in ge ren ci jom NBS ili Mi ni star stva fi nan si ja ili, u od re-đe noj sra zme ri, obe ju ovih in sti tu ci ja). Na še de vi zne re zer ve su im pre siv ne, ali je nji ho va svo jin ska struk tu ra pro ble ma tič na i u ne ku ru ku obes hra bru ju ća. Ve-o ma je ma lo uče šće kom po nen te ko ja bi mo gla da se oka rak te ri še kao ne u pit no dr žav no vla sni štvo. Od već je na gla šen udeo pri vat no svo jin skih kom po nen ti, kao što su oba ve zne re zer ve po slov nih ba na ka, no va de vi zna šted nja, ulo zi stra nih de po ne na ta ko ji po lo gi ci „vru ćeg ka pi ta la“ us ka ču na krat ko da is ko ri ste vi so ke ka mat ne sto pe...Si stem u ko me ni je do volj no za stu plje na sa stav ni ca dr žav no po-se do va nih de vi znih re zer vi, ro vit je i ose tljiv na mo gu će spolj ne uda re. Tre ba se se ti ti is ku stva iz vre me na A. Mar ko vi ća, kad su bi le aku mu li ra ne (za te pri li ke) im pre siv ne de vi zne re zer ve, ali su se one, kad je na stu pi la kri za (ne)po ve re nja, mu nje vi to is to pi le. Pro pu šta ju ći da u ve ćoj me ri ofor mi de vi zne re zer ve ko je bi bi le u dr žav nom vla sni štvu i pod si gur nom upra vljač kom kon tro lom eko nom ske po li ti ke, sa ma ta po li ti ka je do pri ne la ra stu po nu de de vi za na kra tak rok ali po ce nu opa sne ose tlji vo sti si ste ma na du go roč ni je ha zar de.

Dru ga ta kva oso be nost, pre sud no va žna za funk ci o ni sa nje de vi znog tr ži šta i re-zul tu ju ću apre ci ja ci ju, bi la je iz ra zi to opor tu ni stič ka po li ti ka upra vlja nja jav nim du gom, ka ko nje go vom spolj nom ta ko i unu tra šnjom kom po nen tom. S jed ne stra-ne, za du ži va nje je bi lo ve o ma in ten ziv no, i to sa du gim pe ri o di ma po če ka i po me-


69

ra njem od go va ra ju ćeg te re ta ser vi si ra nja u (što da lju) bu duć nost. S dru ge stra ne, pla no vi ot pla ta ta ko su uob li če ni da se, opet, što ve ći te ret nji ho vog pod mi ri va-nja gur ne u što da lju bu duć nost. Isto to, sa jed na ko upa dlji vim opor tu ni zmom, uči nje no je i sa sta rom de vi znom šted njom. Ovaj opor tu ni zam bi se nad vio kao te ška sen ka nad ce lu pri vre du i sil no bi de sti mu li sao ne sa mo do ma će in ve sti to re ne go, po seb no, stra ne di rekt ne in ve sti ci je, da ni je, sre ćom ili pre go va rač kim ume-ćem, do šlo do po zna tog ma siv nog ot pi si va nja spolj nog du ga na sle đe nog iz na še so ci ja li stič ke pro šlo sti. Za du ži va nje je – na po re do sa pri va ti za ci jom i, po seb no u onih par go di na po sle ok to bar skog pre o kre ta, do na ci ja ma – sil no do pri ne lo (vre-men ski ogra ni če nom) po ve ća nju po nu de de vi za. S dru ge stra ne, opor tu ni zam u ser vi si ra nju spolj nog du ga i sta re de vi zne šted nje ko lo sal no je do pri neo sma nje-nju (dr žav ne) tra žnje za de vi za ma. Ova kvo vi še ne go mar kant no upra vlja nje de vi-znim tr ži štem bi lo je na svoj na čin kon zi stent no: ono je za je dan oči to ogra ni čen vre men ski in ter val sil no po ve ća lo po nu du i, u jed na ko na gla še nom ste pe nu, sma-nji lo tra žnju. Obe ove ten den ci je ima le su za po sle di cu po volj ne od no se po nu de de vi za i tra žnje za nji ma, po volj ne u smi slu oba ra nja nji ho ve ce ne i ko nač nog ja ča nja di na ra. To što je di nar još uvek to li ko jak sa mo je u pr voj in stan ci, u pr-vom eša lo nu in ter ak ci ja, re zul tat tr ži šnih si la i od no sa; kraj nje de ter mi nan te tih od no sa, te ta ko i pre ce nje ne vred no sti do ma će va lu te, lo ci ra ne su iz van tr ži šta i spa da ju u eko nom sku po li ti ku.

5. Za klju čak

Ko eg zi sten ci ja za ne mo ća le i sla be pri vre de, s jed ne, i ja ke na ci o nal ne va lu te, s dru ge stra ne, za i sta pred sta vlja pa ra doks; to neo bič no za jed ni štvo ni je ti pič no u sve tu tr ži šnih vred no va nja i na me će se kao pi ta nje ko jim mo ra da se po za ba vi ne sa mo eko nom ska ana li za ne go, da le ko ozbilj ni je i od go vor ni je, i eko nom ska po li ti ka. Ja ka va lu ta u sla boj pri vre di ne mo že bi ti uslo vlje na či ni o ci ma iz sa me te pri vre de. Nje ne de ter mi nan te mo ra ju se po tra ži ti iz van pri vre de. Ov de su one iden ti fi ko va ne u vi du obil nih, eg zo ge no uslo vlje nih de vi znih pri li va, ko ji su po-nu du de vi za uve ća li pot pu no ne za vi sno od sa me pri vre de i, mo glo bi da se ka že, čak na su prot njoj.

U ob ja šnje nju ovog pa ra dok sa ključ nu ulo gu mo ra da igra sve ono što je u ovom do me nu pred u zi ma la i što je pro pu sti la da uči ni eko nom ska po li ti ka. Ona je naj-pre pro pu sti la da ne u tra li še uti caj eg zo ge nih pri li va na tr ži šna vred no va nja ti me što je i do zvo li la i uslo vi la da se ovi pri li vi is po lje kao sil no po ve ća nje po nu de de vi za, ume sto da ih usme ri na for mi ra nje dr žav no po se do va nih fi nan sij skih re zer vi ili da ih is ko ri sti za de li mič nu ot pla tu jav nog du ga ra di sma nje nja fi nan-sij skog te re ta bu du ćih ot pla ta. Kroz po li ti ku za du ži va nja i pri va ti za ci ju znat no je uve ća va na po nu da na de vi znom tr ži štu, a kroz opor tu ni zam u ser vi si ra nju spolj nog du ga i sta re de vi zne šted nje od sud no je sma nje na tra žnja za de vi za ma.


70

Da le ko od to ga da bi ak tu el na apre ci ja ci ja mo gla da se tre ti ra kao re zul tat objek-tiv no da tih i sto ga ne u pit nih tr ži šnih si la i od no sa, ona je u kraj njoj li ni ji plod i uči nak stra te ške ori jen ta ci je eko nom ske po li ti ke. Ta po li ti ka je, u pro sve će nom in te re su sa mih nje nih kre a to ra i dru štva u ce li ni, mo gla da bu de bit no raz li či ta u od no su na ono što se za pra vo do go di lo u na šoj, pre su mor noj ne go iz gled noj, eko nom skoj stvar no sti.

Ci ti ra ni iz vo ri:

Aza ri a dis, C. (1994/1993/), In ter tem po ral Mac ro e co no mics, Ox ford UK&Cam-brid ge USA: Blac kwell.

Bur da, M., Č. Vi ploš (2004/2001/), Ma kro e ko no mi ja – evrop ski udž be nik, Be o-grad: Cen tar za li be ral no-de mo krat ske stu di je, pre vod Da ni ca Po po vić.

Ko va če vić, M. (2004), „Tren do vi fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom“, te mat ski re fe rat pre zen ti ran na sa ve to va nju NDE i EF Be o grad Eko nom sko-fi nan-sij ski od no si sa ino stran stvom odr ža nom u Be o gra du 16. i 17. sep tem bra, Mla đen Ko va če vić et al., ur., zbor nik ra do va pod istim na slo vom, Eko nom ski ana li XLVI-II, te mat ski broj, sep tem bar, 127-34.

Ko va če vić, M. (2004), „Du go roč ne ten den ci je, sta nje i ogra ni če nja ra sta kon ku-rent no sti pri vre de i iz vo za Sr bi je“, Mla đen Ko va če vić et al., ur., op. cit., 35-79.

______(2005), „Uzro ci i po sle di ce apre ci ja ci je di na ra“, Eko nom ska mi sao XXXVI II, br. 3-4, jun-de cem bar, 139-63.

Ko va če vić, R. (2004), „Sma nji va nje ca ri na u okvi ru Svet ske tr go vin ske or ga ni za-ci je i uti caj na kon ku rent nost pri vre de – ne ke po u ke za pri vre du Sr bi je“, Mla đen Ko va če vić et al., ur., op. cit., 97-110.

Ma džar, Lј. (2005), „Vo zne se nje di na ra“, Eko nom ska mi sao XLVI II, br. 3-4, jun-de cem bar, 115-38.

Milj ko vić, D. (2004), „Eks ter na rav no te ža – gde smo bi li, gde smo sa da i po ten ci-jal na is ho di šta“, Mla đen Ko va če vić et al. ur., op cit., 135-44.

Sho ne, R. (2002), Eco no mic Dyna mics, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.


71

* Geoekonomski fakultet, Beograd

Prof. dr Dra ga na Gnja to vić*

KA PA CI TET OT PLA TE SPOLJ NOG DU GA SR BI JE

Uvod

Sve pro jek ci je o odr ži vo sti ot pla te spolj nog du ga Sr bi je po ugo vo re nim uslo vi ma sa ino stra nim po ve ri o ci ma ba zi ra ju se na pred vi đa nji ma re la tiv no vi so kih sto pa ra sta BDP-a do kra ja 2010. go di ne. Po la zi se od hi po te ze da je u pret hod nih pet go di na do šlo do zna čaj nog oži vlja va nja pri vred ne ak tiv no sti i da će se po vo ljan trend na sta vi ti i u bu duć no sti. Ka pa ci tet ot pla te spolj nog du ga Sr bi je u go di na ma ko je do la ze, upra vo za vi si od to ga da li je iz ne ta po la zna hi po te za va lid na. U ovom ra du se iz dva ja njem pro iz vod nih pri vred nih de lat no sti iz na ci o nal ne pro iz-vod nje Sr bi je i de kom po zi ci jom nji ho ve struk tu re do vo di u pi ta nje va lid nost po-me nu te po la zne hi po te ze. Je di no je raz vo jem pro iz vod nih, pri vred nih de lat no sti, pre sve ga pre ra đi vač ke in du stri je i po ljo pri vre de, mo gu će obez be di ti osno vu za rast ukup ne pro iz vod nje i iz vo za, pa sa mim tim i fi nan sij ska sred stva za ot pla tu spolj nog du ga. U ra du se upo zo ra va na či nje ni cu da se zbog iz ra zi to lo ših per for-man si u in du strij skoj pro iz vod nji i re tro grad nih pro me na u struk tu ri pri vre de, eko nom ska ak tiv nost u Sr bi ji de fac to na la zi u fa zi stag na ci je, a ne u fa zi oži vlja-va nja, što pre ti da ze mlju po no vo do ve de do dr žav nog ban krot stva.

1. Me to do lo gi ja ob ra ču na na ci o nal ne pro iz vod nje

Ilu zi ja o to me da se pri vre da Sr bi je na la zi u fa zi oži vlja va nja na sta la je pri me nom no vog na či na is ka zi va nja re zul ta ta eko nom ske ak tiv no sti ze mlje. Na i me, Za vod za sta ti sti ku Sr bi je po čeo je da pri me nju je me to do lo gi ju ob ra ču na na ci o nal ne pro-iz vod nje na ba zi si ste ma na ci o nal nih ra ču na Uje di nje nih na ci ja i da re kon stru i še se ri je po da ta ka o eko nom skim re zul ta ti ma ze mlje ko ji su po sti za ni u pro šlo sti, a is ka zi va ni pri me nom me to do lo gi je Si ste ma na rod no-pri vred nih bi lan sa. Na taj na čin dr žav na sta ti stič ka slu žba je od go vo ri la me đu na rod nim zah te vi ma upo re-di vo sti po da ta ka, ali ti me je isto vre me no da ta mo guć nost no si o ci ma eko nom ske po li ti ke da stvo re ilu zi ju u do brim per for man sa ma pri vre de Sr bi je.

Prof. dr Dragana Gnjatović

72

Pr vi na ci o nal ni ra ču ni uve de ni su u prak su po je di nih ka pi ta li stič kih ze ma lja (Ve-li ke Bri ta ni je, SAD, Nor ve ške, Ho lan di je) po sle Ve li ke svet ske eko nom ske kri ze 1929-1933. Ta da je tre ba lo pri ku pi ti sta ti stič ke in for ma ci je o kre ta nju i po na ša-nju po su sta le ka pi ta li stič ke pri vre de i po ve za ti ih u kon zi stent nu ce li nu da bi dr ža va mo gla da in ter ve ni še i da re gu li še pri vred ne to ko ve. Pr vu stan dar di zo-va nu me to do lo gi ju na ci o nal nih ra ču na iz ra di la je 1950. go di ne Or ga ni za ci ja za evrop sku eko nom sku sa rad nju (Or ga ni za tion for Euro pean Eco no mic Co o pe ra-toin – OEEC), ka sni je Ora ni za ci ja za eko nom sku sa rad nju i ra voj (Or ga nu za tion for Eco no mic Co o pe ra tion and De ve lop ment - OECD).1 Uz ma nje iz me ne, ovaj Si stem na ci o nal nih ra ču na usvo ji la je Or ga ni za ci ja uje di nje nih na ci ja 1953. go-di ne i pre po ru či la ga kao osno vu za iz ra du ra ču na u ze mlja ma čla ni ca ma. Si stem iz 1953. go di ne bio je re vi di ran 1968. i 1993. go di ne. Za po čeo je si ste mom ra ču na for mi ra nja, ras po de le i upo tre be bru to do ma ćeg pro iz vo da (BDP), a re vi zi ja ma je pro ši ren ra ču ni ma me đu sob nih od no sa pri vred nih de lat no sti (in put-out put ta-be la ma), ra ču ni ma fi nan sisjkih tran sak ci ja i na ci o nal nog bo gat stva.2

U Si ste mu na co nal nih ra ču na, pri me nju je se ši ri kon cept na ci o nal ne pro iz vodnje. Pro iz vod nja se de fi ni še kao stva ra nje ko ri snih pro iz vo da i uslu ga ko ji ima ju ma te ri jal ni i ne ma te ri jal ni ob lik. U tom smi slu, bru to do ma ći pro iz vod (BDP) iz ra ža va ukup nu vred nost fi nal nih pro iz vo da jed ne ze mlje u tro me seč nom ili jed-no go di šnjem pe ri o du i ob u hva ta ma te ri jal nu pro iz vod nju i uslu ge ko je se od no se na ma te ri jal nu pro iz vod nju, kao i ne ma te ri jal ne uslu ge (u fi nan sij skom sek to ru, uslu ge zdrav stva, obra zo va nja, dr žav nih in sti tu ci ja).

Upo re do s raz vo jem si ste ma na ci o nal nih ra ču na, s po ja vom so ci ja li stič kih ze ma-lja, raz vi jao se Si stem na rod nopri vred nih bi lan sa ko ji se raz li ko vao od Si ste ma na ci o nal nih ra ču na pr ven stve no po de fi ni ci ji pro iz vod nje.

U Si ste mu na rod nopri vred nih bi lan sa, pri me nju je se uži kon cept pro iz vod nje. Pro iz vod nja se de fi ni še kao re zul tat ra da ko ji stva ra pro met ne vred no sti is klju či-vo u pred met nom, ma te ri jal nom ob li ku. Te o rij ska osno va si ste ma na rod no-pri-vred nih bi lan sa bi la je mark si stič ka te o ri ja pro ši re ne re pro duk ci je pre ma ko joj se raz li či ti ob li ci eko nom ske ak tiv no sti svo de na dve osnov ne sfe re: ma te ri jal nu i ne ma te ri jal nu.3 Osno vu za raz gra ni če nje iz me đu te dve sfe re či ni ka rak ter ljud-skog ra da, a pro iz vod ni rad je osno va ma te ri jal ne pro iz vod nje. Ko na čan re zul tat tog ra da je stva ra nje ma te ri jal nih do ba ra ko ja za do vo lja va ju po tre be dru štva u

1 OEEC je osno va na 1948. go di ne ra di ras po de le eko nom ske po mo ći po osno vu Mar ša-lo vog pla na ob no ve Evro pe. OEEC je 1961.go di ne pre ra sla u OECD, me đu na rod nu or ga-ni za ci ju ko ja je pro ši ri la svoj rad na eko nom skoj sa rad nji i raz vo ju van gra ni ca Evro pe. 2 Ma kro e ko nom ski bi lan si, Si stem na ci o nal nih ra ču na 1993, Sa ve zni za vod za sta ti sti-ku, Sa ve zno mi ni star stvo za raz voj, na u ku i ži vot nu sre di nu, Be o grad, 1995. 3 Pod ka te go ri jom pro ši re ne re pro duk ci ja pod ra zu me va se stal no ob na vlja nje pro iz vod-nje ma te ri jal nih do ba ra u uve ća nom obi mu.


73

sred stvi ma za pro iz vod nju i sred stvi ma za po torš nju. To zna či da eko nom ske ak-tiv no sti u ne ma te ri jal noj sfe ri ne ula ze u ob u hvat de fi ni ci je pro iz vod nje.

Si stem na rod no-pri vred nih bi lan sa po čeo je da se pri me nju je u So ci ja li stič koj Ju go sla vi ji 1955. go di ne i bio je u upo tre bi u Sr bi ji do 2006. go di ne. Po znat je pod ime nom Si stem pri vred nih bi lan sa Ju go sla vi je. Sa sto jao se iz ni za me đu-sob no po ve za nih bi lan sa ko ji ma su pri ka zi va ne fa ze, pro ce si i re zul ta ti pro ši re ne re pro duk ci je: bi lans for mi ra nja, ras po de le, pre ra spo de le i upo tre be dru štve nog pro iz vo da; bi lans me đu sob nih od no sa pri vred nih de lat no sti (in put-out put ta be-le), bi lans fi nan sij skih to ko va i bi lans na ci o nal nog (dru štve nog) bo gat stva.

U si te mu pri vred nih bi lan sa Ju go sla vi je, osnov ni ma kro e ko nom ski po ka za telj ma te ri jal ne pro iz vod nje bio je dru štve ni pro iz vod (DP) de fi ni san kao vred nost ma te ri jal nih do ba ra i uslu ga ko ja se pro iz ve de u jed nom dru štvu, u jed noj ka len-dar skoj go di ni, uma nje na za iz nos ma te ri jal nih tro ško va. U for mi ra nju dru štve-nog pro iz vo da uče stvu ju sve de lat no sti ma te ri jal ne pro iz vod nja i pro iz vod nih uslu ga: po ljo pri vre da, lov i ri bo lov; va đe nje ru de i ka me na; pre ra đi vač ka in du-stri ja; pro iz vod nja elek trič ne ener gi je, ga sa i vo de; gra đe vi nar stvo, tr go vi na na ve li ko i ma lo; ho te li i re sto ra ni; sa o bra ćaj, skla di šte nje i ve ze.

Pr vo bit no, u for mi ra nju dru štve nog pro iz vo da (DP) ni je pri ka zi va na ni jed na de-lat nost iz ne ma te ri jal ne sfe re, a u ko ju spa da ju: obra zo va nje, zdrav stvo, so ci jal na za šti ta, na u ka, kul tu ra, za ba va, sport i re kre a ci ja, fi nan si je, osi gu ra nje, or ga ni upra ve, na rod na od bra na, dru štve ne i dru štve no-po li tič ke or ga ni za ci je, pro fe si-o nal na i struč na udru že nja, za na ti lič nih uslu ga i ne pro iz vod ne ko mu nal ne uslu-ge. Raz log to me tre ba tra ži ti u či nje ni ci da se pre te žan deo ovih de lat no sti, u pe ri o du sa mo u prav nog so ci ja li zma fi nan si rao iz dr žav nog bu dže ta i dru štve nih fon do va. Me đu tim, još od 1960. go di ne, Ju go sla vi ja je po če la da u skra će nom ob-li ku pre ra ču na va dru šte ni pro iz vod po de lat no sti ma pre ma me to do lo gi ji Si ste ma na ci o nal nih ra ču na OECD, da bi oni bi li upo re di vi sa od go va ra ju ćim po da ci ma ze ma lja čla ni ca ove me đu na rod ne or ga ni za ci je. Pre ra ču na va nje DP u BDP je vr-še no is klju či vo za po tre be OECD ko ja je ove po dat ke ko ri sti la u svom iz ve šta ju o eko nom skoj si tu a ci ji u Ju go sla vi ji, kao i u svom go di šnja ku o na ci o nal nim ra-ču ni ma is pi ti va nih ze ma lja. Ovi po da ci su od iz u zet ne vred no sti za me đu na rod-na po re đe nja raz vi je no sti na ci o nal ne eko no mi je u pe ri o du pri me ne eko nom skog si ste ma so ci ja li zma.

Sa po ste pe nim pre la skom na tr ži šni na čin uklju či va nja de lat no sti iz ne ma te ri jal-ne sfe re u eko nom ski ži vot ze mlje, na sta la je i po tre ba nji ho vog uklju či va nja u ob ra čun for mi ra nja dru štve nog pro iz vo da. Ta ko su, po red na bro ja nih de lat no sti iz ma te ri jal ne sfe re, u si stem pri vred nih bi lan sa Ju go sla vi je u ne dav noj pro šlo sti bi le pri do da te i ne ke de lat no sti iz ne ma te ri jal ne sfe re, kao što su, na pri mer, po-slo vi s ne kret ni na ma i zdrav stve ni i so ci jal ni rad, kao i ko mu nal ne, dru štve ne


74

i lič ne uslu ge.4 I po red to ga, či tav si stem pri ka zi va nja funk ci o ni sa nja pri vre de kroz Si stem pri vred nih bi lan sa i da lje se me to do lo ški bit no raz li ko vao od Si ste-ma na ci o nal nih ra ču na.

Po čet kom 1990-ih, na ci o nal na sta ti stič ka slu žba Sr bi je opre de li la se za pre laz sa me to do lo gi je Si ste ma pri vred nih bi lan sa na me to do lo gi ju Si ste ma na ci o nal-nih ra ču na (UN SNA 93) u ob ra ču na va nju osnov nih ma kro e ko nom skih agre ga-ta. Ova kav po stu pak ta da je već pri me nji van i u osta lim evrop skim ze mlja ma u tran zi ci ji, što je bi lo u skla du sa pre la skom sa cen tral no-plan skog na tr ži šni na čin pri vre đi va nja. Na ci o nal ne sta ti stič ke slu žbe ze ma lja u tran zi ci ji naj pre su pa ra la le no ob ja vlji va le te ku će po dat ke o osnov nim ma kro e ko nom skim agreg ta i-ma, iz ra ču na te pri me nom Si ste ma pri vred nih bi lan sa sa po da ci ma iz ra ču na tim pri me nom Si ste ma na ci o nal nih ra ču na; za tim, u skla du sa UN SNA 93 me to do lo-gi jom po či nju da re kon stru i šu se ri je po da ta ka za ra ni ji pe riod ka da je bio u pri-me ni is klju či vo si stem na rod no pri vred nih bi lan sa; ko nač no, ze mlje u tran zi ci ji pre la ze is klju či vo na pri me nu me to do lo gi je na ci o nal nih ra ču na. Is ku stvo u Sr bi ji u pre la zu sa užeg na ši ri kon cept tret ma na pro iz vod nje po ka za lo je da ob ra čun na ci o nal ne pro iz vod nje kao bru to do ma ćeg pro iz vo da (BDP) da je 20% ve ću vred-nost od ob ra ču na na ci o nal ne pro iz vod nje kao dru štve nog pro iz vo da (DP) u ko ji ni su uklju če ne mno ge van pri vred ne de lat no sti.5

2. Uče šće pro iz vod nih pri vred nih de lat no sti u for mi ra nju BDP Sr bi je

Pre ma po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku Sr bi je, u pe ri o du od 2001. do 2005. go di ne u Sr bi ji je sva ke go di ne ostva ri van re la tiv no brz no mi nal ni rast na ci o nal ne pro iz vod-nje, me ren bru to do ma ćim pro iz vo dom, od no sno ra stom BDP po sta nov ni ku.

Ta be la 1. Bru to do ma ći pro iz vod (BDP) u Sr bi ji 2001-2005, stal ne ce ne 2002.

Go di na Sto pa ra sta BDP BDP mil.SAD $ BDP po st. u SAD $

2001. 4,8% 11.812,0 1.574,22002. 4,2% 15.840,7 2.112,12003. 2,5% 20.344,8 2.719.72004. 8,4% 24.516,6 3.285,02005. 6,2% 26.231,5 3.525,4Iz vor: Mi ni star stvo fi nan si ja Re pu bli ke Sr bi je: Bil ten jav nih fi nan si ja, br. 28, 2006.

4 Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je i Cr ne Go re 2004, Za vod za sta ti sti ku Sr bi je i Cr ne Go re, Be o grad, 2004, str. 88. 5 Re vi zi ja bru to do ma ćeg pro iz vo da Re pu bli ke Sr bi je 1997-2005, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je, Be o grad, 2006.


75

Ve o ma iz ra žen no mi nal ni rast BDP, kao i BDP po sta nov ni ku na stao je pre sve ga zbog vi so ke in fla ci je u Sr bi ji, a isto vre me no sma nje nja vred no sti do la ra, iz ra že-nog u di na ri ma. Zbog to ga, i po red po zi tiv nih re zul ta ta ko ji su utvr đi va ni pri me-nom UN SNA 93 me to do lo gi je is ka zi va nja na ci o nal ne pro iz vod nje kao bru to do ma ćeg pro iz vo da BDP, Sr bi ja ni je us pe la da iza đe iz kru ga naj si ro ma šni jih evrop skih ze ma lja. Pre ma po ka za te lji ma ko je je ju la 2006. go di ne ob ja vi la Me đu-na rod na ban ka za ob no vu i raz voj, Sr bi ja je i da lje za dr ža la tzv. me šo vi ti sta tus IDA ze mlje sa ni žim sred njim do hot kom.6 Po red Sr bi je, ova kav sta tus su 2006. go di ne, me đu evrop skim ze mlja ma za dr ža le još sa mo Bo sna i Her ce go vi na i Al ba ni ja. Raz log za me šo vit sta tus Sr bi je u IDA je upra vo za bri nja va ju ći rast spolj nog du ga ko ji je na stao po sle ot pi sa de la du ga pre ma Pa ri skom i Lon don-skom klu bu po ve ri la ca, kao i re la tiv no ne po vo ljan od nos spolj nog du ga i bru to do ma ćeg pro iz vo da. Pri to me, zva nič ni ci IBRD na gla ša va ju da je Sr bi ja ostva ri la iz u zet no skro man rast u sfe ri pri vred nih de lat no sti.7

Sli ka o to me ko li ko je za i sta skro man do pri nos pri vred nih de lat no sti ukup noj na-ci o nal noj pro iz vod nji Sr bi je po sta je ja sna tek ka da se iz zbir nih po da ta ka ob ra ču-na BDP Sr bi je, pri me nom UN SNA 93 me to do lo gi je, iz dvo je po da ci za pro zvod-ne pri vred ne de lat no sti, od no sno ma te ri jal nu pro iz vod nju i pro iz vod ne uslu ge: po ljo pri vre du, lov, šu mar stvo, vo do pri vre du, ri bar stvo, va đe nje ru da i ka me na, pre ra đi vač ku in du stri ju, pro iz vod nju elek trič ne ener gi je, ga sa i vo de, gra đe vi nar-stvo, tr go vi nu, ho te li jer stvo i sa o bra ćaj.8 To su one de lat no sti od ko jih du go roč no za vi si pro iz vod nja i iz voz, pa sa mim tim i ka pac tet ot pla te spolj nog du ga.

Ta be la 2. BDP Sr bi je: Pro iz vod ne i ne pro iz vod ne de lat no sti 2000-2005. (stal-ne ce ne 2002.) mil.di na ra

Go di na BDP ukup no % BDP pri vr. del. % BDP nep. del. %

2000. 836.920 100 503.442 60,1 333.478 39,92001. 879.483 100 526.409 59,8 353.074 40,22002. 919.230 100 525.123 57,1 349.107 42,92003. 941.616 100 523.979 55,6 417.637 44,42004. 1.029.560 100 589.862 57,3 439.698 42,72005. 1.099.356 100 626.504 57,0 472.852 43,0Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku: Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je 2006, (str. 120,121.) Be o grad, 2006.

6 D. Gnja to vić: “Za du ži va nje SCG u ino stran stvu po kri te ri ju mi ma IDA”, Spolj na za duže nost SCG: Sta nje, per spek ti ve, po li ti ka, Eko nom ski ana li, Te mat ski broj, Eko nom ski fa kul tet, Be o grad, Maj 2004, str. 37-42.7 IBRD: “Co un try Clas si fi ca tion”, Da ta and Sta ti stics, July 2006.8 Kao nen pro i zvod ne de lat no sti tre ti ra će mo po slo ve s ne kret ni na ma, fi nan sij sko po sre-do va nje, oba ve zno so ci jal no osi gu ra nje, obra zo va nje, zdrav stvo i so ci jal ni rad, osta le ko mu nal ne i lič ne uslu ge i pri vat na do ma ćin stva sa za po sle nim li ci ma.


76

U pe ri o du 2000-2005, ukup ni BDP Sr bi je bio je u stal nom po ra stu, što je ohra bri-lo no si o ce eko nom ske po li ti ke da pro jek tu ju am bi ci o zne sto pe ra sta i za na red ni pe to go di šnji pe riod. Me đu tim, pri to me ni je uze ta u ob zir či nje ni ca da je ostva re-ni rast BDP pro iz vod nih pri vred nih de lat no sti bio ve o ma skro man, da je to kom 2002. i 2003. go di ne do šlo čak do ne ga tiv nih kre ta nja u ovim pri vred nim de lat-no sti ma i da se nji ho vo re la tiv no uče šće u for mi ra nju BDP sma nji lo u od no su na po če tak po sma tra nog pe ri o da (Ta be la 3). Ova kve ten den ci je se mo gu tu ma či ti kao ne po volj ne, po sma tra no sa sta no vi šta ka pa ci te ta ot pla te spolj nog du ga, ako se ima u vi du pret po stav ka da će Sr bi ja bi ti pri mo ra na da se sve vi še osla nja na sop stve ne fi nan sij ske re sur se, a sve ma nje na no ve stra ne zaj mo ve.

3. Rast i struk tu ra pri vred nih de lat no sti Sr bi je

Uko li ko se ana li zi ra ju sa mo pro iz vod ne pri vred ne de lat no sti u okvi ru for mi ra nja BDP pre ma UN SNA 93 me to do lo gi ji, ra stu BDP Sr bi je u pe ri o du 2001-2005. g, kon ti nu i ra no su do pri no si li sa mo sa o bra ćaj i tr go vi na. Sve osta le pro iz vod ne pri vred ne de lat no sti bi le su u du žem ili kra ćem pe ri o du iz lo že ne ve li kim ne ga tiv-nim ko le ba nji ma.

Ta be la 3. In dek si ra sta BDP pro iz vod nih pri vred nih de lat no sti Sr bi je 2001-2005, (stal ne ce ne 2002.)

Go di na 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Ukup no 104,5 99,7 99,8 112,6 106,0Po ljo pri vre da 117,5 96,8 92,0 119,1 95,1Ru dar stvo 90,7 99,9 105,1 101,3 103,4Pro izv. el. en. i ga sa 100,7 98,4 103,1 100,1 105,3Pre rađ. in du stri ja 96,7 97,2 94,0 108,8 99,9Gra đe vi nar stvo 85,7 92,6 110,8 103,5 102,0Sa o bra ćaj 116,7 102,4 103,5 115,6 123,2Tr go vi na 109,8 114,9 111,6 117,0 122,0Tu ri zam 98,2 100,6 98,2 99,4 97,2Iz vor: Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je 2006, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je, Be o grad, 2006.

Ne ga tiv na ko le ba nja su uti ca la na to da se, po sma tra njem is klju či vo pro iz vod nih pri vred nih de lat no sti u ukup nom BDP, do bi je ne što re al ni ja sli ka o učin ci ma ubr za ne eko nom ske tran zi ci je u Sr bi ji na po čet ku 21. ve ka. Pri vred na ak tiv nost Sr bi je je za be le ži la rast 2001, 2004. i 2005. go di ne, dok je 2002. i 2003. go di ne ona bi la u pa du. Da kle, sve pro iz vod ne pri vred ne de lat no sti, osim sa o bra ća ja i tr go vi ne, bi le su iz lo že ne ve li kim ko le ba nji ma. Ona su na ro či to po go di la pre ra đi-


77

vač ku in du stri ju, zbog če ga se nje no uče šće u ukup nom BDP pri vred nih de lat no-sti stal no sma nji va lo.

Ta be la 4. Struk tu ra pri vre de Sr bi je 2000-2005. (u %)

Godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Poljoprivreda 22,9 25,7 25,0 24,6 24,6 25,1Rudarstvo 3,3 2,8 2,8 2,6 2,7 2,6Proiz. el. en. i gasa 6,4 6,1 6,1 6,3 5,6 5,5Pre rađ. in du stri ja 35,0 32,4 31,5 29,7 28,7 27,1Sa o bra ćaj 11,8 13,2 13,5 14,9 15,3 17,5Tr go vi na 11,2 11,7 13,5 15,1 15,7 16,0Gra đe vi nar stvo 7,5 6,1 5,7 6,3 5,8 5,6Tu ri zam 1,9 1,8 1,9 0,5 1,6 0,6Pri vr. del. ukup no 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Iz vor: Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je 2006, Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je, Be o grad, 2006.

Či nje ni ca da se struk tu ra pri vre de Sr bi je iz me ni la na šte tu pre ra đi vač ke in du stri-je, ve o ma je ne po volj na sa sta ni o vi šta mo guć no sti po ve ća nja in du strij ske pro iz-vod nje i iz vo za i po bolj ša nja kon ku rent ske po zi ci je Sr bi je na svet skom tr ži štu. Pad pro iz vod nje u pre ra đi vač koj in du stri ji vra tio je Sr bi ju me đu ze mlje sa re la-tiv no za o sta lom pri vred nom struk tu rom. U tom sve tlu tre ba po sma tra ti i po rast uče šća po ljo pri vre de u struk tu ri pri vre de (sa 15% na 25% od 1990. do 2005.), jer je on re zul tat re tro grad nog pro ce sa u ko jem se po ve ća va uče šće po ljo pri vre de na ra čun in du stri je, zbog pa da in di strij ske pro iz vod nje, a ne zbog ra sta po ljo pri-vred ne pro iz vod nje. Ta ko je Sr bi ja do spe la u si tu a ci ju da je uče šće po ljo pri vre de u struk tu ri nje nog zbir no po sma tra nog BDP-a znat no ve će ne go u ze mlja ma Evrop ske Uni je. Dok je 2005. go di ne u Sr bi ji uče šće po ljo pri vred ne pro iz vod nje u zbir no po sma tra nom BDP-u bi lo 12,5%, u ze mlja ma Evrop ske Uni je ovo uče šće se kre ta lo iz me đu 1,7% i 5%. Sa ma po ljo pri vred na pro iz vod nja je ne raz vi je na i neo r ga ni zo va na, a po ljo pri vred no ga zdin stvo u Sr bi ji je me đu naj sit ni jim u Evro-pi, sa pro seč nom ve li či nom od oko tri hek ta ra, na spram pro se ka Evrop ske Uni je od oko 200 hek ta ra.9 U struk tu ri po ljo pri vred ne pro iz vod nje stal no se sma nju je uče šće sto čar stva, što je su prot no tren do vi ma u raz vi je nim agrar nim ze mlja ma. Ka da se ima ju u vi du ove či nje ni ce, pro blem po bolj ša nja kon ku rent ske po zi ci je pri vre de Sr bi je u sve tu u ci lju po ra sta iz vo za, te ško mo že da se re ši osla nja njem na po ljo pri vre du.

9 R. Pe ja no vić, M. Mi la no vić, D. Cvi ja no vić: „Tran zi ci ja (po ljo)pri vre de Re pu bli ke Sr-bi je“, Eko no mi ka po ljo pri vre de, br. 4, 2006, str. 93.


78

Po tre ba re de fi ni sa nja pro jek ci ja ot pla te spolj nog du ga

Ma te ri jal na pro iz vod nja Sr bi je na la zi se u du bo koj kri zi. In du stri ja i po ljo pri vre-da, ko je bi tre ba lo da po sta nu oslo nac du go roč ne stra te gi je iz vo za i obez be đe nja de vi znog pri li va u to me, pa i za ot pla tu spolj nog du ga su uru še ne. Za nji hov opo-ra vak je po treb no iz ra di ti po seb nu na ci o nal nu stra te gi ju, či jom bi se pri me nom stvo ri li uslo vi za oži vlja va nje ce lo kup ne pri vre de i po bolj ša nje nej ne po zi ci je na svet skom tr ži štu. U du žem ro ku, u ma loj ne raz vi je noj ze mlji, ko ja po sr će pod bre me nom spolj nog du ga, ni je odr živ pri vred ni rast ko ji se pre te žno osla nja na uve ća va nje pri ho da u sek to ru ne pro iz vod nih uslu ga. Vr lo br zo, ka da pre sah nu mo guć no sti ot pla te sta rih no vim stra nim zaj mo vi ma i ka da Na rod na ban ka Sr-bi je po tom osno vu ne bu de vi še ima la mo guć no sti da uve ća va de vi zne re zer ve i bu de pri nu đe na da ih is cr plju je, po sta vi će se pi ta nje: ka ko ot pla ći va ti spolj ni dug? Zbog to ga je neo p hod no da se re al no pro ce ni ka pa ci tet ot pla te spolj nog du ga Sr bi je i re de fi ni šu pro jek ci je nje go ve ot pla te do 2010. go di ne. Ni je re al no osla nja ti se na sto pu pri vred nog ra sta od 7% pro seč no go di šnje u ze mlji, u ko joj ključ ne pri vred ne gra ne - in du stri ja i po ljo pri vre da stag ni ra ju, u zbir no po sma-tra nom BDP-u uče stvu ju sa je dva 25%, a ko je su pri tom pot pu no de va sti ra ne. Pre ma to me, ni je re al no ni oče ki va ti da će Sr bi ja us pe ti da, bez no vog re pro gra-mi ra nja spolj no fi nan sij skih oba ve za, ostva ri pro jek ci ju u ko joj se pred vi đa da uče šće spolj nog du ga u BDP 2010. go di ne bu de 50%.

Ci ti ra na li te ra tu ra

Gnja to vić, D.: “Za du ži va nje SCG u ino stran stvu po kri te ri ju mi ma IDA”, Spolj na za du že nost SCG: Sta nje, per spek ti ve, po li ti ka, Eko nom ski ana li, Te mat ski broj, Eko nom ski fa kul tet, Be o grad, maj 2004.

IBRD: “Co un try Clas si fi ca tion”, Da ta and Sta ti stics, July 2006.

Mi ni star stvo fi nan si ja Re pu bli ke Sr bi je: Bil ten jav nih fi nan si ja, br. 28, 2006.

Pe jano vić, R, Mi la no vić, M, Cvi ja no vić, D.: „Tran zi ci ja (po ljo)pri vre de Re pu bli-ke Sr bi je“, Eko no mi ka po ljo pri vre de, br. 4, 2006.

Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je Re vi zi ja bru to do ma ćeg pro iz vo da Re pu bli-ke Sr bi je 1997-2005, Be o grad, 2006.

Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je: Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je 2006, Be o grad, 2006.


79

Sa ve zni za vod za sta ti sti ku, Sa ve zno mi ni star stvo za raz voj, na u ku i ži vot nu sre di nu, Ma kro e ko nom ski bi lan si, Si stem na ci o nal nih ra ču na 1993, Be o grad, 1995.

Za vod za sta ti sti ku Sr bi je i Cr ne Go re Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je i Cr ne Go re 2004, Be o grad, 2004.


81

Prof. dr Vla di mir Gre čić

KA KO PO VE ĆA TI I RA CI O NAL NI JE KO RI STI TI DE VI-ZNE DO ZNA KE RAD NI KA MI GRA NA TA I ISE LJE NI KA

1. Zna čaj de vi znih do zna ka mi gra na ta je sve ve ći

Do zna ke rad ni ka mi gra na ta i ise lje ni ka ni su ni no vo ni ti ne po zna to pi ta nje ko ji-ma se ba ve stu di je o mi gra ci ja ma. Me đu tim, ovom pi ta nju se u po sled nje vre me po sve ću je po seb na pa žnja ana li ti ča ra, pa i po li ti ča ra. Svet ska ban ka je 24. i 25. ja nu a ra 2005. or ga ni zo va la sa sta nak pod na zi vom »In ter na ti o nal Tec hni cal Me-e ting on Me a su ring Re mit tan ces«, Ge ne ral na skup šti na UN je sep tem bra 2006. or ga ni zo va la dvo dnev nu ras pra vu na te mu »Mi gra tion and De ve lop ment«. Po-čet kom ju na 2007.go di ne Be o grad je bio do ma ćin Me đu na rod ne kon fe ren ci je o do zna ka ma, ko ja je oku pi la sto ti nak uče sni ka iz me đu na rod nih i do ma ćih fi nan-sij skih in sti tu ci ja, struč nja ka iz ze ma lja re gi o na i pred stav ni ke Vla de Sr bi je, kao i stra nih do na to ra. Or ga ni zo va na je pod po kro vi telj stvom Na rod ne ban ke Sr bi je i Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. Po sta vlja se pi ta nje, za što? Šta je to »no vo«, što pri vla či pa žnju struč nja ka, a i ši re jav no sti?

Od go vor je jed no sta van. Jed nom reč ju, no vo je sa zna nje i u nas o sve ve ćim tran-sfe ri ma de vi znih do zna ka ko ji se vr še iz raz vi je nih ze ma lja u ze mlje u raz vo ju i o ne kim do brim is ku stvi ma nji ho vog pro duk tiv ni jeg ko ri šće nja.

Pro ce ne Svet ske ban ke (2006) po ka zu ju da su ze mlje u raz vo ju u 2005. go di ni pri-mi le 166,9 mi li jar di USD na ime de vi znih do zna ka, u po re đe nju sa 78,6 mi li jar di US do la ra ko je su do bi le na ime po mo ći.1 Ta be la ko ja sle di ja sno ilu stru je op seg ko ji po sled njih go di na do sti žu de vi zne do zna ke u ze mlje u raz vo ju. Na i me, od 2000. do 2004. go di ne ostva ren je zna ča jan po rast de vi nih do zna ka, naj ve ćim de lom u sve ze mlje u raz vo ju (63%), u ze mlje is toč ne Azi je i Pa ci fi ka (81%), u ze mlje La tin ske Ame ri ke (85%) i Ju žne Azi je (106%).

1 Jon Silva, Engaging Diaspora Communities in Development: An Investigation of Filipino Hometown Associations in Canada, University of Toronto, 2006, p. 4.

Prof. dr Vladimir Grečić

82

Ta be la 1. Pri liv de vi znih do zna ka u ze mlje u raz vo ju, 2000-2004. go di ne

Re gi o ni 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Sve ze mlje u raz vo ju 77 85 99 116 126Is toč na Azi ja i Pa ci fik 11 13 17 20 20Evro pa i Cen tral na Azi ja 11 11 11 13 13La tin ska Ame ri ka i Ka ri bi 20 24 28 34 37Sred nji Is tok i Se ver na Afri ka 13 15 16 17 17Ju žna Azi ja 16 16 22 27 33Afri ka Ju žno od Sa ha re 5 5 5 6 3

Iz vor: Jon Sil va, En ga ging Di a spo ra Com mu ni ti es in De ve lop ment: An In ve sti ga tion of Fi li pino Ho me town As so ci a ti ons in Ca na da, Uni ver sity of To ron to, 2006, p. 5.

Pre ma po da ci ma struč nja ka Svet ske ban ke, »de vi zne do zna ke mi gra na ta pred-sta vlja će, mo žda, naj ve ći iz vor spolj nog fi nan si ra nja ze ma lja u raz vo ju« i, ta ko će, oči gled no, pred sta vlja ti »obe ća va ju ći iz vor fi nan si ra nja raz vo ja, po seb no sa oče ki va nim po sto ja nim ra stom me đu na rod nih mi gra ci ja ko ji glo ba li za ci ja no si so bom«.2

Po sled njih go di na pa žnju struč nja ka ko ji se ba ve mi gra ci ja ma pri vla či je dan, re la-tiv no nov, fe no men ko lek tiv nih de vi znih do zna ka mi gra na ta. Raz log je što udeo ko lek tiv nih de vi znih do zna ka u ukup nom obi mu de vi znih do zna ka u ze mlje u raz vo ju po ka zu je di na mi čan rast (vi de ti ta be lu 3). Šta su to upra vo ko lek tiv ne de vi zne do zna ke? Po jam ko lek tiv nih de vi znih do zna ka se naj bo lje mo že sa gle-da ti u ti po lo gi ji de vi znih do zna ka ko ju je dao pro fe sor Sil va. Ana li ze eks pe ra ta ko ji se ba ve pi ta nji ma ra da i do pri no sa za vi čaj nih udru že nja mi gra na ta ze mlja-ma po re kla po ka zu ju da su se po sled njih go di na is po lji le dve ten den ci je. Pr vo, po ve ća va se udeo de vi znih do zna ka la ti no a me rič kih mi gra na ta ko ji pri pa da ju za vi čaj nim udru že nji ma. Dru go, sa po ja vom i ra stom bro ja za vi čaj nih udru že nja me nja se i struk tu ra ko ri šće nja de vi znih do zna ka u ze mlja ma po re kla u ko rist pro duk tiv nih ula ga nja. Ko lek tiv ne de vi zne do zna ke se znat no vi še ula žu u pro-duk tiv ne in ve sti ci je.

2 S.M. Maimbo and D. Ratha (Eds.), Remittances: Development Inpact and Future Prospects, World Bank, Washington, D.C., 2005, p. 21.


83

Ta be la 2. Ti po lo gi ja de vi znih do zna ka mi gra na taTi po vi de ni znih do zna ka mi gra na ta

In di vi du al ni Ko lek tiv ni

Po ši lja lac Po je din ci/mi gran ti

Or ga ni za ci o ne gru pe mi gra-na ta, po ro di ce, za vi čaj ni klu-bo vi/udru že nja i dru ge or ga-ni za ci je mi gra na ta

Pri ma o ci Čla no vi po ro di ce, pri ja te lji Za jed ni ce ili cilj ne gru pe unu-tar za jed ni ce

Po se do va o ci: po je din ci/is ti tu ci je

Po ro di ce, dru štve na mre ža, kom pa ni je ko je se ba ve tran-sfe rom nov ca

So ci jal na mre ža za jed ni ce; lo-kal ni, dr žav ni, fe de ral ni or ga-ni; NGO; fon da ci je

Zna čaj me sta po re kla u de sti na ci ji do zna ka

Obič no za tvo re ni od nos – do-zna ke idu rod bi ni u me sto po-re kla

Za tvo re ni od nos iz me đu iden-ti te ta i me sta po re kla; lo jal-nost za vi ča ju

Lo gi ka i svr ha tran sfe raNo vac je po slat u svr hu po dr-ške ili po mo ći ro đa ci ma i pri-ja te lji ma

Lo gi ka fi lan tro pi je (čo ve ko-lju blja); no vac se da je kao po-moć jed noj za jed ni ci ili gru pi lju di ra di obez be đe nja ne do-stup nih re sur sa

Ko ri šće nje i funk ci ja do zna ka

Po tro šnja – hra na, ode ća, sta no va nje, obra zo va nje, dru-štve ne uslu ge, po bolj ša nje uslo va za ži vot pri ma o ca

Ko lek tiv ni jav ni ra do vi in fra-struk tu re; so ci jal na uslu ga; obez be đe nje do ba ra traj ne po tro šnje

Iz vor: Jon Sil va, En ga ging Di a spo ra Com mu ni ti es in De ve lop ment: An In ve sti ga tion of Fi li pino Ho me town As so ci a ti ons in Ca na da, Uni ver sity of To ron to, 2006, p. 7.

U bi lan su ne rob nih tran sak ci ja ve ći ne ze ma lja u raz vo ju, do zna ke mi gra na ta be-le že, od sre di ne de ve de se tih go di na pro šlog ve ka na o va mo, naj di na mič ni ji rast. One ra stu br že od stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u ze mlje u raz vo ju, dok obim jav-nih fi nan si ja stag ni ra.

2. Pri liv de vi znih do zna ka rad ni ka mi gra na ta i ise lje ni ka u Sr bi ju

Tre ba re ći i to da zna čaj de vi znih do zna ka rad ni ka mi gra na ta i ise lje ni ka ra ste i u nas. Na i me, na Me đu na rod noj kon fe ren ci ji o do zna ka ma, gu ver ner NBS Ra do-van Je la šić je is ta kao da su u 2006. do zna ke iz ino stran stva pre ma ši le 3 mi li jar de


84

do la ra. Ina če, struč nja ci Svet ske ban ke pro ce ni li su da je pri liv do zna ka u Sr bi ju 2004. go di ne iz no sio 2,4 mi li jar de USD, od no sno oko 12% bru to dru štve nog pro iz vo da Re pu bli ke Sr bi je. Naj ve ći deo do zna ka, ka ko is ti ču struč nja ci Svet ske ban ke, po ti če od Sr ba iz Ne mač ke. Sle de SAD, Austri ja, Švaj car ska i Ita li ja.

Po zna to je da mi gran ti svo je de vi zne ušte đe vi ne ša lju kroz for mal ne (ban kar ski i fi nan sij ski sek tor) i ne for mal ne ka na le. U slu ča ju pri li va de vi znih do zna ka iz Ne mač ke u Sr bi ju, struč nja ci Svet ske ban ke su pro ce ni li da je 50% pri li va išao kroz for mal ne, a 50% kroz ne for mal ne ka na le.

Ta be la 3 Pro ce nje ni tok de vi znih do zna ka rad ni ka mi gra na ta iz Ne mač ke u Sr bi ju, 2004.

Kanali

Ko sku plja de vi zne tran-sfe re u Ne mač-

koj?

Ko ih is pla ću-je u Sr bi ji

Ukup ni to ko vi do zna ka (u mi-li o ni ma USD)

Kao % ukup-nih to ko va do zna ka

Formalni

Kom pa ni je za tran sfer nov ca i nji ho vi agen ti

Ban ke (kao agen ti za ope ra-ci je nov ča nih tran sfe ra)

48 10

Ban ke (uglav-nom za pen-zi je)

Banke 190 40

NeformalniMi gran ti, ku ri ri i vo za či auto bu sa

Mi gran ti, ku ri ri i vo za či auto bu sa

238 50

Ukup no 476 100Iz vor: Jo se De Lu na Mar ti nez, Isa ku En do and Cor ra do Bar berts, »The Ger many – Ser bia Re-mit tan ce Cor ri dor. Chal len ges of Esta blis hing a For mal Mo ney Tran sfer System«, World Bank Wor king Pa per, No. 80, The World Bank, Was hing ton, D.C., 2006, p. 10.

Ka da je reč o dr žav noj po li ti ci, im pli ka ci je su valj da ja sne: do zna ke će se si gur-no po ve ća ti ako su ba ri je re i fi skal ni iz da ci fi nan sij skog tran sfe ra ni ži, tj. ako se ba ri je re i fi skal ni iz da ci sma nju ju. Raz u me se, po sto ji niz dru gih me ra ko ji ma se pri liv de vi znih do zna ka mo že pod sti ca ti.

Ne ula ze ći u me to do lo gi ju ob ra ču na ko ju je ko ri stio MMF, jed no je si gur no – pri-liv de vi znih do zna ka rad ni ka i ise lje ni ka po sta nov ni ku na še ze mlje je da le ko ni ži ne go što je kod ne kih ze ma lja emi gra ci je.


85

Po sto ji ras ko rak u shva ta nji ma o to me ka ko se do zna ke mo gu ko ri sti ti, i ka ko se ko ri ste? Dru gim re či ma, da li po sto ji mo guć nost da se ve ći deo tran sfe ri sa nih ušte đe vi na mi gra na ta i ise lje ni ka usme ra va u in ve sti ci je. Pred no sti do zna ka u od no si na dru ge iz vo re stra nog fi nan si ra nja su, pre sve ga, u to me što do zna ke ne pro iz vo de oba ve ze ze mlje pre ma ino stran stvu; tj. ne pred sta vlja ju te ret za ze mlju. Po red to ga, ra ste do ho dak pri ma la ca ko ji ko ri ste do zna ke u sfe ri pro iz vod nje i in-ve sti ci ja. Fi nan si ra se obra zo va nje (ko je ta ko đe pred sta vlja raz voj ni re surs jed ne ze mlje), fi nan si ra se jav na in fra struk tu ra, po ve ća va ju se stra ne di rekt ne in ve sti ci-je. S dru ge stra ne, do zna ke mo gu da fi nan si ra ju i ne pro duk tiv nu po tro šnju, po ve-ća ju ne za po sle nost me đu pri ma o ci ma do zna ka, da po ve ća ju ne jed na kost u ze mlji emi gra ci je, da do ve du do de pre ci aj ci je do ma će va lu te i tzv. ho land ske bo le sti.

Ne spor no je i to da di rekt ne stra ne in ve sti ci je pred sta vlja ju naj po želj ni ji ob lik pri-li va stra nog ka pi ta la. Ali je, isto ta ko, ne spor no da i po red to ga što je po sled njih go di na do šlo do zna čaj nog po ve ća nja pri li va stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, nji hov ni vo još uvek ni je do vo ljan. Ono što je po seb no zna čaj no is ta ći je ste či nje ni ca da su ula ga nja na še di ja spo re vr lo skrom na. Ta ko, ni je ne va žno kad stran ci, u raz go-vo ri ma o di rekt nim stra nim in ve sti ci ja ma, po sta vlja ju pi ta nja da li na ši ze mlja ci iz ino stran stva ula žu svo ja sred stva u svo ju do mo vi nu, u Sr bi ju? Za stran ce je upra vo to zna ča jan in di ka tor o po volj noj in ve sti ci o noj kli mi u ze mlji po re kla mi-gra na ta, uko li ko oni, ko ji zna ju je zik, pro pi se, naj bo lje po zna ju men ta li tet lju di, obi ča je, si tu a ci ju u do mo vi ni, ula žu svo ji ka pi tal u otadž bi nu.

Ne spor no je, ta ko đe, da su u mno gim ze mlja ma ve o ma va žnu ulo gu u ula ga nji-ma ima le et nič ke ve ze. Et nič ke ve ze ma ti ce i di ja spo re se raz li či to de fi ni šu i ko ri ste. U Grč koj, u jed noj ve o ma za ni mlji voj stu di ji, »Ka pi ta li stič ka di ja spo ra: Gr ci na Bal ka nu«, iz raz di ja spo ra je ko ri šćen za opis i ana li zu »et nič ki po ve za-nih kom pa ni ja i po je di na ca« ko ji po slu ju u ze mlja ma van one iz ko je oni po ti ču.3 Grč ka di ja spo ra na Bal ka nu je do pri ne la, pre ma na la zi ma u ovoj stu di ji, po ra stu ak tiv no sti grč kih kom pa ni ja i pred u zet ni ka u ovom re gi o nu. Ta ko, grč ke iz vo zne per for man ce su znat no po bolj ša ne.

Me đu mi li o ni ma na ših lju di ko ji da nas ži ve u Ame ri ci i za pad noj Evro pi ima do sta onih ko ji su us pe li u po slov nom sve tu i sa da su sprem ni da in ve sti ra ju deo svog ka pi ta la u ma la i sred nja pred u ze ća u otadž bi ni. Tu sprem nost sva is tra ži-va nja po tvr đu ju. Srp ska di ja spo ra bro ji, ka ko ve ći na pro ce na po ka zu je, pre ko 3 mi li o na pri pad ni ka. Ako bi sa mo je dan od sto uče stvo vao na bi lo ko ji na čin u raz-vo ju ze mlje po re kla, to bi bio zna ča jan do pri nos. Me đu tim, za raz li ku od dru gih ze ma lja, Sr bi ja je bi la po sled njih go di na su o če na sa ni zom krup nih unu tra šnjih i spolj nih pro ble ma.3 Antonis Kamaras, A Capitalist Diaspora: The Greeks in the Balkans, Discussion Pa-per No. 4, The Hellenic Observatory. The European Institute, London School of Eco-nomics and Political Science, 2001, p. 2.


86

Po sta vlja se, me đu tim, pi ta nje za što su ta ula ga nja ta ko skrom na? Uzro ci su, ne-ma sum nje, in ter ne i eks ter ne pri ro de.

Kao što je do bro po zna to, u na šoj ze mlji je, do sa da, po sto ja la eko nom ska ne-sta bil nost i prav na ne si gur nost; re gu la ti ve ko je su se od no si le na ovu ma te ri ju su bi le de sti mu la tiv ne. Uz to, cen tri fu gal ne si le ko je su de lo va le unu tar ze mlje ima le su ne ga ti van uti caj na ve će an ga žo va nje na še di ja spo re u ze mlji po re kla; ko rup ci ja i kri mi nal pred sta vlja li su, ta ko đe, ogra ni ča va ju ći fak tor. Ve ru je se da bi od lu čan ob ra čun sa or ga ni zo va nim kri mi na lom (uz ve li ku po dr šku sta nov-ni štva) i ko rup ci jom do neo pro gres i u obla sti di rekt nih in ve sti ci ja. Isto ta ko, da lji re form ski kurs tre ba lo bi da do pri ne se po bolj ša nju pri vred nih per for man si i ja ča nju prav ne dr ža ve. Sta bi li zo va nje od no sa u ze mlji će, ne ma sum nje, pred sta-vlja ti pod sti caj ni či ni lac za stra na ula ga nja. Uz to, po tre ban je znat no agre siv ni ji na stup u pre zen ti ra nju na ših mo guć no sti i kon tak ti ma s in ve sti to ri ma, bi lo da je reč o saj to vi ma, bo ljoj mar ke tin škoj pre zen ta ci ji, ob u ča va nju po sle ni ka ko ji ra de u toj sfe ri za ta kav na stup ili o ne čem dru gom. Raz u me se, to u ve li koj me ri za vi-si od spo sob no sti ar ti ku la ci je sop stve nih in te re sa i po se do va nja po li tič ke vo lje, s jed ne, i ope ra tiv nih i ak ci ji skih spo sob no sti, in sti tu ci o nal nih for mi i ma te ri jal ne osno ve za nji ho vo ostva ri va nje, s dru ge stra ne. Kon ce sa rad nje s di ja spo rom dr ži ma ti ca u svo jim ru ka ma.

3. Iz gle di za po ve ća nje de vi znih do zna ka mi gra na ta i ise lje ni ka

De vi zne do zna ke, u ce li ni uzev, će se da lje po ve ća va ti, jer će na du ži rok i me đu-na rod na mi gra ci ja po ra sti. Jer, ras ko rak u do hot ku iz me đu ze ma lja de sti na ci je mi gra na ta i ze ma lja emi gra ci je je ve li ki. Tro ško vi iz dr ža va nih li ca i pen zi o ne ra ra stu u raz vi je nim ze mlja ma. Pri vre me na i mi gra ci ja Jug – Jug je ta ko đe u po ra-stu.

Naj kra će re če no, de vi zne do zna ke su po sta le zna ča jan i sta bi lan iz vor fi nan si-ra nja raz vo ja. Po rast do zna ka u sve tu na me će po tre bu ja ča nja fi nan sij ske in fra-struk tu re i po bolj ša nja in ve sti ci o ne kli me. Po treb na je ade kvat ni ja ulo ga dr ža ve u pri vla če nju de vi znih do zna ka rad ni ka i ise lje ni ka iz ino stran stva. Po treb no je da se iz ra di stra te gi ja sa rad nje sa di ja spo rom, da se in sti tu ci o nal no re gu li šu od-no si ma ti ce i di ja spo re, da se iz ra de pro gra mi in for mi sa nja gra đa na Sr bi je i ise lje-ni ka, pu tem od go va ra ju ćih sred sta va in for mi sa nja, o na če li ma, ci lje vi ma, smer-ni ca ma i me ra ma po li ti ke u obla sti spolj nih mi gra ci ja. Iz ra da pro gra ma me ra za pri vla če nje i usme ra va nje na uč nih, struč nih, fi nan sij skih i dru gih po ten ci ja la ko ji ma ras po la žu gra đa ni Sr bi je i ise lje ni ci. Us po sta vi ti stat si stič ki i in for ma tiv ni si stem pra će nja to ko va do zna ka i dru gih to ko va, uklju ču ju ći mi gra ci o ne; pod sta-ći for mi ra nje mre ža in te lek tu al ne di ja spo re. Pri la go đa va nje mre ža i per so nal nog


87

sa sta va di plo mat sko kon zu lar nih pred stav ni šta va u de lo vi ma u ko ji ma se na la ze po ten ci jal ni iz vo ri po ra sta tran sfe ra de vi znih ušte đe vi na i dru gih ob li ka fi nan sij-skog ka pi ta la.

Pre ma to me, do sa da šnji re zu la ti is tra ži va nja i is ku stva dru gih ze ma lja su ge ri šu da bi nad le žni dr žav ni or ga ni tre ba lo vi še pa žnje da po sve te sle de ćim pi ta nji ma: pr vo, po ve ća nju kon ku ren ci je u iz bo ru naj bo ljih ko ri do ra za tran sfer do zna ka mi gra na ta u Sr bi ju, to: kroz da lje pod sti ca nje evrop skih ba na ka da se an ga žu-ju u Sr bi ji, pri me nju ju ći do bro volj no Re gu la ti ve EU (No. 2560/2001/EC for money tran sfers to Ser bia); kroz pod sti caj srp skih ba na ka da otvo re svo je fi li ja le u ze mlja ma gde je srp ska di ja spo ra naj broj ni ja – Ne mač ka, Švaj car ska, Austri ja, Ita li ja, Šved ska, Dan ska; kroz upro šća va nje ula za ka agen ci ja za tran sfer nov ca; i kroz ini ci ra nje jed nog po li tič kog di ja lo ga sa part ne ri ma u ovim ze mlja ma o za-jed nič kom na stu pu za po jef ti nje nje tran sfe ra nov ca. Dru go, po ve ća nje ko ri šće nja for mal nih ka na la za tran sfer do zna ka u Sr bi ju, pu tem mo bil nih te le fo na, kar ti ca i slič no; kroz uvo đe nja auto mat skih »tel ler« ma ši na u Sr bi ji; kroz ši re nja jav ne sve sti o sa rad nji sa fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i o pred no sti ma ko je ovaj vid no-si so bom. Tre će, mak si mi zi ra nje raz voj nog uti ca ja de vi znih do zna ka, i to: kroz otva ra nja no vih mo guć no sti da di ja spo ra in ve sti ra u Sr bi ji, pri me nom no vih in-stru me na ta ko ji pod sti ču mi gran te na ula ga nje u pro duk tiv ne pro jek te; kroz kre-i ra nja no vih fi nan sij skih pro du ka ta, ko ri ste ći sve re le vant ne po li ti ke pod sti ca ja; kroz osi gu ra nja to ko va do zna ka od stra ne srp skih ba na ka.4

Ko nač no, po seb no je zna čaj no za bu du ći raz voj una pre đe nje pro ce sa pra će nja pri li va de vi znih do zna ka uz ko ri šće nje naj no vi jih me to da u ovoj sfe ri.

4. Mo guć no sti ra ci o nal ni jeg ko ri šće nja do zna ka

Do sa da šnja is tra ži va nja, po seb no u SAD i Ka na di, po ka za la su da je za mno ge mi gran te »pr vi pri o ri tet« da, bez ob zi ra na ži vot i rad u tu đi ni, osta nu u ve zi sa po ro di com i pri ja te lji ma u do mo vi ni. Oni to po sti žu po se ta ma ro đa ci ma i za vi-ča ju i sla njem de vi znih do zna ka. Me đu tim, emo ci o nal ne ve ze sa otadž bi nom ni su li mi ti ra ne sa mo na po ro dič ne ve ze, bu du ći da mi gran ti ta ko đe na sto je da sa ču va ju svoj kul tur ni iden ti tet i po slu ju sa fir ma ma iz otadž bi ne, ku po vi nom no stal gič nih pro iz vo da iz ze mlje po re kla i slič no. Dru gi tip nji ho vog an ga žo va-nja su za vi čaj na udru že nja (HTAs) ili za vi čaj ni klu bo vi. Za vi čaj na udru že nja su or ga ni za ci je mi gra na ta ko je oku plja ju po je din ce iz istog gra da ili za vi ča ja (re gi-o na) ra di po dr ške i ma te ri jal ne po mo ći me sti ma iz ko jih su po te kli. Za vi čaj na

4 Jose De Luna Martinez, Isaku Endo and Corrado Barberts, »The Germany – Serbia Remittance Corridor. Challenges of Establishing a Formal Money Transfer System«, World Bank Working Paper, No. 80, The World Bank, Washington, D.C., 2006, pp. 38-40.


88

udru že nja kre i ra ju no vi smi sao za jed ni štva imi gra na ta no vi jeg do ba sa slič nim po re klom. Ona ta ko đe pred sta vlja ju je dan tran sna ci o nal ni iden ti tet za sno van na ne kim po seb no sti ma ze mlje svog po re kla i na pri hva će nim vred no sti ma ze mlje u ko joj ži ve i pri vre đu ju. Za vi čaj na udru že nja de lu ju ši rom glav nih ze ma lja imi-gra ci je – u SAD, Ka na di, ze mlja ma Evro pe, kao i u ze mlja ma Is toč ne Azi je. Za vi čaj nim udru že nji ma obič no upra vlja bord di rek to ra ili iza bra ni slu žbe nik. Udru že nja su kom plet no do bro volj na i obič no ne po se du ju ne pro fit ni sta tus. Ona udru že nja ko ja su do sti gla svo ju in sti tu ci o nal nu zre lost na sto je da ima ju ne pro fit-ni sta tus i tra že čak iz vo re fi nan si ra nja iz or ga ni za ci ja i vla da ze mlje u ko joj ra de. Mek sič ka za vi čaj na udru že nja se ubra ja ju me đu naj u spe šni ja, a i naj broj ni ja su. Na i me, prof. Sil va je, na osno vu em pi rij skog is tra ži va nja, do šao do za ključ ka da su za vi čaj na udru že nja do bar pri mer da se sa gle da su šti na i funk ci o ni sa nje ovih or ga ni za ci ja. On je sa či nio kom pa ra tiv nu ana li zu mek sič kih i sal va dor skih za vi-čaj nih udru že nja ko ja de lu ju u SAD, a ula žu ka pi tal i po ma žu svo je ze mlje po re-kla. Prof Alar con mek sič ka za vi čaj na udru že nja po sma tra kao mo del eko nom ske sa rad nje iz me đu di ja spo re i otadž bi ne.5 Ov de će mo da ti od go vo re sa mo na ne ka pi ta nja. Šta su de fac to mek sič ka za vi čaj na udru že nja i či me se ona ba ve? To su, u stva ri, fi lan trop ske or ga ni za ci je mek sič kih mi gra na ta ko je sku plja ju no vac u SAD za do bro bit svo je za jed ni ce u Mek si ku. One su za sno va ne na dru štve noj mre ži us po sta vlje noj od stra ne čla no va za jed ni ce istog ru ral nog lo ka li te ta po re-klom iz Mek si ka. Sku plja ju no vac u SAD or ga ni zo va njem igran ki, pom pe znih sve ča no sti, pre ko pro da je žre bom, pik ni ka, ro dea, čla na ri ne i pri vat nih do na ci ja. Nji ho vim ši re njem, za vi čaj na udru že nja pri stu pa ju fon da ci ja ma. U šta HTAs inve sti ra ju pri ku plje ni no vac? U jav nu in fra struk tu ru: is grad nja ili po prav ka pu te-va, mo sto va, par ko va, cr ka va, ško la, sport skih obje ka ta, uli ca itd. U dru štve ne pro jek te: za po dr šku zdrav stve nih usta no va, deč jih usta no va, sta rač kih do mo va; do na ci je za na bav ku ko la hit ne po mo ći, me di cin ske i škol ske opre me, gran to va za obra zo va nje itd. Ka kva je ulo ga dr žav nih or ga na u po dr ža va nju ak tiv no sti HTAs? Prof. Alar con ulo gu dr ža va na zi va ak tiv nom. Na i me, sam mo del HTA je bio kre i ran od stra ne Sa ve za klu bo va Za ca te can u Ju žnoj Ka li for ni ji. Gu ver ner Bor re go iz Za ca te cas je po se tio Sa vez u Los An đe le su 1986. go di ne i pot pi sao spo ra zum sa nad le žnim or ga ni ma. Sa vez klu bo va ju žne Ka li for ni je i grad ska vla da Za ca te cas kre i ra li su pro gram »Two-for One« ko ji je ka sni je pre ra stao u pro gram »Three-for-One«. U ovom pro gra mu Sa vez, dr ža va i op štin ske vla de sva ka da je po do lar na sva ki pri ku plje ni do lar od stra ne HTAs za raz voj pod ruč-ja po re kla mi gra na ta. Go di ne 1990. Sa ve zna vla da Sje di nje nih dr ža va Mek skia je iz ra di la Pro gram za mek sič ke za jed ni ce u ino stran stvu u okvi ru Mi ni star stva spolj nih po slo va ko ji funk ci o ni še pre ko kon zu lar ne mre že u SAD. To je do ve lo do osni va nja broj nih HTAs i sa ve za ši rom SAD. Naj zna čaj ni ji sa ve zi HTAs u

5 R. Alarcon, »The Development of Hometown Associations in the United States and Use of Social Remittances in Mexico«, InterAmerican Dialogue, 2002. Retrived Janu-ary 30, 2005, from www.thedialogue.org/publications/alarcon.pdf.


89

2003. go di ni Sa vez klu bo va Za ca te can ju žne Ka li for ni je. Bi lo je 82 za vi čaj na klu ba. Ovaj Sa vez je osno van sre di nom še zde se tih go di na XX ve ka, a in sti tu ci-o na li zo van je sre di nom 80-tih go di na pro šlog ve ka. Po tom, sle di Sa vez klu bo va Ha li sko (Fe de ra tion of Ja li sco Clubs), ta ko đe sa 82 klu ba, ko ji je osno van 1991. go di ne. Tre ći sa vez ko ji se po mi nje je Sa vez FO CO I CA (Oaxa can Fe de ra tion of In di ge no us Com mu ni ti es and Or ga ni za ti ons in Ca li for nia), sa 32 or ga ni za ci je u nje mu, ko ji je osno van 2001. go di ne.

Ta be la 3. Pre gled mek sič kih klu bo va i sa ve za u Los An đe le su (1998-2003)

Dr ža va po re kla mi gra na taBroj klu bo va mek sič kih

mi gra na ta Sa vez

1998. 2003. 1998. 2003.Ja li sco 49 82 Da DaMic ho a can 11 16 Ne DaZa ca te cas 51 52 Da DaGu a na ju a to 1 4 Ne DaFe de ral Dis trict 0 0 Ne NeSi na loa 11 6 Da DaDu ran go 4 3 Da DaNayarit 9 16 Da DaGu er re ro 1 2 Ne NePu e bla 5 4 Ne NeOaxa ca 8 41 Ne DaDru ge 20 49 --- --Ukup no 170 275 5 8Iz vor: R. Alar con, »The De ve lop ment of Ho me town As so ci a ti ons in the Uni ted Sta tes and Use of So cial Re mit tan ces in Me xi co«, In terAme ri can Di a lo gue, 2002. Re tri ved Ja nu ary 30, 2005, from www .t hedialogu e.o rg/publicatio ns /a l arcon .p df

Doprinos H TA s r azvoju M eksika j e evide nt an. P rof. Beliz ai re iz no si da u SAD Meksi kanci spadaju u grupu st ra naca koja ima na jdina mi čn iji rast.6 Ova grup a ša lje u Meks iko i najveć i iznos sr edstav a z arađe nih u SAD. Pre ma podacima Cen tr alne ban ke Meksika, de vi z ne dozn ak e migranata ove ze mlje u 2005. go-dini su dos tigle 20,6 mi li aradi d olara. Ist i izv or tvrdi da je taj iznos šest put a veći od izn osa dev izni h dozn aka ko ji je Meksik o os tv ario u 1995. go dini. Isto tako , Centraln a banka M eksika j e pro gnozi ra la da će o va ze ml ja u 20 06. godini ostva riti č it ave 24 mi lijard e do la ra po os no vu devizni h d ozna ka.7 Prema tom e, de vizne d oz nake Mek si ka naca iz di jaspo re predstavljaj u j edan od vrl o v ažnih

6 Pacale Belizaire, The Changing Face of Philanthropy: Cross Border Volunteering in Mexican Hometown Associations, Internet: http://www.serviceleader.org/new/inter-national/articles/2004/02/000209print.php7 Migrant Remittances, October 2006, Vol. 3, No. 3. Internet: http://www.livelihoods.org/hot_topics/docs/Migrant%20Remittances_Oct06.pdf


90

iz vo ra fin ansir an ja iz inostranst va. To j e s ta bi lni izv or d olarskih prihoda , koji dol azi u re d s a stran im invest ic ij am a, prihodima o d nafte i turi zm a.

Inače, zav ičajna udruženja M ek sikanac a su se fo rm irala u svi m delovim a SAD. Mn oga od n ji h su l ocirana u dr ža vam a Ilinoi s, Kalifo rn ij a, Njujo rk , Te ks as i Nev ad a. Više o d 600 zavičajni h udruženja M ek sika na su r egistrovana u t rideset-ak gr adova SAD, o d ko jih 218 j e re gi strov ano s amo u Lo s Anđelesu. Pre ma to-me , u Los Anđelesu je na jbroj ni ja zajedni ca Meksikan a u SA D. S lede Č ik ag o i Njujo rk.8

Meksičk a zavičaj na udr uženja su vrlo komple ksne organi zacij e k oje , uzev u celini , p rikupljaju zn atna sredstva koj a se, u v idu kol ek tivnih devizni h doznaka i li na dr ugi nač in , tran sfe ri šu u zem lju por ekl a, tj. u M eksiko, u na jvećem delu u za vičaj mig ran at a i u lažu u lokal ni privre dn i i dru št veni razvoj. Akt ivnost i rezu-ltati ra da ovih ud ruženja uk azuju, na jmanje, na d ve stvar i. Prvo, priliv de viz nih dozna ka iz god ine u godi nu je sv e v eći, a po sebno ras te de o kolektivn ih de viznih d oznaka. Dr ugo, za vičajna udr uže nja su doprin ela da se k or iš ćenje devi znih doz-na ka usme ri u pr odukti vn e svrhe .

Pro ces glo balizacij e će i dalj e ol akšava ti m eđudržav no k retanj e ljud i širo m sv eta. Ta poj ava j e evident na , n aro čito u ra zv i jenom delu s ve ta, naroči to u zemlj ama koje su tradic io nal no im ig r aci one – S AD , Kan ad a, Aust ra lija i d ru ge – i postaj e kom ponent a nac ion al nog r azv oja zemalja pri jema migr an ata.

Poš to socijalne mr eže migr an ata n as tav ljaju da se šir e, i nj ihov a spo so bnost da one ut iču na rad iu s poli ti čkih pit an ja , kako u z emljama po rek la tako i u zemlj ama prije ma, t ak ođe se p ov ećava i p os taje sv e z nač aj nija. Z a mnog e migrant e ko ji potiču iz z emalja u razvoj u, najzn ačajni ja pitan ja koja ih okupir aj u su, bez s umn je, pitanj a k oj a se tiču razvoja društ ava iz koj ih potič u. Kroz fil antrop ske aktivnosti , k ao što su, na p rimer , k ole ktivne de vizne doznake, mi gr anti su u m ogućno sti da mo bilišu finans ijsk e resurs e i da i h usmera va ju u razvojn e svrhe, sa ci ljem d a se pobol jša va kval itet živo ta građan a zem lje por ek la i unap re di druš tv eno-eko no-msk i razvo j otadžbine.

Za vič aj na udružen ja su pokazal a ve li ku flek sibil nos t kada je reč o in ve st ic ijama i s po so bnost da orga nizuju mr ež u volontera k oji će se an ga žo vati u odl uč ivanju o d ruštv eni m projek tima i na njiho vo j impleme ntaciji. T o uka zuje n a vel ik i p otencija l koji di jaspor a poseduje i koji se dal ek o bolje mož e koristi ti u razvoju z emalja porekl a. T o, isto tako, sugeriše zaklju čak da zav ič ajna ud ruženja imaju pers pe ktivu i da ć e se o vaj model s ar ad nje ub ud uće širi ti n a ve ći bro j ze malja emi-

8 Pacale Belizaire, The Changing Face of Philanthropy: Cross Border Volunteering in Mexican Hometown Associations, Internet: http://www.serviceleader.org/new/inter-national/articles/2004/02/000209print.php


91

graci je . Dostu pna literat ur a upuć uje na o pt imisti čki s cenari jum o ul oz i deviznih doznaka u razv oju podr uč ja porekl a migrana ta. Neka istraživ anj a su došla do zakl ju čka d a kori šć en je de vi znih dozna ka (čak i u potroš nji, a ne samo in vesti ci ji ) g eneriš e indirektno ekonomsk u koris t i daje p odst icaj ponudi mate rij al nih do ba-ra, s tim d a se » kupuje do ma će«.

Za kl juč ak

D a bi se po tencij al di ja spore na bo lji n ačin realizovao u Repub lic i Srb iji n adl ežna t el a d ržave bi t re balo v iše pažnje da p osvete mogućn os tima sa ra dnje d ij aspore i ota džbine. Č ini se d a b i, poput d rugih zem al ja, drž av a trebalo d a podst ič e osniv-anje za vičajni h u druženja i nj ihovo us me ravan je n a pomoć razv oj u »star og kraja-«. Iz gleda da b i, najpr e, trebalo pokušat i da s e in ic ira os niva nj e zavi čajnih udr-uže nja u Nemačko j, gde je sr pska dij as pš o ra na jbrojn ij a, potom u Švajcar skoj i Austri ji. Za raz li ku od l at inoame ri čko g iskust va , Srbij a bi m ogla da ide dalje p od st ič ući stva ra nje za vi čajnih ud ruže nja, s ugeriš ući saku pl janje e tnokapit al a i n jegovo ulagan je u privredni r az voj ze mlj e, vode ći ra čuna o s pecifično sti srpske d ijaspore i o obl ic ima vl as ništva koji mo gu da b udu od pr esu dnog značaja. U svakom s lučaj u, pit anja ko ja su bila predm et ra zm atranja u ovom pri logu su v rlo za nim ljiva i za služuj u dalje is traživanje. Ono što je ne sporn o j este potreba da država t reba d a o dredi ti m struč nj aka i postavi c iljeve dal jeg raz vo ja u oblasti sa radnje ma tice i dij asp ore i da i zra di ad ek va tn u strateg iju za ostvarenje posta vl-jen ih ciljeva .

KORIŠ ĆE NA LI TERATURA

Ala rcon, R . (2005), »The De velopme nt of Hometown As sociati ons in th e Unit e d States and Us e o f Soci al Remittances in Mexico«, InterAmerican Dialogue, 2002. Retrived January 30, 2005, from www.thedialogu e.org/p ublicatio ns/alar-con.pdf.

B elizai re, P a cale (2004 ), The C ha nging F ac e o f Philant hro py: Cross Border Volunteering in Mexican Hometown Associations, Internet: http: //www. service-leader.org /n ew/int ernational/articles/20 04/02/0002 09prin t.p hp

De L un a Martine z, Jose, Endo, Isa ku and Cor rado B arberts (2006), »The Ger-many – Serbi a Remit tance Corridor. Challenges of Es tabl ishing a Form al Mon-ey Tr ansfer System«, W or ld Bank W o rki ng Paper, N o. 80, The Wor ld Bank, Wash ington, D.C.


92

Kamaras, An to nis (2 001 ), »A Capitalist Diaspo ra: T he Gree ks in the Balkans-«, Discussion P ap er No. 4, The Hellenic O bservatory. The Eur opean Institute, L ond on School of Ec onomics and Politi ca l Scie nce, 2001.

Maimbo, S.M . an d D. Ratha (E ds.) 200 5, Rem ittance s: Development Inpact and Futu re Prospects, World Bank, Washington, D.C.

Migrant Remittances, October 2006, Vol. 3, No. 3. Internet: http://www.liveli-hoods.org/hot_topics/docs/Migrant%20Remittances_Oct06.pdf

Silva, Jon (2006), Engaging Diaspora Communities in Development: An Investigation of Filipino Hometown Associations in Canada, University of Toronto.


93

Dr Mi lan R. Ko va če vić

PER SPEK TI VE NE TO PRI LI VA INO STRA NOG KA PI TA LA

Uvod

Pri liv ino stra nog ka pi ta la mo že bi ti auto nom ni ili kom pen za tor ni. Pr vi se ostva-ru je na osno vu auto nom nih tran sak ci ja iz me đu do ma ćih i ino stra nih li ca, a ko ji se po tom ko ri sti u okvi ru osta lih iz vo ra fi nan si ra nja svih od li va ko ji na sta nu u plat nom bi lan su. Ono što pre o sta ne je po ve ća nje de vi znih re zer vi. U auto nom ne pri li ve spa da ju po seb no di rekt ne i port fo lio in ve sti ci je ko ji ma stran ci ku pu ju do-ma ću imo vi nu, za tim sve vr ste kre di ta i zaj mo va ko jim se li ca iz ze mlje za du žu ju u ino stran stvu i, ko nač no, do bi je ni po klo ni i do na ci je iz ino stran stva.

Sa sta no vi šta upra vlja nja plat nim bi lan som, dru ga či je se po na ša ju kom pen za tor-ni pri li vi ko ji na sta ju kad i uvoz i, fi nan si ra ju ga, ili se obez be đu ju po seb no za fi nan si ra nje na sta log de fi ci ta te ku ćih pla ća nja. U pr ve spa da ju rob ni kre di ti, kod ko jih se uvo zom od mah ge ne ri še i nje go vo fi nan si ra nje. U dru ge spa da na men sko za du že nje ze mlje, či ja je svr ha pla ća nje i odr ža va nje spolj ne li kvid no sti.

Kod nas se, sko ro bez iz u zet ka, ostva ru ju auto nom ni, iako bi kom pen za tor ni pri-li vi stra nog ka pi ta la olak ša va li bi lan si ra nje, jer su oni po pri ro di sa mo re gu la to ri. Ti pič ni zna čaj ni ji kom pen za tor ni pri li vi su kre di ti svih vr sta Me đu na rod nog mo-ne tar nog fon da (MMF). Ra di lak šeg odr ža va nja li kvid no sti, po god ni su stend baj i dru gi aran žma ni sa tim Fon dom, ali smo mi okon ča li sve for mal ne aran žna ne sa njim. Ti me smo sa mo po zda no kre nu li u prav cu na ko me je neo p hod no pa žlji vi-je pla ni ra nje plat nih bi lan sa. Osta li kre di to ri po ve ća va ju oba zri vost, upra vo čim po tre be za stra nim kre di ti ma bu du uve ća ne.

Fi nan si ra nje pri li vom ka pi ta la

Plat ni bi lans Sr bi je je u po sled njih se dam go di na do ži veo zna čaj ne ka van ti ta tiv-ne i struk tur ne pro me ne. U svr hu lak še uoč lji vo sti pro me na i tren do va, pri ka za-će mo sa mo naj va žni je stav ke plat nog bi lan sa na stra ni pri li va: ne to po ve ća nje za du ži va nja i ne to po ve ća nje stra nih ula ga nja, a na su prot noj stra ni od li va sa

Dr Milan R. Kovačević

94

ne ga tiv nim pred zna kom: upo tre blje no za po kri va nje de fi ci ta te ku ćeg ra ču na pla-ća nja i od liv u po ve ća nje de vi znih re zer vi. Po da ci su da ti u sle de ćoj ta be li u mi-li o ni ma US do la ra.

Ta be la 1. Di nar ske stav ke pri li va i od li va de vi za u pe ri o du 2000-2006.g. Opis 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Ne to za du že nje 234 216 680 997 1560 2198 2844Stra no ula ga nje 50 165 475 1365 966 1550 4387De fi cit TPB -153 -285 -1247 -1420 -2896 -2224 -3656

U re zer ve -227 -502 -928 -921 -448 -2027 -5422

Iz vor: NBS

Isti po da ci su pri ka za ni i u sle de ćem gra fi ko nu, ka ko bi se još lak še uoči lo kre ta-nje i tren do vi.

Sa iz u zet kom 2005. go di ne, de fi cit u pod bi lan su te ku ćeg pla ća nja (li ni ja Def TP) stal no je ra stao. Ne to pri liv stra nih ula ga nja (li ni ja STU) ra stao je ta ko đe, osim u 2004. go di ni. Pri liv od stra nih ula ga nja, za jed no sa ne to po ve ća njem ino stra nih kre di ta (li ni ja STU+Kr), či nio je uku pan ne to pri liv stra nog ka pi ta la, ko ji je ra-stao u ce lom pe ri o du, i pri to me, ne sa mo da je po kri vao uku pan de fi cit te ku ćih pla ća nja, ne go je i u tom pe ri o du omo gu ća vao i znat no iz dva ja nje u po ve ća nje de vi znih re zer vi (li ni ja Def+Rez). Le vak na gra fi ko nu, uob li čen spolj nim li ni ja-ma po me nu tih pri li va i od li va u plat nom bi lan su, sve vi še se ši rio do kra ja 2006. go di ne. Da kle stal no se po ve ća vao de fi cit u te ku ćem pla ća nju, ali ga je pra tio i sve ve ći su fi cit od pri li va stra nog ka pi ta la iz ino stran stva u pod bi lan su ka pi ta la.

Me đu tim, u pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne, u od no su na isti pe riod pro šle go-di ne, na sta le su zna čaj ne pro me ne ko je mo gu bi ti is pe gla ne do kra ja go di ne, ali mo žda na ja vlju ju traj ni je pro me ne tren do va. Po da ci su da ti u ta be li br. 2:


95

Ta be la 2. Osnov ne stav ke pri li va i od li va de vi za, Ja nu ar-april 2007.g.Opis 2006 2007 In deksIno str.kre di ti 1374 322 23Stra na ula ga nja 237 1135 479De fi cit TPB -1010 -2050 203U re zer ve -1101 -45 4

Iz vor: NBS

U pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne, u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, de fi-cit Sr bi je u bi lan su te ku ćih pla ća nja sna žno ra ste i du pli rao se. Ne to za du ži va nje u ino stran stvu se us po ri lo i sto ga što su vra ća ni ne ki stra ni kre di ti. Uve ća na su stra na ula ga nja, ali naj vi še sto ga što su u po čet ku 2006. go di ne bi li ma li, a 2007. go di ne su pri li vi po po slo vi ma iz pret hod ne go di ne. Pro ce nju je se od stra ne mno-gih kom pe tent nih li ca da će ukup na stra na ula ga nja u 2007. go di ni bi ti ma nja ne go u pret hod noj. Usled du pli ra nja de fi ci ta u te ku ćim pla ća nji ma, kao re zul tat sve ga to ga, ra di kal no se sma nji lo iz dva ja nje u de vi zne re zer ve.

Od če ga za vi si de fi cit te ku ćih pla ća nja?

U pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne de fi cit te ku ćih pla ća nja sa sto jao se od stav ki ko je su da te u ta be li br. 3

Ta be la 3. Pri liv i od liv de vi za po osno vu te ku ćih tran sak ci ja, Ja nu ar-april 2007.g. (u mi li o ni ma do la ra)

Opis Pri ho di Ras ho di Ne to

Iz voz i uvoz 2486 -5030 -2544Uslu ge 870 -862 8Ka ma te 70 -231 -161Do zna ke 1118 -538 580Do na ci je 67 0 67Sve ga te ku ći bi lans 4611 -6661 -2050

Iz vor: NBS

U ukup nom de fi ci tu te ku ćeg pla ća nja pre ma ino stran stvu do mi ni ra de fi cit zbog ne do volj nog iz vo za i ve li kog uvo za ro be. Ne kad je taj de fi cit, ko ji nas du že pra-ti, po pra vljan su fi ci tom iz sek to ra uslu ga, ali se taj iz vor is to pio. Ka ma te će, sa da ljim ra stom ne to du ga ino stran stvu, uve ća va ti taj deo de fi ci ta. Do na ci je su već na iz ma ku, a ne to pri liv do zna ka ko ji se zva nič no re gi stru je, sa mo za pe ti nu sma-


96

nju je tr go vin ski de fi cit ro bom. Da kle, de fi cit u te ku ćim pla ća nji ma naj vi še za vi si od bi lan sa tr go vi ne ro bom sa ino stran stvom.

Za po bolj ša nje spolj no tr go vin skog bi lan sa sa sve tom neo p hod no je po ve ća va ti kon ku rent nost, dok na ža lost, po ve ća nje vred no sti di na ra de lu je upra vo u su prot-nom prav cu. Po ve ća nje kon ku rent no sti ote ža va i ve li ko za hva ta nje od no vo stvo-re ne vred no sti za jav nu po tro šnju, a po ve ća nje uče šća jav ne po tro šnje u bru to do ma ćem pro iz vo du, di rekt no oba ra kon ku rent nost. Za po ve ća nje kon ku rent no-sti neo p hod na je pro me na struk tu re do ma će pri vre de i ve ća pro duk tiv nost ra da, a i jed no i dru go spo ro na pre du je usled spo re pri va ti za ci je i bez sna žni jeg ra sta in ve sti ra nja. Pri va ti za ci ja ni je do volj no pri vu kla tran sna ci o nal ne kom pa ni je sa sa vre me nim teh no lo gi ja ma ko je bi ubr za le ukup nu raz me nu sa sve tom.

Da bi do ma ća pri vre da po sta la kon ku rent ni ja i u ze mlji i u sve tu, mo ra ju se br-že stva ra ti ili pri ba vlja ti i, u ve ćoj me ri, ko ri sti ti teh no lo ška una pre đe nja. Ce ne tra di ci o nal nih pro iz vo da ni žeg ste pe na ob ra de oba ra sna žna kon ku ren ci ja u sve-tu, pa se kon ku rent nost lak še po sti že no vim asor ti ma ni ma i ve ćim kva li te tom. Do bar do ma ći eko nom ski si stem pod sti cao bi kon ku ren ci ju, pa bi se po di za la kon ku rent nost. Ali kon ku ren ci je ne ma bez do brog funk ci o ni sa nja svih tr ži šta, a kod nas se za sta lo sa raz vi ja njem tr ži šta i vi dljiv je na por po li tič kih struk tu ra ka dr žav nom in ter ven ci o ni zmu. Tr ži šte ra da je una pre đi va no, ali se de for mi sa lo. Ban ke su raz vi le uslu ge, ali ne ma do volj no kon ku ren ci je u kre dit no-de po zit nim po slo vi ma. Ve ću otvo re nost ze mlje ote ža va i spor raz voj tr ži šta.

U sva kom slu ča ju, mo gu će je po ve ća ti kon ku rent nost do ma će pri vre de. Iz voz ra-ste, ali spo ro, i pra ti ga vi sok rast uvo za. Za to će se na sta vi ti i još uve ća va ti de fi cit u te ku ćem pla ća nju ino stran stvu. Da bi se to pod ne lo, va žno je odr ža ti do vo ljan ne to pri liv ka pi ta la iz ino stran stva. Da kle, neo p hod no je pri vla či ti i pod sti ca ti stra na ula ga nja i ko ri sti ti ino stra ne kre di te, ako to omo gu ći ka pa ci tet za du ži va-nja. Da bi se to po sti glo neo p hod no je po pra vi ti in ve sti ci o nu kli mu u ze mlji. Ve ća i uspe šna do ma ća ula ga nja pri vla če i ula ga nja iz sve ta.. Ino stra ne kre di to re pri vla-če kre dit no spo sob ni su bjek ti. Za to je u osno vi to zdrav pro ces, jer se re la tiv no uve ća va pri vat no za du ži va nje u ino stran stvu.

Od če ga za vi si ne to pri liv ino stra nog ka pi ta la?

Raz li či ti su ci lje vi stra nih port fo lio i di rekt nih ula ga nja. Pr ve pri vla či ku po vi-na jef ti nih har ti ja od vred no sti, sa iz gle di ma, ve ro vat ne sko re, bu du će sku plje pro da je. Di rekt ne stra ne in ve sti ci je pri vla či traj ni ja stra te gi ja. In ve sti to ri obič no, na kom ku po vi ne ka pi ta la, na sta vlja ju in ve sti ra nje i cilj im je da se traj ni je po zi-ci o ni ra ju na od re đe nom tr ži štu. Upra vlja ju ći za vi snim pred u ze ćem, oni u nje ga pre no se svo ja teh no lo ška i dru ga zna nja i ve šti ne. Sa ta kvim ula ga či ma pred u ze-


97

će do bi ja si gur ni je fi nan si ra nje raz vo ja, po slov ne in for ma ci je i zna nja za ostva ri-va nje raz vo ja.

Pri va ti za ci ja u Sr bi ji kom bi no va na je pro da jom ka pi ta la i port fo lio ula ga či ma i stra te škim ula ga či ma, ali ukup na pri va ti za ci ja je nja va sa pri vo de njem kra ju. Isto vre me no, ne ki od stra nih port fo lio ula ga ča već po či nju i da pro da ju u Sr bi ji, da bi kre nu li u ku po vi ne u ne koj dru goj ze mlji. Ta ko su u ku po vi ni ak ci ja na Be-o grad skoj ber zi, pre go di nu da na, stran ci uče stvo va li vi še od po lo vi ne. U po sled-nje vre me to uče šće je sve vi še osci li ra lo, što bi mo gao bi ti pr vi sig nal nji ho ve sko re se o be. Što je naj lo ši je, još ni je ozbilj ni je pri vu če no stra no ula ga nje u no ve in ve sti ci je ili u pro ši re nje po slo va nja. Ta kve in ve sti ci je bi do pri no si le br žem pri vred nom ra stu, a isto vre me no bi do vo di le mul ti na ci o nal ne kom pa ni je na na še tr ži šte na du ži rok .

Za po ve ća nje stra nih ula ga nja neo p hod na je po li tič ka sta bil nost. Po li tič ki ri zik ula ga nja u Sr bi ju još se vi so ko pro ce nju je u od no su na osta la pod ruč ja. Oteg nu ta pri va ti za ci ja ta ko đe je ome ta la ve ći pri liv stra nog ula ga nja. Neo p hod ne su br že re for me ko je bi stva ra le eko nom ski si stem kom pa ti bil ni ji sa pro pi si ma u ze mlja-ma po ten ci jal nih ula ga ča. Sve što do pri no si po ve ća nju kon ku rent no sti do ma će pri vre de, isto vre me no pri vla či i stra na ula ga nja na pod ruč je Sr bi je. Da bi se ot klo-ni le pre pre ke ve ćoj kon ku rent no sti ro be pro iz ve de ne u Sr bi ji, kao de sti na ci ji ula-ga nja iz sve ta, po treb no je pro me ni ti i loš imidž ko ji ona još u sve tu ima. Da kle, mno go to ga je po treb no i to se se ve ro vat no ne mo že ostva ri ti br zo.

Pri liv ne to in ve sti ci ja za vi si i od od li va do ma će aku mu la ci je u svet. Sa da ima mo strog de vi zni re žim ko ji ni je po go dan i ne pod sti če ula ga nje do ma ćeg ka pi ta-la u ze mlji. Ka pi ta lu ni je ima nent no jed no smer no kre ta nje, kao što ni .za bra na šted nje u stra nim ban ka ma ne uve ća va do ma ću šted nju. Šta vi še, ko ri sno je u sa da šnjoj si tu a ci ji da deo ka pi ta la iz Sr bi je bu de pla si ran u dru gim ze mlja ma, što bi do pri ne lo bo ljem po zi ci o ni ra nju i efi ka sni jem in te gri sa nju na še pri vre de u svet ske to ko ve.

Iz ve stan od liv ka pi ta la usko ro ne mi nov no sle du je. Već smo po me nu li pro da ju ak ci ja u Sr bi ji u svr hu ula ga nja na ne koj dru goj ber zi. Usko ro će i ne ki in ve sti ci o-ni fon do vi po če ti da pla si ra ju svo ja sred stva iz van Sr bi je. Ne ki stra te ški ula ga či po če će sa po vla če njem di vi den di u ci lju ši re nja po sla i na dru gim pro sto ri ma. Tr-ži šte ka pi ta pod ra zu me va i stal no in ve sti ra nje i de zin ve sti ra nje. Ako se nsa ta vi vi sok de fi cit u te ku ćem bi lan su, uz ne mi nov no kre ta nje ka pi ta la iz Sr bi je, bi će nam neo p ho dan rast no vih in ve sti ci ja, da bi smo oču va li i rast ne to pri li va.

I sa za du ži va njem ima mo di na mič ne pro me ne. Uku pan dug ze mlje pre ma ino-stran stvu sa 10,8 mi li jar di US do la ra s kra ja 2000. go di ne, na ra stao je pred kraj apri la 2007. go di ne na pre ko 20 mi li jar di US do la ra. Zna čaj no se pro me ni la i nje-


98

na struk tu ra, po što je dr žav ni dug ostao sko ro u istom iz no su - is pod 9 mi li jr di US do la ra, dok je uče šće pri vat nog du ga po ve ća no sa 19 od sto u 2000. go di ni na 58 od sto u 2007. go di ni. Uz to, zna ča jan je i obim dr žav nog do ma ćeg du ga po osno vu sta re de vi zne šted nje, ko ji je ta ko đe no mi ni ran u de vi za ma. U ve li koj me ri je već is ko ri šće na kre dit na spo sob nost ze mlje, što tre ba ima ti na umu kod upra vlja nja bu du ćom li kvid no šću u ve zi sa pla ća njem pre ma ino stran stvu. Isti na, ohra bru ju će je da su i de vi zne re zer ve na ra sle na bli zu 13 mi li jar di US do la ra, što je do volj no za iz mi ri va nja svih te ku ćih pla ća nja u pred sto je ćih 240 da na.

Ume sto za ključ ka

Do sa da šnji iz da šni pri liv ka pi ta la ne će du go bi ti u sta nju i da po kri va de fi cit u bi lan su pla ća nja, čak i ako on na sta vi da ubr za no ra ste, da se isto vre me no uve ća-va ju de vi zne re zer ve. Ka pa ci tet za du ži va nja ima svo je gra ni ce i kad se one do stig-nu, pla ća nje ka ma te i ot pla te pre o kre ću ne to pri liv u ne to od liv. Stra na port fo lio ula ga nja za vi se od du bi ne do ma ćeg tr ži šta har ti ja od vred no sti i kon ku rent no sti dru gih port fo lio tr ži šta. Po če će i pla ća nja di vi den di kod po me ra nja i ne kih di-rekt nih in ve sti ci ja. Na sma nje nje pri li va stra nog ka pi ta la naj vi še bi do pri ne le in ve sti ci je u no ve po slo ve i pro ši ri va nje po sto je ćih (ge en fi eld in ve sti ci je), ko jih je još uvek ma lo i ne do volj no.

Ni su iz gled ne re for me ko je bi br zo i zna čaj ni je po ve ća le kon ku rent nost pri vre de Sr bi je, što bi bi lo uslov za ve će gre en fi eld in ve sti ci je. Stra ni ka pi tal u pri lič noj me ri hra ni brz rast do ma će po tro šnje, a re for me spo ro me nja ju do ma ći pri vred ni am bi jent. Ako ta ko osta ne, ubr za no će je nja va ti pri liv stra nog ka pi ta la u de vi zne re zer ve, a on da sle di pro me na tren da i po če tak nji ho vog tro še nja i sma nji va nja. Ako u tom mo men tu ne bu de mo ima li aran žman sa Me đu na rod nim mo ne tar-nim fon dom, a u me đu vre me nu ne bu de vi še do to ka ka pi ta la za po slo va nje i gre en fi eld in ve sti ci ja, to će ubr za no ote ža ti fi nan si ra nje de fi ci ta plat nog bi lan sa. Ri gid ni de vi zni re žim će se da lje za te ći i tu po či nje kre ta nje u de vi znu ne li kvid-nost ze mlje. De vi zne re zer ve kod Na rod ne ban ke ote ža će i li kvid nost po slov nih ba na ka, ve ro vat no u re pri zi „sta re de vi zne šted nje“. Je dan pro blem, ne re šen na vre me, uvek uve ća va dru gi.

Na rav no, taj loš sce na rio mo že se iz be ći ako se poč ne sa ozbilj nim pla ni ra njem i plat nog bi lan sa i jav nih ras ho da i mo ne tar ne po li ti ke u jed noj uskla đe noj eko-nom skoj po li ti ci, što do sad ni je bio slu čaj. Dru gi uslov za to je i br že po bolj ša nje in ve sti ci o ne kli me u ze mlji i po ve ća nje kon ku rent no sti do ma će pri vre de. Za sve te pro me ne ne osta je mno go vre me na. Osim to ga, mno ge me re je lak še spro ve sti dok ne na sta nu dru ge po te ško će ko je će ih da lje ote ža va ti.


99

Po znat u te o ri ji, a i u prak si mno gih ze ma lja je po tvr đen, efi ka sni mo del raz vo ja za sno van na pri li vu ino stra nog ka pi ta la. Pri to me, va žno je stvo ri ti po volj ne uslo-ve za do ma ći raz voj, da bi se za to ko ri stio stra ni ka pi tal. Ta da je ne mi nov no u pr-voj fa zi ima ti sna žan pri liv stra nog vla snič kog od no sno zaj mov nog ka pi ta la ko ji se ko ri sti za ku po vi nu i uvoz opre me i stva ra nje dru gih uslo va za ubr za ni do ma ći raz voj. U toj fa zi ne iz o stav no do la zi do ve li kog su fi ci ta u pod bi lan su ka pi ta la i ve li kog de fi ci ta u te ku ćem pod bi lan su plat nog bi lan sa.

Me đu tim, u tom pe ri o du neo p hod no je da se stvo re kom pa ra tiv ne pred no sti i pri-vlač na in ve sti ci o na kli ma, ka ko bi se za i sta ostva rio odr živ pri vred ni rast. Taj rast još vi še je neo p ho dan ka sni je kod la ga nog pre la za u sma nje nje su fi ci ta ka pi ta-la i si me trič no sma nje nje de fi ci ta u te ku ćem bi lan su. Na ža lost, ima i ne pri jat nih is ku sta va ze ma lja ko je su la god no pro šle kroz pe riod obi la tog pri li va ino stra nog ka pi ta la, upo tre blje nog pre sve ga za po tro šnju. Ta da je sle di la fa za de vi zne ne li-kvid no sti i dru ge ne ga tiv ne po sle di ce. Po što smo i mi već dva pu ta ima li to lo še is ku stvo, ne bi tre ba lo da do zvo li mo i tre ću gre šku. Pri liv stra nog ka pi ta la je do-bar, ako mu se obez be di i si gu ran od liv.


101

Prof.dr Mi lo rad Un ko vić

MO GU ĆE MERE ZA SMANJENJE DEFICITA TEKUĆEG BILANSA

Po la ze ći od či nje ni ce da je Sr bi ja su o če na sa jed nim od naj krup ni jih pro ble ma – te ku ćim de fi ci tom bi lan sa pla ća nja, u ovom pri lo gu pa žnja je usme re na na (a) sta nje te ku ćeg bi lan sa; (b) me re za nje go vu sa na ci ju i (c) na pi ta nje spolj nog du ga Sr bi je

A) STA NJE TE KU ĆEG BI LAN SADo 2001, de fi cit te ku ćeg bi lan sa bio je skrom nih ve li či na, uglav nom, is pod 5% bru to dru štve nog pro iz vo da (BDP). De fi cit je bio u rob nom bi lan su, dok je kod uslu ga is ka zi van su fi cit. Iz ta be le br.2 vi di se da de fi cit te ku ćeg bi lan sa na ra sta od 3,1% u 2001. na 16,2% u 2004. U 2005. opao je na oko 12%, da bi u 2006. po-no vo do sti gao ni vo od oko 13%. U pr va tri me se ca 2007. iz no sio je 17 %. Ko li ki je de fi cit za nas pri hva tljiv? Sve za vi si od iz vo ra nje go vog fi nan si ra nja. De fi cit je pri hva tljiv za deo ka da ga po kri va ju stra ne do na ci je, di rekt ne stra ne «green fi eld» in ve sti ci je, stra ne kon ce si je i po volj ni me dju na rod ni raz voj ni kre di ti. U po je di nim go di na ma to će pre la zi ti i 15% zbog raz vo ja, ali sred nja gra vi ta ci o na tač ka bi tre ba lo da se kre će oko 5- 8%. U od re dje noj vre men skoj di na mi ci (na pri mer 15- 20 go di na ), de fi cit će se pre tvo ri ti u su fi cit i Sr bi ja će po sta ti spo sob-na da iz vo zi ka pi tal u ne to iz no su. Iz ra že no u ci fra ma, de fi cit te ku ćeg bi lan sa u sle de ćih de se tak go di na kre tao bi se iz me dju 2 i 3 mi li jar de do la ra go di šnje, a ne kao u 2006.g. od sko ro 4 mi li jar de, što je vi so ka i upo zo ra va ju ća ci fra.

Bolj ka na šeg de fi ci ta je u rob nom bi lan su (bi lan su ma te ri jal nih do ba ra ). Dok je ra ni je Sr bi ja po kri va la rob ni uvoz rob nim iz vo zom i do 90%, po sled njih go di na po kri će se kre će iz me dju 30 i 45%. Glav ni uzro ci su lo še vo dje na po li ti ka, sank-ci je, bom bar do va nje i uni šte na do ma ća pro iz vod nja. Pro blem je i ne do sta tak ka-pi ta la za krup ne in ve sti ci je i spo re struk tur ne pro me ne. Raz lo ge za lo še re zul ta te bi tre ba lo tra ži ti i u pre te ra noj li be ra li za ci ji do ma će pri vre de, ko ja je uni šti la i sek to re sa raz voj nim šan sa ma, kao i u ne re al nom kur su na ci o nal ne va lu te. Lo ši re zul ta ti su zbog po gre šne in ve sti ci o ne po li ti ke. I to što ima mo do ma će aku mu la-ci je, ra si pa se na sit ne pro jek te (svi ma po ma lo), ume sto da se usme ri na krup ne

Prof.dr Milorad Unković

102

ma gi stral ne pro jek te ko ji će pro me ni ti i teh no lo ški oja ča ti pro iz vod nu i iz vo znu struk tu ru. Iz nad sve ga, raz log je ne kon ku rent nost do ma ćih pro iz vo dja ča.

Cr ve ne sve tlo na se ma fo ru tre ba upa li ti i kod de fi ci ta uslu ga u po sled nje dve go di ne, pr vi put u po sle rat nom raz vo ju Sr bi je. Ci fre još uvek ni su vi so ke, ali je sa ma po ja va za bri nja va ju ća. Po treb na je jed na na uč na i re vi zor ska ana li za u ovoj obla sti, ka ko bi se ne po volj ne ten den ci je za u sta vi le u star tu, a ne ka da do bi ju ne-po vrat ne di men zi je. Ta ko dje, sma tram da sek tor ener ge ti ke ne sme mo pre pu sti ti u tu dje ru ke, jer je to bo gat stvo ko je nam mo že do ka za ti da smo ne ko i ne što bar u pri vre di Bal ka na, i uči ni ti na šu pri vre du kon ku rent nom. Da ne bu de da stran ci ku pe, pa od mah ne ko li ko pu ta po dig nu ce ne, pa da svi ovi, do ju če ne ren ta bil ni si ste mi, pre ko no ći po sta nu ren ta bil ni, jed nom pro stom od lu kom. Bo gat stva se ču va ju dok se po se du ju, kad se iz gu be, sve će bi ti pre ka sno.

Naj ve ći pro blem Sr bi je, uz ne za po sle nost, pred sta vlja de fi cit te ku ćeg bi lan sa i to pr ven stve no de fi cit rob nog (bi lan sa ma te ri jal nih do ba ra). Si tu a ci ja se po na-vlja već ne ko li ko go di na, a po seb no je ka rak te ri stič na u pr vim me se ci ma 2007. go di ne. De fi cit rob nog bi lan sa je go di na ma ve ći od ukup nog iz vo za, što zna či da, iz vo zom po kri va mo u po je di nim go di na ma 30-45% ukup nog uvo za. Ko ji su uzro ci:

• Pri vre da Sr bi je je u ne po volj nom okru že nju. Je di na je ima la sank ci je i NA TO bom bar do va nje, a svi part ne ri u tr go vi ni se i da lje po na ša ju kao da je Sr bi ja pri vred no naj ja ča i da tre ba da da je naj vi še kon ce si je u tr go vi ni;

• Ne pro mi šlje nom i pre br zom li be ra li za ci jom ugu še na je pro iz vod nja mno gih sek to ra u ko ji ma smo bi li kon ku rent ni (na pri mer tek stil, ode ća, obu ća, me ta-lo pre ra da i sl.);

• Kod pri va ti za ci je fir mi za po sta vljen je iz vo zni fak tor, pa se mno ge fir me ko je su ku pi le imo vi nu po na ša ju kao da mo gu sa mo da uvo ze, a da ne či ne iz vo zni na por (iz u ze ci su ret ki);

• Bez ob zi ra što se Vla da i po je di ni mi ni stri mo gu po hva li ti ostva re nom ma kro-e ko nom skom sta bi li za ci jom i kon ver ti bil no šću di na ra, kao spas za na ci o nal-nu eko no mi ju i va lo ri za ci o ne pa ra me tre u is toj, ne mo že se kon sta to va ti da je de vi zni kurs uva ža vao ogro man de fi cit te ku ćeg bi lan sa, ne go je vi še bi lo po na ša nje da nas za da nas, a bez raz mi šlja nja šta će mo ra di ti su tra, ako tra žnja de vi za bu de da le ko nad ma ši la po nu du na de vi znom tr ži štu, po go to vo što opa-da ju i de vi zni pri li vi od do zna ka i iz me njač ni ca;

• Aku mu la ci ja ne sa mo da je ni ska, ne go se pra vil no i ne usme ra va. Ne ma raz voj nih pro je ka ta i po red uva ža va nja na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na. Dok mno ge ze mlje za pad ne Evro pe (po seb no Fran cu ska) iz dva ja ju sred stva za raz-voj no vih teh no lo gi ja i pro iz vo da (na pri mer avi o na, auto mo bi la, kom pju te ra i sl. ), na ma je na met nu ta te za da mi ne sme mo u in ve sti ra nju dr žav nih pa ra ići da lje od in fra struk tu re. In fra struk tu ra je ja ko po treb na, ali u ze mlja ma pa met-


103

nog upra vlja nja ona se fi nan si ra iz po volj nih du go roč nih ino stra nih kre di ta, kon ce si ja i pri ho da jav nih pred u ze ća, a aku mu la ci ja do ma ća i iz di rekt nih stra nih ula ga nja usme ra va se na po slo ve ko ji br zo mo gu do ne ti pro fit i obrt, ko ji će kroz po re ze slu ži ti fi nan si ra nju in fra struk tu re. Kod nas se ge ne ral no vi še in ve sti ra u po tro šnju, a ma lo u pro iz vod nju;

• Sek tor uslu ga je po se ban pri mer. Su fi cit Sr bi je u uslu ga ma vi še pu ta je pre va zi-la zio i mi li jar du do la ra go di šnje, a sa da se be le že de fi ci ti. Ka da su do šli stra ni te le ko mu ni ka ci o ni lan ci, tr go vin ski lan ci, a po go to vo ka da su sko ro sve ban ke pre pu šte ne upra vlja nju stra na ca, oče ki va lo se da će ak ti va sek to ra uslu ga ja ča-ti, a ona je pre tvo re na u pa si vu. Dok ima vre me na, što pre bi tre ba lo na pra vi ti ana li zu iz vo za i uvo za uslu ga, pa će se na ći od go vo ri ot kud de fi cit uslu ga, što ni je pri rod no ka da je u pi ta nju pri vre da Sr bi je;

• Što se ti če ka pi tal nog bi lan sa, za Sr bi ju se još uvek ne mo že re ći da je na kor-mi lu pre za du že no sti, a ako se ova ko na sta vi, ni smo da le ko od to ga, po go to vo kod pri vat nih za du že nja (pred u ze ća i ban ke), ko ja su u 2006. go di ni po ve ća-na za pre ko 3 mi li jar de do la ra i za jed no do sti gla pre ko 11 mi li jar di do la ra, a ukup ni du go vi pre ma ši li su 20 mi li jar di do la ra. Ve o ma je po gre šno mi šlje nje da je za dr ža vu sa mo va žan dug ko ji ona ima ili za isti da la ga ran ci ju, po go-to vo, što i ka pi tal ni bi lans u pr vim me se ci ma 2007. po sta je ne ga ti van, pa se tro še de vi zne re zer ve. Sr ce eko no mi je je ma kro e ko nom ska sta bil nost, a pre te-ra no pri vat no za du ži va nje i ot pla te, čim pre sta nu de vi zni pri ho di od pro da je imo vi ne, mo gu iza zva ti po re me ćaj na de vi znom tr ži štu zbog ve će tra žnje od po nu de de vi za (uslo vlje ne i ot pla ta ma kre di ta), a to bi on da iza zva lo spolj nu ne li kvid nost, po rast kur sa, in fla ci ju i pad pro iz vod nje zbog ne mo guć no sti na-bav ke re pro ma te ri ja la i opre me iz uvo za. Pri vre da bi za pa la u ko laps, a ne daj bo že, i po no vlje nu hi pe rin fla ci ju.

B) GDE SU IZ LA ZI ZA SA NA CI JU TE KU ĆEG BI LAN SA?• Pr vo u obu ci i hra bro sti svih lju di ko ji vo de pre go vo re o sa rad nji sa ino stran-

stvom. Mo ra se u sve mu de lo va ti od me re no, zna ti na še in te re se i te ži ti kom-pro mi si ma, a ne jed no stra no na met nu tim re še nji ma ili pot ku plji vo sti, ni u jed noj obla sti;

• U svim pre go vo ri ma is ti ca ti bi lan sne stav ke i da su nam bom bar do va nje i sank ci je od ne le di rekt no i in di rekt no pre ko 100 mi li jar di do la ra, a da nam je ukup na po moć da ta oko 3 mi li jar de do la ra. To je osnov za na šu ak tiv nu po zi-ci ju u pre go vo ri ma, jer se ovih da na, pri li kom za u zi ma nja po zi ci ja po je di nih ze ma lja o Ko so vu, vi di su šti na bom bar do va nja SR Ju go sla vi je 1999.go di ne;

• Pre struk tu i ra ti na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan, ta ko da se sred stva ne ra si pa ju na broj ne sit ne i sa sta no vi štva raz vo ja be zna čaj ne pro jek te, ne go da se do bro pla te do ma ći i stra ni struč nja ci i uz sa rad nju sa ja kim stra nim kom pa ni ja ma kre i ra ne ko li ko krup nih raz voj nih pro je ka ta (iz obla sti elek tro ni ke, kom pju te-ra, te le ko mu ni ka ci ja, auto mo bil ske in du stri je, he mi je, po ljo pri vre de i slič no),


104

ko ji je di no mo gu po mo ći raz voj i do pri ne ti sma nje nju i ukla nja nju de fi ci ta plat nog bi lan sa.

Šta mo ra bi ti iz vo zna ori jen ta ci ja ra di sa na ci je te ku ćeg de la plat nog bi lan sa, kroz neo p hod ne struk tur ne pro me ne u pri vre di? To ni je ma la pri vre da, ona re ša va uče šće u bru to dru štve nom pro iz vo du (BDP), do bi ti i za po sle no sti. Iz voz no si ve-li ka pri vre da i krup ni pro jek ti. Na ma uzo ri mo gu bi ti Fin ska, Dan ska, Slo vač ka, Ir ska, Ju žna Ko re ja, Sin ga pur, Ki ne ski Hong Kong, Ki ne ski Taj pei (Taj van). U 2006.go di ni Re pu bli ka Ko re ja ima la je iz voz 326 mi li jar di $, Sin ga pur (sa re ek-spor tom) 272 mi li jar de, Ki ne ski Ta i pei

(Taj van) 224 mi li jar de, Ir ska 113 mi li jar di $ (WTO, 2007.). Fin ska NO KIA po če-la je da pro iz vo di mo bil ne te le fo ne de ve de se tih go di na XX ve ka, da bi u 2006.go di ni ima la iz voz od 7 mi li jar di $, ve ći od ukup nog iz vo za Sr bi je. Ju žna Ko re ja za po če la je auto mo bil sku in du stri ju pre tri de se tak go di na, a sa da se njen iz voz auto mo bi la me ri de se ti na ma mi li jar di do la ra. Slo vač ka ni je pro iz vo di la auto mo-bi le do pre ne ko li ko go di na, a za 3-5 go di na od iz vo za auto mo bi la za ra dji va će pre ko tri mi li jar de do la ra. Sa mo iz voz 100.000 auto mo bi la po 10.000 do la ra da je mi li jar du do la ra. Ne ka je uvo zna kom po nen ta (jer se auto mo bi li pro iz vo de u ko-o pe ra ci ji sa naj u gled ni jim svet skim kom pa ni ja ma) 60%, ne to 400 mi li o na bi la bi zna čaj na ci fra za sa na ci ju de fi ci ta te ku ćeg bi lan sa, a Za sta va je do sti za la iz voz od 100.000 auto mo bi la go di šnje, uz ta da ni žu ce nu od oko 5000 do la ra. Uno sni pro jek ti mo gu ći su i u obla sti elek tro ni ke, be le teh ni ke, ko mu ni ka ci ja, he mi je, po ljo pri vre de, po seb no ako se ima u vi du ka pa ci tet slo bod nih tr go vin skih zo na. Do bra sa rad nja sa tran sna ci o nal nim i mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma i sti mu la-tiv ne me re za pri vla če nje stra nih di rek nih «green fi eld» in ve sti ci ja mo že pro me ni-ti pro iz vod nu i iz vo znu struk tu ru Sr bi je i sma nji ti de fi cit te ku ćeg bi lan sa.

Ir ska, Hong Kong, Sin ga pur, Ki ne ski Ta i pei raz vi li su se pr ven stve no na slo bod-nim zo na ma, što je ve o ma zna čaj no is ku stvo. U sve tu da nas po sto ji oko 6000 slo bod nih zo na, ko je, uglav nom, ima ju iz vo zni ka rak ter. Za po šlja va ju 30 mi li o na rad ni ka i uče stvu ju u svet skom iz vo zu sa 20% od no sno 2500 mi li jar di do la ra. Po-red po me nu tih ze ma lja, raz vi je ne zo ne ima ju SAD, Ki na i Mek si ko. Do sa da šnji po ku ša ji u Sr bi ji da li su vi še ne go skrom ne re zul ta te u iz vo zu, pa ceo si stem ra da zo na tre ba po no vo pre i spi ta ti i usvo ji ti ade kva tan kon cept i pro pi se, ka ko bi one bi le iz vo zne kao i u osta lim ze mlja ma ko je ih raz vi ja ju. Ka da bi na še zo ne da va le sa mo po lo vi nu svet skog iz vo znog pro se ka, to bi da va lo iz voz od 700 mi li o na do-la ra go di šnje, što bi bi lo zna čaj no za sa ni ra nje de fi ci ta te ku ćeg bi lan sa. Kod nas su po seb no ak tu el ni in du strij ski i na uč no-teh no lo ški par ko vi.

• Uslu ge mo gu da ti zna ča jan do pri nos u iz vo zu i sa na ci ji de fi ci ta te ku ćeg bi-lan sa, po seb no u sa o bra ća ju, lo gi sti ci, tu ri zmu, gra dje vi nar stvu, ban kar stvu, osi gu ra nju, in for ma ti ci, kon sal tin gu, i slič no, ali se mo ra ju pod sti ca ti nji ho vi


105

ne to de vi zni efek ti. Sek tor uslu ga tre ba vra ti ti na put su fi ci ta od naj ma nje mi-li jar du do la ra go di šnje, što uop šte ni je ne re al na ci fra.

• Po se ban zna čaj tre ba po sve ti ti sek to ru po ljo pri vre de u če mu su dra go ce na is-ku stva Dan ske, Ho lan di je i Fran cu ske. Po zi tiv no je što se pre i spi tu je stra te gi ja raz vo ja po ljo pri vre de, a no va Vla da pred u zi ma zna čaj ne me re na una pre dje-nju nje nog raz vo ja i iz vo za, po go to vo kod eko lo ški zdra ve hra ne. Sa sta no vi-šta iz vo za, po red ma lo po sed ni ka po treb no je ja ča ti krup ne iz vo zne fir me i ne uni šta va ti sve kom bi na te i za dru ge, ko ji su isto rij ski no si li na šu pro iz vod nju i iz voz. Da se ne za va ra va mo, is klju či vo lo gi kom usit nja va nja i raz bi ja nja sve ga po sto je ćeg na sit ne de lo ve ne mo že mo sti ći da le ko. Iz vo zna sna ga tra ži ukrup-nja va nje. Po ljo pri vre da u iz vo zu ma te ri jal nih do ba ra je je di no su fi ci tar na, ima ve ći iz voz od uvo za 200 do 400 mi li o na do la ra u po sled njim go di na ma, Nje ni ka pa ci te ti u sma nje nju de fi ci ta te ku ćeg bi lan sa su da le ko ve ći, pa se oče ku ju od go vo ri u no voj Stra te gi ji raz vo ja po ljo pri vre de.

• Kon ku rent nost ce le iz vo zne pri vre de uvek će bi ti ak tu el na ka da je u pi ta nju le če nje de fi ci ta te ku ćeg bi lan sa i po rast iz vo za. Ona za vi si od me nadž men ta u pri vred nim dru štvi ma, pa met nog upra vlja nja me ra ma eko nom ske i raz voj ne po li ti ke – po seb no od pro gre sa ka član stvu u EU i što ve ćoj i obo stra no ko ri-snoj sa rad nji sa Ru si jom, SAD, Ki nom, su sed nim, kao i dru gim ze mlja ma. Sa po sto je ćom iz vo znom struk tu rom ni su mo gu ći krup ni ko ra ci, tre ba kre i ra ti no ve iz vo zne pro iz vo de. Ta ko đe je iz u zet no dra go ce no da se for mi ra što vi še iz vo znih kla ste ra ko ji bi do pri ne li po ve ća nju iz vo za i sma nje nju de fi-ci ta te ku ćeg bi lan sa.

Na uvo znoj stra ni tre ba sma nji ti uvoz ro be za po tro šnju, a po ve ća ti uvoz pro iz vod-nih re sur sa, ma da je ak tiv na po zi ci ja na ja ča nju iz vo za zna čaj ni ja i pri hva tlji vi ja. Pre struk tu ri ra nje uvo znih re sur sa mo gu će je kroz raz voj nu stra te gi ju i pri me nu uvo znih me ra i pro ce du ra ko je pri me nju ju i naj ra zvi je ni je ze mlje: is pu nja va nje kri te ri ju ma kva li te ta, pri me na se zon skih ca ri na, pre lev ma na, an ti dam pin ških i kom pen za tor nih po stu pa ka, sve ono što je pro pi sa no u Za ko nu o spolj no tr go vin-skom po slo va nju. Ako na sta nu plat no bi lan sni po re me ća ji, mo ra ju se pri me nji va ti i ri go ro zni je kvan ti ta tiv ne re strik ci je uvo za sa gla sno De vi znom za ko nu, čvr šća kon tro la iz no sa i uno sa de vi za i har ti ja od vred no sti i re gu li sa nje kre dit nih od no-sa sa ino stran stvom. Po treb no je za šti ti ti do ma ći tek stil, na me štaj, ode ću, obu ću, du van, far ma ci ju, he mi ju, ne ke pro iz vo de me ta lo pre ra de i kroz do ra de, ko o pe-ra ci je i po slov ne ali jan se oja ča ti sa rad nju ovih sek to ra sa svet skom pri vre dom. Po što je li be ra li za ci ja neo p hod na za ja ča nje kon ku rent no sti (če li če nja ) pri-vre de i po ve ća nje ži vot nog stan dar da sta nov ni štva, pro tek ci o ni stič ke me re pri me nji va ti sa mo u sek to ri ma gde je nu žno i ono li ko, ko li ko je nu žno.


106

C) KRA TAK OSVRT NA KA PI TAL NI BI LANS

STRANIDUGOVIIako tre nut no Sr bi ja ni je na le stvi ci pre za du že nih ze ma lja, ako se na sta vi sti hi ja u pri vat noj za du že no sti, br zo će to po sta ti. Tač no je da je jav ni dug ili dug, ko ji je ga ran to va la, i ko ji bar po sred no mo ra da ot pla ću je dr ža va 9,4 mi li jar de do la ra, ne-što is pod po lo vi ne ukup nog du ga. Dr ža va upra vlja ovim du gom i oslo bo di la nas je du ga kod MMF-a, što je ve o ma zna čaj no za na šu fi nan sij sku po zi ci ju u sve tu. Tač no je, ta ko dje, da ako se sa mo jav ni dug upo re di sa dru štve nim pro iz vo dom, on je u 2006. iz no sio 34% BDP i po tom kri te ri ju mu bi Sr bi ja bi la me dju ma nje za-du že nim ze mlja ma. Me dju tim, ako se uzmu sva če ti ri kri te ri ju ma za du že no sti ko-je pri me nju je Svet ska ban ka (po seb no kri te ri jum sta nja du ga i go di šnjeg iz vo za) on da se Sr bi ja kod ukup nih za du že nja (ne sa mo dr žav nih) bli ži kri tič noj tač ki.

Za ma kro e ko nom sku sta bil nost, ko ja je sr ce eko no mi je, nje ne sta bil no sti i kon ku rent no sti, va žan je uku pan dug, kroz od nos po nu de i tra žnje na de vi-znom tr ži štu. Da nas ima mo zna čaj ne de vi zne re zer ve i još uvek ima šta da se pro da od imo vi ne. Pla šim se da su tra, na pri mer, za 3-5 go di na ne do dje do po re-me ća ja po nu de i tra žnje de vi za na de vi znom tr ži štu na šte tu po nu de. Ako bi se to de si lo on da pa da ceo kon cept ma kro e ko nom ske sta bi li za ci je, a ze mlja upa da u hi pe rin fla ci ju, stag na ci ju i pad. Zbog to ga je va žno upra vlja nje ukup nim du gom, pa dr ža va ne mo že da pe re ru ke od pri vat nih za du že nja, ne go tre ba da ih ura ču-na va, re gu li še i usme ra va, jer kod tra žnje de vi za za ot pla te stra nih du go va na de vi znom tr ži štu ne će mo mo ći re ći: «Pu šta mo sa mo dr žav ne na lo ge».

Uve ren sam da će dr ža va i da lje pa met no upra vlja ti svo jim du go vi ma i ga ran ci ja-ma, ali da će na ći na či ne da se i pri vat na za du že nja uklo pe u ade kvat ne od no se si ste mat ske po nu de i tra žnje de vi za ka ko bi se lju bo mor no ču va la ma kro e ko nom-ska sta bil nost, kon ver ti bil nost, slo bod na pla ća nja i ni ska in fla ci ja. Sta nov ni štvu tre ba ob ja sni ti da la ko ne gri ze slat ku ja bu ku du go va, jer, kad bu de vra ćao kre-di te mo že iz gu bi tii i ce lu imo vi nu, a Na rod na ban ka tre ba kroz re gu la ti vu da spre či pre te ra na za du že nja ba na ka, iza zva na špe ku la tiv nim ci lje vi ma da se u ino stran stvu jef ti no za du žu ju, pa ista sred stva po vi še stru ko ve ćoj ka ma ti pla si-ra ju na na šem, u ka pi ta lu, glad nom tr ži štu. U ne dav noj ana li zi pro fe so ra Djor dja Dju ki ća vi di se da su kod nas ka ma te sko ro tri pu ta ve će ne go u su sed nim ze mlja-ma.Ni za du ži va nje pred u ze ća ne sme se pre pu sti ti sti hi ji jer je na ša spolj na li kvid nost još uvek krh ka, ne za sni va se na ra stu pro iz vod nje i iz vo za ne go na pro da ji imo vi ne, pri li vu do zna ka i stra nog ka pi ta la, a ne kad i sma nje nju de vi znih re zer vi. Ako se uzmu i pri vat ni du go vi i nji ho ve ot pla te i tu smo na gra ni ci sa ot pla ta ma oko 20% ukup nih iz vo znih pri ho da, što već upo zo ra va i za bri nja va. Uvek tre ba po sta vlja ti pi ta nje šta bi bi lo da is klju či mo sred stva od pri va ti za ci je, ka kvi bi on da bi lan si bi li jer ne daj bo že da se do ži vi si tu a ci ja na de vi znom tr ži štu ko ju smo ne ka da ima li, da de vi ze kao vo da u ba ze nu ko ja ne


107

pri ti če ne go sa mo oti če, br zo ne sta nu, is cr pe se sko ro do po sled njeg do la ra od no-sno evra. A tro še nje de vi znih re zer vi i ne po volj ni (ne ga tiv ni) od no si u pri li vu i od li vu ka pi ta la u pr vim me se ci ma 2007. već da ju upo zo ra va ju će sig na le.

PRILOG

Ta be la 1. Plat ni bi lans Re pu bli ke Sr bi je (iz nos u mi li o ni ma SAD do la ra)1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

I. Te ku će tran sak ci je -1.135 -469 -456 -153 -295 -1.247 -1.420 -2.869 -2.224 -3.656

1. Ro be -1.753 -1.438 -1.244 -1.582 -2.308 -3.226 -4.021 -6.469 -5.290 -6.230

1.1. iz voz f.o.b. 2.610 2.898 1.548 1.645 1.821 2.212 3.319 4.082 4.970 6.486

1.2. uvoz f.o.b. 1) -4.363 -4.336 -2.792 -3.227 -4.129 -5.440 -7.340 -10.551 -10.260 -12.716

2. Uslu ge 296 305 116 141 244 130 202 175 -6 -62

2.1.iz voz 685 738 358 421 614 749 1.039 1.477 1.636 2-107

2.2 uvoz -389 -433 -242 -280 -370 -619 -837 -1.302 -1.642 -2.169

3. Ro ba i uslu ge (1+2) -1.457 -1.133 -1.128 -1.441 -2.064 -3.098 -3.819 -6.294 -5.296 -6.292

3.1. iz voz ro be i uslu ga 3.295 3.636 1.906 2.066 2.435 2.961 4.358 5.559 6.606 8.593

3.2. uvoz ro ba i uslu ga -4.752 -4.769 -3.034 -3.507 -4.499 -6.059 -8.177 -11.853 -11.902 -14.685

4. Do ho dak 24 10 8 -1 6 -73 -136 -216 -324 -395

4.1. Pri ho di 58 56 42 53 48 62 69 80 98 194

4.2. Ras ho di -34 -46 -34 -54 -42 -135 -205 -296 -422 -589

5. Te ku ći tran sfe ri 298 654 665 1.018 1.182 1.428 2.059 3.166 3.067 2.803

5.1. Pri ho di 642 1.013 926 1.302 1.556 1.798 2.499 3.766 3.902 4.355

5.2. Ras ho di -344 -359 -261 -284 -374 -370 -440 -600 -836 -1.5526. Zva nič ni tran sfe ri (donacije) 0 0 0 271 591 496 476 475 329 228II. Ka pi tal ne i fi nan sij-ske tran sak ci je 1.202 229 218 339 786 2.048 2.518 3.089 4.720 9.361

A. Ka pi tal ne tran sak ci je 0 0 0 0 0 0 0 0 0 843B. Fi nan sij ske tran sak-ci je 1.202 229 218 339 786 2.048 2.518 3.089 4.720 8.518

1. Stra ne di rekt ne in ve sti-ci je,ne to 740 113 112 50 165 475 1.365 966 1.550 4.387

2. Port fo lio in ve sti ci-je,ne to3. Sred nje roč ni i du go-roč ni kre di ti,ne to 2) 52 23 14 234 216 680 997 1.560 2.196 2.844

3.1. Ko ri šće nje 122 47 29 245 265 756 1.189 2.171 2.959 5.411

3.2.Ot pla te -70 -24 -15 -11 -49 -76 -192 -611 -761 -2.567Pre vre me ne ot pla te glav-ni ce i ka ma te 0 -1.135

4. Kre di ti da ti ino stran-stvu,ne to 0 -16 41

5. Krat ko roč ni kre di ti i de po zi ti, ne to 3) 229 -35 -37 30 73 158 66 449 439 93

6.Osta lo,ne to 140 83 47 25 622 801 95 68 423 1.158


108

7. Ko mer ci jal ne ban ke 41 45 82 0 -288 -66 -5 46 126 -5III. Gre ške i pro pu-sti,ne to4) -44 170 208 41 -1 127 -177 228 -469 -283

IV. Uku pan bi lans 23 -70 -29 227 502 928 921 448 2.027 5.422V. De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke (po ve-ća nje)5)

-23 70 29 -227 -502 -928 -921 -448 -2.027 -5.422

Od če ga MMF ne to -19 -128 -255 -277 -7 25 660

Iz vor: NBS, Sta ti stič ki bil ten, ja nu ar-fe bru ar, 2007.1) Od 1997. uvoz ro ba je pri ka zan po pa ri te tu f.o.b. u skla du sa me to do lo gi jom MMF-a, sa gla sno

Pri ruč ni ku za sa sta vlja nje plat nog bi lan sa, pe to iz da nje 1993. Ko ri go va nje uvo za ro be po pa ri-te tu c.i.f. /f.o.b.iz vr še no je pre ma pro ce ni RZS , u od no su od 3,1%

2) Uklju če ni kre di ti MMF-a3) Po osno vu krat ko roč nih kre di ta i de po zi ta u 2005.go di ni ko ri go va ni po da ci po me se ci ma za

deo kre di ta i de po zi ta ko ji su se od no si li na pret hod ne go di ne4) Stav ka gre ške i pro pu sti ne to, u pe ri o du 1997-2000 uklju ču je me dju va lut ne pro me ne, krat-

ko roč ne tr go vin ske kre di te i stvar ne gre ške i pro pu ste, a u pe ri o du 2001-2005 krat ko roč ne kre di te i stvar ne gre ške i pro pu ste

5) De vi zne re zer ve NBS i ko mer ci jal nih ba na ka u pe ri o du 1997-2000 da te su sa me dju va lut nim pro me na ma, a u pe ri o du 2001-2005 de vi zne re zer ve NBS i ko mer ci jal nih ba na ka, kao no va de vi zna šted nja, da ti su bez me dju va lut nih pro me na

Ta be la 2. BRU TO DRU ŠTVE NI PRO IZ VOD SR BI JE2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

BDP/mi li o ni US do la ra 9.426,8 10.968 15.075,7 17.720,8 17.500 22.539

Uče šće iz vo za u BDP/% (19) (20) (22) (23) (23) (21)De fi cit plat nog bi lan sa u BDP/% (3,1) (11,4) (9,4) 16,2 12,7 (13)

Iz vor za plat ni bi lans: Sta ti stič ki bil ten NBS, ja nu ar-fe bru ar 2007.Iz vor za BDP: Sta ti stič ki go di šnjak 2006. RZS za 2001., 2002., i 2003. go di nu Za 2004., 2005.go di nu, Sa op šte nje RZS Za 2006.go di nu, na ba zi Sa op šte nja RZS


109

* Ekonomski fakultet, Beograd

Dr De jan Milj ko vić

ZAM KE AK TU EL NE STRA TE GI JE EKO NOM SKE PO LI TI KE

Na slov ovog tek sta mo že či ta o ca na ve sti na uti sak i, da ka ko po gre šan za klju čak, da se on ba vi eko nom skom pri čom ko ja je tre nut no u fo ku su jav no sti, a od no si se na ak tu el ni de fi cit bu dže ta i nje go vo uti caj na sto pu in fla ci je. Te ma, ko ja je ve-o ma eks plo a ti sa na pret hod nih da na, a po sve mu su de ći pred sta vlja će ne pre su šan iz vor po le mi ke sve do pro jek ci je bu dže ta za na red nu 2008. go di nu. Ne, ovo ne će bi ti tekst o ak tu el nim po te zi ma kre a to ra eko nom ske po li ti ke u te ku ćoj go di ni, iako će mo se osvr nu ti na, po mi šlje nju auto ra ovog tek sta, par zna čaj nih te ku-ćih eko nom skih od lu ka i po le mi ka ko je mo gu ima ti da le ko se žne im pli ka ci je na unu tra šnju, a po seb no eks ter nu eko nom sku ne rav no te žu Sr bi je u sred njem ro ku. Tekst ko ji je pred Va ma ba vi se zam ka ma ak tu el ne stra te gi je eko nom ske po li ti ke od 2001. go di ne pa do da na šnjih da na, sa im pli ka ci ja ma na po ten ci jal ni bu du ći raz voj do ga đa ja u Sr bi ji. Na i me, ono što že lim u star tu da ka žem, je ste da u Sr bi ji po sto ji stra te gi ja eko nom ske po li ti ke ko ja ni je me nja na od 2001. go di ne. Vla de su se me nja le, ali ne i stra te gi ja eko nom ske po li ti ke.

U po sto je ćoj stra te gi ji eko nom ske po li ti ke sve je pod re đe no bor bi pro tiv jed nog i naj o pa sni jeg ne pri ja te lja – in fla ci je. Na rav no, lo gič no pi ta nje je ka ko po be di ti ta ko opa snog ne pri ja te lja? Na po čet ku bor be naj moć ni je oruž je pred sta vljao je de vi zni kurs, ko ji je, bu di mo is kre ni, dao zna čaj ne re zul ta te u po be đi va nju ne-pri ja te lja. Tač ni je, po li ti ka de vi znog kur sa kao no mi nal nog si dra pot po mog nu ta re strik tiv nom mo ne tar nom i fi skal nom po li ti kom. Šta pod ra zu me va ta po li ti ka de vi znog kur sa kao no mi nal nog si dra? Naj jed no stav ni je re če no pod ra zu me va fik si ra nje vred no sti na ci o nal ne va lu te pre ma va lu ti u ko ju jav nost ima po ve re nje. U slu ča ju Sr bi je to je pr vo bi la ne mač ka mar ka, a za tim evro na kon uvo đe nja je din stve ne va lu te u okvi ru Evrop ske mo ne tar ne uni je (EMU). Fik si ra nje vred no-sti na ci o nal ne va lu te (di na ra) u od no su na mar ku, a za tim za evro, pod ra zu me va ne pro me nje nu vred nost di na ra u od no su na re per nu va lu tu. Pa zi te, ov de na mer no iz be ga vam ter min sta bil nost i ume sto nje ga ko ri stim ter min ne pro me nje nost. Na-i me, po sto ji raz li ka iz me đu poj mo va sta bil nost na ci o nal ne va lu te i ne pro me nje ne vred no sti na ci o nal ne va lu te. U Sr bi ji se če sto ne pro me nje na vred nost di na ra ili

Dr Dejan Miljković

110

pak ve o ma ma le osci la ci je di na ra pre ma evru, do vo de u kon tekst sta bil no sti na-ci o nal ne va lu te, što je po gre šno. Iza sta bil ne na ci o nal ne va lu te pre vas hod no sto-ji sta bil na na ci o nal na pri vre da sa unu tra šnjom (op ti mal na sto pa ne za po sle no sti, za do vo lja va ju ći pri vred ni rast i raz voj, op ti mal na sto pa in fla ci je itd) i eks ter nom rav no te žom (sta nje u te ku ćem de lu plat nog bi lan sa ko je mo že da se odr ža va bez in ter ven ci ja me ra ma eko nom ske po li ti ke) u sred njem ro ku. Na rav no, da smo mi da le ko od ta kve sta bil no sti, te sto ga ni je ko rekt no za di nar go vo ri ti da ima sta bil-nu vred nost u tre nu ci ma ka da, ustva ri, ima te ma le osci la ci je vred no sti u od no su na re per nu va lu tu. No, vra ti mo se na po li ti ku de vi znog kur sa kao no mi nal nog si dra, tj. na fik si ra nje vred no sti di na ra u od no su na mar ku, a za tim i na evro. Za što smo to ura di li? Od go vor je jed no sta van: obi čan gra đa nin ni je do volj no za-in te re so van, ili pak ni je do volj no eko nom ski obra zo van, da tu ma či in for ma ci je ve za ne za rast in fla ci je, in for ma ci je ve za ne za kre i ra nje nov ča ne ma se, ras ho de i pri ho de u bu dže tu, in for ma ci je ko je bi mu pru ži le od go vor na pi ta nje da li se spro vo di eks pan ziv na mo ne tar na i fi skal na po li ti ka. U vre me nu ko je je za na ma, na šim gra đa ni ma ta kvo zna nje i in te re so va nje ni je ni bi lo po treb no. Oni ni su čak ima li ni po tre bu ni za in for ma ci ja ma iz za vo da za sta ti sti ku u po gle du ra sta in fla ci je, do volj no je bi lo da pra te ve zu iz me đu cr nog de vi znog kur sa i ce na. Na-u či li su na ši gra đa ni da je pro me na de vi znog kur sa isto što i rast de vi znog kur sa zbog ra sta in fla ci je, tj.ce na. Ova ko ste če no zna nje kod ši re po pu la ci je ve o ma je te ško pro me ni ti br zo i u su prot nom prav cu. Sto ga, na po čet ku pro ce sa ma kro e ko-nom ske sta bi li za ci je, ka da je osnov ni i naj va žni ji cilj bor ba pro tiv in fla ci je, ni je do volj no pri me ni ti sa mo re strik tiv nu mo ne tar nu i fi skal nu po li ti ku ka ko bi se in fla ci ja br zo sma nji la i po be di la. Po treb no je sma nji ti sna žna in fla ci o na oče kiv-nja u po pu la ci ji, ko ja su po sle di ca pret hod no ste če nog zna nja u po gle du re la ci je pro me na cr nog de vi znog kur sa i pro me na ce na. I ni smo se mi je di ni se ti li ka ko da po be di mo ta in fla ci o na oče ki va nja, sko ro sve ze mlje u tran zi ci ji (sa iz u zet kom Ma đar ske i Slo ve ni je) pri me ni li su po li ti ku de vi znog kur sa ko ja je pod ra zu me va-la fik si ra nje vred no sti do ma će va lu te za vred nost re per ne va lu te u ko ju gra đa ni ima ju po ve re nje. Ta kva po li ti ka je na po čet ku tran zi ci o nog pro ce sa sa svim oprav-da na i mo gli bi smo čak re ći i po želj na, ali… Da, uvek ima ne ko ` a li` , naš na rod bi do dao `što de voj ci sre ću kva ri` . Pri me na ova kve kon cep ci je kri je pr vu zam ku ak tu el ne stra te gi je eko nom ske po li ti ke na ko ju će se ka sni je na do ve za ti i osta le ko je će u do broj me ri tra si ra ti put Sr bi je u ` bo lju ` i ` sve tli ju ` bu duć nost.

Da vi di mo ko ja je to pr va zam ka, a u ve zi sa po li ti kom de vi znog kur sa, ili ka ko se uobi ča je no ka že – ka ko smo od pri ja te lja stvo ri li lju tog ne pri ja te lja? Pr va zam ka od no si se na vre men ski pe riod pri me ne po li ti ke de vi znog kur sa kao no-mi nal nog si dra. Jed no stav ni je re če no, upa da se u zam ku ako se du go za dr ži ne-pro me nje na vred nost na ci o nal ne va lu te pre ma re per noj stra noj va lu ti, tj. ono što se kod nas ka že ` sta bil nost ` di na ra. Gra fi kon 1. po ka zu je kre ta nje no mi nal nog i re al nog efek tiv nog kur sa di na ra.


111

Gra fi kon 1. No mi nal ni i re al ni efek tiv ni kurs di na ra (1999 – 2007)

Iz vor: Na rod na ban ka Sr bi je i In ter na ti o nal Mo ne tary Fond – IFS On li ne

Vre men ska se ri ja no mi nal nog efek tiv nog kur sa di na ra po ka zu je da smo od ok-to bra 2001. go di ne, pa sve do sre di ne 2003. go di ne, ima li ta ko zva nu sta bil nost di na ra tj. vred nost di na ra se ve o ma ma lo me nja la u od no su na re per nu va lu tu. Ka ko je to mo gu će - zar se vred nost di na ra na de vi znom tr ži štu ni je for mi ra la u skla du sa po nu dom i tra žnjom za de vi za ma, s ob zi rom na to da smo ima li (i da lje ima mo) re žim upra vlja no fluk tu i ra ju ćeg de vi znog kur sa? Mo gu će je jer je pret hod nih go di na (pre vas hod no do sre di ne 2003. go di ne) fin gi ra no tr ži šno for mi ra nje de vi znog kur sa. Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) ima la je mo no pol sku po zi ci ju na de vi znom tr ži štu pri for mi ra nju de vi znog kur sa. Ko ri ste ci fik sing sa sta nak na me đu ban kar skom de vi znom tr ži štu, NBS je mo gla in di rekt no da upra vlja kur som di na ra1. Po li ti ka de vi znog kur sa, pri me nji va na do sre di ne 2003. go di ne, da la je po zi tiv ne re zul ta te u po gle du oba ra nja in fla ci je i, što je jos bo lje, bi la je ve o ma po pu lar na sa po li tič kog aspek ta, po što je umno go me do pri ne la po-ve ća nju ži vot nog stan dar da na šeg sta nov ni štva. Pla te u di na ri ma su ra sle, a ka ko se vred nost di na ra ni je me nja la u od no su na evro, za be le žen je i ve o ma po pu la ran rast pla ta u evri ma.

Pr va zam ka - pre du go ko ri šće nje po li ti ke de vi znog kur sa u ci lju oba ra nja in fla ci je.Dru ga zam ka ve za na je za pr vu zam ku, a od no si se na po li ti ku li be ra li za ci je, ka-ko rob nih, ta ko i fi nan sij skih to ko va. Eko nom ska te o ri ja po dr ža va stav da otva ra-nje eko no mi je za stra ne pro iz vo de stva ra pri ti sak kon ku ren ci je na do ma ćem tr ži-štu, ko ji bi tre ba lo da uti če na sma nje nje in fla ci je. Te o ri ja tu ne gre ši, ali stvar nost

1 Vuč ko vić (2005) da je do bar pri mer ka ko je NBS pu tem ` fik sing sa stan ka ` in di rekt-no upra vlja la de vi znim kur sem.

Dr Dejan Miljković

112

je ne što dru go, i ona ne ka da ne sle di te o ri ju i ne po na ša se u skla du sa njom. Ta ko se de si lo i u na šem slu ča ju. Po li ti ka de vi znog kur sa kao no mi nal nog si dra (fik si ra-nje vred no sti na ci o nal ne va lu te za re per nu va lu tu) pot po mog nu ta re strik tiv nom mo ne tar nom i fi skal nom po li ti kom, uti ca la je na sma nje nje in fla ci je, ali (opet to ali!) sma nje nje in fla ci je na jed no ci fren broj ni je mo gu će (čak i ni je to li ko po želj-no) ostva ri ti u tre nut ku. Sto ga se srp ska pri vre da, a pre vas hod no iz vo ni sek tor, su sreo sa iz ra zi tim gu bit kom kon ku rent no sti. Vre men ska se ri ja in di ka to ra kre-ta nja kon ku ret no sti (re al ni efek tiv ni kurs di na ra – gra fi kon 1.) po ka zu je ose tan gu bi tak kon ku ret no sti do sre di ne 2003. go di ne, da bi se po tom, kao što gra fi kon po ka zu je, kon ku rent nost pre ma glav nim tr go vin skim part ne ri ma i kon ku re ti ma za dr ža la na po sto je ćem ni vou. U tom po čet nom pe ri o du, ka da je to li ko pa da la kon ku rent nost, uz li be ra li zo va ne spolj no tr go vin ske to ko ve, znat no je ra stao i naš de fi cit te ku ceg bi lan sa. Uvo zni ci su do ži ve li pro du že ni me de ni me sec, a iz vo ni ci su vo di li ve li ke bor be da za dr že po sto je će po zi ci je na svet skom tr ži štu.

Dru ga zam ka – li be ra li za ci ja spolj no tr go vin skih to ko va u kom bi na-ci ji sa na ci o nal nim gu bit kom kon ku ret no sti (apre si ja ci ja re al nog efek tiv nog kur sa di na ra)Ono što je još bit ni je, a ret ko se po mi nje u eko nom skim ana li za ma, slo že na si tu-a ci ja u ve zi sa gu bit kom kon ku ret no sti, sna žno i ne ga tiv no je de lo va la na raz voj no vog, po ten ci jal nog iz vo znog sek to ra ko ji bi tre ba lo da po sta ne ge ne ra tor bu du-ćeg pri vred nog ra sta i raz vo ja. Ka ko god bi lo, iz vo zni sek tor je ne ka ko pre ži veo taj pe riod (no vog pri vat nog iz vo znog sek to ra ne ma na vi di ku!), i ta man ka da je iz gle da lo da za nje ga do la ze mir ni ja vre me na, su sreo se sa no vim pro ble mi ma.

Pred po če tak okru glog sto la raz go va ra ju dva pri vred ni ka iz vo ni ka, i je dan od njih sa op šta va raz log svog do la sa ka: ` došao sam da nas da ču jem ka ko je to pro šle go di ne (2006) di nar oja čao u od no su na evro, a sto pa in fla ci je u Sr bi ji bi la za 7-8 pro cent nih po e na ve ća od sto pe in fla ci je u Evrop skoj uni ji (EU) ` - ža le ći se na po sto je ću eko nom sku si tu a ci ju.

I opet je pro blem de vi zni kurs za iz vo zni ke, ali sa da u kom bi na ci ji sa li be ra-li za ci jom fi nan sij skih to ko va, i neo prav da nom sva ko dnev nom po le mi kom oko sto pe in fla ci je ko ja se če sto ko ri sti u dnev no po li tič ke svr he. In te re sant no je da vre men ska se ri ja re al nog efek tiv nog kur sa di na ra ne po ka zu je da lju ten den ci ju po gor ša nja, ali na ža lost ni po bolj ša nja u pret hod nim go di na ma. Gu ver ner NBS g. Je la šić je u pra vu ka da kon sta tu je da se da nas kurs u ve li koj me ri for mi ra pod uti ca jem tr ži šnih fak to ra na de vi znom tr ži štu, i da vred nost di na ra osli ka va upra-vo ta tr ži šna kre ta nja. Je ste, gu ver ner je da nas u pra vu, ali to je kla sič na si tu a ci ja u ko joj, re ci mo, dva te ni se ra raz me nju ju pe de set uda ra ca u jed nom ge mu i ni ko ne mo že da osvo ji poen. Mi ta da mo že mo da kon sta tu je mo da po sto ji rav no te ža u


113

igri te ni se ra, ako za bo ra vi mo da je pre to ga je dan osvo jio dva se ta i u tre ćem vo di 5:0. Pre ma to me, ono što je rav no te ža u da tom tre nut ku vre me na ne zna či da je i rav no te ža u sred njem ro ku. To gu ver ner ni je na po me nuo. No, osta vi mo sta vo ve po stra ni i vra ti mo se na eko nom sku pri ču, onu ko ja da nas stva ra ve li ke pro ble me iz vo zni ci ma. Bor ba pro tiv in fla ci je opet je u ko re nu pro ble ma ko ji za da je ve li ke ne vo lje srp skom iz vo znom sek to ru. I ako je ni vo de vi znog kur sa u pr vim go di na-ma ma kro e ko nom ske sta bi li za ci je ko ri šćen kao in stru ment za oba ra nje in fla ci je, (sa neo spor nim ne ga tiv nim efek ti ma u vi du gu bit ka kon ku ret no sti), da nas mo že-mo kon sta to va ti da je ni vo de vi znog kur sa plan ska po sle di ca (re zul tat) na stav ka bor be pro tiv in fla ci je, sa zna čaj nim ne ga tiv nim efek ti ma na fi nan sij ski re zul tat iz vo znog sek to ra.

Od stu pa nje za ne ko li ko pro cet nih po e na te ku će sto pe in fla ci je od pro jek to va ne sto pe in fla ci je, na ža lost, u ve li koj me ri se ko ri sti kao sna žan dnev no-po li tič ki ar gu ment u bor bi iz me đu po zi ci je i opo zi ci je. Jav na po tro šnja se is ka zu je kao glav ni kri vac ko ji ne pre sta no spre ča va ko nač ni po raz in fla ci je, te sto ga mo ne-tar na po li ti ka mo ra na se be da pre u zme naj ve ći te ret bor be pro tiv „opa snog” ne-pri ja te lja ko ji je već na ni vou jed no ci fre ne in fla ci je. Da, a ka ko se to mo ne tar na po li ti ka bo ri?

Pi taj te eko nom ske ana li ti ča re da vam ob ja sne tu fra pant nu raz li ku iz me đu sto pe in fla ci je od 8, 9 i 11% na go di šnjem ni vou. Ko li ko ta raz li ka ` ne ga tiv no ` uti če na pri vred nu ak tiv nost Sr bi je? (Na rav no, re to rič ko pi ta nje!)

Na rav no, pri me nom me ra re strik tiv ne mo ne tar ne po li ti ke. Ali, s ob zi rom na to, da se u po sled nje dve go di ne NBS u naj ve ćoj me ri osla nja na ope ra ci je na otvo-re nom tr ži štu, tj. re po ope ra ci je, pri me na re strik tiv ne mo ne tar ne po li ti ke pod ra-zu me va rast re fe rent ne ka mat ne sto pe na re po ope ra ci je. I ta ko smo mi kra jem pro šle go di ne (2006. go di ne) do se gli ni vo re fe rent ne ka mat ne sto pe od oko 20%. Vi si na re fe rent ne ka mat ne sto pe osli ka va ste pen re strik tiv no sti mo ne tar ne po li-ti ke, ko ja se mo že upo re di ti sa si tu a ci jom u ko joj Mar ko Kra lje vić ce di vo du iz su ve dre no vi ne. Iako ta kva vi si na ka mat ne sto pe ima ne ga tiv ne efek te na rast pri-vred ne ak tiv no sti (da le ko ve ći od od stu pa nja te ku će in fla ci je od pro jek to va ne), oni su sa aspek ta iz vo znog sek to ra ma nje bit ni od uti ca ja na kre ta nje de vi znog kur sa. Ak ci ja Na rod ne ban ke Sr bi je, u vi du po ve ća nja re fe rent ne ka mat ne sto pe na re po ope ra ci je, uklju ču je u igru po slov ne ban ke, ko je u ku po vi ni re po har ti ja od vred no sti vi de mo guć nost ostva ri va nja ogrom ne za ra de. Na i me, usled vi so ke ka mat ne sto pe i po čet ne ne pro me nje ne vred no sti di na ra („sta bil no sti” di na ra), po slov ne ban ke mo gu da ra ču na ju na pri lič no vi so ke za ra de u krat kom ro ku. Po-slov ne ban ke ko je su u ve ćin skom vla sni štvu stra nog ka pi ta la usled fi nan sij ske li-be ra li za ci je, ko ri ste mo guć nost da „upum pa va ju” do dat ni ka pi tal iz ino stran stva u ku po vi nu re po har ti ja od vred no sti Na rod ne ban ke Sr bi je. I igra po či nje, ula-

Dr Dejan Miljković

114

zak ka pi ta la iz ino stran stva vr ši sna žan pri ti sak na ja ča nje di na ra na de vi znom tr ži štu. Ako NBS po ku ša da spre či ja ča nje di na ra, on da ona in ter ven ci jom kroz ot kup stra ne va lu te na de vi znom tr ži štu kre i ra do dat nu fi nan sij sku li kvid nost u si ste mu. Po ve ća nje fi nan sij ske li kvid no sti je su prot no in ten ci ji NBS sa sta no vi šta sma nje nja in fla ci je, jer do dat na li kvid nost mo že uti ca ti na rast in fla ci je. Sto ga Na rod na ban ka mo ra fi nan sij sko tr ži šte da oslo bo di od vi ška li kvid no sti. A ka ko to či ni? Na rav no, pro da jom re po har ti ja od vred no sti i po ve ća njem re fe rent ne ka-mat ne sto pe. Ova kva igra iz me đu NBS i po slov nih ba na ka ni je igra u ko joj obe stra ne do bi ja ju. NBS tr pi znat ne gu bit ke u ra zli ci iz me đu ka mat ne sto pe po ko joj NBS pla si ra ot ku plje ne de vi ze i ka mat ne sto pe ko ju nu di u okvi ru re po ope ra ci ja. Za to se NBS po ste pe no po vla či iz igre, a to zna či da usled kon ti nu i ra nog ula ska ka pi ta la iz ino stran stva di nar po ste pe no ja ča u od no su na evro. I eto, ka ko bor ba pro tiv in fla ci je, ko ja u po sled njoj in stan ci do pri no si ja ča nju di na ra, ne ga tiv no uti če na fi nan sij ski re zul tat iz vo znog sek to ra. Kon ku rent nost se ne po gor ša va zna čaj no (vi de ti se ri ju re al nog efek tiv nog kur sa di na ra u po sled nje dve go di ne - gra fi kon 1.), ali iz vo zni sek tor tr pi znat ne ne ga tiv ne fi nan sij ske po sle di ce usled apre si ja ci je di na ra. Da li mo ne tar na po li ti ka pre te ru je u bor bi pro tiv in fla ci je? Ko-ri stim reč pre te ru je, mo žda i su vi še me ka no ( za me ri će mi ne ko), jer u sta bil nim ze mlja ma ka da se re fe rent na ka mat na sto pa pro me ni za po la pro cent na po e na, on da to pred sta vlja ozbi ljan sig nal za uče sni ke na fi nan sij skom tr ži štu. Pro me na re fe rent ne ka mat ne sto pe u Sr bi ji sa oko 20% kra jem 2006. go di ne na 9.5% sre di-nom 2007. go di ne, mo že da su ge ri ra da smo ma lo pro ma ši li u vo đe nju mo ne tar ne po li ti ke, a sva ka ko nas vra ća na pri ču o Kra lje vi ću Mar ku i su voj dre no vi ni.

Tre ća zam ka – li be ra li za ci ja fi nan sij skih to ko va u sa dej stvu sa re strik tiv nom mo ne tar nom po li ti kom ko ja je u funk ci ji kon stant ne bor be pro tiv opa kog ne pri ja te lja - in fla ci je

Da li je ne ko znao da će mo upa sti u po me nu te zam ke? Uz to pi ta nje tre ba raz mi-sli ti i o stra nim di rekt nim in ve sti to ri ma. Stal no se po mi nje ve li ki ri zik ula ga nja u Sr bi ju, i to se pred sta vlja kao je dan od fak to ra ko ji uti če na ne do vo ljan pri liv in ve sti ci ja u Sr bi ju. Zar taj ri zik ni je po sto jao ili je bio ma nji 2001. i 2002. go di ne ka da je bi la na va la na ku po vi nu na ših po slov nih ba na ka. Na rav no da ni je, ni ti su ban ke ku po va ne iz lju ba vi i al tru i stič kih po bu da u ci lju raz vi ja nja fi nan sij skog si ste ma u Sr bi ji. Eko no mi ja ne po zna je ka te go ri ju lju ba vi!

Vra ti mo se na sa da šnji vre men ski tre nu tak i ak tu el nu po le mi ku oko pro jek ci je bu dže ta za 2007. go di nu. Na kon do no še nja bu dže ta kra jem ju na 2007. go di ne usle dio je oštar na pad ve ći ne eko nom skih ana li ti ča ra u prav cu ne ga tiv nih efe ka-ta pro jek to va nog de fi ci ta bu dže ta na rast sto pe in fla ci je do kra ja 2007. go di ne.


115

Ta ko se ni je mno go to ga do go di lo, a „pro ro ci” se već nad me ću u pro ce na ma ko-li ko će pro jek to va na bu džet ska po tro šnja ne ga tiv no de lo va ti na rast in fla ci je. Na pr vi po gled to mo že da zna či da je fi skal na po li ti ka za u ze la no vi kurs u od no su na pret hod nu 2006. go di nu, i da je do šlo do bla gog opu šta nja. Me đu tim, ako pa-žlji vo po gle da mo pri hod nu i ras hod nu stra nu bu dže ta, vi de će mo da je bu dže tom pro jek to van pri mar ni su fi cit od oko 1.2% u od no su na bru to do ma ći pro iz vod. Pri mar ni su fi cit pod ra zu me va da su pri ho di u bu dže tu ve ći od ras ho da bu dže ta, s tim da ras ho di u bu dže tu ne sa dr že fi nan sij ska sred stva na me nje na za fi nan si ra-nje oba ve za Sr bi je pre ma po ve ri o ci ma na osno vu du ga. U 2006. go di ni pri mar ni su fi cit je iz no sio oko 4%, a u 2005. go di ni oko 1.5% u od no su na bru to do ma ći pro iz vod. In for ma ci ja o pri mar nom su fi ci tu je ve o ma bit na sa sta no vi šta odr ži-vo sti fi skal ne po li ti ke u sred njem ro ku. Iden ti tet 1. nam upra vo osli ka va re la ci ju iz me đu re al ne kamt ne sto pe (i), re al nog ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da (∆y/y), jav nog du ga (JD) i pri mar nog bu dže ta (gp).

(1)

Na osno vu iden ti te ta 1, la ko mo že da se za klju či da odr ži vost fi skal ne po li ti ke u sred njem ro ku pod ra zu me va ostva ri va nje pri mar nog su fi ci ta u si tu a ci ji ka da je re al na ka mat na sto pa ve ća od re al ne sto pe ra sta bru to do ma ćeg pro iz vo da. Ako upo re di mo ni vo re la ne ka mat ne sto pe, re al nog bru to do ma ćeg pro iz vo da i ni vo pri mar nog su fi ci ta u pret hod nim go di na ma, on da mo že mo da za klju či mo da se Sr bi ja na la zi na odr ži vom pu tu i da je pro jek ci ja u skla du sa ci lje vi ma u po gle-du sma nje nja jav nog du ga u od no su na bru to do ma ći pro iz vod. Sa tog aspek ta gle da no, sko ro sam si gu ran da je Me đu na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) „ba cio” po gled na te ku ći bu džet. Gde je on da pro blem sa bu dže tom ko ji eska li ra vru ćom po le mi kom u po gle du in fla ci je? Pro blem je pro na đen u ra stu pla ta! Da, ma te ma-tič ki po sma tra no, mo žda bi smo i mo gli da pro na đe mo ka u za li tet iz me đu ra sta pla ta i in fla ci je, ali ka ko to da se ob ja sni maj ci ko ja ra di kao na stav nik u pro sve ti, ka ko to ob ja sni ti pri ja te lju ko ji ra di kao le kar u bol ni ci, ka ko da im se ob ja sni da rast nji ho vih pla ta gu ra in fla ci ju ka da oni ve ći deo svo jih za ra da tro še na eg zi-sten ci jal ne po tre be! Bi ću iskren, i se bi te ško mo gu da ob ja snim, jer sva ko ju tro po sma tram gru pu od 50-tak lju di ko ji se ti ska ju oko san du če ta u ko jem se na la ze dnev ne no vi ne „24 ča sa” ko je se bes plat no de le. Pre sam sklon da tvr dim da ni vo pla ta u evri ma ko ji je po sle di ca pr ve zam ke, mo že da uti če na rast in fla ci je, jer na osno vu to ga i pret hod no po me nu te oso be mo gu da uzmu kre dit kod po slov nih ba na ka i da po ve ća ju svo ju po tro šnju. No, ta da ni su u pi ta nju sa mo za ra de za po-sle nih u jav nom sek to ru, već su u pi ta nju za ra de svih za po sle nih u Sr bi ji. Ka kva uop šte bi la oštra kri ti ka bu dže ta sa sta no vi šta nje go vog uti ca ja na in fla ci ju, vr lo la ko mo že do pri ne ti ak ci ji mo ne tar nih vla sti u vi du ra sta re fe rent ne ka mat ne sto-

Dr Dejan Miljković

116

pe (ta kvi na go ve šta ji već po sto je), što zna či da se iz vo znom sek to ru lo še pi še s ob zi rom na to, da se Na rod na ban ka Sr bi je po vla či sa „fik sing sa stan ka”.

Ako bi tre ba lo da se iz vu če od re đe ni za klju čak iz sve ga što je pret hod no na pi-sa no, on da bih mo gao da kon sta tu jem da eks ter na ne rav no te ža i iz vo zni sek tor pla ća ju tre nut no naj ve ću ce nu u na ci o nal noj bor bi pro tiv in fla ci je.

Me đu tim, pi ta nje je ka da je ne pri ja telj po be đen? Ko ja je to sto pa in fla ci je ko ja bi bi la op ti mal na u Sr bi ji sa sta no vi šta pri vred nog ra sta i ne za po sle no sti? Da li je to sto pa in fla ci je na osno vu kri te ri ju ma iz Ma strih ta? Mno go je pi ta nja ko ja tra-že da le ko vi še vre me na i tru da ka ko bi se na sva od go vo ri lo. No, ovom pri li kom že lim ukrat ko da uka žem na još jed nu zam ku u ko ju, na svu mo ju sre ću, te ško i spo ro upa da mo, ali ne za to što mi to že li mo već za to što nas spolj ni fak tor ogra-ni ča va. Zam ka se od no si na op štu hip no zu da je put ka Evrop skoj uni ji (ne mam ni šta pro tiv evrop skih stan dar da i vred no sti), a pre vas hod no mi slim na Evrop sku mo ne tar nu uni ju (EMU), je di ni put ko jim bi tre ba lo ho di ti. Put ka EMU je kla-si čan ula zak u no vi re gi o nal ni zlat ni stan dard. Me đu na rod ni mo ne tar ni si stem po zna je is ku stva ovog si ste ma u pret hod nom vre men skom pe ri o du, pre vas hod no u pe ri o du I i II svet skog ra ta. Ono što je po en ta, i što že lim da is tak nem, je ste da se si stem od li ko vao zna čaj nom asi me tri jom iz me đu bo ga tih i si ro ma šnih ze-ma lja, ko ja je po seb no do la zi la do iz ra ža ja u pe ri o di ma de fla tor nog pri la go đa va-nja. Ka da su ze mlje mo ra le da pri me ne re strik tiv nu fi skal nu po li ti ku, i pa siv no pri hva te re strik tiv nu mo ne tar nu po li ti ku, u ci lju ot kla nja nja eks ter ne rav no te že (ko ja je da nas po seb no iz ra že na u Sr bi ji kroz de fi cit te ku ćeg bi lan sa), tro ško vi ta kvog pri la go đa va nja u vi du sma nje nja pri vred nog ra sta i po ve ća nja ne za po sle-no sti da le ko su bi li ve ći u ma nje raz vi je nim ze mlja ma. „Do bra” si tu a ci ja za Sr-bi ju je ta, što mi već ne ko li ko go di na tre ni ra mo za bu du ći raz voj do ga đa ja ka da se pri bli ži mo Evrop skoj mo ne tar noj uni ji. Pri me nju je mo re strik tiv nu mo ne tar nu i fi skal nu po li ti ku kao pri pre ma za ono što nas tek če ka. U ci lju po tvr de ovih sta vo va na ve šću pri mer Slo ve ni je ko ja je 1.ja nu a ra 2007. go di ne ušla u EMU. Iz ta be le 1 mo že se vi de ti da Slo ve ni ja ima de fi cit u te ku ćem de lu plat nog bi lan sa sa sko ro svim ze mlja ma EMU12. Eko nom ski me ha ni zmi unu tar EMU auto mat ski pod ra zu me va ju da bi Slo ve ni ja mo ra la da kre ne u pro ces de fla tor nog pri la go-đa va nja (re strik tiv na fi skal na po li ti ka) ka ko bi ot klo ni la eks ter nu ne rav no te žu. No, Slo ve ni ja ne ma još uvek po tre bu da pri me ni ta ko ne po pu lar ne me re. Za što? Od go vor će mo po no vo po tra ži ti u ta be li 1 i vi de će mo da Slo ve ni ja svoj de fi cit sa ze mlja ma EMU12, „pe gla” su fi ci tom ko ji ostva ru je sa osta lim evrop skim ze mlja-ma (i Sr bi ja je me đu nji ma). Pro sto gle da no, ne tre ba bi ti ve li ki ge ni je da se usta-no vi da ze mlje ko je te že ula sku u EMU tre nut no „fi nan si ra ju” funk ci o ni sa nje EMU. Na rav no, mi smo jed na od po sled njih ka ri ka u lan cu, i u tre nut ku ka da se pri bli ži mo ula sku, ne će mo ima ti si tu a ci ju kao i Slo ve ni ja, da mo že mo naš de fi cit te ku ćeg bi lan sa da „pe gla mo” sa ne kim tre ćim ze mlja ma. Mi će mo ta da mo ra ti da pri me ni mo oštru re strik tiv nu fi skal nu po li ti ku, ko ja će ima ti za cilj da kroz


117

oba ra nje in fla ci je is pod ni voa EMU, po bolj ša kon ku ret nost i ne u tra li še de fi cit te-ku ćeg bi lan sa. To će sva ka ko ima ti ne ga tiv ne efek te na rast ne za po sle no sti i pad pri vred ne ak tiv no sti.

Ta be la 1. Te ku ći bi lans Slo ve ni je – iza bra ne ze mlje u mi li o ni ma evra

2003 2004 2005

Ukup no EU -838.8 -2177 -1902Austri ja -238.5 -905.3 -781.6Bel gi ja -18 -92.3 -156.7Fran cu ska -566 -301.5 21.9Ita li ja -377.4 -613.3 -760.3Ne mač ka 627.1 302.3 175.9Ho lan di ja -30.6 -283.5 -330.1Špa ni ja -71.9 -172.4 -214.1Osta le Evr. ze mlje 1275 1565 1586.4Bo sna i Her ce go vi na 370.2 302 282.2Hr vat ska 403.7 481 494.1Sr bi ja 254.9 318.9 329.8Ma ke do ni ja 126.5 106 120.2Iz vor: Cen tral na ban ka Slo ve ni je

Stra te gij sko raz mi šlja nje pod ra zu me va lo bi da Sr bi ja sa sta no vi šta to ko va spolj-no tr go vin skih in te re sa mo ra zna čaj ni je da pro me ni smer u prav cu Ru si je, Ki ne, Azi je...

Znam da ovim sta vom ri zi ku jem da me po sta ve u kon tekst pro šlih vre me na, i da u po sto je ćoj bi po lar noj Sr bi ji sva ka ko mo gu bi ti svr stan uz pol ra di ka la. Ali, ne ka, pri hva tam taj ri zik jer on da ra di ka li ima ju ve li ki uti caj i u EMU, a i u Ame ri ci. Po gle daj te to ko ve nji ho vih eko nom skih in te re sa, oni idu upra vo u prav cu po menu tih tr ži šta.

LI TE RA TU RA:

Vuč ko vić, V. (2005) “De vi zno tr ži šte u Sr bi ji i kurs di na ra”, MAT 3/2005, Eko-nom ski in sti tut.


119

* Ekonomski fakultet, Beograd

Prof. dr Je le na Ko zo ma ra*

PO SLE DI CE PRI ME NE NO VOG SRP SKOG ZA KO NA O SPOLJ NO TR GO VIN SKOM PO SLO VA NJU

Uvod

Po sle dve go di ne od stu pa nja na sna gu Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju (2005.go di ne), po tvr di le su se na še sum nje u nje go vu pri men lji vost u prak si, ja-sno iz re če ne 19.10.2004. go di ne, to kom struč ne ras pra ve o na cr tu tog Za ko na, odr ža ne na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du.

Na ma na Eko nom skom fa kul te tu, ko ji se ba vi mo sek to rom spolj ne tr go vi ne, sa-vest je mir na ima ju ći u vi du da smo ok to bra 2004. go di ne upu ti li do pis Mi ni star-stvu za eko nom ske od no se sa ino stran stvom sa za ključ ci ma struč ne ras pra ve odr ža ne na Eko nom skom fa kul te tu i pri med ba ma ko je oči gled no ni su uva že ne. Mi smo ta da hi po te tič ki obra zlo ži li ka kve po sle di ce za spolj nu tr go vi nu Sr bi je mo gu na sta ti uko li ko se ova ko pred lo že ni za kon usvo ji.

Tvor ci Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju To mi slav Raj če vić i iz ve sni go-spo din Je kić) bi li su ujed no i nje go vi naj že šći pro mo te ri i za go vor ni ci. Pod ide-jom oslo ba đa nja spolj ne tr go vi ne Sr bi je i nje ne da lje li be ra li za ci je i uskla đi va nja sa pro pi si ma Evrop ske uni je i Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, dr že ći se is klju či-vo svo jih shva ta nja i ube đe nja, kre i ra li su naj lo ši ji Za kon o spolj no tr go vin skom po slo va nju ikad vi đen u Sr bi ji. Pri to me su pri med be kom pe tent nih eko no mi sta i prav ni ka na ova kav na crt Za ko na, iz ne se ne to kom jav ne ras pra ve, uglav nom ig-no ri sa ne. Ili, još in te re sant ni je, od go vor ova dva pro mo te ra i kre a to ra Za ko na bio je: Ne bri ni te, to će bi ti re še no Za ko nom o de vi znom po slo va nju. Zna či, do no si se je dan za kon (Za kon o spolj no tr go vin skom po slo va nju), a oče ku je se da nje go ve manj ka vo sti re ši dru gi za kon (Za kon o de vi znom po slo va nju).

Dve go di ne po usva ja nju Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju i nje go voj pri me ni u prak si spolj ne tr go vi ne Sr bi je, na še hi po te ze su se uglav nom po tvr di le. Srp ski pri vred ni ci ma sov no bi va ju iz ne na đe ni da je po sao ko ji su za klju či li sa

Prof. dr Jelena Kozomara

120

stra nim part ne rom i ko ji je uvek imao tret man spolj no tr go vin skog po sla zbog od-red bi ovog Za ko na bi va pro gla šen po slom unu tra šnjeg pro me ta, i obr nu to.

Ali, ako se spolj no tr go vin ski po sao de kre tom, od no sno Za ko nom pro gla si po-slom unu tra šnjeg pro me ta, on da će za nje ga va ži ti pro pi si ko ji re gu li šu unu tra šnji plat ni pro met. I svi su se u pr vom mo men tu na da li da će se re še nje na ći u do no-še nju no vog Za ko na o de vi znom po slo va nju. Ti me je stvo re na ilu zi ja da će do no-še njem no vog Za ko na o de vi znom po slo va nju bi ti re šen pro blem ini ci ran lo šim od red ba ma Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju. S dru ge stra ne, Za kon o de vi znom po slo va nju ni je ča rob ni šta pić ko jim bi ne sta li pro ble mi u spolj no tr go-vin skoj prak si, a ko je je iza zvao loš spolj no tr go vin ski za kon.

Uka za će mo na su štin ske pri med be i po gu ban uti caj po je di nih za kon skih od red bi Za ko na na spolj no tr go vin ske tran sak ci je i po lo žaj pred u ze ća u Sr bi ji.

1. De fi ni ci ja me đu na rod nog ka rak te ra pro me ta ro be i uslu ge

Od red be Za ko na o spolj no tr go vi skom po slo va nju ko ji ma je de fi ni san spolj no tr go-vin ski po sao su kon fu zne, ne do re če ne, ne ja sne i u kon tra dik ci ji sa va že ćim re gu-la ti va ma evrop skog pri vred nog pro sto ra i Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je.

Čla nom 2 tog Za ko na spolj na tr go vi na je de fi ni sa na kao pre ko gra nič ni pro met ro be i uslu ge, što zna či da uko li ko ne ma pre la ska ro be pre ko gra ni ce ili kre ta nja uslu ge pre ko gra ni ce – ne ma ni spolj no tr go vin skog po sla.

Ova de fi ni ci ja je sa mo po tvr đe na čla nom 14, u ko me se ka že da je iz voz iz no še-nje, sla nje, od no sno is po ru ka ro be sa te ri to ri je Sr bi je na te ri to ri ju dru ge dr ža ve. Obr nu to va ži za uvoz.

Po sle di ca po što va nja ove za kon ske od red be vo di sma nje nju bro ja po slo va ko ji ima ju od red ni cu me đu na rod ni i po sta ju po slo vi unu tra šnjeg pro me ta. Kon ver zi ja spolj no tr go vin skog po sla u po sao unu tra šnjeg rob nog pro me ta, na ma kro ni vou, vo di pa du de vi znog pri li va i po ra stu ce na iz vo za, od no sno ce nov noj ne kon ku-rent no sti iz vo za.

Opi sa će mo škol ski pri mer iz vo znih tran sak ci ja, ko je to je su, i po evrop skom za ko no dav stvu (Beč ka Kon ven ci ja) i po spo ra zu mi ma Svet ske tr go vin ske or ga ni-za ci je, a naš Za kon o spolj no tr go vin skom po slo va nju ove iz vo zne po slo ve kon ver-tu je u po slo ve unu tra šnje tr go vi ne.


121

Pr vi pri mer se od no si na ugo vor za klju čen iz me đu srp ske fir me i ino stra ne fir-me o pru ža nju uslu ge in stra noj fir mi na te ri to ri ji Sr bi je. Po što po Za ko nu o spolj-no tr go vin skom po slo va nju, uslu ga ne pre la zi gra ni cu, po sao ne ma me đu na rod ni ka rak ter, te ne pred sta vlja iz voz uslu ge iz Sr bi je. Za to, uče sni ci u ovom po slu tra-že spas u Za ko nu o de vi znom po slo va nju. Na rav no, ovaj za kon sa mo po tvr đu je da je reč o po slu un tra šnjeg plat nog pro me ta, ko ji pod ra zu me va na pla tu u do ma-ćoj, a ne u stra noj va lu ti (ka ko je je pru ža lac uslu ge oče ki vao). Po što je, spolj no tr-go vin ska tran sak ci ja shod no čla nu 2 i čla nu 14 Za ko na o spolj no tr go vin skom po-slo va nju oči gled no pre tvo re na u tran sak ci ju unu tra šnjeg plat nog pro me ta, na šeg iz vo zni ka (ko ji je ka sno shva tio da to ni je) če ka još iz ne na đe nja. Mo ra da pla ti PDV (po rez na do da tu vred nost), ko ji ina če, kao iz vo znik ne bi pla tio.

Dru gi pri mer su ugo vo ri za klju če ni sa stra nim part ne rom o iz vo zu ro be ko ja ne pre la zi gra nič nu li ni ju. Ova ka te go ri ja iz vo za pod ra zu me va ugo vor iz me đu fir me sa te ri to ri je Sr bi je i fir me iz ino stran stva, pri če mu ino stra na fir ma že li i usme ra va is po ru ku ro be na te ri to ri ju Sr bi je. Ako se ova kav ugo vor za klju či, opet smo u si tu a ci ji da on, shod no pret hod no po me nu tim čla no vi ma Za ko na, po sta je ugo vor unu tra šnjeg ka rak te ra od no sno pro me ta, ta ko da iz vo znik svo ju is po ru ku ne mo že da na pla ti u de vi za ma, a mo ra da pla ti i PDV jer je na knad no sa znao da je za klju čio ugo vor unu tra šnjeg rob nog pro me ta, a ne spolj no tr go vin ski ugo vor.

Ka ko bi ovi po slov ni pri me ri bi li tre ti ra ni u Evro pi i sve tu?

a. Evro paPod se ća mo da je 1980. go di ne u Be ču odr ža na Kon fe ren ci ja UN o ugo vo ri ma o me đu na rod noj pro da ji ro be i da je ta da usvo je na Kon ven ci ja o me đu na rod noj pro da ji ro be. Svi pot pi sni ci ove kon ven ci je su se sa gla si li da se za me đu na rod ni ka rak ter pro da je pri me nju je su bjek tiv ni kri te ri jum, pre ma ko me se me đu na rod ni ka rak ter pro da je od re đu je is klju či vo na osno vu se di šta ugo vor nih stra na.

Beč ka kon ven ci ja je stu pi la na sna gu 1. ja nu a ra 1988. go di ne, a u na šoj ze mlji je ra ti fi ko va na ta ko đe 1988. go di ne. Do 2005. go di ne ovu kon ven ci ju je ra ti fi ko va lo pre ko 50 ze ma lja. U okvi ru Evrop ske uni je to ni su uči ni le sa mo tri dr ža ve.

b. Svet ska tr go vin ska or ga ni za ci ja (STO)Da Svet ska tr go vin ska or ga ni za ci ja ta ko đe pri me nju je su bjek tiv ni kri te ri jum (to zna či kri te ri jum Beč ke kon ven ci je), vi di mo iz de fi ni ci je ka te go ri ja me đu na rod ne tr go vi ne uslu ga ma ko je ona svo jim Spo ra zu mom o me đu na rod noj tr go vi ni uslu-ga ma de li na:

Prof. dr Jelena Kozomara

122

1. Uslu ge ko je se sa te ri to ri je jed ne ze mlje pru ža ju na te ri to ri ju dru ge ze mlje;2. Uslu ge ko je se na te ri to ri ji jed ne ze mlje pru ža ju ko ri sni ci ma iz dru ge ze mlje

(npr. kon sul tant ske, tu ri stič ke);3. Uslu ge ko je se obez be đu ju ko mer ci jal nim pri su stvom pri vred nih su bje ka ta

jed ne ze mlje na te ri to ri ji dru ge ze mlje. (ban kar ske, špe di ter ske,sa o bra ćaj ne, osi gu ra nja);

4. Uslu ge ko je pru ža ju fi zič ka li ca, dr ža vlja ni jed ne ze mlje na te ri to ri ji dru ge ze mlje.

Pri me ću je mo da je naš Za kon o spolj no tr go vin skom po slo va nju u su prot no sti sa ta ko de fi ni sa nim me đu na rod nim pro me tom uslu ga po što on 50% ovih uslu ga, a pre sve ga uslu gu pod tač kom dva, opi sa nu u na šem pri me ru, ja sno svr sta va u uslu ge unu tra šnjeg pro me ta.

Iako za ko no da vac tvr di u čla nu 1 Za ko na da mu je cilj har mo ni za ci ja prav ne re gu la ti ve spolj ne tr go vi ne Sr bi je sa Evro pom i sve tom, ima se uti sak da ni je naj-bo lje pro u čio re a li za ci ju to ga ci lja. Za to is ti če mo i pred la že mo sle de će:

a) Ko rekt na pri me na Beč ke kon ven ci je i evrop skog pri stu pa bi zna či la iz me nu po sto je ćih čla no va 2 i 14 Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju, a ko ji se ti ču de fi ni ci je spolj no tr go vin skog po sla.

b ) Spolj no tr go vin ski po sao tre ba de fi ni sa ti kao pro met ro be i uslu ga iz me đu pred u ze ća i dru gih prav nih li ca sa se di štem u Sr bi ji i stra nih prav nih i fi zič kih li ca.

2. Li ca u spolj no tr go vin skom po slo va nju

Čla no vi ma 3, 7 i 15 Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju de fi ni sa na su li ca, od no sno uče sni ci u spolj no tr go vin skom po slo va nju Sr bi je, i to mo gu bi ti:

1. do ma ća prav na i fi zič ka li ca;2. stra na prav na i fi zič ka li ca;3. pred u zet ni ci.

Tre ba ima ti u vi du da stra na fir ma ko ja se re gi stru je na te ri to ri ji Sr bi je ima sta tus do ma ćeg prav nog li ca i na osno vu to ga pri rod no je da ima na ci o nal ni tret man. Ta kva fir ma mo že da oba vlja sve rad nje pa i uvo zno-iz vo zne tran sak ci je, jer je sa prav nog sta no vi šta reč o do ma ćoj fir mi.

Me đu tim, od red bom čla na 15 ovog Za ko na stra nim li ci ma je dat na ci o nal ni tret-man (i prav nim i fi zič kim) ko ja sa te ri to ri je Sr bi je iz vo ze ro bu ili na te ri to ri ju Sr bi je uvo ze ro bu. Ovo zna či da su svi stra ni re zi den ti re gi stro va ni ši rom sve ta


123

na svo jim te ri to ri ja ma iz jed na če ni po sve mu sa fir ma ma re gi stro va nim u Sr bi ji. Ne ve ro vat no je da se ova či nje ni ca pot pu no pre vi đa pa se po sta vlja pi ta nje šta to u prak si zna či? Od go vor je da ove fir me ima ju ista pra va kao i do ma će fir me, ali i oba ve ze. Uzmi mo sa mo slu čaj na pla te PDV i ca rin skog du ga od ta kve stra ne fir me, ali ne sa mo fir me, već i fi zič kog li ca, ino stra nog dr ža vlja na.

Mo ra mo pri me ti ti da su do ma će fir me u si ste mu PDV i da pri li kom iz vo za i uvo-za mo ra ju od go vo ri ti oba ve za ma po ovoj osno vi. Ako stra na fir ma vr ši uvoz u Sr bi ju ka ko re ša va mo pi ta nje PDV kod na pla te ca rin skog du ga?

Ka ko da se pri mo ra stra ni re zi dent ko ji iz vo zi ro bu srp ske fir me (u ulo zi ko mi si o-na ra), a de vi ze po osno vu iz vo za do la ze na nje gov ra čun u ino stran stvu, da po štu-je od red bu o ras po re du de vi znog pri li va na fir me či ju je ro bu iz vo zio, ili od red bu o oba ve zi na pla te iz ve ze ne ro be u ro ku od 180 da na?

Sma tra mo da čl. 3, 7, 15 Za ko na mo ra ju pre tr pe ti iz me nu, či me bi i de fi ni ci ja li ca ko ja mo gu oba vlja ti iz voz iz Sr bi je i uvoz u Sr bi ju, ob u hva ti la sa mo prav na li ca i pred u zet ni ke sa se di štem u Sr bi ji.

Ka da je reč o do ma ćim fi zič kim li ci ma, ima smi sla da se uvoz i iz voz iz Sr bi je ogra ni či sa mo na sop stve ne po tre be i to tre ba iz ri či to u Za ko nu na ve sti, jer po sto je ća for mu la ci ja do vo di do eks trem ne kon fu zi je.

Iz me nom po me nu tih čla no va Za ko na o spolj no tr go vin skom po slo va nju bi la bi eli min sa na kon fu zi ja iza zva na pri me nom ovog Za ko na od nje go vog do no še nja 2005. go di ne. U me đu vre me nu, pred la že mo da re sor na mi ni star stva na đu pre la-zna re še nja ka ko bi se po mo glo pri vred ni ci ma ko ji tr pe po sle di ce ova ko čud nih za kon skih re še nja.


125

* Centar za naučno-istraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije

Dr Sla vi ca Ga vri lo vić-Ga go vić

BI LANS USLU GA SR BI JE - OČE KI VA NJA I RE ZUL TA TI

1. Uvod

Ras tu ći de fi cit u rob noj raz me ni sa ino stran stvom ne sum nji vo je je dan od go ru-ćih pro ble ma srp ske pri vre de u pe ri o du tran zi ci je. U to ku po sled njih ne ko li ko go di na znat no ve ći uvoz od iz vo za uzrok je za bri nja va ju ćeg spolj no tr go vin skog de fi ci ta, sa ne po volj nim oče ki va nji ma i do kra ja 2007. De fi cit od pre ko 6,7 mi li-jar di USD, ostva ren u 2006. go di ni, pre ma ne kim pro ce na ma, mo gao bi do kra ja 2007. go di ne do sti ći iz nos od oko 8 mlrd. USD. U ta kvim uslo vi ma, na me će se po tre ba da se ve ća pa žnja po sve ti una pre đe nju kon ku rent no sti iz vo zno pro pul ziv-nih de lat no sti, ka ko bi se u na red nim go di na ma po ste pe no pre va zi la zio, ili bar ubla ža vao, pro blem re la tiv no vi so kog de fi ci ta. Me đu de lat no sti ma od ko jih eko-nom ski eks per ti već du ži niz go di na oče ku ju po zi ti van do pri nos u tom smi slu, svr sta va ju se raz li či te vr ste uslu ga, i to iz vi še raz lo ga.

Pre sve ga, to su de lat no sti ko je do mi ni ra ju svet skom pro iz vod njom i ima ju ra stu-ću ulo gu u za po šlja va nju rad no ak tiv nog sta nov ni štva i u me đu na rod noj tr go vi ni. Ze mlje ve li ki iz vo zni ci isto vre me no su i naj ve ći uvo zni ci uslu ga u sve tu, a tra-žnja za ra zno vr snim uslu ga ma na me đu na rod nom tr ži štu ima ten den ci ju ra sta. Za hva lju ju ći to me, po sto je po volj ne tr ži šne šan se za ve ći pla sman uslu ga na svet-skom tr ži štu.

Sr bi ja ima od re đe ne kom pa ra tiv ne pred no sti u ra znim vr sta ma uslu žnih ak tiv no-sti, po go to vo u obla sti kla sič nih uslu ga (sa o bra ćaj, tu ri zam, in ve sti ci o ni ra do vi u ino stran stvu itd.), za hva lju ju ći na ro či to po volj nom ge o stra te škom po lo ža ju, kul-tur no-isto rij skom na sle đu, ras po lo ži vim pri rod nim uslo vi ma i rad nim po ten ci ja li-ma. Bi lans uslu ga Sr bi je du gi niz go di na be le ži po zi ti van sal do, do pri no se ći de li-mič nom ubla ža va nju plat no bi lan snih pro ble ma ze mlje. Po red to ga, tre ba ima ti u vi du i do pri nos raz li či tih vr sta uslu ga, kao spe ci fič nog in pu ta u go to vo svim obla-sti ma pro iz vod nje, kao i ren ta bil noj i kon ku rent ni joj pro iz vod nji i di stri bu ci ji

Dr Slavica Gavrilović-Gagović

126

ro be. To je po tvr đe no re zul ta ti ma broj nih em pi rij skih is tra ži va nja u sve tu.1, što je još je dan raz log za ve ću pa žnju da ljem una pre đe nju kon ku rent no sti uslu ga ka ko bi se omo gu ći lo uspe šni je ob u zda va nje ra stu ćeg tr go vin skog de fi ci ta Sr bi je.

Pre ma pro ce na ma Za vo da za sta ti sti ku Sr bi je, bru to do ma ći pro iz vod (BDP) uslu-žnog sek to ra ostva rio je u 2006. go di ni ve ći rast u od no su na pri mar ni i se kun-dar ni sek tor, tj. 8,6%, bez gra đe vi nar stva.2 Naj di na mič ni ji rast u 2006. go di ni u od no su na pret hod nu go di nu ostva ri le su uslu ge sa o bra ća ja, skla di šte nja i uslu ge gru pa ci je ve za (27,5%); uslu ge fi nan sij skog po sre do va nja (17,2%); tr go vi na na ve-li ko i ma lo, kao i uslu ge oprav ke (10,6%).

Eks pan zi ja je bi la svoj stve na bru to do ma ćem pro iz vo du ter ci jar nog sek to ra i u pret hod nim go di na ma tran zi ci je. Lan ča ni in dek si uka zu ju na sve di na mič ni ji rast iz go di ne u go di nu.3 To je do pri ne lo i od go va ra ju ćim pro me na ma pri vred ne struk tu re u ko rist ter ci jar nih de lat no sti. Ter ci jar ni sek tor po ve ćao je svoj udeo u bru to do da toj vred no sti (BDV) sa 60,28% u 2000. go di ni na 65,29% u 2005. go di-ni, a naj no vi ja pro ce na RZS za 2006. uka zu je na uče šće od 66,34%.

Po da ci o di na mič nom ra stu dru štve nog pro iz vo da uslu ga i nji ho vom uče šću u pri vred noj struk tu ri ve o ma su ohra bru ju ći pa se sa raz lo gom oče ku je nji ho va iz-vo zna eks pan zi ja i una pre đe nje per for man si bi lan sa uslu ga.

2. Re zul ta ti spolj no tr go vin ske raz me ne uslu ga Sr bi je u pe ri o du 2000-2006.

Po da ci uka zu ju na po gor ša nje per for man si spolj no tr go vin skog bi lan sa uslu ga u pret hod nom pe ri o du. Ne ka da tra di ci o nal no su fi ci tar ni sek tor pri vre de Sr bi je, pre-tvo rio se u sek tor ko ji u dve po sled nje go di ne be le ži ne ga ti van sal do u raz me ni sa ino stran stvom. Šta vi še, ne ga ti van sal do bi lan sa uslu ga Sr bi je u 2006. go di ni bio je pre ko de set pu ta ve ći ne go u 2005. go di ni.

1 Mo der ne, vi so ko ra zvi je ne eko no mi je svo ju kon ku rent sku utak mi cu u rob nom sek-to ru sve vi še za sni va ju na is tra ži va nju na či na una pre đe nja i po di za nja ni voa kon ku rent-no sti uslu ga ko je se ko ri ste kao in pu ti u pro iz vod nji ro be. Na ro či ta pa žnja po sve ću je se raz vo ju po slov nih uslu ga, ko je se ba zi ra ju na zna nju i sa vre me nim teh no lo škim ino va ci-ja ma. Na tom po lju, po sto ji ve o ma iz ra že na kon ku rent ska utak mi ca iz me đu EU i SAD. 2 Is to vr me no, pri mar ni sek tor ostva rio je rast po sto pi od 1,6%; a se kun dar ni po sto pi od 5,0%; dok je sto pa ra sta ukup nog BDP bi la 5,7%. RZS, Sa op šte nje br. 68 od 30.03. 2007.3 Sto pe ra sta uslu žnog sek to ra (bez gra đe vi nar stva) su sle de će: u 2001. go di ni 3,8; u 2002. go di ni 4,4%; u 2003. go di ni 5,0; u 2004. go di ni 6,7%; u 2005. go di ni 10,0%


127

Ta be la 1. Bi lans uslu ga Re pu bli ke Sr bi je, 2000-2006. (u mi li o ni ma USD)

2000 2001 2002 2003* 2004* 2005* 2006*

Izvoz 421 614 749 1039 1477 1636 2107Uvoz 280 370 619 837 1302 1642 2169Saldo 141 244 130 202 175 -6 -62

*Shodno odluci Vlade od 15. juna 2006. god. o priznavanju Republike Crne Gore kao nezavisne države, u platnom bilansu Republike Srbije u 2003. 2004., 2005., 2006. i u toku 2007. godine, razmena sa Crnom Gorom registrovana je prema pripadajućim transakcijama.Izvor: Narodna banka Srbije, Sektor za ekonomske analize i istraživanja, Odeljenje za platni bilans, Beograd, maj 2007.

Po gor ša nje bi lan sa uslu ga na kon 2003. go di ne, evi dent no na osno vu pre zen ti ra-nih po da ta ka, ne mo že se pri pi sa ti iz dva ja nju Cr ne Go re kao ne za vi sne dr ža ve od ju na 2006. go di ne, jer su po da ci NBS od 2003. pa na da lje, pri la go đe ni za svr he po sti za nja upo re di vo sti po da ta ka (u ce lom pe ri o du po sle 2003. go di ne raz me na sa Cr nom Go rom pri ka za na je kao raz me na sa ino stran stvom).

Po gor ša nje bi lan sa uslu ga po sle di ca je, pre sve ga, di na mič ni jeg ra sta uvo za od iz vo za. Dok je iz voz u 2006. go di ni po ve ćan za 103% u od no su na 2003. go di nu (do sti gav ši 2.107 mil. USD), isto vre me no je uvoz po ras tao za 159% (do sti gav ši 2.169 mil. USD).

Grafikon 1.

Bilans usluga Republike Srbije, 2003-2006.Iz vor: Po da ci NBS, maj 2007.

Ra stu ća pro iz vod nja uslu ga u Sr bi ji vi še je bi la ori jen ti sa na pre ma do ma ćem ne go ino stra nom tr ži štu. Da kle, rast i raz voj uslu žnog sek to ra Sr bi je bio je do mi-nant no vo đen do ma ćom, ume sto ino stra nom tra žnjom. Struk tu ra, kva li tet i dru-ge ka rak te ri sti ke srp ske po nu de uslu ga ni su bla go vre me no pri la go đa va ni pro me-


128

na ma u tra žnji na svet skom tr ži štu, pa je ni zak ni vo kon ku rent no sti ostao ključ ni uzrok ne za do vo lja va ju ćih iz vo znih re zul ta ta.

Struk tu ra iz vo za uslu ga iz Sr bi je osta la je uglav nom ne pro me nje na u 2006. go di-ni u od no su na 2003. go di nu. U obe po sma tra ne go di ne, na sa o bra ćaj i tu ri zam ot pa da pre ko 39% ukup nog iz vo za (uz rast uće šća tu ri zma sa 16,3 na 18,89% i sma nje nje uče šća sa o bra ća ja sa 23,02% na 20,96%). Na sve osta le vr ste uslu ga ot-pa da 60,68% od ukup nog iz vo za uslu ga Sr bi je u 2003. go di ni, od no sno, 60,15% u 2006. go di ni. Da kle, u srp skom iz vo zu opao je udeo upra vo one gru pe uslu ga za ko jom po sto ji ra stu ća tra žnja na svet skom tr ži štu.4 Ipak, ne što de talj ni ji uvid u po dat ke po vr sta ma uslu ga po ka zu je da je za be le že na od re đe na po zi tiv na ten-den ci ja ra stu ćeg uče šća po slov nih, pro fe si o nal nih i teh nič kih uslu ga u ukup nom iz vo zu uslu ga Sr bi je u 2006. u od no su na 2003. go di nu (sa12,92% na 17,24%), kao i po sre do va nja i uslu ga ve za nih za tr go vi nu (sa 6,33% na 14,28%).5

Gra fi kon 2.

Turizam16,3

2003. 2006.

Ostalo60,68 Saobraćaj

23,02

Turizam18,89


20,96

Struk tu ra iz vo za uslu ga Sr bi je u 2003. i 2006. go di niIz vor: NBS.

4 O di na mi ci ra sta tra žnje za tzv. osta lim uslu ga ma sve do če po da ci Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, pre ma ko ji ma, od pet ka te go ri ja uslu ga ob u hva će nih sta ti sti kom STO, ka te-go ri ja osta lih uslu ga pred sta vlja naj ve ću i naj br že ra stu ću. Ona je ostva ri la rast od 13% u 2006. go di ni. Ina če, u 2006. go di ni ostva re na je sto pa ra sta svet ske tr go vi ne ko mer ci-jal nim uslu ga ma ma od 11%, što je pri bli žno isto kao i u to ku pret hod nih šest go di na. Pre ma po da ci ma STO, „Eco no mic and fi nan cial in di ca tors“ The Eco no mist, May 5th 2007, p.102; Euro pean Com mis sion, CCEQ, Can di da te and Pre-Ac ces sion Co un tri es Eco no mi es Qu ar terly, April, 2007.5 Iz ra ču na to na osno vu po da ta ka NBS.


129

Gra fi kon 3.

Turizam18,34

2003. 2006.


31,57

Turizam14,89


27,59

Struk tu ra uvo za uslu ga Sr bi je u 2003. i 2006. go di niIz vor: NBS.

U struk tu ri uvo za za be le že ne su zna čaj ni je pro me ne u od no su na struk tu ru iz-vo za u po sma tra nom pe ri o du. Udeo sa o bra ća ja i tu ri zma je sma njen (sa 49,91% na 42,48%), a po ve ćan je udeo svih osta lih uslu ga (sa 50,09% na 57,52%). Rast uče šća osta lih uslu ga mo že se ob ja sni ti, pre sve ga, po ve ća njem uče šća dve naj-zna čaj ni je vr ste iz gru pe osta lih uslu ga, a to su po slov ne, pro fe si o nal ne i teh nič-ke uslu ge (či ji je udeo u ukup nom uvo zu uslu ga Sr bi je po ve ćan sa 15,45% na 22,52%) i po sre do va nje i uslu ge u ve zi sa tr go vi nom (sa 3,67% na 11,14%). Ras tu-ći udeo ovih vr sta uslu ga ve zan je za ras tu će po tre be pri vre de u tran zi ci ji, ko je se ne mo gu za do vo lji ti sa mo do ma ćom pro iz vod njom. Čak i naj ra zvi je ni je ze mlje ko je se po ja vlju ju kao naj ve ći iz vo zni ci uslu ga za sno va nih na zna nju i naj no vi jim teh no lo škim do stig nu ći ma, isto vre me no se svr sta va ju i me đu naj ve će uvo zni ke tih uslu ga u sve tu.

3. Re zul ta ti spolj no tr go vin ske raz me ne uslu ga u pe ri o du ja nu ar-april 2007. go di ne

Ni po čet kom 2007. go di ne ni su se is po lji le zna čaj ni je ohra bru ju će ten den ci je u smi slu bit ni jeg po bolj ša nja bi lan sa uslu ga Sr bi je.

Me seč ni po da ci u pe ri o du od apri la 2006. go di ne do apri la 2007. go di ne uka zu ju na pro me ne sta nja bi lan sa uslu ga iz me se ca u me sec (gra fi kon 4.). U ja nu a ru i fe bru a ru 2007. go di ne ostva ren je de fi cit bi lan sa uslu ga (1 i 13 mil. USD), dok je pre ma re vi di ra nim po da ci ma u mar tu iste go di ne ostva ren su fi cit od 22 mil. USD. U apri lu 2007. god. iz voz je tek ne znat no bio ve ći od uvo za (za 0,399 mil. USD), od no sno, za o kru ži va njem po da ta ka do bi ja se nul ti sal do. Po re đe nja ra di, u istom me se cu 2006. god. bio je ostva ren su fi cit od 1 mil. USD.


130

Gra fi kon 4.

144

169178

234

204

188 194217

211

217193

231230

176168

142

202

212207

197

262

197

218 206

230208

1 1 2

32

7-19 -18

-1

-45

14-13 0

22

-100

-50

0

50

100

150

200

250

300Ap

ril

��

Jun Jul

Avgu

st

Sept

emba

r

Okt

obar

Nov

emba

r

Dec

emba

r

Jan.

07

Febr

uar

Mar

t

April

Mili

oni U

SD

Prihodi Rashodi Saldo

Pri ho di, ras ho di i sal do po osno vu uslu ga Sr bi je, april 2006 - april 2007. (me seč ni po da ci)Iz vor: De vi zna sta ti sti ka Na rod ne ban ke Sr bi je, Bi lans uslu ga, Be o grad, jun 2007.

Pre ma pre li mi nar nim, ku mu la tiv nim po da ci ma NBS za pe riod ja nu ar-april 2007. go di ne, ostva ren je iz voz ko mer ci jal nih uslu ga od 870 mil. USD i uvoz od 862 mil. USD. Ta ko je ostva ren skro man su fi cit pe to me seč nog bi lan sa uslu ga od sve ga 8 mil. USD.

Ipak, po je di ne vr ste uslu ga ostva ri le su ne što za pa že ni ji po zi ti van sal do u po sma-tra nom pe ri o du, kao na pri mer: in ve sti ci o ni ra do vi u ino stran stvu (36,45 mil. USD); po sre do va nje i uslu ge u ve zi sa tr go vi nom (24,09 mil. USD); drum ski sa o bra ćaj (20,19 mil.USD); po slov ne, pro fe si o nal ne i teh nič ke uslu ge (18,52 mil. USD) i uslu ge za lič ne i kul tur ne po tre be i re kre a ci ju (12, 32 mil. USD). Po seb no tre ba is ta ći či nje ni cu da je ostva ren po zi ti van sal do bi lan sa po slov nih, pro fe si o-nal nih i teh nič kih uslu ga, bu du ći da je u du žem pret hod nom pe ri o du uvoz ovih uslu ga obič no bio ve ći od iz vo za zbog ne do volj ne do ma će pro iz vod nje za za do vo-lje nje po tre ba do ma će pri vre de i za za pa že ni ju iz vo znu ori jen ta ci ju.


131

Ta be la 2. Pri ho di i ras ho di po osno vu iz vo za i uvo za uslu ga Sr bi je (bez Ko so-va i Me to hi je), ja nu ar- april 2007. (pre li mi nar ni po da ci)*

Vrste uslugaIzvoz Uvoz Saldo

Struk-tura

izvoza

Struk-tura

uvoza

Pokrive-nost

uvoza izvozom

(u milionima USD) (u %) (u %)

Ukupno 870,012 861,783 8,23 100,00 100,00 100,95

Turizam 132,624 126,938 5,69 15,24 14,73 104,48

Saobraćaj: Pomorski Vazdušni Drumski Železnički Rečni Ostalo**

195,8020

32,86868,45237,7668,161

48,555

291,97721,50429,64648,26235,72214,353

142,490

-96,18-21,50

3,2220,192,04

-6,19-93,94

22,510,003,787,874,340,945,58

33,882,503,445,604,151,67

16,53

67,060,00

110,87141,83105,7256,8634,08

Usluge u oblasti komunikacija 27,464 21,577 5,89 3,16 2,50 127,28

Investicioni radovi 80,278 43,832 36,45 9,23 5,09 183,15

Ostalo:OsiguranjeFinansijske uslugePosredov. i usluge u vezi s trgov.Operativni zakupAutorska prava, naknade i licencePoslovne, profes. i tehničke usl.Usl. za lič. i kult. potrebe i rekr.Usluge državnih institucijaOstale usluge

360,84411,006

5,159106,618

1,2703,302

178,44332,016

6,71016,320

377,45916,83718,28282,53119,12533,668

159,91919,69515,75511,647

-16,62-5,83

-13,1224,09-17,86-30,3718,5212,32-9,054,67

41,481,270,59

12,250,150,38

20,513,680,771,88

43,801,952,129,582,223,91

18,562,291,831,35

95,6065,3728,22

129,196,649,81

111,58162,5642,59

140,12

Neregistovano 73,000 0 73,00 8,39 0,00 -

*Shodno odluci vlade Republike Srbije od 15. juna 2006. godine o priznavanju Republike Crne Gore kao nezavisne države, podaci obuhvataju i razmenu sa Crnom Gorom.**Transport nafte i gasa, iznajmljivanje vozila i dr.Izvor: Narodna banka Srbije, Prihodi i rashodi po osnovu usluga, Beograd, jun, 2007.

Naj ve ći de fi cit bio je svoj stven uslu ga ma tran spor ta naf te i ga sa, iz najm lji va nja vo zi la i sl. (-93,94 mil. USD); uslu ga ma autor skih pra va, na kna da i li cen ci (-30,37 mil. USD); po mor skog sa o bra ća ja (-21,50 mil. USD); opra tiv nog za ku pa (-17,86 mil. USD) i fi nan sij skim uslu ga ma (-13,12 mil. USD).


132

Gra fi kon 5.

-100-50

050

100150200250300350400

Mil.

SA

D d

olar

a

Turiz

am

Saob

raća

j

Ost

alo

Ner

egist

rova

no

Uslu

geko

mun

ikac

ija

Inve

stic

ioni

rado

vi

IzvozUvozSaldo

Bi lans osnov nih ka te go ri ja uslu ga Sr bi je, ja nu ar-april 2007.Iz vor: Po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je, Be o grad, jun, 2007.

Za po bolj ša nje per for man si bi lan sa uslu ga Sr bi je u na red nom pe ri o du, od pre sud-nog zna ča ja je pri me na stra te gi je iz vo zno-ori jen ti sa nog ra sta i raz vo ja tog sek-to ra.6 Pri la go đa va nje struk tu ri tra žnje pod ra zu me va di na mi zi ra nje pro iz vod nje i raz vo ja no vih vr sta uslu ga, za sno va nih na zna nju i sa vre me nim teh no lo škim ino va ci ja ma (pre sve ga, kom pju ter skih uslu ga i uslu ga in for ma ti ke i dru gih vr sta po slov nih, pro fe si o nal nih i teh nič kih uslu ga ko je se ko ri ste kao va žni in pu ti u pro iz vod nim pro ce si ma). Po tre ban je stra te gij ski pri stup, na ma kro e ko nom skom ni vou, ka ko bi se de fi ni sa li raz voj ni pri o ri te ti unu tar uslu žnog sek to ra i obez-be dio di na mič ni ji rast i raz voj upra vo onih vr sta uslu ga za ko ji ma po sto ji di na-

6 Ne ke ze mlje u raz vo ju i ze mlje u tran zi ci ji us pe le su, za hva lju ju ći do bro de fi ni sa nim stra te gi ja ma iz vo zno-ori jen ti sa nog ra sta i raz vo ja, da zna čaj no una pre de svo ju kon ku-rent sku po zi ci ju na me đu na rod nom tr ži štu ko mer ci jal nih uslu ga. One su se bla go vre me-no ori jen ti sa le na struk tur no i kva li ta tiv no pri la go đa va nje svo je pro iz vod nje zah te vi ma svet skog tr ži šta. Za hva lju ju ći to me, na pri mer Ki na i In di ja su se svr sta le me đu de set naj ve ćih iz vo zni ka uslu ga u sve tu. U 2006. go di ni, In di ja je za be le ži la im pre si van rast iz vo za uslu ga, po sto pi od 34%. Sa uče šćem od 3,2% u ukup nom svet skom iz vo zu ko mer-ci jal nih uslu ga u 2006. go di ni, Ki na je za u ze la osmu po zi ci ju u sve tu, a In di ja de se tu (sa uče šćem od 2,7%). I ne ke ze mlje u tran zi ci ji, po put Hr vat ske, na pri mer, sve ve ću pa žnju po sve ću ju raz vo ju in for ma tič kih, kom pju ter skih i dru gih uslu ga za sno va nih na zna nju i sa vre me nim teh no lo škim ino va ci ja ma, ko je su sim bol mo der ne pri vre de i uslov za po sti za nje za do vo lja va ju će kon ku rent no sti u raz li či tim obla sti ma pri vre đi va nja. Iz vor: Pre ma po da ci ma STO, „Eco no mic and fi nan cial in di ca tors“ The Eco no mist, May 5th 2007, p.102; Euro pean Com mis sion, CCEQ, Can di da te and Pre-Ac ces sion Co un tri es Eco no mi es Qu ar terly, April, 2007.


133

mi čan rast tra žnje na ino stra nom tr ži štu. Na rav no, to pod ra zu me va pri vla če nje stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (na ro či to gre en fi eld) u iz vo zno pro pul ziv ne uslu žne de lat no sti, kao i pod sti ca nje raz vo ja raz li či tih ob li ka sa rad nje do ma ćih i vo de ćih uslu žnih kom pa ni ja u sve tu. Na taj na čin tre ba da se obez be de, uz pri liv ka pi ta la, i kva li te tan me nadž ment, no va zna nja i teh no lo gi je.

4. Za ključ na raz ma tra nja

Pre ma ras po lo ži vim po ka za te lji ma o pro me na ma pri vred ne struk tu re, do mi nant-nom uče šću u za po šlja va nju, ra stu fi zič kog obi ma uslu ga i ra stu bru to do ma ćeg pro iz vo da uslu žnih de lat no sti, evi den tan je ras tu ći zna čaj tih de lat no sti za pri vre-du Sr bi je. To je u skla du sa oče ki va nim ten den ci ja ma u pe ri o du tran zi ci je. Me đu-tim, upr kos ta kvim ten den ci ja ma, ni je do šlo i do oče ki va nog po bolj ša nja bi lan sa uslu ga. Ra stu ća pro iz vod nja bi la je uglav nom na me nje na do ma ćem tr ži štu, a ma njim de lom ino stra nom. U 2004. go di ni po zi ti van sal do bi lan sa uslu ga bio je ma nji ne go u 2003. god., a za tim u 2005. go di ni na sta je de fi cit, ko ji se u 2006. go di ni uve ća va. Ni po če tak 2007. go di ne ni je obe le žen zna čaj ni jim po zi tiv nim pro me na ma.

Po ka za lo se da je po nu da uslu ga iz Sr bi je bi la ne do volj no kon ku rent na i ne pri la-go đe na struk tu ri tra žnje na me đu na rod nom tr ži štu. Iz o sta lo je bla go vre me no de-fi ni sa nje raz voj ne stra te gi je tog sek to ra, ko jom bi se od re di li pri o ri te ti i bla go vre-me no raz vi le uslu ge za sno va ne na zna nju i sa vre me noj teh no lo gi ji, ko je su već go di na ma sve vi še tra že ne na svet skom tr ži štu. Osim to ga, iz o sta lo je i zna čaj ni je osa vre me nja va nje po nu de kla sič nih uslu ga. Pri va ti za ci ja uslu žnih pred u ze ća ni-je okon ča na, što se, ta ko đe, ne po volj no od ra zi lo na efi ka snost i kon ku rent nost sek to ra u ce li ni. Stra ne di rekt ne in ve sti ci je če sto su bi le mo ti vi sa ne osva ja njem do ma ćeg tr ži šta, ume sto una pre đe njem pro iz vod nje na me nje ne iz vo zu. Pre kid pre go vo ra o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju sa EU, us po rio je či tav pro ces pri la go đa-va nja srp skih uslu žnih pred u ze ća uslo vi ma slo bod ne kon ku rent ske utak mi ce i stan dar di ma EU. Ne iz ve snost i odu go vla če nje oko for mi ra nja no ve Vla de Sr bi je do dat no je ote ža lo re a li za ci ju po želj nih ci lje va po čet kom 2007.go di ne.

Iz gle di da se po bolj ša sta nje bi lan sa uslu ga Re pu bli ke Sr bi je u na red nom pe ri-o du pre sud no će za vi si ti od ra sta pro iz vod nje i bru to do ma ćeg pro iz vo da uslu-žnih de lat no sti; struk tur nih ka rak te ri sti ka srp ske po nu de uslu ga na svet skom tr ži štu i pri la go đe no sti ino stra noj tra žnji; kva li te ta, ce na i dru gih fak to ra kon-ku rent no sti.

Pri vla če njem in ve sti ci ja u iz vo zno pro pul ziv ne uslu žne de lat no sti i ja če njem kon-ku rent no sti tog sek to ra, mo gao bi se ostva ri ti zna čaj ni ji de vi zni pri liv, a isto-vre me no i ve ća za po sle nost rad no ak tiv nog sta nov ni štva, bu du ći da ter ci jar ni


134

sek tor, za raz li ku od pri mar nog i se kun dar nog, be le ži ap so lut ni i re la tiv ni rast bro ja za po sle nih (udeo uslu žnog sek to ra u ukup noj za po sle no sti po ve ćan je sa 46,6% u 2001. go di ni, na 55,3% u 2005. go di ni, što je na ro či to zna čaj no u pe ri o-du tran zi ci je ka da se spro vo di pro ces pri va ti za ci je i ka da ve li ki broj rad ni ka pri re struk tu ri ra nju pred u ze ća osta je bez po sla).

U bu du ćem pe ri o du, iz vo zno-ori jen ti san rast i raz voj uslu ga Sr bi je, mo ra se za-sni va ti na ade kvat noj stra te gi ji i stva ra nju po volj nih uslo va za tzv. gre en fi eld in ve sti ci je u ci lju una pre đe nja kon ku rent no sti po nu de kla sič nih uslu ga, ali i raz-vo ja no vih, ra zno vr snih soft ver skih, kom pju ter skih, po slov nih, pro fe si o nal nih i teh nič kih uslu ga. Za to po sto je po volj ni pri rod ni, ge o stra te gij ski, kul tur no-isto rij-ski, ka drov ski i dru gi po ten ci ja li, ko je tre ba na naj bo lji na čin is ko ri sti ti.

U uslo vi ma li be ra li za ci je tr go vi ne i ve o ma ja ke kon ku ren ci je na me đu na rod nom tr ži štu, po sta vlja ju se ve o ma vi so ki zah te vi u po gle du efi ka sno sti po slo va nja uslu-žnih pred u ze ća, od no sno ce nov ne kon ku rent no sti, stan dar da kva li te ta i dru gih fak to ra kon ku rent no sti. O ak te ri ma i in ten zi te tu kon ku rent ske utak mi ce sve do či li sta od pet vo de ćih iz vo zni ka ko mer ci jal nih uslu ga u sve tu, na ko joj su SAD na pr vom me stu sa 387 mi li jar di USD vred no sti iz vo za i uče šćem od 14,3% u ukup nom svet skom iz vo zu ko mer ci jal nih uslu ga (isto vre me no uvoz ko mer ci jal-nih uslu ga SAD do sti gao je 307 mi li jar di USD). Me đu pr vih pet iz vo zni ka svr sta-va ju se i Ve li ka Bri ta ni ja (sa uče šćem od 8,2%), Ne mač ka (6,1%), Ja pan (4,5%) i Fran cu ska (4,1%).7 Sve ove ze mlje, isto vre me no su i ve li ki uvo zni ci ko mr ci jal nih uslu ga.

Za re la tiv no ma lu ze mlju, po put Sr bi je, ko ja na sto ji da što pre stek ne per for man-se mo der ne evrop ske pri vre de i da se uspe šno in te gri še u evrop sku i svet sku eko no mi ju, ve o ma je zna čaj no otva ra nje pre ma ino stran stvu (što pod ra zu me va ne sa mo slo bo dan pri stup srp skih pred u ze ća tr ži šti ma dru gih ze ma lja, već i slo-bo dan pri stup za ino stra ne uslu žne kom pa ni je tr ži štu Sr bi je), pri la go đa va nje zah-te vi ma i stan dar di ma evrop skog i svet skog tr ži šta i za o kret od pri vre de či ji je rast do mi nant no mo ti vi san do ma ćom tra žnjom ka eko no mi ji či ji će rast i raz voj bi ti do mi nant no za sno van na ino stra noj tra žnji.

Na sta vak pre go vo ra o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju EU i na ja vlje no, oče ki va no sti-ca nje sta tu sa ze mlje kan di da ta do kra ja 2008. go di ne, tre ba lo bi da omo gu ći da se gro pro ble ma, is po lje nih u pret hod nom pe ri o du, re ša va u pro ce su pri pre ma za

7 Vi so ko ra zvi je ne ze mlje ima ju naj ra zvi je ni ji sek tor uslu ga u sve tu i isto vre me no su vi so ko kon ku rent ne na svet skom tr ži štu, po zi ci o ni ra ju ći se kao naj ve ći iz vo zni ci, ali i naj zna čaj ni ji uvo zni ci ko mer ci jal nih uslu ga u sve tu. Pre ma to me, naj ra zvi je ni je ze mlje sve ta su glav ni ak te ri svet ske spolj no tr go vin ske raz me ne ko mer ci jal nih uslu ga. WTO, In ter na ti o nal Tra de Sta ti stics 2005; UN, UN CTAD Hand bo ok of Sta ti stics 2005, New York and Ge ne va, 2005.


135

član stvo u STO i EU (za vr še tak pri va ti za ci je, na sta vak pri la go đa va nja re gu la ti-ve, kre i ra nje po volj ni jih i sta bil ni jih uslo va za pri vla če nje SDI, uti caj slo bod ni je kon ku rent ske utak mi ce na efi ka sni je po slo va nje i po sti za nje vi šeg ni voa kon ku-rent no sti itd.). U ta kvim uslo vi ma, uz od go va ra ju ću stra te gi ju i po li ti ku uslu ga, mo gao bi se oče ki va ti di na mič ni ji rast iz vo za uslu ga iz Sr bi je i po bolj ša nje sta nja bi lan sa uslu ga, što bi uti ca lo i na zna čaj ni ji do pri nos tog sek to ra ubla ža va nju pro-ble ma ra stu ćeg de fi ci ta ko ji se ostva ru je u rob noj raz me ni sa ino stran stvom.

LITERATURA:

1. „Economic and financial indicators“, The Economist, May 5th 2007.

2. European Commission, CCEQ, Candidate and Pre-Accession Countries Economies Quarterly, April, 2007.

3. EUROSTAT, Main features of the services sector in the EU, Issue number 19, 2007.

4. EUROSTAT, Structure and performance of the business economy in Bul-garia and Romania, Issue number 3/2007.

5. EUROSTAT, The demand for services, external but local provision, Issue number 26/2006.

6. GTZ (German Technical Cooperation), “Prospects for Promotion of Exports of Services”, www.plac-yu.org

7. Marchetti J., Roy M., Lim H., „Services liberalization in the new generation of Preferential Trade Agreements (PTAs): How much further than the GATS?“, WTO Working Papers, Geneva, september, 2006.

7. Marchetti J., “Developing Countries in the WTO Services Negotiations, WTO Working Papers, Geneva, september, 2004.

8. Narodna banka Srbije, Prihodi i rashodi po osnovu usluga, Beograd, jun, 2007.

9. RZS, Saopštenje br. 19 od 31.01.2007., Beograd, 2007.

10. RZS, Saopštenje br. 68 od 30.03. 2007.

11. UNCTAD, Trade and Development Report 2006, UN, New York and Ge-neva, 2006.


136

12. WTO, International Trade Statistics 2006, Geneva, 2006.

13. WTO, 2006 PRESS RELEASES, World Trade 2005, Prospects for 2006., Press/437, Geneva, 2006.

14. WTO, Services: Rules for Growth and Investment, WTO, 2007.


137

* Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd

Dr Sne ža na Po pov čić-Avrić*

KON KU RENT NOST PRI VRE DE SR BI JECOM PE TI TI VE NESS OF SER BIAN ECO NOMY

Re zi me: Di na mi čan rast svet ske kon ku ren ci je su štin ski je iz me nio am bi jent za kre i ra-nje na ci o nal nih stra te gi ja kon ku rent no sti. Uspe šno po zi ci o ni ra nje na ci o nal ne pri vre de se sve ma nje za sni va na tra di ci o nal noj, seg men ti ra noj kon ku rent no sti, a sve vi še za vi si od nje ne in te gral ne kon ku rent no sti. Pri la go dja va nje iz me nje nim me ri li ma in ter na ci o nal-ne uspe šno sti pred pri vre du Sr bi je po sta vlja niz iza zo va od ko jih će mo po je di ne ana li zi-ra ti u ovom ra du.1

Ključ ne re či: Kon ku rent nost, iz vo zna pro mo ci ja,kla ste ri

Ab stract: With the dyna mic growth of world com pe ti tion, the en vi ron ment for cre a ting na ti o nal stra te gi es of com pe ti ti ve ness has un der go ne an es sen tial chan ge. The suc cessful po si ti o ning of a na ti o nal eco nomy is ba sed less and less on tra di ti o nal, seg men ted com pe-ti ti ve ness and it is be co ming in cre a singly de pen dant on this eco nomy’s in te gral com pe ti-ti ve ness. Adap ta tion to the chan ged stan dards of in ter na ti o nal suc cessful ness is pla cing the Ser bian eco nomy be fo re a se ri es of chal len ges, so me of which will be analyzed in this pa per.

Key words: Com pe ti ti ve ness, Ex port pro mo tion, Clu sters

1.UVOD

Ključ ni pa ra me tri spolj no tr go vin ske ak tiv no sti Sr bi je u pro te klom pe ri o du uka-zu ju na di na mi zi ra nje iz vo za i uvo za, sve iz ra že ni ji de ba lans u tr go vin skoj raz-me ni sa sve tom i ne do volj no di na mič ne pro me ne struk tur nih kom po nen ti srp ske po nu de na svet skom tr ži štu. Za o sta ja nje iz vo znih i uvo znih struk tu ra Sr bi je za ak tu el nim ten den ci ja ma na evrop skom i svet skom tr ži štu is po lji lo se kroz ras tu ći de fi cit spolj ne tr go vi ne i sve zna čaj ni ja ogra ni če nja pri vred nom raz vo ju. De fict

1 Rad je pri pre mljen u okvi ru pro jek ta:”Sr bi ja i Evro pa-eko nom ske ana li ze i prog no ze” ko je fi nan si ra Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo gi ju Sr bi je.

Dr Snežana Popovčić-Avrić

138

spolj no tr go vin ske raz me ne je u 2006. go di ni iz no sio 6,8 mlrd.USD, što je za 13% vi še u od no su na 2005. go di nu. U pr va če ti ri me se ca 2007. go di ne de fi cit je već do sti gao 2,7 mlrd. USD, što je za 40% vi še ne go u istom pe ri o du pret hod ne go-di ne. Ra stu ća dis kre pan ca u in ten zi te tu uvo zne i iz vo zne ak tiv no sti uka zu je na za o sta ja nje kva li te ta spolj no tr go vin ske raz me ne Sr bi je i ma nje šan se ko je po nu da iz Sr bi je ima na pro bir lji vom svet skom tr ži štu. S dru ge stra ne, rast tr go vin skog de fi ci ta je eks pli cit ni po ka za telj sla blje nja kon ku rent no sti srp ske pri vre de.

Kao i u pro te klih ne ko li ko go di na srp ska pri vre da se i u 2007. na la zi na va žnom ras kr šću. Da bi se us po sta vio traj no odr ži vi raz voj, neo p hod no je da se od fak-to ri ma vo dje ne pri vre de pred je u fa zu raz vo ja pri vre de vo dje ne in ve sti ci ja ma i efi ka sno šću. Na tom pu tu pri vre da Sr bi je mo ra, pre sve ga, da una pre di svo ju kon-ku rent nost. U fak to ri ma vo dje noj pri vre di ze mlje kon ku ri šu na svet skom tr ži štu na osno vu raz li ke u ras po lo ži vo sti fak to ra pro iz vod nje i pri rod nim re sur si ma. Svo je po zi ci je kom pa ni je za sni va ju do mi nant no na ce nov noj kon ku rent no sti pro-iz vo da. Ni ske ce ne i ne do volj na pro duk tiv nost se ne ga tiv no od ra ža va ju na fi nan-sij sku va lo ri za ci ju iz vo za i ko nač ni re zul tat u tr go vin skom bi lan su.

Za Sr bi ju je va žno da iz ove fa ze pred je u fa zu raz vo ja za sno va nu na efi ka sno sti u ko joj se raz vi ja ju efi ka sni pro iz vod ni pro ce si i po ve ća va kva li tet pro iz vo da. Kon-ku rent nost se una pre dju je na te me lju ino va ci ja i to ne sa mo ino va ci ja fi nal nih pro-iz vo da ko ji se nu de svet skom tr ži štu, već i ino va ci ja po slov nih pro ce sa. Ja ča nje efi ka sno sti tr ži šta, spo sob nost da se is ko ri ste po sto je će i uve du no ve teh no lo gi je, vi so ko obra zo va nje i kon ti nu i ra ni pro ces usa vr ša va nja za po sle nih u ovoj fa zi po-sta ju ključ ni fak to ri kon ku rent no sti. Kom pa ni je u ovoj fa zi kon ku ri šu pre sve ga sop stve nom ino va tiv no šću i pro iz vod njom no vih i di fe ren ci ra nih pro iz vo da ko ji po sti žu znat no bo lje re zul ta te u iz vo zu.

2. STRA TE GI JA KON KU RENT NO STI

To kom po sled nje de ka de pro šlog mi le ni ju ma us po sta vqe ni su no vi okvi ri in te gri-sa nja pri vre da po je di nih ze ma lja i nji ho vih kom pa ni ja u me dju na rod ne eko nom-ske to ko ve. Uspe šno po zi ci o ni ra nje na evrop skom i svet kom tr ži štu pret po sta vlja uva ža va nje in ter ak ci je če ti ri ma kro tren da raz vo ja glo ba li za ci je, tran zi ci je, teh no-lo škog raz vo ja I, po seb no, hi per kon ku ren ci je. In ten zi vi ra nje ovih tren do va, kao i di na mi zi ra nje pro ce sa “no vog re gi o na li zma”, u pot pu no sti su iz me ni li pra vi la igre na me dju na rod nom tr ži štu, ali i na čin igre, od no sno stra te gi je me dju na rod-nog po slo va nja. Pa ra lel no od vi ja nje pro ce sa glo ba li za ci je i re gi o na li za ci je une lo je od re dje nu asi me tri ju u od vi ja nje me dju na rod nih tr go vin skih i fi nan sij skih to-ko va, ali su pra vi la igre na svet skom tr ži štu, de fi ni sa na u okvi ru STO, jed na ka sa oni ma na tr ži štu EU. Po zna va nje ovih pra vi la igre je, da kle, pri mar ni uslov za uspe šno po zi ci o ni ra nje srp ske pri vre de na svet skom i evrop skom tr ži štu. No,


139

ključ ni iza zov ko ji iz me nje ni me dju na rod ni kon ku rent ski am bi jent po sta vlja pred srp sku pri vre du pre po zna je se u nu žnoj pro me ni stra te gi je kon ku rent no sti ka ko bi se obez be di la po volj na tr ži šna po zi ci ja. Na to uka zu ju i naj no vi ji iz ve šta ji re le vant nih me dju na rod nih in sti tu ci ja pre ma ko ji ma po zi ci ja Sr bi je na rang li sti uspe šnih, kon ku rent nih pri vre da - sla bi.

Osim kon ven ci o nal nih eko nom skih po ka za te lja ko ji ma se me ri uspe šnost na ci o-nal ne eko no mi je i nje nih pri vred nih su bje ka ta, je dan od naj bo ljih na či na da se po zi ci o ni ra pri vre da i nje na pred u ze ća je rej ting kon ku rent no sti. Pre ko če tvrt ve ka World Eco no mic Fo rum me ri kon ku rent nost na ci o nal nih eko no mi ja. Iz ve-štaj ove ku će za 2006-2007. go di nu ob u hva ta 125 ze ma lja. Ran gi ra nje se vr ši po mo ću in dek sa glo bal ne kon ku rent no sti sa de vet pa ra me ta ra ključ nih za una-pre dje nje pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti: in sti tu ci je, in fra struk tu ra, ma kro e ko-no mi ja, zdrav stvo i pri mar no obra zo va nje, vi so ko obra zo va nje i obu ka, tr ži šna efi ka snost, teh no lo ška sprem nost, so fic ti ci ra nost bi zni sa i ino va tiv nost. Za vi sno od ni voa glo bal nog in dek sa kon ku rent no sti, sve ze mlje su raz vr sta ne u tri gru pe: pri vre de vo dje ne fak to ri ma raz vo ja, pri vre de vo dje ne efi ka sno šću i pri vre de vo-dje ne ino va tiv no šću. Sr bi ja je po zi ci o ni ra na na 87. me stu u gru pi od 125 ze ma lja, a njen rang se po gor šao u od no su na pret hod ni pe riod (85. po zi ci ja u 2006. i 81. u 2003 go di ni).

Po red ne a de kvat nog pred u zet nič kog ka pa ci te ta i ne do volj no pod sti caj nog kon-ku rent skog am bi jen ta na do ma ćem tr ži štu, sa da šnju po zi ci ju srp ske pri vre de po-seb no ote ža va či nje ni ca da ne ras po la že ul ti ma tiv nim re sur si ma ni stra te gij skim teh no lo gi ja ma. Do bar deo pred u ze ća ko ja ima ju iz vo zne po ten ci ja le za evrop sko i svet sko tr ži šte, po slu ju uglav nom u do me nu po ljo pri vre de i rad no in ten ziv nih in du strij skih sek to ra. Me đu tim, na evrop skom i svet skom tr ži štu ove obla sti su iz lo že ne naj ve ćem pri ti sku me dju na rod ne kon ku ren ci je.

Osno vu za ja ča nje kon ku rent no sti srp skih pred u ze ća tre ba pre sve ga tra ži ti u pro-me ni sve sti i pri hva ta nju no ve fi lo zo fi je po slo va nja pre ma ko joj se uspeh gra di na ino va tiv no sti za sno va noj na ula ga nju u ka dro ve. To isto vre me no zna či i ras kid sa sta rim na či nom po slo va nja i sti ca nja pro fi ta za sno va nog na ko ri šće nju pri rod nih re sur sa, stal nim zah te vi ma za dr žav nom po mo ći i stra hom od kon ku ren ci je na do ma ćem, a po go to vu na stra nom tr ži štu.

Is tra žu ju ći osno vu na ko joj ne ke ze mlje po sti žu uspeh u me dju na rod noj kon ku-ren ci ji, dok dru ge to ne mo gu, Por ter je uočio da uspe šna pred u ze ća unu tar raz-li či tih ze ma lja po se du ju iz ve snu za jed nič ku pred nost u od no su na su par nič ka. Reč je ne sa mo o kva li fi ko va noj rad noj sna zi, zah tev nim kup ci ma i pr vo kla snim do ba vlja či ma, već i o in ten ziv noj kon ku ren ci ji me dju pred u ze ći ma na do ma ćem tr ži štu. Na ci o nal ne eko no mi je su, da kle, po sti gle uspeh u od re dje nim in du strij-skim gra na ma za to što je nji ho vo do ma će okru že nje naj di na mič ni je i naj i za zov-


140

ni je i sti mu li še pred u ze ća da vre me nom una pre dju ju i pro ši ru ju svo je kon ku rent-ske pred no sti.

Pro jek to va no na pri vre du Sr bi je to zna či ko re ni te pro me ne u do ma ćem kon ku-rent skom am bi jen tu, me dju na rod nom po slov nom an ga žo va nju srp skih pred u ze-ća, kao i svo je vr sno po me ra nje fo ku sa u me dju na rod nom po slo va nju sa ma kro-e ko nom skog na mi kro e ko nom ski ni vo do no še nja od lu ka. To zna či da se me nja ulo ga dr ža ve i pri vat nog sek to ra na na čin da pri vat ni sek tor kre i ra po slov nu stra te gi ju i vr ši pri ti sak na Vla du sa ci ljem kre i ra nja me ha ni za ma eko nom ske po li ti ke ko ji će po mo ći da se ta stra te gi ja spro ve de. Dru gim re či ma, u uslo vi ma ka da je ve o ma te ško izo lo va ti do ma će eko nom ske ak tiv no sti od ak tiv no sti na me dju na rod nom pla nu, iz gra dji va nje otvo re ni jeg si ste ma na ci o nal ne eko no mi je i kre i ra nje po volj ni jeg am bi jen ta za uspe šno uklju či va nje pred u ze ća u me dju na rod-nu tr ži šnu utak mi cu, po sta je do mi nan tan za da tak dr ža ve.

Pri to me i dr ža va, ali i pred u ze ća, mo ra ju bi ti sprem ni na ri zik struk tur ne re a-dap ta ci je u ci lju uspe šni jeg pri la go dja va nja iz me nje nom glo bal nom tr go vin skom am bi jen tu. No vi re žim od vi ja nja me dju na rod ne tr go vi ne u okvi ru STO, iz lo žio je ne sa mo iz vo zne gra ne, već i do ma će pro iz vo dja če me dju na rod no pro fi li sa noj kon ku rent no sti i uve ćao ri zik od eli mi ni sa nja ne pri pre mlje nih i ne pri la go dje nih pred u ze ća iz glo bal ne tr ži šne utak mi ce, ali i sa do ma će eko nom ske sce ne. Otu-da, iz me nje ni pro fil svet skog i evrop skog tr ži šta či ni neo p hod nim da se pre i spi ta do ma ća ori jen ta ci ja pred u ze ća i po ve ća in te res za glo bal ni pri stup stra te gi ji raz-vo ja. Od pred u ze ća se oče ku je da kon ku rent sku po zi ci ju iz gra de pu tem sna žni je me dju na rod ne ori jen ta ci je, a ne osla nja njem na kla sič ne for me po slo va nja i na gla-še nu po dr šku dr ža ve.

3. MO GU ĆE OP CI JE UNA PRE DJE NJA KON KU RENT NO STI

Tr ži šno ospo so blja va nje srp skih pred u ze ća i nji ho vo pri bli ža va nje prak si afir mi-sa nih, me dju na rod no ori jen ti sa nih kom pa ni ja pret po sta vlja znat no efi ka sni je po-slo va nje. A da bi do to ga do šlo mo ra se ubr za ti pro ces pri va ti za ci je, od no sno po ve ća ti pro duk tiv nost, po bolj ša ti kva li tet in ter me di jal nih i fi nal nih pro iz vo da, pri če mu se pod ra zu me va i una pre dje nje teh no lo ške osno ve pro iz vod nih pro ce-sa, uz sa vre me ne me to de upra vlja nja. Ume sto tra di ci o nal nog spolj no tr go vin skog pri stu pa do ma ćih pred u ze ća, sa svim je va lid na pret po stav ka da bi ka na le bu du-ćeg iz vo za pri vre de Sr bi je mo gle da obez be de ino stra ne kom pa ni je, što na rav no pod ra zu me va i znat no di na mič ni ji pri liv SDI, po seb no gre en fi eld in ve sti ci ja. Na-kon pro šlo go di šnjeg pri li va stra nih di rekt nih in ve sti ci ja ko ji je pre ma šio 4 mlrd. USD, Sr bi ja će u 2007. go di ni za be le ži ti znat no skrom ni ji pri liv ino stra nog ka pi-ta la od oko 1,5 mlrd. USD. Po se ban pro blem je u to me što se pri liv SDI uglav nom


141

te me lji na pri va ti za ci o nim pri ho di ma, dok su gre en fi eld in ve sti ci je pre iz u ze tak ne go pra vi lo.

Em pi rij ska is ku stva po ka zu ju da su ze mlje u tran zi ci ji, ali i ne do volj no raz vi je ne ze mlje ko je su ostva ri le naj ve će efek te od SDI upra vo one ze mlje ko je su svo jim eko nom skim i raz voj nim po li ti ka ma na pu sti le sub ven ci o ni ra nje ne pro duk tiv nih sek to ra i svo ju ener gi ju kon cen tri sa le na us po sta vlja nje traj no odr ži ve sta bil no sti, ja ča nje tr ži šnog ka pa ci te ta i una pre dje nje kon ku rent no sti. Pri liv stra nog ka pi ta-la je bez sum nje je dan od na či na ka ko se gra di kon ku rent nost do ma će pri vre de i nje nih kom pa ni ja. In ve sti ci o ni pa ke ti ko je tran sna ci o nal ne kom pa ni je do no se u jed nu pri vre du ne sa dr že sa mo ka pi tal, već i no ve teh no lo gi je, no va zna nja u do me nu upra vlja nja i kre i ra nja stra te gi ja kon ku rent no sti. Po red to ga, SDI ne po ve ća va ju za du že nost pa su po go dan me tod za fi nan si ra nje de fi ci ta bi lan sa te ku-ćih tran sak ci ja. Sa rad nja tran sna ci o nal nih kom pa ni ja sa lo kal nim pred u ze ći ma po zi tiv no uti če na una pre dje nje kon ku rent no sti do ma ćih pred u ze ća i otva ra im ka na le za po zi ci o ni ra nje na re gi o nal nom i svet skom tr ži štu. S dru ge stra ne, pro-me na kon ku rent skog am bi jen ta na do ma ćem tr ži štu do ko je ne mi nov no do la zi sa pri li vom stra nog ka pi ta la i pri su stvom ja kih in ter na ci o nal nih kom pa ni ja, uno si niz pro me na u kre i ra nje po slov nih stra te gi ja do ma ćih pred u ze ća. Srp ska pred u-ze ća ko ja pre ten du ju na uspe šno po zi ci o ni ra nje na do ma ćem, a po go to vo na stra-nom tr ži štu, mo ra ju svo je stra te gi je kon ku rent no sti da gra de na kon ti nu i ra nom raz vi ja nju ino va tiv no sti.

Ino va tiv nost po slov nih stra te gi ja, kao i pro iz vod nih pro ce sa mo že se po sti ći i for mi ra njem kla ste ra u po je di nim pro iz vod nim obla sti ma ko ji ma bi se is ko ri sti le si ner get ske pred no sti u stva ra nju lan ca vred no sti. U na pred nim eko no mi ja ma kla ste ri srod nih in du stri ja (pre ne go po je di nač ne kom pa ni je ili po je di nač ne in du-stri je) iz vor su po ra sta za po sle no sti, do hot ka i iz vo za. In du strij ski kla ster je re-gi o nal na kon cen tra ci ja kon ku rent skih, kom ple men tar nih i me đu sob no za vi snih fir mi ko je ge ne ri šu do ho dak re gi o na kroz iz voz. Ta kvi kla ste ri či ne „la nac vred-no sti“ ko ji su fun da men tal ne je di ni ce kon ku ren ci je u mo der noj, glo ba li zo va noj svet skoj eko no mi ji. For mi ra nje kla ste ra je zah te van iza zov i za po je di ne in du stri-je i srod ne de lat no sti, ali i za vla du da kre i ra pod sti ca jan pro iz vod ni i tr go vin ski am bi jent.


142

Gra fi kon 1. Kla ste ri i eko nom ska po li ti ka

Prikupljanjeekonomskih informacija

Klasteri

Razvoj naprednih i specijalizovanih

faktora

Naučna i tehnološka

politika

Promocija izvoza

Reformeinstitucionalnog

ambijenta

Podsticanje stranih direktnih

investicija

Iz vor: Mic hael E. Por ter, “ On Com pe ti tion “, Har vard Bu si ness School Pu blis hing, Bo ston. 1996, pp. 254

Mo de ran in te res u in du strij skom udru ži va nju kroz kla ste re is po ljen je i u eko no-mi ja ma u raz vo ju. Udru ži va nje kroz kla ste re je pro ces kre i ran zna njem sa ci ljem da se u uslo vi ma za o štre ne glo bal ne kon ku ren ci je srod ne in du stri je di fe ren ci ra ju od nji ho vih glo bal nih kon ku re na ta. Na tom pu tu di fe ren ci ja ci je kla ste ri mo gu po mo ći da se mak si mal no is ko ri ste pred no sti sva kog uče sni ka u kre i ra nju lan ca vred no sti, što će omo gu ći ti do sti za nje cilj ne tr ži šne po zi ci je.

U eko no mi ja ma u raz vo ju pro mo ci ja stra nih in ve sti ci ja, slo bod nih tr go vin skih zo-na i in du strij skih par ko va pred sta vlja ju osno ve za raz voj kla ste ra. Sva ki kla ster ne sa mo da di rekt no do pri no si na ci o nal noj pro duk tiv no sti, a sa mim tim i kon-ku rent no sti, već mo že po sred no da pod sti če pro duk tiv nost osta lih kla ste ra. To zna či da ne tre ba na pu šta ti tra di ci o nal ne kla ste re u okvi ru ma nje so fi ci sti ra nih ak tiv no sti (npr. po ljo pri vre da), ali da u isto vre me vla da tre ba da pru ži po dr šku raz vo ju no vih kla ste ra u do me nu na pred nih teh no lo gi ja. Iz na la že nje kon ku rent-skih pred no sti i pod sti ca nje spe ci ja li za ci je unu tar kla ste ra nu di po ten ci jal i kom-pa ni ja ma i pri vre da ma po je di nih ze ma lja za do sti za nje no vih po tre ba tr ži šta, kao i za nje go vo ši re nje. Is ku stvo dru gih ze ma lja u una pre dje nju kon ku rent no sti raz vo jem kla ste ra mo že bi ti va lid no i za pri vre du Sr bi je.


143

4. ZA KLJU ČAK

Če sto smo sklo ni da kon ku rent nost po sma tra mo jed no stra no da ju ći pred nost ce-nov nom aspek tu. U uslo vi ma glo ba li za ci je i di na mič nih pro ce sa re gi o nal ne in te-gra ci je, me dju na rod na kon ku rent nost pod jed na ko za vi si od ma kro e ko nom ske po-li ti ke vla de u do me nu kre i ra nja uslo va za obez be dje nje pre fe ren ci jal nog pri stu pa svet skom i evrop skom tr ži štu, struk tur nih pri la go dja va nja, kao i sub ven ci o ni ra-nja iz vo znog sek to ra, ali i od stra te gi ja fir mi i iz bo ra ade kvat nog na či na me dju na-rod nog po slo va nja. Ona za vi si i od mo de li ra nja kon ku rent skog am bi jen ta na do-ma ćem tr ži štu, kao i od for mi ra nja kla ste ra ka ko bi se una pre di la kon ku rent nost svih seg me na ta u pro iz vod nji fi nal nog iz vo znog pro iz vo da.

Una pre dje nje kon ku rent no sti pret po sta vlja ko or di na ci ju ak tiv no sti ma kro e ko-nom ske po li ti ke i me nadž men ta i nji ho vo si ner get sko de lo va nje u prav cu jed nog ci lja - di na mi zi ra nja iz vo za. Na rav no, bez sta bil nog po li tič kog i eko nom skog am bi jen ta ure dje nog na na čin ko ji je pri me ren sa vre me nim evrop skim tr ži šnim struk tu ra ma, ne mo že se oče ki va ti ni ozbilj ni ji po mak na ovom ključ nom seg men-tu bu du ćeg raz vo ja pri vre de Sr bi je.

LI TE RA TU RA

Adva ni, A: „In du strial clu sters: A Su port System for Small and Me di um Si zed En ter pri ses”, The World Bank, 1997.

At kin sson, A:”Ino va ti ons and Com pe ti ti ve ness Thro ugh In du stry Clu ster De velop ment”, Earthscan, Lon don, 2006.

Dju ri čin, D, „Sr bi ja 2012: Vi zi ja raz vo ja i stra te gi ja kon ku rent no sti”, Ko pa o nik bi znis fo rum 2006:”Sr bi ja 2012:Raz voj, fi nan sij ski si stem i kon ku rent nost”, Ko-pa o nik 2006.

Hunt, D.S., Mor gan,M.R: “The Com pa ra ti ve Advan ta ge The ory of Com pe ti tion“, Jo ur nal of Mar ke ting“, Vo lu me 59,1995.

Hunya, J.P: “Fo re ign Di rect In vest ment and Pri va ti za tion in Cen tral and Eastern Euro pe“, The Vi en na In sti tu te for Com pe ra ti ve Eco no mic Stu di es, 1993.

Krug man, P.R.: “Com pe ti ti ve ness: A Dan ge ro us Ob ses sion“, Fo re ign Af a irs, Vo lu me 73,1994.

Por ter, M.E., „Com pe ti tion in Glo bal In du stri es”, Har ward Bu si ness School Press, 1986.


144

Por ter, M.E.,”On com pe ti tion”, Har ward Bu si ness School Press,1996.

Por ter, M, Del ga do, M: Mic ro e co no mics Fo un da ti ons of Pro sperty. Fin dings from the Bu si ness Cim pe ti ti ve In dex, Pal gra ve Mac mi lan, 2006.

Sa vić, N.:Srp ske raz voj ne di le me-kao do traj no odr ži vog raz vo ja, Ko pa o nik bi-znis fo rum 2007:”Rast in sti tu ci o nal nog ka pa ci te ta i in ve sti ci o nih mo guć no sti:glav ni iza zo vi za Sr bi ju u 2007 „, Ko pa o nik 2007.

The Na ti o nal Com pe ti ti ve ness Co un cil,”Ser bia Na ti o nal Com pe ti ti ve ness Strategy”, Bel gra de, 2003.

Wal ker, G: Mo dern com pe ti ti ve stra tegy, Mc Graw Hill In ter na ti o nal Edi tion, 2007.

World Eco no mic Fo rum, „Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 20062007”, Ge ne va, 2007.


145

* Fakultet za poslovne studije, Beograd

Dr Pre drag Ka por*

UTI CAJ STRUK TUR NIH PRO ME NA U FI NAN SIJ SKOM SEK TO RU NA EKO NOM SKO-FI NAN SIJ SKE OD NO SE SR BI JE SA INO STRAN STVOM

Fi nan sij ski si stem i fi nan sij ski sek tor ima ju bit nu ulo gu u funk ci o ni sa nju sva ke tr ži šne pri vre de, po što obez be dju ju tran sfer ka pi ta la iz me dju pri vred nih su bje-ka ta, ka ko unu tar jed ne na ci o nal ne eko no mi je, ta ko i na me dju na rod nom pla nu. Fi nan sij ski si stem se i mo že di fi ni sa ti kao deo ukup nog pri vred nog si ste ma ko ji pred sta vlja skup in sti tu ci ja i in stru me na ta pre ko ko jih se vr ši pri ku plja nje, kon-cen tra ci ja, tran sfer i alo ka ci ja fi nan sij skih re sur sa (1).

Fi nan sij ski si stem i fi nan sij ski sek tor u sva koj ze mlji igra ju zna čaj nu ulo gu i u nje nim eko nom sko-fi nan sij skim od no si ma sa ino stan stvom. Ovaj rad će u osnov-nim cr ta ma uka za ti ne ne ke bit ne struk tur ne pro me ne u fi nan sij skom sek to ru Sr-bi je ko je su se de si le u pro te klih ne ko li ko go di na, kao i nji hov uti caj na po je di ne seg men te eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom, pre sve ga na pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, po ve ća nje uvo za i po rast spolj nog za du že-nja.

Tran zi ci ja fi nan sij skog si ste ma i fi nan sij skog sek to ra Sr bi je

Fi nan sij ski si stem Sr bi je pri pa da mo de lu fi nan sij skih si ste ma u ko ji ma cen tral nu ulo gu ima ban kar ski sek tor (bank ba sed fi nan cial system), za raz li ku od fi nan-sij skih si ste ma ko ji se pre te žno ba zi ra ju na fi nan sij skom tr ži štu (mar ketba sed fi nan cial system) (2). Mo del fi nan sij skog si ste ma za sno va nog na ban kar skom sek-to ru ka rak te ri sti čan je za kon ti nen tal nu Evro pu, za raz li ku od mo de la fi nan sij-skog si ste ma za sno va nog na fi nan sij skom tr ži štu ko ji je ka rak te ri sti čan za an glo-sak son ske ze mlje. Do mi nant nu ulo gu u tran sfe ru fi nan sij skih re sur sa u pr vom mo de lu ima ju ban ke kao fi nan sij ski po sred ni ci i to, po pra vi lu, or ga ni zo va ne kao uni ver zal ne ban ke. U dru gom mo de lu, me đu tim, to či ni sa mo fi na na sij sko tr ži-šte, ko je mo ra bi ti na vi so kom ste pe nu raz vo ja, sa ve li kim bro jem ra zno vr snih

Dr Predrag Kapor

146

i li kvid nih fi nan sij skih in stru me na ta i ši rim kru gom fi nan sij skih ak te ra, gde se iz dva ja ju oni iz re da in sti tu ci o nal nih in ve sti to ra, kao i sa zna čaj nom ulo gom in ve-sti ci o nih ba na ka ko je su odvo je ne od seg men ta ko mer ci jal nog ban kar stva.

Fi nan sij ski si stem je od po čet ka pre la ska Sr bi je na pra vu tr ži šnu pri vre du bio do mi nant no za sno van na ban kar skom sek to ru, dok je zna čaj dru gih de lo va fi nan-sij skih sek to ra i ob li ka fi nan sij skog po sre do va nja (osi gu ra nja, in ve sti ci o nih i pen-zi o nih fon do va, bro ker sko-di ler skih dru šta va), kao i sa mog fi nan sij skog tr ži šta, bio re la tiv no ma li, ka ko zbog ne do volj ne in sti tu ci o nal ne ure dje no sti, ta ko i zbog ne raz vi je no sti po nu de fi nan sij skih in stru me na ta.

Uglav nom se mo že to slo ži ti sa oce nom da je fi nan sij ska in fra struk tu ra ban kar-stva u Sr bi ji kra jem 2000.g. bi la in sti tu ci o nal no ne za do vo lja va ju ća, ka ko zbog ma log bro ja ’’do brih’’ ba na ka, ogra ni če nog obi ma po slo va nja (ban ke su bi le sa-mo ban ke svo jih ak ci o na ra), ali i struk tur nih aspe ka ta (po sto ja le su sa mo do ma-će ban ke), te da je ban kar ski si stem Sr bi je ge ne ral no bio neo r ga ni zo van, ne e fi ka-san i skup (3).

Od 2001.g. u Sr bi ju po či nju da ula ze stra ne ban ke, for mi ra ju ći pr vo svo je sop-stve ne afi li ja ci je, pre vas hod no or jen ti sa ne na po slo ve sa sta nov ni štvom i ma lim i sred njim pred u ze ći ma, kao i plat ni pro met sa ino stran stvom. U sklo pu pro gra-ma sa na ci je ban kar skog si ste ma Sr bi je, broj ba na ka je dra stič no sma njen - sa 91 ban ke kra jem 2000.g. na sa mo 48 ba na ka kra jem 2001.g. (4). Po čet kom 2002.g. u li kvi da ci ju od la ze če ti ri do ta da naj ve će (dru štve no-dr žav ne) ban ke, za ko je se zva nič no oce ni lo da su tro ško vi nji ho ve sa na ci je vi še stru ko ve ći od tro ško va li kvi da ci je.

Stra ne ban ke na sta vlja ju sa da ljom eks pan zi jom na te ri to ri ji Sr bi je, sa da ba zi ra-ju ći svo ju ula znu stra te gi ju (uslo vlje nu do bi ja njem do zvo le od NBS) na ku po vi ni do ma ćih ba na ka. Do la zi i do pro ce sa pre u zi ma nja ini ci ra nog, ka ko unu tar Sr bi je (HVB ban ka je pre u ze la Eks im ban ku, EFG Euro ban ka je pre u ze la Na ci o nal nu Šte di o ni cu, NBG je pre u ze la Voj vo djan sku ban ku) i kon cen tra ci je po tom osno-vu (OTP ban ka je ob je di ni la Kul sku ban ku, Zep ter ban ku i Ni šku ban ku), ta ko i usled pre u zi ma nja spo lja (UniC re di to je pre u ze la HVB ban ku). Kao re zul tat to ga, ban kar ski sek tor Sr bi je je kra jem 2006.g. imao 37 ba na ka (sa 2.158 or ga ni-za ci o nih je di ni ca), gde su 22 ban ke bi le u ve ćin skom stra nom vla sni štvu, sa uče-šćem u bi lan snoj su mi ban kar skog sek to ra Sr bi je od 78,7%, dok je 7 ba na ka bi lo u ve ćin skom vla sni štvu do ma ćih fi zič kih i prav nih li ca, sa uče šćem u bi lan snoj su mi od 6,5%, a 8 ba na ka u ve ćin skom vla sni štvu Re pu bli ke Sr bi je sa uče šćem u bi lan snoj su mi od 14,8% (5).

Bi lan sna su ma ban kar skog sek to ra Sr bi je je zna čaj no po ra sla po sled njih go di na, ta ko da je kra jem 2006.g. iz no si la 1.169.271 mi li o na di na ra (kra jem 2005.g. bi la


147

je 775.413 mi li o na di na ra), što je pred sta vlja lo oko 14,8 mi li jar di EUR po zva-nič nom kur su kra jem 2006.g. (6). Ovo je zna ča jan iz nos za Sr bi ju, s ob zi rom na njen pri vred ni po ten ci jal me ren bru to do ma ćim pro iz vo dom, ali je u svet skim ban kar skim re la ci ja ma sra zmer no za ne mar lji va ve li či na, ima ju ći u vi du da je sa-mo jed na De utsche Bank-a kra jem 2006.g. ras po la ga la sa bi lan snom su mom od 1.126,2 mi li jar di EUR (7).

Na kon pro da je dr žav nog uče šća u pre o sta lim ban ka ma, ali i ku po vi ne kon trol nih pa ke ta ak ci ja u još ne ko li ko ban ka u ve ćin skom pri vat nom vla sni štvu do ma ćih prav nih i fi zič kih li ca, za oče ki va ti je da će ban ke u ve ćin skom stra nom vla sni-štvu dr ža ti pre ko 90%, ako ne i 95 % ban kar skog sek to ra Sr bi je, me re no nje go-vom bi lan snom su mom. Ovo ni je ni šta neo bič no za jed nu ze mlju u tran zi ci ji, jer se i dru ge ze mlje u tran zi ci ji su sre ću sa ovim fe no me nom, ma da se on u Sr bi ji re a li zo vao u vr lo krat kom pe ri o du, mno go kra ćem ne go u ve ći ni dru gih ze ma lja u tran zi ci ji, prak tič no za sve ga 5 go di na (8). Ovo je ujed no i svo je vr sni in di ka tor ste pe na raz vi je no sti ze mlje i nje nog do ma ćeg ban kar skog i fi nan sij skog sek to ra, jer naj ra zvi je ni je ze mlje uglav nom ima ju uče šće ban ka u stra nom vla sni štvu u bi lan snoj su mi do ma ćeg ban kar skog sek to ra is pod 15% (na pri mer, Ne mač ka 5,4%, Fran cu ska 13,9%, Ita li ja 5,1%, Šved ska 1,7%, Ja pan 2,1%, SAD 8,5%) (9).

Do la zak stra nih ba na ka u Sr bi ju, pot po mog nut do no še njem no ve re gu la ti ve u skla du sa me dju na rod nom prak som i stan dar di ma, na por no je vra tio po ve re nje u ban kar ski si stem, pro fe si o na li zo vao de lat nost, po bolj šao po nu du ban kar skih pro-iz vo da i olak šao pri stup ka pi ta lu pri vred nim su bjek ti ma ko ji za do vo lja va ju po-sta vlje ne stan dar de kre dit ne spo sob no sti. Me dju tim, ova kav raz voj ban kar skog sek to ra ni su pra ti le od go va ra ju će pro me ne u osta lim seg men ti ma fi nan sij skog si ste ma, a još ma nje u re al nom sek to ru pri vre de. To do vo di do pro ble ma struk tur-ne pri ro de ko ji u bu duć no sti mo gu bi ti ozbi ljan li mi tra ju ći fak tor sva kog pri la go-dja va nja na sek to ru eko nom skih-fi nan sij skih od no sa sa ino stran stvom.

Dr Predrag Kapor

148

Tabela 1. Ban kar ski sek tor po je di nih ze ma lja u 2005.g.

Zemlja Bilansna suma u milionima EUR Broj banka

Učešće banka u stra-nom vlasništvu u

bilansnoj sumi u %Poljska 163.651,0 61 69,9Madjarska 78.402,7 33 84,5Češka Republika 100.513,7 36 94,5Slovačka 37.152,1 23 97,3Slovenija 28.508,6 20 38,6Hrvatska 35.289,9 34 91,3Rumunija 35.424,6 39 67,3Bugarska 16.796,4 34 80,0Srbija 8.796,0 40 69,0BiH 5.999,2 33 91,0Albanija 4.050,9 16 100,0Rusija 285.316,1 1.409 6,8Ukrajina 37.343,1 186 25,0Belorusija 8.058,5 30 11,8Iz vor: Ra if e i sen Zen tral bank Oeste re ich AG, ’’CEE Ban king Sec tor Re port, Sep tem ber 2006, Vi en na

Sa dru ge stra ne, tran zi ci ja sek to ra osi gu ra nja se u Sr bi ji od vi ja la znat no spo ri je od tran zi ci je ban kar skog sek to ra, ali će re zul ta ti ve ro vat no na kra ju bi ti slič ni. Uz op šte in sti tu ci o nal ne uslo ve ko ji su stvo re ni tek no vim Za ko nom o osi gu ra nju iz 2004.g. i pod za kon skim ak ti ma ko ji su do ne ti na osno vu nje ga, kao i pred u ze tim me ra ma da se po slo va nje dru šta va za osi gu ra nje do ve de u sklad sa no vim pro pi si-ma, uklju ču ju ći i od u zi ma nje do zvo la za rad ve ćem bro ju dru šta va za osi gu ra nje, stvo re ni su tr ži šni i in sti tu ci o nal ni okvi ri ko ji uglav nom od go va ra ju me dju na rod-nim stan dar di ma (10).

U 2006.g. je od 17 dru šta va za osi gu ra nje ko ja su po slo va la u Sr bi ji, 8 bi lo u ve-ćin skom stra nom vla sni štvu, dok je 9 bi lo u (ve ćin skom) do ma ćem vla sni štvu (2 u dr žav no-dru štve noj svo ji ni i 7 u pri vat noj svo ji ni) (11). Uče šće dru šta va za osi gu ra nje u ve ćin skom stra nom vla sni štvu, iako je još uvek re la tiv no ma lo u ukup nom port fe lju osi gu ra nja u Sr bi ji, be le ži vi sok rast (sa 8,4% u 2004.g. na 28,5% u 2006.g.), pri če mu ova dru štva do mi ni ra ju na tr ži štu ži vot nog osi gu ra-nja sa 77,6% ukup ne pre mi je ži vot nog osi gu ra nja. Ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da je ži vot no osi gu ra nje u svet skim re la ci ja ma naj pro pul ziv ni ji seg ment ukup nog tr ži šta osi gu ra nja.

Pre sud na fa za u da ljem ula ga nju stra nog ka pi ta la u dru štva za osi gu ra nje u Sr bi ji je pi ta nje bu du ćeg sta tu sa dva vo de ća do ma ća dru štva za osi gu ra nje - DDOR i Du nav osi gu ra nje (na ko ja ot pa da pre ko 60% ukup nog pre mij skog pri ho da u Sr-


149

bi ji), od no sno pri va ti za ci je dr žav no-dru štve ne svo ji ne u nji ma. Za oče ki va ti je da će se pro ces pri va ti za ci je i pro da je stra te škim ino stra nim part ne ri ma i ov de pre ili ka sni je re a li zo va ti, u ce li ni ili de li mič no, i da će za ko ju go di nu sek to rom osi-gu ra nja u Sr bi ji ap so lut no do mi ni ra ti dru štva za osi gu ra nje u ve ćin skom stra nom vla sni štvu. Ovo me će do pri ne ti i po slov no po ve zi va nje dru šta va za osi gu ra nje u ve ćin skom stra nom vla sni štvu sa ban ka ma u ve ćin skom stra nom vla sni štvu na ba zi raz vo ja po slo va ’’ban kar skog osi gu ra nja’’.

Raz voj sek to ra fi nan sij skog li zin ga u Sr bi ji po čeo je, uz do no še nje Za ko na o fi nan sij skom li zin gu, od 2003.g. do brim de lom uz po dr šku ba na ka (do ma ćih sa stra nim ka pi ta lom i stra nih ba na ka), či je su afi li ja ci je bi le pr ve osno va ne kom pa-ni je za fi nan sij ski li zing. Od 15 sa da šnjih da va la ca fi nan sij skog li zin ga, na kon ne ko li ko sta tu snih pro me na, 14 je u vla sni štvu stra nih prav nih li ca ili do ma ćih prav nih li ca sa ve ćin skim stra nim ka pi ta lom, pre sve ga ba na ka, dok je u pot pu-no do ma ćem vla sni štvu sa mo jed no-Li paks d.o.o. ( u 2006.g. je imao uče šće od 4,4% u bi lan snoj su mu kom pa ni ja za fi nan sij ski li zing) (12)

Sa stva ra njem re gu la tor nih okvi ra za od go va ra ju ći raz voj osta lih de lo va fi nan sij-skog sek to ra se ka sni lo, ali je i to uči nje no Za ko nom o do bro volj nim pen zi o nim fin do vi ma, Za ko nom o in ve sti ci o nim fon do vi ma i Za ko nom o tr ži štu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij skih in stru me na ta, u pe ri o du 2005-2006.g. Ta ko, sre di-nom 2007.g. u Sr bi ji po sto ji već 7 do bro volj nih pen zi o nih fon do va, od ko jih je 5 u vla sni štvu stra nih prav nih li ca i/ili do ma ćih prav nih li ca u ve ćin skom stra nom vla sni štvu. Osno va na su i 2 dru štva za upra vlja nje in ve sti ci o nim fon do vi ma i po-če li su sa ra dom pr vi in ve sti ci o ni fon do vi u Sr bi ji, a raz voj ’’in du stri je fon do va’’ se tek oče ku je. Stra ne fi nan sij ske in sti tu ci je po ka za le su in te res i za traj ni je in sti-tu ci o nal no pri su stvo na fi nan sij skom tr ži štu Sr bi je, pa su ta ko u pr voj po lo vi ni 2007.g. ku pi le i ne ko li ko do ma ćih bro ker sko-dli er skih fir mi.

Kao re zul tat na ve de nog raz vo ja, u pro te klih 5-6 go di na, Sr bi ja sa da ima ’’ban ko cen trič ni’’ fi nan sij ski si stem, do mi nant no za sno van na ban ka ma sa još uvek re la tiv no sla bo raz vi je nim fi nan sij skim tr ži štem i skrom nom po nu dom kva-li tet nih i li kvid nih fi nan sij ski ih in stru me na ta, gde su in sti tu ci o nal ni in ve sti to ri i osta li tr ži šni fi nan sij ski po sred ni ci još uvek na mar gi na ma ili u ini ci jal noj fa zi po-zi ci o ni ra nja (13). Re zul tat to ga je da kra jem 2006.g.u bi lan snoj su mi fi nan sij skog sek to ra Sr bi je ban ke uče stvu ju sa 90,4%, li znig kom pa ni je sa 5,3 i osi gu ra va ju ća dru štva sa 4,3% (do bro volj ni pen zi o ni fon do vi i in ve sti ci o ni fon do vi ni su ov de uklju če ni po što su tek po či nja li sa ra dom) (14).

Dru ga bit na ka rak te ri sti ka je da ban ke, li zing kom pa ni je i osi gu ra va ju ća dru štva u stra nom vla sni štvu već sa da uče stvu ju sa pre ko 75% u ukup noj bi lan snoj su mi fi nan sij skog sek to ra Sr bi je i da će se ovo uče šće, uko li ko ne do dje do zna čaj ni je pro me ne uslo va za ula ga nje stra nog ka pi ta la, pre sve ga u po gle du po ra sta ri zi ka,

Dr Predrag Kapor

150

vre me nom i da lje po ve ća va ti. To ujed no zna či da će se mno ge stra te ške od lu ke ve-za ne za po slo va nje ba na ka, li zing kom pa ni ja i osi gu ra va ju ćih dru šta va (a su tra i in ve sti ci o nih i pen zi o nih fon do va) do no si ti iz van Sr bi je u kon tek stu glo bal nog sa-gle da va nja ri zi ka i pri no sa stra nih fi nan sij skih gru pa ci ja či ji su ovi en ti te ti deo.

Struk tur ne pro me ne u fi nan sij skom sek to ru Sr bi je

In te gra ci ja jed ne na ci o nal ne pri vre de u me dju na rod ne fi nan sij ske to ko ve do no si broj ne pred no sti, ali i ogra ni ča va ka pa ci tet na ci o nal nih vla sti da ko ri ste fi skal nu, fi nan sij sku i mo ne tar nu po li ti ku ka ko bi uti ca le na per for man se do ma će pri vre de (15). To je re al nost sa ko jom se kre ta o ri eko nom ske po li ti ke Sr bi je da nas su o ča-va ju. Mo že se po sta vi ti pi ta nje da li je oda bran naj bo lji mo del za me dju na rod nu fi nan sij sku in te gra ci ju pri vre de Sr bi je i raz voj fi nan sij skog sek to ra, ali je ono u ovom tre nut ku od ma nje va žno sti, po što je po sto je će sta nje i struk tu ra fi nan sij-skog sek to ra u Sr bi ji sa da za da ta ve li či na ko ja de ter mi ni še mo gu će prav ce ak tiv-no sti.

Pro da ja do ma ćih ba na ka u dr žav nom i pri vat nom vla sni štvu u Sr bi ji stra nim ban-ka ma do ne la je ne su mlji vo zna ča jan pri liv stra nog ka pi ta la u for mi stra nih di rekt-nih in ve sti ci ja. Tač ni po da ci o to me ko li ke su stra ne di rekt ne in ve sti ci je u ban ke u Sr bi ji ni su ras po lo ži vi, me đu tim, ako je uku pan ne to pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u pe ri o du 2001-2006.g. pre ma po da ci ma NBS iz no sio oko 9 mi li jar di USD, ma lo je ve ro vat no da je u sek tor ban kar stva, uklju ču ju ći i na knad nu do ka-pi ta li za ci ju, ulo že no vi še od 3 mi li jar de USD, ovo tim pre što se deo in ve sti ci ja od no sio na ku po vi ne do ma ćih ba na ka u pri vat nom vla sni štvu, de lom i u stra nom pri vat nom vla sni štvu, po kom osno vu je deo ra ni je ulo že nog stra nog ka pi ta la re tran sfe ri san u ino stran stvo (16). Iako su stra ne ban ke za ku po vi nu do ma ćih ba na ka pla ća le ’’do bru’’ ce nu, znat no vi šu od knji go vod stve ne ce ne, one su de fac to ku po va le tr ži šte, od no sno tr ži šno uče šće, me đu tim, iz ve sno je da su se, s ob zi rom na vi so ke ka mat ne mar že u Sr bi ji, ulo že na sred stva vr lo br zo po vra ti la. Ovo će se ve ro vat no po no vi ti i ka da je u pi ta nju sek tor osi gu ra nja.

U sva kom slu ča ju, de cem bra 2005.g. Er ste Bank je u pro ce su pri va ti za ci je za 61,88% dr žav nog ka pi ta la Ko mer ci jal ne ban ke Ru mu ni je (Ban ca Co mer ci a la Ro ma nia-BCR), naj ve će ban ke u Ru mu ni ji, pla ti la 3,75 mi li jar de EUR (17). S ob zi rom na to da je uče šće BCR u bi lan snoj su mu ban kar skog sek to ra Ru mu ni je (35.424 mi li o na EUR u 2005.g.) 26,3%, mo že se re ći da je ovo bi la ’’ve li ka ku po-vi na’’, gde je ce na ko ja je pla će na ve ća ne go za sve ban ke ko je su do sa da pro da te u Sr bi ji.

Sa dru ge stra ne, ban kar ski sek tor u Sr bi ji je vr lo bi tan za eko nom ske od no se Sr bi je sa ino stran stvom, bu du ći da je u po sled njih ne ko li ko go di na upa dlji vo po-


151

ve ćao svo je za du že nje pre ma ino stran stvu. Ovo je i nor mal no po što se iz re la tiv-no skrom ne do ma će šted nje i de po zi ta u Sr bi ji ni je mo gla fi nan si ra ti sra zmer no ve li ka i br za kre dit na eks pan zi ja, pa se ta ko iz po slov nog si ste ma ban kar skih gru-pa ci ja ko ji ma pri pa da ju ban ke u stra nom vla sni štvu u Sr bi ji, bez ve ćih pro ble ma pri ba vio do dat ni ka pi tal iz ino stran stva, ovo tim pre što su mo guć no sti za nje gov pro fi ta bil ni pla sman u ovom tre nut ku ve će u Sr bi ji, ima ju ći u vi du znat no ni že ka ma te u ze mlja ma u EU, pa i u po je di nim ze mlja ma u okru že nju, čak i ka da se uzme u ob zir fak tor ri zi ka ze mlje i po slov nog ri zi ka.

Tabela 2. Spolj ni dug Sr bi je po vr sta ma du žni ka – u mi li o ni ma USD (sta nje na kra ju 2000. i 2006. i apri la 2007. go di ne)

Sek tor 2000. 2006. April 2007.Jav ni 8.797,3 8.456,8 8.449,6Pri vat ni 2.032,4 11.148,9 11.639,6Od to ga: • ban ke • pred u ze ća

746,91.285,5

5.099,06.049,9

4.928,86.710,8

Ukup no 10.829,7 19.605,7 20.089,2

Iz vor: NBS, Re pu bli ka Sr bi ja: Sta nje spolj nog du ga po vr sti du žni ka.

Na ve de ni po da ci go vo re da se uku pan spolj ni dug Sr bi je zna čaj no uve ćao u pe ri-o du 2000-2006.g., pri če mu se uče šće du ga jav nog sek to ra ko ji je kra jem 2000.g. bi lo 93,1% ukup nog du ga na kra ju 2006.g. sve lo na 43,1%. Ovo ne zna či da se jav-ni sek tor, od no sno dr ža va ni je za du ži va la u ovom pe ri o du, na pro tiv. Me dju tim, usled ot pi sa zna čaj nog de la spolj nog du ga od stra ne po ve ri la ca iz Pa ri skog klu ba (66% ne to sa da šnje vred no sti du ga po spo ra zu mu sa Pa ri skim klu bom po ve ri la ca i 62% po spo ra zu mu sa Lon don skim klu bom po ve ri la ca), do bi jen je ’’pro stor’’ za no vo za du ži va nje dr ža ve (18). Do tač nih kvan ti fi ka ci je kraj njih efe ka ta ot pi sa du ga ni je se mo glo do ći, ali se ve ro vat no ra di o re du ve li či ni od pre ko 4 mi li jar de USD.

Sa dru ge stra ne, po ve ćao se dug pri vat nog sek to ra, i to ka ko ba na ka ta ko i pred-u ze ća, ta ko da se on ja sno mo že iden ti fi ko va ti kao do mi nant ni ge ne ra tor po ra sta spolj ne za du že no sti Sr bi je u po sma tra nom pe ri o du. Di rekt no spolj no za du že nje ba na ka, pre ma po da ci ma NBS, iz no si lo je kra jem 2000.g. 746,9 mi li o na USD, a kra jem 2006.g. 5.099 mi li o na do la ra (od če ga se 3.858,3 mi li o na USD od no si na du go roč ni dug, a 1.240,7 mi li o na USD na krat ko roč ni dug), dok se dug pred u ze ća po ve ćao sa 1.285,5 mi li o na USD kra jem 2000.g. na 6.049,9 mi li o na USD kra jem 2006.g. Pre ma sta nju u apri lu 2007.g. spolj ni dug ba na ka se ne što sma njio, a onaj pred u ze ća je na sta vio da ra ste, što je s ob zi rom na od su stvo kom pen za tor skog sma nje nja jav nog du ga re zul ti ra lo da ljim po ve ća njem ukup nog spolj nog du ga. Ina če, po da ci na saj tu NBS, gde se pre zen ti ra ju te ku će po slov ne na me re ban ka

Dr Predrag Kapor

152

u Sr bi ji, go vo re da one na me ra va ju da u 2007.g. po ve ća ju svo je za du že nje u ino-stran stvu za oko 1,2 mi li jar de EUR, što zna či i da će se pri vat ni spolj ni dug Sr bi-je pre ma ino stran stvu po ovom osno vu i da lje po ve ća va ti (19).

Sa dru ge stra ne, kao po sle di ca oštri jih me ra mo ne tar ne po li ti ke u po sled nje dve go di ne. uoča va se ve li ki rast di rekt nog kre di ti ra nja pri vre de iz ino stran stva. Ovim se za o bi la zi do ma ći ban kar ski si stem da bi se iz be gli ’’tro ško vi’’ iza zva ni me ra ma re strik tiv ne mo ne tar ne po li ti ke, pre sve ga u vi du oba ve zne re zer ve na ino za du ža nja. Zna či, do ma ća pri vre da se ubr za no za du žu je di rekt no u ino stran-stvu, naj če šće po sred stvom ba na ka u stra nom vla sni štvu ko je svo je kli jen te u Sr bi ji usme ra va ju na di rekt no za du ži va nje kod svo jih ma tič nih ba na ka u ino stran-stvu, ka ko bi se iz be gla ogra ni če nja i tro ško vi ko je kre di ti ra nje iz stra nih iz vo ra stva ra ba na ka ma u Sr bi ji.

Ova kav trend će se ve ro vat no na sta vi ti i u 2007.g., jer je sve vi še ka te go ri ja kli-je na ta ko ji do bi ja ju pri stup ova kvim, za kli jen te re la tiv no po volj nim, kre di ti ma. U po če ku se ra di lo sa mo o ve li kim re no mi ra nim pred u ze ći ma, dok u 2006.g. di rekt ni kre di ti iz ino stran stva po sta ju do stup ni ma lim i sred njim pred u ze ći ma, pa čak i pred u zet ni ci ma.

U ovom kon tek stu bi tre ba lo ima ti u vi du da je po red ne po sred nog za du ži va nja ba na ka i pred u ze ća u ino stran stvu, do šlo i do na gla še nog po ra sta za du ži va nja li-zing kom pa ni ja u ino stran stvu. Kra jem 2006.g. u pa si vi bi lan sa sta nja kom pa ni ja da va la ca fi nan sij skog li zin ga du go roč ni kre di ti iz ino stran stva su či ni li 83,6% ili 56,6 mi li jar di di na ra (20). To zna či, da su ove kom pa ni je du go va le ino stran stvu pre ko 900 mi li o na USD.

Na sek to ru eko nom sko-fi nan sij skih od no sa Sr bi je sa ino stran stvom ban ke, ali i li znig kom pa ni je, ima ju još zna ča jan uti caj na kre i ra nje pla te žno spo sob ne tra-žnje za uvo zom kroz odo bra va nje kre di ta, na ro či to sek to ru sta nov ni štva, ko ji se do brim de lom ko ri ste za ku po vi nu traj nih po tro šnih do ba ra iz ino stran stva, od no-sno za fi nan si ra nje na bav ki pred me ta li zin ga iz ino stran stva. To ko re spon di ra sa do mi nat nom po slov nom stra te gi jom ba na ka u Sr bi ji ko ja se ba zi ra na eks pan zi ji tzv. ’’ban kar stva na ma lo’’ (re tail ban king) usme re nog na sek tor sta nov ni štva i ma log bi zni sa.

Me dju tim, ova kav ’’kre dit ni bum’’ no si sa so bom i po ten ci jal ne ri zi ke po ma kro-e ko nom sku sta bil nost, što je već uoče no i kod dru gih ze ma lja u tran zi ci ji. Ta ko, eko nom ski ana li ti ča ri MMF-a is ti ču da je br za kre dit na eks pan zi ja u Bu gar skoj i Ru mu ni ji bi tan fak tor po gor ša nja spolj no tr go vin skog bi lan sa (kroz po ve ća nje pla te žno spo sob ne uvo zne tra žnje), gde je sva ko po ve ća nje kre di ta za 1% BDP do vo di lo do po ve ća nja de fi ci ta ro be i (ne fak tor skih) uslu ga (za za o stat kom od 3 me se ca) za 0,4% BDP u Bu gar skoj i 0,7% BDP u Ru mu ni ji (21).


153

Dru ga stra na kre dit ne eks pan zi je ba na ka je i enorm ni rast ’’unu tra šnje’’ za du že-no sti pred u ze ća, a po seb no sek to ra sta nov ni štva, kod ba na ka, što sve u ne kom bu-du ćem tre nut ku mo že bi ti ogra ni ča va ju ći fak tor raz vo ja. Ovom fe no me nu se još uvek ne do volj no po sve ću je pa žnja ili se on re la ti vi zi ra, po re de ći se sa ne kim dru-gim ze mlja ma u tran zi ci ji. Da se ra di o vr lo ozbilj noj si tu a ci ji sve do če po da ci da je sta nje po tra ži va nja ko mer ci jal nih ba na ka od pred u ze ća (bez jav nih pred u ze ća) i sta nov ni štva po osno vu odo bre nih kre di ta (di nar skih i de vi znih, krat ko roč nih i du go roč nih), uklju ču ju ći i ka ma te i na kna de, bi lo kra jem 2000.g. 177.981 mi li o na di na ra ili 2.817,7 mi li o na USD, a kra jem apri la 2007.g. 622.001 mi li o na di na ra ili 10.509 mi li o na USD, kao i da je sta nje po tra ži va nja od sta nov ni štva po osno vu odo bre nih kre di ta (di nar skih i de vi znih, krat ko roč nih i du go roč nih), uklju ču ju ći i ka ma te i na kna de bi lo kra jem 2000.g. 2.849 mi lion di na ra ili 45,1 mi li o na USD, a kra jem apri la 2007.g. 237.115 mi li o na di na ra ili 4.006,2 mi li o na USD (22).

Po slov na po li ti ka ba na ka sa dr ži. po red osta log, i uslov da se kre di ti in dek si ra ju kroz va lut ne kla u zu le, ili da se ka mat ne sto pe na du go roč ne kre di te ve zu ju za re fe rent ne me dju na rod ne tr ži šne sto pe, što sve iz la že do ma će du žni ke ri zi ku pro-me ne de vi znog kur sa i stra nih ka mat nih sto pa, pri če mu se ši rim mo gu ćim ne-ga tiv nim po sle di cam ovih iz lo že no sti ri zi ci ma me dju na rod nog ka rak te ra ne po-se ve ću je do volj na pa žnja. Na i me, re al na je mo guć nost da već sa da pre za du že ni seg men ti sta nov ni štva, ali i pri vre de, ne bu du u mo guć no sti da ser vi si ra ju svo je te ku će oba ve ze, uko li ko se one zna čaj ni je uve ća ju po osno vu ko rek ci je de vi znog kur sa ili po ra sta svet skih ka mat nih sto pa, što sve mo že ima ti ši re eko nom ske, ali i so ci jal ne po sle di ce.

Ko li ke su po ten ci jal ne raz me re ovih ri zi ka ko ji su prak tič no si stem skog ka rak te-ra sve do či po da tak da su od ukup ne di nar ske kre dit ne ak tiv no sti ba na ka pre ma sta nov ni štvu, in dek si ra ni di nar ski kre di ti u apri lu 2007.g. či ni li 85,4%, od če ga se 95,6% od no si na kre di te in dek si ra ne de vi znom kla u zu lom, dok su osta ta li kre di ti in dek si ra ni sto pom in fla ci je, kao i da je kod pri vre de 80,1% kre di ta in dek-si ra no od če ga je 85,8% sa de vi znom kla u zu lom (23).

Po slov ne ban ke i da lje na sta vlja ju svo ju kre dit nu eks pan zi ju u bor bi sa kon ku ren-ci jom i tr ci za pro fi tom. Ovo je nor mal no po slov no po na ša nje u si tu a ci ji ka da su u Sr bi ji ka mat ne mar že znat no vi še ne go one u okru že nju i ka da nu de mo guć no sti za eks tra pro fit. Ilu stra ci je ra di, pro seč na (pon de ri sa na) ka mat na sto pa na krat ko-roč ne kre di te u Sr bi ji u mar tu 2007.g. iz no si la je 29,35%, a u Ru mu ni ji 9,78%, Bu gar skoj 8,99% i Hr vat skoj (fe bru ar 2007.g.) 7,60% na go di šnjem ni vou (24). Sa dru ge stra ne, do ma će ka mat ne sto pe na du go roč ne kre di te (pre sve ga za stam be-nu iz grad nju) su mno go bli že ka mat nim sto pa ma u ovim ze mlja ma. Me dju tim, pro seč na (pon de ri sa na) ka mat na sto pa na krat ko roč ne kre di te sta nov ni štvu u Sr-bi ji ima, su prot no du go go di šnjim oče ki va nji ma i iz ja va ma mno gih zva nič ni ka,

Dr Predrag Kapor

154

trend ra sta, po što je u apri lu 2007.g. bi la 30,78% na go di šnjem ni vou, u pred je nju sa 23,80% kra jem 2002.g. ili 25,40% kra jem 2005.g. (25).

Da li je re al no oče ki va ti da će ka mat na sto pa na krat ko roč ne kre di te sta nov ni-štvu pa da ti? Ma lo ve ro vat no sve dok je ova kav od nos tra že nih i odo bre nih kre di-ta, po što je po ten ci jal na tra žnja za ukup nim di nar skim kre di ti ma u apri lu 2007.g. bi la ve ća za 43,7% od iz no sa odo bre nih di nar skih kre di ta, kao i dok ban ke ne ma-ju pro ble ma u na pla ti svo jih po tra ži va nja, po što je ste pen na pla ti vo sti odo bre nih kre di ta u apri lu 2007.g. bio na ni vou od 91,4% i to kod sta nov ni štva 94,3%, a kod pri vre de 90,5% (26).

Ume sto za ključ ka

Autor ovog ra da je na sto jao da u osnov nim cr ta ma sa gle da efek te struk tur nih pro me na u fi nan sij skom sek to ru Sr bi je, i to pre sve ga u ban kar skom sek to ru, na eko nom sko-fi nan sij ske od no se Sr bi je sa ino stran stvom, a na ro či to na po rast spolj nog du ga i uvo zne tra žnje. Mo že se re ći da su po rast spolj nog du ga i spolj-no tr go vin skog de fi ci ta Sr bi je u po sled njih ne ko li ko go di na u ve li koj me ri re zul-tat fi nan si ra nja kre dit ne eks pan zi je ba na ka u stra nom vla sni štvu u Sr bi ji kroz za du ži va nja u ino stran stvu, a u no vi je vre me i usled di rekt nog za du ži va nja dru-gih pri vred nih su bje ka ta u ino stran stvu. To će se na sta vi ti sve dok za to po sto ji po slov ni in te res opred me ćen u pro fi tu kroz vi so ke ka mat ne mar že, znat no vi še ne go u okru že nju, što i u uslo vi ma pri sut nih ri zi ka, oprav da va po sto je ći od nos iz me dju pri no sa i ri zi ka.

Sve ovo je, u do broj me ri re zul tat ma nje ili vi še volj no i sve sno oda bra nog mo de-la tran sfor ma ci je fi nan sij skog sek to ra Sr bi je. Sa ovim pro ble mom su se su sre ta le i još uvek se su sre ću i mno ge dru ge ze mlje u tran zi ci ji u Evro pi i na nje ga se vr lo ja sno uka zi va lo (27). Sto ga je mo žda naj jed no stav ni je re še nje za nas da pro u či mo ka kve me re su ove ze mlje pred u zi ma le i ka kve su efek te da le, ako ni šta dru go ono bar da ne bi smo pra vi li iste gre ške, ma da se i pre po čet ka ubr za ne tran zi ci je ban kar skog sek to ra u Sr bi ji zna lo da su mo gu ći raz li či ti mo de li od ko jih sva ki sa so bom no si spe ci fič ne pro ble me (28). Me dju tim, sa da je ma ne var ski pro stor za ne ke zna čaj ni je si stem ske ko rek tiv ne me re ge ne ral no vr lo ogra ni čen.

U sva kom slu ča ju, mo guć no sti za ko ri šće nje ino stra nih kre di ta i de po zi ta za fi-nan si ra nje kre dit ne eks pan zi je ba na ka tre ba lo bi i da lje da bu du ogra ni če ne kroz od go va ra ju ći ni vo oba ve zne re zer ve, a ve ro vat no bi tre ba lo pred u ze ti i od go va-ra ju će me re da se sta vi pod kon tro lu di rekt no za du ži va nje pri vred nih su bjek ta u ino stran stvu. Jer, iako se ov de ra di o tzv. pri vat nom du gu, on uti če na ukup ni ni vo du ga i po ten ci jal ni je iz vor opa sno sti po fi nan sij sku sta bil nost uko li ko usled


155

pro me ne kur sa i ka mat nih sto pa do dje do po gor ša nja uslo va nje go vog ser vi si ra-nja.

Ko ri šće na li te ra tu ra:

1) Dr Pre drag Tri fu no vić ’’Ban ke- or ga ni za ci ja, po slo va nje i po li ti ka’’, Slu žbe ni list SFRJ, Be o grad, 1980., str. 7-8.

2) Aslie De mi gurc-Kunt and Le vi ne Ross ’’Bank ba sed and mar ketba sed sys-tems: cross co un try com pa ri sons’’, Was hing ton, Ju ne 1999., str. 2

3,4) Dr Ži vo ta Ri stić i Dra gan Vu ko vić, ’’Ban kar ski si stem Sr bi je’’, Ju go slo ven-sko ban kar stvo, br. 3-4/2002, str. 3-19

5, 6) NBS,’’Ban kar ski sek tor u Sr bi ji-Iz ve štaj za IV kvar tal 2006.g.’’,April 2006.str. 4

7) www-de utche bank. de

8) Ra if e i sen Zen tral bank Oeste re ich AG, ’’CEE Ban king Sec tor Re port, Sep tem-ber 2006, Vi en na

9) Ni hal Bayrak tar and Yan Wang ’’Bank Sec tor Op pen ness and Eco no mic Growth’’,World Bank Po licy Re se arch Wor king Pa per 4019 (WPS4019), Oc to ber 2006 , str. 27

10) Za kon o osi gu ra nju, Sl.gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 61/05

11) NBS, ’’Sek tor osi gu ra nja u Sr bi ji -Iz ve štaj za 2006 go di nu’’, str. 3-6

12) NBS, ’’Nad zor fi nan sij skog li zin ga- Iz ve štaj za IV tro me seč je 2006’’, str. 1

13) Mil ko Šti mac, ’’Ban ko cen trič na tran zi ci ja’’, Eko no mist ma ga zin br. 345/346, 1.1.2007., str. 27-29

14) NBS, ’’Sek tor osi gu ra nja u Sr bi ji-Iz ve štaj za 2006.g.’’, str. 4

15) Ken neth Klet zer, ’’In ter na ti o nal Fi nan cial In te gra tion, So vre ig nity, and Con-stra ins on Mac ro e co no mic Po licy’’, IMF Wor king Pa per 06/79, March 2006,str. 3

16) NBS, Sta ti stič ki pre gled, Mart 2007., str. 51

Dr Predrag Kapor

156

17) Ra if e i sen Zen tral bank Oeste re ich AG, ’’CEE Ban king Sec tor Re port, Sep tem ber 2006, Vi en na, str. 38-39

18) NBS, ’’Go di šnji iz ve štaj 2005’’, str. 94-95

19) ’’An ke ta o po slov nim ak tiv no sti ma i na me ra ma ba na ka’’, iz vor: sajt NBS

20) NBS, ’’Nad zor fi nan sij skog li zin ga- iz ve štaj za IV tro me seč je 2006’’, str. 3-4

21) Du en wald Cri stoph, Gu er gu i ev Ni ko lay, Scha ec hter An drea, ’’Too Much of Good Thing ? Cre dit Bo oms in Tran si tion Eco no mi es: The Ca ses of Bul ga ria, Ro ma nia and Ukra i na ’’, IMF Wor king Pa per WP/05/128, Ju ne 2005. Was hing-ton DC, str. 20

22) NBS, Sta ti stič ki bil ten, april 2007., str. 34-37


24) Dr Djor dje Dju kić, ’’Opa sna spi ra la za du ži va nja’’ ’’Fi nan si je Top 2006’’, spe-ci jal ni broj Bi znis & Fi nan si je, jun 2007, str. 22-25

25) NBS, Sta ti stič ki bil ten, april 2007., str.44-45


27) Dr Pre drag Ka por, ’’Ban kar stvo sa osno va ma ban kar skog po slo va nja i me dju-na rod nim ban kar stvom’’, Me ga trend uni ver zi tet pri me nje nih na u ka, Be o grad, 2005., str. 355-357

28) Mr Pre drag Ka por,”Stra na ula ga nja u do ma će ban ke”, Po slov na po li ti ka br. 12/2000, str. 29-33


157

Dr Jo ze fi na Be ke-Tri vu nac

VI SI NA I PO RE KLO DE VI ZNIH RE ZER VI NA ROD NE BAN KE SR BI JE

Uvod

De vi zne re zer ve jed ne ze mlje pred sta vlja ju sve ob li ke nje nih po tra ži va nja na ra-ču ni ma u ino stran stvu, kao što su mo ne tar no zla to, efek tiv ni stra ni no vac i vred-no sni pa pi ri. Osnov na na me na de vi znih re zer vi je odr ža va nje op šte li kvid no sti u pla ća nji ma ze mlje pre ma ino stran stvu, kao i za in ter ven ci ju na otvo re nom tr-ži štu. U na šoj ze mlji, za ču va nje i upra vlja nje de vi znim re zer va ma za du že na je Na rod na ban ka Sr bi je. Sred stva ko ja či ne de vi zne re zer ve is ka zu ju se u ak ti vi bi lan sa sta nja Na rod ne ban ke Sr bi je. Iz vo ri iz ko jih se ta po tra ži va nja fi nan si ra ju is ka zu ju se u pa si vi tog bi lan sa.

Ni vo de vi znih re zer vi ze mlje pra ti se dvo ja ko, u bru to i u ne to iz no su. Bru to iz-nos ob u hva ta sred stva ko ja za do vo lja va ju de fi ni ci ju de vi znih re zer vi. Ne to iz nos ob u hva ta ta sred stva uma nje na za oba ve ze po osno vu ino stra nih za du že nja.

Od li ka na šeg mo ne tar nog si ste ma je da se kao sred stva pla ća nja ko ri ste di nar i stra na sred stva pla ća nja. Pod stra nim sred stvi ma pla ća nja pod ra zu me va ju se de-vi ze, tj po tra ži va nja u ino stran stvu ko ja gla se na stra nu va lu tu i efek tiv ni stra ni no vac, tj. po tra ži va nja u go to vi ni, od no sno pa pir ni ili ko va ni no vac ko ji gla si na stra nu va lu tu. Gra đa ni ta ko đe ima ju mo guć nost da otva ra ju de vi zne ra ču ne kod ba na ka i dr že svo je šted ne de po zi te na tim ra ču ni ma.

U dvo va lut nim si ste mi ma1 de lu je po se ban eko nom ski za kon, tzv. Gre ša mov za-kon, pre ma ko me ka da se u pro me tu na đu dve va lu te, ta da lo ši ja va lu ta is ti sku je iz pro me ta bo lju va lu tu. Ka ko se naj ve ći deo de po zit nog po ten ci ja la ba na ka, a po seb no šted nih de po zi ta sta nov ni štva sa sto ji iz stra ne va lu te, mo že mo da sma-tra mo da se u na šem mo ne tar nom si ste mu stra na va lu ta sma tra bo ljom.

1 Pod dru gom va lu tom ov de pod ra zu me va mo sred stva u bi lo ko joj kon ver ti bil noj stra-noj va lu ti.

Dr Jozefina Beke-Trivunac

158

Usled po sto ja nja dvo va lut nog si ste ma, u bi lan si ma ba na ka ja vlja ju se de vi zna po-tra ži va nja i de vi zne oba ve ze po osno vu tran sak ci ja sa ino stran stvom, i de vi zna po tra ži va nja i de vi zne oba ve ze po osno vu tran sak ci ja sa do ma ćim en ti te ti ma. Po red to ga, do zvo lje no je i ugo va ra nje vred no sti oba ve ze u de vi za ma, s tim što se pla ća nja i na pla ći va nje po tim ugo vo ri ma vr ši u di na ri ma, va lu ti is pla te, to jest do zvo lje na je pri me na va lut ne kla u zu le.

Cilj i me to do lo gi ja ra daKva li ta tiv na ana li za struk tu re iz vo ra for mi ra nja de vi znih re zer vi po ka zu je da se ta sred stva for mi ra ju iz ne ko li ko iz vo ra. Glav ni iz vor su ope ra tiv ne ak tiv no-sti NBS (pri li vi/od li vi po osno vu ne to ot ku pa efek tiv nog stra nog nov ca, od li vi po osno vu is pla te sta re de vi zne šted nje gra đa na, pri li vi od do na ci ja itd.). Dru gi iz vor su ne to pri li vi/od li vi po osno vu ino stra nih za du že nja. Tre ći iz vor su pri li-vi/od li vi iz de vi znih de po zi ta ba na ka kod NBS či ja vi si na se utvr đu je u skla du sa Od lu kom o oba ve znoj re zer vi ba na ka kod Na rod ne ban ke Sr bi je. Pre ma ovoj od lu ci, osno vi cu za ob ra čun oba ve znih re zer vi či ne de vi zni de po zi ti prav nih i fi zič kih li ca, de vi zni kre di ti i dru ge de vi zne oba ve ze ba na ka.

Pred met ana li ze ovog ra da je su bi lan si sta nja pri ka za ni u zva nič nim fi nan sij skim iz ve šta ji ma NBS za 2005, 2004, 2003. i 2002. go di nu, sa ci ljem da se utvr di iz-nos i po re klo iz vo ra de vi znih re zer vi NBS.

Za po tre be ja snog sa gle da va nja struk tu re de vi znih re zer vi i iz vo ra iz ko jih se one fi nan si ra ju, iz vr še na je de kom po zi ci ja bi lan sa sta nja NBS na dva pod bi lan sa: de vi zni i di nar ski. Za tim je raz ma tra na struk tu ra ak ti ve i pa si ve de vi znog pod bi-lan sa i utvr đe ni su seg men ti pre ma vr sti sred sta va i iz vo ra iz ko jih se ta sred stva fi nan si ra ju.

Na kra ju ra da, iz ve den je za klju čak.

Struk tu ra de vi znih sred sta va i iz vo ra nji ho vog for mi ra nja

De vi zna ak ti va bi lan sa sta nja NBS ob u hva ta: go to vi nu i te ku će ra ču ne kod ba-na ka, de po zi te kod ba na ka u ino stran stvu, mo ne tar no zla to i osta le ple me ni te me ta le, har ti je od vred no sti ko ji ma se tr gu je, kao i sred stva kod Me đu na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) ko ja se sa sto je od spe ci jal nih pra va vu če nja (SPV) i član ske kvo te u MMF. Od na ve de nih po zi ci ja, kri te ri jum da bu de pri zna to kao sred stvo de vi zne re zer ve ne za do vo lja va sa mo stav ka pod na zi vom Član ska kvo-ta u MMF. Zbir iz no sa na po zi ci ja ma ko je za do vo lja ju kri te ri jum da bu du pri zna-te kao sred stvo de vi znih re zer vi, či ne bru to de vi zne re zer ve NBS.


159

De vi zna pa si va bi lan sa sta nja NBS ob u hva ta: oba ve ze po osno vu oba ve zne de-vi zne re zer ve ba na ka, oba ve ze po osno vu ino stra nih kre di ta i oba ve ze pre ma MMF. Oba ve ze pre ma MMF sa sto je se od uze tih zaj mo va i me ni ce Vla de Sr bi je za obez be đe nje član ske kvo te u MMF. Iz nos pod ozna kom Me ni ce Vla de Sr bi je za obez be đe nje član ske kvo te u MMF jed nak je iz no su na po zi ci ji Član ska kvo ta u MMF, ta ko da je nji hov uči nak na ne to de vi znu po zi ci ju NBS ne u tra lan i sto ga ne će bi ti pred met da ljeg raz ma tra nja. De ta ljan pri kaz struk tu re de vi znog pod bi-lan sa i iz no sa po po zi ci ja ma dat je u ta be li na kra ju ra da.

Ne to de vi zna po zi ci ja NBS, po sma tra na po go di na ma, pri ka za na je u ta be li 1.

Ta be la 1. De vi zna po zi ci ja NBS

U mi li o ni ma di na ra 2005 2004 2003 2002

1. Ukup no de vi zna ak ti va 469.422 287.054 231.737 172.406

2. Ma nje: Član ska kvo ta u MMF (48.276) (41.972) (37.827) (37.369)

3. Bru to de vi zne re zer ve NBS 421.146 245.082 193.910 135.037

U mi li o ni maUSD 5.831,5 4.230,3 3.549,0 2.289,4EUR 4.925,7 3.106,8 2.838,6 2.195,2

4. Ukup no de vi zna pa si va 278.693 178.930 146.672 118.6185. Me ni ca Vla de za obez be đe nje član ske

kvo te (48.276) (41.973) (37.828) (37.370)6. De vi zne oba ve ze NBS 230.417 136.957 108.844 81.2487. U to me: Oba ve ze po osno vu de vi znih

rezer vi ba na ka 147.062 64.255 42.258 30.550

Udeo de vi znih oba ve za u bru to de vi znim re zer va ma (6 : 3) 55% 56% 56% 60%

Udeo oba ve za po osno vu de vi znih re zer vi ba na ka u bru to de vi znim re zer va ma (7 : 3) 35% 26% 22% 23%

8. Ne to de vi zna ak ti va 190.729 108.125 85.066 53.789

9. Po treb ni di nar ski iz vo ri sred sta va za fi-nan si ra nje bru to de vi znih re zer vi 190.729 108.125 85.066 53.789

Udeo di nar skih iz vo ra sred sta va u bru to de vi znim re zer va ma (9 : 3) 45% 44% 44% 40%

Iz po da ta ka pri ka za nih u ovoj ta be li uoč lji vo je da se vi še od po lo vi ne bru to de vi-znih re zer vi fi nan si ra iz de vi znih oba ve za NBS, ko je se sa sto je od ino stra nih kre-di ta i oba ve zne de vi zne re zer ve ko je po slov ne ban ke dr že na ra ču nu kod NBS. Raz li ka iz me đu bru to de vi znih re zer vi i de vi znih oba ve za či ni ne to de vi zne re-


160

zer ve NBS i to su sred stva ko ja mo gu da se upo tre be za odr ža va nje li kvid no sti ze mlje pre ma ino stran stvu2.

U okvi ru de vi znih oba ve za po seb nu pa žnju za slu žu ju oba ve zne de vi zne re zer ve ba na ka. Po sma tra no di na mič ki, za pa ža se stal ni rast nji ho vog ude la u fi nan si ra-nju bru to de vi znih re zer vi NBS. U 2002. go di ni ovaj udeo iz no si je 23 po sto, u 2003. go di ni iz no si je 22 po sto3, u 2004. go di ni 26%, a u 2005. go di ni 35%.

Uti caj ra sta ude la oba ve znih de vi znih re zer vi ba na ka u fi nan si ra nju bru to de vi-znih re zer vi NBS raz mo tri će mo i pu tem ana li ze nji ho vih go di šnjih pro me na, na na čin pri ka zan u ta be li 2.

Ta be la 2. Iz vo ri ra sta de vi znih re zer vi NBS

U mi li o ni ma di na ra 2005 Udeo u 100% 2004 Udeo u

100% 2003 Udeo u 100%

1. Bru to de vi zne re zer ve NBS 421.146 100% 245.082 100% 193.910 100%

1a. Pro me na u to ku go di ne 176.064 100% 51.172 100% 58.873 100%2. Oba ve zna de vi zna re zer-

va ba na ka 147.062 35% 64.255 26% 42.258 22%

2a. Pro me na u to ku go di ne 82.807 47% 21.997 43% 11.708 20%3. Di nar ske oba ve ze pre ma

ban ka ma 65.683 16% 40.223 16% 32.938 17%

3a. Pro me na u to ku go di ne 25.460 14% 7.285 14% 5.809 10%4. Ukup ne oba ve ze pre ma

ban ka ma 212.745 51% 104.478 43% 75.196 39%

4a. Pro me na u to ku go di ne 108.267 61% 29.282 57% 17.517 30%

U ovoj ta be li ilu stro va ni su sta nje i pro me na iz no sa bru to de vi znih re zer vi NBS, kao i pro me na oba ve zne de vi zne re zer ve ba na ka i di nar skih oba ve za pre ma ban-ka ma, ko je se naj ve ćim de lom sa sto je od di nar ske oba ve zne re zer ve ba na ka, kao naj zna čaj ni jih iz vo ra nji ho vog fi nan si ra nja. Usme ra va nje pa žnje na ova dva iz vo-ra fi nan si ra nja za ni mlji vo je zbog to ga što se nji ho va vi si na utvr đu je po seb nom od lu kom NBS. Od lu kom se po seb no utvr đu ju osno vi ca za ob ra čun oba ve zne re-zer ve i sto pa po ko joj se taj ob ra čun vr ši. Iz bor sva kog od ovih či ni la ca stvar je pro ce na i po li ti ke sa me NBS.

2 Ov de mo že da se po sta vi pi ta nje da li je unu tra šnji de vi zni dug i stvar no „de vi zni”.3 U 2003. go di ni NBS je uze la kre dit od MMF i po tom osno vu do šlo je do po ve ća nja bru to de vi znih re zer vi NBS i sma nje nja ude la oba ve znih de vi znih re zer vi ba na ka u iz vo-ri ma nji ho vog fi nan si ra nja.


161

Ana li za na ve de nih po da ta ka po ka zu je da udeo de vi zne i di nar ske oba ve zne re-zer ve u struk tu ri iz vo ra fi nan si ra nja bru to de vi znih re zer vi NBS stal no ra ste. U 2003. go di ni taj udeo iz no sio je 39 od sto, u 2004. go di ni 43 od sto, a u 2005. go di ni do sti gao je 51 od sto. Ana li za iz vo ra fi nan si ra nja po ra sta bru to de vi znih re-zer vi NBS po ka zu je da je nji ho vom po ve ća nju naj vi še do pri neo baš rast ukup nih oba ve znih re zer vi ba na ka. U 2003. go di ni 39 od sto ra sta bru to de vi znih re zer vi fi nan si ran je iz po ve ća nja oba ve znih re zer vi ba na ka, u 2004. go di ni 43 od sto, a u 2005. go di ni čak 61 od sto bru to de vi znih re zer vi NBS fi nan si ran je iz pri ra sta oba ve znih re zer vi ba na ka. Po da ci, u stva ri po ka zu ju da rast bru to de vi znih re zer-vi NBS ni je re zul tat uspe šne eko nom ske po li ti ke, već pre sve ga iz u zet no re strik-tiv ne mo ne tar ne po li ti ke.

For mi ra nje de po zit nog po ten ci ja la ba na ka

Za po tre be ove ana li ze raz mo tre na su sle de ća če ti ri na či na for mi ra nja de po zit-nog po ten ci ja la ba na ka:

1. Ne po sred na upla ta efek tiv nog stra nog nov ca i de vi zni pri li vi iz ino stran stva2. Po vla če nje kre di ta i de po zi ta iz ino stran stva3. Ku po vi na de vi za kod ba na ka bez go to vin skim pla ća njem na te ret te ku ćeg ra-

ču na i nji ho vo po la ga nje na ra čun de vi znih de po zi ta4. For mi ra nje de vi znih de po zi ta po osno vu po kri ća za pla si ra ne di nar ske kre di-

te sa va lut nom kla u zu lom4

Na ve de ne na či ne for mi ra nja de po zit nog po ten ci ja la mo že mo da po de li mo u dve gru pe. Pr va gru pa ob u hva ta one na či ne ko ji do vo de do stvar nog pri li va stra nog nov ca, a dru ga gru pa ob u hva ta one na či ne ko ji ne do vo de do stvar nog pri li va stra nog nov ca u ban ku. Pr vi na čin ob u hva ta tran sak ci je na ve de ne go re pod 1 i 2. Dru gi na čin ob u hva ta tran sak ci je na ve de ne go re pod 3 i 4. Za po tre be ovog ra da bli že će mo raz mo tri ti tran sak ci je ko je ne do vo de do stvar nog pri li va stra nog nov ca u ban ku.

Jed no stav no sti ra di, ilu stro va će mo na či ne for mi ra nja de po zit nog po ten ci ja la ko ji ni su pra će ni stvar nim pri li vom go to vi ne pu tem pra vi la za knji že nje tih tran sak ci-ja. Sa ma knji že nja do kra ja su po jed no sta vlje na.

4 Va lut na kla u zu la je ugo va ra nje vred no sti oba ve ze u de vi za ma ( va lu ta oba ve ze) u Re pu bli ci s tim što se pla ća nje i na pla ći va nje po tim ugo vo ri ma vr ši u di na ri ma (va lu ta is pla te).


162

Pri mer 1. Knji že nje ku po vi ne de vi za kod ban ke bez go to vin skim pla ća njem na te ret te ku ćeg ra ču na i nji ho vo po la ga nje na ra čun de vi znih de-po zi ta

1. Ku po vi na 100 evra od ban ke bez go to vin skim pla ća njem na te ret te ku ćeg ra ču na (1 EUR = 80 di na ra)De vi zni ra čun ban ke / Go to vi na u bla gaj-ni - EUR Di nar ski de po zit (te ku ći ra čun en ti te ta)

Du gu je (pri liv gotovi ne)

Po tra žu je (od liv go to vi ne)

Duguje (smanjenje depozita)

Potražuje (povećanje depozita)

8.000 8.000

2. Polaganje 100 evra na račun deviznih depozitaDevizni račun banke / Gotovina u blagajni - EUR

Devizni depozit – EUR (devizni račun entiteta)

Duguje (priliv govotine)

Potražuje (odliv gotovine)



8.000 8.000

Eko nom ski uči nak ove tran sak ci je je da su di nar ski de po zi ti sma nje ni za 8.000 di na ra, a de vi zni de po zi ti po ve ća ni za 100 evra (knji go vod stve no: 8.000 di na ra). Po tra žni i du gov ni pro met na de vi znom ra ču nu jed na ki su, ta ko da ne ma ni stvar-nog od li va ni stvar nog pri li va go to vi ne u stra noj va lu ti, tj. evra.

Pri mer 2: Knji že nje de vi znog de po zi ta po osno vu po kri ća za di nar ski kre dit sa va lut nom kla u zu lom ko ji je ban ka pla si ra la ne kom en ti te tu

1. Pla si ra nje kre di ta od 8.000 di na ra sa va lut nom kla u zu lom (1 EUR = 80 di na ra)

Di nar ski kre dit sa va lut nom kla u zu lom pla si ran en ti te tu

Ži ro ra čun ban ke / Go to vi na u di nar skoj bla gaj ni

Du gu je (po ve ća nje kre di ta) Po tra žu je Duguje

(priliv govotine)Potražuje (odliv gotovine)

8.000 8.000

2. Polaganje deviznog depozita u visini od 20% plasiranog kredita (20 evra)

Žiro račun banke / Gotovina u dinarskoj blagajni

Devizni depozit – EUR (devizni račun entiteta)

Duguje (priliv govotine)

Potražuje (odliv gotovine)



1.600 1.600


163

Eko nom ski uči nak ove tran sak ci je je stvar ni od liv di nar skih sred sta va po pla si ra-nom kre di tu od 6.400 di na ra i po ve ća nje de vi znih de po zi ta za 20 evra (knji go vod-stve no: 1.600 di na ra). Stvar nog pri li va go to vi ne u evri ma ne ma.

Rast de po zit nog po ten ci ja la po osno vu po kri ća za pla si ra ne kre di te ima pri nud ni ka rak ter. Pe riod oro ča va nja ovih de po zi ta uskla đu je se sa ro ko vi ma do spe ća kre-di ta, što zna či da se bi lan si ma ba na ka oni is ka zu ju kao oro če ni (krat ko roč ni ili du go roč ni) de po zi ti. Roč na struk tu ra de po zit nog po ten ci ja la ba na ka po ka zu je da oko tri pe ti ne de po zit nog po ten ci ja la či ne oro če ni de po zi ti. Ko ji je iz nos tog po-ten ci ja la for mi ran na osno vu stvar nog pri li va go to vi ne, a ko ji knji go vod stve nim pu tem, ni je mo gu će utvr di ti na osno vu do stup nih po da ta ka.

Tabela 3. Ročna struktura deviznog depozitnog potencijala

Kratkoročni depoziti5Dugoročno

oročeni depoziti

Ukupno depoziti

Učešće u ukupnim depozitima

88%

12% 100%Depoziti po viđenju

Kratkoročno oročeni depoziti

41% 47%

Od toga depoziti stanovništva

70% (od 88%)

93% (od 12%)

74% (od 100%)

I po red ve o ma ni skih do ho da ka sta nov ni štva, naj ve ći iz nos de vi zne šted nje na ma kro ni vou for mi ra se baš u tom sek to ru. Jed nim de lom, to uka zu je da se kon-ver zi ja di nar skih u de vi zne de po zi te ja vlja kao re zul tat te žnje da se sa ču va vred-nost sred sta va či ja se po tro šnja od la že za ne ka bu du ća vre me na. Ova šted nja mo-že da se po sma tra i kao ne is ko ri šće ni po ten ci jal za in ve sti ci o na ula ga nja i iz vor no vih rad nih me sta.

Uti caj va lut ne struk tu re de po zit nog po ten ci ja la na vi si nu oba ve zne re zer ve ba na ka

Oba ve zna re zer va pred sta vlja iz nos li kvid nih sred stva či ja se vi si na utvr đu je u skla du sa po seb nom od lu kom Na rod ne ban ke Sr bi je i ko ji ban ka dr ži na svom ra ču nu kod Na rod ne ban ke Sr bi je. Na rod na ban ka Sr bi je vo di po li ti ku di fe ren-ci ra nih sto pa oba ve zne re zer ve na di nar ski i de vi zni po ten ci jal ba na ka. Prin cip 5 Struk tu ra krat ko roč nih de po zi ta iz ve de na je ana li zom fi nan sij skih iz ve šta ja ba na ka ko ji ma je ob u hvać še no 91% de po zit nog po ten ci ja la svih ba na ka u ze mlji. Mo ne tar na sta ti sti ka ne ana li zi ra krat ko roč ne de vi zne de po zi te na one po vi đe nju i na one ko ji su oro če ni.


164

na ko me po či va ova po li ti ka je da su sto pe po ko ji ma se vr ši ob ra čun oba ve zne re zer ve na di nar ske de po zi te znat no ni že od sto pa po ko ji ma se vr ši ob ra čun oba-ve zne re zer ve na de vi zne de po zi te. Na kra ju 2006. go di ne, uz od re đe ne iz u zet ke, di nar ska oba ve zna re zer va ob ra ču na va la se po sto pi od 15 po sto na iz nos di nar-skih de po zi ta. Isto vre me no, uz od re đe ne iz u zet ke, de vi zna oba ve zna re zer va ob-ra ču na va se po sto pi od 40 po sto na iz nos de vi znih de po zi ta. Oba ve zna de vi zna re zer va ob ra ču na va se i na de vi zne sub or di ni ra ne oba ve ze (po sto pi od 20 po sto) i na de vi zne de po zi te i kre di te pri mlje ne iz ino stran stva, ako im je rok ot pla te do dve go di ne (po sto pi od 60 po sto). Oba ve zna re zer va ob ra ču na ta na di nar sku osno vi cu dr ži se na ži ro ra ču nu, a oba ve zna re zer va ob ra ču na ta na de vi znu osno-vi cu dr ži se na po seb nom de vi znom ra ču nu, i oba ra ču na su kod NBS.

Di fe ren ci ra ne sto pe oba ve zne re zer ve ima ju za po sle di cu da pro me na struk tu-re de po zit nog po ten ci ja la di rekt no uti če na vi si nu ukup nih iz dva ja nja ban ke po osno vu oba ve zne re zer ve i po sred no na vi si nu de vi znih re zer vi NBS. Ovaj stav mo že mo da ilu stru je mo pret hod no na ve de nim pri me ri ma o for mi ra nju de vi znih de po zi ta ko ji ni su pra će ni pri li vom go to vi ne u stra noj va lu ti.

Ilu stra ci ja za pri mer 1Ini ci jal no, ban ka je u svom po ten ci ja lu ima la di nar ski de po zit u iz no su od 8.000 di na ra i na taj de po zit ob ra ču na va la je oba ve znu re zer vu po sto pi od 15 po sto. Na kon kon ver zi je di nar skog de po zi ta u de vi zni, oba ve zna re zer va ob ra ču na va se po sto pi od 40 po sto. Iako ni je do šlo do stvar nog pri li va stra ne va lu te, ban ka je u oba ve zi da iz dvo ji do dat nih 25 po sto iz no sa de po zi ta, jer je de po zit pro me nio svo je ime.

Ilu stra ci ja za pri mer 2U mo men tu pla si ra nje kre di ta sa va lut nom kla u zu lom u iz no su od 8.000 di na ra ban ka je isto vre me no 20 od sto tog kre di ta, tj. 1.600 di na ra, pre tvo ri la u de vi zni de po zit. Na taj de vi zni de po zit ban ka ob ra ču na va oba ve znu re zer vu po sto pi od 40 po sto i iz dva ja do dat nih 640 di na ra na ra čun kod Na rod ne ban ke Sr bi je.

Na ve de ni pri me ri ja sno po ka zu ju da je je dan od va žnih či ni la ca ra sta de vi znih re zer vi ne po ve re nje u do ma ću va lu tu, mo guć nost ži ral nog for mi ra nja de vi znog po ten ci ja la ba na ka i di fe ren ci ra na po li ti ka sto pa oba ve zne re zer ve na di nar ski i de vi zni po ten ci jal ba na ka.


165

Za klju čak

Vi si na de vi znih re zer vi Na rod ne ban ke Sr bi je je ste je dan od va žnih po ka za te lja odr ža va nja li kvid no sti ze mlje pre ma ino stran stvu. Po da ci o vi si ni i ubr za nom ra stu de vi znih re zer vi NBS ko ji se re dov no obe lo da nju ju, im pre siv ni su sa mo na pr vi po gled. Pa žlji vi ja ana li za ovih po da ta ka po ka zu je:

1. U jav no sti se obe lo da nju ju sa mo po da ci o bru to de vi znim re zer va ma NBS, jer se nji hov iz nos ne uma nju je za oba ve ze po osno vu de vi znih de po zi ta ko je do ma ći en ti te ti dr že kod ba na ka. Stvar ni iz nos de vi znih re zer vi NBS na kra ju 2005. go di ne ma nji je za 35 od sto, ko li ko iz no si udeo oba ve zne de vi zne re zer-ve ba na ka iz ko jih se bru to de vi zne re zer ve NBS fi nan si ra ju. Po da ci o ste pe nu po kri ve no sti nov ča ne ma se M1 de vi znim re zer va ma NBS ta ko đe se ne pri ka-zu ju po šte no, jer se de vi zni de po zi ti do ma ćih en ti te ta uklju ču ju u mo ne tar ni agre gat M3.

2. Je dan od naj zna čaj ni jih iz vo ra fi nan si ra nja bru to de vi znih re zer vi NBS je su de vi zna i di nar ska oba ve zna re zer va ba na ka. Na kra ju 2005. go di ne nji hov udeo u ukup nim iz vo ri ma fi nan si ra nja pre šao je pe de set od sto. Vi si na oba ve-znih re zer vi re zul tat je dis kre ci o nih od lu ka NBS o vr sti osno vi ce i vi si ni sto pe oba ve zne re zer ve ko ja se na tu osno vi cu pri me nju je. Či nje ni ca je da je sva ki od tih či ni la ca do sti gao iz u zet no vi sok ni vo. Vi si na i rast bru to de vi znih re zer vi NBS za to ni je re zul tat uspe šne eko nom ske po li ti ke, već pre iz u zet no re strik-tiv ne mo ne tar ne po li ti ke.

3. Od li ka na šeg mo ne tar nog si ste ma je da se kao sred stva pla ća nja ko ri ste di nar i stra na sred stva pla ća nja. Gra đa ni ima ju mo guć nost da otva ra ju de vi zne ra ču-ne kod ba na ka i dr že svo je šted ne de po zi te na tim ra ču ni ma. Naj ve ći deo de po-zit nog po ten ci ja la ba na ka, a po seb no šted nih de po zi ta sta nov ni štva sa sto ji iz stra ne va lu te. Je dan od va žnih či ni la ca ra sta de vi znih re zer vi NBS je ste i ne po-ve re nje u do ma ću va lu tu, mo guć nost ži ral nog for mi ra nja de vi znog po ten ci ja la ba na ka i di fe ren ci ra na po li ti ka sto pa oba ve zne re zer ve na di nar ski i de vi zni po ten ci jal ba na ka.

4. Vi so ki iz nos de vi zne šted nje ko ju sek tor sta nov ni štva dr ži kod ba na ka po ka zu-je nje go vu sprem nost da od la že po tro šnju i če ka po god no vre me za in ve sti ra-nje. Ova kvo raz mi šlja nje pot kre plju je i či nje ni ca da se oko po lo vi ne krat ko roč-ne de vi zne šted nje dr ži u vi du de po zi ta po vi đe nju, ko ji no se ni ske ka mat ne sto pe, ali za to ima ju vi sok ste pen li kvid no sti. Osmi šlje no ak ti vi ra nje ovog po-ten ci ja la mo glo bi da bu de no vi pod sti caj za raz voj ma log pred u zet ni štva.


166

Tabe

la 4

: Bila

ns st

anja

NB

SU

mili

onim

a di

nara

2005

2004

2003

2002

2005

2004

2003

2002

Dev

izna

akt

iva

Dev

izna

pas

iva

Got

ovin

a i t

ekuć

i rač

uni k

od b

anak

a10

.109

7.142

9.80

215

.777

Oba

vezn

a de

vizn

a re

zerv

a ba

naka

147.

062

64.2

5542

.258

3055

0

Dep

oziti

kod

ban

aka

u in

ostr

anst

vu20

6.80

310

3.82

992

.176

66.6

63U

zeti

ino

kred

iti14

.444

11.5

8812

.106

12.8

58

Mon

etar

no z

lato

i o

stal

i pl

emen

iti

met

ali

15.8

788.

777

7.736

6.62

6

Har

tije

od v

redn

osti

kojim

a se

trg

u-je

218

6.17

212

5.33

184

.175

45.9

15

Sred

stva

kod

MM

FO

bave

ze p

rem

a M

MF

Sred

stva

u S

PV2.

184

321

56a)

Uze

ti za

jmov

i68

.911

61.11

454

.480

37.8

40

Čla

nska

kvo

ta u

MM

F48

.276

41.9

7237

.827

37.3

69b)

Men

ica

Vla

de z

a čl

ansk

u kv

otu

48.2

7641

.973

37.8

2837

.370

Uku

pno

devi

zna

aktiv

a46

9.42

228

7.05

423

1.73

717

2.40

6U

kupn

o de

vizn

a pa

siva

278.

693

178.

930

146.

672

118.

618

Din

arsk

a ak

tiva

Din

arsk

a pa

siva

Got

ovin

a i t

ekuć

i rač

uni k

od b

anak

a6.

315

5.75

36.

779

4.89

5O

bave

ze p

rem

a ba

nkam

a65

.683

40.2

2332

.938

2712

9N

emon

etar

no z

lato

145

9410

191

Dep

oziti

drž

ave

65.4

1837

.979

33.7

9613

.762

HO

V ra

spol

oživ

e za

pro

daju

14.7

0115

.828

19.0

0520

.079

Izda

te H

OV

176

1.76

52.

223

1.55

1K

redi

ti87

52.

549

1.58

62.

688

Got

ov n

ovac

u o

ptic

aju

53.6

5045

.165

42.9

7943

.431

Nek

retn

ina

i opr

ema

15.5

2616

.986

7.94

77.1

87O

stal

e ob

avez

e8.

017

3.02

83.

259

2.83

9O

stal

a sr

edst

va2.

049

1.36

61.

478

1.88

7K

apita

l37

.396

22.5

406.

766

1.90

3U

kupn

o di

nars

ka a

ktiv

a39

.611

42.5

7636

.896

36.8

27U

kupn

o di

nars

ka p

asiv

a23

0.34

015

0.70

012

1.96

190

.615

UK

UPN

A A

KT

IVA

509.

033

329.

630

268.

633

209.

233

UK

UPN

A P

ASI

VA50

9.03

332

9.63

026

8.63

320

9.23

3

5 M

e đu n

a rod

ni ra

ču no

vod s

tve n

i sta

n dar

d 39

- Fi n

an sij

ski i

n str

u men

ti: P

ri zna

va nj

e i m

e re n

je. P

re m

a st

a vu

9 ov

og S

tan d

ar da

, har

ti je

od

vred

no st

i ko j

i ma

se tr

gu je

is ka

zu ju

se

u fi n

an sij

skim

iz ve

šta j

i ma

kao:

Fi n

an sij

ska

sred

stva

ko j

a se

me r

e po

po š

te no

j vre

d no s

ti, a

uči

n ci

pro m

e ne

te v

red n

o sti

is ka

zu ju

se u

bi la

n su

uspe

ha.


167

Izvori korišćene literature:

ALPHA BANK SRBIJA a.d. Beograd, Napomene uz Finansijske izveštaje na dan 31. decembra 2006. godine.

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA a.d. Beograd, Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2006. godine i Izveštaj nezavisnog revizora.

Komazec, S. i Ristić, Ž. Monetarne i javne finansije, Jantar grupa, Beograd, 2002.

Komercijalna banka a.d. Beograd, Finansijski izveštaji 31. decembra 2006. godine i Izveštaj nezavisnog revizora.

Narodna banka Srbije, Finansijski izveštaji na dan 31. decembra 2003. godine i Izveštaj revizora, Beograd, 2004.

Narodna banka Srbije, Finansijski izveštaji pripremljeni u saglasnosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za godinu koja se završava 31. decembra 2004. godine sa Mišljenjem nezavisnog revizora, Beograd, 2005.

Narodna banka Srbije, Finansijski izveštaji pripremljeni u saglasnosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za godinu koja se završava 31. decembra 2005. godine sa Mišljenjem nezavisnog revizora, Beograd, 2006.

Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj 2005.




Narodna banka Srbije, Statistički bilten – Januar - februar 2007.

Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd, Finansijski izveštaji za 2006. godinu.

Zakon o deviznom poslovanju, Službeni glasnik RS, br. 62/06.


169

* Telekom Srbija

Mr Pre drag Pe tro vić

EKS TER NA NE RAV NO TE ŽA: DE TER MI NAN TE, FI NAN SI RA NJE, KON SE KVEN CE I MO GU ĆI PRAV CI SA NI RA NJA

UVOD

Pred met ovog ra da je su uzro ci eks ter ne ne rav no te že Sr bi je, na čin nje nog fi nan-si ra nja, po ten ci jal ne po sle di ce nje nog po ve ća nja, kao i naj va žni je me re ko je bi mo gle do pri ne ti nje nom svo đe nju u pri hva tlji ve okvi re. Cilj nam je da po ku ša mo da de fi ni še mo skup me ra eko nom ske po li ti ke ka ko bi se sma njio ri zik od spolj ne ne li kvid no sti, te pred u pre di le ne pri jat ne po sle di ce ko je po ovom osno vu mo gu usle di ti.

Na kon pro me na ko je su se do go di le kra jem 2000. go di ne na stu pio je pe riod dra-stič nog po ve ća nja eks ter ne ne rav no te že. Ova pri lič no za bri nja va ju ća situacija nalaže ozbiljnu mobilizaciju posebno u domenu kapitalnih transakcija, kako bi se obezbedila sredstva iz kojih bi se pokrile negativne stavke bilansa plaćanja. Al-ternativa je su o ča va nje sa ar se na lom ozbilj nih dru štve no-eko nom skih pro ble ma.

Opa sno sti ko je pre te, a ko je se bez sum nje mo gu do ve sti u ve zu sa vi so kom i, što još vi še za bri nja va, na ra sta ju ćom eks ter nom ne rav no te žom je su: sma nje nje de vi znih re zer vi, ne ga tiv ne oce ne me đu na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja, po gor-ša nje ili gu bi tak kre dit nog rej tin ga ze mlje, sma nje nje in te re so va nja po ten ci jal nih stra nih in ve sti to ra za no va ula ga nja, mo gu će po vla če nje ino stra nih kom pa ni ja ko je već po slu ju na do ma ćem tr ži štu, po ve ća nje ne za po sle no sti zbog sla blje nja in ve sti ci o nog ci klu sa, kon trak ci o ne in di ka ci je na po lju eko nom ske ak tiv no sti i iz vo za, oštra de pre ci ja ci ja de vi znog kur sa, gu bi tak in ter ne kon ver ti bil no sti, ubr-za nje in fla ci je, gu še nje do ma će pro iz vod nje moć nom ino stra nom kon ku ren ci jom sa pro prat nim ne ga tiv nim efek ti ma na za po sle nost, eko nom ski rast i rast iz vo za, pod sti ca nje si ve eko no mi je i ko rup ci je, ote ža no fi nan si ra nje uvo za neo p hod nih si-ro vi na, re pro ma te ri ja la i opre me sa da ljim i sve du bljim de struk tiv nim dej stvom na rast pri vre de, iz vo za i ži vot nog stan dar da, itd. Na osno vu tre nut nih per for-

Mr Predrag Petrović

170

man si plat nog bi lan sa Sr bi je ni ko sa si gur no šću ne mo že tvr di ti da li će se i ka da po ja vi ti po me nu ti pro ble mi. Ipak, iste te per for man se ne dvo smi sle no uka zu ju na po sto ja nje re al ne opa sno sti, i sled stve no, nu žno sti da se ne što pre du zme dok još ka sno ni je.

Na ša na me ra je da ovim is tra ži va njem po ku ša mo da od go vo ri mo na če ti ri, či ni nam se, ključ na pi ta nja:

• Pr vo, ko je su naj va žni je de ter mi nan te eks ter ne ne rav no te že? • Dru go, ko ji su iz vo ri nje nog fi nan si ra nja?• Tre će, ko je su mo gu će po sle di ce nje nog da ljeg ra sta?• Če tvr to, ko je su to me re eko nom ske po li ti ke ko je bi po go do va le svo đe nju

spolj ne ne rav no te že u pri hva tlji ve okvi re?

U na red nom de lu ra da pri ka za li smo krat ku ana li zu bi lan sa pla ća nja u pe ri o du 2001-2005. god. sa ci ljem da iden ti fi ku je mo struk tu ru eks ter ne ne rav no te že, od-no sno da lo ci ra mo ko je to stav ke plat nog bi lan sa tvo re ovaj de ba lans. Na kon to ga, ob ja sni li smo spe ci fi ka ci ju eko no me trij skog mo de la spolj no tr go vin skog de-fi ci ta i uka za li na iz vo re po da ta ka ko ji su ko ri šće ni to kom is tra ži va nja. Re zul ta-te mo de li ra nja jed na či ne spolj no tr go vin skog de fi ci ta pred sta vi li smo u če tvr tom de lu ra da.

Iz vo re fi nan si ra nja spolj nje ne rav no te že ra sve tli li smo u pe tom de lu ra da, na kon če ga smo lo ci ra li naj va žni je po sle di ce nje nog da ljeg ra sta. Ko nač no, u po sled-njem de lu ra da da li smo pre gled ne kih me ra eko nom ske po li ti ke ko je bi po mo gle da se za bri nja va ju ća eks ter na ne rav no te ža uči ni pri hva tlji vi jom.

1. ANA LI ZA STRUK TU RE EKS TER NE NE RAV NO TE ŽE

Da bi smo ot kri li ka kva je struk tu ra eks ter ne ne rav no te že po slu ži će mo se po da ci-ma plat nog bi lan sa Sr bi je za pe riod 2001-2005. god.


171

Ta be la 1. Plat ni bi lans Re pu bli ke Sr bi je-2001-2005. god, mi li o ni EUR2001 2002 2003 2004 2005

I. TE KU ĆE TRAN SAK CI JE - SAL DO -354.1 -1,339.9 -1,355.5 -2,197.1 -1,804.8

1. Sal do rob ne raz me ne (1.1-1.2.) -2,582.4 -3,416.0 -3,807.8 -5,310.8 -4,278.9 1.1. Iz voz ro be 2,042.6 2,337.9 2,607.0 2,991.4 4,006.2 1.2. Uvoz ro be, f. о b. -4,625.0 -5,753.9 -6,414.7 -8,302.1 -8,285.1 1.2. Uvoz ro be, c.i.f. -4,772.8 -5,938.0 -6,620.3 -8,567.6 -8,546.3 2. Sal do uslu ga (2.1.-2.2.) 273.7 136.1 186.7 154.7 -5.1 2.1. Pri ho di 688.8 789.7 905.6 1,171.1 1,319.4 2.2. Ras ho di -415.1 -653.6 -718.9 -1,016.4 -1,324.4 3. Sal do ro ba i uslu ga (3.1.-3.2.) -2,308.7 -3,279.9 -3,621.1 -5,156.1 -4,284.0 3.1. Iz voz ro ba i uslu ga 2,731.4 3,127.6 3,512.6 4,162.5 5,325.5 3.2. Uvoz ro ba i uslu ga -5,040.0 -6,407.5 -7,133.6 -9,318.5 -9,609.5 4. Ne to fak tor ski tran sfe ri (ka ma te) -29.5 -96.0 -180.2 -171.9 -259.8 4.1. Na pla će ne 54.0 65.2 61.0 63.6 79.5 4.2. Pla će ne -83.6 -161.2 -241.2 -235.5 -339.3 5. Bes po vrat ni tran sfe ri 656.2 520.0 425.4 403.2 267.6 5.1. Zva nič na po moć 656.2 520.0 425.4 403.2 267.6 - od to ga u go to vi ni 0.0 0.0 0.0 190.6 121.8 6. Te ku ći tran sfe ri 1,327.8 1,516.1 2,020.4 2,727.6 2,471.4 6.1. Sal do do zna ka i efek ti ve na DRG 35.0 164.5 332.0 339.7 280.6 6.1.1. Pri liv – do zna ka i efek ti ve po lo že ne na DRG 454.7 550.8 690.2 795.6 954.5 6.1.2. Od liv – po dig nu ta efek ti va sa DRG -419.6 -386.4 -358.2 -455.8 -674.0 6.2. De vi zni ra ču ni stra nih li ca - ne to 112.5 265.2 308.1 568.0 460.1 6.3. Ot kup de vi za po me njač kim po slo vi ma - ne to 710.6 709.4 1,106.0 1,592.4 1,631.4 6.4. De vi zni pri liv po osno vu Za ko na o pl. pro me tu na te-ri to ri ji SRJ - ne to 181.2 312.3 274.3 227.5 99.3

II. KRE DIT NO-FI NAN SIJ SKE TRAN SAK CI JE - SAL DO 746.9 1,852.2 1,898.4 2,377.3 3,863.2

1. Stra ne di rekt ne in ve sti ci je 184.3 501.5 1,197.8 773.4 1,248.0 2. Ne to sred njo roč ni i du go roč ni kre di ti bez MMF 105.8 419.6 628.4 1,220.6 1,806.7 2.1. Dr ža va 0.0 0.0 205.8 229.4 191.8 2.2. Ban ke 0.0 0.0 105.7 417.5 729.0 2.3. Osta lo 0.0 0.0 316.9 573.8 885.9 3. Krat ko roč ni kre di ti i de po zi ti - ne to -31.2 1.2 13.7 163.8 329.9 4.1. Krat ko roč no za du ži va nje ba na ka - ne to 0.0 0.0 0.0 136.0 306.4 4. Od lo že no pla ća nje po osno vu naf te i ga sa 113.3 167.8 44.1 143.7 31.0 5. Osta li ka pi tal ni pri li vi 697.4 862.2 17.6 43.1 347.5 6. Ko mer ci jal ne ban ke (po ve ća nje- ) -322.7 -100.2 -3.2 32.7 100.1 III. GRE ŠKE I PRO PU STI 26.4 175.0 44.4 168.3 -383.9 IV. UKU PAN BI LANS 419.2 687.2 587.3 348.5 1,674.6 V. FI NAN SI RA NJE (pro me ne de vi znih re zer vi) -419.2 -687.2 -587.3 -348.5 -1,674.6

1. Na rod na ban ka Sr bi je (po ve ća nje- ), Bez MMF-a -419.2 -687.2 -587.3 -348.5 -1,674.6

Iz vor: Fond za raz voj eko nom ske na u ke.


172

Kre ni mo re dom, od rob nih tran sak ci ja sa ino stran stvom. Po da ci bi lan sa pla ća-nja uka zu ju na kon stant no uve ća nje de fi ci ta u rob nim tran sak ci ja ma sa ino stran-stvom, iz u zi ma ju ći je di no sma nje nje u 2005. zbog uvo đe nja PDV-a. Ku mu la-tiv na vred nost spolj no tr go vin skog de fi ci ta u po sma tra nom pe ri o du iz no si 19,4 mi li jar de EUR. Osim to ga, je di na pre o sta la ne ga tiv na stav ka plat nog bi lan sa u po sma tra nom pe ri o du je su ne to fak tor ski tran sfe ri (ot pla ta ka ma ta po kre di ti ma iz ino stran stva) či ja ku mu la tiv na vred nost do sti že 738 mi li o na EUR. Struk tu ra eks ter ne ne rav no te že naj bo lje se mo že sa gle da ti iz sle de ćeg gra fi ko na.

Gra fi kon 1 Struk tu ra ku mu la ti va eks ter ne ne rav no te že Sr bi je u pe ri o du 2001-2005, mi li jar de EUR, %

Plaćene kamate0,7%; 3,7%

Robni de�cit0,7%; 3,7%

Iz vor: Fond za raz voj eko nom ske na u ke

Da kle, oči gled no je da od ukup ne eks ter ne ne rav no te že u po sma tra nom pe to go-di šnjem pe ri o du od 20,1 mi li jar du EUR, naj ve ći deo či ni ne rav no te ža u rob nim tran sak ci ja ma sa ino stran stvom (96,3%), a da le ko ma nji deo ras ho di po osno vu ino stra nih ka ma ta (3,7%).

2. SPE CI FI KA CI JA MO DE LA I KO RI ŠĆE NA ME TO DO LO GI JA

Eko no me trij skim teh ni ka ma oce ni li smo za vi snost spolj no tr go vin skog de fi ci ta Sr bi je od: ne to stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (SDI), pri li va de vi znih do zna ka iz ino stran stva (DOZ), sal da ne re zi dent nih ra ču na (DRN), pri li va po osno vu sred-njo roč nih i du go roč nih ino stra nih kre di ta (SDK), re al nog efek tiv nog de vi znog kur sa (REDK), in du strij ske pro iz vod nje (IIP), ne to ot ku pa de vi zne efek ti ve (NO-


173

DE), efek tiv nih ca rin skih sto pa (ECS), re al nih bru to pla ta (RBP), ukup nog rob-nog iz vo za (IZ) i pro seč ne me seč ne ce ne naf te ural (URAL). Po po tre bi u mo del su uklju či va ne i raz li či te ve štač ke pro men lji ve. In du strij ska pro iz vod nja je va ri-ja bla ko ja re pre zen tu je s jed ne stra ne uvo znu za vi snost pri vre de Sr bi je, a s dru ge stra ne seg ment agre gat ne tra žnje, te je smi sle no oče ki va ti da njen rast uti če na rast rob nog uvo za i spolj no tr go vin skog de fi ci ta. Pri li vi po osno vu: ne to stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, de vi znih do zna ka iz ino stran stva, sal da ne re zi dent nih ra ču-na i sred njo roč nih i du go roč nih ino stra nih kre di ta je su sred stva ko ja po ve ća va ju ku pov nu moć i agre gat nu tra žnju iz nad ni voa ko ji je de ter mi ni san eko nom skom ak tiv no šću pri vre de.1 Re al ni efek tiv ni de vi zni kurs in kor po ri ra dve ve o ma zna-čaj ne va ri ja ble - pro me nu re la tiv nih ce na i apre ci ja ci ju / de pre ci ja ci ju no mi nal-nog efek tiv nog de vi znog kur sa. On za pra vo od sli ka va do bi tak / gu bi tak ce nov ne kon ku rent no sti do ma ćih pro iz vo da u od no su na ino stra ne. U slu ča ju gu bit ka ce-nov ne kon ku rent no sti (apre ci ja ci je re al nog efek tiv nog de vi znog kur sa) lo gič no je oče ki va ti rast rob nog uvo za i spolj no tr go vin skog de fi ci ta. Ot kup de vi zne efek ti ve je znat no iz nad oče ki va nja ko ja se mo gu for mi ra ti na osno vu pro ce nje ne šted nje iz van ban kar skog si ste ma i pri li va de vi znih sred sta va po osno vu re gi stro va nih do zna ka. Pret po sta vlja mo da zna ča jan iz nos de vi znih sred sta va ula zi u ze mlju sa do la skom na ših rad ni ka iz ino stran stva ili al ter na tiv nim na či ni ma sla nja. Ne-to ot kup de vi zne efek ti ve je ste aprok si ma ci ja za ovaj vid pri li va ko ji bez sum nje po ve ća va agre gat nu tra žnju. Uti caj ca rin skih sto pa na uvoz i spolj no tr go vin ski de fi cit pot pu no je po znat. Po sku plje nje naf te ural zbog ce nov no ne e la stič ne tra-žnje po ve ća va vred nost ukup nog uvo za i spolj no tr go vin skog de fi ci ta. Ta ko đe, rast re al nih bru to pla ta po ve ća njem agre gat ne tra žnje uti če na rast uvo za i spolj-no tr go vin skog de fi ci ta. Ko nač no, u uvo zno za vi snoj pri vre di ka kva je pri vre da Sr bi je po ve ća nje pro iz vod nje za iz voz po ve ća va uvoz re pro ma te ri ja la i ka pi tal ne opre me. Po red efek ta uvo zne za vi sno sti, iz voz mo že in kor po ri ra ti i seg ment agre-gat ne tra žnje.2

1 Kao značajne varijable agregatne tražnje u model je potrebno uključiti konsolidovanu javnu potrošnju i kreditiranje privrede i stanovništva od strane poslovnih banaka. Prva varijabla nije korišćena zbog nedostupnosti podataka, dok je prema našem mišljenju druga varijabla u velikoj meri aproksimirana srednjoročnim i dugoročnim zaduživanjem u inostranstvu. 2 Iako na prvi pogled izgleda da je efekat uvozne zavisnosti obuhvaćen uključivanjem industrijske proizvodnje u model, to nije tačno jer ona, kada je reč o proizvodnji robe, ne obuhvata: poljoprivredu, lov, šumarstvo, vodoprivredu i ribarstvo. Ukupan robni izvoz (uključujući i izvoz ovih sektora) inkorporira industrijskom proizvodnjom neobuhvaćen segment uvozne zavisnosti. Takođe, i u ovom slučaju sektor usluga ostaje izostavljen. Teoretski, najkorektnije bi bilo u model uključiti seriju društvenog proizvoda, što nije moguće jer ona nije raspoloživa na mesečnom nivou.


174

Po la zna ma te ma tič ka for ma mo de la spolj no tr go vin skog de fi ci ta do bi je na na ba zi lo ga rit mo va nih vred no sti ori gi nal nih vre men skih se ri ja gla si:

DEFt=C+αSDIt+βDOZt+γDRNt+δSDKt+τREDKt+ζIIPt+ηNODEt+θECSt+μRBPt+λIZt+ρURALt+εt, (2.1)

gde C predstavlja konstantu, odnosno odsečak na ordinati, α, β, γ, δ, τ, ζ, η, θ, μ, λ, ρ koeficijente elastičnosti spoljnotrgovinskog deficita u odnosu na respektivne varijable, a ε slučajnu grešku u vremenskom periodu t.

Testiranje nestacionarnosti vremenskih serija vršili smo primenom Diki-Fulero-vog (DickeyFuller DF) i Filips-Peronovog (PhillipsPerron PP) testa jediničnog korena, dok su jednačine deficita ocenjene metodom običnih najmanjih kvadrata (ONK).3

3. PODACI

U radu su korišćene vremenske serije sa mesečnom frekvencom za vremenski interval januar 2001 - decembar 2005. godine. Vremenske serije: spoljnotrgov-inski deficit, ukupan robni izvoz, priliv deviznih doznaka iz inostranstva, sal-do deviznih računa nerezidenata, neto strane direktne investicije i neto otkup devizne efektive preuzete su iz platnog bilansa u prezentaciji Fonda za razvoj eko-nomske nauke (www.fren.org.yu). Priliv po osnovu srednjoročnog i dugoročnog zaduživanja u inostranstvu i realni efektivni devizni kurs preuzeti su od Nar-odne banke Srbije (www.nbs.yu). Indeks industrijske proizvodnje (Ø2001=100) i realne bruto plate preuzeti su od Republičkog zavoda za statistiku, pri čemu je serija realnih bruto plata dobijena kao količnik bruto plata i indeksa cena na malo (Ø2001=100). Vremenska serija efektivnih carinskih stopa dobijena je kao odnos prihoda od carina i drugih uvoznih dažbina i ukupnog robnog uvoza.4 Sedmične cene ural nafte preuzete su sa sajta Administracije za energetske in-formacije – zvanične energetske statistike vlade SAD (tonto.eia.doe.gov/dnav/pet/pet_ pri_wco_k_w.htm). Mesečne cene nafte dobili smo kao neponderisan prosek sedmičnih cena. Podaci o prihodima od carina i drugih uvoznih dažbina za period januar 2001 - avgust 2004. godine preuzeti su od Centra za ekonomske studije MECON (CES MECON), a za period septembar 2004 - decembar 2005. godine iz Biltena javnih finansija - publikacije koju izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije (www.mfin.sr.gov.yu).

3 Modeliranje je sprovedeno upotrebom programskog paketa EViews3.4 Ovako izračunata carinska stopa poznata je u ekonomskoj teoriji kao implicitna carina. Takođe, treba imati u vidu da implicitna carina može da predstavlja i razliku između cene unutar i izvan granica, naročito kada je reč o robi koja je zaštićena uvoznom kvotom.


175

4. EKONOMETRIJSKO MODELIRANJE JEDNAČINE SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA

Vizuelna analiza dinamike ukupnog robnog uvoza i spoljnotrgovinskog deficita jasno pokazuje da je reč o vremenskim serijama sa gotovo identičnim oblikom. Zapravo, dinamika spoljnotrgovinske neravnoteže u najvećoj meri bila je deter-minisana dinamikom robnog uvoza. U prilog ove tvrdnje ide i veoma visoka korelisanost ove dve vremenske serije od 0,94. Pogledajmo kakvi su rezultati ekonometrijskog ocenjivanja jednačine spoljnotrgovinskog deficita.5

Tabela 2. Ekonometrijska ocena prve jednačine spoljnotrgovinskog deficita Srbije

Promenljive REDK IIP ΔRBP ECS CKoeficijenti 2.022317 1.634763 1.043668 -0.681647 -13.727440

t odnosi 8.077769 5.692268 2.770456 -5.777343 -8.292561R2 0.735974

R2 kor. 0.716416DW 1.729640

F 37.631320JB 2.413103

U ocenjenom modelu nema autokorelacije, koeficijent determinacije je vi-sok i statistički se značajno razlikuje od nule, sve objašnjavajuće promenljive su statistički značajne na nivou značajnosti od 1%, nije odbačena hipoteza da je i slučajna greška normalno raspodeljena.6 Ipak, problematično je to što je slučajna greška heteroskedastična na nivou značajnosti od 10%, dok je na nivo-ima značajnosti od 1% i 5% homoskedastična. Takođe, testiranje pokazuje da je moguće da u modelu postoji greška specifikacije. Rezultati pokazuju da je spoljnotrgovinski deficit elastičan u odnosu na realni efektivni devizni kurs, industrijsku proizvodnju i realne bruto plate. Dakle, aprecijacija realnog efek-tivnog deviznog kursa, industrijska proizvodnja i dinamika realnih bruto zarada najintenzivnije su uticali na ekspanziju spoljnotrgovinskog deficita. Efektivne carinske stope, takođe, očekivano utiču na dinamiku deficita. Njihov rast im-plicira smanjenje deficita, i obratno.

5 Rezultate testiranja nestacionarnosti vremenskih serija videti u Petrović, P. (2007), ”Determinante robnog uvoza i spoljnotrgovinskog deficita Srbije“, Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007. godini, Savetovanje ekonomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 95-108.6 Treba istaći da u modelu postoji autokorelacija drugog reda i to na nivou značajnosti od 10%. Za sve ostale vremenske docnje nema autokorelacije ni na jednom nivou značajnosti.


176

Druga ocenjena jednačina dobijena je zamenom prve diference realnih bruto plata sezonskom veštačkom promenljivom za januar mesec.

Tabela 3. Ekonometrijska ocena druge jednačine spoljnotrgovinskog deficita Srbije

Promenljive REDK IIP ECS V CKoeficijenti 1.946425 1.625806 -0.592721 -0.320537 -13.025910

t odnosi 8.074423 5.678196 -5.944164 -2.938293 -7.786726R2 0.734496

R2 kor. 0.715186DW 2.057919

F 38.038270JB 1.221720

Autokorelacije u modelu nema, slučajna greška je normalno raspodeljena, koe-ficijent determinacije je visok i statistički se značajno razlikuje od nule, i sve objašnjavajuće promenljive su statistički značajne na nivou značajnosti od 1%. Problem i ovoga puta jeste što je slučajna greška heteroskedastična na nivou značajnosti od 5%, a homoskedastična na nivou značajnosti od 1%. Deficit je elastičan u odnosu na kurs i industrijsku proizvodnju, dok je uticaj efektivnih carinskih stopa značajan, ali dosta slabiji. Negativna vrednost uz sezonsku veštačku promenljivu ukazuje na sezonski pad deficita u januaru mesecu, koji je posledica sezonskog pada uvoza. Vrednosti ocenjenih koeficijenata veoma su slične vrednostima koeficijenata prethodne jednačine pa možemo reći da su re-zultati u velikoj meri robusni.

Treći model je dobijen isključivanjem sezonske veštačke promenljive iz pre-thodne jednačine i uključivanjem srednjoročnih i dugoročnih kredita i veštačke promenljive STR kojom se modelira strukturni lom u januaru 2005.

Tabela 4. Ekonometrijska ocena treće jednačine spoljnotrgovinskog deficita Srbije

Promenljive REDK IIP ECS SDK STR CKoeficijenti 1.506381 1.498426 -0.378477 0.050438 -0.795916 -9.856624

t odnosi 5.562651 5.998726 -4.573393 2.301592 -5.090426 -5.088270R2 0.803944

R2 kor. 0.785791DW 1.951300

F 44.286340JB 2.194446


177

Autokorelacije u modelu nema, ne odbacuje se hipoteza da je slučajna greška nor-malno raspodeljena i homoskedastična, jednačina je dobro specifikovana, koefici-jent determinacije se statistički značajno razlikuje od nule i sve objašnjavajuće promenljive su statistički značajne na nivou značajnosti od 1%.7 Izračunati parametri pokazuju, kao u slučaju prethodna dva modela, da je spoljnotrgovinski deficit najviše bio pod uticajem realnog efektivnog deviznog kursa i industrijske proizvodnje. Takođe, značajan, ali dosta slabiji uticaj vršile su efektivne carinske stope, dok je uticaj inostranih kredita neznatan.

Četvrta jednačina spoljnotrgovinskog deficita sadrži i cenu nafte ural. U njoj nema ni autokorelacije, ni greške specifikacije; nije odbačena hipoteza da je slučajna greška je homoskedastična i normalno raspodeljena i sve objašnjavajuće promenljive su statistički značajne na nivou značajnosti.

Tabela 5. Ekonometrijska ocena četvrte jednačine spoljnotrgovinskog defi-cita Srbije

Promenljive IIP ΔURAL SDK STRKoeficijenti 1.142475 0.367625 0.131970 -0.860134

t odnosi 63.652070 1.798477 6.850224 -4.585034R2 0.691930

R2 kor. 0.675126DW 1.752977JB 0.264961

Ocenjeni parametri regresione jednačine pokazuju da je najsnažniji uticaj na spoljnotrgovinsku neravnotežu imala industrijska proizvodnja, značajan, ali ipak, dosta slabiji uticaj vršilo je poskupljenje nafte na svetskom tržištu i ubed-ljivo najslabiji uticaj imalo je zaduživanje u inostranstvu.

Na osnovu četiri prethodno ocenjena modela možemo zaključiti da su najvažnije determinante spoljnotrgovinskog deficita Srbije u posmatranom vremenskom periodu bile: realni efektivni devizni kurs, industrijska proizvodnja i realne bruto plate. Uticaj efektivnih carinskih stopa i rasta cene nafte bio je dosta slabiji, dok je uticaj srednjoročnih i dugoročnih inostranih kredita bio veoma slab.

5. IZVORI FINANSIRANJA EKSTERNE NERAVNOTEŽE

Ostaje da se vidi koje to transakcije finansiraju spoljnu neravnotežu? Krenimo redom. Petogodišnji suficit razmene komercijalnih usluga sa inostranstvom

7 Izuzetak su srednjoročni i dugoročni krediti koji su nesignifikantni na nivou značajnosti od 1%.


178

iznosi 746 miliona EUR, pri čemu treba napomenuti da je u 2005. ostvareno značajno pogoršanje bilansa usluga, te da je u toj godini prvi put na godišnjem nivou zabeležen deficit ovih transakcija. Ovo pogoršanje posledica je prevashod-no pogoršanja bilansa saobraćajnih usluga i ostalih usluga ne računajući turizam, komunikacije i investicione radove. Suficit u razmeni usluga uspeo je u razmatra-nom petogodišnjem periodu da pokrije svega 3,7% eksterne neravnoteže.

Kumulativni petogodišnji saldo bespovratnih transfera (donacije-zvanične pomoći) iznosi 2,3 milijarde EUR, čime je pokriveno 11,3% spoljne neravnoteže. Takođe, treba primetiti da donacije postepeno iz godine u godinu smanjuju svoju vrednost, što jasno pokazuje da se na ovaj izvor finansiranja ne može računati u dugom roku. One su najveću vrednost imale na početku tranzicionog perioda, što je i razumljivo, jer je zatečeno stanje privrede i društva bilo katastrofalno, pa je inostrana pomoć u robi i novcu bila nasušna potreba. Očekivano je da se sa napretkom procesa tranzicije i strukturnih reformi smanjuje potreba za ovim izvorom finansiranja.

Daleko najznačajnija stavka tekućeg računa platnog bilansa jesu tzv. tekući transferi, čija petogodišnja kumulativna vrednost iznosi 10,1 milijardu EUR i pokriva 50% eksterne neravnoteže. Najveći doprinos ovolikom pozitivnom saldu dali su prilivi radničkih doznaka iz inostranstva i njihovo konvertovanje u din-are posredstvom menjačkih poslova.8 Takođe, ne treba ni u kom slučaju zane-mariti ni solidan saldo deviznih depozita na deviznim računima nerezidenata, ali ni pozitivan saldo u deviznim transakcijama sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom.9 Dakle, zbirno gledano, saldo bilansa komercijalnih usluga, donacija i tekućih transfera pokriva 65% spoljne neravnoteže, dok preostalih 35% jeste deficit tekućeg računa bilansa plaćanja čija petogodišnja vrednost iznosi 7,1 mili-jardu EUR.

Odgovor na pitanje kako se pokriva preostali iznos deficita i ostvaruje trend rasta deviznih rezervi daje analiza kapitalnog računa platnog bilansa. Dakako, najvažnije stavke kapitalnog bilansa jesu strane direktne investicije i srednjoročni i dugoročni inostrani krediti, čije respektivne petogodišnje vrednosti dostižu 8 Iznos neto otkupa devizne efektive po osnovu menjačkih poslova znatno je veći od iznosa koji je u formi registrovanih doznaka stigao u zemlju, a potom je podignut sa deviznih računa građana. Pretpostavlja se da je razlika pokrivena deviznom ušteđevinom iz prethodnog perioda i veoma visokim neregistrovanim doznakama koje u zemlju ulaze ili sa dolaskom naših radnika iz inostranstva ili putem alternativnih načina slanja novca kojima se izbegava plaćanje visokih troškova transfera. 9 Stavka devizni priliv po osnovu Zakona o privremenom obavljanju određenih po-slova platnog prometa na teritoriji SR Jugoslavije („Sl.list SRJ”, br. 9/01)- obuhvata neto saldo deviznih transakcija sa Crnom Gorom i Kosovom i Metohijom ostvaren kod bana-ka sve do odvajanja Crne Gore i proglašenja njene smostalnosti. Nakon toga, ova stavka obuhvata samo saldo deviznih transakcija sa Kosovom i Metohijom.


179

3,9 i 4,2 milijarde EUR.10 Ove dve stavke pokrivaju kompletan deficit tekućeg računa i ostvaruju kumulativni suficit od 1,03 milijarde EUR. Ukoliko se ovome dodaju petogodišnje vrednosti neto inostranih kratkoročnih kredita (477 miliona EUR), primljeni komercijalni krediti po osnovu uvoza nafte (500 miliona EUR), ostali kapitalni prilivi (2 milijarde EUR)11 i potom od dobijenog zbira oduzmu petogodišnji saldo deviznih sredstava komercijalnih banaka u inostranstvu (293 miliona EUR) i greške i propusti (30,3 miliona EUR),12 dobija se pozitivan saldo ukupnog platnog bilansa, odnosno, prirast deviznih rezervi Narodne banke Srbi-je od 3,7 milijardi EUR.

Dakle, da rezimiramo, eksternu neravnotežu Srbije generišu dve vrste transakcija i to robna razmena sa inostranstvom (oko 96%) i plaćanja po osnovu kamata na inostrane kredite (oko 4%). Od stavki koje finansiraju eksternu neravnotežu na prvom mestu su tekući transferi koji pokrivaju 50% neravnoteže, od čega se najveći deo odnosi na neto otkup devizne efektive po osnovu menjačkih poslova. Odmah zatim slede neto srednjoročni i dugoročni krediti iz inostranstva (20,8%) i strane direktne investicije (19,4%). Naime, ove tri vrste transakcija finansiraju 90,1% eksterne neravnoteže. Nakon njih slede bespovratni transferi sa 11,3%, dok sve ostale transakcije imaju znatno manji doprinos i u zbirnom izrazu pokrivaju oko 17% spoljne neravnoteže.

10 Potrebno je reći da je priliv stranih direktnih investicija značajno uvećan nakon 2003. godine, što je najpre posledica procesa privatizacije. Takođe, i srednjoročno i dugoročno zaduživanje u inostranstvu ima trend rasta, pri čemu se daleko veći deo prirasta duga odnosi na privatni dug, nego na javni dug. Trend porasta srednjoročnog i dugoročnog zaduživanja u inostranstvu jeste jednim delom rezultat povećanja stope obavezne rezerve Narodne banke Srbije na depozite, kredite i druga sredstva primljena iz inostranstva sa rokom dospeća do dve godine na 60%. U decembru 2006. ova stopa je smanjena na 45%.11 Od čega su najvažniji nova devizna štednja (2,1 milijardu EUR) i menjački poslovi u zemlji (1,4 milijarde EUR).12 Stavka greške i propusti u periodu 1997-2000. uključuje međuvalutne promene, kratkoročne trgovinske kredite i stvarne greške i propuste, a u periodu 2001-2005. kratkoročne kredite i stvarne greške i propuste.


180

Grafikon 2. Pokriće eksterne neravnoteže Srbije u periodu 2001-2005, %Ostalo17%

Donacije11,3%

Srednjoročni idugoročni krediti

11,3%

Strane direktneinvesticije

19,4%

Tekući transferi 50%

Izvor: Fond za razvoj ekonomske nauke

Sagledajmo kakva je priroda transakcija kojima se dominantno finansira eksterna neravnoteža. U strukturi tekućih transfera kao najvažnijoj stavci, priliv doznaka iz inostranstva i neto otkup devizne efektive imaju trend stabilnog rasta. Iako se ove transakcije realizuju zahvaljujući činjenici da je najbolji izvozni proizvod Srbije ljudski kapital, a ne zahvaljujući konkurentnosti njene privrede i izvoza, ne možemo sa visokom pouzdanošću tvrditi da li će i kada ovaj izvor finansir-anja presahnuti. Na osnovu dosadašnjeg iskustva smatramo da će ovaj vid priliva kapitala i ubuduće biti prilično izdašan, te da se na njega može računati. Ipak, mogućnost da ove transakcije u perspektivi podbace stvara bojazan da bi privre-da Srbije mogla zapasti u ozbiljnu spoljnu nelikvidnost.

Nakon tekućih transakcija, sa aspekta finansiranja eksterne neravnoteže najvažniji su srednjoročni i dugoročni krediti. Trend zaduživanja ove vrste je izraženo rastući, pri čemu je prirast javnog dela duga relativno skroman u odno-su na prirast privatnog duga. Konstatacija da je veći deo spoljnog duga privatnog karaktera (banke i preduzeća) i da on ne predstavlja opasnost za čitavu privredu, jer država za njega ne garantuje, nije korektna, jer će i firme i banke u trenut-ku dospevanja duga posegnuti za kupovinom deviznih sredstava na deviznom tržištu, što bi izazvalo ili drastičnu deprecijaciju dinara ili bi primoralo Narodnu banku Srbije da interveniše na međubankarskom tržištu prodajom deviza, a to bi se najverovatnije odrazilo na pad deviznih rezervi. U narednim godinama Srbiji predstoji povećano finansijsko naprezanje u smislu otplata ranije uzetih kredita u inostranstvu. Ukoliko zanemarimo nove otpise i reprograme dugova, koji su malo verovatni s obzirom na visoko učešće privatnog duga, ovaj izvor finansiranja bi mogao veoma brzo da presuši. To bi značilo velike probleme u


181

vezi sa finansiranjem spoljne neravnoteže, naročito ako uzmemo u obzir njen dinamičan tempo rasta. Takođe, nije poželjno da se u jednoj privredi troši znatno iznad proizvodnih mogućnosti, te da se taj višak potrošnje finansira inostranom akumulacijom u formi kredita, jer takva potrošnja ne odražava realnu sposobnost privrede da stvori dodatu vrednost koju će realizovati na domaćem i inostranom tržištu i nije ogledalo konkurentnosti privrede i izvoza. Zbog toga se ne treba u velikoj meri oslanjati na ovaj izvor finansiranja.

Sledeća veoma značajna stavka koja pokriva petinu eksterne neravnoteže jesu strane direktne investicije. Činjenica da se najveći deo ovih priliva ostvaruje zahvaljujući privatizaciji pokazuje da će sa njenim okončanjem koje je najav-ljeno do kraja 2008. značajno biti smanjena mogućnost finansiranja eksterne neravnoteže. Dakle, na privatizacione prihode se ne može dugoročno računati.

Donacije predstavljaju poslednju pojedinačnu stavku platnog bilansa koja pokriva solidan procenat eksterne neravnoteže. One pokazuju očigledan trend smanjenja, tako da se u bliskoj perspektivi može očekivati svođenje ovog izvora finansiranja na minimum, ili čak njegovo anuliranje. Jasno je da jedna privreda koja gotovo čitavu deceniju sprovodi ekonomske i socijalne reforme ne treba i ne može da se oslanja na bespovratnu pomoć iz inostranstva.

Ostale stavke među koje spadaju: kratkoročni krediti iz inostranstva, saldo ko-mercijalnih usluga, komercijalni krediti po osnovu uvoza nafte i ostali kapitalni prilivi (tu je najvažnija stavka nova devizna štednja) pokrivaju relativno mali procenat eksterne neravnoteže, pri čemu treba imati u vidu da je saldo komerci-jalnih usluga u 2005. negativan, kao i da kratkoročno zaduživanje u inostranstvu ima ista ograničenja kao i srednjoročno i dugoročno zaduživanje.

Konačno, čak i ako prihvatimo da su tekući transferi stavka platnog bilansa sa stabilnim i sigurnim rastom, opasnost od smanjenja prihoda od privatizacije i neto srednjoročnih i dugoročnih kredita uz dinamičan trend rasta spoljnotrgovinske neravnoteže ukazuje na realnu mogućnost da se u veoma doglednoj budućnosti pojave ozbiljni platnobilansni problemi. Drugim rečima, dizajneri ekonomske politike se ne bi smeli uljuljkati zbog ogromnog suficita kapitalnog bilansa i tekućih transfera kao da će takvo stanje večito da traje i kao da za to postoje garancije. Jedini siguran način održanja solidne platno bilansne pozicije jeste svođenje spoljnotrgovinske neravnoteže u prihvatljive okvire.


182

6. POSLEDICE DALJEG RASTA EKSTERNE NERAVNOTEŽE

Ako je izvesno da postoji realna opasnost da se platnobilansna pozicija privrede Srbije u bliskoj perspektivi drastično pogorša, onda je važno pitanje koje su to posledice sa kojima se ona može suočiti. Pokušaćemo da nabrojimo i objasnimo samo neke koje su prema našem mišljenju najvažnije:

1. Smanjenje deviznih rezervi kao dragocenog resursa. Nemogućnost finansi-ranja eksterne neravnoteže, to jest ostvarivanje deficita ukupnog platnog bi-lansa primoralo bi Narodnu banku Srbije da interveniše prodajom deviza na međubankarskom deviznom tržištu kako bi podmirila narastajuću tražnju za devizama i amortizovala njene negativne efekte na dinamiku deviznog kursa. Razmere ovog smanjenja zavisile bi od obima nepokrivene tražnje za devizama i dužine trajanja ovakvog stanja.

2. Zapadanje privrede u duboku spoljnu nelikvidnost i nemogućnost finansir-anja rashoda prema inostranstvu.

3. Negativne ocene ekonomskih performansi Srbije od strane međunarodnih finansijskih institucija, prevashodno MMF-a.

4. Loše ocene vodećih svetskih finansijskih institucija verovatno bi uslovile značajno pogoršanje ili možda i gubitak kreditnog rejtinga Srbije.

5. Pad deviznih rezervi i eventualni gubitak kreditnog rejtinga drastično bi smanjio interesovanje potencijalnih stranih investitora za ulaganja u Srbi-ju.

6. Takođe, vrlo je verovatno da bi i neke transnacionalne kompanije koje već posluju na tržištu Srbije odlučile da se povuku i da svoje kapacitete presele u neke stabilnije i sigurnije zemlje u okruženju.

7. Odvraćanje potencijalnih i povlačenje već postojećih stranih investitora iz Srbije imalo bi veoma negativne posledice na rast privrede, izvoza i životnog standarda.

8. Iako iskustva drugih zemalja u tranziciji pokazuju da priliv stranih direkt-nih investicija prevashodno utiče na rast produktivnosti, efikasnosti, proiz-vodnje i izvoza, ali ne i na rast zaposlenosti, smatramo da bi povlačenje postojećih investitora uticalo na povećanje ionako visoke nezaposlenosti.

9. Smanjenje mogućnosti dodatnog zaduživanja privatnog i javnog sektora u inostranstvu, što bi imalo negativne reperkusije na privredni razvoj.

10. Redukcija kreditnog potencijala znatno bi smanjila ponudu kredita na domaćem finansijskom tržištu i prouzrokovala rast kamatnih stopa.

11. Nakon oštrog pada deviznih rezervi došlo bi do drastične deprecijacije deviznog kursa koja bi mogla da podstakne inflaciju.

12. Rasplamsavanje inflacije generisalo bi niz posledica koje se ogledaju u realnom obezvređivanju dohotka i štednje privrede i stanovništva, opštoj nestabilnosti poslovanja, preraspodeli obaveza od dužnika ka poveriocima,


183

poremećajima u budžetskom sistemu (Tanzi-Oliviera efekat), spremnosti inostranih investitora da pre investiraju u kratkoročne špekulativne hartije od vrednosti nego u realne kapacitete, itd.

13. Kamatne stope bi se zbog inflacije i povećanja premije na rizik dodatno vinule uvis i još više otežale novo zaduživanje sa jasnim uticajem na rast privrede, izvoza, zaposlenosti i životnog standarda.

14. Smanjenje deviznih rezervi i deprecijacija kursa pogubno bi delovali na uvoz kapitalne opreme, zbog čega bi bilo teško i zamisliti poboljšanje konkurent-nosti privrede i izvoza.

15. Nemogućnost finansiranja uvoza sirovina, repromaterijala i savremene opreme negativno bi uticala na ekonomsku aktivnost, izvoz, zaposlenost i životni standard.

16. Redukcija ekonomske aktivnosti smanjila bi tražnju za bankarskim kred-itima, što bi u značajnoj meri ugrozilo poslovanje bankarskog sektora koje bi već bilo ugroženo smanjenim kreditinim potencijalom i nemogućnošću zaduživanja na međunarodnom tržištu.

17. Smanjenje ekonomske aktivnosti imalo bi za posledicu smanjenje i izvoza i uvoza, ali verovatno brži pad izvoza od uvoza i blago povećanje eksterne neravnoteže kakvo smo imali tokom devedesetih godina, sa daljim produ-bljivanjem svih pomenutih posledica.

18. Pad ekonomske aktivnosti rezultirao bi velikim gubicima u poslovanju mnogih preduzeća.

19. Smanjenje deviznih rezervi, deprecijacija deviznog kursa, inflacija, rast kamatnih stopa i smanjenje ekonomske aktivnosti sa posledičnim padom kupovne moći značajno bi otežali finansiranje uvoza potrošnih dobara, što bi pogoršalo snabdevenost domaćeg tržišta i negativno uticalo na životni standard građana.

20. Mogući problemi u domenu javnih finansija zbog pada ekonomske ak-tivnosti i nemogućnosti novog zaduživanja države u inostranstvu.

21. Problemi u domenu javnih finansija mogući su i zbog smanjenja stranih direktnih investicija.

22. Oštra deprecijacija deviznog kursa osetno bi povećala dinarsku protivvred-nost spoljnog duga (privatnog i javnog), ali i duga privrede i stanovništva prema poslovnim bankama po osnovu kredita sa deviznom klauzulom, što bi dodatno pojačalo osećaj opšte nelikvidnosti, uz mogućnost bankrotstva mnogih banaka, preduzeća i domaćinstava sa daljim negativnim uticajem na rast privrede, izvoza, zaposlenosti i životnog standarda.

23. Smanjenje deviznih rezervi ugrozilo bi internu konvertibilnost dinara, opasnost povratka na režim fiksnog valutnog kursa i pojavu crnog tržišta devizne efektive što bi dalo mogućnost profitiranja određenog sloja moralno sumnjivih ljudi.


184

24. Otežana kupovina deviza generisala bi i paralelno devizno tržište za privredne subjekte sa posebnim deviznim kursom (tzv. šticovanim kur-som), kakav smo imali tokom devedesetih godina uz mogućnost da samo određene strukture privrednika i političara dođu do ovog resursa po povo-ljnijem i nerealnom zvaničnom kursu.

25. Opšti pad ekonomske aktivnosti, problemi na polju javnih finansija (uredno servisiranje plata i penzija iz budžeta), pad konkurentnosti privrede i iz-voza, inflacija i pad životnog standarda brzo bi inspirisali razvoj sive eko-nomije i korupcije koji bi dodatno nagrizali društveno-ekonomski sistem.

26. Loše stanje privrede i društva sa posledično niskim životnim standardom rezultiralo bi daljim odlivom najobrazovanijih, najsposobnijih i najtalen-tovanijih kadrova iz zemlje, što bi dodatno ugrozilo konkurentnost privrede i izvoza sa produbljivanjem svih već pomenutih posledica.

27. Veoma važna posledica povećanja spoljnotrgovinske neravnoteže koja se nažalost često prenebregava jeste gušenje domaćih preduzeća moćnom in-ostranom konkurencijom, povećanje nezaposlenosti, dalje intenziviranje uvozne zavisnosti i smanjenje neto deviznog efekta izvoza.

Nema sumnje da su sve pomenute konsekvence izuzetno ozbiljne zbog čega ih tako treba i shvatiti. Shodno tome, neophodno je na osnovu detaljne anal-ize definisati set mera ekonomske politike koje bi pogodovale svođenju eksterne neravnoteže u prihvatljive okvire.

7. MOGUĆI PRAVCI SANIRANJA EKSTERNE NERAVNOTEŽE

Smatramo da bi sledeći skup mera ekonomske politike omogućio značajno poboljšanje platnobilansne pozicije na dugi rok:

1. Kreiranje politike realnog deviznog kursa. Ukoliko Narodna banka Srbije želi da koristi kurs kao instrument poboljšanja spoljnotrgovinskog bilan-sa, ona ulazi u konfliktni položaj između smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita, s jedne strane, i inflacije, s druge strane. Dakle, politika deviznog kursa bi trebalo da bude takva da ubuduće sprečava razvojno necelishodnu realnu aprecijaciju i deprecijaciju.

2. Kontrola zarada u javnom sektoru. Memorandumom o budžetu i ekonom-skoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu predviđen je nastavak čvrste politike zarada u javnom sektoru koja će biti u funkciji usporavanja inflacije i usklađivanja njihovog rasta sa ras-tom produktivnosti. Ipak, dinamičan rast realnih zarada pokazuje da se ova politika ne sprovodi dosledno i da bi dinamiku zarada u javnom sektoru trebalo rigorozno ograničiti.


185

3. Oštra kontrola konsolidovane javne potrošnje i osetno smanjenje njenog udela u GDP-u.

4. Podsticanje i relaksiranje uvoza kapitalnih dobara različitim fiskalnim i ca-rinskim olakšicama i kreditnim aranžmanima po povoljnim uslovima. Ovo je preduslov povećanja produktivnosti, kvaliteta proizvoda i konkurentnosti na inostranom tržištu. Ovakve mere povećale bi uvoz i spoljnotrgovinski deficit u kratkom roku, pri čemu bi u srednjem i dugom roku doprinele rastu izvoza.

5. Ubrzanje i povećanje efikasnosti procesa privatizacije. Povećanjem efikas-nosti domaćih preduzeća posredstvom promene njihove vlasničke strukture stvara se prostor za rast produktivnosti, konkurentnosti i ukupnog izvoza.

6. Stimulisanje razvoja privrednih grana koje značajno učestvuju u strukturi izvoza razvijenih zemalja i strukturi uvoza naših najvažnijih izvoznih des-tinacija različitim fiskalnim i kreditnim podsticajima. Poreskim olakšicama i oslobođenjima, kao i kreditiranjem od strane države po povoljnim uslovi-ma podstakla bi se proizvodnja tehnološki-intenzivnih proizvoda za kojima postoji velika tražnja u EU. Ovo bi stvorilo pretpostavke za dinamičan i dugoročno održiv rast izvoza.

7. Finansiranje naučno-istraživačkog rada iz sredstava prikupljenih privati-zacijom domaće privrede. Da bi se struktura izvoza transformisala u smeru značajnog povećanja udela tehnološki-intenzivnih proizvoda, neophodno je znatno više ulagati u naučno-istraživački rad. Dakle, kreatori ekonomske politike moraju ovakvim merama podstaći razvoj ekonomije znanja, što je moguće kako finansiranjem naučno-istraživačkog rada, tako i ulagan-jem u najtalentovanije naučnike, to jest njihovo usavršavanje u najboljim naučno-istraživačkim institucijama i univerzitetima širom sveta. Takođe, trebalo bi, u skladu sa mogućnostima, finansijski pomagati začinjanje naučnoistraživačkog rada u kompanijama, jer su one u razvijenim zeml-jama nosioci ove vrste aktivnosti.

8. Ubrzanje pregovora o uključivanju Srbije u Svetsku trgovinsku organizac-iju. Liberalizacija trgovine koju ovaj proces podrazumeva omogućiće da tržišna konkurencija diferencira konkurentne sektore čiji se proizvođači mogu takmičiti na međunarodnom tržištu. Takođe, ovaj prosec može učiniti Srbiju atraktivnijom za strane direktne investitore.

9. Formiranje posebnog ministarstva za podsticanje izvoza koje bi posredst-vom Privredne komore Srbije i drugih državnih agencija bilo u stalnoj in-terakciji sa privrednicima osluškujući njihove potrebe i rešavajući probleme koji ih sprečavaju da izvoze više i bolje.

10. Pored ubrzanja strukturnih reformi akteri ekonomske politike bi trebali da rast izvoza postave kao jedan od ekonomskih prioriteta.

11. Sledeći korak bi mogao da bude izrada strategije dugoročnog povećanja izvoza koja bi bila u skladu sa Strategijom privrednog razvoja do 2012.


186

12. Kreditiranje izvoza po povoljnim uslovima posredstvom Garancijskog fon-da. Ovakve aktivnosti učinile bi finansijska sredstva banaka dostupnijim za izvoznike.

13. Dokapitalizacija Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih po-slova (SMECA). Dokapitalizacijom ovog fonda i razmatranjem mogućnosti za kreditiranje izvoznih poslova i osiguranje izvoznih potraživanja po po-voljnijim uslovima pružila bi se mogućnost većem broju domaćih izvoznika da finansiraju nabavku repromaterijala, osiguraju izvozna potraživanja ili ih naplate pre roka dospeća posredstvom izvoznog faktoringa. Ovakve mere bi mogle da ohrabre manja preduzeća koja imaju dobre ideje za realizaciju izvoznih poslova.

14. Obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava za aktivnosti Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Sektor za promociju izvoza ove agencije organizovan je s ciljem da promoviše srpske proizvode i usluge na stranim tržištima. Obezbeđivanjem sredstava za jačanje promotivnih aktiv-nosti dodatno bi se osnažio nastup domaćih privrednika na međunarodnom tržištu, što bi pogodovalo rastu izvoza.

15. Poreske olakšice i subvencioniranje preduzeća koja značajan procenat svo-je proizvodnje plasiraju na inostrano tržište. Subvencije bi se odnosile na strateške poljoprivredne proizvode. Ovo bi bilo moguće uraditi u skladu sa finansijskim mogućnostima respektujući pravila STO - Sporazum o sub-vencijama.

16. Smanjenje obima prateće dokumentacije i pojednostavljenje i skraćivanje procedura nadležnih ministarstava i carinskih organa u vezi sa njenim izda-vanjem i sprovođenjem carinskog postupka. Ove mere bi uprostile i ubrzale proces izvoza robe, što bi stimulativno delovalo na njegov rast.

17. Formiranje klastera između preduzeća u proizvodnim lancima čiji se pro-izvodi pretežno izvoze. Ovo bi ojačalo saradnju između preduzeća, jasnije definisalo probleme domaćih proizvođača i potrebe inostranih kupaca i, po-sledično, podiglo stepen sinhronizovanosti proizvodnje za izvoz.

18. Poboljšanje investicionog ambijenta radi privlačenja stranih direktnih inve-sticija. Privreda Srbije je još uvek dosta opterećena zastarelom tehnologijom koja odbacuje nedovoljno kvalitetnu proizvodnju da bi se mogla takmičiti sa efikasnim i produktivnim inostranim kompanijama, i to opterećena niskom produktivnošću koja posredstvom kontra efekta efektu ekonomije obima poskupljuje domaće proizvode i čini ih cenovno nekonkurentnim na ino tržištu, neefikasnim i nedovoljno stručnim menadžmentom, koji je nemoćan pred narastajućim problemima, socijalnom poslovnom kulturom koja poči-va na ideji garantovanog zaposlenja, viškovima zaposlenih, itd. Provereni recept za efikasno razrešenje ovih problema jesu SDI. Strane direktne inve-sticije su odigrale presudnu ulogu u restrukturiranju proizvodnje i izvoza Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke i Estonije.


187

19. Kreditiranje osnivanja malih i srednjih preduzeća. Ove mere bi mogle biti korisne jer su mala i srednja preduzeća fleksibilnija, odnosno, lakše, brže i uz manje troškove se prilagođavaju promenama na tržištu. Ova preduzeća trenutno izvoze nešto manje od 30% ukupnog robnog izvoza, što bi se pred-loženom merom značajno uvećalo.

Sve pomenute mere ekonomske politike doprinele bi u srednjem u dugom roku povećanju izvoza, usporavanju rasta uvoza i poboljšanju bilansa robnih transak-cija sa inostranstvom. Ovo bi nesumnjivo smanjilo potencijalnu opasnost od pada deviznih rezervi i predupredilo negativan scenario čije smo najvažnije posledice već objasnili.

ZAKLJUČAK

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je domaća eksterna neravnoteža sačinjena od deficita u robnim transakcijama sa inostranstvom (96,3%) i otplata kamata za ranije uzete inostrane kredite (3,7%).

Najvažnije determinante spoljnotrgovinske i ukupne eksterne neravnoteže jesu: realni efektivni devizni kurs, industrijska proizvodnja (kao aproksimacija uvozne zavisnosti i šire agregatne tražnje) i realne zarade. Istovremeno, nešto slabiji uti-caj imaju efektivne carinske stope i cena nafte ural, dok veoma slab uticaj vrše srednjoročni i dugoročni inostrani krediti. Ovim determinantama treba takođe pridružiti konsolidovanu javnu potrošnju i kreditiranje privrede i stanovništva od strane poslovnih banaka u zemlji.

Najvažnije transakcije, gledano iz ugla finansiranja eksterne neravnoteže jesu: tekući transferi (50%), neto srednjoročni i dugoročni inostrani krediti (20,8%) i neto strane direktne investicije (19,4%), dok donacije pokrivaju svega oko 11,3% eksterne neravnoteže i ispoljavaju očigledan trend smanjenja. Mogućnost da u narednih 2-3 godine znatno budu smanjene neto strane direktne investicije i neto zaduživanje u inostranstvu ukazuje na postojanje realne opasnosti od krize likvidnosti. Da bi se ovakav scenario predupredio neophodno je preduzeti čitav set mera ekonomske politike, pri čemu neke od njih zahtevaju i duži period.

LITERATURA

1. Arsić, M., Z. Mladenović, A. Nojković, i P. Petrović (2002), Makroekonometrijsko modeliranje privrede Srbijeteorijske osnove i rezultati, CES ME-CON, Beograd.


188

2. Jovičić, M. (2002), Ekonometrijski metodi, Ekonomski fakultet u Beogradu.

3. Milivojević, R. i R. Kovačević (2004), Ekonomski aspekti carinske reforme u svetlu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja, Beograd.

4. Mladenović, Z. (2002), ”Praktični problemi kointegracione analize“, Ekonomski anali, 155, 35-57.

5. Mladenović, Z. i P. Petrović (2003), Uvod u ekonometriju, Ekonomski fakultet u Beogradu.

6. Nojković, A. i Z. Mladenović (2005), Analiza vremenskih serija: primeri iz srpske privrede, Ekonomski fakultet u Beogradu.

7. Petrović, P. (2007), ”Determinante robnog uvoza i spoljnotrgovinskog defi-cita Srbije“, Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007. godini, Savetovanje eko-nomista, privrednika i bankara, Beograd, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 95-108.


189

* Saradnik Centra za naučno- istraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije

Mr Ne boj ša Ga go vić*

UZRO CI NE RAV NO TE ŽE SPOLJ NO TR GO VIN SKE RAZ ME NE SR BI JE

1. Ši re nje de fi ci ta kao je dan od ključ nih pro ble ma do ma će pri vre de

Spolj no tr go vin ski de fi cit je u 2006. go di ni do sti gao iz nos od pre ko 6,7 mlrd. USD, što pred sta vlja rast od 12,8% u od no su na 2005.1 Kon ti nu i tet ra sta de fi ci ta bi lan sa rob ne raz me ne u Sr bi ji tra je već či ta vu de ce ni ju, od uki da nja sank ci ja UN, a na sta vlja se ubr za nim tem pom i u 2007. go di ni. Uku pan de fi cit rob ne raz me ne u pe ri o du ja nu ar-maj 2007. go di ne, u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, po ve ćan je za 35,4%, a u sek to ru in du stri je za 35,8%.2

Rast de fi ci ta rob ne raz me ne u pr vih pet me se ci 2007. go di ne, i po red ne što di na-mič ni jeg ra sta iz vo za (44,9%) od uvo za (39,8%), pred sta vlja po sle di cu dvo stru ko ve ćeg uvo za (6,7 mlrd. USD) od iz vo za (3,2 mlrd. USD). Uko li ko bi se ova kav trend ra sta uvo za i iz vo za na sta vio i u dru gom de lu go di ne, de fi cit bi na kra ju 2007. mo gao pre ma ši ti iz nos od 9 mlrd. USD.3 To bi već pred sta vlja lo ozbi ljan iz go vor da se do ve de u pi ta nje oprav da nost in si sti ra nja na oštroj an ti in fla ci o noj po li ti ci, po što ona ne uti če na sma nji va nje ne za po sle no sti i urav no te že nje tr go vin-skog bi lan sa, što su dva kru ci jal na pro ble ma do ma će eko no mi je.

1 RZS, Sa op šte nje br. 19 od 31.01.2007.2 RZS, Sa op šte nje br. 168 od 06.07.2007.3 Ipak, tre ba ima ti u vi du struk tu ru do ma će pri vre de, usled ko je je spolj na tr go vi na pod sna žnim uti ca jem se zon skog fak to ra (oče ku je se ve ći iz voz hra ne i ma nji uvoz ener-ge na ta u let njim me se ci ma), ta ko da se ne što re al ni jom či ni pro ce na da će de fi cit rob ne raz me ne na kra ju te ku će go di ne bi ti na ni vou iz me đu 8 i 9 mlrd. USD.

Mr Nebojša Gagović

190

Gra fi kon 1. Sal do rob ne raz me ne u pe ri o du 1997-2006.

Iz vor: RZS.

Ukup na vred nost rob nog iz vo za u 2006. go di ni po ra sla je za 77,1% u od no su na 1997. go di nu, a ukup na vred nost rob nog uvo za za 192,5%. Kao re zul tat ne jed na-ke di na mi ke uvo za i iz vo za u po sma tra nom pe ri o du, de fi cit spolj no tr go vin ske raz me ne je po ras tao za 242,0%.4 Ši re nje de fi ci ta (šra fi ra na po vr ši na u gra fi ko nu 1) naj ve ćim de lom pred sta vlja po sle di cu ne pro me nje ne struk tu re tr go vin ske raz-me ne s ino stran stvom, ko ju od li ku je ši ro ka le pe za ro be, uz mi ni mal no uče šće pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u iz vo zu. Raz u đe na struk tu ra iz vo za i uvo za i eks-pan zi ja spolj no tr go vin skog de fi ci ta to kom po sled njih de set go di na, ne dvo smi sle-no uka zu ju na ni zak ni vo kon ku rent no sti srp ske pri vre de, ka ko na spolj nom, ta ko i na do ma ćem tr ži štu.

2. Struk tur na ne pri la go đe nost kao iz vor ne kon ku ren to sti iz vo za

U struk tu ri iz vo za i uvo za Sr bi je do mi ni ra ju pro iz vo di sred nje teh no lo gi je či je je uče šće u ukup nom iz vo zu Sr bi je po ve ća no sa 46,2% u 2001. go di ni na 54,8% u 2004, da bi u 2006. go di ni opa lo na 49,5%. To kom ce lo kup nog pe ri o da tran zi ci je, pro iz vo di ni ske teh no lo gi je su ima li re la tiv no sta bil no uče šće u struk tu ri iz vo za od oko 39%, dok je udeo pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je opao sa 20,7% u 2003. go-di ni na 11,1% u 2006.

U struk tu ri uvo za Sr bi je, pri me tan je pad ude la pro iz vo da ni ske teh no lo gi je sa 28,9% u 2001. go di ni na 19,5% u 2006, uz isto vre me ni rast uče šća pro iz vo da sred nje teh no lo gi je sa 44,6% u 2003. na sko ro 55% u 2006. go di ni. Udeo pro iz vo-da vi so ke teh no lo gi je u uvo zu po ka zi vao je trend ra sta do 2004. go di ne, ka da je do sti gao naj vi šu vred nost od oko 32%, da bi u 2006. go di ni opao na 19,5%.4 Ob ra čun pre ma po da ci ma RZS.


191

Gra fi kon 2. Struk tu ra iz vo za i uvo za pre ma ni vou teh no lo gi je, 2001-2006.

Iz vor: Ob ra čun pre ma po da ci ma RZS.

Ge ne ral no po sma tra no, spolj nu tr go vi nu Sr bi je u vre me tran zi ci je od li ku je ma lo, i pri tom još i opa da ju će uče šće pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u ukup nom rob nom iz vo zu i uvo zu. Uz sve to, udeo pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u ukup nom uvo zu Sr bi je zna čaj no nad ma šu je nji ho vo uče šće u iz vo zu. Ima ju ći u vi du, da je u Sr bi-ji u to ku pro ces re struk tu ri ra nja do ma ćih pred u ze ća, ne tre ba da ču di, što je u po je di nim go di na ma (2004) udeo pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u uvo zu bio i do tri pu ta ve ći ne go što je bio nji hov udeo u iz vo zu. Do mi na ci ja pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u uvo zu nad iz vo zom, ni je sa mo na sta la usled po ve ća nih po tre ba za na bav kom ino stra ne opre me neo p hod ne u pro ce su re struk tu ri ra nja pred u ze ća, već i usled uvi đa nja po tre be za ja ča njem kon ku rent ske po zi ci je do ma ćih pro iz vo-da vi so ke teh no lo gi je na ino stra nom tr ži štu.

Me re no po ka za te ljem re la tiv nog spolj no tr go vin skog sal da5, iz voz pro iz vo da vi-so ke teh no lo gi je is ka zi vao je, i u 2001. i u 2006. go di ni, znat no ni ži ni vo kon-ku ren to no sti u od no su na uku pan iz voz Sr bi je i iz voz pro iz vo da sred nje i ni ske teh no lo gi je. Šta vi še, u pe ri o du 2001-2006. go di ne je di no se po gor ša la kon ku rent-ska po zi ci ja iz vo za pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je, dok je kod pro iz vo da ni ske i sred nje teh no lo ške in ten ziv no sti do šlo do po bolj ša nja kon ku rent ske po zi ci je na ino stra nom tr ži štu. U 2006. go di ni, naj kon ku rent ni ji seg ment rob nog iz vo za Sr-bi je či ni li su pro iz vo di ni ske teh no lo gi je, dok su se pro iz vo di vi so ke teh no lo gi je naj sla bi je ko ti ra li na svet skom tr ži štu.

5 Re la tiv ni spolj no tr go vin ski sal do (RSS) pred sta vlja od nos ne to iz vo za sek to ra i nje go-ve ukup ne spolj no tr go vin ske raz me ne. Sek to ri ko ji ima ju po zi tiv nu vred nost RSS ostva-ru ju ne to iz voz i mo gu se sma tra ti, po ovom tu ma če nju, me đu na rod no kon ku rent nim.

(B.Ba las sa, Tra de Li be ra li sa tion and Re ve a led Com pa ra ti ve Advan ta ge, The Man che-ster School of Eco no mic and So cial Stu di es, Man che ster, May 1965).


192

Ta be la 1. Kon ku rent nost pro iz vo da pre ma ni vou teh no lo gi je, me re na po ka za-te ljem re la tiv nog spolj no tr go vin skog sal da, 2001-2006. go di ne

Pro iz vo di RSS 2001. RSS 2006. Po rast (+) ili pad (-) kon ku rent no sti

Svi pro iz vo di -0,42 -0,34 +0,08

Pro iz vo di vi so ke teh no lo gi je -0,57 -0,65 -0,23

Pro iz vo di sred nje teh no lo gi je -0,46 -0,39 +0,07

Pro iz vo di ni ske teh no lo gi je -0,29 -0,01 +0,28


Eko nom ska te o ri ja sto ji na sta no vi štu, a prak sa po tvr đu je, da se kon ku rent nost na tr ži štu pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je sti če kva li te tom. Su prot no toj lo gi ci, Sr-bi ja je u pe ri o du 2001-2006. go di ne na svet skom tr ži štu pro iz vo da vi so ke teh no-lo gi je kon ku ri sa la na osno vu ce nov nih fak to ra kon ku ret no sti. Ana li za ce nov ne ela stič no sti srp skog iz vo za pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u pe ri o du 2001-2006. go di ne, po ka zu je da je za 1% po ve ća nja je di nič ne ce ne iz vo za ovih pro iz vo da, fi zič ki obim nji ho vog iz vo za u pro se ku opa dao za 2,5%. Sa svim je dru ga či ja si tu a ci ja ka da je reč o uvo zu pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u Sr bi ju. Za 1% po ra-sta je di nič ne ce ne uvo za pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u po sma tra nom pe ri o du, fi zič ki obim nji ho vog uvo za u pro se ku se po ve ća vao za 3,3%, što uka zu je da se uspe šnost pro da je ino stra nih pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je na tr ži štu Sr bi je za sni-va na nji ho vom su per i or nom kva li te tu, a ne na ni skoj ce ni.

Gra fi kon 3. Di na mi ka je di nič nih ce na i fi zič kog obi ma iz vo za i uvo za pro iz vo-da vi so ke teh no lo gi je, 2000-2006. (2000=100)


Kao re zul tat su če lja va nja dve stra te gi je iz vo za pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je, do-ma će ko ja se za sni va na ce nov nom fak to ru i ino stra ne ko ja se ba zi ra na kva li te tu, u Sr bi ji je u pe ri o du 2001-2006. go di ne do šlo do po gor ša nja ce nov nih i po bolj-ša nja ko li čin skih od no sa raz me ne pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je. Ta ko je, da bi na dok na di la jed no pro cent ni pad re la tiv nih ce na pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je, Sr bi ja u pro se ku mo ra la da po ve ća va re la tiv ni iz voz ovih pro iz vo da za 3,4%.


193

Gra fi kon 4. Ce nov ni i ko li čin ski od no si raz me ne pro iz vo da vi so ke teh no lo gi-je, 2001-2006.

Iz vor: RZS.

Ce nov ni fa ka to ri kon ku rent no sti, oči gled no, ni su mo gli da na do me ste ne do sta-tak kval ti te ta srp skog iz vo za pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u po sma tra nom pe ri o-du. Ovo se po seb no od no si na tr ži šte ze ma lja Evrop ske mo ne tar ne uni je (EMU), gde je udeo pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u ukup nom srp skom iz vo zu 2005. go di-ne iz no sio sa mo 1%, dok su isto vre me no pro iz vo di vi so ke teh no lo gi je iz ze ma lja EMU uče stvo va li sa sko ro 40% u ukup nom uvo zu Sr bi je s ovog pod ruč ja. Osim to ga, po seb no za bri nja va či nje ni ca da Sr bi ja ima ne ga ti van od nos u raz me ni pro-iz vo da vi so ke teh no lo gi je i sa ve ći nom ze ma lja CEF TA. Pre ma po da ci ma za 2005. go di nu, udeo pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je u srp skom iz vo zu u Ru mu ni ju bio je 5,1%, dok je udeo ovih pro zvo da u srp skom uvo zu iz Ru mu ni je iz no sio 23,8 %. Slič na je si tu a ci ja bi la i u tr go vi ni sa Bu gar skom (3,2% i 6,1%), Hr vat-skom (10,0% i 11,6%) i Ma ke do ni jom (8,0% i 8,8%).


194

Ta be la 2. Struk tu ra iz vo za i uvo za Re pu bli ke Sr bi je pre ma ni vou teh no lo gi je i oda bra nim ze mlja ma u 2005. go di ni (pro cen ti)

Ze mlje

Iz voz Sr bi je Uvoz Sr bi je

Vi so ka teh-no lo gi ja

Sred nja teh-no lo gi ja

Ni ska teh no-lo gi ja

Vi so ka teh-no lo gi ja

Sred nja teh-no lo gi ja

Ni ska teh no-lo gi ja

Al ba ni ja 1,9 31,0 67,1 0 93,2 6,8BIH 11,3 45,3 43,4 8,2 47,7 44,1Bu gar ska 3,2 74,7 22,1 6,1 40,7 53,2Hr vat ska 10,0 47,6 42,4 11,6 60,0 28,4Ma ke do ni ja 8,0 43,8 48,2 8,8 31,8 59,4Mol da vi ja 3,4 88,9 7,7 0 2,5 97,5Ru mu ni ja 5,1 29,4 65,5 23,8 56,2 20,0EMU 1,0 2,4 96,6 39,9 40,6 19,5Svet 11,1 49,5 39,4 25,6 54,9 19,5


Osnov ni pro blem ko ji Sr bi ja ima u rob noj raz me ni s ino stran stvom, pro is ti če iz kon tro ver ze da sa po ra stom so fi sti ca ra no sti i teh no lo ške in ten ziv no sti pro iz vo da opa da kon ku rent nost srp skog iz vo za. Da bi pre va zi šla ovaj pro blem, Sr bi ja mo ra iz vr ši ti re struk tu ri ra nje pri vre de u prav cu ja ča nja ulo ge iz vo zno ori jen ti sa nih sek to ra i pred u ze ća, kroz pod sti ca nje spe ci ja li za ci je za sno va ne na uva ža va nju prin ci pa kon ku rent skih pred no sti, što pod ra zu me va i ubla ža va nje efe ka ta ne jed-na kog po lo ža ja do ma će pri vre de u od no su na ino stra nu kon ku ren ci ju. Ja ča ju ći od no se kon ku ren ci je, raz voj na po li ti ka tre ba da do pri ne se po ve ća nju efi ka sno sti pro iz vod nje i iz jed na ča va nju uslo va pri vre đi va nja na me đu na rod nom i do ma ćem tr ži štu, či me bi se one mo gu ćio ne kon tro li san rast ne e fi ka snih uvo zno-sup sti tu tiv-nih gra na. Me đu tim, pre uklju či va nja od re đe nih me ra, ko je de lu ju u prav cu pod-sti ca nja raz vo ja iz vo zno ori jen ti sa nih gra na i pred u ze ća, neo p hod no je usta no vi ti osnov ne uzro ke ni ske kon ku rent no sti do ma će pri vre de.

3. Uzro ci ne kon ku rent no sti

Je dan od ključ nih uzro ka ne kon ku rent no sti srp ske pri vre de pred sta vlja vi še de ce-nij sko za ne ma ri va nje zna ča ja i ulo ge do no še nja du go roč ne stra te gi je iz vo zno-ori-jen ti sa nog pri vred nog raz vo ja, i u skla du s tim, stra te gi je pod sti ca nja kon ku rent-no sti. Vo lun ta ri zam u vo đe nju eko nom ske po li ti ke ogle da se u to me što je to kom se dam de se tih go di na pro šlog ve ka pri vre da eg zi sti ra la na za du ži va nju u ino stran-stvu, u osam de se tim stag ni ra la, a u de ve de se tim do ži ve la to tal ni fi ja sko.


195

Na ža lost, ni na po čet ku no vog mi le ni ju ma in du strij ska po li ti ka u Sr bi ji ni je do bi la pri mat nad po li ti kom oču va nja ma kro e ko nom ske sta bil no sti. Od lu ka da se ni na-kon šest go di na tran zi ci je ne ak ti vi ra ju me re ko je uti ču na raz voj ne per for man se do ma će pri vre de, ima vi so ku ce nu. I po red fa vo ri zo va nja sta bi li za ci o ne po li ti ke u to ku tran zi ci je, u Iz ve šta ju o glo bal noj kon ku rent no sti Svet skog eko nom skog fo ru ma za 2006-2007. go di nu,upra vo se od su stvo ma kro e ko nom ske sta bil no sti is ti če kao je dan od osnov nih fak to ra ni ske kon ku rent no sti srp ske pri vre de. Pro-te kla 2006. go di na okon ča na je sa in fla ci jom i ne za po sle no šću me đu naj vi šim u Evro pi, ra stom za du že no sti pre ma ino stran stvu za oko 50%, naj ve ćim de fi ci tom tr go vin ske raz me ne6 od ras pa da Ju go sla vi je, a uz sve to, rast pro iz vod nje ni je ostva rio pro jek to va ni ni vo.

U ras pra va ma o kon ku rent no sti srp skog iz vo za, naj vi še se vo de di sku si je o po li-ti ci de vi znog kur sa. Ka ko je uka zi va no, kurs di na ra je to kom ce log pe ri o da tran-zi ci je bio pre ce njen. Po li ti ka ja kog di na ra se du go za dr ža va kao mo ne tar no si dro za oču va nje ma kro e ko nom ske sta bil no sti, upr kos to me što eko nom ska te o ri ja ova kvu prak su vre men ski ogra ni ča va, naj če šće na pe riod do šest me se ci.

Re al na apre si ja ci ja kur sa di na ra je sve do 2004. go di ne iza zi va la re la tiv no ume-ren rast de fi ci ta u raz me ni ro be i uslu ga. Me đu tim, od 2004. go di ne do la zi do ubr za va nja ra sta de fi ci ta u od no su na apre si ja ci ju re al nog efek tiv nog kur sa di na-ra. Ta ko je, na sva ki pro ce nat ubr za nja re al ne apre si ja ci je di na ra u od no su na re-fe rent nu 1998. go di nu, u 2003. go di ni tr go vin ski de fi cit ubr za vao rast za 0,86%, u 2004. i 2005. za po 1,37%, a u 2006. za 1,10% (ma da ovaj po da tak tre ba uze ti s re zer vom, po što ni je sa svim upo re div s pret hod nim, zbog sta ti stič kog pro ble ma ve za nog za iz dva ja nje Cr ne Go re).

Gra fi kon 5. Uti caj de vi znog kur sa na sal do raz me ne ro be i uslu ga (1998=100)

Iz vor: Ob ra čun na osno vu po da ta ka RZS i NBS.

6 Uko li ko se iz u zme 2004. go di na, ka da je uvoz enorm no na ra stao da bi se iz be glo pla-ća nje PDV na uve ze nu ro bu, što je bi la oba ve za od ja nu a ra na red ne go di ne.


196

Mo že se re ći da je do 2003. go di ne uti caj apre si ja ci je kur sa na kon ku rent nost srp ske pri vre de na do ma ćem i ino stra nom tr ži štu bio re la tiv no ume ren, a da je u pe ri o du 2004-2006. go di ne na glo po ja čan, ta ko da pre ti da do ve de do ma ću pri-vre du u du žnič ku kri zu. De pre si ja ci ja kur sa si gur no ni je na čin da se pod stak ne kon ku rent nost iz vo za, ali ni du go roč nim for si ra njem po li ti ke pre ce nje nog di na ra ne bi tre ba lo ote ža va ti mo guć nost do ma ćoj pri vre di da se uklju či u me đu na rod ne tr go vin ske to ko ve kroz rav no prav nu utak mi cu sa kon ku ren ti ma iz dru gih ze ma-lja.

Po red de vi znog kur sa, va žan in stru ment u bor bi pro tiv in fla ci je bi la je re strik tiv-na mo ne tar na po li ti ka, ko ja je upo re do sa kon so li da ci jom ban kar skog si ste ma, uti ca la na za o štra va nje uslo va kre di ti ra nja pri vre de. Upo re do s tim, od vi jao se pro ces li be ra li za ci je spolj ne tr go vi ne, ko ji je do pri neo ra stu kon ku ren ci je na do-ma ćem tr ži štu. Do ma ća pred u ze ća vi še ni su ima la za šti ćen sta tus, pa su iz gu bi la pri vi le go van po lo žaj po toj osno vi. Sni ža va nje pro seč ne pro fit ne sto pe kod do-ma ćih pri vred ni ka, li mi ti ra lo je broj pred u ze ća ko ja su kre dit no spo sob na da se za du že po enorm no vi so kim ka mat nim sto pa ma. Ta ko se in ve sti ci o na ak tiv nost u ze mlji sve la na pri liv ino stra nog ka pi ta la u for mi port fo lio i stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, kao i pri liv ka pi ta la po osno vu pri va ti za ci je. Me đu tim, naj ve ći deo ova ko pla si ra nog ka pi ta la od la zio je u ru ke ak ci o na ra i dr ža ve, dok je sa mo ma nji deo in ve sti ran u po di za nje teh nič ke opre mlje no sti ra da (ka da su se no vi vla sni ci oba ve za li da će pro ši ri ti re pro duk ci ju ili mo der ni zo va ti pro iz vod nju u ku plje nim pred u ze ći ma).

Zbog ni ske po čet ne osno ve, u Sr bi ji je, u pe ri o du 2001-2005. go di ne, do šlo do znat nog po ra sta ude la bru to fik snih in ve sti ci ja u BDP. Ko e fi ci jent in ve sti ci ja je u 2001. go di ni iz no sio sve ga 8.5%, da bi u 2004. do sti gao 19,6%, a u na red noj go di ni ne znat no opao na 18,7%. I po red evi dent nog po ra sta ula ga nja ka pi ta la u Sr bi ju, uče šće in ve sti ci ja u BDP ni je do volj no da bi se omo gu ćio „uz let“ do ma će pri vre de, na šta uka zu je i po re đe nje sa ze mlja ma ko je su ostva ri le di na mi čan rast u pro šlom ve ku. Pri me ra ra di, uče šće šted nje u dru štve nom pro iz vo du no-vo in du stri ja li zo va nih ze ma lja is toč ne i ju go i stoč ne Azi je (Hong Kong, Taj van, Re pu bli ka Ko re ja i Sin ga pur) u vre me nji ho vog naj ve ćeg pro spe ri te ta, u pe ri o du od 1970-1990. go di ne, kre ta lo se u ra spo nu od 25% do čak 43%.7

Rast in ve sti ci o nih ko e fi ci je na ta u pe ri o du 2001-2004. go di ne, od ra ža vao je po tre-bu da se re sta u ri ra te ško ošte će na srp ska pri vre da za vre me NA TO agre si je 1999. go di ne. Pr vi zna čaj ni ji re zul ta ti re struk tu ri ra nja i pri va ti za ci je do ma će pri vre de iza šli su na vi de lo 2004. go di ne, u ko joj je ostva re na naj vi ša sto pa pri vred nog ra sta u pe ri o du tran zci je. Ta go di na pred sta vlja pre kret ni cu, u smi slu da su ula-ga nja ka pi ta la u opre mu nad ma ši la ula ga nja u gra đe vin ske ra do ve, či me je zna-

7 Po da ci na ci o nal nih sta ti sti ka.


197

čaj no po ve ća na efi ka snost i ren ta bil nost in ve sti ci ja. Udeo ula ga nja u opre mu u ukup nim in ve sti ci ja ma u osnov na sred stva u 2003. go di ni je iz no sio 40,5%, a u 2004. go di ni 47,5%, dok je udeo ula ga nja u gra đe vin ske ra do ve iz no sio 52,1% i 45,9% re spek tiv no.8 Ova struk tu ra je de li mič no po gor ša na u 2005. go di ni, ka da je udeo ula ga nja u opre mu opao na 44,7%, a udeo ula ga nja u zgra de po ras tao na 46,4%.9

Gra fi kon 6. Ko e fi ci jen ti in ve sti ci ja i in kre men tal ni mar gi nal ni ka pi tal ni ko e-fi ci jen ti, 2001-2005.

Iz vor: Ob ra čun na osno vu po da ta ka RZS.

Upo re do s pro me na ma u teh nič koj struk tu ri ula ga nja ka pi ta la u osnov na sred-stva, do šlo je i do pro me na u ni vou efi ka sno sti i ren ta bil no sti in ve sti ci ja. In kre-men tal ni mar gi nal ni ka pi tal ni ko e fi ci jen ti po ka zu ju da je na je dan di nar po ra sta in ve sti ci ja u pret hod noj go di ni, BDP u 2003. ostva rio rast za 5,2 di na ra, u 2004. za 71,4 di na ra i u 2005. za 26,3 di na ra. I po red po ra sta ka pi tal nog ko e fi ci jen ta u po sled njoj po sma tra noj go di ni, mo že se za klju či ti da je, na kon 2003, efi ka snost i ren ta bil nost in ve sti ci ja u pri vre di Sr bi je zna čaj no po ve ća na. Taj po rast na go ve-šta va da je (mo žda) za po čeo no vi ci klus u pri vred nom raz vo ju Sr bi je, ko ji će se ba zi ra ti sve vi še na efi ka snom, a sve ma nje na in ten ziv nom ko ri šće nju fak to ra pro iz vod nje. Ogra ni ča va ju ći in ve sti ci o nu ak tiv nost, do sa da šnji mo del tran zi ci je u Sr bi ji, u okvi ru ko jeg je do mi nant no me sto za u zi ma la sta bi li za ci o na po li ti ka, po ka zao se ne e fi ka snim. Mo del ko ji se za sni vao na su zbi ja nju svih ob li ka po tro-šnje, de lo vao je ogra ni ča va ju će na in ve sti ci o nu ak tiv nost, što je us po ri lo rast pri-vre de i ni je do zvo li lo spro vo đe nje krup ni jih pro me na u nje noj struk tu ri.

8 Pre ma po da ci ma iz sa op šte nja RZS.9 Ibid.


198

Gra fi kon 7. Di na mi ka pro duk tiv no sti, re al nih bru to za ra da i je di nič nih tro-ško va ra da u pri vre di Sr bi je, 2000-2006. (in dek si, go di na na go-di nu)

Na po me na: Po da ci se ne od no se sa mo na in du stri ju, već na sve de lat no sti ko je uče stvu ju u for-mi ra nju BDP.Iz vor: Ob ra čun na osno vu po da ta ka NBS.

Bez vi so kog uče šća in ve sti ci ja u po tro šnji, ne ma teh no lo škog pro gre sa, a u od su-stvu teh no lo škog pro gre sa rast pro duk tiv no sti za sni va se is klju či vo na sma nja nju bro ja za po sle nih. Upra vo se u ovoj či nje ni ci kri je i osnov na raz li ka iz me đu ma-kro e ko nom ske (sta bi li za ci o ne) i in du strij ske (raz voj ne) po li ti ke. Pr va se fo ku sti ra na odr ža va nje sta bil no sti pri vre de u uslo vi ma za da tog ni voa pro duk tiv no sti, dok dru ga ima za cilj po di za nje pro duk tiv no sti na kva li ta tiv no vi ši ni vo.

To kom ce lo kup nog pe ri o da tran zi ci je, pro duk tiv nost me re na na ni vou ukup ne pri vre de je is ka zi va la rast. Me đu tim, naj ve ći deo ra sta pro duk tiv no sti pri pi su je se pro ce su re struk tu ri ra nja do ma ćih pred u ze ća, ko ji je do veo do ot pu šta nja rad ni-ka i enorm nog po ra sta ne za po sle no sti. Upr kos ve ćoj po nu di rad ne sna ge, re al ne bru to za ra de u Sr bi ji su, u pe ri o du 2000-2006. go di ne, eska li ra le br že od pro-duk tiv no sti, što je do ve lo do po ra sta je di nič nih tro ško va ra da, sa svim nje go vim ne ga tiv nim efek ti ma na tro škov nu kon ku rent nost do ma će pri vre de.

4. Pred log me ra pod sti ca nja kon ku rent no sti do ma će pri vre de

Da bi se kon ku rent nost do ma će eko no mi je po di gla na vi ši ni vo, neo p hod no je obez be di ti am bi jent ko ji de lu je sti mu la tiv no na pro ces pri vred nog re struk tu ri ra-nja u skla du sa zah te vi ma glo bal nog tr ži šta. Po li ti ka pod sti ca nja kon ku rent no sti do ma će pri vre de tre ba da sa dr ži me re usme re ne na po bolj ša nje uslo va za po ve-ća nje iz vo za i me re za una pre đe nje rob ne struk tu re iz vo za. U pr vom slu ča ju se


199

ra di o me ra ma ko je uti ču na raz voj nu kon ku rent nost, a u dru gom, o me re ma ko je pod sti ču struk tur nu kon ku rent nost pri vre de.

U ci lju kre i ra nja po volj nih uslo va za rast in du strij skog iz vo za, neo p hod no je:

• Utvr đi va nje in du strij ske i tr go vin ske po li ti ke i, sa gla sno to me, pri la go di bu-džet, či me se obez be đu je rast pro iz vod nje ro be na me nje ne za ino stra na tr ži-šta, i stva ra ju pret po stav ke za po ve ća nje iz vo za i po bolj ša nje nje go vog kva li-te ta;

• Ubr za no do no še nje pro pi sa ko ji uti ču na stva ra nje po volj nog am bi jen ta za ula ga nje do ma ćeg i ino stra nog ka pi ta la (ili re vi zi ja po sto je ćih pro pi sa), kao i nji ho vo uskla đi va nje sa Usta vom (Za kon o spolj noj tr go vi ni, Za kon o kon ce si-ja ma, Za kon o in ve sti ci o nim fon do vi ma, Za kon o za lo zi, Za kon o za šti će nim tran sak ci ja ma, An ti mo no pol ski za kon, Za kon o pri vred nim dru štvi ma, Za-kon o re gi stra ci ji pred u ze ća, Za kon o ur ba ni stič kom pla nu i iz grad nji, Za kon o re gi stra ci ji ze mlje i vla sni štva, Za kon o stan dar di za ci ji, Za kon o akre di ta ci-ji, Za kon o teh nič kim pro pi si ma i usa gla še no sti, Za kon o de na ci o na li za ci ji, Za kon o me tro lo gi ji itd);

• Pri me ni ti i una pre di ti pot pi sa ne spo ra zu me u okvi ru us po sta vlja nja re gi o nal-ne zo ne slo bod ne tr go vi ne;

• Pre ci zi ra nje nad le žno sti mi ni star sta va u ve zi sa me ra ma za po ve ća nje iz vo za i pri li va stra nih in ve sti ci ja, či me se spre ča va du pli ra nje nad le žno sti mi ni star-sta va i ku mu li ra nje tro ško va;

• Po ve ća nje kva li te ta i efi ka sno sti ra da or ga na dr žav ne upra ve, a na ro či to ca-rin ske slu žbe (ve ća efi ka snost nad le žnih mi ni star sta va u po stup ku iz da va nja pra te će do ku men ta ci je, jed no stav ni ja ca rin ska pro ce du ra, ve ća pro pu snost gra ni ca i raz vi je ni ji in for ma ci o ni si stem or ga na dr žav ne upra ve sa ci ljem uvo đe nja elek tron skog na či na upra vlja nja);

• Re gu li sa nje po stup ka stan dar di za ci je ra di obez be đi va nja kva li te ta i za šti te rob nih mar ki, ži go va, in te lek tu al ne svo ji ne i autor skih pra va, kao i da se ova re gu la ti va stal no uskla đu je sa di rek ti va ma EU;

• Pre ci zi ra nje po stup ka iz da va nja ser ti fi ka ta ko ji pra te ro bu pri iz vo zu i za o-kru ži va nje si ste ma akre di to va nja la bo ra to ri ja i ser ti fi ka ci o nih te la u raz li či-tim obla sti ma kao ne za vi snih, ne u tral nih i kom pe tent nih in sti tu ci ja;

• Una pre đi va nje svih vi do va ne ca rin ske za šti te u skla du s pra vi li ma STO; • Kla ste ri za ci ja na re pu blič kom ni vou, što omo gu ća va da se pre ci zno de fi ni šu

po tre be i ci lje vi raz li či tih pro iz vo đač kih gru pa, re du ku ju tro ško vi i oba vi efi-ka sni je re struk tu ri ra nje in du stri je;

• Po bolj ša je uslo va i una pre đi va nje or ga ni za ci je pre vo za ro be svim ob li ci ma tran spor ta, a po seb no že le znič kim;

• Po jed no sta vi ti pro ce du ru kre di ti ra nja iz vo znih po slo va i pru ži ti po dr šku in du strij skim pred u ze ći ma ori jen ti sa nim na pro iz vod nju na me nje nu ino stra-nom tr ži štu;


200

• Te ret oču va nja ma kro e ko nom ske sta bil no sti tre ba usme ri ti sa mo ne tar ne na fi skal nu po li ti ku, što bi obez be di lo po volj ni je uslo ve za kre di ti ra nje pri vre-de;

• Spro vo di ti po li ti ku rav no te žnog re al nog efek tiv nog kur sa na du gi rok, što obez be đu je re la tiv no ne u tral nu po zi ci ju za sva pred u ze ća, bez ob zi ra da li je u osno vi nji ho vog po slo va nja iz vo zna, uvo zna, ili uvo zno-sup sti tu tiv na ak tiv-nost;

• Uti ca ti na afir ma ci ju i ubr za nje ot po či nja nja ra da dr žav nih in sti tu ci ja za po-dr šku iz vo zu (Fond za osi gu ra nje i fi nan si ra nje spolj no tr go vin skih po slo va - SME CA i Ga ran cij ski fond RS);

• Spro ve đe nje pro ce sa sve o bu hvat nog kre i ra nja i mar ke tin škog po zi ci o ni ra nja pro iz vo da na me nje nih iz vo zu (stva ra nje pre po zna tlji ve rob ne mar ke, od no-sno eti ke ti ra nje Sr bi je kao ze mlje po re kla);

• Do no še nje na ci o nal ne ino va ci o ne po li ti ke sa pred lo gom me ra za pod sti ca-nje raz vo ja no vih pro iz vo da i teh no lo gi ja, itd. U ci lju spro vo đe nja ak tiv no sti usme re nih na iz me nu rob ne struk tu re iz vo za tre ba:

• Pod sti ca ti raz voj vi ših ob li ka sa rad nje s ino stran svom;• De lo va ti u prav cu urav no te ža va nja re gi o nal ne struk tu re iz vo za, kroz pro ces

re de fi ni sa nja oda bi ra ino tr ži šta; • Pod sti ca ti osni va nje ma lih i sred njih pred u ze ća, ali i nji ho vo po ve zi va nje sa

ve li kim kom pa ni ja ma i• For mu li sa ti di na mič ku di men zi ju struk tur nih pro me na u iz vo zu, i pod sti caj-

nu ak tiv nost usme ri ti na is pu nja va nje za cr ta ne di na mi ke.

Li te ra tu ra:

1. Ace mo glu, D., S. Johnson, and J. Ro bin son, „In sti tu ti ons as the Fun da men tal Ca u se of Long-Run Growth“, in P. Ag hion and S. Dur la uf, eds., Hand bo ok of Eco no mic Growth, 2004.

2. Blo om, N. and J. Van Re e nen, „Me a su ring and Ex pla i ning Ma na ge ment Prac-ti ces Ac ross Firms and Co un tri es“, Di scus sion Pa per, No 716, Cen tre for Eco no-mic Per for man ce, Lon don, March 2006.

3. De So to, H., The Mystery of Ca pi tal: Why Ca pi ta lism Tri umphs in the West and Fa ils Everywhe re El se, Ba sic Bo oks, New York, 2000.

4. Easterly, W., The Elu si ve Qu est for Growth, MA: MIT Press, Cam brid ge, 2002.

5. Lo pez-Cla ros, A., J. Blan ke, M. Dr ze ni ek, I. Mia, and S. Za hi di, „Po li ci es and In sti tu ti ons Un der pin ning Eco no mic Growth: Re sults from the Com pe ti ti ve ness


201

In de xes“, The Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 2005-2006, Hampshi re: Pal gra-ve Mac mil lan, 2005.

6. Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku, Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je 2006, Be o grad 2006.

7. Sa la-i-Mar tin, X. and E.V. Ar ta di, „The Glo bal Com pe ti ti ve ness In dex“, The Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 2004-2005, Hampshi re: Pal gra ve Mac mil lan, 2005.

8. World Eco no mic Fo rum, The Glo bal Com pe ti ti ve ness Re port 2006-2007, Hampshi re: Pal gra ve Mac mil lan, 2006.


203

* Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd

Prof. dr Mi ro slav Ra i če vić*

IZAZOVI NOVE EKO NOM SKE DI PLO MA TI JE

AB STRAKT: Zna čaj i ulo ga eko nom ske di plo ma ti je u me đu na rod nim od no si ma pro iz-la ze iz eko nom skog in te re sa – bes kom pro mi snog po kre ta ča pro me na u dru štvu i sve tu. Dva de set pr vi vek je za po čeo pro fi li sa njem pro ce sa glo ba li za ci je, nje go vog eko nom skog i po li tič kog seg men ta. Sna že nje me đu za vi sno sti na ci o nal nih eko no mi ja i pri vred nih kre-ta nja na glo bal nom ni vou po sta vi lo je no ve iza zo ve ute me lji va či ma sa vre me nih pri stu pa me đu na rod nom po slo va nju i ne po sred nim uče sni ci ma u me đu na rod nim eko nom skim od no si ma. Sa tog sta no vi šta, sa vre me na dr ža va do bi ja no ve ulo ge i za dat ke, oso bi to u sfe-ri stra te škog mo de li ra nja eko nom skih od no sa sa ino stran stvom. Ja ča ulo ga eko nom ske di plo ma ti je, njen zna čaj i efi ka snost mo de la prak tič nog de lo va nja u ovoj sfe ri. Upr kos una pre đe nji ma, pred sto je zna čaj ne ak tiv no sti u kon struk ci ji od go va ra ju će eko nom sko di plo mat ske in fra struk tu re i nje noj stra te škoj ori jen ta ci ji.

AB STRACT: Im por tan ce and ro le of eco no mic di plo macy in in ter na ti o nal re la ti ons re-sult from eco no mic in te rest – the un com pro mi sing star ter of the so ci ety and world chan-ges. The 21st cen tury star ted with pro fi ling of the glo ba li za tion pro cess, its eco no mic and po li ti cal seg ments. The strengthe ning of mu tual in de pen den ce of the na ti o nal eco no mi es and eco no mic trends on the glo bal le vel has pre sen ted new chal len ges to the fo un ders of the con tem po rary ap pro ac hes to the in ter na ti o nal bu si ness and the di rect par ti ci pants in the in ter na ti o nal eco no mic re la ti ons. From that po int of vi ew, the con tem po rary sta te ac qu i res new ro les and ob jec ti ves, espe ci ally in the sphe re of sha ping of the stra te gic eco-no mic re la ti ons with the abroad. The ro le of eco no mic di plo macy, its sig ni fi can ce and the ef ci ency of the prac ti cal per for man ce mo del in this area grow stron ger. In spi te of the advan ce ments, our co un try has yet to un der ta ke sig ni fi cant ac ti vi ti es in con struc ting the ap pro pri a te eco no mic di plo macy in fra struc tu re and its stra te gic ori en ta tion.

Prof. dr Miroslav Raičević

204

UVOD

Raz voj pri vre de i sve oštri ja kon ku ren ci ja na svet skom tr ži štu, do pri ne li su po ja-vi spe ci fič ne ak tiv no sti dr ža ve i nje nih pri vred nih su bje ka ta ši re nju tr go vin ske i, po tom, po čet kom XX ve ka, kla sič ne eko nom ske di plo ma ti je. Za to je za slu žna ogrom na ulo ga eko nom skih fak to ra u na ci o nal nim stre mlje nji ma, a ta či nje ni ca je če sto i neo prav da no za po sta vlja na.. Još u dav nim vre me ni ma, čak od pe ćin-skog do ba, na ši pre ci su ra to va li, pa i udru ži va li zbog lo va ili oku pa ci je plod nih te ri to ri ja. Po ka za lo se ka ko su ve li ki, isto rij ski ra to vi, pod raz li či tim iz go vo ri ma, bi li u su šti ni ra to vi za do mi na ci ju nad tr go vač kim pu te vi ma, za pri sva ja nje re sur-sa, ili ra di sma nji va nja ili po ve ća va nja ca rin skih da žbi na.1

Za po sti za nje uspe ha na svet skom tr ži štu naj ve ći deo ak te ra se ne pre sta no pri la-go dja va. Pro me ne na ma kro e ko nom skom i mi kro e ko nom skom ni vou od vi ja ju se br zo, me nja ju se zah te vi pre ma po je din ci ma ko ji uče stvu ju u ana li zi, po dr šci ili re a li za ci ji in ter na ci o nal nih po slov nih ope ra ci ja. Kla si čan kon cept spolj ne tr-go vi ne od la zi u isto ri ju, osta ju kao re tro grad ni ne zna nje i ne sprem nost mno gih uče sni ka da se ak tiv no uklju če u di ma ni čan svet u sa vre me no me đu na rod noo po-slo va nje. Iako ih oni mo žda ne že le, pro me ne će sva ka ko sti ći i do njih, ali ve o ma sku pe zbog pro pu šte nog struk tur nog pri la go đa va nja i raz vo ja. Na dru goj stra ni su oni ko ji me dju na rod nu eko nom sku sa rad nju i in ter na ci o nal ni bi znis vi de kao pri o ri te te i šan su za raz voj.

Vi so ka po li ti ka i no va eko nom ska di plo ma ti jaUslo vi u ko ji ma funk ci o ni šu kom pa ni je jed ne ze mlje u ino stran stvu, bit no za vi se od po li ti ke svo je (ma tič ne) ze mlje, sa jed ne stra ne, i sa dru ge, od ze mlje do ma ći-na. Uslo vi se me nja ju.isto vre me no sa pro me na ma dr žav nih pri o ri te ta i re la tiv ne mo ći part ne ra. U ovom slu ča ju, re la tiv na moć za vi si od ta kvih fak to ra kao što su pro me ne kon ku rent skog okru že nja, re sur si, po dr ška jav nog mnje nja, na po ri i ak ci je pred u ze te za jed no sa dru gim ze mlja ma.2. U ve zi sa tim je i na stao odav no po zna ti stav da je di plo ma ti ja pret hod ni ca bi zni sa i ve o ma zna ča jan uče snik u po sti za nju nje go vih ci lje va i re zul ta ta. To je oči gle dan iza zov sa vre me ne di plo-ma ti je.

Ka ko se ovi iza zo vi od ra ža va ju na re la ci ju: di plo ma ti ja – tr ži šte, jed no je od naj-va žni jih pro ble ma ko jim se da nas te o ri ja eko nom ske di plo ma ti je ba vi.

1 Op šir ni je: Hen ri Ha u ser, Eco no mic et Di plo ma tic, Li bra i re du Re cu eil Si rey, Pa ris, 1937. 2 John D. Dan ni els, Lee H. Ra de la ugh, In ter na ti o nal Bu si ness – En vi ron ments and Ope ra ti ons (sixth edi tion), AWPC – De lo, Mo skva, 1998, str. 396.


205

Pre sve ga, eko nom ska di plo ma ti ja je učvr šći va la i po ve ća va la svo ju ulo gu u me-đu na rod nim od no si ma u me ri u ko joj je tra di ci o nal na di plo ma ti ja če šće uspe va la da iz beg ne oru ža ne su ko be kao na čin re gu li sa nja me đu dr žav nih od no sa. Di plo-ma ti ja je po pri ma la zna čaj ni ju ulo gu u us po sta vlja nju me đu za vi sno sti raz li či tih si la ko je uti ču na ka rak ter bi la te ral nih i mul ti la te ral nih od no sa u sve tu, pri če mu eko nom ski fak tor do bi ja sve vi še na zna ča ju. Ra di se o eko no mi ji i spolj noj po li-ti ci u smi slu dve si le raz li či tih od li ka, pri če mu spolj na po li ti ka u sve ve ćoj me ri pred sta vlja po uz dan oslo nac uspe ha eko no mi je jed ne ze mlje.3 U ko rist ovog sta-no vi šta iz dva ja mo ar gu men ta ci ju, če sto pri sut nu u ra do vi ma auto ra sve tri naj po-zna ti je ško le eko nom ske di plo ma ti je - sva ka dr ža va, ko ja ima sa mo po što va nje, ko je po li tič ki ra zum no i raz bo ri to de mon stri ra, na sto ji da za šti ti u ino stran stvu: (1) svo je gra dja ne, (2) nje ne le gi tim ne in te re se, 3) in te re se nje nih pred u ze ća. No-ve po tre be ovim ar gu men ti ma do da ju još je dan: u ze mlja ma ko je iz vo zno ori jen ti-sa ni pri vred ni raz voj sma tra ju va žnim fak to rom ukup nog po zi ci o ni ra nja dr ža ve u me dju na rod nim od no si ma – vi so ka po li ti ka ni je usme re na sa mo na za šti tu na ci-o nal nih eko nom skih in te re sa, već slu ži stra te škim ma kro e ko nom skim i mi kro e konom skim ci lje vi ma ze mlje, ko ji pred sta vlja ju va žan deo re a li za ci je na ci o nal nih in te re sa. U su prot nom, vi so ka po li ti ka ko ja ne po dr ža va eko nom ski pro spe ri tet na ci je, krat kog je ve ka i, sa sta no vi šta ta kve na ci je, ve o ma sku pa. Ovaj ar gu-ment pred sta vlja je dan od naj po u zda ni jih oslo na ca no ve eko nom ske di plo ma ti je. Njen sa vre me ni kon cept, u ko jem je naj o či gled ni ja pri ro da ve ze iz me dju vi so ke i ni ske po li ti ke u jed noj ze mlji, če sto je eks pli ci ran u do ku men ti ma od naj ve ćeg dr žav nog zna ča ja – kao što je to uči nje no u Na ci o nal noj stra te gi ji iz vo za SAD, for mu li sa noj u sep tem bru 1993. go di ne. Osim ni za di plo mat skih (pre go va rač kih) za da ta ka, ovim do ku men tom se že le lo po sti ći vi še u sfe ri po dr ške pred u ze ći ma. U ovom do ku men tu je bio utvr djen vred no sno iz ra žen cilj: po ve ća ti do ta da šnji iz voz SAD sa 618 mlrd $ na 1.200 mlrd $ u 2000-toj go di ni.4

Vla de mno gih ze ma lja, u ne ta ko dav noj pro šlo sti, bi le su sklo ne da ne po sred no uti ču na po slov ne ak tiv no sti pred u ze ća, ob ja šnja va ju ći to voj no-po li tič kim ci lje-vi ma; po ne kad one šti te svo ja pred u ze ća, obez be đu ju ći na taj na čin pro ši ri va nje sfe re sop stve nog uti ca ja u ino stran stvu, ne ka da od u sta ju od po dr ške svo jim pred-u ze ći ma zbog opa sno sti da ne ka (u tom slu ča ju) ne u tral na ze mlja ne poč ne de lo-va ti u ko rist ne pri ja telj skog blo ka.5 U ta kvim i slič nim slu ča je vi ma, eko nom ski ci lje vi bi va ju naj če šće pod re đe ni re a li za ci ji po li tič kih ci lje va jed ne ze mlje.

3 Guy Car ron de la Car ri e re, La Di plo ma tie Eco no mi que – le di plo ma te et le mar che, (ru sko iz da nje, Mo skva, 2002. str. 48.)4 Isto. Po dr ška pred u ze ći ma je ba zi ra na na po ve ća nju efek tiv no sti u de tek to va nju in ter-na ci o nal nih po slov nih pri li ka i re a li za ci ji po slov nih ope ra ci ja. To je bi lo mo gu će po sti ći bla go da re ći ras po lo ži vim re sur si ma, an ga žo va nim po tač no utvr dje nim pro jek ti ma, či ja je re a li za ci ja sna žno po dr ža va na i kon tro li sa na. 5 John D. Da ni els, Lee H. Ra de bagh, ci ti ra no de lo, str. 421-422.


206

Oči gled no, od uti ca ja vi so ke po li ti ke na me đu na rod nu eko nom sku sa rad nju ni je mo gu će na pra vi ti pot pu nu dis tan cu. Ima ju ći u vi du he te ro ge nost in te re sa na glo-bal nom pla nu, mo gu će je tvr di ti da po li tič ke pro ti vu reč no sti ni su ne sta le i da mo-ra ju bi ti uzi ma ne u ob zir pri li kom ana li ze eko nom sko-di plo mat ske ak tiv no sti. Dru gi ge ne ra tor pro ble ma sa dr žan je u či nje ni ci da do ma ća po li tič ka, pri vred na i na po slet ku ukup na dru štve na stvar nost pro du ku ju pri ti ske raz li či tog in ten zi te-ta usme re ne na vlast i kon cept me đu na rod nih ak tiv no sti ze mlje, uklju čiv i eko-nom ske; vlast je oba ve zna da re a gu je na njih, ali to či ni raz li či to. Usled to ga, do bro bi ti od me đu na rod ne pri vred ne sa rad nje mo gu bi ti shva ta ne i tu ma če ne na raz li či te na či ne, ili što je još go re, ne će bi ti uop šte pre po zna te.6

Raz voj je kao vre me – ni ko ga ne če ka. Otu da se, u raz vi je ni jem de lu sve ta, na-met nu lo pi ta nje ulo ge kla sič ne eko nom ske di plo ma ti je u na ci o nal nom pri vred-nom raz vo ju i me dju na rod nim od no si ma (XX vek) i na sta ju ćih per for man si nove eko nom ske di plo ma ti je (kraj XX i po če tak XXI ve ka). Sve iz ra že ni ji pro ces uni ver za li za ci je (sma njiv nja raz li ka iz me dju do ma ćeg i me dju na rod nog po slo va-nja) do pri no si zna čaj nim pro me na ma eko nom sko-di plo ma skog kon cep ta. Sa tog sta no vi šta, vr lo je za ni mlji va Bar sto no va de fi ni ci ja, pre ma ko joj se...di plo ma ti ja ba vi me nadž men tom re la ci ja iz me dju dr ža va i iz me dju dr ža va i dru gih uče sni ka in ter na ci o nal nih od no sa. Ovo me sli čan, sna žan uti caj te o ri je in ter na ci o nal nog bi zni sa na po i ma nje sa vre me ne eko nom ske di plo ma ti je do pi re iz me dju na rod ne po slov ne prak se, ko ja iz ra zi to pred nja či pred te o rij skim i nor ma tiv nim re še nji-ma u ovoj sfe ri. Bri tan ska ško la eko nom ske di plo ma ti je lan si ra po zna ti Ode lov spek tar kao li stu pro ble ma ko ji ma se ona da nas ba vi. To su: (a) pro iz vod nja, (b) tran sport, (c) raz me na ro be i uslu ga, (d) in ve sti ci je, (e) raz voj na po moć, (f) kredi ti ra nje, (g) me dju na rod ne fi nan si je, (h) in for ma ci je , i (i) za ko no dav ni okvi ri ko ji sve ovo re gu li šu.

Da kle, eko nom sko di plo mat ske ak tiv no sti ve o ma su bli ske de lo va nju u sfe ri me-dju na rod nog po slo va nja, što do pri no si nji ho vom pre ci zni jem sa gle da va nju. Eko-nom ska di plo ma ti ja fo ku si ra – eko nom sku ko rist. Eko nom ski re zul tat pred sta vlja osnov nu raz li ku iz me đu eko nom ske i kla sič ne di plo ma ti je, oda kle pro is ti če upo-tre ba sred sta va i in stru me na ta ko je tre ba u eko nom skoj di plo ma ti ji pri me ni ti, a ko je ne.7

6 Op šir ni je: F. T. Ha ner, Ra ting In vest ment Risks Abroad, (Bu si ness Ho ri zons, 4/1979, p. 18-23); Car men D. Cha se, Ja mes L. Ku hle and Carl H. Walt her, The Re le van ce of Po li ti cal Risk in Di rect Fo re ing In vest ment (Ma na ge ment In ter na ti o nal Re vi ew, v. 28/n.3/1988, p. 31-38), (pre ma: John D. Dan ni els, Lee H. Ra de ba ugh, In ter na ti o nal Bu siness – En vi ron ments and Ope ra ti ons (sixth edi tion), AWPC – De lo, Mo skva, 1998).7 Naj ve ći broj ana li ti ča ra se za la že za re duk ci ju eko nom skih pri ti sa ka, eli mi na ci ju pri-me ne eko nom skih sank ci ja kao prak se u me đu na rod nim od no si ma. Ali, ovo ni je sa mo “aka dem sko pi ta nje”.


207

Pre ma De la Ka re ru, sa vre me na eko nom ska di plo ma ti ja pred sta vlja do sti za nje eko nom skih ci lje va sred stvi ma di plo ma ti je, ne za vi sno od to ga pri be ga va li ona, ili ne, eko nom skim in stru men ti ma ra di nji ho vog do sti za nja.8

No vu eko nom sku di plo ma ti ju ka rak te ri še po ja va no vih uče sni ka i uslo žnja va nje ni voa nje nog de lo va nja u uslo vi ma glo ba li za ci je i uni ver za li za ci je. Pre ma an glo-ame rič kim auto ri ma, uče sni ci no ve eko nom ske di plo ma ti je su: uče sni ci iz na ci-o nal ne dr ža ve (iz vr šna vlast, za ko no dav na vlast, po li tič ke stran ke, re gi o nal ne dr žav ne i lo kal ne vla sti, in sti tu ci je ko je ima ju ulo gu nad zor nih or ga na u dr ža vi); ne dr žav ni uče sni ci (in te re sne gru pe iz sfe re bi zni sa, pri vred ne aso ci ja ci je i or ga-ni za ci je po tro ša ča); tran sna ci o nal ni uče sni ci (glo bal no gra đan sko dru štvo, in ter-na ci o nal ni bi znis, me đu na rod ne or ga ni za ci je, epi stem ske za jed ni ce). Ni voi su sle-de ći: pr vi ni vo (uni la te ral na i bi la te ral na eko nom ska di plo ma ti ja); sred nji ni vo (re gi o nal na i plu ri la te ral na); tre ći ni vo (mul ti la te ral na eko nom ska di plo ma ti ja).

Jed na od naj va žni jih pro me na u sfe ri eko nom ske di plo ma ti je (na če mu po seb no in si sti ra ju fran cu ski auto ri) je nje no or ga ni za ci o no re di zaj ni ra nje (po de la na ma-kro e ko nom sku i mi kro e ko nom sku di plo ma ti ju). Uzro ko va no je: 1) pri la go đa va-njem iza zo vi ma ko je na me ću na ci o nal ni in te re si po je di nih ze ma lja, pro is te klim iz po tre ba nji ho vih pred u ze ća i gra đa na; 2) pro ce si ma i od no si ma u glo bal noj za jed ni ci; 3) in ter na ci o nal nim bi zni som, za či jim bur nim raz vo jem užur ba no sle-de te o rij ska i prak tič na re še nja u eko nom skoj di plo ma ti ji.

Iza zo vi i pri o ri te ti raz vo ja no ve eko nom ske di plo ma ti jeU eko nom sko-di plo mat skoj prak si otva ra ju se dva zna čaj na kor pu sa pi ta nja: per so nal na i si stem ska. Pod per so nal nim pi ta nji ma pod ra zu me va ju se ljud ski re-sur si, a si stem ska su, po pri ro di stva ri, ve za na za eko nom sko-di plo mat ski si stem ze mlje i dr ža vu.

Broj ni auto ri sma tra ju da se iz to ga po ten ci ra sna žan pri ti sak i slo že ni za da ci za po je din ce ko ji se ba ve eko nom skom di plo ma ti jom. Ni je mo gu će sa gla si ti se sa mi šlje nji ma da je ovaj iza zov - no vi na. Uko li ko osta vi mo po stra ni ste re o ti pe ko-ji pra te sam po jam di plo ma ti je i ra ši re no ne ra zu me va nje eko nom ske di plo ma ti je i nje no po vr šno shva ta nje, po sta je ja sni ja tvrd nja H.Ha u se ra, iz re če na još 1934. go di ne da je «...po treb no raz vi ti ško le gde će se obra zo va ti i pri pre ma ti di plo ma-te bu duć no sti, ško le u ko ji ma se na gla ša va ju eko nom ska pi ta nja kao je dan od pri o ri te ta di plo mat ske ak tiv no sti.” Uko li ko to me do da mo uvo dje nje kon zu lar ne slu žbe u Fran cu skoj 1681. go di ne ili Tr go vin ski sa vet ko ji je u Bri ta ni ji, u tom pe ri o du, for mi rao Lu do vik XIV, po tom i re zul ta te jed nog is tra ži va nja u SAD (na zah tev ame rič ke vla de, to kom ’ 70-tih go di na XX ve ka), pre ma ko jim «...ino stra-na sli žba SAD pred sta vlja oči i uši ame rič kih pred u zet ni ka», la ko se do la zi do 8 Guy Car ron de la Car ri e re, ci ti ra no de lo, str. 48-51.


208

za ključ ka da je pred eko nom skim di plo ma ta ma za i sta odav na po sta vljen kru pan za da tak.9

Di plo ma ta je oba ve zan da po zna je ze mlju u ko ju od la zi da bi oba vljao po ve re ne po slo ve. Me đu tim, da nas je on ne ma nje oba ve zan da iz van red no po zna je eko-no mi ju sop stve ne ze mlje, na ci o nal ne eko nom ske in te re se, pri o ri te te u toj obla sti i no si o ce tih pri o ri te ta – ka ko bi mo gao da nji ma efi ka sno do pri ne se. Bez to ga di plo ma ta ni je u si tu a ci ji da sop stve ne na ci o nal ne in te re se “za šti ti kao obra zo van čo vek”.10

Po če tak XXI ve ka je dr ža va ma na met nuo po tre bu pri la go đa va nja no vim re al-no sti ma. Uko li ko jed na dr ža va za i sta že li da od go vo ri na sva pi ta nja i iza zo ve, uvo de ći no ve prin ci pe od no sa i sa rad nje na re la ci ji vi so ka – ni ska po li ti ka, mo ra po kre nu ti pro me ne u svom, naj če šće, sku pom, bi ro kra ti zo va nom i tro mom apa ra-tu. Da bi dr žva to uči ni la, mo ra zna ti če mu se pri la go đa va, ko ji i ka kav me ha ni-zam će to me ci lju do pri ne ti.

Za to su u okvi ru mi ni star stva ino stra nih po slo va vr še ne ade kvat ne “po de le po-slo va”, ko je na pra vi na čin ilu stru ju od nos po je di nih ze ma lja pre ma eko nom skoj di plo ma ti ji. Po seb no je ilu stra ti van pri mer Grč ke, ko ja u svo jim DKP-ima an ga-žu je pro cent no vi še per so na la na eko nom sko-di plo mat skim po slo vi ma, ne go što ih an ga žu je u ze mlji.11

Otu da i to li ko pri su stvo ide je, kod mno gih is tra ži va ča, o po tre bi spo zna va nja od-go vo ra na sle de će pi ta nje: ka ko sa vre me na eko nom ska di plo ma ti ja ot kri va i pra ti no ve po ja ve u ži vo tu, od no sno na ko ji na čin se te o ri ja i prak sa eko nom ske di plo-ma ti je ba ve iz u ča va njem stvar no sti, ka kvi su nje ni stra te ški, tak tič ki i ope ra tiv ni za da ci, ka kva je ulo ga re a li za ci je ovih za da ta ka u pri pre mi na ci o nal nih pri vre da za bu du ća do ga đa nja? Kao iz van red na ilu stra ci ja na sto ja nja da se od go vo ri na ove iza zo ve mo že da po slu ži Dan ska. U nje nom Mi ni star stvu ino stra nih po slo va za po sle no je 1000 (u ze mlji), 600 u DKP. U ovoj in sti tu ci ji po sto ji Sek tor za eko-nom ske po slo ve i za po šlja va 100 (u ze mlji), a u DKP - 350. Dan ski tr go vin ski sa vet je deo MIP-a. Spro vo di, una pre dju je i re a li zu je ak tiv no sti usme re ne na pro

9 Isto is tra ži va nje lan si ra za klju čak da «vred no sti i kva li te ti ko ji su ne za men lji vi u for-mi ra nju pro fe si o nal nog uče sni ka u in ter na ci o nal nim pre go vo ri ma, mo ra ju bi ti do pu nje-ni kva li te ti ma ko ji ka rak te ri šu do brog me na dže ra.“10 Aka de mik I.D.Iva nov, ko men ta ri šu ći ra do ve iz do me na te o ri je eko nom ske di plo ma-ti je, za u zi ma još oštri ju po zi ci ju po ovom pi ta nju: on sma tra da je pi ta nje po zna va nja eko nom skih in te re sa sop stve ne ze mlje i nje nih pri o ri tet nih (na ci o nal nih) eko nom skih in te re sa, pi ta nje PI SME NO STI di plo ma te.11 Struk tu re MIP-ova dru gih dr ža va i or ga ni za ci ja eko nom skog sek to ra, Mi ni star stvo za ino stra ne po slo ve, SE PEI, 27.1.2003. go di ne, str. 1-2.


209

mo ci ju dan skog iz vo za i pri vla če nje stra nih in ve sti ci ja. U okvi ru Sa ve ta po sto je ode lje nja: 1) Da nish In ter na ti o nal Tra de Po licy, 2 ) Da nish Ex port.12

Sa dru ge stra ne, di na mi čan raz voj eko nom ske di plo ma ti je sa mo po tvr đu je pa ra-doks: što raz vi je ni ja pri vre da i dru štvo, to je ve ći zna čaj i do pri nos eko nom ske di-plo ma ti je nji ho vom pro gre su i obr nu to. U ne raz vi je nim ze mlja ma je obrat no, i to je svo je vr stan pa ra doks. U raz vi je nim ze mlja ma do me ti eko nom ske di plo ma ti je su sve ve ći, a kon cep tu al ne i ope ra tiv ne ak tiv no sti pod objek tiv ni jom kon tro lom dru štva. U ta kvim uslo vi ma već je us po sta vljen no vi kva li tet od no sa iz me đu tzv. vi so ke i ni ske po li ti ke, na ci o nal ni (eko nom ski) in te re si fun di ra ju vi so ko pro fe si o-nal nu, stra te ški usme re nu, (naj če šće) cen tra li zo va nu ak tiv nost eko nom ske di plo-ma ti je. U dru gom de lu sve ta, u ze mlja ma u raz vo ju, pro ble mi raz vo ja i ras po de le efe ka ta pro is te klih iz spolj ne tr go vi ne, mno go su kom plek sni ji. Eko nom ska di plo-ma ti ja naj če šće bi va pod re đe na ci lje vi ma vi so ke po li ti ke i in te re si ma gru pa na vla sti. Osim ne e fek tiv no sti i ra znih dru gih ne do sta ta ka, eko nom sko-di plo mat ski kon cept je u ta kvom okru že nju iz lo žen vul ga ri za ci ji i de fi ci tu de mo krat ske kon-tro le.

Na po slet ku, ka kva je ulo ga sa vre me ne dr ža ve u kon tek stu no ve eko nom ske di-plo ma ti je? Pri stup svet skom tr ži štu, od no sno svim nje go vim seg men ti ma, neo-p ho dan je raz voj ni uslov otvo re nih pri vre da; sa da ovaj uslov ne za vi si sa mo od bez bed no sti mo re plov nih pu te va ili od mo guć no sti da se na tr ži štu ne ke kon kret-ne ze mlje na đe od re đe na ino stra na ro ba, već od spo sob no sti ze mlje da obez be di du go roč nu slo bo du rob ne raz me ne, što uklju ču je ade kvat nu ad mi ni stra tiv nu kon-tro lu tr ži šta i obez be đe nje i po što va nje pra vi la kon ku ren ci je i na pra vu za sno va-nog re ša va nja kon flik ta.13

Me dju tim, bi lo bi kraj nje po jed no sta vlje no, uko li ko oba ve ze sa vre me ne dr ža ve, u kon tek stu eko nom ske di plo ma ti je, li ši mo aspe ka ta na ci o nal ne eko nom ske bez-bed no sti i dru gih pri mar nih na ci o nal nih in te re sa, ko ji za di ru u ge o e ko nom sko po zi ci o ni ra nje sva ke, pa i na še, ze mlje. Na i me, ne rav no mer nost pri vred nog razvo ja u sve tu otvo ri la je ve li ko pi ta nje raz me ne pri rod nog bo gat stva za pri vred ni raz voj. Ka kva će, u ta kvim uslo vi ma, bi ti po zi ci ja ze ma lja či je spolj no e ko nom ske ak tiv no sti usme ra va kom pa ra tiv na pred nost? Ka kvu bu duć nost do no si kon ku-rent ski raz voj po kre nut fak to ri ma uz (mo gu ću) ras pro da ju na ci o nal nih pri rod nih re sur sa? Ka ko će ova kve ze mlje do sti ći fa zu kon ku rent skog raz vo ja po kre nu tog in ve sti ci ja ma, ili ino va ci ja ma? Od no sno, ka ko će one di zaj ni ra ti ma tri cu od no sa iz me đu sop stve nih po ten ci ja la, raz vo ja i sve ta?

12 Struk tu re MIP-ova dru gih dr ža va i or ga ni za ci ja eko nom skog sek to ra, Mi ni star stvo za ino stra ne po slo ve, SE PEI, 27.1.2003. go di ne.13 Vi di: Ni ko las Bayne and Step hen Wo ol cock, What is Eco no mic Di plo macy? (The New Eco no mic Di plo macy, APL. 2003, p. 3-19)


210

Na ova pi ta nja prak sa nu di raz li či te od go vo re, spe ci fič ne za od re đe no vre me i ze mlju, a u či joj je osno vi sa rad nja sa okru že njem. U ne kim ze mlja ma po sto ji stra te ški osmi šlje na i in ten ziv na pri vred na sa rad nja sa sve tom, a u dru gim iz o sta-ja nje ko o pe ra tiv no sti do vo di do za tva ra nja u sop stve ni krug tro mog raz vo ja ili si ro ma štva. Za to po sto je ze mlje ko je sa ni žeg ni voa pri vred nog raz vo ja do spe va-ju u dru štvo raz vi je nih dr ža va, ali po sto je i one, ko je osta ju na istom pri vred nom ni vou ili po gor ša va ju svo je raz voj ne re zul ta te i da lje si ro ma šne, bez ob zi ra na slič ne start ne raz voj ne osno ve i jed nih i dru gih.

Is po sta vlja se da je me đu na rod na eko nom ska sa rad nja, re gi o nal na, a po tom glo-bal na, ve o ma bi tan raz voj ni pred u slov. To je ra ci o nal ni in te res svih – ve li kih i moć nih dr ža va, i onih ko je to ni su – in te res ko ji se te me lji na eko nom skoj lo gi ci. Sve osta lo je na čin za pri la go đa va nje ovom, na sa rad nji za sno va nom, pro ce su op sta ja nja, ili je po sle di ca ne kog dru ga či jeg, lo šeg iz bo ra.

Bo gat stvo i si ro ma štvo svet de li ne rav no mer no, na ci je ta ko đe. Ras po de la do bi ti od spolj ne tr go vi ne je, ta ko đe, ne rav no mer na, ka ko na glo bal nom, ta ko i na re gi o-nal nom i na ci o nal nom pla nu. Eko nom ska di plo ma ti ja do pri no si ubla ža va nju ovih dis pro por ci ja i ostva re nju te žnji ka po ve ća nju na ci o nal nog bla go sta nja mno gih ze ma lja, ali nje ni efek ti ni su do mi nant ni u od no su na do pri no se osta lih fak to ra uspe ha u svet skoj pri vred noj utak mi ci i sa rad nji.

U uslo vi ma za tvo re ne pri vre de i ne do stat ka de mo kra ti je, krup ni ka pi tal ima ni-zak ni vo dru štve ne od go vor no sti. Po sma tra no iz ugla eko nom sko-di plo mat ske ak tiv no sti, uko li ko bi lo ko ja na ci ja pre pu sti po je din ci ma do mi na ci ju nad sop stve-nim bo gat stvom i po ten ci ja li ma, bez kon tro le i od go vor no sti, ta kvi po je din ci ras po la ga će bu duć no šću na ci je u skla du sa svo jim in te re si ma i spo sob no sti ma. Sa dru ge stra ne, otvo re na pri vre da i de mo krat sko dru štvo u krup nom ka pi ta lu ima ju sna žnog sa ve zni ka, po kre ta ča in ter na ci o na li za ci je pri vred nih ak tiv no sti i sa bor ca u na sto ja nji ma za us po sta vlja nje sta bil nih uslo va pri vre đi va nja i prav ne dr ža ve. To je ste je dan od va žnih pred u slo va iz vo zne eks pan zi je jed ne pri vre de, ali ni je do vo ljan uslov. Pri vred nom raz vo ju sna žno do pri no se ma la i sred nja pred-u ze ća, oslo ba đa ju ći ogrom nu pred u zet nič ku ener gi ju i kre a tiv nost; ade kvat na dr žav na po dr ška nji ho vim ak tiv no sti ma ima po se ban zna čaj, ko ji pre ma šu je sa-gle da va nje sa vre me nog eko nom sko-di plo mat skog kon cep ta. U uslo vi ma re la tiv-nog pri bli ža va nja stra te ških in te re sa (na ci o nal nog) krup nog ka pi ta la i seg men ta ma lih i sred njih pred u ze ća, uz usa gla še ne na ci o nal ne in te re se i pri o ri te te, eko-nom ska di plo ma ti ja bit no do pri no si eks port no ori jen ti sa nom raz vo ju na ci o nal nih pri vre da.

Ras po lo ži vi po da ci go vo re o po čet ku opo rav ka na še pri vre de to kom 2005. go-di ne. Iz voz ro be u 2006. go di ni ve ći je za 110 od sto u od no su na 2003. go di nu. Stra na ula ga nja u Sr bi ju su re kord na za ceo re gion: pre ko 5 mi li jar di do la ra ulo-


211

že no je u 2006. go di ni, od no sno bli zu 3,5 pu ta vi še u od no su na re kord nu 2005. go di nu. Svet ska ban ka je sa op šti la 2005. go di ne da je Sr bi ja pr va po br zi ni re-for mi od 155 ze ma lja. Osim ovih po ka za te lja ko ji ohra bru ju, mo ra se ima ti u vi du ogro man de fi cit u rob noj raz me ni sa ino stran stvom ko ji se du go roč no mo že ne ga tiv no od ra zi ti na eko nom sku sta bil nost u na šoj ze mlji. Ta ko đe, za bri nja va lo ša struk tu ra iz vo za i ni sko uče šće fi nal nih pro iz vo da u eks port noj eks pan zi-ji do ma ćih pred u ze ća. Ima ju ći to u vi du, u sfe ri eko nom ske di plo ma ti je do la zi do po zi tiv nih po me ra nja. Na pri mer, Pri vred na ko mo ra Sr bi je u ovom tre nut ku ima 10 pred stav ni šta va u ino stran stvu, od no sno 10 pred stav ni ka (6 u ze mlja ma u ko ji ma po sto ji pred stav ni štvo i 4 u dru gim ze mlja ma). Na istom fo nu de lu je i Mi ni star stvo spolj nih po slo va Sr bi je, pri če mu od 90 di plo mat sko-kon zu lar nih pred stav ni šta va u sve tu ima 37 si ste ma ti zo va nih me sta za di plo ma te ko ji se ba ve eko nom skim pi ta nji ma, a u osta lim DKP ta ko đe se di plo ma te ba ve pro ble mi ma i pi ta nji ma u obla sti eko no mi je. U od no su na ra ni ji pe riod evi dent no je ja ča nje eko nom sko-di plo mat ske in fra struk tu re u na šoj ze mlji, me đu tim u kom pa ra ci ji sa naj ra zvi je ni jim mo de li ma eko nom ske di plo ma ti je is po sta vlja se da pred sto ji zna čaj na ak tiv nost na una pre đe nju ove obla sti i to u sfe ri sa me in fra struk tu re, or ga ni za ci o nog di zaj na, us po sta vlja nja si ste ma, ko or di na ci je i nje go ve cen tra li-za ci je, uz mno go in ten ziv ni je fi nan si ra nje i osi gu ra nje iz vo znih po slo va na ših pred u ze ća. Pri to me, sma tra mo da je oprav dan stav an ke ti ra nih pred u ze ća pre ma ko jem pro iz i la zi da su neo p hod na da lja usa vr ša va nja ka rak te ri sti ka na šeg po slov-nog okru že nja, po go to vu sa sta no vi šta stva ra nja uslo va za in ten ziv ni je pri vla-če nje stra nih di rekt nih in ve sti ci ja i ja ča nja kon ku rent ske spo sob no sti do ma ćih pred u ze ća.

Ka ko u sve tu, ta ko i u na šoj ze mlji ove ci lje ve ni je mo gu će po sti ći bez ade kvat-ne stra te ške ori jen ta ci je u am bi jen tu di na mič nih me đu na rod nih (eko nom skih) od no sa i po treb nih fi nan sij skih, in fra struk tur nih i ljud skih re sur sa (uklju čiv ve o-ma va žnu na ci o nal nu epi stem sku za jed ni cu), re sur sa fo ku si ra nih na re a li za ci ju kon kret ne, ši ro ko usa gla še ne na ci o nal ne (spolj no e ko nom ske) stra te gi je i nje ne ade kvat ne spre ge sa du go roč nim na ci o nal nim in te re si ma i na ci o nal nom eko nom-skom bez bed no šću.

ZA KLJU ČAK

Zna čaj eko nom skih fak to ra u me dju na rod nim od no si ma dav no je uočen, ali je naj če šće bi vao po ti ski van u od no su na po li tič ke. Raz voj tr go vin ske di plo ma ti je, oda tle pro is te kle kla sič ne i no ve eko nom ske di plo ma ti je, ozna ča vao je po ste pe no ja ča nje uti ca ja eko nom skih pi ta nja u vi so koj po li ti ci. Da nas je zna čaj me đu na-rod ne eko nom ske sa rad nje i in ter na ci o nal nog bi zni sa to li ki da se zah te vi ma ko je oni lan si ra ju ubr zno pri la go dja va ju, u ve ći ni ze ma lja u sve tu, broj ni uče sni ci u ovim ak tiv no sti ma.


212

Di na mi čan raz voj eko nom ske di plo ma ti je pra ti svo je vr stan pa ra doks: što raz-vi je ni ja pri vre da i dru štvo, to je ve ći zna čaj i do pri nos eko nom ske di plo ma ti je nji ho vom pro gre su, i obr nu to.

No vu eko nom sku di plo ma ti ju ka rak te ri šu: (1) ten zi ja iz me đu vla da i osta lih cen-ta ra mo ći ko ji ne po sred no uti ču na od lu ke u sfe ri eko nom ske di plo ma ti je, (2) no vi uče sni ci, (3) vi še ste pe na pri ro da, (4) spe ci fič ni aspek ti in ter ak ci je iz me đu raz li či tih ni voa eko nom ske di plo ma ti je, (5) sve na gla še ni ja mul ti la te ral nost, (6) ko or di na ci ja, stra te ška ori jen ta ci ja i de lo va nje ka rak te ri stič ni za in ter na ci o nal-ni bi znis, 7) usta no vlja va nje dva osnov na or ga ni za ci o na pod si ste ma: ma kro e ko-nom ske i mi kro e ko nom ske di plo ma ti je.

Sa vre me na eko nom ska di plo ma ti ja do se že sa mu srž no ve fi lo so fi je me đu na rod-nih od no sa. Ka rak te ri šu je po ja va no vih uče sni ka, vi še ste pe nost i or ga ni za ci o ni re di zajn, bli zak lo gi ci in ter na ci o nal nog bi zni sa. Nje ni te me lji su sa rad nja i znanje (in di vi du al no i ko lek tiv no, fun da men tal no i pri me nje no), po tom, do bro or ga-ni zo va na, ure đe na dr ža va i pred u zet nič ka, iz vo zno ori jen ti sa na pri vre da.

U to me je nje na per spek ti va.

CON CLU SION

The Sig ni fi can ce of eco no mic fac tors has long been re cog ni zed in the in ter na-ti o nal re la ti ons, but it was of ten kept in the sha dow of po li ti cal fac tors. The de ve lop ment of com mer cial di plo macy, as well as its off-springs – clas si cal and new eco no mic di plo macy, mar ked the strengthe ning of the in flu en ce of eco no mic is su es in the high po li tics. To day, the sig ni fi can ce of in ter na ti o nal eco no mic co o-pe ra tion and bu si ness is so gre at, that nu me ro us par ti ci pants in the se ac ti vi ti es, from most co un tri es, rush to adapt to the de mands the se ac ti vi ti es set. Dyna mic de ve lop ment of eco no mic di plo macy is fol lo wed by a cha rac te ri stic pa ra dox: the mo re de ve lo ped eco nomy and so ci ety are, the gre a ter the in flu en ce of eco no mic di plo macy to the ir pro gress is, and vi ce ver sa.

New eco no mic di plo macy is cha rac te ri zed by: 1) the so ur ces of ten sion bet we en go vern ments and ot her cen ters of po wer di rectly in flu en cing the de ci si ons in the sphe re of eco no mic di plo macy, 2) new par ti ci pants, 3) mul ti le vel na tu re, 4) cha-rac te ri stic aspects of in ter ac tion among diff e rent le vels of eco no mic di plo macy, 5) in cre a singly emp ha si zed mul ti la te ra lism, 6) co or di na tion, stra te gic ori en ta-tion and ac ti vity, cha rac te ri stic of in ter na ti o nal bu si ness, 7) the esta blis hing of two ba sic or ga ni za ti o nal subsystems: mac ro e co no mic and mic ro e co no mic di plomacy.


213

Con tem po rary eco no mic di plo macy re ac hes the very es sen ce of the new phi losophy of in ter na ti o nal re la ti ons. Its fo un da ti ons are co o pe ra tion and know ledge (in di vi dual and col lec ti ve, fun da men tal and ap plied), and a well or ga ni zed, struc tu red sta te, as well as an en ter pri sing, ex portori en ted eco nomy. That is whe re its per spec ti ve li es.

Li te ra tu ra:

Bayne, N. and Wo ol cock, S., What is Eco no mic Di plo macy? (The New Eco no-mic Di plo macy, APL. 2003.

Struk tu re MIP-ova dru gih dr ža va i or ga ni za ci ja eko nom skog sek to ra, Mi ni star-stvo za ino stra ne po slo ve, SE PEI, 2003. go di ne.

Bhag wa ti, J.,Po li ti cal Eco nomy and In ter na ti o nal Eco no mics, Cam brid ge, 1919.

Cha se, C., Ku hle, J. and Walt her, C., The Re le van ce of Po li ti cal Risk in Di rect Fore ing In vest ment (Ma na ge ment In ter na ti o nal Re vi ew, v. 28/n.3/1988, p. 31-38).

Dan ni els,J., Ra de la ugh, L., In ter na ti o nal Bu si ness – En vi ron ments and Ope ra tions (sixth edi tion), AWPC – De lo, Mo skva, 1998.

Ha ner, F., Ra ting In vest ment Risks Abroad, (Bu si ness Ho ri zons, 4/1979, p. 18-23).

Ha u ser, H., Eco no mic et Di plo ma tic, Li bra i re du Re cu eil Si rey, Pa ris, 1937.

Hont, I., Free Tra de and the Eco no mic Li mits to Na ti o nal Po li tics: NeoMac hia vel lian Po li ti cal Eco nomy Re con si de red, in J. Dunn, The Eco no mic Li mits to Mo dern Po li tics, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, pp. 41-121.

Кар рь ер, Г.,Эко но ми че ская ди пло ма тия, ди пло ма тия и ры нок , MGI MO, Mo skva, 2003.

Ra i če vić, M., Eko nom ska di plo ma ti ja, In sti tut za eko nom sku di plo ma ti ju, Be o-grad, 2006.

Van Ber ge ijk, P., Eco no mic Di plo macy, Tra de and Com mer cial Po licy, Ed ward El gar Pu blis hing Li mi ted, 1994.

REGIONALNI ASPEKTI EKONOMSKE SARADNJE SA INOSTRANSTVOM


217

* Privredna komora Srbije

Dr De jan Jo vo vić

STVA RA NJE ZO NE SLO BOD NE TR GO VI NE U JIE (CEF TA 2006)

Di le ma u ve zi sa prav nom i in sti tu ci o nal nom for mom stva ra nja zo ne slo bod ne tr go vi ne u re gi o nu ju go i stoč ne Evro pe (JIE) ko nač no je ot klo nje na na Mi ni star-skoj kon fe ren ci ji o li be ra li za ci ji tr go vi ne u JIE, odr ža noj u So fi ji 10. ju na 2005. go di ne. Ta da je po stig nu ta sa gla snost i sa op šte na (usvo je na) mi ni star ska iz ja va da je neo p hod no da za poč nu pre go vo ri za za klju či va nje je din stve nog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni. Za sno van na tek stu CEF TA-e (Cen tral Euro pean Free Tra-de Agre e ment), sa sa vre me nim i sve o bu hvat nim od red ba ma, vi so kim ste pe nom li be ra li za ci je, taj Spo ra zum tre ba da bu de otvo ren za sve stra ne u re gi o nu, a u skla du sa uslo vi ma ko ji će se me đu sob no usa gla si ti. Iz ra že no je oče ki va nje da bi je din stven Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni mo gao da bu de za klju čen to kom 2006. go di ne. U ve zi sa tim, u Rad noj gru pi za li be ra li za ci ju tr go vi ne Pak ta sta bil no sti JIE, da ta su od go va ra ju ća za du že nja. Kon cep ci ja no vog je din stve nog Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni u re gi o nu JIE od go va ra la bi, da kle, mo de lu CEF TA-e i, tu-ma če ći za ključ ke usvo je ne na na ve de noj Mi ni star skoj kon fe ren ci ji, stu pa njem na sna gu spo ra zu ma, on bi za me nio po sto je ći CEF TA spo ra zum.

Re gi o nal na sa rad nja je in te gral ni deo po li ti ke EU ko jom se te ži da bli ži tr go-vin ski od no si u JIE, do pri no se raz vo ju kon ku rent no sti, pri vla če nju stra nih di-rekt nih in ve sti ci ja, po ve ća nju za po sle no sti, eko nom skom pro spe ri te tu i po li tič-koj sta bil no sti re gi o na. Po la ze ći od ta kvog uve re nja, še fo vi vla da Al ba ni je, BiH, Bu gar ske, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi je, Ru mu ni je, Sr bi je i Cr ne Go re, kao i spe ci jal ni pred stav nik ge ne ral nog se kre ta ra Pri vre me ne ad mi ni stra tiv ne mi si je UN u ime Ko so va i Me to hi je, sa gla si li su se 6. apri la 2006. go di ne u Bu ku re štu da pri stu pe za klju či va nju Spo ra zu ma o stva ra nju zo ne slo bod ne tr go vi ne u ovom re gi o nu, slič no kao što je bio CEF TA Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni ze ma lja cen tral ne Evro pe.

Dr Dejan Jovović

218

Sa dr ži na Spo ra zu ma

Do sa da šnji uspeh li be ra li za ci je i olak ša nje tr go vi ne u re gi o nu re zul ti rao je za-klju či va njem 32 bi la te ral na spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni, ko ji se za me nju ju skla pa njem je din stve nog mul ti la te ral nog Spo ra zu ma za sno va nog na CEF TA prin ci pi ma. Prak tič no, on tre ba da se ak tu e li zu je sa vre me nim re še nji ma u obla-sti tr go vin ske po li ti ke, a u od no su na do sa da šnje bi la te ral ne spo ra zu me ima će zna čaj ni do met u po gle du bro ja pi ta nja ko ja se nji me re gu li šu.

Osim tr go vi ne, ob u hva ti će i tr go vi nu uslu ga ma, ula ga nja, za šti tu in te lek tu al ne svo ji ne, vla di ne na bav ke i dr. No vi spo ra zum na zvan je CEF TA 2006. ra di za dr-ža va nja pred no sti i re no mea, ste če nih na do sa da šnjim uslo vi ma CEF TA. Ne zva-nič no se ko ri sti na ziv No va CEF TA ili CEF TA plus. CEF TA 2006 je, u stva ri, kon so li do va na ver zi ja iz me nje nog Cen tral no e vrop skog Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni, od no sno Aneks 1 Spo ra zu ma o iz me ni i pri stu pa nju Cen tral no e vrop-skom Spo ra zu mu o slo bod noj tr go vi ni. Bi će upot pu njen pra vi li ma i di sci pli nom Spo ra zu ma STO, uz har mo ni zo va nje pra vi la ne sa mo u tr go va nju ro bom i uslu ga-ma, ne go i us po sta vlja nje efi ka snog me ha ni zma za re ša va nje spo ro va i, (mo žda od naj ve ćeg zna ča ja o tr go vi ni pod pre fe ren ci jal nim uslo vi ma) pra vi la o po re klu ro be.

Sva ki bi la te ral ni spo ra zum ko ji je za klju čen na osno vu usvo je nih prin ci pa Me-mo ran du ma o raz u me va nju, ima raz li či tu še mu li be ra li i za ci je, pri to me se mre ža po sto je ćih spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni po ka za la kao te sna za ši ru li be ra li za-ci ju tr go vi ne. Tač no je da su za klju če nim spo ra zu mi ma ci lje vi iz Me mo ran du ma, uglav nom, po stig nu ti ka da je reč o in du strij skim pro iz vo di ma. Kod po ljo pri vred-nih pro iz vo da ni je ostva ren oset ni ji pro dor i oni i da lje ima ju znat nu ca rin sku za šti tu. Uz po sto ja nje ne ca rin skih ba ri je ra, kao i u po je di nim slu ča je vi ma pri-vre me nih me ra u vi du uvo đe nja vi ših ca rin skih sto pa, to ote ža va put ka da ljoj li be ra li za ci ji tr go vi ne, ali one mo gu ća va i efi ka sno pra će nje pri me ne po sto je ćih spo ra zu ma u re gi o nu. To je bio je dan od raz lo ga za po kre ta nje ide je o za klju či-va nju no vog mul ti la te ral nog spo ra zu ma. Prin ci pi na ko ji ma se ba zi ra la iz ra da no vog Spo ra zu ma bi li su: kon ti nu i tet sa po sto je ćim bi la te ral nim spo ra zu mi ma; osno va va že ćeg CEF TA Spo ra zu ma uz do pu nu no vim obla sti ma; uskla đi va nje sa pra vi li ma STO; uskla đi va nje sa Me mo ran du mom o li be ra li za ci ji i olak ša nju tr go vi ne; har mo ni za ci ja bi la te ral nih spo ra zu ma ra di po ve ća nja tran spa rent no sti i pred vi di vo sti; obez be đe nje po god nog in sti tu ci o nal nog okvi ra za upra vlja nje i kon tro lu spo ra zu mom.

No vi Spo ra zum će obez be di ti ve ću tran spa rent nost pra vi la tr go va nja, slo bo dan pro tok lju di, ro be i ide ja, una pre di ti prav nu di sci pli nu od no sno po što va nje pro-pi sa, omo gu ći ti ve ća stra na ula ga nja u ze mlje re gi o na i po di ći teh no lo ški ni vo pro iz vod nje i efi ka sno sti i obez be di ti po tro ša či ma ve ći stan dard. S ob zi rom na


219

to da po ve ća va ste pen prav ne si gur no sti za in ve sti to re, kao i to da se pri me nju ju jed no stav ni ja pra vi la o po re klu ro be kroz kla u zu lu o di ja go nal noj ku mu la ci ji po-re kla ro be, po ve ća će se mo guć nost bes ca rin skog iz vo za na mno go ši rem tr ži štu od sa da šnjeg. Prak tič no, sve su to ko ra ci ko ji će ubr za ti pro ces pri stu pa svih ze-ma lja re gi o na Evrop skoj uni ji i Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji..

Iz me nje ni Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni u cen tral noj Evro pi - CEF TA 2006 sa pri pa da ju ćim anek si ma, (po sle če ti ri run de pre go vo ra) pa ra fi ran je 9. no vem bra, a pot pi san 19. de cem bra 2006. u Bu ku re štu od stra ne Al ba ni je, BiH, Ru mu ni je, Bu gar ske, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi je, Cr ne Go re, Sr bi je i UN MIK-a u ime Ko so va u skla du sa Re zo lu ci jom 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN. Pre go vo ri pod slo ga nom “Bli že Evro pi” po če li su na ini ci ja ti vu Ru mu ni je, a no ve čla ni ce CEF TA-e po red Sr bi je, po sta le su Cr na Go ra, Bih, Mol da vi ja i Al ba ni ja. Do sa-da šnji Spo ra zum CEF TA či ni le su Ru mu ni ja, Bu gar ska, Hr vat ska i Ma ke do ni ja. Ru mu ni ja i Bu gar ska su od 01.01.2007. go di ne pri stu pi le EU i is tu pi le iz CEF TA. No vi CEF TA se oce nju je kao ne ka vr sta pri pre me “za po na ša nje” i kon ku ren ci ju na tr ži štu EU, a naj va žni ja od red ba na ko ju se oba ve zu ju čla ni ce je ste uki da nje me đu sob nih ca ri na, što će po slo va nje uči ni ti jed no stav ni jim i ubr za ti eko nom ski rast, olak ša ti tr go vi nu i in ve sti ci je. Iako je na ve de no da na tr ži štu CEF TA ži vi oko 55 mi li o na sta nov ni ka, či nje ni ca je da je taj broj sa da oset no ma nji, po sle pri-klju če nja Ru mu ni je i Bu gar ske EU (is pod 30 mi li o na).

Spo ra zum CEF TA tre ba lo je (ka ko je za pi sa no) da stu pi na sna gu 01. ma ja 2007. go di ne pod uslo vom da sve ugo vor ne stra ne, iz u zev Bu gar ske i Ru mu ni je, de-po nu ju svo je in stru men te ra ti fi ka ci je de po zi ta ru (Vla da Hr vat ske) do 31. mar ta 2007. go di ne. Ako Spo ra zum ne stu pi na sna gu za sve ugo vor ne stra ne u na ve-de nom ro ku, stu pi će na sna gu 30 da na od de po no va nja pe tog in stru men ta ra ti-fi ka ci je (pri hva ta nja ili odo bra va nja), što prak tič no zna či da je za to po treb no pet ze ma lja. Za sva ku ze mlju pot pi sni cu ko ja ra ti fi ku je Spo ra zum po sle da tu ma ra ti fi ka ci je pe te ze mlje, Spo ra zum će stu pi ti na sna gu 30-tog da na od da na ka da ga ra ti fi ku je. Do ta da će pri me nji va ti po sto je će bi la te ral ne spo ra zu me, a oni će pre sta ti da va že za ze mlju ka da poč nu da pri me nju je CEF TA 2006.

Do sre di ne ju la 2007. go di ne Spo ra zum su ra ti fi ko va le:Al ba ni ja, Cr na Go ra, Hr-vat ska, Ma ke do ni ja, Mol da vi ja i UN MiK. Ra ti fi ka ci o ne in stru men te do sta vi li su de po zi ta ru: Al ba ni ja, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja i UN MiK. Oče ku je se da BiH ra tifi ku je CEF TA 2006 do kra ja ju la 2007, a Re pu bli ka Sr bi ja do kra ja sep tem bra 2007. i da Spo ra zum stu pi na sna gu do kra ja 2007. go di ne.

No vi Spo ra zum ima pre am bu lu, 7 gla va, 52 čla na, 9 anek sa i Za jed nič ku de kla ra-ci ju. Osno ve za tekst ovog Spo ra zu ma bi le su ori gi nal ni CEF TA tekst, spo ra zu mi ze ma lja re gi o na o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju EU i STO spo ra zu mi.

Dr Dejan Jovović

220

Osnov ni ci lje vi Spo ra zu ma su (čl.1):

• da se u okvi ru je din stve nog si ste ma kon so li du je po sto je ći ni vo tr go vin ske li be ra li za ci je, po stig nut kroz mre žu bi la te ral nih spo ra zu ma o slo bod noj tr go-vi ni;

• da se po bolj ša ju uslo vi za da lje una pre đe nje ula ga nja, uklju ču ju ći di rekt ne stra ne in ve sti ci je;

• da se pro ši ri tr go vi na ro bom i uslu ga ma i pod stak ne ula ga nje;• da se ot klo ne pre pre ke i ne pra vil no sti u tr go vi ni i olak ša kre ta nje ro be i uslu-

ga;• da se obez be de pod jed na ki uslo vi kon ku ren ci je ko ji uti ču na spolj nu tr go vi nu

i in ve sti ci je;• da se obez be di od go va ra ju ća za šti ta pra va in te lek tu al ne svo ji ne u skla du sa

me đu na rod nim stan dar di ma;• da se obez be de de lo tvor ne pro ce du re za spro vo đe nje Spo ra zu ma;• da se ti me do pri ne se sklad nom raz vo ju i ši re nju svet ske tr go vi ne

U okvi ru op štih oba ve za Spo ra zu ma (čl.2-6), ba zna ca ri na na ko ju će se pri me nji-va ti po ste pe na sma nje nja, de fi ni sa na je kao ca ri na ko ja va ži na dan pre stu pa nja Spo ra zu ma na sna gu. Uki nu će se sva ko li čin ska ogra ni če nja uvo za i iz vo za i ne će se uvo di ti no va. Uki nu će se iz vo zne ca ri ne i ne će se uvo di ti no ve, ni ti će se uvo di ti no ve uvo zne ca ri ne ili po sto je će po ve ća va ti.

U okvi ru Grup nih pra vi la za šti te (čl. 22-25) utvr đe ne su an ti dam pin ške i op šte za štit ne me re, a ta ko đe i uslo vi i pro ce du ra za nji ho vu pri me nu. Me re se mo gu pred u ze ti sa mo u skla du sa pra vi li ma STO. Ako ve ćim ko li či na ma pre ti da pro u-zro ku je ozbilj nu šte tu do ma ćim pro iz vo đa či ma ili ozbi ljan po re me ćaj u bi lo kom sek to ru pri vre de, ze ma lja uvo zni ca mo že da pre du zme od go va ra ju će bi la te ral ne me re za šti te. Čla ni ce će na sto ja ti da re še sve me đu sob ne raz li ke di rekt nim kon-sul ta ci ja ma pre po kre ta nja po stup ka za pri me nu od re đe nih me ra. Me re mo ra ju bi ti ogra ni če ne u po gle du nji ho vog obi ma i tra ja nja. Tre ba da sa dr že ja sne ele men-te ko ji pro gre siv no vo de do nji ho vog uki da nja i ne sme ju da se pre du zmu du že od jed ne go di ne (mo gu se ob no vi ti naj vi še dva pu ta). U slu ča ju iz u zet nih i kri tič nih okol no sti ko je zah te va ju po kre ta nje hit ne ak ci je, pri vre me ne me re mo gu tra ja ti naj vi še 200 ka len dar skih da na. Ka da ze mlja ima ozbilj ne plat no bi lan sne te ško-će, mo že pri me ni ti re strik tiv ne uvo zne me re u skla du sa pra vi li ma STO. Bi će ogra ni če nog tra ja nja i ne će pre la zi ti ono što je neo p hod no za po bolj ša nje sta nja plat nog bi lan sa.

Ze mlje-čla ni ce CEF TA 2006 će us po sta vi ti zo nu slo bod ne tr go vi ne u skla du sa od red ba ma ovog spo ra zu ma i sa gla sno od go va ra ju ćim pra vi li ma i pro ce du ra ma STO, ona će bi ti utvr đe na u pre la znom pe ri o du ko ji će bi ti okon čan naj ka sni je 31. de cem bra 2010. go di ne. Me đu tim, prin ci pi li be ra li za ci je tr go vi ne in du strij skim


221

pro iz vo di ma i nji ho va raz me na su u pot pu no sti slo bod ni po sle stu pa nja na sna gu no vog spo ra zu ma, jer je u bi la te ral nim spo ra zu mi ma o slo bod noj tr go vi ni utvr-đen 01.01.2007. go di ne kao da tum nji ho ve pot pu ne li be ra li za ci je. Za je dan ma nji deo in du strij skih pro iz vo da (za Ma ke do ni ju, Mol da vi ju i UN MIK) ko ji ni su li be-ra li zo va ni na dan stu pa nja Spo ra zu ma na sna gu pre u ze ta je oba ve za po ste pe nog sma nje nja do is te ka tran zi ci o nog pe ri o da ko ji se za vr ša va 31. de cem bra 2008. go-di ne. Spo ra zum (čl.7 i 8) utvr đu je in du strij ske pro iz vo de i nji hov obim, ca rin ske da žbi ne na uvoz i na pla te sa jed na kim efek tom.

Spo ra zum (čl.9-12) utvr đu je po ljo pri vred ne pro iz vo de i de fi ni še ca rin ske da žbi-ne na uvoz i iz voz, da žbi ne sa jed na kim efek tom, kvan ti ta tiv na ogra ni če nja na iz voz i uvoz i me re sa jed na kim dej stvom, pi ta nja kon ce si ja i po ljo pri vred ne po li ti ke, kao i sa ni tar ne i fi to sa ni tar ne me re. Ni ka kva no va ogra ni če nja na uvoz i iz voz po ljo pri vred nih pro iz vo da ne će bi ti uvo đe na, uklju ču ju ći i kvan ti ta tiv na ogra ni če nja. U pre la znom pe ri o du će bi ti u pri me ni po sto je ća li sta po ljo pri vred-nih pro iz vo da iz anek sa bi la te ral nih spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni ko ji uži va ju od re đe ni ste pen za šti te, ali po sto ji i mo guć nost me đu sob nih odo bra va nja da ljih kon ce si ja do kra ja ma ja 2009. go di ne. U ve zi sa obi mom li be ra li za ci je tr go vi ne po ljo pri vred nih pro iz vo da bi lo je na sto ja nje da se bi la te ral ne li ste ose tlji vih po ljo-pri vred nih pro iz vo da za me ne je din stve nom li stom tih pro iz vo da što je bi lo mo-gu će ugra di ti u no vi je din stve ni spo ra zum da je o tom pi ta nju to kom pre go vo ra bio po stig nut kon sen zus. To bi pred sta vlja lo da lji ste pen li be ra li za ci je tr go vi ne po ljo pri vred nim pro iz vo di ma. Ni je utvr đen rok za pot pu nu li be ra li za ci ju po ljo-pri vred nih pro iz vo da. Zo na slo bod ne tr go vi ne bi će, prak tič no, us po sta vlje na do kra ja 2010. go di ne ako se pot pu no li be ra li zu je naj ma nje 90% ukup ne tr go vi ne, što zna či da je dan deo po ljo pri vred nih pro iz vo da mo že i da lje da uži va za šti tu.

Spo ra zu mom CEF TA 2006 je pred vi đe na pri me na Spo ra zu ma STO o teh nič kim pre pre ka ma u tr go vi ni ko je se od no se na teh nič ke pro pi se, stan dar de i po stup ke ve za ne za oce nu uskla đe no sti (čl.13). Ze mlje pot pi sni ce su oba ve zne da iden ti-fi ku ju, uki nu po sto je će i ne uvo de no ve ne po treb ne teh nič ke ba ri je re u tr go vi-ni. Oba ve zne su da za klju če mul ti la te ral ne spo ra zu me o har mo ni za ci ji nji ho vih teh nič kih pro pi sa i stan dar da i me đu sob nog pri zna va nja pro ce du ra, oce nji va nja uskla đe no sti u skla du sa od red ba ma Spo ra zu ma STO o teh nič kim ba ri je ra ma u tr go vi ni do 31. de cem bra 2010. go di ne.

Ope ra tiv na pra vi la Spo ra zu ma (čl.14-18) se od no se na Pra vi la o po re klu i sa rad-nji ca rin ske ad mi ni stra ci je. Pra vi la o po re klu ro be se za sni va ju na Pa ne vrop skim i Me di te ran skim pra vi li ma o po re klu. Pra vi la za do ka zi va nje po re kla su, uglav-nom, ista kao i kod bi la te ral nih spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni. Su štin ska no vi na je da va nje mo guć no sti pri me ne di ja go nal ne ku mu la ci je po re kla ro be u tr go vi ni iz me đu ze ma lja u re gi o nu. U ka sno joj fa zi, ka da sva ka ze mlja is pu ni od go va ra ju-će uslo ve pre ma EU i stek ne pra vo bi la te ral ne ku mu la ci je po re kla sa EU, mo ći će

Dr Dejan Jovović

222

da se vr ši ku mu la ci ja po re kla ze ma lja re gi o na sa EU. Po je di ne ze mlje ima ju is pu-njen uslov sa EU da mo gu sa njom ku mu li ra ti po re klo. Sr bi ja bi taj uslov mo gla da is pu ni ka da pot pi še Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju EU. Pred vi đe no je da ze mlje uče sni ce CEF TA 2006 po jed no sta ve i olak ša ju ca rin ske pro ce du re i sma nje for mal no sti na met nu te u ve zi sa tr go vi nom.

Pra vi la kon ku ren ci je(čl.19-21) su ugra đe na u skla du sa pra vi li ma STO i EU. Dr-žav ni mo no po li i dr žav na tr go vin ska pred u ze ća mo ra ju da se uskla de sa pra vi li-ma STO ka ko ne bi stva ra li dis kri mi na ci ju iz me đu pred u ze ća ze ma lja pot pi sni ca u ve zi sa uslo vi ma pod ko ji ma se pro iz vo di pla si ra ju na tr ži šte. Pred vi đa se i da dr žav na po moć ne sme da re me ti kon ku ren ci ju da va njem pred no sti od re đe nim vr sta ma ro be u od no su na istu ro bu dru gih ze ma lja pot pi sni ca Spo ra zu ma. De fi-ni šu se i pra vi la kon ku ren ci je u pred u zet ni štvu, ko ja se, uglav nom, za sni va ju na pra vi li ma EU. Rok za pri me nu prin ci pa kon ku ren ci je na sva pred u ze ća je 1. maj 2010. go di ne.

Spo ra zu mom su utvr đe ne i od re đe ne no vi ne: uslu ge, in ve sti ci je, jav ne na bav ke i za šti ta in te lek tu al ne svo ji ne (čl.26-39). Ti me je iz vr še na mo di fi ka ci ja sa mog tek sta Spo ra zu ma i na taj na čin prav no re gu li sa ne ne ke pot pu no no ve obla sti, za ko je je pred vi đe na pri me na pra vi la STO.

Za tr go vi nu uslu ga ma pred vi đe na je po ste pe na li be ra li za ci ja, a na osno vu Op šteg Spo ra zu ma o tr go vi ni uslu ga ma (GATS).

U po gle du in ve sti ci ja, Spo ra zu mom je pred vi đe no stva ra nje po volj nih, sta bil nih i tran spa rent nih uslo va za in ve sti to re svih ze ma lja re gi o na i obez be đe nje jed na kog tret ma na za šti te i si gur no sti in ve sti ci ja.

Ka da je reč o jav nim na bav ka ma, pred vi đe no je da se do 1. ma ja 2010. go di ne po ste pe no obez be di isti tret man do ma ćih i ino stra nih do ba vlja ča ka ko bi se us po-sta vi la efi ka sna kon ku ren ci ja u ovoj obla sti. Tre ba osi gu ra ti po ste pe no i efi ka sno otva ra nje tr ži šta vla di nih na bav ki ima ju ći u vi du re le vant ne za ko ne, pro pi se, pro-ce du re i prak su. Pr va re vi zi ja u po gle du otva ra nja tr ži šta vla di nih na bav ki će se iz vr ši ti naj ka sni je 1. ma ja 2008. go di ne.

Što se ti če za šti te in te lek tu al ne svo ji ne, ze mlje ugo vor ni ce tre ba da obez be de ade kvat nu i efi ka snu za šti tu pra va in te lek tu al nog vla sni štva u skla du sa me đu-na rod nim stan dar di ma i me đu na rod nim kon ven ci ja ma TRIPS (Spo ra zum o tr-go vin skim aspek ti ma pra va in te lek tu al ne svo ji ne). Ze mlje ugo vor ni ce tre ba da pre du zmu po treb ne me re ra di ade kvat nog i efi ka snog spro vo đe nja oba ve za ko je pro iz i la ze iz kon ven ci ja, naj ka sni je 1. ma ja 2014.go di ne. Cilj je pro ši re nje pred no-sti i po vla sti ca u ve zi sa pra vom in te lek tu al ne svo ji ne na sve ze mlje re gi o na na


223

osno vu re ci pro ci te ta. Pro ces uskla đi va nja na ci o nal nih za ko no dav sta va sa evrop-skim je pro ces sa raz li či tom di na mi kom u sva koj ze mlji.

Spo ra zu mom se for mi ra Za jed nič ki ko mi tet od pred stav ni ka svih uče sni ka ko ji će nad gle da ti nje go vo iz vr ša va nje.(čl. 40-42). On će stal no raz ma tra ti mo guć no-sti za da lje ukla nja nje pre pre ka u tr go vin skoj raz me ni. Do no si će od lu ke u slu ča je-vi ma pred vi đe nim ovim Spo ra zu mom, a o dru gim pi ta nji ma mo že da da je svo je pre po ru ke. Za jed nič ki ko mi tet će de lo va ti po prin ci pu kon sen zu sa. Ima će stal ni Se kre ta ri jat u Bri slu, kao ope ra tiv no te lo od 3-5 čla no va. Sa sta ja će se po po tre bi a naj ma nje jed nom go di šnje. Mo gu se us po sta vi ti od go va ra ju će rad ne gru pe kao po moć u oba vlja nju nje go vih za da ta ka, a ta ko đe, usva ja i za jed nič ki do go vo re nu li stu me di ja to ra. Oni tre ba da su kva li fi ko va ni za me di ja ci ju u spo ru u skla du sa od red ba ma Ko mi si je UN za me đu na rod no tr go vač ko pra vo (UN CI TRAL). Ako spo ro vi ne mo gu da bu du re še ni u okvi ru bi la te ral nih kon sul ta ci ja u Za jed nič-kom ko mi te tu, ze mlja ugo vor ni ca ih mo že upu ti ti na ar bi tra žu. Za raz ma tra nje ta kvih spo ro va us po sta vi će se je din stve ni Ar bi tra žni tri bu nal (čl.43).

Otvo re na pi ta nja od zna ča ja za Sr bi ju

Spo ro vi ko ji po sto je u okvi ru bi la te ral nih spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni tre ba da bu du re še ni do ra ti fi ka ci je no vog Spo ra zu ma. Što se Sr bi je ti če, do pot pi si va-nja CEF TA-2006. ni su re še na otvo re na pi ta nja iz bi la te ral nih spo ra zu ma ko ji se od no se na: (1) uvo znu za šti tu du van skih pro iz vo da; (2) pri me nu od re đe nih za štit-nih me ra za po ljo pri vred ne pro iz vo de.

1. Hr vat ska ne pri hva ta pred lo ge Sr bi je za za dr ža va nje raz li či tog iz no sa ak ci za na do ma će i stra ne ci ga re te do 2010. go di ne ili uvo đe nje ade kvat nog ni voa ca-rin ske za šti te ko ji bi za me nio po sto je će ak ci ze. Sa da šnji si stem ak ci zne za šti te je kao me ra u su prot no sti sa po sto je ćim bi la te ral nim i no vim CEF TA Spo ra zu-mom, ko ji pred vi đa pot pu no uki da nje fi skal ne dis kri mi na ci je (čl. 15). Hr vat ska je po no vi la po tre bu po što va nja prin ci pa fi skal ne ne di skri mi na ci je i in si sti ra na pri me ni ovog čla na od mah po stu pa nju na sna gu Spo ra zu ma, bez mo guć no sti uvo đe nja pre la znog pe ri o da.

Do ra ti fi ka ci je CEF TA tre ba lo bi, da kle, re ši ti pro blem raz li či tog po re skog op te-re će nja stra nih i do ma ćih ci ga re ta. Tač ni je, spor sa Hr vat skom zbog na ših dvoj-nih ak ci za, ko je su pet pu ta ni že za do ma će (2 di na ra za pa kli cu do ma ćih i 10 di na ra za pa kli cu stra nih ci ga re ta). To je u su prot no sti sa pra vi li ma CEF TA i STO, zbog če ga Hr vat ska tra ži nji ho vo iz jed na ča va nje. Naš pred log je da se ak ci-zna za šti ta kon ver tu je u po ve ća nu ca ri nu ko ja je sa da 15% i kao ta kva naj ni ža u re gi o nu. Hr vat ska ca ri na na ci ga re te je 38%, a u EU 58%. Po sto je oba ve ze pre ma mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma ko je su ku po vi nom du van ske in du stri je u Sr bi ji

Dr Dejan Jovović

224

ulo ži le sred stva da se u ra zum noj me ri šti ti ovo tr ži šte dok ove kom pa ni je ne po-vra te ulo žen ka pi tal, (a taj rok je kraj 2009. go di ne). Ustva ri, i Hr vat ska i Sr bi ja kr še Spo ra zum CEF TA, mi kod ak ci za, oni kod ne ca rin skih ba ri je ra. Sve dr ža ve šti te svo je pro iz vo đa če a pi ta nje je sa mo da li su to “upa ko va le” pre ma pra vi li ma STO. Pri li kom re ša va nja ovog pro ble ma tre ba ima ti u vi du da nam pa ra lel no sa pro ce som pri dru ži va nja EU sle de i pre go vo ri za član stvo u STO (tu su Hr vat ska i Ma ke do ni ja) i pre ma pra vi li ma ove or ga ni za ci je po treb na je i nji ho va sa gla snost za član stvo Sr bi je.

U ve zi sa re ša va njem ovog pro ble ma, Vla da Re pu bli ke Sr bi je je u mar tu 2007. go di ne do ne la “Ak ci o ni plan za im ple men ta ci ju CEF TA Spo ra zu ma u de lu ko ji se od no si na pro iz vod nju i pro met du va na i du van skih pro iz vo da ”(Sl. gla snik RS br.29/07). Na sta la je po tre ba da se iz vr še neo p hod ne iz me ne u do ma ćem za ko no dav stvu u ci lju nje nog usa gla ša va nja sa pra vi li ma STO i CEF TA. Ca ri na na uvoz du van skih pro iz vo da bi će po ve ća na na 57,6%. Uz ovu ad va lo rem sto pu utvr di la bi se i mi ni mal na spe ci fič na ca ri na od 5,15 evra/1000 ci ga re ta i mak si-mal na spe ci fič na ca ri na od 7,57 evra/1000 ci ga re ta. Ove ca ri ne pri me nji va će se na uvoz ci ga re ta iz ze ma lja sa ko ji ma Sr bi ja ni je za klju či la spo ra zu me o slo bod-noj tr go vi ni.

Omo gu ći će se uvo đe nje pod sti ca ja za ku po vi nu ili pro iz vod nju do ma ćeg ob ra-đe nog du va na. Bi će odo bren ca rin ski kon ti gent na uvoz ob ra đe nog du va na bez pla ća nja ca ri ne u vred no sti po treb ne ko li či ne ob ra đe nog du va na, a ka da ne po-sto ji do volj na pro iz vod nja na do ma ćem tr ži štu ko ja is pu nja va uslo ve u po gle du ko li či ne i kva li te ta.

Iz me na ma i do pu na ma Za ko na o ak ci za ma po čev od 1. ja nu a ra 2008. go di ne pro-pi sa će se je din stve na spe ci fič na i pro por ci o nal na ak ci za na sve ci ga re te, ka ko za do ma će ta ko i za uvo zne. Vi si na sto pe i iz no sa ak ci za će bi ti utvr đe na za pe riod od na red nih pet go di na, za ključ no sa 2012. go di nom. Po sto je ća sto pa mi ni mal ne ak ci ze po ve ća će se na 100% ak ci ze za ka te go ri ju ci ga re ta sa naj po pu lar ni jom ce nom. Za kon o du va nu će bi ti iz me njen u de lu ko ji se od no si na oba ve zu pro iz-vod nje ili ot ku pa do ma ćeg ob ra đe nog du va na od stra ne pro iz vo đa ča du van skih pro iz vo da. Po čev od 1. ja nu a ra 2008. go di ne ova oba ve za će bi ti uki nu ta, a za 2007. sma nje na za 20%.

2. U Spo ra zu mu CEF TA je na knad no pred sa mo pot pi si va nje na zah tev BiH uve den po se ban do dat ni član (23. bis) ko ji se od no si na op šte za štit ne me re za po ljo pri vred ne pro iz vo de. Tre ti ra pi ta nje po seb ne ose tlji vo sti tr ži šta po ljo pri vred-nih pro iz vo da ko ji ma se omo gu ća va da po go đe na stra na mo že pred u ze ti od go va-ra ju će me re za šti te ko je oce ni neo p hod nim ako uvoz po je di nih pro iz vo da, ko je su su bjekt kon ce si ja, pro u zro ku je ozbi ljan po re me ćaj na tr ži štu. Ovim je re še no otvo re no pi ta nje sa BiH ko ja je in si sti ra la na anek su bi la te ral nih spo ra zu ma u


225

smi slu uvo đe nja od go va ra ju će ca rin ske za šti te za od re đe ne pro iz vo de (me so, me-sne pre ra đe vi ne, mle ko, mleč ne pro iz vo de i dr.) kod uvo za iz Sr bi je i Hr vat ske. Ovim čla nom Spo ra zu ma (ko ji je ne pre ci zan) omo gu ća va se za dr ža va nje po sto je-će za šti te po ljo pri vred nih pro iz vo da.

Zna čaj Spo ra zu ma za Sr bi ju

Us po sta vlja nje zo ne slo bod ne tr go vi ne u skla du sa CEF TA 2006 do kra ja 2010. go di ne, po red oče ki va nog za klju če nja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju sa EU u 2007. i član stva u STO u 2008, spa da u pri o ri te te Sr bi je u obla sti eko nom-skih od no sa sa ino stran stvom.

Za klju če nje CEF TA Spo ra zu ma će, ne sum nji vo, bi ti od ve li ke ko ri sti za Sr bi-ju, slič no po god no sti ma pre fe ren ci jal nog sta tu sa u tr go va nju sa EU i Ru skom Fe de ra ci jom. Oče ku je se da BiH pre sta ne da se dis kri mi na tor ski po na ša i kr ši bi la te ral ni spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni i da uki ne Ured bu o uvo đe nju ca ri na na uvoz od re đe nih po ljo pri vred nih pro iz vo da iz Sr bi je. Ima će mo ko ri sti od ula-ska Ru mu ni je i Bu gar ske u EU, jer se znat no po ve ćao uvoz iz ove dve ze mlje u po sled nje vre me. Sa da se spolj no tr go vin ski re žim me nja u na šu ko rist, jer se na ša ca ri na pre ma nji ma kao čla ni ca ma EU po ve ća va, a nji ho va pre ma Sr bi ji spu šta, od no sno uki da. Na pri mer, u slu ča ju pre hram be nih pro iz vo da, i Ru mu ni ja i Bu-gar ska su ima le vi sok ste pen za šti te pro seč no oko 40%, a ubu du će će bi ti nu la, jer sa EU ima mo pra vo bes ca rin skog iz vo za. Va žna ka rak te ri sti ka CEF TA 2006 je da se ve li ki broj čla no va Spo ra zu ma ba zi ra na pra vi li ma STO i EU. To zna či da Sr bi ja pri hva ta da po slu je po pro pi si ma EU i STO i pre na stan ka for mal no-prav nih pret po stav ki pot pi si va nja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju, od-no sno pri stu pa nja STO.

Tabela 1. Spolj no tr go vin ska raz me na Sr bi je sa ze mlja ma sa ko ji ma je za klju-čen Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni

(U mil. USD)Go di na 2004. 2005. 2006.

Ze mlje Iz voz Uvoz Iz voz Uvoz Iz voz UvozHr vat ska 154,00 208,4 196,0 258,2 251,0 334,3BiH 650,3 243,0 748,4 292,0 749,0 343,0Ru mu ni ja 124,3 210,0 130,0 274,5 176,7 436,5Bu gar ska 61,6 235,6 93,1 203,4 154,2 421,1Ma ke do ni ja 266,9 164,9 263,0 168,0 300,3 200,4Al ba ni ja 16,2 0,6 21,8 3,1 33,3 4,7Mol da vi ja 2,4 1,8 2,8 8,9 3,9 7,9Iz vor: Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku

Dr Dejan Jovović

226

Ne sum nji vo je da je pod ruč je CEF TA atrak ti van re gion za in ve sti ra nje u ko je vre di ula ga ti, i ko je će una pre di ti me đu sob nu re gi o nal nu sa rad nju. Sr bi ja mo že u okvi ru CEF TA Spo ra zu ma da po sta ne “ko mer ci jal ni cen tar” Za pad nog Bal ka na i po god no me sto za stra ne di rekt ne in ve sti ci je. Sr bi ja na sto ji da se što pre uklju-či u EU, a sle de ći ko ra ci na tom pu tu su pot pi si va nje Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju i do bi ja nju sta tu sa ze mlje kan di da ta za ula zak u EU. Ceo re gion će za hva lju ju ći CEF TA Spo ra zu mu po sta ti znat no atrak tiv ni ji za stra na ula ga nja što tre ba da do ve de do br žeg po ve zi va nja sa EU. Srp ska pri vre da u tom pro ce su ima-će pri li ku da se tak mi či na ši rem evrop skom tr ži štu i u to me po sta ne uspe šni ja, i kon ku rent ni ja. CEF TA 2006 će do pri ne ti da za pad ni Bal kan i ju go i stok Evro pe u do gled no vre me po sta nu jed no ta kvo in te gri sa no pod ruč je ko je će ima ti svoj je din stven eko nom ski iden ti tet. No vi Spo ra zum omo gu ća va pro ši re nje tr ži šta za sve pro iz vo de, ali i tr go va nje pod istim uslo vi ma za sve pro iz vo đa če. Pri to me, uslo vi i pra vi la igre će bi ti una pred utvr đe ni pa će pred u ze ća mo ći na du ži rok da pla ni ra ju pro iz vod nju i pla sman, što će ve o ma po zi tiv no uti ca ti na po ve ća nje stra-nih ula ga nja. Spo ra zum će omo gu ći ti ze mlja ma re gi o na da tr gu ju pod jed na kim uslo vi ma bez ob zi ra u ko joj su fa zi pri stu pa nja EU i STO.

***

Mo že se za klju či ti da je no va CEF TA je dan li be ra lan i mo de ran spo ra zum o slo-bod noj tr go vi ni ko ji će, ne sum nji vo, pod sta ći rast raz me ne i kon ku rent no sti ro be i uslu ga, una pre đe njem pro ce sa li be ra li za ci je tr go vin skog re ži ma. Pro ce na je da CEF TA spo ra zum ob u hva ta pre ko 90% me đu sob ne rob ne raz me ne u re gi o nu i da u ze mlje CEF TA od la zi pre ko jed ne tre ći ne ukup nog iz vo za Sr bi je u svet, ko ji je po zna ča ju dru gi spolj no tr go vin ski part ner od mah iza EU. Ovaj spo ra-zum će, po red uki da nja me đu sob nih ca ri na, olak ša ti tr go vin sku raz me nu i vo di ti ka eli mi ni sa nju ne ca rin skih ba ri je ra. Re gu li še i pod sti če ino stra ne in ve sti ci je i ob u hva ta pra vi la za za šti tu in te lek tu al ne svo ji ne, jav nih na bav ki, li be ra li za ci ju uslu ga i kon ku ren ci je uvo đe njem sa vre me nih stan dar da. Re a li za ci ja Spo ra zu ma tre ba da vo di po ve ća nju obi ma tr go vi ne, ve ćoj jav no sti i pre gled no sti po slo va nja, a uklju či va njem u zo nu Evro me di te ran ske di ja go nal ne ku mu la ci je po re kla pro-iz vo da, stva ra se no vi okvir za tr go vi nu i in ve sti ci je, što će uti ca ti na po ve ća nje za po sle no sti i op šti eko nom ski raz voj. Ti me Spo ra zum CEF TA stva ra uslo ve za rav no mer ni ji i uskla đe ni ji raz voj re gi o na, sma nje nje tro ško va i mo der ni za ci ju pro iz vod nje, po ve ća nje efi ka sno sti po slo va nja i pro duk tiv no sti, po bolj ša nju in fra-struk tu re, ra stu kon ku rent no sti, za po sle no sti i ži vot nog stan dar da.


227

Dr Dra ga na M. Dju rić

SPOLJ NA TR GO VI NA I ZNA ČAJ GE O GRAF SKE DI STRI BU CI JE RAZ ME NE

Re zi me: U ra du se uka zu je da se na sta vlja ju tren do vi iz pro šlo sti da ne za do vo lja va ju ći vo lu men iz vo za pred sta vlja ogra ni ča va ju ći fak tor uvo za. Bez uvo za ni je mo gu će za mi-sli ti neo p ho dan pri vred ni rast i raz voj ko ji je nu žan. Iako iz voz po ka zu je di na mič nu sto pu ra sta u pr vom kvar ta lu 2007, vi so ku sto pu ra sta ima i uvoz, pri če mu se po ve ća va i de fi cit tr go vin skog bi lan sa. Upra vo zbog či nje ni ce da su osnov ni pro ble mi u ne a de kvat-noj stuk tu ri do ma će pri vre de i ne do stat ku pro iz vo da ko ji bi po ne ce nov nim fak to ri ma kon ku rent no sti mo gli da bu du pla si ra ni na svet skom tr ži štu, u ra du se da ju i iz ve sni pred lo zi ko ji bi na kra tak i / ili du ži rok mo gli da uti ču na pobljša nje raz me ne. Sa dru ge stra ne, autor sma tra da je ge o graf ski aspekt raz me ne re le van tan i u uslo vi ma ja ča nja re gi-o na li zma i glo ba li za ci je. Bez ob zi ra na na po re Sr bi je ko ji se či ne u prav cu pri bli ža va nja Evrop skoj Uni ji i stva ra nju uslo va za apli ka ci ju član stva, ne tre ba za ne ma ri ti tr ži šta ko ja su da nas re le vant na ili ko ja bi mo gla da bu du u bu duć no sti, me dju ko ji ma su, pre sve ga, tr ži šta Ru si je i Ki ne.

Ključ ne re či: spolj na tr go vi na, li be ra li za ci ja, ge o graf ska di stri bu ci ja raz me ne

1. Uvod

Cilj ovog ra da je da uka že na ne ke od do brih re zul ta ta u re for ma ma, ali i na one pro me ne ko je u sko roj bu duć no sti tre ba re la tiv no br zo iz vr ši ti. Eko nom ski od no si s ino stran stvom, a po seb no spolj na tr go vi na su pred sta vlja li kon stant no ne u ral gič nu tač ku u si ste mu i u ve li koj Ju go sla vi ji i u SRJ, pa i u Sr bi ji . U Sr bi ji ni je raz vi jen si stem uslu ga u toj me ri da sma nji de fi cit u rob noj raz me ni, upr kos či nje ni ci da je vred nost do zna ka re la tiv no zna čaj na. Raz log stal nih de fi ci ta se na la zi u ne a de kvat noj pri vred noj struk tu ri i u ne do stat ku ro be ko ja se tra ži na svet skom tr ži štu, pre sve ga, ka da se ti če ne ce nov nih fak to ra kon ku rent no sti (kva-li tet, di zajn, stan dard i sl).

Pri vred na struk tu ra ne mo že br zo da se pro me ni, što po ka zu je i pri mer Sr bi je. Raz lo zi za ne za do vo lja va ju će re zul ta te u iz vo zu po ti ču iz ra ni jeg pe ri o da, ne ka da de ter mi ni sa ni pri ti sci ma ra znih lo bi ja, ne e fi ka snim pod sti caj nim me ra ma dr ža ve

Dr Dragana M. Đurić

228

i sl, oli če ni su u ne re al nom kur su na ci o nal ne va lu te. Dru go re le vant no pi ta nje je ve za no za ge o graf sku di men zi ju me đu na rod ne raz me ne. Te o ri ja me đu na rod ne eko no mi je su ge ri še raz me nu ko ja je re la tiv no ge o graf ski urav no te že na. U uslo vi-ma glo ba li za ci je i pro me nje nih od no sa, po seb no u uslo vi ma ja ča nja bi la te ra li zma i re gi o na li zma ko ji bu ja ju kao sup sti tu ti za spo ro na pre du ju ći tr go vin ski mul ti la te-ra li zam, po sta vlja se pi ta nje da li je ova tvrd nja i da lje re le vant na i ge ne ral no, a i kon kret no u slu ča ju Sr bi je.

Naj zad, da će se i ne ke su ge sti je ko je bi dr ža va (ko ja i u li be ral noj eko no mi ji ima va žnu ulo gu) tre ba lo da pre du zme u prav cu stva ra nja uslo va za raz voj spolj ne tr go vi ne i ostva re nja po volj ni jih re zul ta ta u raz me ni.

2. Su mar ni bi lans re for me

Bez pre ten zi ja da će se uka za ti na sve, na vo de se ne ki zna čaj ni ji, do bri re zul ta ti re for me ostva re ni u pe ri o du od 2001. do 2007:

• Bru to na ci o nal ni pro iz vod je be le žio vi so ku sto pu ra sta i za 2007. god. je pro jek to va na sto pa od 7%. Da li će se pro jek to va na sto pa ra sta bru to na ci o nal-nog pro iz vo da (BNP) ostva ri ti, za vi si i od pri li va stra nih di rekt nih in ve sti ci ja (SDI) u ovoj go di ni.

• Rast ce ne na ma lo je sa 40,7% u 2001. pao na 6,6% u 2006, a pro jek to va na sto pa ra sta za 2007. je 5,6%.

• De vi zne re zer ve su sko ro ude se to stru če ne u od no su na po če tak pe ri o da.1• Za ra de su po ra sle sa 89,9 evra u 2001. na 260 evra u 2006. me seč no, pri če mu

op sta je vi so ka sto pa si ro ma štva.• Jav ni dug (kao pro ce nat DP) je sma njen sa 106,5 % na 34% u 2006.• Po ve ća ni su fi skal ni pri ho di za hva lju ju ći bo ljoj pri me ni pro pi sa u ovom seg-

men tu. Fi skal ni si stem je do bar pri mer, da ka da dr ža va stvar no že li da ostva-ri vla da vi nu pra va, to mo že da uči ni.

• Za klju čen je Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni u Cen tral noj Evro pi (CEF TA) kao pre dvor je za «vas pi ta va nje» po ten ci jal nih čla ni ca za pri me nu pra vi la EU. Ima ju ći u vi du po sto je ću ge o graf sku di stri bu ci ju eko nom skih od no sa ze mlje sa sve tom, od no sno pre fe ren ci je pre ma sa svim dru gim ze mlja ma ka-

1 Ve o ma in te re sant nu po ja vu pred sta vlja po li ti ka po je di nih, po seb no ze ma lja u raz vo ju , da aku mu li ra ju ve li ke de vi zne re zer ve.Je dan od mo ti va, pre ma oce ni Svet ske ban ke, mo že da bu de me ra pre do stro žno sti u smi slu da se vi so kim re ze ra ma obez be đu ju od fi-nan sij skih kri za ili kri za u bi lan si ma pla ća nja. Pri mer su Ki na,In di ja i Ru si ja, ko je su u 2005. ras po la ga le sa 25% svet skih de vi znih re zer vi.Aku mu la ci ja re zer vi u ovim ze mlja-ma im ta ko đe omo gu ću je da se ne ob ra ća ju me đu na rod nim fi nan sij skim or ga ni za ci ja ma za fi nan sij sku po dr šku.


229

ko u iz vo zu ta ko i u iz vo zu, du bi o zno je u ko joj me ri ona mo že da do pri ne se br zom po bolj ša nju tr go vin skog bi lan sa. Na kra tak rok, iz ve sno ne.

• U znat noj me ri je pro me nje na vla snič ka struk tu ra pri vre de či ji je cilj po ve ća-nje efi ka sno sti, kon ku rent no sti i dru gih pra te ćih po zi tiv nih efe ka ta ko ji se od pri va ti za ci je oče ku ju.

• Rej ting agen ci je su po če le no vem bra 2004. da ran gi ra ju Sr bi ju. Ta ko ju je S&P u ju lu 2005. ran gi ra la sa BB. S &P i Finch sa B u fe bru a ru 2006, S & P i Finch sa BB du go roč no i sa B krat ko roč no. Na iz ve stan na čin i ta či nje ni ca, po red dru gih, pred sta vlja la je vra ća nje ze mlje u svet.

• Po čet kom 2007. je do šlo do da lje li be ra li za ci je ka pi tal nih tran sak ci ja sa ino-stran stvom, ko ja je omo gu ći la port fo lio ula ga nja iz ino stran stva u no vo for mi-ra ne in ve sti ci o ne fon do ve i do ka pi ta li za ci ju ba na ka. Ova li be ra liz ci ja, a po-seb no stva ra nje in ve sti ci o nih fon do va bi tre ba lo da do ve du do pro du blji va nja tr ži šta ka pi ta la i ja ča nja nje go ve alo ka tiv ne i raz voj ne funkcje.

• Po ve ća no je po ve re nje u ban kar ski si stem i do šlo je do ra sta šted nje. U ukup-noj di stri bu ci ji kre di ta ba na ka, pri vre da i sta nov ni štvo uče stvo va li su sa 96% u pr vom kvar ta lu 2007, pri če mu za bri nja va ra stu ća za du že nost sta nov ni štva. Raz lo zi za za bri nu tost se na la ze i u is ku stvi ma ze ma lja u okru že nju. Sa dru-ge stra ne, iako se be le ži di ma ni čan rast bro ja ban kar skih uslu ga ko je se nu de, one su re la tiv no skrom ne u po re đe nju sa sve tom, a i ni su do volj no za pri vre-du sti mu la tiv ne da bi ih ona iz da šni je ko ri sti la u funk ci ji ula ga nja u raz voj.

• Re stuk tu i ran je i re pro gra mi ran dug kod Pa ri skog i Lon don skog klu ba (PK i LK) po ve ri la ca uz re la tiv no za do vo lja va ju ći pro ce nat ot pi sa.

• Ze mlja je po sta la in te re sant na za ino stra ne in ve sti to re i ula ga nja, ko ja uz iz ve-sne osci la ci je ni su za ne mar lji va. Upr kos oče ki va nji ma sa mo ma li broj ve ćih tran sna ci o nal nih or ga ni za ci ja je do sa da po ka zao in te re so va nje za ula ga nje u Sr bi ju. Ima tu ma če nja da je raz log to me vi sok po li tič ki ri zik, ne do volj no po volj no in ve sti ci o no za ko no dav stvo i kli ma, i sl. Me đu tim, pre bi raz lo ge tre ba lo tra ži ti u iz ve snoj oba zri vo sti in ve sti to ra zbog ne po zna va nja tr ži šta i/ ili već zna čaj nih ula ga nja u ze mlje u bli žem i ši rem okru že nju, ko je su ra ni je kre nu le pu tem tran zi ci je. Na tr ži štu SDI je kon ku ren ci ja iz u zet no ve li ka i ze mlje uvo zni ce ka pi ta la kon ku ri šu li be ral nim in ve sti ci o nim za ko ni ma. Po-ten ci jal no naj ve ći igra či, po red po sto je će Tri ja de, a na ro či to Ki na i In di ja, ap sor bu ju naj ve ći deo SDI.

• Pre vre me na je ot pla ćen dug pre ma MMF i na kon dva uspe šno re a li zo va na aran žma na sa ovom me đu na rod nom fi nan sij skom or ga ni za ci jom, ni je se ula-zi lo u no vi.2

2 Ostva re na ma kro e ko nom ska sta bil nost uz zna ča jan pri liv stra nih in ve sti ci ja je omo-gu ći la da se mno ge ze mlje «oslo bo de» po tre be da se za fi na nisjska sred stva obra ća ju MMF i Svet skoj ban ci. Zbog ne uvek do brih re zul ta ta pro gra ma MMF, po sto ji iz ve sni, ne ma li, odi jum pre ma ovoj me đu na rod noj fi nan sij skoj or ga ni za ci ji i uslo vi ma ko je ona po sta vlja za odo bra va nje sred sta va.


230

Me đu tim, kom pli ko va na po li tič ka si tu a ci ja u ze mlji, du go tra ja nje ras pa da ne e fi-ka sne Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, a po tom Dr žav ne za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re, sa rad nja sa su dom u Ha gu kao i Ko so vo, ima li su za po sle di cu te ško će u od no si ma sa EU kao naj zna čaj ni jim part ne rom (pre kid pre go vo ra o za klju če nju SAA), kao i u di na mi ci spro vo đe nja od re đe nih re form skih re še nja od no sno tran-zi ci ji. To je po ka za la i re la tiv no sla ba oce na Evrop ske ban ke za re kon struk ci ju i raz voj (EBRD) 2006. u po re đe nju sa Bu gar skom i Ru mu ni jom, ko je su po sta le čla ni ce EU 2007, ali i u po re đe nju sa Hr vat skom.

Mno gi ana li ti ča ri upu ću ju kri ti ke Vla di Sr bi je zbog spo ro sti u spro vo đe nju re-for mi. Iako su ne ke kri ti ke oprav da ne, Sr bi ja objek tiv no ne mo že br že da uhva ti «kop ču», jer su te ku će pro me ne i one ko je pred sto je po svo joj pri ro di ko re ni te i pret po sta vlja ju du že vre me. Biv še so ci ja li stič ke ze mlje Sred nje i Is toč ne Evro pe su kre nu le pu tem re for mi na kon ru še nja Ber lin skog zi da i tre ba lo im je vi še od de set go di na da se kva li fi ku ju za član stvo u EU. Ne ke od njih, po red po volj ni jih unu tra šnjih po li tič kih uslo va, iz da šne po mo ći iz ino stran stva, kao i ra sta SDI, iz raz li či tih po li tič kih raz lo ga ima le su i po seb nu na klo nost EU (Polj ska, Ru mu ni ja, pa i Bu gar ska).

Iako su pred Sr bi jom zna čaj ne re for me ko je tre ba spro ve sti, ne sum nji vo je da je sfe ra eko nom skih od no sa s ino stran stvom ono što pred sta vlja

ne u ral gič nu tač ku u si ste mu. Tu su i ne ki ne ga tiv ni, pra te ći ele men ti tran zi ci je u so ci jal noj sfe ri, ko ji zbog svo je te ži ne uti ču na uspo ra va nje pro ce sa tran zi ci je. Po-li tič ki fak to ri ko ji ima ju s vre me na na vre me pa to lo ške oso be no sti, pred sta vlja ju svo je vr stan uspo ra va ju ći fak tor re for mi.

U ci lju ostva re nja odr ži vo do brih per for man si, po seb na pa žnja tre ba da se po sve-ti sle de ćem:

• Na pr vom me stu je tr go vin ski de fi cit sa ude lom u BDP od 23%. Ste pen po kri-ve no sti uvo za iz vo zom je u pr vom kvar ta lu 2007. iz no sio 49,5%, a tre ba lo bi da bu de znat no pre ko 50%,

• Vi sok de fi cit u bi lan su pla ća nja.• Još uvek je ne po vo ljan od nos spolj njeg du ga pre ma iz vo zu ro be i uslu ga, iako

je do šlo do zna čaj nog pa da ra tio sa 456,9% u 2001. na 211,5% u 2007.( 150% je kvan ti ta tiv ni od nos odr ži vo sti du ga pre ma kri te ri ju mi ma Svet ske ban ke i MMF). Po volj ni ji je kvan ti ta tiv ni od nos du ga pre ma BDP ko ji je u 2007. iz no sio 59,4% (od go va ra ju ći kvan ti ta tiv ni od nos ko ji se sma tra odr ži vim je 250%)3. Pro blem du ga ipak osta je kao Da mo klov mač, ima ju ći u vi du do spe le

3 “Odr živ dug pred sta vlja ni vo du ga ko ji ze mlji du žni ku omo gu ća va da iz vr ša va svo je te ku će i bu du će du-žnič ke oba ve ze u ce li ni, bez po tre be do dat nog za du ži va nja ili re pro gra mi ra nja, uz obez be đe nje mo guć no sti za ostva re nje pri hva tlji vog pri vred nog ra sta «( UN CTAD/UNDP, 1996)


231

oba ve ze u bu duć no sti i ne za vo do vo lja va ju ća kre ta nja u spolj no e ko nom skim od no si ma.

• Ne za po sle nost je sa 21,8% u 2001, u 2006. po ra sla je na 25,9 %. Ne za po sle-nost je po sle di ca tran zi ci je, ali nje no op sta ja nje pred sta vlja ozbilj nu opa snost za sa mu tran zi ci ju, zbog ot po ra i so ci jal nih ten zi ja .

• Li be ra li za ci ja eko nom skih od no sa s ino stran stvom se me ri ste pe nom otvo-re no sti pri vre de: pre ma BDP ovaj ste pen je po ras tao sa 65,3% u 2001. na 81,5% u 2007. Li be ra li za ci ja je br zo spro ve de na već 2001. Iako ona u spolj noj tr go vi ni ima po zi ti van uti caj na pri vred ni rast, u Sr bi ji je ona spro ve de na u uve re nju da «hlad ni tuš» ima bo lji efe kat od gra du a li zma. Re la tiv nu br zi nu u li be ra li za ci ji su ge ri šu i ca rin ske sto pe ko je su do sta ujed na če ne.

• Za vr še tak pro ce sa pri va ti za ci je.

Li be ra li za ci ja je po sta la vo de ća fi lo zo fi ja svet skog tr go vin skog si ste ma. Ona je po sta la go to vo re li gij ska pa ra dig ma, pri če mu je br zi na ko jom se ona spro vo di jos uvek spor na. Pri vre da SRJ je bi la uni šte na sank ci ja ma i bom bar do va njem i li-be ra li za ci ji se pri šlo do sta ola ko. Ste pen otvo re no sti je re la tiv no vi sok za ze mlju ko ja će se na ći pred pre go vo ri ma u STO, ka da će po no vo mo ra ti da spu šta za šti tu. Ste pen otvo re no sti je vi sok, iako su 2005. ca ri ne u pro se ku po ve ća ne sa ra nijh 7,37% na 8,69%, pri če mu je naj za stu plje ni ja sto pa od 1%. Si stem je uči njen tran spa rent ni jim bu du ći da su uki nu ti za bra nje ni, ne vi dlji vi ob li ci za šti te ko ji u prin ci pu dis tor zi o no de lu ju na spolj no tr go vin ska kre ta nja. Iako mo gu da se sta ve po hva le za iz ve sna re še nja ge ne ral no, za šti ta ni je u funk ci ji raz vo ja. Na či ni na ko-je EU šti ti svo je pro iz vo de ite ka ko mo gu da bu du od ko ri sti. Raz vi je ne ze mlje se za la žu za li be ra li za ci ju, ali je svet su o čen sa ozbiljnm te ško ća ma u pre go vo ri ma u Uru gvaj skoj run di, pre sve ga zbog to ga što naj ve ći za go vor ni ci li be ra li za ci je ni su sprem ni da li be ra zu ju uvoz stra te ški va žnih pro iz vo da ko ji bi u tom slu ča ju mo gli da bu du po bit no ni žim ce na ma uve ze ni iz ma nje raz vi je nih ze ma lja, pri če mu ne od u sta ju ni od im po zant nih sub ven ci ja za pro iz vod nju od re đe nih, po seb-no po ljo pri vred nih pro iz vo da (SAD i EU).

U 2002. SAD su uve le pro hi bi tiv ne ca ri ne na uvoz od re đe ne vr ste če li ka, a da bi iz be gle su kob sa EU, za ze mlje iz ovog re gi o na su ih sma nji le. Sa dru ge stra ne, BAT, ko ji je ušao na srp sko tr ži šte, za pre tio je da će se po vu ći iz Sr bi je ako se uki nu ak ci ze na uvoz ci ga re ta, ko je bi tre ba lo pri me ni ti u okvi ru CEF TA spo ra-zu ma.

Sr bi ja je bi la su o če na sa an ti dam pin škim po stup kom EU pre ma «Sar ti du», ko ji je «uspe šno» okon čan ka da je US Steel ušao na tr ži šte. Ovo su sa mo pri me ri da je li be ra li za ci ja u prak si vr lo ras te gljiv po jam. Ni šta Sr bi ja ne bi iz gu bi la ka da bi uvo di la za šti tu, na pri mer zna čaj nih po ljo pri vred nih pro iz vo da kao što to či-ni EU. To zna či od go va ra ju ća ca ri na ko joj se do da je od re đe ni iz nos sred sta va u


232

evri ma po ko li či ni uvo za u pe ri o du se zo ne. Ta ko ne bi bi lo ve li kog kon ku rent nog uvo za po je di nih pro iz vo da u sred se zo ne.

Ogra ni ča va ju ći fak tor pri vred nog ra sta i raz vo ja mo že da pred sta vlja spolj no tr-go vin ski de fi cit. U pr va če ti ri me se ca 2007. tr go vin ski bi lans se bit no po gor šao (iz no sio je - 2739 mi li o na USD) u od no su na pret hod nu go di nu. Po sma tra no po kla si fi ka ci ji ak tiv no sti, su fi cit je ostva ren sa mo u raz me ni pre hram be nih pro-iz vo da i pi ća, pro iz vo da od gu me i pla sti ke, ba zič nih me ta la i dru gih tran-sport nih sred sta va. Iz voz je za be le žio vr lo vi so ku sto pu ra sta od 46,1%, ali i uvoz od 43,8%, što je do ve lo do po ve ća nja de fi ci ta.

U struk tu ri iz vo za (pr va če ti ri me se ca 2007) pre ma kla si fi ka ci ji EU o eko nom-skoj na me ni, in ter me di jar na ro ba je ima la udeo od 53,3% (po rast ude la od 1,8% u od no su na isti pe riod 2006), a u uvo zu od 37,1%. Ener gi ja je u iz vo zu uče stvo va la sa 2,5%, ro ba ši ro ke po tro šnje sa 23,1% od no sno u uvo zu sa 13,8%. Za jed no sa traj nom po tro šnom ro bom, udeo ove ka te go ri je ro be u iz vo zu je iz no sio 26,8%, dok je uvo zu bio 17,8%.

Ge o graf ska di stri bu ci ja

Ge o graf ska di stri bu ci ja po ka zu je vi so ku kon cen tra ci ji i u iz vo zu i u uvo zu na ze-mlje EU (udeo EU u ukup nom iz vo zu u pr vom tro me seč ju 2007. je bio 59,1%, od-no sno udeo uvo za je bio 54,1%). Ova ko vi so ka kon cen tra ci ja spolj no tr go vin ske raz me ne na jed no ge o graf sko pod ruč je je i po sle di ca na po ra ze mlje da se pri klju-či EU u sko roj bu duć no sti. U iz vo zu, dru ga gru pa ze ma lja ko ja je re le vant na su ze mlje Cen tral ne i Is toč ne Evro pe (29,9%) od no sno Za jed ni ce ne za vi snih dr ža va ( CIS ) sa ude lom od 20%.

Te o ri ja me đu na rod nih od no sa uka zu je da spolj no tr go vin sku raz me nu tre ba di ver-si fi ko va ti.

Sr bi ja je ima la broj na ne ga tiv na is ku stva u pro šlo sti. Ka da je Austri ja za tra ži la da ras ki ne ca rin ski sa vez za klju čen sa Bu gar skom, a Sr bi ja na to ni je pri sta la, Austri-ja je po ku ša la da iz nu di po pu šta nje pri vred nim re pre sa li ja ma, ko je su se pre tvo ri-le u pra vi ca rin ski rat. Beč ka vla da je bi la uve re na da Sr bi ja taj pri vred ni rat ne će mo ći da iz dr ži, po što je u to vre me njen glav ni iz voz (sto ka) bio do tle upu ći van sko ro is klju či vo na autro u gar sko tr ži šte4. Me re Austri je su iza zva le osu du me đu ve li kim si la ma, što je za po sle di cu ima lo da je En gle ska ob no vi la di plo mat ske od no se sa Sr bi jom.

4 Vla di mir Ćo ro vić, Isto ri ja Sr ba ( 1989), knji ga 3, BIGZ,Be o grad


233

U pe ri o du su ko ba KPJ sa Sta lji nom, Ju go sla vi ja je bi la pod ogrom nim vi še go-di šnjim po li tič kim i eko nom skim pri ti sci ma so vjet skog blo ka, ko ji su uve de ni 1949. Do nor ma li za ci je od no sa do la zi tek 1956. u skla du sa Be o grad skom i Mo-skov skom de kla ra ci jom. Pre uvo đe nja Re zo lu ci je, Ju go sla vi ja je pre te žno raz me-nu oba vlja la sa ze mlja ma so vjet skog blo ka. Si tu a ci ja je bi la uto li ko te ža što su i u ze mlja ma Za pad ne Evro pe, pre ma ko ji ma je even tu al no mo gla da se pre o ri jen ti-še raz me na, bi le sna žne ko mu ni stič ke par ti je pod ja kim uti ca jem Mo skve.

Eko nom ske sank ci je EU, od no sno UN 1992. i va zdu šna agre si ja NA TO-a su u ve li koj me ri de va sti ra le srp sku pri vre du.

Ima ju ći u vi du is ku stva i prak su u sve tu, ve ro vat no ima smi sla da se po sta vi pi ta nje u ko joj me ri je kon cen tra ci ja raz me ne na jed nom ge o graf skom pod ruč ju ne po želj na.

Od go vor na ovo pi ta nje ni je jed no zna čan. Po sto je raz li ke me đu ma lim ze mlja ma, ka ko po eko nom skoj sna zi, po li tič kom zna ča ju, od no sno po i tič koj i ge o po li tič-kom zna ča ju za ve li ke igra če. Struk tu ra pri vre de ni je kod svih ze ma lja ista, kao ni ste pen za vi sno sti od iz vo za i uvo za.

Ve li ki igra či po sta vlja ju ili po ku ša va ju da na met nu pra vi la igre i je di no su oni ti ko ji su u sta nju da uvo de eko nom ske sank ci je, uni la te ral no ili na me ću ći ih mul ti la te ral no sa ci ljem ostva re nja od re đe nih po li tič kih ci lje va. Oni sma tra ju eko-nom ske sank ci je naj e fi ka sni jim me to dom za ostva re nje svo jih po li tič kih ci lje va, iako se one u prak si ni su po ka za le to li ko efi ka snim ko li ko se an ti ci pi ra lo. U ne ma lom bro ju slu ča je va, na kon ne u spe ha eko nom skih sank ci ja, pri stu pa lo se dru-gim me ra ma.

Što se ti če ma lih, vi so ko uvo zno i iz vo zno za vi snih ze ma lja i me đu nji ma po sto je raz li ke. Ima ih raz vi je ni jih i ma nje raz vi je nih. Sa ste pe nom ne raz vi je no sti, po pra vi lu se sma nju je mo guć nost spro vo đe nja bi lo ka kve stra te gi je eko nom skih od no sa s ino stran stvom, pod pret po stav kom da ona po sto ji. Po sto je raz li ke me đu ze mlja ma, bez ob zi ra da li su čla ni ce ne ke re gi o nal ne in te gra ci je ili ne.

Eko nom ska in te gra ci ja pod ra zu me va vi sok ste pen kon cen tra ci je raz me ne u okvi-ru ze ma lja čla ni ca i u prin ci pu sma nju je opa snost od uvo đe nja eko nom skih sank-ci ja. Ova kon sta ta ci ja je ipak re la tiv na. EU je 2000. uve la sank ci je Austri ji ka da je za pred sed ni ka skup šti ne iza bran eks trem no de sni čar ski ori jen ti san po li ti čar J. Haj der.

Ni ve li ki igra či ni su imu ni na sank ci je ili na pret nje sank ci ja ma. Na ne dav no odr-ža nom Sa mi tu G-8 u Ro sto ku (ju ni 200) Ve li ka Bri ta ni ja je «za pre ti la» Ru si ji da


234

će po vu ći in ve sti ci je iz ze mlje, ako se u Ru si ji ne uči ni na pre dak u prav cu raz vo ja de mo kra ti je i po što va nja ljud skih pra va.

U raz vi je nim ze mlja ma po sto je auto ri ko ji uka zu ju na po rast «ši zo fre nog sve ta» u uslo vi ma no vih ge o po li tič kih pro me na i uni po lar no sti.

Član stvo u EU ni je za log da ne će bi ti uve de ne eko nom ske sank ci je ko je su po sta-le stal ni in stru ment spolj no tr go vin ske po li ti ke, kao po li tič kog pri ti ska,

upr kos či nje ni ci da u mno gim slu ča je vi ma ni su da le an ti ci pir ne re zul ta te. Iako je član stvo u EU ve o ma do bra op ci ja za Sr bi ju, bi lo bi eko nom ski oprav da no gra di ti mo sto ve eko nom ske sa rad nje i sa dru gim ve li kim igra či ma, kao što su Ru si ja i Ki na, bez ob zi ra na dis kre pan cu u ve li či ni i mo guć no sti ma.

Pred u zi ma nje me ra ko je ima ju za cilj pri hva ta nje aqu is com mu na u ta i re u na šem pri vred nom si ste mu i stva ra nje uslo va za apli ka ci ju za član stvo u ovoj re gi o nal-noj in te gra ci ji, ni ka ko ne tre ba da pod ra zu me va na pu šta nje osta lih tr ži šta ko ja su da nas re le vant na ili bi to mo gla da bu du u bu duć no sti.

3. Šta bi mo glo da do pri ne se po bolj ša nju spolj no tr go vin skog bi lan sa?

• Neo p hod no je pre i spi ta ti po sto je ći si stem za šti te. U kon ci pi ra nju za šti te ko ja bi mo gla da kon ver gi ra onoj ko ja po sto ji u EU, na pri mer, za uvoz po ljo pri-vred nih pro iz vo da bi tre ba lo pri me nji va ti ca rin sku sto pu ko joj bi se na od-re đe ne ko li či ne uvo za u to ku se zo ne do da vao iz ve stan iz nos nov ca ko ji bi mo gao da bu de iz ra žen i u evri ma.

• Ubr za ti stan dar di za ci ju , od no sno sa dr ži nu kva li te ta pro iz vo da ko ji je pre po-zna tljiv u EU i u sve tu.

• Vla da na ja vlju je no vu stra te gi ju raz vo ja po ljo pri vre de. Pret po sta ka je da stra-te gi ja raz vo ja ni je po sle di ca pro me ne mi ni stra, što je sko ro po sta la uobi ča je na po ja va u na šoj vla sti. U sva kom slu ča ju, po ljo pri vre di su po treb ni pod sti ca ji, ko ji bi tre ba lo da bu du oni ko ji su me đu na rod no le gi tim ni i ko je pri me nju ju i raz vi je ne ze mlje. Po seb na pa žnja se mo ra po sve ti ti stan dar di za ci ji, kao i po-što va nju eko lo ških, sa ni tar nih i fi to sa ni tar nih pro pi sa.

• Neo p hod no je oži ve ti sa rad nju iz me đu na u ke i pri vre de, ali i na u ke i po li ti ke, ko ja je po sled njih go di na do sta iz gu bi la na zna ča ju, ve ro vat no iz raz lo ga što se ve li ki broj obra zov nog ka dra sa fa kul te ta i iz na uč nih in sti tu ta na šao na zna čaj nim po li tič kim funk ci ja ma.

• Po seb na pa žnja tre ba da bu de po sve će na edu ka ci ji ka dro va u pri vre di, jer se i du goj izo la ci ji sa svet skog tr ži šta i ne do volj noj in for mi sa no sti mo gu na ći raz lo zi za sla be re zul ta te u iz vo zu.


235

• Ja ča nje in sti tu ci ja si ste ma, vla da vi ne pra va i ot kla nja nje ko rup ci je ni su po zna ča ju na po sled njem, već na pr vom me stu. Ko rup ci ja pred sta vlja pre pre ku ka ko za di na mi zi ra nje spolj ne tr go vi ne, ta ko i za ve ći pri liv SDI.

Ko rup ci ja je u uskoj ve zi sa do brim upra vlja njem i vla da vi nom pra va. Po sto ji uve re nje da je upra vlja nje i bor ba pro tiv ko rup ci je jed na ista stvar i da su po sto-je ći po ka za te lji in di ka to ri upra vlja nja ko ji su uve de ni na me đu na rod nom pla nu. Iako ko ri stan, ovaj in di ka tor tre ba lo bi da bu de oba zri vo tu ma čen. Ipak, ze mlje ko je obez be đu ju bo lje upra vlja nje ostva ru ju «raz voj nu di vi den du». «U mno gim ze mlja ma u raz vo ju, ko rup ci ja pred sta vlja «re gre siv ni po rez» do ma ćin sta va: po-ro di ce sa ni žim pri ma nji ma pla ća ju dis pro por ci o ni udeo svo jih pri ho da za mi to da bi ima le pri stup jav nim uslu ga ma i uglav nom za vr ša va ju sa ma njim pri stu-pom tim uslu ga ma upra vo zbog ko rup ci je. Gru ba pro ce na vred no sti go di šnjih tran sak ci ja ko je su ve za ne za ko rup ci ju iz no si sko ro 1 tri lion USD «5

Ni je tač no da sa mo bo ga te ze mlje mo gu da obez be de do bro upra vlja nje, kao i da iako po bolj ša nje upra vlja nja pret po sta vlja vre me, ono mo že da se ostva ri i u re la tiv no krat kom pe ri o du. Ali je neo p hod no stva ra nje etič kih za jed ni ca, re de-fi ni sa nje pro pi sa, pra vi la po na ša nja i ot kla nja nje uslo va da ko rup ci ja op sta ne u naj sla bi jim ka ri ka ma, ko je su u sva kom si ste mu si stem jav nih na bav ki, po re zi, ca ri na i pra vo su đe. Ak tiv no sti dr ža ve tre ba da bu du usme re ne na ove obla sti, a kre ta nja u po re skom si ste mu i vi sok ste pen na pla te po re za po ka zu ju da ka da dr ža-va ho će da ozbilj no de lu je, to i mo že. Neo prav da ni op ti mi zam je po sto jao 2000. da će ovaj pro blem ko ji pra ti sve ze mlje u tran zi ci ji bi ti re la tiv no br zo re šen u Sr bi ji, ima ju ći u vi du tu đa is ku stva ve za nost ko rup ci je za vlast.

• Na du gi rok tre ba ja ča ti pred u zet nič ki duh i zna nja iz me nadž men ta na svim ni vo i ma obra zo va nja.

Bez pro me ne pri vred ne struk tu re, ko ja mo že da bu de ostva re na sa mo na du gi rok i uz ve ći pri liv SDI, Sr bi ja će se su o ča va ti sa de fi ci tom u spolj no tr go vin skom bi-lan su i kon stant nim pro ble mom da ni ski iz voz pred sta vlja ogra ni ča va ju ći fak tor uvo za opre me, si ro vi na i ne pro duk ci o nih ma te ri ja la, bez ko jeg ne ma zna čaj ni jeg pri vred nog ra sta.

5 Da niel Ka uf mann, Back to Ba sics-10 Myths Abo ut Go ver nan ce and Cor rup tion, Fi-nan ce and De ve lop ment vol 42/2005.


237

* „Elektrosrbija”, Beograd

Mr Mi le na Vu či će vić*

PRO BLE MI I PER SPEK TI VE ROB NE RAZ ME NE IZ ME ĐU SR BI JE I RU SI JE

1. Uvodne napomene

De fi cit rob ne raz me ne Sr bi je sa Ru si jom, če mu je po sve ćen ovaj pri log ras pra vi za okru glim sto lom »Eko nom sko-fi nan sij ski od no si Sr bi je sa ino stran stvom«, ko-ju su Na uč no dru štvo eko no mi sta i PKS odr ža li u Be o gra du (26. 06. 2007), pred-sta vlja je dan od go ru ćih pro ble ma eko nom skih od no sa dve ze mlje. Ru si ja, kao je dan od osam naj zna čaj ni jih pri vred nih su bje ka ta u sve tu, spa da u red ze ma lja ko je su od pri vred nog i sva kog dru gog in te re sa za Sr bi ju. Ona je u du gom ni zu go di na za u zi ma la jed no od vo de ćih me sta u eko nom skoj sa rad nji na še ze mlje. U ra ni jim pri vred nim od no si ma iz me đu SFRJ i SSSR Sr bi ja je uvek bi la naj ve ći spolj no e ko nom ski part ner iz biv še Ju go sla vi je na so vjet skom pri vred nom pro sto-ru. Na Sr bi ju je ot pa da la sko ro jed na po lo vi na ju go slo ven sko-so vjet ske tr go vi ne; uče svo va la je sa naj ve ćim de lom u pro iz vod noj ko o pe ra ci ji i na uč no-teh nič koj sa rad nji dve ze mlje.

Me đu tim, raz voj tr go vin sko-eko nom ske sa rad nje iz me đu SR Ju go sla vi je (SRJ), na kon nje nog na stan ka, i Ru ske Fe de ra ci je (RF) od vi jao se u kraj nje ne po volj nim uslo vi ma. Kao što je po zna to, već 1992. go di ne Sa vet bez bed no sti UN je uveo sank ci je pro tiv SR Ju go sla vi je. Ru si ja, op te re će na broj nim unu tra šnjim pro ble-mi ma i od no si ma sa biv šim re pu bli ka ma SSSR, ni je sta la čvr šće na stra nu na še ze mlje. Do pot pi si va nja Dej ton skog spo ra zu ma i uki da nja sank ci ja u no vem bru 1995. go di ne, ru sko-ju go slo ven ska eko nom ska sa rad nja se mo gla odr ža ti sa mo na ni vou hu ma ni tar ne po mo ći od stra ne Ru si je ko ja je, šta vi še, bi la pod kon tro-lom Ko mi te ta UN za sank ci je.

Ta ko, od sre di ne de ve de se tih go di na XX ve ka po či nje po ste pe no ob na vlja nje eko nom skih ve za iz me đu SR Ju go sla vi je i Ru ske Fe de ra ci je. Me đu tim, kri za na Ko so vu i Me to hi ji i NA TO agre si ja u pro le će 1999. go di ne stva ra ju, na tom pu tu, no ve pre pre ke. Mo guć no sti ob no ve pu ne sa rad nje iz me đu dve ze mlje otva ra ju se

Mr Milena Vučićević

238

tek na kon uki da nja spolj nih sank ci ja i iz vr še nih de mo krat skih pro me na 2000. go di ne u Sr bi ji.

U de se to go di šnjem pe ri o du po li tič ke i eko nom ske kri ze u Sr bi ji po seb no je bi lo zna čaj no što je, po red osta log, sna žno is po lja va na sprem nost za us po sta vlja njem ru sko-ju go slo ven skih eko nom skih ve za, po seb no ka da je pri vre da Sr bi je kao part ne ra ka ta stro fal no stag ni ra la.

Oce ne ru skih pri vred nih struč nja ka su da se Sr bi ja još ni je opo ra vi la od po sle di-ca ru še nja pret hod nog je din stve nog tr ži šta so ci ja li stič ke Ju go sla vi je, od po sle di-ca voj nih kon fli ka ta na Bal ka nu, vi še go di šnje me đu na rod ne eko nom ske izo la ci je i od NA TO bom bar do va nja.1 Ona se, su de ći po vi še in di ka to ra, to kom de ve de se-tih go di na vra ti la od sred nje ra zvi je ne u ne raz vi je nu ze mlju.

Ru ski pri vred ni struč nja ci sma tra ju da je no va de mo krat ska vlast, na kon 2000. go di ne, svo je na po re usme ri la na nor ma li za ci ju me đu na rod nog po lo ža ja SRJ u sve tu, što je nor mal no, na sa rad nju sa EU, na us po sta vlja nje i raz vi ja nje pri vred-nih ve za sa ze mlja ma

na sta lim na pro sto ri ma pret hod ne Ju go sla vi je. S dru ge stra ne, Evrop ska uni ja je uve la nul te uvo zne ca ri ne na 95% ju go slo ven skog iz vo za na to pod ruč je.2

2. Me đu dr žav ni spo ra zu mi i okvir eko nom skih od no sa

Sr bi ja u mno go če mu opet kre će od po čet ka po sle od lu ke Cr ne Go re da po sta ne sa mo stal na i ne za vi sna dr ža va. Na i me, tek 27. apri la 2007. pot pi san je Spo ra zum iz me đu Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Vla de Ru ske Fe de ra ci je o re gu li sa nju oba ve-za biv šeg SSSR po ob ra ču ni ma ve za nim za rob ni pro met iz me đu biv šeg SSSR i biv še SFRJ. Isto vre me no, ra di im ple men ta ci je po je di nih od red bi Spo ra zu ma, za klju čen je i Pro to kol o usa gla ša va nju spi ska ro be i uslu ga ko je se ipo ru ču ju u ci lju iz mi ri va nja du go va nja RF pre ma Re pu bli ci Sr bi ji. Spo ra zu mom je utvr đen dug Ru ske Fe de ra ci je pre ma Re pu bli ci Sr bi ji iz kli rin škog pe ri o da po slo va nja u ukup nom iz no su od USD 288,8 mi li o na, kao i na čin nje go ve is pla te. Do go vo re no je da se iz nos od USD 100,5 mi li o na iz mi ru je u ro ku od 6 go di na od pot pi si va nja Spo ra zu ma kroz is po ru ke ro be i uslu ga u okvi ru re a li za ci je pro jek ta re vi ta li za-ci je HE »Đer dap-1«; a da se pre o sta li iz nos od USD 188,3 mi li o na is ko ri sti za kom pen za ci ju sa ne iz mi re nim du go va njem srp ske stra ne za ru ski pri rod ni gas is po ru čen Re pu bli ci Sr bi ji u pe ri o du do 2000. go di ne. Iz nos ob ra ču na te ka ma te

1 Н. В. Ку ли ко ва, В. С. Ми ло ва нов, Гла ва X, »Рос сия Сер бия и Чер но го рия«, Рос сия и Цен тра ль но-Во сточ ная Евро па тран сфор ма ции в кон це XX - на ча ле XXI ве ка. Том вто рой - вза и мо от но ше ния, На у ка, Мо сква, 2005, стр. 280.2 Ibid., str. 281.


239

po sto pi od 1,75% go di šnje na sal do du ga bi će usme ren na pro jekt za vr šet ka iz-grad nje ak ce le ra tor ske sta ni ce za In sti tut »Vin ča« u Be o gra du.3

Ina če, bi la te ral ni od no si SRJ i RF te kli su vi ju ga vim pu tem. Dva de set če tvr tog av gu sta 1994. go di ne pit pi san je Spo ra zum iz me đu Sa ve zne vla de SRJ i Vla de RF o tr go vi ni i eko nom skoj sa rad nji. Ra ti fi ko van je 1. mar ta 1995. go di ne, a stu-pio je na sna gu 10. ju la 1996. go di ne. Spo ra zum je za klju čen ra di »bla go vre me-nog« stva ra nja prav nih okvi ra za una pre đe nje eko nom ske sa rad nje dve ze mlje«. Ugo vo ren je tret man naj po vla šće ni je na ci je, slo bo dan tran zit ro be u skla du sa Spo ra zu mom GATT-a.

Isto vre me no pot pi san je i Spo ra zum o for mi ra nju Me đu vla di nog ju go slo ven sko-ru skog ko mi te ra za tr go vi nu. Ko mi tet se for mi ra ra di kon ti nu i ra nog pra će nja i una pre đi va nja tr go vi ne, eko nom ske i na uč no-teh nič ke sa rad nje iz me đu dve ze-mlje. Sle di za klju či va nje Spo ra zu ma o is po ru ka ma pri rod nog ga sa iz RF u SRJ. Pot pi san je 7. fe bru a ra 1995, ra ti fi ko van 29. av gu sta 1996, a stu pio na sna gu 12. sep tem bra 1996. go di ne. Spo ra zu mom je obez be đen kon ti nu i tet u is po ru ka ma ga-sa za na red ni du go roč ni pe riod. Pred vi đe na je sa rad nja dve ze mlje na iz grad nji no vog, ju žnog kra ka ga so vo da i pro ši re nje po sto je će ga so vod ne mre že. Ok to bra 1995. pot pi san je i Spo ra zum o sti mu li sa nju i uza jam noj za šti ti ula ga nja. Spo ra-zum je ra ti fi ko van de cem bra 1995, a stu pio na sna gu 19. ju la 1996. go di ne. Ovim Spo ra zu mom su stvo re ni prav ni okvi ri i uslo vi ko ji će omo gu ći ti pri vred ni ci ma obe ze mlje da u ve ćoj me ri ula žu na te ri to ri ji dru ge, kao i da bu du si gur ni da će nji ho vo ula ga nje uži va ti tret man i za šti tu kao i ula ga nja do ma ćih ula ga ča, olak ši-ce no ve pred u zet nič ke ini ci ja ti ve. U isto vre me, po ti san je i Ugo vor o iz be ga va nju dvo stru kog opo re zi va nja u od no su na po re ze na do ho dak i na imo vi nu i Spo ra-zum o na uč no-teh nič koj sa rad nji. Ju la 1996. pot pi san je i Spo ra zum o sa rad nji u obla sti za šti te ži vot ne sre di ne. Ra ti fi ko van je kra jem iste go di ne, a stu pio na sna-gu ja nu a ra 1997. go di ne. Ta ko đe, 1996. pot pi san, ra ti fi ko van i stu pio je na sna gu Spo ra zum o sa rad nji u obla sti spre ča va nja in du strij skih ha va ri ja, ele men tar nih ne po go da i ot kla nja nja nji ho vih po sle di ca.

Ok to bra 1996. go di ne, po ti san je Spo ra zum o sa rad nji u obla sti agro in du strij-skog kom plek sa. Ra ti fi ko van je po čet kom 1998. ka da je i stu pio na sna gu. Spo-ra zu mom se obo ga ću je i re gu li še sa dr žaj sa rad nje u ovoj obla sti ra di po ve ća nja rob ne raz me ne, pre no sa zna nja i teh no lo gi je, za jed nič kog ula ga nja i for mi ra nja me šo vi tih pred u ze ća. Isto vre me no je za klju čen Spo ra zum o sa rad nji u obla sti ve-te ri nar stva; Spo ra zum o sa rad nji u obla sti ka ran ti na i za šti te bi lja. Kra jem 1996. pot pi san je Spo ra zum o sa rad nji i uza jam noj po mo ći ca rin skih slu žbi. Ovaj Spo-ra zum je stu pio na sna gu av gu sta 1997. go di ne.

3 In ter net: http://www.nbs.yu/internet/cirilica/scripts/showContent.html.


240

Tre ćeg de cem bra 1997. pot pi san je i Me mo ran dum o li be ra li za ci ji tr go vi ne iz me-đu SRJ i RF. Tom pri li kom, stra ne su se spo ra zu me le da me đu sob no li be ra li zu ju tr go vi nu, uva ža va ju ći in te re se obe ugo vo re ne stra ne u skla du sa va že ćim za ko no-dav stvom sva ke od dr ža va pot pi sni ca i pra vi li ma Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO). Ta da je pot pi san i Spo ra zum o odo bre nju SR Ju go sla vi ji dr žav nog kre di ta za fi nan si ra nje is po ru ka ru ske opre me, ro ba i uslu ga. Spo ra zum je ra ti fi ko van mar ta 1998, a dva me se ca ka sni je stu pio je na sna gu. Me mo ran dum o li be ra li za ci-ji tr go vi ne iz me đu SRJ i RF je u vi še na vra ta do bio po dr šku ru ske Du me.

Go di ne 1998. pot pi san je Spo ra zum o me đu na rod nom drum skom sa o bra ća ju sa Pro to ko lom o pri me ni Spo ra zu ma. Spo ra zum je ra ti fi ko van de cem bra 1999, a stu pio na sna gu u fe bru a ru 2000. go di ne. Spo ra zum pred sta vlja prav ni okvir za od vi ja nje drum skog pre vo za iz me đu ze ma lja ugo vor ni ca, pri la go đen na sta lim po li tič ko-eko nom skim pro me na ma u dve ze mlje i ubr za nom pro ce su iz grad nje tr ži šne pri vre de. Še stog apri la 2000. go di ne, po ti san je Spo ra zum o pri zna va nju re zul ta ta is pi ti va nja pro iz vo da ko ji se uvo ze. Ovim Spo ra zu mom se obez be đu je uza jam no pri zna va nje cer ti fi ka ta nad le žnih te la stra na ugo vor ni ca o kva li te tu ro be ko je se iz vo ze iz jed ne u dru gu ze mlju.

Pre ma to me, prav ni okvi ri za eko nom sku sa rad nju iz me đu SRJ i RF su us po-sta vlje ni de fac to u dru goj po lo vi ni po sled nje de ce ni je XX ve ka. Ak ce nat je bio na ubr za nju pro ce sa tran sfor ma ci je i stva ra nju od go va ra ju ćih tr ži šnih uslo va pri-vre đi va nja ka ko u Ru si ji ta ko i u Sr bi ji i Cr noj Go ri. Me đu tim, otva ra nje ru ske pri vre de pre ma Za pa du uti ca lo je na uslo ve pri vre đi va nja i do ve lo do na glog po ve ća nja kon ku ren ci je na nje nom tr ži štu što je, pak, vo di lo do mi na ci ji naj ja čih part ne ra, a pre sve ga, naj ve ćih za pad nih kom pa ni ja. U ta kvoj si tu a ci ji, re a li za ci ja srp skih pro iz vo da na tr ži štu Ru si je bi la je ote ža na.

Bez ob zi ra na us po sta vlje ne prav ne okvi re, srp sko-ru ske eko nom ske od no se ka-rak te ri šu od no si ko ji su uglav nom obe le ža va li raz voj pri vred ne sa rad nje Ru si je sa dru gim ze mlja ma cen tral ne i is toč ne Evro pe. To su:4 (1) ni zak ni vo uza jam ne tr go vin ske raz me ne u po re đe nju sa pret hod nim pe ri o di ma; (2) tran zi ci ja i pro ces glo ba li za ci je ko ji su do sta du go op te re ći va li ru sku pri vre du do ve li su do pre struk-tu ri ra nja pri vre de i spolj no e ko nom ske raz me ne ove ve li ke ze mlje; (3) ogro man i to kom du žeg pe ri o da stal no ra stu ći tr go vin ski de fi cit Sr bi je u raz me ni sa Ru si-jom; (4) me đu sob nu tr go vin sku raz me nu ka rak te ri še asi me tri ja u nje noj struk tu-ri, gde sa ru ske stra ne do mi ni ra ju ener get ske si ro vi ne i de ri va ti; (5) ni sko uče šće ma ši na i opre me, pro iz vo da ko ji spa da ju u gru pu vi so kih teh no lo gi ja, na ro či to na stra ni po nu de Ru si je; (6) Sr bi ja je u uvo zu ga sa i naf te po sta la za vi sna od ru skog

4 Ludvig Zsuzsa, »Hungarian – Russian Trade and Investment Relations – Problems and Prospects with Special Regard to Hungarian Accession to the EU«, Россия и страны ЦВЕ: вновь открывая рынки друг друга, Российская академия наук, Москва, 2004, pp.231-235.


241

iz vo za; (7) to ko vi ka pi ta la – u oba sme ra – na ni skom su ni vou, sa ten den ci jom ra stu ćeg in te re sa na ru skoj stra ni za di stri bu ci ju naft nih de ri va ta, i (8) iako je Ru si ja ze mlja iz ko je Sr bi ja naj vi še uvo zi, i to ener get ske si ro vi ne, in te res Ru si je za di rekt no ula ga nje u pri vre du Sr bi je ni je ta ko ve li ki. Od 2000. go di ne Ru si ja je sva ke go di ne ula ga la ne ke skrom ni je svo te ka pi ta la u pri vre du Sr bi je. Naj ve-ći go di šnji pri liv je bio pri bli žno 16 mi li o na USD. u 2006, ta ko da se Ru si ja po obi mu ula ga nja u pri vre du Sr bi je na la zi la na osam na e stom me stu, što se vi di iz sle de će ta be le:

Ta be la 1. Stra na di rekt na ula ga nja u pri vre du Sr bi je, 2000-2006. go di ne (u nov cu-ne to) Ze mlja 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. Ukup no

Nor ve ška 0 2 74 280 0 29 1546993 1547378Ne mač ka 6152 9788 82801 75708 51985 187320 905824 1319578Grč ka 334 1280 12496 62268 52968 249536 923698 1302580Austri ja 183 1421 33876 93747 146104 201189 520356 996876Ho lan di ja 0 102 2248 598963 102008 92113 -214119 581315Slo ve ni ja 33 11254 9561 29036 15706 183563 201241 450394Fran cu ska 0 81 87489 7858 24022 62347 159085 340882Ve li ka Bri ra ni ja 0 1225 6618 20631 79620 63330 135915 307339Ma đar ska 0 275 1167 4224 16567 24677 244045 290955Luk sem burg 0 128 3619 4108 2387 108885 8843 127970Hr vat ska 0 1096 5243 34446 10806 40484 25240 117315Ita li ja 2006 594 7553 21325 10149 18316 52752 112695Švaj car ska 35 86 2913 12559 29401 56990 -15421 86563Bu gar ska 0 0 133 129 9910 655 54270 65097Slo vač ka 3 10 10 18342 0 25447 19325 63137Le to ni ja 0 0 5 15330 17082 6441 10527 49385SAD 343 1906 18099 15068 18187 22257 -29612 46248Ru ska Fe de ra ci ja

736 3581 2556 3359 538 14324 15992 41086

Bel gi ja 0 0 344 1925 2523 12407 6464 23663Iz rael 0 0 260 207 3052 14294 4544 22357Cr na Go ra 0 0 0 0 0 0 12946 12946BiH 189 169 2951 5056 2104 4692 -16750 -1589Lih ten štajn 0 216 57 2162 2974 -41315 -17538 -53445Ki par 762 2045 41717 31581 16310 71551 -387154 -223188Osta le 476 129 4664 13098 182000 21175 118913 340455Ukup no 11252 35388 326454 1071410 796403 1440706 4286378 7967992

Iz vor: Na rod na ban ka Sr bi je.


242

3. Si ro ma šne srp ske iz vo zne per for man se

Raz lo zi za si ro ma šne srp ske iz vo zne per for man se na ru skom tr ži štu, bez du blje ana li ze i uzi ma nja u ob zir po sle di ca ko je iz to ga pro iz la ze, svo de se na: (1) ozbi-ljan pro blem u srp sko-ru skim eko nom skim ve za ma je u ve li koj me ri u to me što do mi ni ra rob na raz me na, tr go vi na uslu ga ma je na ni skom ni vou, a dru gi ob li ci pri vred ne sa rad nje su op te re će ni broj nim te ško ća ma na sta lim u pe ri o du tran zi-ci je; (2) glav na smet nja srp skoj iz vo znoj po nu di je skrom na ko li či na pro iz vo da za iz voz, na ro či to po ljo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da, kao i nji ho va sla ba kon ku rent nost; (3) pret hod nih go di na si ro ma šne srp ske per for man se na ru skom tr ži štu su uzro ko va ne pro me nom uslo va pla ća nja na tom tr ži štu; (4) ve li ki pro-blem je i ne za do vo lja va ju ća mar ke tin ška ak tiv nost srp skih kom pa ni ja; bez ve ćih ula ga nja u pro pa gan du i re kla mu ne mo gu će je ostva ri ti že lje ni uspeh na ru skom tr ži štu; (5) je dan od uzro ka ne do volj nog pri su stva srp skih kom pa ni ja na ru skom tr ži štu či ne i pred ra su de, ne do sta tak in for ma ci ja, ne ke ilu zi je. S dru ge stra ne, ru ska pri vre da i ru sko tr ži šte is po lja va ju vr lo spe ci fič ne cr te ko ji ma se uče sni ci na tom pro sto ru mo ra ju pri la go di ti. Po zna va nje tr ži šta, kon takt sa vi so ko kva li fi-ko va nim struč nja ci ma za ovaj deo sve ta su od bit nog zna ča ja. Su de ći po mno go če mu, to u slu ča ju Sr bi je ne do sta je, bar za sa da.

Ta be la 2. Iz voz u i uvoz iz Ru ske Fe de ra ci je, 2003-2007. go di ne (u mi li o ni ma USD)

2003. 2004. 2005. 2006.2007.

Januar-april

Iz voz Sr bi jeU mi li o ni ma USD 131,4 157,7 227,5 311,1 102,0Go di šnje pro me ne (%) ... 120,0 148,8 138,1 128,3Udeo u ukup nom iz vo zu 4,8 4,3 5,0 4,8 4,1Uvoz Sr bi jeU mi li o ni ma USD 1 023,7 1 396,0 1 668,6 2 142,5 872,5Go di šnje pro me ne (%) ... 136,9 119,9 128,4 123,1Udeo u ukup nom uvo zu 13,7 13,0 15,9 16,3 16,7Po kri ve nost uvo za iz vo zom (%) 13 11 14 15 12

Iz vor: RZS, Sa op šte nje. Vi še bro je va

Kao što se iz po da ta ka u ta be li vi di, Sr bi ja ima dra stič no ni sku po kri ve nost uvo za iz vo zom, sve ga 15% u 2006. go di ni. Ina če, na stra ni iz vo za Sr bi je, RF je bi la u 2006. na pe tom me stu, po sle Ita li je, BiH, Ne mač ke i Ki ne, a na stra ni uvo za Ru-si ja je bi la na pr vom me stu, is pred Ne mač ke i Ita li je. Pre ma to me, na tr go vin ske od no se Sr bi je sa RF bit no uti če struk tu ra rob ne raz me ne, pri če mu na stra ni uvo-


243

za Sr bi je iz Ru si je do mi ni ra ju ener gen ti. Uz to, per for man se srp skog iz vo za su vr lo skrom ne. Da kle, naj ve ća smet nja srp skom iz vo zu u Ru si ju je ste ne do volj na pro iz vod nja, ali i kva li tet pro iz vo da, na ro či to pre hram be nih ar ti ka la. Na iz voz u Ru si ju uti če i iz o sta nak ve ćeg in te re sa srp skih fir mi pre ma ru skom tr ži štu. Reč-ju, raz lo zi si ro ma štva srp skih iz vo znih per for ma si na la ze se u gru pi pro ble ma ko ji su po sle di ca spolj nih uti ca ja i u gru pi pro ble ma ko ji su pra ti lac tran zi ci je u Sr bi ji.

Ta be la 3. Raz me na ro be i uslu ga iz me đu SR Ju go sla vi je i Ru ske Fe de ra ci je, 1996-2003. (u mi li o ni ma USD)

1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

Pro met ro be i uslu ga 800 928 892 451 530 885 1078 1355

Iz voz SRJ 405 426 342 177 181 200 291 331Uvoz SRJ 395 502 550 274 349 685 787 1024Sal do tr go vin ske raz-me ne 10 -76 -208 -97 -168 -485 -496 -693

Po kri ve nost uvo za iz-vo zom (%) 103 85 62 65 52 29 37 32

Iz vor: Н. В. Ку ли ко ва, В. С. Ми ло ва нов, Гла ва X, »Рос сия Сер бия и Чер но го рия«, Рос сия и Цен тра ль но-Во сточ ная Евро па тран сфор ма ции в кон це XX - на ча ле XXI ве ка. Том вто рой - вза и мо от но ше ния, На у ка, Мо сква, 2005, стр. 280 - 285.

4. Per spek ti ve rob ne raz me ne iz me đu Sr bi je i Ru si je

Per spek ti ve srp sko-ru skih eko nom skih od no sa se mo gu raz ma tra ti sa tri aspek ta. Pr vo, na ni vou či stog bi la te ra li zma; dru go, sa ta ko zva nog re gi o nal nog aspek ta, od no sno sa aspek ta za pad nog Bal ka na, gde Sr bi ja ula zi u su bre gi o nal ne in te gra ci-je, u okvi ru CEF TA; tre će, sa aspek ta glo bal nih pro ce sa u svet skoj tr go vi ni.

Kao što je na pred re če no, na bi la te ral nom ni vou u de lu po spe ši va nja tr go vin ske sa rad nje iz me đu Sr bi je i Ru si je uči nje no je do sta. Po seb no je zna ča jan prav ni okvir za da lji raz voj sa rad nje. Raz u me se, da lji po du hva ti na me ta će po tre bu za-klju či va nja i no vih spo ra zu ma. Raz voj dru gih ob li ka sa rad nje će do pri ne ti po ra-stu iz vo za iz Sr bi je u Ru si ju. Dve ze mlje su uvek na sto ja le da us po sta vlja ju no ve ob li ke sa rad nje, a pre sve ga u kre dit no- fi nan sij skoj sfe ri, u obla sti gra đe vin stva, u pro iz vod noj ko o pe ra ci ji, tran sfe ru teh no lo gi je. Vla de već po kla nja ju pa žnju us po sta vlja nju in for ma ci o no-po slov nih ko na ta ka ta na dr žav nom ni vou, ali i na ni vou gra na i na re gi o nal nom ni vou.

U Ru si ji se tra di ci o nal no an ga žu ju srp ska gra đe vin ska pred u ze ća ko ja su na tom tr ži štu već ste kla do bru re pu ta ci ju. Da nas su na ru skom tr ži štu pri sut ne krup-


244

ne srp ske fir me, kao što su »Bra ća Ka rić«, »Rat ko Mi tro vić«, »Ener go pro jekt«, »Kon grap«, »Trud be nik«, »Na pred«. Tre ba, me đu tim, pod sti ca ti od la zak i ma lih fir mi na tr ži šte Ru si je.

Op šta je oce na i na ših i ru skih is tra ži va ča tr ži šta dve ze mlje, da će se u go di na ma ko je do la ze me đu sob na tr go vin ska raz me na po ve ća ti i da će se na du ži rok po ste-pe no tr go vin ski de fi cit Sr bi je sa Ru si jom sma nji va ti.

Po sta vlja se pi ta nje ka ko će ula zak Sr bi je u Cen tral no-evrop ski spo ra zum o slo-bod noj tr go vi ni (CEF TA) uti ca ti na raz voj tr go vin ske raz me ne sa Ru skom Fe de-ra ci jom? Una pre đe nje od no sa sa su sed nim ze mlja ma, čla ni ca ma CEF TA, ve ro-vat no će do ve sti do iz ve snog uspo ra va nja raz vo ja rob ne raz me ne iz me đu Sr bi je i Ru si je. Za to ta pret po stav ka na me će po tre bu in ten ziv ni jeg ra da na una pre đi va nju rob ne raz me ne sa Ru si jom, na ro či to na iz grad nji me ha ni za ma za po ve ća nje iz vo-za na ru sko tr ži šte.

Pri stu pa nje Ru si je STO i na pre dak Sr bi je na tom pu tu ne bi tre ba lo da ima ne-ga tiv ne po sle di ce na raz voj rob ne raz me ne dve ze mlje. Sa mo član stvo u STO do vo di do sta bi li zo va nja prav ne re gu la ti ve u obe ze mlje i do ve ćeg po što va nja svet skih stan dar da u me đu na rod noj tr go vi ni. Ti me će se stvo ri ti tran spa rent ni ja po slov na kli ma u Ru si ji, pa i u Sr bi ji. Pri stu pa nje STO de fac to ozna ča va za vr-še tak pri vred nih re for mi. To će, ka da je reč o srp skoj stra ni, sti mu li sa ti srp ske kom pa ni je da de lu ju na si gur ni jem ru skom tr ži štu. To bi tre ba lo da do ve de do po ve ća nja ula ga nja ka pi ta la u oba prav ca. Jer, član stvo u STO zna či da se ze mlje vi še otva ra ju pre ma stra nim in ve sti to ri ma, i da će se i tr go vi na uslu ga ma po ve ća-ti u oba prav ca.

5. Zaključak

Uma ju ći u vi du pret hod no raz ma tra nje, Sr bi ja bi tre ba lo ozbilj ni je da se ba vi iz u-ča va njem ru skog tr ži šta, što pod ra zu me va iz ra du od go va ra ju će stra te gi je po ve ća-nja iz vo za na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je i utvr đi va nje me ra za nje nu im ple men ta ci-ju, kao i po ja ča nje pro pa gand ne ak tiv no sti. Uz to, po red po ve ća nja po nu de ro ba na tr ži štu Ru si je, tre ba lo bi pro me ni ti struk tu ru po nu de i kre i ra ti no ve aran žma-ne. Za in te re so va nost srp ske stra ne ne tre ba da bu de ogra ni če na sa mo na ve li ke gra do ve, kao što su Mo skva i Sankt Pe ter burg. U nji ma vla da oštra kon ku ren ci ja, pa srp ska stra na ne mo že da se tak mi či sa kon ku ren to spo sob ni ji ma. Sr bi ja tre ba da obra ti pa žnju na re gi o ne u unu tra šnjo sti Ru si je, na ro či to sa po nu dom po ljo-pri vred nih pro iz vo da. U ve zi sa tim, Sr bi ja bi tre ba lo da se ori jen ti še na iz voz se me na ži ta ri ca (ku ku ruz, pše ni ca, sun co kret i slič no), ima ju ći u vi du rast pro iz-vod nje ži ta ri ca u Ru si ji5, a i tra žnju za se me nom ko ja je po ve ća na u Ru si ji.5 Ovo 5 Proizvodnja žitarica u Rusiji je poslednjih godina značajno poprasla, tako da su 2001.


245

uto li ko pre što se ima u vi du da je Sr bi ja ste kla ugled u pro iz vod nji se me na. Je dan od uslo va za ostva ri va nje ovih ci lje va, tj. za po ve ća nje iz vo za na ru sko tr ži šte, ti če se sprem no sti ba na ka da po dr že učvr šće nje eko nom ske sa rad nje Sr bi je i RF, pre vas hod no kre di ti ma.Oni bi ima li ogro man zna čaj, bu du ći da mno gi re gi o ni u Ru si ji ne ras po la žu do volj nim fi nan sij skim sred stvi ma.

Pre ma to me, iz laz iz sa da šnje ne po volj ne si tu a ci je u me đu tr go vin skoj raz me ni sa Ru si jom mo gu će je na ći sa mo po kla nja njem ve će dru štve ne pa žnje pro stra nom ru skom tr ži štu. Ta kva pa žnja bi, mo že se slo bod no re ći, na me ta la po tre bu srp ske stra ne da se da lje ospo so bi da mo že da iz di ce nov nu i ne ce nov nu kon ku rent nost na ru skom tr ži štu. Naj zad, tre ba vi še pa žnje po sve ti ti ma lim pred u ze ći ma, a pre sve ga sa rad nji me đu pri vat nim fir ma ma.

Li te ra tu ra

Bil ten Na rod nbe ban ke. Vi še bro je va.

Илич, Мар ко »Эко но ми че ское со труд ни че ство РФ с Сер би ей и Чер но го ри-ей с осо бым взгля дом на За пад ные Бал ка ны«, Рос сия и стра ны ЦВЕ: вно вь от кры вая рын ки друг дру га, Рос си й ская ака де мия на ук, Мо сква, 2004, стр. 209-215.

RZS, Sa op šte nje, Be o grad, vi še bro je va.

Рос сия и Цен тра ль но-Во сточ ная Евро па тран сфор ма ции в кон це XX - на-ча ле XXI ве ка. Том пер вый - пре о бра зо ва ня, На у ка, Мо сква, 2005, стр. 155- 198 (Н. В. Ку ли ко ва, Гла ва VII, »Эко но ми че ские ре фор мы в стра нах Цен тра-ль но-Во сточ ной Евро пы«)

Рос сия и Цен тра ль но-Во сточ ная Евро па тран сфор ма ции в кон це XX - на-ча ле XXI ве ка. Том вто рой - вза и мо от но ше ния, На у ка, Мо сква, 2005, стр. 280- 303 (Н. В. Ку ли ко ва, В. С. Ми ло ва нов, Гла ва X, »Рос сия Сер бия и Чер-но го рия«)

Zsuz sa, Lu dvig, »Hun ga rian – Rus sian Tra de and In vest ment Re la ti ons – Pro-blems and Pro spects with Spe cial Re gard to Hun ga rian Ac ces sion to the EU«, Рос сия и стра ны ЦВЕ: вно вь от кры вая рын ки друг дру га, Рос си й ская ака де-мия на ук, Мо сква, 2004.

godine imali čak i suficit i viškove za izvoz. Tačnije, 2001. je ubrano 72 miliona tona žita.


247

* Profesor ekonomije, Megatrend Univerzitet, Beograd.

Prof.dr Blagoje S. Babić*

ISKUSTVA ZEMALJA AZIJE U PROCESU TRANZICIJE- PRIMER KINE

SOPSTVENI IZBOR

Za dve i po decenije sprovođenja privredne reforme i politike „otvorenih vrata“ Kina je iznenadila svet:1) ostvarila je privredni uspon bez premca u ekonomskoj istoriji, 2) zemlja sa oko jedne petine ukupnog svetskog stanovništva, pokazala je veću sposobnost upravljanja mnogih daleko manjih zemalja, 3) u njoj se pokazao visoko delotovornim spoj mera koji u većini zemalja sveta ili uopšte ne bi mogao da dejstvuje ili bi doveo do razornih posledica.

Sve ekonomske, političke i socijalne promene se ostvaruju bez potresa kakvi su razorili bivša socijalistička društva is toč ne Evro pe.

Do volj no raz lo ga da se Ki na po no vo po ja vi kao za go net ka za spolj ni svet, či ji naj ra zvi je ni ji i naj bo ga ti ji deo, sve vi še za zi re od nje ne spo sob no sti da se pri la go-đa va pro me na ma u sve tu i da se sa ma uspe šno no si s na sle đe nim te ško ća ma.

Svi pro ro ci ko ji su do sa da po ku ša va li da pred ska žu sud bi nu Ki ne, osta li su krat-kih ru ka va, za to što po la ze od sta va da se is ku stva raz vi je nog sve ta mo gu pro jek-to va ti na Ki nu. Evro cen trič ki pri stup na vo di pro ro ke da Ki nu me re evrop skim ar ši ni ma pret po sta vlja ju ći da sve ze mlje i svi na ro di sve ta mo ra ju pre ći put raz vo-ja ko jim se kre ta la Evro pa.

Sa sta no vi šta evrop ske ci vi li za ci je to je u osno vi tač no. Za hva lju ju ći de lo va nju na-če la „spo je nih su do va“, pro me ne u jed nom evrop skom dru štva te že da se pre no se na osta la evrop ska dru štva, ta ko da ceo evro cen trič ki svet te ži da se po i sto ve ti s jed nom le stvi com vred no sti i s jed nim dru štve no-eko nom skim si ste mom.

Gu bi se iz vi da da Ki na ima ci vi li za ci ju sta ri ju od evrop ske i da s evrop skim dru-štvi ma ni je u si ste mu „spo je nih su do va“. Oso be nost nje nog kul tur nog na sle đa

Prof.dr Blagoje S. Babić

248

ču va je od dej stva opo na ša nja (de mon stra tion eff ects) ko je je kra jem XX ve ka ra zo ri lo ceo Is tok Evro pe.

„DU GI MARŠ“ DO VR HA SVET SKE PRI VRE DE

Ki na je po sta la no vo „pri vred no ču do“ na Is to ku. Ze mlja ko ja je hi lja da ma go di-na ži ve la ogra đe na od spolj nog sve ta, po sta la je jed na od naj o tvo re nih pri vre da u sve tu.

Du go pu to va nje iz osa meTra di ci o nal no, Ki na je bi la sa ma se be pro gla si la sre di štem sve ta. Ki ne zi su, kao i Sta ri Gr ci, sav osta li svet sma tra li „var var skim“. Spolj na tr go vi na ni je sma tra na oso bi to va žnom de lat no šću. Ki ne ski ca re vi sma tra li su Ki nu sa mo do volj nom. Šta vi še, za vre me di na sti ja Ming (1368-1644) i Ku ing (1644-1911) spolj na tr go vi-na je zva nič no obes hra bri va na.

Ki na je sto ga ve ko vi ma ži ve la kao dru štvo sa mo do volj no i sa mo o dvo je no od spolj nog sve ta. No, to ne zna či da Ki na ni je odr ža va la ni ka kve eko nom ske ve ze s „var va ri ma“. Te ve ze ogra ni ča va le su se uglav nom na „da le ku tr go vi nu“.

Put svi leZa hva lju ju ći odr ža va nju „da le ke tr go vi ne“, Ki na, ko ja se sma tra naj du go traj ni-jom dr ža vom u isto ri ji sve ta, ima i naj du go traj ni ju spolj nu tr go vi nu.

Po če tak spolj ne tr go vi ne Ki ne ve zu je se za di na sti ju Za pad ni Ha ni (od 206. p.n.e.do 9.n.e.). Ta da su ki ne ski iza sla ni ci za sno va li ču ve ni „put svi le“ kroz sred-nju Azi ju. U vre me ka sni jih di na sti ja, Ki ne zi su svo jim la đa ma tr go va li po pri-mor skoj Azi ji, do pi ru ći i do oba la Afri ke. Ka ra va ni su ši ri li tr go vi nu po sred njoj Azi ji i sred njem Is to ku.

Ka pi tu la ci jeZa pad njač ke dr ža ve u XIX ve ku na sil no su „otvo ri le“ Ki nu za me đu na rod nu tr go vi nu, kao što su to uči ni le i s Ja pa nom. Ki nu je pr va „otvo ri la“ Ve li ka Bri ta-ni ja svo jim to pov nja ča ma ko ji ma joj je na met nu la „Opi um ski rat“ (1839-1842). „Otva ra nje“ Ki ne bi lo je ogra ni če no na pet lu ka za ko je su za pad nja ci bi li za in-te re so va ni. Od ta da pa sve do 1949, kad je us po sta vlje na Na rod na Re pu bli ka, za pad njač ke dr ža ve, a za tim i Ja pan od 90-ih go di na 19. ve ka, na me ta li su Ki ni niz ne rav no prav nih ugo vo ra. Na osno vu ovih ugo vo ra stran ci su za sni va li na tlu Ki ne auto nom na po slov na pod ruč ja, ko ja su uži va la po vla šćen po lo žaj. Ova po-vla šće nost uki nu ta je tek s us po sta vlja njem Na rod ne Re pu bli ke.


249

Na gi nja nje na jed nu stra nuPo us po sta vlja nju Na rod ne Re pu bli ke, Ki na po pr vi put na kon sto go di na, sa ma od lu ču je o svom po slo va nju s ino stran stvom. Ali je i ta da mo ra la da ra ču na na ve li ke pre pre ke.

Po sle po be de Re vo lu ci je 1949. go di ne, Za pad, pred vo đen SAD, vo dio je po li ti ku „spu ta va nja Ki ne“ (con ta in ment of Chi na). Ki na je si lom pri li ka bi la otvo re na sa mo pre ma So vjet skom blo ku. To je bio raz log vi še što je ona upu će na na raz voj eko nom skih od no sa, uglav nom sa ze mlja ma Is toč nog blo ka, pre sve ga sa SSSR-om, ko ji je bio je di ni iz vor zaj mo va, teh no lo gi je i opre me za mo der ni za ci ju ki ne-ske pri vre de.

U to ku 50-ih go di na 20. ve ka Ki na je pri mi la od SSSR-a fi nan sij sku i teh nič ku po moć za iz grad nju 156 ključ nih in du strij skih pro je ka ta. Uz tu po moć Ki na je za sno va la te šku in du stri ju i na u ku i teh no lo gi ju, uklju ču ju ći osni va nje ni za in sti-tu ta i vi so ko o bra zov nih usta no va.

U ta kvom spolj nom okru že nju eko nom ski raz voj Ki ne bio je za sno van na so vjet-skom mo de lu- br za ko lek ti vi za ci ja i in du stri ja li za ci ja na ra čun po ljo pri vre de.

Osla nja nje na sop stve ne sna geNaj te že vre me NR Ki ne su 60-te go di ne 20. ve ka, de ce ni ja pot pu ne usa mlje no sti. Ki na je bi la su ko blje na na dva fron ta – sa SSSR i sa Za pa dom. Po ras ki du od no sa sa SSSR, Ki na je upa la u po nov nu osa mu, osta ju ći iz van raz vo ja svet ske na u ke, teh no lo gi je i pri vre de. Na unu tra šnjem eko nom skom pla nu Ki na se opre de li la za „osla nja nje na sop stve ne sna ge“, jer i ni je ima la dru gog iz bo ra. Na po li tič kom pla-nu li der Mao je po veo „kul tur nu re vo lu ci ju“ isto vre me no pro tiv re vi zi o ni zma i pro tiv vra ća nja ka pi ta li zma. Ki na je ta ko, osta ju ći iz van to ko va svet ske pri vre de, i da lje za o sta ja la u teh no lo škom po gle du.

Če ti ri mo der ni za ci jePo kret za mo der ni za ci ju pri vre de, ko ji je pr vi za sno vao je dan od naj u va že ni jih dr žav ni ka u isto ri ji Ki ne, pred sed nik Dr žav nog sa ve ta Džou En laj (Zhou En lai), a na sta vio i raz vio je dan od naj ve ćih re for ma to ra u isto ri ji Ki ne, Deng Sja ping (Deng Xi a o ping), pod ra zu me vao je iz me đu osta log, raz voj eko nom skih od no sa s ino stran stvom. Iz me đu 1970. i 1975. go di ne vred nost spolj ne tr go vi ne je udvo-stru če na, do sti gav ši 13,9 mi li jar di do la ra. Sto pa ra sta vred no sti spolj ne tr go vi ne iz no si la je oko 9% go di šnje. Ali, opet zbog unu tra šnjih po li tič kih pre vi ra nja, iza-zva nih smr ću Mao Ze don ga i bor be za vlast ko ja je usle di la, spolj na tr go vi na je po no vo bi la žr tva, za be le živ ši zna tan pad.


250

Po li ti ka otvo re nih vra taKi ne ski spor sa SSSR-om do veo je do oru ža nog su ko ba 1969. go di ne na re ci Amur/Usu ri. Taj su kob imao je sli čan uti caj na Ki nu kao i Opi jum ski rat 1840. go-di ne. On je ja sno po ka zao za o sta lost voj nog na o ru ža nja Ki ne i nje ne in du stri je. To je na ve lo Ma oa da po moć tra ži na Za pa du pre ne go u SSSR-u, jer je pro ce nio da je Za pad u pred no sti u po me nu tim obla sti ma.

SAD su ta da bi le za gla vlje ne u Vi jet na mu, pa su oče ki va le po sred nu po moć od Ki ne. Po čet kom 70-ih na pu šta ju po li ti ku „spu ta va nja“ i su ko blja va nja u ko rist po li ti ke pre go va ra nja. Bo je ći se voj nog na pa da Ru si je, Mao je ra do pri hva tio ne-po sred ne pre go vo re sa SAD, ta ko da su od no si Ki ne i SAD po če li br zo da se po-bolj ša va ju, da bi 28. fe bru a ra 1972. bi lo pot pi sa no Šan gaj sko sa op šte nje, u ko me su po sta vlje ni te me lji nor ma li za ci je od no sa iz me đu dve ju ze ma lja.

Usle di lo je vra će nje me sta Ki ni u OUN i nor ma li zo va nje od no sa sa dru gim ze-mlja ma Za pa da i sa SSSR-om. Ti me je do kraj če na osa ma Ki ne i po če lo je nje no uklju či va nje u svet sku pri vre du.

U Ki ni se stva ri me nja nju, re ha bi li tu ju mno gi struč nja ci i za či nju pro gra mi mo-der ni za ci je, ko ji se ka sni je i ostva ru ju.

Den go vo „stu dij sko pu to va nje“Ki na je po če la da se otva ra pre ma spolj nom sve tu po čet kom 70-ih go di na. Ka-sni la je vi še de ce ni ja za raz vi je nim ze mlja ma u raz vo ju na u ke, teh no lo gi je i pri-vre de.

Ta da je do bi la pri li ku da se uklju či u če tvr tu in du strij sku re vo lu ci ju, ko ju su pred-sta vlja li pe tro he mij ska, elek tron ska i va zdu ho plov na in du stri ja.

Par la ment Ki ne (Sve ki ne ski na rod ni kon gres) je u fe bru a ru 1978. go di ne usvo jio „de se to go di šnje plan ske smer ni ce“, ko je su pred vi đa le iz grad nju 120 krup nih in du strij skih pro je ka ta. Sa spolj nim part ne ri ma pot pi sa ni su ugo vo ri za igrad nju 22, i u tu svr hu je za klju či la stra ne zaj mo ve u vi si ni od 60 mi li o na ju a na. Ovaj pro gram je bio kri ti ko van kao „ve li ki skok na pred“ u po za pad nja če nju, pa je bio na pu šten. Ta da vr lo uti caj ni Čen Jun (Chen Yun) oce nio ga je kao „ku po va nje mo der ni za ci je po mo ću stra nih zaj mo va“.

Pre o kret u spolj no e ko nom skoj po li ti ci Ki ne usle dio je po po vrat ku Deng Sja pin-ga iz po se te Ja pa nu u ok to bru 1978. go di ne, ka da je on upo zo rio svo je ko le ge da će ki ne ska mo der ni za ci ja pro pa sti uko li ko se re for ma ne spro ve de od mah, jer je i ne po sred no vi deo ko li ko Ki na za o sta je za raz vi je nim sve tom.


251

Ki ne ska vla da ju ća eli ta je naj zad usvo ji la „po li ti ku otvo re nih vra ta“ da bi u Ki nu mo gli da pri sti žu no va teh no lo gi ja i stra ni ka pi tal. Ra ču na la je da to ne će uti ca ti na cen tral no pla ni ra nje ni ti će se osla nja ti na dr žav ne fi nan si je.

Na pod sti caj Deng Sja o pin da, kra jem 70-ih go di na, Ki na se upu šta u ko re ni tu pri vred nu re for mu. Je dan od nje nih bit nih sa sto ja ka je „po li ti ka otvo re nih vra-ta“, a spolj na tr go vi na i pri liv stra nog ka pi ta la i teh no lo gi je po sta ju va žni ci lje vi ki ne ske raz voj ne po li ti ke. Pred u zet je ve li ki broj me ra za pod sti ca nje raz vo ja eko-nom skih ve za s ino stran stvom. U tom po gle du po se bo zna čaj no me sto ima lo je osni va nje „po seb nih pri vred nih pod ruč ja“ - PPP (spe cial eco no mic zo nes).

Otva ra nje u če ti ri ko ra kaPo li ti ka otva ra nja NR Ki ne pre ma spolj nom sve tu pro šla je kroz če ti ri stup nja.

Zasnivanjeprvih„posebnihprivrednihpodručja“Pr vi stu panj ostva ren je u vre me nu od 1978. do 1986.

Ki na je za stra na ula ga nja pr vo otvo ri la ju žnu oba lu, iz ge o graf skih i eko nom-skih raz lo ga (mi li o ni ma pre ko mor skih Ki ne za za vi čaj su bi le po kra ji ne Gu ang-dong i Fu jian, Gu ang dong je kop nom ne po sred no ve zan za Hong Kong i pre ko mo ra za Ma kao). Eko nom ska me đu za vi snost Gu ang don ga i Hong Kon ga bi la je kao po ru če na. Hong Kong je imao obi lje jef ti nog ka pi ta la, a Gu an go dong obi lje jef ti ne rad ne sna ge.

Deng je po seb no ohra brio Gu an dong, ko ji je u po ljo pri vre di i in du tri ji bio is pod pro se ka Ki ne, da is ko ri sti pri li ku da se otvo ri u re ša va nju svo jih eko nom skih pro-ble ma. Ta ko je u Ki ni 26. av gu sta 1980. Ki ne ski par la ment do neo od lu ku o osni-va nju pr vih „po seb nih pri vred nih pod ruč ja“ u Gu ang don gu i Fi đi ja nu. I Čen Jun, sma tran „kon zer va tiv cem“, pri hva tio je ovu ide ju, ra ču na ji ći da ovaj po du hvat na lo kal nom ni vou ne će ima ti od ra za na si stem cen tral nog pla ni ra nja.

Uklju či va nje u svet sku ka pi ta li stič ku pri vre du je te klo vr lo opre zno. Otva ra li su se sa mo po je di ni de lo vi ze mlje pre ma svet skoj pri vre di. Je dan od raz lo ga je bi la iner ci ja. Par tij sko vođ stvo je pre to ga tri de set go di na vo di lo bor bu pro tiv za la ka-pi ta li stič ke svet ske pri vre de.

Za to su u po čet ku od no si sa spolj nim sve tom bi li ogra ni če ni na če ti ri „po seb na pri vred na pod ruč ja“. Ova pod ruč ja su bi la shva će na kao „pro zo ri u svet“. Ta ko je za po če to raz vi ja nje od no sa sa spolj nim sve tom, ali ogra ni če no na tač no ome đe na pod ruč ja u ze mlji, zbog po sto ja nja stra ha od „bur žo a skog du hov nog za ga đe nja“.


252

Ki na je u stva ri is ko ri sti la is ku stvo svo jih su se da, ko ji su osni va li „pod ruč ja za pro iz vod nju za iz voz“, kao što je Ka os hi ung na Taj va nu 1966, ra di pri vla če nja stra nih ula ga nja. Istu stra te gi ju pri me nji va la je i Re pu bli ka Ko re ja osni va njem „pod ruč ja za pro iz vod nju za iz voz“ u Ma sa nu, a Ma le zi ja u Pe nan gu.

Osni va nje PPP u Ki ni pra će no je vr lo br zim pri li vom stra nih ula ga nja. Ono što se či ni upa dlji vim obe lež jem ki ne skog „otva ra nja“ je to što je ono bi lo kraj nje ne rav no mer no. Glav ni na stra nih ula ga nja i spolj ne tr go vi ne usred sre đe na je na pod ruč ja is toč ne oba le, dok je otva ra nje unu tra šnjo sti Ki ne pre ma spolj nom sve-tu te klo spo ro.

DvadestidvaproipisaDru gi stu panj otva ra nja ostva ru je se od 1986. On je po znat po „dva de set dva pro pi sa“, ko ji su bit no li be ra li zo va li pri liv stra nog ka pi ta la s ve li kim olak ši ca ma u po gle du upo šlja va nja rad ne sna ge, ren te, po re skih olak ši ca i mo guć nost da se deo sred sta va za ra đe nih u do ma ćoj va lu ti kon ver tu je u stra ne va lu te i kao pro fit iz no si iz Ki ne. Ugo vo ri o me šo vi tim pred u ze ći ma, ko ji su bi li ogra ni če ni na 50 go di na, sa da su pro du že ni. Stvo re na je mo guć nost za osni va nje pred u ze ća u is-klju či voj svo ji ni stra na ca, dok je do tle in si sti ra no na me šo vi tim pred u ze ći ma.

Stra na ula ga nja se in ten zi vi ra ju. ali ne za pro iz vod nju u Ki ni u pra vom smi slu re či, ne go za pro iz vod nju za iz voz iz Ki ne na stra na tr ži šta. Pred u ze ća osno va na stra nim ka pi ta lom u 1986. go di ni uče stvo va la su sa mo sa 2% u vred no sti iz vo za Ki ne i 6% u vred no sti uvo za u Ki nu. U 2000. go di ni oni su do sti gli 48% od no sno 52%. U in ve sti ci ja ma u Ki ni glav ni nu su ima la ula ga nja u pro iz vod nju za iz voz, i ona su bi la glav ni po kre tač iz vo za iz Ki ne.

VelikiiskorakTre ći stu panj otva ra nja ostva ru je se od 1992, od ta da po či nje ja vlja nje Ki ne kao svet ske tr go vin ske si le,a od 1993. go di ne njen iz voz na glo ra ste. Iz voz je za pet go di na udvo stru čen, pa je de fi ci ta tr go vin skog bi lan sa od 12,2 mi li jar de do la ra pre o kre nut u su fi cit od 5,4 mi li jar de do la ra. Od ta da Ki na po sto ja no be le ži su fi-cit u raz me ni sa sve tom, što se na kra ju pre tvo ri lo u po li tič ki pro blem, oso bi to su fi cit u raz me ni sa SAD. U 1993. go di ni Ki na se po ja vi la kao ve li ki pri ma lac stra nih pred u zet nih ula ga nja ( fo re ign di rect in vest ment), i sa mo u toj go di ni u nju je in ve sti ra no vi še stra nog ka pi ta la ne go za pret hod nih 14 go di na od po čet ka otva ra nja.

Za ni mlji vo je mi šlje nje da je u Ki ni neo li be ra li zam ko ri šćen kao sred stvo za pre u-zi ma nje ide ja i po li ti ka iz svet ske pri vre de u unu tra šnjim po li tič kim od no si ma.


253

U bor bi za pri vla če nje stra nih ula ga nja ni je po sto ja la kon ku ren ci ja sa mo iz me đu Ki ne i nje nih su se da, ne go i iz me đu po je di nih de lo va u sa moj Ki ni. Lo kal ni po-li ti ča ri su se nad me ta li da pri vu ku stra ne ula ga če, stva ra ju ći uslo ve ka kvi su im po treb ni. Ta ko je svet sko tr ži šte di sci pli no va lo lo kal ne dr žav ne či ni o ce da vr še pro me ne ka kve že le svet ski ne dr žav ni fak to ri.

Pre stu pa nja u STO zva nič na po li ti ka otva ra nja pre ma spolj nom sve tu bi la je va-žan či ni lac stra te gi je „re for me bez gu bit ni ka“. To je po tvr đe no re či ma mi ni star ke spolj ne tr go vi ne Wu Yi 1998: „Ako ne uspe mo da odr ži mo rast iz vo za i ula ga nja, naš ma kro e ko nom ski rast će bi ti u opa sno sti … Ni je iz voz ra di iz vo za, mo ra mo ostva ri va ti rast DBP od 8% … pod sti ca nje iz vo za je po li tič ko pi ta nje .. od go va-ra ju ći rast iz vo za je kri tič no va žan za re for mu dr žav nih pred u ze ća, otva ra nje rad nih me sta i una pre đi va nje so ci jal ne sta bil no sti.“

UlazakuSTOČe tvr ti stu panj „otva ra nja“ Ki ne pre ma spolj nom sve tu je njen pri jem u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju.

Ki na je pri stu pi la STO na sa stan ku u Do hi 2001, ka da je pri hva ti la uslo ve ko ji su znat no ne po volj ni ji od onih ko ji su na me ta ni „ze mlja ma u raz vo ju“. Struč nja ci iz Svet ske ban ke su tvr di li: „U mno gim obla sti ma, ugo vo re ni niz me ra li be ra li za ci-je nad ma šu je na po re u mno gim ze mlja ma u raz vo ju i u raz vi je nim ze mlja ma“.

Pre ma ne kim tu ma če nji ma, pri sta nak Ki ne na uslo ve ugo vo re ne 2001. sa mo je de lom od re đen po tre bom pri stu pa tr ži šti ma raz vi je nih ze ma lja. Va žni je je shva ta-nje ne kih ki ne skih vo đa o du go roč nim ko ri sti ma od otva ra nja do ma će pri vre de. Džu Žong đi (Zhu Ron gji), glav ni pro ta go nist re for mi to kom 90-ih go di na, sma-trao je da ni je re še nje za Ki nu u za šti ti do ma ćih pro iz vo đa ča, ne go u iz la ga nju do ma će pri vre de stra noj kon ku ren ci ji, ka ko bi ona na du ži rok po sta la efi ka sni-ja. Ne do biv ši po dr šku za ta kvu ori jen ta ci ju u do ma ćem vođ stvu, on se oslo nio na kon ku rent ski pri ti sak sa stra ne. Da bi Ki nu uveo u STO, pri stao je na ve li ke ustup ke vla di SAD, ma da ni ovim ustup ci ma SAD ni su bi le za do volj ne. Ali, SAD su ipak po dr ža le Džu Žong đia, po što je: „in te res SAD je da za tvo re Ki nu u svet ski si stem i da je za tvo re u pro gram li be ra li za ci je – a naj bo lji na čin za to je na ći na či na da se odr ži po lo žaj Džu Žong đia u ki ne skom vođ stvu“.

Uklju či va nje Ki ne u STO ogra ni ča va mo guć no sti Ki ne da spro vo di pro me ne ko-je bi bi le su prot ne pra vi li ma STO. Ki na je ta ko pod re đe na pra vi li ma me đu na rod-nog po slo va nja ko ja su pro pi sa le naj ra zvi je ni je ze mlje. Ove ze mlje oče ku ju da će član stvo Ki ne u STO do ve sti do ta kve evo lu ci je ko ja će iza zva ti i po li tič ke pro me-ne u Ki ni i do ve sti do de mo kra ti za ci je ka kvu Za pad pri želj ku je. A to je „uvo zna re vo lu ci ja“ ka kvu su is ku si le Gru zi ja i Ukra ji na.


254

Is ku stvo uči da s pred vi đa nji ma ve za nim za Ki nu ne tre ba žu ri ti.

Uglav nom, “po li ti ka otvo re nih” vra ta ubr za la je uklju či va nje Ki ne u svet sku pri-vre du, pa i u svet sku za jed ni cu u pu nom smi slu re či.

Udeo iz vo za i uvo za u dru štve nom bru to pro iz vo du po ras tao je sa 4,6% od no sno 5,2% u 1978. na 22,9% od no sno 21,0% u 2001. go di ni.

Ula zak u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju da lje je pro ši rio mo guć no sti za uklju či-va nje Ki ne u svet sku pri vre du.

U ve zi sa tim, sva ka ko je in te re san tan po da tak da je 1998. go di ne Ki nu po se ti lo oko 83 mi li o na stra na ca, a oko 8,4 mi li o na Ki ne za pu to va lo je u ino stran stvo.

SPOLJ NA TR GO VI NA

Do da stra te gi je usi lje nog raz vo jaKao i dru ge ze mlje s pro stra nim unu tra šnjim tr ži štem, Ki na je du go ima la vr lo ni zak ko e fi ci jent za vi sno sti od spolj ne tr go vi ne. U to ku 50-ih i 60- ih go di na ukup na vred nost spolj ne tr go vi ne bi la je sa mo oko 2% na ci o nal nog bru to pro iz-vo da (NBP) da bi u to ku 70-ih go di na bio ubr zan rast spolj ne tr go vi ne, ma da je i 1979. go di ne bi la ni ska, sve ga oko 6% NBP.

Me đu tim, spolj na tr go vi na ima la je ve ći zna čaj ne go što broj ke po ka zu ju. Spolj-na tr go vi na ubla ža va la je pri vre me nu osku di cu u hra ni, pa mu ku i dru gim po ljo-pri vred nim do bri ma, kao i traj ni ji ne do sta tak ključ nih stav ki kao što su ne ke stra te ške si ro vi ne, in du strij ski pro iz vo di, he mij ska đu bri va, pro iz vo di od če li ka. Ku po vi na ce lih fa bri ka omo gu ći la je Ki ni da pri ba vlja teh no lo gi je vi šeg ste pe na od raz vi je nih ze ma lja ka ko bi ubr za la svoj teh no lo ški i pri vred ni raz voj.

U to ku 50-ih go di na Ki na je uvo zi la fa brič ka po stro je nja i opre mu iz So vjet skog Sa ve za za ostva ri va nje raz voj nih ci lje va Pr vog pe to go di šnjeg pla na (1953-1957). U isto vre me, Ki na uve ća va iz voz po ljo pri vred nih pro iz vo da ra di ot pla te zaj mo-va ko ji ma je fi nan si ra la uvoz. Ukup na spolj na tr go vi na do sti gla je 4,3 mi li jar-de do la ra SAD u 1959. go di ni.

Na gli pad po ljo pri vred ne pro iz vod nje u vre me nu 1959-1961. go di ne na gnao je Ki nu na me nja nje struk tu re spolj ne tr go vi ne, po što je mo ra la da uvo zi ži ta ri ce na ra čun uvo za opre me. U okvi ru po li ti ke „osla nja nja na sop stve ne sna ge“ spolj na tr go vi na je u 1962. spa la na sve ga 2,7 mi li jar de do la ra. Na kon opo rav ka pri vre-de od sre di ne 1965. go di ne Ki na po no vo uve ća va uvoz fa brič kih po stro je nja i


255

opre me, a po tom „kul tur na re vo lu ci ja“ (1966-1967) re me ti plan ske pro ra ču ne pa spolj na tr go vi na po no vo opa da.

Do ba stra te gi je upo red nih pred no stiU 1985. go di ni vred nost spolj ne tr go vi ne do sti gla je oko 70,8 mi li jar di do la ra, što je bi lo rav no oko 20% NBP i 2% vred no sti svet ske tr go vi ne. Ki na se po pe la na 16. me sto u sve tu po obi mu spolj ne tr go vi ne.

U 2002. go di ni vred nost spolj ne tr go vi ne do sti gla je 620 mi li jar di do la ra, ili oko 30 pu ta vi še ne go pre 24 go di ne, kad je Ki na ot po če la re for mu i „po li ti ku otvo re-nih vra ta“. Na taj na čin, Ki na je po sta la jed na o vo de ćih ze ma lja u svet skoj tr go-vi ni, a ula skom u STO, za o kru ži la je „po li ti ku otvo re nih vra ta“.

U 2005. go di ni vred nost spolj ne tr go vi ne Ki ne do sti gla je 1.400 mi li jar di do la ra, če mu je iz voz 762 mi li jar de do la ra, a uvoz 660 mi li jar di do la ra. Sal do je bio vi še ne go za vi dan, jer je vi šak iz vo za nad uvo zom iz no sio 102 mi li jar de do la ra.

Ove ci fre ilu stru ju „pra vu spolj nu tr go vi nu“, od no sno iz voz i uvoz ro be ko ju pro-iz vo de ki ne ska pred u ze ća, uklju ču ju ći i „do rad ni iz voz“, kao i iz voz ro be ko ju ki ne ska pred u ze ća pro iz vo de kao ko o pe ran ti stra nih pred u ze ća ko ja su vla sni ci uve ze nih si ro vi na i re pro duk ci o nih ma te ri ja la i ko nač nog pro iz vo da. U „do rad ni iz voz“ (pro ces sing tra de) spa da ju i pro iz vo di ko je u Ki ni iz ra đu ju i iz nje iz vo ze pred u ze ća u stra noj svo ji ni. Uku pan iz nos „do rad ne spolj ne tr go vi ne“ u 2005. bio je 690,51 mi li jar da do la ra.

Ukup na vred nost „osnov ne spolj ne tr go vi ne“, ko ju oba vlja ju pred u ze ća Ki ne u 2005. go di ni bi la je 594,81 mi li jar de do la ra SAD. Od to ga iz voz je oko 315,09 mi li jar di do la ra, a uvoz oko 279,72 mi li jar de do la ra. Sal do je skrom ni ji- su fi cit je iz no sio oko 35,37 mi li jar di do la ra.

Re žim spolj ne tr go vi neDo re for me, za ko ju se Ki na od lu či la 1978, spolj na tr go vi na bi la je mo no pol dr ža-ve, u nad le žno sti Mi ni star stva za spolj nu tr go vi nu (MST). Tr go vi na se od vi ja la u skla du s pla nom, po gra na ma, za ko je su bi le nad le žne od go va ra ju će kor po ra ci je za spolj nu tr go vi nu. U 1979. go di ni po či nje me nja nje spolj no tr go vin skog re ži ma: uprav ne slu žbe za spolj nu tr gvo vi nu se de cen tra li zu ju, su ža va se oba ve zno pla-ni ra nje i pro ši ru je pro stor za de lo va nje tr ži šta. Iz vo zni re žim je me njan br že od uvo znog, ali su i u to ku 80-ih go di na za dr ža va ne uvo zne do zvo le i vi so ke ca rin-ske sto pe.


256

Od luč nost Ki ne da se učla ni u STO ima la je za po sle di cu ubr za no me nja nje re-ži ma spolj ne tr go vi ne i na stra ni iz vo za i na stra ni uvo za. Pre sve ga, sni ža va se kon tro la nad uvo zom uz znat no sni že ne ca rin ske sto pe na niz pro iz vo da.

Po seb no va žna me ra u li be ra li zo va nju spolj ne tr go vi ne je uki da nje dvoj nog de-vi znog kur sa 1994. go di ne, ko ji je bio uve den 1986. go di ne. No vi de vi zni re žim omo gu ćio je do ma ćim pred u ze ći ma da ku pu ju i pro da ju de vi ze po zva nič nom kur su. Od 1996. go di ne ovaj de vi zni re žim pro ši ru je se i na stra na pred u ze ća.

Sa stav spolj ne tr go vi neVre me nom se me njao rob ni sa stav ki ne skog i iz vo za i uvo za.

U 1980. go di ni pri mar ni pro iz vo di či ni li su 50,3% vred no sti iz vo za, a in du strij-ski pro iz vo di oko 49,7%. U me đu vre me nu je mno go br že ra sla vred nost iz vo za iz ra đe vi na ne go pri mar nih pro iz vo da, pa su za hva lju ju ći to me, u 2001. go di ni iz ra đe vi ne či ni le 90,1% vred no sti iz vo za, a pri mar na do bra su pa la na 9,9%.

Pre gled 1. – Rob na tr go vi na Ki ne (1978 – 2001)Go di na Obim tr go vi ne (mi li jar de do la ra SAD) In deks 1978 = 100

Ukup no Iz voz Uvoz Sal do Ukup no Iz voz Uvoz

1978 20,7 9,8 10,9 - 1,1 100 100 1001980 38,1 18,1 20 - 1,9 184 185 1831985 69,7 27,4 42,3 -14,9 337 280 3881990 115,4 62,1 53,4 8,7 557 634 4901995 280,9 148,8 132,1 16,7 1.357 1.518 1.212

2000 473,3 249,2 225,1 24,1 2.287 2543 2.0652001 509,8 266,2 243,6 22,5 2.463 2.716 2.234

Na po me na: Iz voz F.O.B; Uvoz: C.I.F.Iz vor: Chi na’s Cu stoms Sta ti stics, Ge ne ral Ad mi ni stra tion of Cu stoms of the Pe o ple’e Re pu blic of Chi na. Pre u ze to iz: K. C. Fung, Hi to mi Iiza ka and Sa rah Tong, Fo re ign Tra de of Chi na, In ter-na ti o nal Con fe ren ce on “Chi na’s Eco nomy in the 21st Cen tury”, Hong Kong, Ju ne 25-25, 2002, p. 5. - In ter net, 17.07.2006.

Iz voz Ki ne u ve li koj me ri je za vi sio od is po ru ka uglja, naf te i naf ti nih pro iz vo da do sre di ne 80-ih go di na. U 1985. go di ni mi ne ral na go ri va či ni la su 26,1% iz vo za, a u 1986. go di ni na glo opa da udeo pri mar nih pro iz vo da u iz vo zu, pre sve ga zbog sma nje nja is po ru ka mi ne ral nih go ri va. Ki na je od 1984. go di ne ne to iz vo znik po ljo pri vred nih pro iz vo da.


257

Od sre di ne 80-ih go di na ra ste udeo iz vo za iz ra đe vi na, uglav nom ra dom in ten ziv-nih pro iz vo da, kao što su tka ni ne, ode ća, obu ća, igrač ke, sport ska opre ma. U to-ku 90-ih go di na naj br že je ra stao iz voz ma ši na i pre vo znih sred sta va, či ji je udeo u ukup nom iz vo zu po ve ćan sa 9% u 1990. na 35,7% u 2001. go di ni.

Struk tu ra rob nog uvo za ta ko đe se br zo me nja la, deo uvo za pri mar nih pro iz vo da u ukup nom uvo zu opao je sa 34,8% u 1980. na 18,8% u 2001. go di ni. Na ro či to je opao uvoz hra ne i ži vih ži vo ti nja, pa je 1982. go di ne iz no sio 21,8%, da bi spao na sve ga 2% u 2001. go di ni. Rast po ljo pri vred ne pro iz vod nje po ot po či nja nju re for-me, za slu žan je za br zo opa da nje uvo za po ljo pri vred nih pro iz vo da.

Uvoz mi ne ral nih go ri va stal no je ra stao s ob zi rom na to da je br zi raz voj pri vre-de po vla čio po ve ća nu po tro šnju ener gi je. Ki na je po sta la ne to uvo znik ovo ga do bra.

Udeo iz ra đe vi na u ukup nom uvo zu po ras tao je sa 65,2% u 1980. na 81,2% u 2001. go di ni, pre sve ga zbog br zog ra sta na bav ki ma ši na i pre vo zne opre me. Opre de lju ju ći se za “po li ti ku otvo re nih vra ta”, Ki na je omo gu ći la stran ci ma da in ve sti ra ju u Ki ni i u tom ci lju je stva ra la od go va ra ju ću in ve sti ci o nu kli mu za stra ne ula ga če.

Na glo je po ras tao obim stra nih pred u zet nih ula ga nja, če mu je po go do va lo ve o ma pro stra no ki ne sko tr ži šte. Rast uvo za ma ši na i elek tron skih pro iz vo da od ra ža-va rast do rad nih po slo va u Ki ni za po tre be tran sna ci o nal nih kom pa ni ja (out sorcing).

Do rad ni po slo vi i pro iz vo di pred u ze ća sa stra nim ula ga nji maKi na je 1979. go di ne stvo ri la prav ni okvir za do rad ne i mon ta žne po slo ve i ta ko raz vi la pro iz vod nju na ba zi stra nih de lo va i sklo po va (pro ces sing and as sembling) u ni zu de lat no sti, kao što su: elek trič ne ma ši ne, auto mo bi li, va zdu ho plo vi, bro do grad nja.

Iz me đu 1995. i 2001. go di ne ove dve vr ste do rad nih pro iz vo da či ni le su vi še od po lo vi ne vred no sti iz vo za iz Ki ne. U do ra di i mon ta ži glav nu ulo gu su ima la dr žav na pred u ze ća (sta te ow ned en ter pri ses – SOE), ma da nji hov udeo u ovim de lat no sti ma po stup no opa da – sa 84% u 1995. na 62% u 2001. go di ni.

Dru ga vr sta tr go vi ne od no si la se na pro iz vo de ko je stra na pred u ze ća iz ra đu ju od uvo znih ma te ri ja la ta ko da je nji hov udeo po ras tao sa 81% u 1995. na 88% u 2001. go di ni.


258

Pro stor ni ras po red spolj ne tr go vi ne

UsmerenostizvozaPre ma zva nič nim po da ci ma, naj va žni ji kup ci ki ne skih do ba ra u 2001. go di ni bi li su: SAD (20,4%), Hong Kong (17,5%), Ja pan (16,9%) i Evrop ska uni ja (15,4%). U 2001. go di ni na ova tr ži šta usme re no je oko 70,2% ki ne skog iz vo za.

Sje di nje ne Ame rič ke Dr ža ve su bi le naj va žni je po je di nač no tr ži šte za ki ne ski iz voz, dru go po va žno sti kao tr go vin ski part ner Ki ne, a Ki na tre ći part ner SAD. Za pro te klih 26 go di na od ka da su us po sta vi li di plo mat ske od no se, Ki na i SAD in ten zi vi ra ju eko nom sku sa rad nju, što je re zul ti ra lo po ve ća njem raz me ne sa 2,5 mi li jar di do la ra na oko 170 mi li jar di u 2004. Do kra ja 2004. go di ne SAD su ula ga-le u 45.000 pro je ka ta u Ki ni, s ukup nim iz no som od oko 48 mi li jar di do la ra.

Zna tan deo ki ne skih is po ru ka, ko je se knji že kao iz voz u Hong Kong ustva ri je “pro la zni iz voz” (re ex ports) za tre će ze mlje.

Pod ruč je ASEAN je sve va žni je iz vo zno tr ži šte za Ki nu, na ro či to Sin ga pur. Na ovu ostrv sku dr ža vu-grad usme ra va no je u 2001. go di ni 31,5% ukup nog iz vo za Ki ne u ceo ASEAN.

U okvi ru Evrop ske uni je naj va žni ji ku pac ki ne skih do ba ra je Ne mač ka, sa 23,8% vred no sti od ukup nog iz vo za Ki ne u Evrop sku uni ju.

Pre gled 2. – Pro stor na usme re nost rob nog iz vo za 1993. i 2001. (mi li jar de do la ra SAD)

1993 2001Ukup no 91,74 266,15

Hong Kong 22,05 46,55Taj van 1,46 5,00Ja pan 15,78 44,96Ko re ja 2,86 12,52SAD 16,96 54,28

EU 12,24 40,9Ne mač ka 3,97 9,75Fran cu ska 1,29 3,69Ho lan di ja 1,61 7,28Ita li ja 1,3 3,99Ve li ka Bri ta ni ja 1,93 6,78

ASEAN 4,68 16,39Sin ga pur 2,25 5,79Iz vor: Chi na Cu stoms Sta ti stics. Pre u ze to iz: K. C. Fung, Hi to mi Iiza ka and Sa rah Tong, Fo re ign Tra de of Chi na, In ter na ti o nal Con fe ren ce on “Chi na’s Eco nomy in the 21st Cen tury”, Hong Kong, Ju ne 25-25, 2002, pri log. - In ter net, 17.07.2006.


259

ProstornoporeklouvozaRe do sled tr ži šta po va žno sti na stra ni uvo za je ne što druk či ji u od no su na iz voz. U 2001. go di ni Ja pan je sa 17,6% imao nej ve će uče šće u ki ne skom uvo zu, na dru-gom me stu bi la je Evrop ska uni ja sa 14,7%, Taj van na tre ćem sa 11,2%, SAD na če tvr tom me stu sa 10,8%, a za tim je Re pu bli ka Ko re ja. Ona je za ma nje od de set go di na uče tvo ro stru či la iz voz u Ki nu – sa 5,36 mi li jar di do la ra u 1993. na oko 23,4 mi li jar de do la ra u 2001. go di ni. ASEAN je za isto vre me ta ko đe sko ro uče-tvo ro stru čio iz voz u Ki nu – po ve ćav ši ga na 23,2 mi li jar de do la ra.

Pre gled 3. – Pro stor no po re klo uvo za 1993. i 2001. (mi li jar de do la ra SAD)

1993 2001Ukup no 103,96 243,61

Hong Kong 10,45 9,42Taj van 12,93 27,34Ja pan 23,29 42,80Ko re ja 5,36 23,39SAD 10,69 26,20

EU 15,72 35,72Ne mač ka 6,04 13,77Fran cu ska 1,64 4,10Ho lan di ja 0,71 1,46Ita li ja 2,74 3,79Ve li ka Bri ta ni ja 1,66 3,53

ASEAN 6,01 23,23Sin ga pur 2,65 5,14

Iz vor: Kao u Pre gle du 2.

Re žim spolj ne tr go vi neKi na je za tra ži la učla nje nje u GATT u ju lu 1986, a pet na est go di na ka sni je, u de-cem bru 2001, po sta la je pu no prav ni član Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je. Ki na je ti me pre u ze la oba ve zu da iz vr ši od go va ra ju će pro me ne u svom za ko no dav stvu i, po seb no, spolj no tr go vin skom re ži mu, uklju ču ju ći ca rin ske ta ri fe i ne ca rin ska ogra ni če nja spolj ne tr go vi ne.

Do 2010. go di ne Ki na tre ba da po ste pe no sni ža va uvo zne ca ri ne na 7.151 stav ki uvo za. Pri me ra ra di, ca ri ne na put nič ke auto mo bi le, ko je su iz no si le od 80% do 100% u 1998, tre ba po stup no da bu du sve de ne na 25% u 2005. go di ni. Ca ri ne na pro iz vo de in for ma ci o ne teh no lo gi je, kao što su ra ču na ri i po lu pro vod ni ci do 2005. tre ba da bu du uki nu te, a ca ri ne apa ra ta za do ma ćin stvo sve de ne na 10% do 20%.


260

Pro seč na ca rin ska sto pa u 2001.g. bi la je 13,6%, a do 2010. tre ba da bu de sni že na na 9,8%. Ca rin ske sto pe za 977 po ljo pri vred nih stav ki tre ba da bu du sve de ne sa 22,7% na 15,0%, dok pro ceč na ca rin ska sto pa na pre o sta lih 6.174 stav ke tre ba da bu de sve de na sa 16,6% na 8,9%.

Oče ku je se da će sni ža va nje ca rin ske za šti te ima ti po volj ne aspek te. Pre sve ga, bi-će za stu plje na ra zno vr snost po nu de na do ma ćem tr ži štu, a spolj na kon ku ren ci ja vr ši će po že ljan pri ti sak na do ma će pro iz vo đa če da ja ča ju sop stve nu kon ku rent-nost.

Po što je za in te re so va na za pri vla če nje stra nih ula ga nja, Ki na je još 1999. do ne la od lu ku da se pot pu no uki nu ca ri ne na uvoz opre me ko ju stra na pred u ze ća ko ri ste u pro iz vod nji na me njoj iz vo zu.

Ki na se oba ve za la da do 2005. uklo ni ne ca rin ske pre pre ke su prot ne pra vi li ma STO, kao što su: kvo te, uvo zne do zvo le i de vi zna kon tro la. Ula skom u STO oba-ve za la se da „otvo ri“ i uslu žne de lat no sti za stra nu kon ku ren ci ju, kao što su: unu tra šnja tr go vi na, fi nan si je, ban kar stvo, osi gu ra nje i te le ko mu ni ka ci je. U ovim de lat no sti ma do ma ći pri vred ni ci su o ča va ju se sa sna žnom spolj nom kon ku ren ci-jom, što bi tre ba lo da po ve ća kon ku rent nost ki ne ske pri vre de na svet skom tr ži-štu.

Is ku še njaKi na oče ku je zna čaj na is ku še nja u spolj noj tr go vi ni:

1) Sa ra stom kon ku rent no sti ki ne ske pri vre de mno ge ze mlje ne će mo ći da se no-se s ki ne skom kon ku ren ci jom ka ko na tre ćim ta ko i na do ma ćem tr ži štu. Ki na pret po sta vlja da će te ze mlje ak ti vi ra ti an ti dam pin ške i dru ge me re za šti te svog tr-ži šta. Glav ni tr go vin ski part ne ri Ki ne- Ja pan, SAD i EU, već pred u zi ma ju ta kve me re. An ti dam pin ške me re pro tiv Ki ne pred u zi ma ju i ze mlje u raz vo ju, me đu ko ji ma pred nja če Mek si ko i In di ja. An ti dam pin ške da žbi ne su do pu šte ne pra vi li-ma STO što zna či da učla nje njem u STO, Ki na ta ko đe pod le že an ti dam pin škim po stup ci ma dru gih ze ma lja.

2) Dru go ključ no is ku še nje za Ki nu su eko nom ski od no si sa SAD, či ja je pri vre-da naj moć ni ja na sve tu, aSAD naj ve će ki ne sko iz vo zno tr ži šte i iz vor vi tal nih teh no lo gi ja. Za to su zdra vi eko nom ski od no si sa SAD ve o ma va žni za raz voj ki ne ske pri vre de. Me đu tim, ne vo lja je što mno ge ze mlje te ško pod no se po ja vu no ve pri vred ne si le na svet skom tr ži štu. Ne ke ze mlje Ki nu već sma tra ju mo gu-ćom eko nom skom pret njom, kao što su sma tra le Ja pan 70-ih i 80-ih go di na. Ki ni pred sto je ve li ki na po ri da bi raz u ve ri la tr go vin ske part ne re da im ona po sta je pret nja.


261

Pre ma ne kim zva nič nim oce na ma, Ki na u spolj noj tr go vi ni mo že ima ti če ti ri krup ne pre pre ke:

(a) Pre sve ga, Ki na mo ra ra ču na ti na pri ti sak ak te ra s me đu na rod nih tr ži šta ko ja su već za si će na. U 2005. go di ni Ki na je bi la na tre ćem me stu u sve tu po obi mu iz vo za či ja je vred nost do sti gla 7,3% svet skog iz vo za. Po tom me ri lu Ki na je u 2005. go di ni bi la me đu de set vo de ćih ze ma lja sve ta, s tim što je nje na spolj na tr-go vi na ra sle naj br že. Sto pa ra sta ki ne skog iz vo za vi ša je od pro seč ne sto pe ra sta svet skog iz vo za (13%) .

(b) Ra stu tro ško vi ki ne skog iz vo za de lom zbog ra sta tro ško va rad ne sna ge, a de lom zbog ra sta tro ško va za šti te ži vot ne sre di ne. U po sled njih ne ko li ko go di na Ki na po ja ča va ogra ni če nja na iz voz pro iz vo da ko ji tro še pre vi še ener gi je, za ga-đu ju ži vot nu sre di nu ili ko ri ste mno go sred sta va za svo ju iz ra du. Ogra ni če nost či ni la ca pro iz vod nje i za šti ta ži vot ne sre di ne po sta li su krup na pre pre ka ra stu ki ne skog iz vo za.

(c) Rast pro tek ci o ni zma u sve tu do vo di Ki nu u te snac: u no vi je vre me pro tiv nje je po kre nut ve ći broj an ti dam pin ških po stu pa ka ne go pro tiv bi lo ko je dru ge ze-mlje u sve tu.

(d) Ne rav no te ža u tr go vin skoj raz me ni Ki ne s ni zom ze ma lja se uve ća va. S apre-ci ja ci jom svo je va lu te žen min bi ja (ren min bi do slov no: „nar do na nov ča ni ca“, van Ki ne se ko ri sti sta ri na ziv „juan“), ki ne ska pred u ze ća će se su o či ti s ve ćim de vi znim ri zi kom u iz vo zno-uvo znim po slo vi ma. Ki ne ska pred u ze ća mo ra ju da ra ču na ju na is ku še nja ko ja do no si apre ci ja ci ja ren min bi ja.

Re val va ci ja reb min bi-a ko ju je 21. ju la 2005. go di ne iz vr ši la Na rod na ban ka Ki-ne iz no si la je sve ga 2,1%. Ki na je na pu sti la fik snu ve za nost do ma će va lu te za do-lar i opre de li la se za pri la go dlji vi me ha ni zam de vi znog kur sa po put Sin ga pu ra. To je bio u stva ri ustu pak na ko ji je Ki na ne ra do pri sta la pod pri ti skom spolj no tr-go vin skih part ne ra.

Za klju čak

Glav na ole lež ja spolj ne tr go vi ne Ki ne su:

(a) Sto pa ra sta iz vo za i uvo za spa da u naj vi še u sve tu. (b) Ki na je, za hva lju ju ći “po li ti ci otvo re nih vra ta” ostva ri la “ve li ki skok na pred”

u uklju či va nju u svet sku pri vre du. U 2001. go di ni vred nost ukup ne spolj ne tr go vi ne, uklju ču ju ći “do rad nu tr go vi nu” i tr go vi nu stra nih pred u ze ća, bi la je ce lih 44% do ma ćeg bru to pro iz vo da. Isti na, ko e fi ci jent za vi sno sti od spolj ne


262

tr go vi ne, ako se uzme u ra čun sa mo “osnov na spolj na tr go vi na”, bio je upo la ma nji, ali i da lje vi sok za ze mlje s pro stra nim unu tra šnjim tr ži štem.

(c) Ve li ki deo spolj ne tr go vi ne Ki ne ot pa da na stra na pred u ze ća- 2001. go di ni oko 50%.

(d) Ve li ki deo ki ne ske spolj ne tro vi ne či ni “do rad na tr go vi na”- 2001. go di ni oko 47%.

(e) Oko 73% “do rad ne tr go vi ne” oba vlja ju pred u ze ća sa stra nim ula ga nji ma. (f) Ki na ima ve li ki pro la zni iz voz (re ex port): u 2001. go di ni 39% od ukup nog iz-

vo za ostva re no je pre ko Hong Kon ga, da bi se is po ru či lo tre ćim ze mlja ma. (g) Ko e fi ci jent pro stor ne kon cen tra ci je ki ne ske spolj ne tr go vi ne je vi sok.

„PO SEB NA PRI VRED NA POD RUČ JA“

„Po seb na pri vred na pod ruč ja“ (PPP) su od i gra la stra te ški va žnu ulo gu u pri vred-nom pre po ro du Ki ne. Ti me je ustva ri i za po če la po li ti ku „otvo re nih vra ta“, ali je nji hov uti caj pre va zi šao gra ni ce dve ju po kra ji na. Ona su ima la uti caj na ce lu pri vre du Ki ne i na če la cer ntral no- plan ski si stem pri vre đi va nja. Mo ra le su da se vr še iz me ne u eko nom skom si ste mu da bi se ubr zao pri liv stra nog ka pi ta la.

Glav ni ele men ti PPP su bi li:

(a) stra ni dr ža vlja ni, pre ko mor ski Ki ne zi, ze mlja ci iz Hong Kon ga, Ma ka oa i Taj va na i nji ho va pred u ze ća, pod sti ca ni su da in ve sti ra ju i otva ra ju sop stve na pred u ze ća ili da osni va ju me šo vi ta pred u ze ća s ki ne skim part ne ri ma;

(b) PPP ima ju pra vo da usva ja ju stra ne in ve sti ci o ne pro jek te do 30 mi li o na do la-ra SAD;

(c) bes ca rin ski uvoz opre me, re zer vnih de lo va, si ro vi na, vo zi la i dru gih ka pi tal-nih do ba ra nu žnih za in du strij sku pro iz vod nju u PPP;

(d) po rez na do bit kor po ra ci je iz no sio je sve ga 15%, i obez be đi va nje da ljih po re-skih olak ši ca za du go roč ne in ve sti ci je ili pro jek te vi so ke teh no lo gi je;

(e) oslo ba đa nje od pla ća nja po re za na do ho dak od do zna ka pro fi ta stra nih ula ga-ča.

Ova kva po li ti ka pre ma stra nom ka pi ta lu ima la je in di rek tan uti caj na ki ne ski eko-nom ski si stem. Bi lo je nu žno vr ši ti pri la go đa va nje u ce lom eko nom skom si ste mu da bi se uve ća la pri vlač nost ze mlje za stra na ula ga nja.

Unu tra šnje pre u re đi va nje si ste ma u PPP od no si lo se na sle de će glav ne obla sti:

(a) uki nu to je oba ve zno dr žav no pla ni ra nje, ta ko da tr ži šne ce ne uti;u na pro iz-vod nju u skla du s in di ka tiv nim dr žav nim pla ni ra njem (vo đe no pla ni ra nje);


263

(b) iz vr še na je li be ra li za ci ja ce na ka pi tal nih i po tro šnih do ba ra, ta ko da se za 97,5% ro be ce ne od re đu ju na tr ži štu, u skla du s po nu dom i tra žnjom;

(c) li be ra liz ci ja di stri bu ci je do ba ra i fak to ra pro iz vod nje i omo gu ća va nje tr go-vin skim i uslu žnim pred u ze ći ma da slo bod no po slu ju ne sa mo na do ma ćem tr ži štu ne go i u spolj noj tr go vi ni;

(d) dr žav na pred u ze ća do bi la su pu nu slo bo du u po gle du rad ne sna ge, fi nan si ja, pro iz vod nje i tr ži šnog po na ša nja; po slo vo đe u dr žav nim pred u ze ći ma do bi le su pu nu od go vor nost; ma nja dr žav na i ko lek tiv na pred u ze ća iz da ju se u za kup na eks pe ri men tal noj osno vi;

(e) za gra đe vin ske pro jek te se ob ja vlju ju nad me ta nja;(f) si stem fi skal ne od go vor no sti je pro ši ren na di strikt, a upra va PPP je de li la

pro fit sa dr žav nim pred u ze ći ma, ko ja su za dr ža va la znat na sred stva;(g) do zvo lje no je otva ra nje stra nih ba na ka i uve de no u osno vi pot pu no ban kov no

tr ži šno po slo va nje.

Za hva lju ju ći ova kvom pre u re đe nju si ste ma u okvi ru PPP, ona su po sta la oaze tr ži šne pri vre de u okru že nju kru te plan ske pri vre de. Ona su za to pri vla či la in ve-sti ci je ne sa mo iz ino stran stva ne go i iz unu tra šnjo sti Ki ne.

Za hva lju ju ći to me, PPP su se eko nom ski ve o ma br zo raz vi ja la.

U tri PPP u Gu ang don gu do kra ja 1991. go di ne stra na ula ga nja do sti gla su 5,2 mi-li jar de do la ra SAD. U ko li koj me ri se Gu an gond br zo raz vi jao za hva lju ju ći PPP, evo po ka za te lja: u 1978. go di ni uku pan iz voz Gu ang don ga iz no sio je 121 mi lion do la ra SAD, a 1992. go di ne 18,44 mi li jar de do la ra. Za hva lju ju ći uspe šno sti PPP, Vla da je stal no pro ši ri va la mo guć no sti nji ho vog osni va nja. Do kra ja 1988. go di-ne 293 gra da i sre za u is toč nom pri o bal nom pod ruč ju ob u hva će no je po li ti kom otvo re nih vra ta s ukup no oko 427.000 kva drat nih ki lo me ta ra i oko 220 mi li o na sta nov ni ka, a do kra ja 1998. go di ne po li ti kom otvo re nih vra ta ob u hva će no je 359 gra do va s po la mi li o na kva drat nih ki lo me ta ra i oko 320 mi li o na sta nov ni ka.

STRA NA PRED U ZET NA ULA GA NJA

Otva ra njeZa vre me „ve li kog kor mi la ra“ (1949-1976) Ki na ni je ra ču na la sa stra nim pred u-zet nim ula ga nji ma.

Šta vi še, u skla du s po li ti kom „osla nja nja na sop stve ne sna ge“, ko ja u to vre me i ni je ima la za me ne, Ki na je ot pla ti la sav spolj ni dug, uglav nom So vjet skom Sa-ve zu.


264

Po po vrat ku na po li tič ku po zor ni cu Deng Sja o pin ga Ki na se 1978. go di ne opre de-li la za „po li ti ku otvo re nih vra ta“, što zna či raz voj ra zno vr snih pri vred nih od no sa s ino stran stvom, uklju ču ju ći pri hva ta nje stra nih pred u zet nih ula ga nja. U tu svr hu 1980. je osno va no pr vo „po seb no pri vred no pod ruč je“ u ko me je stra nom ka pi ta-lu osta vlje na pu na slo bo da po slo va nja. U to ku 80-ih go di na 20. veka pri liv je bio do sta skro man, ogra ni čen uglav nom na „za jed nič ka ula ga nja“ ( jo int ven tu re).

No va pre kret ni ca usle di la je 1992. go di ne, po sle po se te Deng Sja o pin ga Gu ang-don gu i Šan ga ju. Od ta da se omo gu ća va stra nim pred u ze ći ma da u Ki ni osni va-ju svo je fi li ja le u pu noj stra noj svo ji ni, što je do ve lo do na glog po ra sta pri li va stra nih ula ga nja. Ula zak Ki ne u STO do vo di do da ljeg ubr za nja pri li va stra nih pred u ze nih ula ga nja.

Stra na pred u zet na ula ga nja či ne ma nje od 10% ukup nih ula ga nja u osnov na sred-stva (fi xed as sets in vest ment), a pred u ze ća sa stra nim ula ga nji ma uče stvu ju s ne-sra zmer no ve li kim ude lom u spo ljoj tr go vi ni Ki ne – sa oko 55% nje ne vred no sti. To je či nje ni ca ko ja sve vi še za bri nja va ki ne ske zva nič ni ke.

Dru go obe lež je stra nih pri vat nih ula ga nja je što su me ra ma zva nič ne eko nom ske po li ti ke usme re na uglav nom u pre ra đi vač ku in du stri ju. To ima za po sle di cu za si-će nost tr ži šta i vi šak ka pa ci te ta u in du strij skom sek to ru, dok sek tor uslu ga osta je i da lje ne do volj no raz vi jen.

Tre će obe lež je ko je pri vla či po seb nu pa žnju vla sti je kraj nja ne rav no mer nost pro stor ne ras po re đe no sti stra nih pred u zet nih ula ga nja. U vre me nu 1979 – 2003. 85,3% ovih ula ga nja ostva re no je u 11 po kra ji na i sa mo u prav nih gra do va duž is toč nog i ju žnog pri mor ja. Oko dve tre ći ne ukup nih stra nih ula ga nja ot pa da na pet po kra ji na: Gu ang dong (25,8%), Đi jang su (14,23%), Fu đian (b,75%), Šan gaj (8,4%) i Šan dong (7,1%). U ove po kra ji ne naj vi še ula žu pred u ze ća s Taj va na i iz Hong Kon ga. Od l999. dr ža va da je po seb no iz da šne po vla sti ce za ula ga nja u unu tra šnjo sti Ki ne.

Pro stor ni ras po red stra nih ula ga nja usme ra van je u skla du sa „stra te gi jom tro je uz duž“. U 1979. go di ni za stra na ula ga nja pr vo je otvo re no pod ruč je uz duž pri-mor ja, a u mar tu 1992. go di ne Dr žav ni sa vet je od lu čio da za stra na ula ga nja otvo-ri če ti ri gra da duž kop ne nih gra ni ca Ki ne u po kra ji na ma Hej long đi jang, Đi lin i u Unu tra šnjoj Mon go li ji. Od ju la 1992. do 1994. go di ne Dr žav ni sa vet je od lu čio da za stra na ula ga nja otvo ri de vet gra do va duž Du ge Re ke (Jang ce) u Sred njoj Ki ni – u po kra ji na ma An hui, Hu bej, Hu nan i Si čuan.

Po ula sku u STO Ki na se oba ve za la da će uklo ni ti ogra ni če nja za stra na ula ga-nja, kao što su: zah tev za ko ri šće nje do ma ćih re sur sa u pred u ze ći ma sa stra nim ula ga njem, rav no te ža u de vi znom po slo va nju, pre nos teh no lo gi je, kao i do zvo lu


265

za stra na ula ga nja u de lat no sti ko je su do ta da bi le za tvo re ne. Pa ipak, ni je do šlo do br zog pri li va stra nih ula ga nja u ta kve de lat no sti, kao što su te le ko mu ni ka ci je i ban kar stvo, na pri mer.

Po re klo ula ga njaNaj va žni ji iz vo ri stra nih pred u zet nih in ve sti ci ja u Ki ni su: Hong Kong, SAD, De vi čan ska Ostr va, Re pu bli ka Ko re ja i Ja pan.

In te re sant no je ka ko je ma li Hong Kong po stao naj ve ći iz vo znik pred u zet nog ka-pi ta la u Ki nu? Pre ula ska Ki ne u STO, mno ga stra na pred u ze ća su se po ve zi va la sa hon kon škim pred u ze ći ma ra di obez be đi va nja pri stu pa ki ne skomn tr ži štu, s ob zi rom na to da su fir me iz Hong Kon ga u naj bo ljoj po zi ci ji da is tra žu ju ki ne sko tr ži šte. Ta ko je Hong Kong do kra ja 2005. go di ne ostva rio ula ga nja u Ki ni u iz no-su od 241,5 mi li jar di do la ra ili oko 43,0% ukup nih stra nih pred u zet nih ula ga nja u Ki ni.

Po sle ula ska Ki ne u STO, stran ci se opre de lju ju za Šan gaj, kao svo je glav no se di-šte ume sto Hong Kon ga, pa stra na ula ga nja pri ti ču sve vi še ne po sred no.

Da bi iz be gao pla ća nje po re za, ve li ki broj stra nih pred u ze ća ula že ka pi tal u Ki nu pre ko pred u ze ća re gi stro va nih na De vi čan skim Ostr vi ma, Kaj man skim Ostr vi-ma i Sa moi. To je raz log što se ne zna pra vo po re klo ka pi ta la ko ji pri sti že u Ki nu s ovih ostr va. Pre ma ne kim mi šlje nji ma, deo tog ka pi ta la po ti če s Taj va na, pa i iz sa me Ki ne, dok po sto je pro ce ne da jed nu tre ći nu ovog no mi nal no stra nog ka-pi ta la, či ne ki ne ska sred stva, ko ja na po sre dan na čin ko ri ste po vla sti ce pri zna te stra nim in ve sti to ri ma.

Pre gled 4. – Ostva re na i ugo vo re na stra na pred u zet na ula ga nja u Ki ni u 2004. (oda bra ne ze mlje, u mi li jar da ma do la ra)

Ostva re na SPU Ukup na SPUHong Kong 18.999 241.574De vi čan ska ostr va 6.730 36.895Ja pan 5.452 46.846Ko re ja 6.248 25.936SAD 3.941 48.029Taj van 3.117 39.605Kaj man ska ostr va 2.043 6.712Sin ga pur 2.008 25.539Za pad na Sa moa 1.129 5.798Ne mač ka 1.058 9.909Sve ga (svi iz vo ri) 64.029 563.789Iz vor: Mi ni stry of Com mer ce of the Pe o ple’s Re pu blic of Chi na. In ter net si te: http: // ww w.uscons-ulate.o rg .hk/uscn/ trade /s prpt/20 05/ics. ht m


266

Glavni ob lici i usmerav a nj e stranih ula gan jaGl av ni obli ci stranih ul aganja s u „ potpuno strana pre duz eća“ i „ zajedni čk a ulaga-nja“ kin e sk ih i stran ih predu ze ća. Otkad je d oz voljeno osn i va nje potpu no s tr anih preduzeća, on a odnose prevag u. U 2004. go di ni ova preduze ć a su učest vov ala sa 74, 9% u uk up nim s tranim ula ga nji ma.

P otpun o stran a pred uzeća s u dozvol jen a u raznim i ndu strijs ki m delatnos tima, ma d a Kina i d al je daje pr ed no st „z aj ed ničkim u laganj ima “ doma ći h i str anih pre duzeća u o si guranju i tele k omu nkacij am a. Meram a ekon omske p olitike K in a nastoji da u smerava str ana pr edu zetna ulaganj a u industrij e visokih t eh nologij a i u sredi šna i zapa dn a područja z eml je , k ako bi s e o be zbedi o ravnom er an razv oj ce le zem lje.

Ul agači u ovim dela tno sti ma i pod ručjim a zeml je uživaju znatne povlas ti ce. Stran a ul ag an ja su za br anj ena u vo jnoj indu striji, u obl asti ja vnih gla s ila i u bi ot-ehnološko j p roizv odnji se m ena.

Pregled 5. - Uloga st ra ni h preduzetn ih ula gan ja u privredi Kine ( mi lioni d olara SAD )

20 03 % po kazatelja za celu privredu Kine u 2003

Dodata vrednost u industriji poreklom iz PSU* 135,639 27,2

Izvoz poreklom iz PSU 240,341 54,8Uvoz poreklom iz PSU 231,914 56,2Poreski prihod poreklom iz PSU 51,627 20,9

Priliv SPU/DBP 2003 3,8Ukupna SPU/DBP 2003 35,5Uideo SPU u ukupnim ulag-anjima u stalni kapital 8,0

Napomena: PSU = preduzeće sa stranim ulaganjem; SPU = strana preduzetna ulaganja; DBP = društveni bruto proizvod.Izvor: Ministarstvo trgovine Kine. Preuzeto iz: U.S. Department of State, 2005 Investment climate Statement – China, Internet site: http://www.usaconsulate.org.hk/uscn/trade/sprpt/2005/ics.htm, 24.07.2006, p. 27.

Izuzev nekretnina, ulaganja u uslužni sektor su neznatna zbog zvaničnih ograničenja.

Kina je zakonom zabranila eksproprijaciju preduzeća sa stranim ulaganjima, uključujući ulaganja iz Hong Konga, Tajvana i Makaoa. To bi se moglo učiniti


267

samo u „posebnim okolnostima“, koje zakonom nisu određene. Od 1979. godine do danas nije bilo eksproprijacija stranih ulaganja.

Razvoj kineskog tržišta kapitala se odvije paralelno sa razvojem tržišnog po-slovanja u domaćoj privredi. Osnovane su dve berze hartija od vrednosti: u Šangaju novembra 1990. i u Shendženu i Guangdongu jula 1991, a Zakon o harti-jama od vrednosti usvojen je 1999. godine. Državni bankovni sektor ima glavnu ulogu na domaćem tržištu kapitala.

Zaštita domaćeg kapitalaOtvarajući se prema svetskom tržištu, Kina je vodila računa o stepenu konkurentske sposobnosti domaće privrede.

Kina je veoma brzo liberalizovala režim izvoza, jer je strani kapital bio angažovan uglavnom u izvoznim delatnostima, pa time nije konkurisao preduzećima na domaćem tržištu. Kina je u toj oblasti vodila politiku kao i druge zemlje Dalekog Istoka: liberalizovanje izvoza i zaštita domaćeg tržišta protiv stranog uvoza. Ta politika se u tom regionu pokazala blagotvornom za privredni razvoj. Zaštita tržišta podržavala je domaću proizvodnju, radna mesta i profitabilnost domaćih inevsticija. Ovakvom politikom obezbeđen je, između ostalog, relativno stabilan dohodak domaćih poljoprivrednika.

Kina je strogom deviznom kontrolom obezbedila zaštitu domaće privrede od udara sa svetskog tržišta, jer je onemogućila spekulativno kretanje kapitala.

U 1999. godini Kina je zaključila sporazum sa SAD koji joj je omogućio ulazak u STO. U Kini se tim povodom vodila debata, jer je postojao strah od posledica takvog otvaranja. Neki autori su smatrali da Kini nije potreban liberalizam slo-bodnog tržišta, za kakav se zalagao Adam Smit, nego snažna zaštita tržišta „na-cionalnog sistema političke ekonomije“ Friedricha Lista, koju su sledili planeri industrijalizacije u Nemačkoj i Japanu. Ali, kineska vlast se nije obzirala na takve prigovore.

PLATNI BILANS

Kina je prvi put 1982. objavila potpune podatke o tekućem platnom bilansu, tada je ostvarila suficit od oko 5,7 milijardi dolara. Od tada do danas, Kina je imala deficit u tekućem platnom bilansu samo četiri puta: u 1985 (-11,4 milijarde dol-ara), 1986. (-7), 1988. (-3,8), 1989. (-4,3) i 1993. (-11,6). Rekordni suficit tekućeg platnog bilansa iznosio je 11,6 milijardi dolara. Suficit je imao tendenciju rasta,


268

da bi u 2005. godini dostigao rekordnih 160,8 milijardi dolara, što je ravno 7% domaćeg bruto proizvoda.

Kao i u poslednjih nekoliko godina, i u 2005. godini Kina beleži deficit u razmeni sa susednim zemljama - Japanom, Korejom, Kineskim Tajvanom, područjem ASEAN, Indijom i Australijom. To znači da je Kina susednim zemljama otvo-rila svoje prostrano tržište za plasman proizvoda i tako omogućila rast njihovih privreda. Međutim, zahvaljujući tome, raste geoekonomski i geopolitički uticaj Kine.

Na drugoj strani, Kina ostvaruje obiman suficit u razmeni sa SAD i Evropskom unijom i time u ukupnoj spoljnoj trgovini ostvaruje suficit.

Ali, jedna osobenost i spoljne trgovine i trgovinskog bilansa Kine može imati značajne ekonomske posledice: veći deo kineskog izvoza je „doradni izvoz“ (58% ukupnog izvoza u 2004). Sem toga i finalni proizvodi koje Kina izvozi su uglavnom s niskom dodatom vrednošću i niskim sadržajem domaće supstance (oko 40%, a u nekim proizvodima 20% i manje). To znači da Kina mora da uvozi da bi izvozila.

Preko polovine spoljne trgovine Kine realizuje se preko preduzeća sa stranim ulaganjima (u proseku 57% u 2004, s tim što je postotak još viši za proizvode informacione tehnologije) posebno iz Japana, Koreje, Tajvana i Hong Konga.

Tako spoljna trgovina Kine postaje bitno važna karika u lancu ponude u istočnoj Aziji. Ona postaje „integrator“ svetskih proizvodnih mreža.

Kineski izvoz čine sirovine, delovi i komponente, tehnologija i finansijske usluge iz raznih azijskih zemalja.

To znači pretvaranje „Made-in-China“ u „Made-in-Asia“ proizvoda za svetsko tržište.

Wong smatra da izvoz iz Kine ne dejstvuje samo kao lokomotiva njenog sopst-venog ekonomskog rasta, nego i kao katalizator za regionalnu i svetsku integrac-iju. To Kini pomaže da ublažava posledice rasta protekcionizma i ograničavanja trgovine. To više važi za proizvode visoke tehnologije, nego za tradicionalne radom intenzivne proizvode, kao što su tkanine, odeća i obuća.

SPOLJNI DUG

Prema zvaničnim podacima, spoljni dug Kine na kraju 2005. godine iznosio je 281 milijardu dolara. Od toga 156,1 milijarde dolara ili 55,6% bio je kratkoročni


269

dug. Srednjoročni i dugoročni dug iznosio je 124,9 milijardi dolara ili 44,4%. Udeo duga centralne države i državnih agencija iznosi oko 33 milijarde dolara, dug preduzeća sa stranim ulaganjima 50,5 milijardi dolara, a dug stranih banaka i drugih finansijskih organizacija 40,8 milijardi dolara.

Ukupan spoljni dug Kine u 2005. godini bio je podnošljiv u odnosu na devizne rezerve od oko 818,9 milijardi dolara. Spoljni dug je iznosio oko 34,3% deviznih rezervi, a samo kratkoročni dug 19% deviznih rezervi, na čemu bi Kini mogle pozavideti mnoge zemlje u svetu.

DEVIZNE REZERVE

Na početku privredne reforme krajem 1978. godine, Kina je imala niske devizne rezerve, ali dovoljne da pokriju skromni obim uvoza. U toku 80-ih godina, zahvaljujući rastu izvoza, Kina beleži rast deviznih rezervi, koje su 1984. dosti-gle 17,4 milijarde dolara. Ove rezerve je smanjio trgovinski deficit u 1985. i 1986. godini, da bi u narednoj godini blagi suficit u trgovinskom bilansu i priliv stranog kapitala opet podigli devizne rezerve na oko 16,3 milijarde dolara. Kasnije su naglo rasli i izvozni prihodi i priliv stranih ulaganja, tako da je Kina akumulirala devizne rezerve od oko 875,1 milijarde dolara do novembra 2006. godine.

Posebno veliku glavobolju Kini zadaju upravo tako velike devizme rezerve, u smislu kako tolike rezerve iskoristiti na unosan i bezbedan način. Ovo pitanje je utoliko aktuelnije što je Kina u 2005. godini ostvarila „upareni suficit“ (twin surpluses) – i suficit tekućeg platnog bilansa i suficit bilansa kapitala. Istovremeno, domaća štednja dostigla je 45% DBP, uz niski budžetski deficit.

Zbog ovakvih spoljnih računa, Kina je, kao i Japan, pod stalnim optužbama za svetsku makroekonomsku neravnotežu.

EKONOMSKI ODNOSI SRBIJA - KINA

Stalno na početkuEkonomski odnosi Srbije s Kinom nisu statistički posebno prikazivani dok je postojala Savezna Republika Jugoslavija.

Zato i nema dovoljno analiza razvoja odnosa privrede Srbije s najdinamičnijom privredom na svetu.

Ali, i raspoloživi podaci su dovoljni da se jasno vidi da je privreda Srbije margin-alno prisutna na jednom od najširih i “najdubljih” tržišta na svetu.


270

Ekonomski odnosi Srbije danas nisu na zavidnom nivou ni po obimu ni po struk-turi.

Činjenica je da ekonomski odnosi ni SFRJ ni SRJ s Kinom nikada nisu bili u procvatu. Pre svega, politički odnosi s “velikom Jugoslavijom” su dugo bili ne tako prijateljski, što se nepovoljno odražavalo i na međusobne ekonomske od-nose. No, ni poboljšavanje političkih odnosa između dve zemlje, do koga je u međuvremenu došlo, nije osobito podstaklo razvoj međusobnih ekonomskih odnosa.

Ključni razlog za sporost u razvoju ekonomskih odnosa s Kinom i Jugoslavije i Srbije je u strukturi privrede kako Jugoslavije odnosno Srbije, tako i Kine. Ta struktura objektivno nije pogodovala razvoju međusobnih odnosa. Ona je dve privrede činila više kompetivinim nego komplementarnim. Saradnja se uglavnom ograničavali na robnu razmenu, pri čemu treba imati u vidu visoke troškove transporta, s obziom na činjenicu da je rastojanje između njih ogromno.

U međuvremenu, zahvaljujući privrednom rastu u toku poslednje dve decenije, kakav ne pamti ekonomska istorija sveta, Kina je postala svetska privredna sila, i to ne samo po obimu proizvodnje i spoljne trgovine nego i po tehnološkom no-vou i po učešću u međunarodnom kretanju kapitala. Međutim, ni to nije dovelo do procvata ekonomskih odnosa sa Srbijom. Razlozi su uglavnom u nerazvijenoj privredi Srbije, koja ni po obimu ni po strukturi društvenog proizvoda nije kan-didat da ozbiljnu utakmicu na kineskom tržištu, za koje su zainteresovane sve privrede sveta.

Prema podacima Privredne komore Srbije, slika naše spoljne trgovine s Kinom je daleko od poželjne i ona se sastoji skoro isključivo od uvoza iz Kine. Naš izvoz u Kinu, u zadnjih šest godina, dostigao je najviši nivo 2001. godine kad je iznosio svega 6,9 miliona dolara, da bi potom tavorio na proseku od oko 2 miliona dolara godišnje. Tek je u 2006. godini izvoz dostigao 6,3 miliona dolara, dok je uvoz u međuvremenu vrtoglavo rastao – sa oko 135,3 miliona dolara u 2001. na oko 788,1 milion dolara u 2006. godini.

Iz takvog kretanja izvoza i uvoza, saldo spoljne trgovine s Kinom je krajnje ne-povoljan: deficit je porastao sa 12,15 miliona dolara u 2001. na oko 775,5 miliona dolara u 2006. godini.


271

Robna razmena Srbije s Kinom u vremenu 2001 – 2006. (miliona dolara SAD)2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvoz 6,9 2,1 2,5 1,5 2,3 6,3Uvoz 128,4 183,2 308,2 524,6 508,7 781,8Ukupno 135,3 185,3 310,7 526,1 511,0 788,1Saldo -121,5 -181,1 -305,7 -523,1 -506,4 -775,5Izvor: Privredna Komora Srbije. Internet site: www.pks.co.yu , 24.04.2007.

Struktura razmene je relativno dobra i odnosi se uglavnom na industrijske proiz-vode koji mogu da podnesu visoke prevozne troškove. Uvozni proizvodi su u proseku na višem tehnološkom novou od izvoznih, što odražava razlike u struk-turi dveju privreda, odnosno u njihovom tehnološkom nivou.

IzglediČini se da je izlišno podvlačiti važnost kineskog tržišta. Pitanje je kako privreda Srbije može da se koristi prednostima na tom tržištu za koje se angažuju sve privrede sveta. Pri današnjem stanju privrede Srbije, kako u pogledu obima društvenog proizvoda tako i u pogledu njegove strukture, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti razmeni kapitala i tehnologije. Kina je postala i tehnološka sila i već se uključila u velike izvoznike i kapitala i tehnologije.

Uvoz kapitala i tehnologije iz Kine je najizgledniji oblik ekonomske saradnje Srbije s ovom zemljom. Ali ni na tom planu se ne čini dovoljno. Pre svega, treba stvarati investicionu klimu koja je povoljna i za kineske ulagače.

U svakom slučaju, Srbija mora Kinu smatrati jednim od najperspektivnijih tržišta. Kako se domaća privreda bude oporavljala i vršila tehnološki razvoj, postajaće sve sposobnija za borbu za to tržište. S obzirom na svoj geoekonomski polažaj, ona je za Kinu interesantnija nego što bi to pokazivala njena veličina, pa i obim i struktura njenog društvenog proizvoda. To je jedna od uporednih prednosti koje naša privreda treba da koristi u mnogo većoj meri nego što to danas čini.


273

* Član Naučnog društva ekonomista

Prof. Dr Mi lan S. Šo jić*

KOM PA RA TIV NA ANA LI ZA TE KU ĆEG PLAT NOG BI LAN SA RE PU BLI KE SR BI JE I EVROP SKE UNI JE

SUM MARY: Com pa ra ti ve analysis of the cur rent ac co unt de fi cits of the Re pu blic of Ser bia and of the Euro pean Union shows that our cur rent ac co unt de fi cit is sub stan ti ally hig her than that of the EU and Euro Zo ne co un tri es. This is one of the is su es to be di scus-sed wit hin the EU ac ces sion pro cess. High le vels of tra de and cur rent ac co unt de fi cits are not su sta i na ble over the me di um and long run, which has al so been in di ca ted by the as ses sments and re ports of in ter na ti o nal fi nan cial in sti tu ti ons and ra ting agen ci es (IMF, S&P, etc.). The re fo re, to get her with ot her in sti tu ti ons, the Go vern ment has to ta ke ti mely me a su res aimed at gra dual re duc tion of both de fi cits so as to avoid ex ces si ve ex pan si on of ex ter nal im ba lan ces and to ma in tain in ter na ti o nal li qu i dity. The most re cent da ta of the NBS, ECB, EU, EURO STAT and ot hers, in di ca te that cur rent ac co unt de fi cit in the Euro pean Union was -0.7% of GDP in 2006, whi le in Ser bia it stood at 12.2% of GDP. In ad di tion to re mit tan ces and pri va te and of cial tran sfers, cur rent ac co unt de fi cit of the Re pu blic of Ser bia was al so co ve red by a lar ge in flow of fo re ign ca pi tal ari sing from pri va ti za tion and by dis bur se ment of new fo re ign lo ans. Su rely, this will co me to be a pro blem over the me di um and long run con si de ring that the pro cess of pri va ti za tion of sta te and so ci ally-ow ned pro perty is plan ned to be com ple ted in the next 1-2 years. Furt-her mo re, in du strial co un tri es are plan ning to cut down on the ir fo re ign di rect in vest ment in Cen tral and So uth Euro pe af ter 2010.

Key words: the ba lan ce of cur rent tran sac ti ons of the Re pu blic of Ser bia, ex ter nal di-se qu i li bri um, the ba lan ce of tra de de fi cit, ex ter nal li qu i dity, fo re ign ex chan ge re ser ves, su sta i na bi lity in the me di um and the long run, eco no mic po licy me a su res.

RE ZI ME: Na osno vu iz vr še ne kom pa ra tiv ne ana li ze te ku ćeg plat nog bi lan sa Re pu bli ke Sr bi je, Evrop ske uni je i dru gih raz vi je nih ze ma lja, usta no vi li smo da je ni vo de fi ci ta te ku-ćeg plat nog bi lan sa kod nas znat no ve ći ne go u ze mlja ma Evrop ske uni je i Evro zo ne. To mo že bi ti jed no od otvo re nih pi ta nja za na še pri stu pa nje Evrop skoj uni ji. S ob zi rom na vi sok de fi cit tr go vin skog i te ku ćeg plat nog bi lan sa, mo že se oce ni ti da na ve de ni de fi ci ti ne mo gu bi ti po u zda no odr ži vi na sred nji i du gi rok, na šta su uka za le i me đu na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je i rej ting agen ci je (IMF, S&P i dr.) u svo jim naj no vi jim oce na ma i

Prof. Dr Milan S. Šojić

274

iz ve šta ji ma. Za to je po treb no da Vla da, za jed no sa osta lim in sti tu ci ja ma bla go vre me no pri pre mi me re u prav cu po stup ne re duk ci je oba de fi ci ta, ka ko bi se iz be glo ne kon tro li-sa no ši re nje eks ter ne ne rav no te že i traj no odr ža va la li kvid nost u pla ća nji ma pre ma ino-stran stvu . Pre ma naj no vi jim po da ci ma NBS, Evrop ske cen tral ne ban ke, Evrop ske uni je, EURO STAT-a i dru gih, u Evrop skoj uni ji je sal do te ku ćeg plat nog bi lan sa u od no su na bru to dru štve ni pro iz vod u 2006. go di ni iz no sio -0,7%, a kod nas je de fi cit tog bi lan sa iz no sio 12,2%. De fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa kod nas , po red do zna ka i pri vat nih i zva-nič nih tran sfe ra, bio je po kri van ve li kim pri li vom ino-ka pi ta la po osno vu pri va ti za ci je i ko ri šće njem no vih ino-kre di ta. Na sred nji i du gi rok to će sva ka ko bi ti pro blem,s ob zi-rom na to da je pla ni ra no da će se pro ces pri va ti za ci je dr žav ne i dru štve ne imo vi ne za vr-ši ti u na red nih 1-2 go di ne. Uz to, raz vi je ne ze mlje pla ni ra ju sma nje nje stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u sred nju i ju žnu Evro pu na kon 2010. go di ne.

Ključ ne re či: te ku ći plat ni bi lans Re pu bli ke Sr bi je, eks ter na ne rav no te ža, tr go vin ski de fi cit, eks ter na li kvid nost, de vi zne re zer ve, ino stra na za du že nost, odr ži vost na sred-nji i du gi rok, me re no si la ca eko nom ske po li ti ke.

I po red to ga što uku pan plat ni bi lans Re pu bli ke Sr bi je ima po zi ti van sal do i rast de vi znih re zer vi u pe ri o du tran zi ci je u pro te klih ne ko li ko go di na, ne po volj na su kre ta nja tr go vin skog i te ku ćeg plat nog bi lan sa, s ob zi rom na nji ho ve ras tu će de fi ci te. Ključ ni pro blem na šeg plat nog bi lan sa je, da kle, u nje go voj ne po volj noj struk tu ri.

Na osno vu em pi rij skih ob ra ču na ko je smo oba vi li, ko e fi ci jent ko re la ci je iz me đu de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa i de fi ci ta tr go vin skog bi lan sa kod nas, pre ma plat-no bi lan snim po da ci ma u pe ri o du 1997-2006. go di ne, bio je vr lo vi sok i iz no sio je 0,941. Sva ka ko da je de fi cit tr go vin skog bi lan sa di rekt no uti cao na pro me ne de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa i po ve ća nje eks ter ne za du že no sti.

Na osno vu iz vr še nih ana li za i em pi rij skih is tra ži va nja, mo gu se iz ve sti sle de ći za ključ ci:

• Tr go vin ski bi lans i te ku ći plat ni bi lans Sr bi je u pe ri o du od 2001. do 2006. go di ne ima li su ras tu će de fi ci te i vi sok ni vo tih de fi ci ta;

• De fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa u Re pu bli ci Sr bi ji, pre ma pre li mi nar nim pro-jek ci ja ma iѕnosio je u 2006. go di ni 12,2% bru to do ma ćeg pro iz vo da;

• U Evrop skoj uni ji i ze mlja ma Evro zo ne de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa u 2006. bio je sa svim ni zak i iz no sio je sve ga oko 0,7% BDP, što je bi lo ka rak-te ri stič no i za ne ko li ko ra ni jih go di na;

• Oba na ša de fi ci ta su po seb no vi so ka u po sled nje tri go di ne (2004-2006);• Oba de fi ci ta su vi so ka u od no su na sa da šnji ni vo bru to do ma ćeg pro iz vo da

(BDP) i sa da šnji ni vo raz vo ja pri vre de Re pu bli ke Sr bi je;


275

• Uzrok vi so kog de fi ci ta tr go vin skog bi lan sa kod nas je: ve li ki obim ukup nog uvo za ro be i uslu ga, ne do vo ljan ni vo iz vo za i spor po vra tak na ra ni ja iz vo zna tr ži šta;

• Vi so kom ra stu uvo za dpri neo je spor opo ra vak i ne do volj na po nu da is cr plje-ne do ma će pri vre de (iš če ki va nje pri va ti za ci je dr žav nih i dru štve nih pred u ze-ća); spo ro pri la go đa va nje do ma će pri vre de li be ra li za ci ji re ži ma uvo za i ca rin-skih pro pi sa; po rast uvo za opre me od stra ne stra nih i do ma ćih in ve sti to ra (što je po zi tiv no za eko nom ski rast); po rast do ma će tra žnje za po tro šnim do bri ma; ne pri pre mlje nost do ma će pri vre de za eko nom sku kon ku ren ci ju; sla-ba kon tro la kva li te ta uvo zne ro be na gra ni ci i uvoz ro be ko ja ne za do vo lja va ni stan dar de JUS-a, ni ti ISO i dru ge evrop ske stan dar de; re al na apre ci ja ci ja do ma će va lu te iza zva na ve li kim pri li vom ino-ka pi ta la; skok svet skih ce na ener ge na ta, a po seb no naf te i ga sa, ko je Sr bi ja in ten ziv no uvo zi, i kod ko jih je ela stič nost tra žnje vr lo ni ska i dr.

• Sal do ukup nog plat nog bi lan sa je u pro te klim go di na ma bio po zi ti van, što je re zul tat pri li va ino stra nog ka pi ta la i do dat nog ino-za du ži va nja pri vre de i sta-nov ni štva, a de lom i jav nog sek to ra; za tim do zna ka di ja spo re i pri vat nih tran-sfe ra, što je sve do ve lo do to ga da su de vi zne re zer ve NBS sa ni voa od 1,16 mi li jar di do la ra u 2001. go di ni, po ve ća ne na ni vo od 11,89 mi li jar di do la ra u 2006. i 12,23 mi li jar di do la ra kra jem ma ja 2007. go di ne sa uklju če nim iz no-som de vi znih oba ve znih re zer vi (iz dvo je nih pre ma pro pi si ma kod NBS);

• Sva ka ko da su nam po treb ne do dat ne ko rek tiv ne me re Vla de i dru gih dr žav-nih in sti tu ci ja ra di po stup nog sma nje nja de fi ci ta te ku ćeg plat nog bi lan sa i de-fi ci ta tr go vin skog bi lan sa, kao i ra di traj ni jeg oču va nja eks ter ne li kvid no sti, oču va nja eks ter ne rav no te že i ured nog ser vi si ra nja ino stra nih du go va.

Te ku ći plat ni bi lans u Re pu bli ci Sr bi ji je u in ter va lu 2001-2007. go di ne imao ras tu ći de fi cit. De fi cit te ku ćeg bi lan sa pla ća nja je, pre ma po da ci ma NBS, u 2001. go di ni iz no sio 285 mi li o na do la ra ili 2,7% od bru to do ma ćeg pro iz vo da (BDP).

U na red nim go di na ma, de fi cit te ku ćeg bi lan sa je ra stao sle de ćim tem pom:

U 2002. go di ni je iz no sio 1.247 mi li o na do la ra ili 7,9% od BDP (bez zva nič ne po mo ći 11,0% od BDP).

U 2003. go di ni je iz no sio 1.420 mi li o na do la ra ili 7,0% od BDP (bez zva nič ne po mo ći 9,3% od BDP).

U 2004. go di ni, de fi cit te ku ćeg bi lan sa (sa uklju če nom zva nič nom po mo ći) je iz no sio 2.869 mi li o na do la ra ili 11,7% od BDP. Bez bes po vrat nih tran sfe ra (zva-nič ne po mo ći), taj de fi cit je u 2004. go di ni iz no sio 3.344 mi li o na do la ra ili čak 13,6% od BDP u toj go di ni.


276

U 2005. go di ni je de li mič no po volj ni ja si tu a ci ja, s ob zi rom na to da je de fi cit te ku ćeg bi lan sa sma ljen na ni vo od 2.224 mi li o na do la ra ili 8,4% od BDP. Bez zva nič ne po mo ći, od no sno bes po vrat nih tran sfe ra, taj de fi cit je u 2005. go di ni iz no sio 2.553 mi li o na do la ra ili 9,7% od BDP.

U 2006. go di ni je de fi cit te ku ćeg bi lan sa po ve ćan na ni vo od 3.656 mi li o na do la-ra ili 11,5% od BDP. Bez zva nič ne po mo ći, od no sno bes po vrat nih tran sfe ra, taj de fi cit je u 2006. go di ni iz no sio 3.884 mi li o na do la ra ili 12,2% od pre li mi nar no pro ce nje nog BDP.

U pe ri o du od 2001. do 2006. go di ne, ku mu la tiv no po sma tra no, de fi cit te ku ćeg bi lan sa sa zva nič nim tran sfe ri ma je iz no sio 11.701 mi li o na do la ra ili pro seč no 8,2% od BDP, a bez zva nič nih tran sfe ra iz no sio je, ku mu la tiv no po sma tra no, 14.296 mi li o na do la ra ili pro seč no 10,7% od BDP.

Sal do te ku ćeg plat nog bi lan sa je u Evrop skoj uni ji u 2006. go di ni bio u de fi ci tu za sve ga 0,7% bru to do ma ćeg pro iz vo da, pri če mu je BDP u EU25 u 2006. go di ni bio vr lo vi sok i iz no sio je 11.414 mi li jar di evra ( BDP u EU27 je u 2006. go di ni iz no sio 11.536 mi li jar di evra).

U ze mlja ma Evro zo ne, de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa je u 2006. go di ni iz no sio sve ga 0,6% bru to do ma ćeg pro iz vo da, pri če mu je BDP u EU12 u 2006. go di ni iz no sio je 8.378 mi li jar di evra.

U Ne mač koj i Ja pa nu je sal do te ku ćeg plat nog bi lan sa bio po zi ti van i u 2006. go-di ni je iz no sio +5,0% i +3,0% od nji ho vog BDP, re spek tiv no.


277

Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska i Ita li ja su u 2006. go di ni ima le re la tiv no ma le de fi ci-te te ku ćeg plat nog bi lan sa i to: -3,4%, -1,2% i -2,4%, re spek tiv no, dok je u SAD taj de fi cit iz no sio oko -5% od BDP.

Od osta lih ze ma lja EU i ze ma lja u tran zi ci ji, naj ve će de fi ci te te ku ćeg plat nog bi-lan sa ima ju: Esto ni ja, Le to ni ja, Li tva ni ja, Por tu gal, Slo vač ka, Cr na Go ra, BiH, Sr bi ja (uklju ču ju ći pri vre du Ko so va i Me to hi je pod upra vom UN MIK-a), a ne što ma nje i Bu gar ska i Ru mu ni ja.

Spolj no e ko nom ska raz me na je kod nas u po sled njih šest go di na iz u zet no ubr-za na, pri če mu je isto vre me no do šlo do ra sta de fi ci ta tr go vin skog bi lan sa, s ob zi-rom na vi sok rast uvo za i ne do vo ljan ni vo iz vo za ro ba i uslu ga.


278

Uku pan uvoz ro ba i uslu ga je, pre ma plat no bi lan snoj sta ti sti ci, u 2006. go di ni iz no sio oko 14,9 mi li jar di do la ra, 2,4 mi li jar di do la ra u 2001. go di ni i oko 3,0 mi-li jar di do la ra u 1998.go di ni.

S dru ge stra ne, uku pan iz voz ro ba i uslu ga je u 2006. go di ni iz no sio oko 8,6 mi li jar di do la ra, 2,4 mi li jar de do la ra u 2001. go di ni, od no sno 3,6 mi li jar di do la ra u 1998. go di ni.

De fi cit tr go vin skog bi lan sa za ro be i uslu ge je sa ni voa od 1.441 mi li o na do la ra u 2000. go di ni i 2.064 mi li o na do la ra u 2001. go di ni, po ve ćan na 6.294 mi li o na do la ra u 2004. go di ni, za tim ne što sma njen na 5.296 mi li o na do la ra u 2005. go di-ni i po no vo po ve ćan na 6.292 mi li o na do la ra u 2006. go di ni.

Uko li ko se do sa da šnja ten den ci ja u spolj no tr go vin skoj raz me ni na sta vi,a to će se po svoj pri li ci do go di ti bez pred u zi ma nja do dat nih me ra ma kro e ko nom ske po li ti ke, tr go vin ski de fi cit ro ba i uslu ga kod nas bi u 2007. go di ni pre šao na 7,0 mi li jar di do la ra i iz no sio bi pre ko 21% od pro ce nje nog BDP u 2007. go di ni.

U pe ri o du od 2001. go di ne do 2006. go di ne, uku pan iz voz je pre ma plat no bi-lan snoj sta ti sti ci iz no sio 30,6 mi li jar di do la ra, a uku pan uvoz ro ba i uslu ga 57,4 mi li jar di do la ra, ta ko da je uku pan de fi cit ro ba i uslu ga u tom pe ri o du iz no sio oko 26,9 mi li jar di do la ra. To se sa sta no vi šta sa da šnjeg ni voa raz vo ja Re pu bli ke Sr bi-je mo že oce ni ti kao ne do vo ljan iz voz s jed ne stra ne, i vi sok uvoz i vi sok de fi cit te ku ćeg plat nog bi lan sa, na ro či to u pro te kle tri go di ne, s dru ge stra ne.

Po kri ve nost uvo za iz vo zom ro ba i uslu ga, pre ma plat no bi lan snim po da ci ma, je kod nas ni ska i kre ta la se u ra spo nu od 46,9% u 2004.go di ni do 57,7% u 2006. Pro seč na po kri ve nost uvo za iz vo zom ro ba i uslu ga u pe ri o du od 2001-2006. iz-


279

no si la je 53,2%, što je sa svim ni zak ni vo po kri ve no sti i zah te va do dat ne me re za ja ča nje iz vo za i uspo ra va nje uvo zne di na mi ke.

Pri to me je, uku pan plat ni bi lans Re pu bli ke Sr bi je u pro te klih ne ko li ko go di na bio po zi ti van, pre sve ga zbog pri li va sred sta va od pri va ti za ci je, po ve ća nog ino-stra nog za du že nja, uz isto vre me ni rast de vi znih re zer vi. Po na šoj oce ni, ključ ni pro blem na šeg plat nog bi lan sa je struk tur ne pri ro de, s ob zi rom na ne po volj ne pro me ne u nje go vim po je di nim zna čaj nim de lo vi ma, a pre sve ga ra stu ćim de fi ci-ti ma tr go vin skog bi lan sa. To mo že ima ti traj ni je po sle di ce s ob zi rom na sig na le o sna žnom ja ča nju uvo znog lo bi ja, te je nu žno da Vla da, u sa rad nji sa dru gim dr žav nim or ga ni ma, pri me ni do sled no do ma će i evrop ske stan dar de o kva li te tu i dru ge me re ko je su do zvo lje ne pre ma pra vi li ma Evrop ske uni je i Svet ske tr go vin-ske or ga ni za ci je (za slu čaj ra stu ćih de fi ci ta u tr go vin skom i te ku ćem plat nom bi-lan su). Me re ma kro e ko nom ske po li ti ke na pla nu sni ža va nja de fi ci ta tr go vin skog i te ku ćeg plat nog bi lan sa ne će bi ti la ko re a li zo va ti s ob zi rom na: pla ni ra no da lje sni ža va nje in fla ci je, na po tre bu ubr za va nja raz vo ja pri vre de, po ve ća va nja de mo-graf skih in ve sti ci ja i ukup nih in ve sti ci ja, po tre bu sma nje nja ne za po sle no sti i re ša-va nje dru gih pro ble ma (rav no mer ni ji re gi o nal ni raz voj i dr.).

Ka pi tal ni bi lans je imao u pro te klih ne ko li ko go di na po zi ti van sal do, pre sve-ga usled po ve ća nog ko ri šće nja sred nje roč nih i du go roč nih ino-kre di ta, po ra sta stra nih di rekt nih grin fild in ve sti ci ja kao i onih po osno vu pri va ti za ci je, po ra sta no ve de vi zne šted nje, po ra sta krat ko roč nih kre di ta iz ino stran stva, od lo že nog pla ća nja naf te i ga sa i dr.

Tre ba ima ti u vi du da se ni vo bes po vrat nih tran sfe ra (zva nič na po moć) po stup-no sma nju je, što je jed na od ten den ci ja ko ja će de lo va ti u prav cu da ljeg po ve ća va-nja na šeg de fi ci ta te ku ćeg bi lan sa pla ća nja.


280

Pre ma naj no vi jim ras po lo ži vim po da ci ma, zva nič ni tran sfe ri su sa ni voa od 591 mi li o na do la ra u 2001. go di ni, sma nje ni na ni vo od 329 mi li o na do la ra u 2005. go di ni i 228 mi li o na do la ra u 2006. go di ni, sa ten den ci jom da ljeg sma nji va nja u 2007. i na red nim go di na ma.

Stra ne di rekt ne in ve sti ci je (SDI) su u pro te klih ne ko li ko go di na bi le u oset nom po ra stu, što je ve ćim de lom re zul tat pro da je (pri va ti za ci je) dr ža nih i dru štve nih pred u ze ća i ba na ka.

Stra ne di rekt ne in ve sti ci je, uklju ču ju ći pri liv ino-sred sta va po osno vu pri va ti za ci-je, iz no si le su u 2005. go di ni, pre ma ras po lo ži vim po da ci ma, 1.550 mi li o na do la-ra ili oko 5,9% od pro ce nje nog bru to do ma ćeg pro iz vo da u 2005. go di ni. U 2006. go di ni, one su iz no si le či ta vih 4.387 mi li o na do la ra ili 13,8% pro ce nje nog BDP.

Ina če, u 2000. go di ni su SDI iz no si le sve ga 50 mi li o na do la ra, da bi za tim bi le po ve ća va ne na 165 mil.$ u 2001. go di ni, 475 mil.$ u 2002. go di ni, 1365 mil.$ u 2003. go di ni i na 966 mil.$ u 2004. go di ni.

Ne po volj no je, po na šoj oce ni, to što ne ma do volj no tzv. “gre en fi eld“ ino stra-nih in ve sti ci ja, tim pre što će u na red nom pe ri o du bi ti pro da ta ve ći na ve li kih dr žav nih i dru štve nih pred u ze ća, po go to vo onih ko ja ima ju ve će pro fi te i ve će oče ki va ne pro fit ne sto pe u na red nom pe ri o du.

Ko ri šće nje sred nje roč nih i du go roč nih ino-kre di ta je u pe ri o du tran zi ci je po-ve ća no sa ni voa od 245 mi li o na do la ra u 2000. go di ni, na ni vo od 2.959 mi li o na do la ra u 2005. go di ni i 5.411 mi li o na do la ra u 2006. go di ni (ili 17% od pro ce nje-nog BDP). U 2006. go di ni je ot pla će no 2.567 mi li o na do la ra ino-kre di ta.


281

Ukup no je u pe ri o du od 2001. do 2006. go di ne ko ri šće no 12.751 mi li o na do la-ra sred nje roč nih i du go roč nih ino-kre di ta, a ot pla će no 4.256 mi li o na do la ra, ta-ko da ne to ko ri šće ni ino-kre di ti u po sma tra nom pe ri o du od 2001-2006. iz no se 8.495 mi li o na do la ra.

Krat ko roč ni i osta li ino-kre di ti su re la tiv no ma nje ko ri šće ni od du go roč nih, ali je nji hov rast u po sled nje dve go di ne bio vi sok, što je zah te va lo pred u zi ma nje me ra od stra ne Na rod ne ban ke Sr bi je. Ukup no je u pe ri o du od 2001. do 2006. go di ne ko ri šće no pre ko 4,2 mi li jar de do la ra krat ko roč nih i osta lih ino-kre di ta po raz li či tim osno va ma.

Uku pan spolj ni dug (jav ni i pri vat ni) Re pu bli ke Sr bi je je u to ku 2006. go di ne po ve ćan i iz no sio je 19,6 mi li jar di do la ra (oko 62-63% od pro ce nje nog VDP). U okvi ru ukup nog ino-du ga, dug pri vre de Ko so va i Me to hi je je kra jem ja nu a ra 2006. go di ne iz no sio bli zu 1,2 mi li jar de do la ra. Kra jem apri la 2007. go di ne, uku-pan spolj ni dug je po ve ćan na 20,1 mi li jar du do la ra.

Ina če, od ukup nog ino-du ga, do mi nan tan deo je sred nje roč ni i du go roč ni dug (93,8% u apri lu 2007.). Krat ko roč ni dug iz no si 1.240,8 mi li o na do la ra, a kli rin ški dug 105,8 mi li o na do la ra ili, uze ti za jed no, 6,2% od ukup nog ino-du ga. Zbog vi-si ne ino-du ga, neo p hod no je da no si o ci eko nom ske po li ti ke u na red nom pe ri o du uči ne znat ne na po re u prav cu po stup nog sma nji va nja vi so ke ukup ne ino stra ne za du že no sti i po bolj ša nja rav no te že va žni jih de lo va eks ter nog sek to ra.

Spolj ni dug Re pu bli ke Sr bi je

Iz nos u mil.$

INO-DUG INO-DUG DU GOR. i PRE MA PRE MAGO DI NA INO-DUG SREDNj. KRATK. KLIR. BDP IZ VO ZU Ukup no DUG DUG DUG u % u %2000. 10829.7 9467.7 1153 209 125.2 524.2

2001. 11124.8 9916 1025.7 183 108.3 456.9

2002. 11229.5 10026.9 1020.2 182.5 78.6 379.2

2003. 13574.9 12336.8 1055.7 182.5 71.1 343.0

2004. 14099.0 12918.0 999.0 182.0 63.7 272.1

2005. 15467.0 14018.0 1343.0 106.0 64* 240.8

2006. 19605,7 63,0* 228,02007./April 20089,2 18848,8 1240,8 105,8 62,0* 230*Izvor: Podaci RZS, SZS i NBS (Internet sajt i Statistički bilten)

*)Pro ce na za 2006. i 2007. go di nu.


282

Li te ra tu ra:

BBK Sra ti stics-Ti me Se ri es Da ta, Bun des bank, 06/22/2007.

Bus si e re,M.,Fratzcher, M.,Mul ler,G., Cur rent Ac co unt Dyna mics in OECD and EU ac ce ding Co un tri es-An In ter tem po ra lAp pro ac hECB,Wor king Pa per se ri es no.311,Fe bru ary 2004.

Eco no mi es Qu ar terly, April 2007.

Euro In di ca tors, EURO STAT, news re le a se 78/2007, Ju ne 2007.

Euro pean Com mis sion-EC FIN-Can di da te and Pre-Ac ces sion Coun

In ter net sajt Me đu na rod nog mo ne tar nog fon da.

In ter net sajt Svet ske ban ke.

In ter net saj to vi cen tral nih ba na ka.

Use of Ex ter nal Debt Sta ti stics-Ex ter nal Debt Sta ti stics Gu i de, IMF-2004.

Me mo ran dum o bu dže tu i eko nom skoj i fi skal noj po li ti ci u 2007. go di ni, sa pro-jek ci ja ma za 2008. i 2009. go di nu, Vla da Re pu bli ke Sr bi je, Mi ni star stvo fi nan si-ja, Be o grad.

Odr ži vost spolj njeg du ga Sr bi je, jun i de cem bar 2004, in ter net sajt NBS.

Pro gram mo ne tar ne po li ti ke za 2007. god.

Sta ti stič ki bil ten NBS, maj 2007.

Sta ti stič ki go di šnjak, SZS.

Sta ti stič ki go di šnjak Sr bi je, RZS, 2006.

Šo jić, M.,De vi zne re zer ve i eko nom ska sta bil nost, Eko nom ski vi di ci, 1-2,1998,DEB, Be o grad.

Šo jić, M., Ključ ni uslo vi za uspeh pri va ti za ci je u Re pu bli ci Sr bi ji, Eko nom ski vi di ci, 1/2002.


283

PRI LO ZI

1. PLAT NI BI LANS RE PU BLI KE SR BI JE 2000-2007. (u mil.$)

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.2007Apr.

I. TEKUĆE TRANSAKCIJE -153 -285 -1,247 -1,420 -2,869 -2,224 -3,656 -5511. Roba -1,582 -2,308 -3,228 -4,021 -6,469 -5,290 -6,230 -6721.1. Izvoz robe f.o.b. 1,645 1,821 2,212 3,319 4,082 4,970 6,486 6661.2. Uvoz robe f.o.b.1) -3,227 -4,129 -5,440 -7,340 -10,551 -10,260 -12,716 -1,3382. Usluge 141 244 130 202 175 -6 -62 02.1. Izvoz usluga 421 614 749 1,039 1,477 1,636 2,107 2312.1. Uvoz usluga -280 -370 -619 -837 -1,302 -1,642 -2,169 -2303. Roba i usluge (1+2) -1,441 -2,064 -3,098 -3,819 -6,294 -5,296 -6,292 -6723.1. Izvoz robe i usluga 2,066 2,435 2,961 4,358 5,559 6,606 8,593 8963.1. Uvoz robe i usluga -3,507 -4,499 -6,059 -8,177 -11,853 -11,902 -14,885 -1,5684. Dohodak -1 6 -73 -136 -216 -324 -395 -534.1. Prihodi 53 48 62 69 80 98 194 164.2. Rashodi -54 -42 -135 -205 -296 -422 -589 -695. Tekući transferi 1,018 1,182 1,428 2,059 3,166 3,067 2,803 1625.1. Prihodi 1,302 1,556 1,798 2,499 3,766 3,902 4,355 3535.2. Rashodi -284 -374 -370 -440 -600 -836 -1,552 -1916. Zvanični transferi (donacije) 271 591 496 476 475 329 228 12II. KAPITALNE I FINANSIJ-SKE TRANSAKCIJE

339 788 2,048 2,518 3,089 4,720 9,361 796

A. Kapitalne transakcije 0 0 0 0 0 0 843 -1B. Finansijske transakcije 339 788 2,048 2,518 3,089 4,720 8,518 7971. Strane direktne investicije, neto 50 165 475 1,365 966 1,550 4,387 262

2. Portfolio investicije, neto 1433. Srednjoročni i dugoročni krediti, neto2) 234 216 680 997 1,560 2,198 2,844 111

3.1. Korišćenje 245 265 756 1,189 2,171 2,959 5,411 3033.2. Otplate -11 -49 -76 -192 -611 -761 -2,567 -192u tome: prevremene otplate glavnice i kamate 0 -1,135 4. Krediti dati inostranstvu, neto 0 -16 41 -25. Kratkoročni krediti i depoziti, neto3) 30 73 158 66 449 439 93 -54

6. Ostalo, neto 25 622 801 95 68 423 1,158 2267. Komercijalne banke, neto 0 -288 -66 -5 46 126 -5 110III. GREŠKE I PROPUSTI, NETO4) 41 -1 127 -177 228 -469 -283 75

IV. UKUPAN BILANS 227 502 928 921 448 2,027 5,422 320

V. DEVIZNE REZERVE NA-RODNE BANKE (povećanje)5) -227 -502 -928 -921 -448 -2,027 -5,422 -320

od čega: MMF, neto -19 -128 -255 -277 -7 25 660 0


284

Napomene: U januaru 2007. godine su posebno prikazane portfolio investicije, neto, zbog povećanog priliva po ovom osnovu preko računa nerezidenata. Sa primenom Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvomShodno odluci Vlade od 15. juna 2006. o priznavanju Republike Crne Gore kao nezavisne države, u platnom bilansu Republike Srbije u 2003, 2004 i 2005. ukupno i po tromesečjima i u 2006. ukupno i po mesecima razmena sa Crnom Gorom registrovana je prema pripaPodaci platnog bilansa podložni su korigovanju prema zvaničnim izvorima. Od 2004. godine uključeni i krediti dati inostranstvu neto, pošto su registrovani podaci o kreditima datim inostranstvu i naplate po kreditima datim inostranstvu. H�Ÿ Ź�üü1) Od 1997. uvoz robe je prikazan po paritetu f.o.b. u skladu sa metodologijom MMF-a, saglasno Priručniku za sa1) Od 1997. uvoz robe je prikazan po paritetu f.o.b. u skladu sa metodologijom MMF-a, saglas-no Priručniku za sastavljanje platnog bilansa, peto izdanje, 1993. Korigovanje uvoza robe po paritetu c.i.f./f.o.b. izvršeno je, prema proceni RZS, u iznosu od 3,1%.2) Uključeni krediti MMF-a.3) Po osnovu kratkoročnih kredita i depozita u 2005. godini korigovani podaci po mesecima za deo kredita i depozita koji su se odnosili na prethodne godine.4) Stavka greške i propusti, neto, u periodu 1997-2000. uključuje međuvalutne promene, krat-koročne trgovinske kredite i stvarne greške i propuste, a u periodu 2001-2005. kratkoročne kredite i stvarne greške i propuste.5) Devizne rezerve NBS i komercijalnih banaka u periodu 1997-2000. date su sa međuvalut-nim promenama, a u periodu 2001-2005. devizne rezerve NBS i komercijalnih banaka, kao nova devizna štednja, dati su bez međuvalutnih promena.Izvor: Internet sajt NBS i Statistički bilten NBS.


285

2. SPOLjNI DUG REPUBLIKE SRBIJE 2000-2007

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007April

A. DUGOROČNI I SREDNJOROČNI DUG 9,467.7 9,916.0 10,026.9 12,336.8 12,917.7 13,846.7 17,842.7 18,743.0Međunarodne finansi-jske organizacije 2,206.0 2,415.4 3,355.5 4,533.5 5,088.9 4,721.6 4,775.7 4,838.3

IMF 152.0 272.4 564.8 913.2 961.9 866.4 244.3 0.0IBRD 1,538.0 1,601.7 1,893.3 2,269.8 2,471.8 2,132.9 2,128.6 2,195.3IDA 0.0 0.0 167.8 273.1 432.3 467.7 550.4 570.3EUROFIMA 120.0 122.3 147.9 156.4 160.3 161.1 168.8 136.9IFC 106.0 135.1 169.7 239.5 118.6 73.5 210.0 263.7EIB 256.0 49.3 107.3 194.8 281.9 325.8 509.8 643.4EC - Evropska zajednica 0.0 197.5 233.4 324.8 353.7 323.6 360.0 372.7MIB3) 10.0 11.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0EBRD 0.0 2.0 44.2 131.5 279.5 349.1 503.7 552.1EUROFOND - CEB 24.0 24.3 27.1 30.3 28.9 21.5 32.6 33.8EFSE 67.6 70.2Vlade i vladine agencije 4,357.2 4,344.1 3,100.0 3,429.4 3,689.5 3,679.6 3,131.1 3,229.6 Pariski klub 3,886.6 3,791.7 2,516.2 2,808.9 3,016.0 2,945.1 2,351.0 2,435.2 - konsolidovani dug4) 3,872.5 3,776.0 2,431.9 2,658.8 2,805.9 2,581.1 2,093.4 2,130.7 - dug zaključen posle 20. 12. 2000. 14.1 15.7 84.2 150.1 210.2 364.0 257.6 304.5

Ostale vlade2) 470.6 552.4 583.9 620.4 673.5 734.5 780.1 794.5Kina 160.0 224.2 240.7 257.9 277.2 296.9 318.3 324.1Libija 32.9 34.5 36.2 38.1 40.0 42.0 44.1 44.1Kuvajt 277.7 293.7 306.9 318.0 328.9 345.5 369.5 378.2Poljska 0.0 0.0 0.0 6.5 27.3 49.8 48.0 48.0Hrvatska 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.3 0.1 0.1Londonski klub - regu-lisani dug5) 0.0 0.0 0.0 0.0 1,080.0 1,075.6 1,075.6 1,075.6Londonski klub - ne-regulisani dug6) 2,267.2 2,299.5 2,442.3 2,737.9 83.6 87.9 72.0 73.1

Ostali kreditori 637.2 857.0 1,129.0 1,636.0 2,975.6 4,282.1 8,788.3 9,526.3B. KRATKOROČNI DUG 1,153.0 1,025.7 1,020.2 1,055.7 998.6 1,514.0 1,657.2 1,240.4Gas8) (i nafta7) zaključno sa majem 2004) 490.0 502.0 512.6 520.2 240.0 233.1 227.8 36.2

Ostalo 663.0 523.7 507.6 535.5 758.6 1,280.9 1,429.4 1,204.2V. KLIRING2) 209.0 183.0 182.5 182.5 182.5 105.8 105.8 105.8UKUPAN DUG (A+B+V) 10,829.7 11,124.8 11,229.5 13,574.9 14,098.7 15,466.5 19,605.7 20,089.2 Memo: Kosovo i Meto-hija 1,207.2 1,135.4 1,104.8 1,322.1 1,277.1 1,143.7 1,182.4 1,203.0

1) Stanje duga Srbije uključuje dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a.2) Dug prema ovim kreditorima je uglavnom neregulisan i delom je u docnji.


286

3) Poverilac po ovom kreditu više nije Međunarodna investiciona banka, Moskva, nego PFHC Establish-ment, Lihtenštajn, i od 2002. obaveze prema ovom kreditoru obuhvaćene su u kate-goriji ostali kreditori.4) Dug prema Pariskom klubu poverilaca konsolidovan je novembra 2001, kada je ugovoreno da se otpis i ostali uslovi reprograma primene 22. marta 2002. Drugi otpis od dodat-nih 15% primenjen je 6. februara 2006.5) U ovoj tabeli prikazano je stawe duga nakon otpisa od oko 62%, koji je dogovoren u pregovorima tokom juna/jula 2004. godine.6) Deo duga Londonskom klubu nijedna od republika bivše SFRJ nije regu-lisala (osim BiH), pa ni Srbija. U pitanju su tzv. API obveznice izdate Izvor: Internet sajt NBS i Statistički bilten NBS.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

339.92(497.11)(082)339.5(497.11)(082)

ОКРУГЛИ сто Економско - финансијски односи Србије са иностранством (2007 ; Београд) Okrugli sto Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom, Beograd, 26. juni 2007. godine / [organizatori] Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu. -Beograd : Ekonomski fakultet, 2007 (Beograd : Čugura Print). - 286 str. : tabele ; 24 cm

Tiraž 150. - Str. 7.: Predgovor / Mlađen Kovačević, Vladimir Grečić. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz pojedine radove.

ISBN 978-86-403-0839-7 1. Научно друштво економиста (Београд) а) Међународни економски односи - Србија - Зборници b) Спољна трговина - Србија - Зборници COBISS.SR-ID 142347532

Documents

i Ekonomski fakultet u Beogradu - University of Belgradendes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2007deo2.pdfje u 2000. godini, robni izvoz iznosio samo milijardu i 645 miliona dolara,