5. februar 2018. godine

Danas: Poreska objavila spisak, ko sve duguje za

porez

Aktivna preduzeća u Srbiji imaju poreski dug od skoro 200 miliona evra, piše list "Danas".

Poreska uprava je posle pisanja "Danasa" i intervencije poverenika za informacije od javnog značaja

Rodoljuba Šabića objavila spiskove preduzeća najvećih poreskih dužnika sa dugom većim od 20 miliona

dinara.

Nije objavljen razlog zbog koga Poreska uprava nije objavljivala te spiskove poslednjih godinu i po dana

iako je na to bila obavezna po zakonu.

Aktivne firme koje duguju od 20 miliona do čak dve milijarde dinara koliko duguje kompanija "Borba", njih

389 duguje blizu 190 miliona evra za poreze.

To su aktivna preduzeća kojima nisu oduzeti PIB-ovi i koja su iz nekog razloga pošteđena stečaja, a njihovi

računi su uglavnom u blokadi i tek nekoliko ih je uputilo zahtev za reprogram. Neka od preduzeća dužnika

pojavljuju se već godinama na tim spiskovima Poreske uprave i svaki put dugovi su veći, uglavnom za iznos

kamate, navodi "Danas".

Iza "Borbe" drugi na spisku dužnika je kompanija "Semp elektro i mašinskih postrojenja" iz Beograda sa

dugom od 1,15 milijardi dinara. Ta firma se nalazi u vlasništvu Milorada Kesića, koji je inače vlasnik još

jedne firme "Neometal Ing" iz Novog Sada. On se takodje pojavljuje kao tehnički direktor Lola livnice.

Na listi je i firma Marka Miškovića "Mera invest" sa dugom od nešto preko milijardu dinara, zatim šabačka

firma "Magma prom" sa dugom od 868 miliona dinara. Ta firma je poznata iz slučaja Univerzal banke pošto

se pominje kao jedna u lancu preko kojih je Miroslav Bogićević sa "Farmakomom" uzimao zajmove od te

banke koja je na kraju i propala.

Na petom mestu dužnika je firma "LPM termil" iz Šida sa dugom od 780 miliona dinara, sledi firma

"Termol" sa dugom od 692,5 miliona dinara, AMSS poslovni sistem, ćerka firma udruženja Automoto savez

Srbije sa dugom od 539 miliona dinara.

Firma "Albaco" iz Žablja vuče dug još iz 2013. godine, kada je iznosio 426 miliona dinara i koji je do danas

porastao na 529 miliona dinara.

Među dužnicima je još jedna firma koja pripada Miškovićima, "Jugohemija Vetagra" sa dugom od 136

miliona dinara, a oko 140 miliona dinara za porez duguje i firma Gorana Perčevića "Koteks". I kompanija

"Rudnap" Vojina Lazarevića je na tom spisku sa dugom od 21 miliona dinara.

Skoro četiri miliona evra duguje akcionarsko društvo "Navip", čiji je nekada značajan akcionar bio i Predrag

Ranković Peconi. Među većim dužnicima je i društvo "Granit peščar" Ljig sa 439 miliona dinara duga, a

najveći akcionari te firme, preduzeće "Inkop" je prema pisanju medija povezano sa Zvonkom

Veselinovićem.

Na spisku dužnika su i brojni sportski klubovi poput OFK Beograda, FK Jagodine, FK Borca iz Čačka, FK

Smedereva, FK Obilića. Košarkaški klub "Partizan" je na spisku dužnika sa 95 miliona dinara duga koji je

pokriven bankarskom garancijom.

Najveći deo poreskog duga se odnosi na firme u stečaju i to pre svega one čiji se stečajni postupci već više

od decenije razvlače sa veoma malom verovatnoćom naplate poreza, piše "Danas".

Spisak predvode likvidirane državne banke, a pre svega Beobanka sa 32,3 milijarde dinara, Investbanka 24

milijarde, a Beogradska 17,5 milijardi dinara. Tu je i Astra banka Bogoljuba Karića sa dugom od 21

milijarde dinara.

U planu osnivanje Kancelarije privrednog

savetnika

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave najavilo je da je u planu osnivanje Kancelarije

privrednog savetnika, koja će privrednicima pomoći da dobiju odgovore na sva pitanja u vezi sa

inspekcijskim nadzorom.

Kako je agenciji Beta rečeno u tom ministarstvu, na

tom mestu privrednici će moći da se obrate

specijalizovanom stručnjaku, savetniku za privredu i

iznesu svoje primedbe u vezi sa inspekcijskim

nadzorom.

Istakli su i da predstoji jačanje kapaciteta inspekcija u

kadrovskom i materijalnom smislu.

"Ukupan broj republičkih i lokalnih inspektora je oko

6.500. Uzimajući u obzir šarolikost, složenost i veliki obim materije, kao i one podatke koji su dostupni,

može se reći da kod nas jedan inspektor dolazi na 1.200 stanovnika, dok je u Evropi jedan inspektor na 780

stanovnika", navode u Ministarstvu.

Dodaju i da se radi temeljna analiza svake pojedinačne inspekcije.

"Kada sagledamo situaciju i razgovaramo sa svim inspektoratima, predložićemo Ministarstvu finansija broj

potrebnih inspektora, jer činjenica je da ih nema dovoljno", kažu u tom ministarstvu.

Planirano je i kontinuirano stručno usavršavanje inspektora, a pripremljen je i program obuke za inspektore i

one će se se kontinuirano održavati kroz Nacionalnu akademiju.

"Takođe, sledeći veliki korak ove reforme koji očekujemo do kraja 2018. godine je E-inspektor - jedinstvene

platforme za rad i izveštavanje svih 40 inspekcija", kažu u ministarstvu.

PENZIONI SISTEM ZASTAREO, NEOPHODNE

REFORME Penzijama treba druga injekcija

Penzioni sistem zastareo, neophodne reforme da bi isplate ostale sigurne. Predlog: uvesti obavezno privatno

osiguranje. Stručnjaci protiv, jer su prosečne zarade niske

SITUACIJA u kojoj se živi sve duže a rađa sve manji

broj dece dovela je do toga da su državne penzije kod

nas, ali i u drugim evropskim zemljama, postale

neodržive. Sistem državnih penzija je, s jedne strane,

preskup za državu, dok, s druge, one nisu dovoljne i ne

mogu da obezbede dostojanstven život u starosti.

Stručnjaci smatraju da svako odlaganje rešavanja tog

problema već ugrožava 1,7 miliona penzionera, čija se

primanja smanjuju i čija će realna vrednost u narednim

godinama samo padati. Kao mogućnost za prevazilaženja problema pominje se uvođenje takozvanog drugog

stuba penzijskog sistema, to jest obavezno dopunsko privatno osiguranje.

Katarina Stanić, ekspert za penzije i penzijske sisteme, kaže da je uvođenje drugog stuba eksperiment s

neizvesnim i diskutabilnim ishodom u budućnosti.

- U situaciji kada se već godinama mučimo s tekućim finansiranjem penzija, zvuči neverovatno da se o

drugom stubu uopšte i razmišlja - kaže Stanićeva. - To bi značilo obavezno plaćanje doprinosa u privatne

penzijske fondove. Takav penzijski model je devedesetih godina dizajnirala Svetska banka, a on praktično,

osim u državama Latinske Amerike, postoji samo još u istočnoevropskim zemljama. Njihova iskustva su

prilično nepovoljna, pa su ga neke zemlje, poput Mađarske i Poljske, već i ukinule, dok Slovenija nikad nije

ni pristala da ga uvede.

U razvijenim zemljama Evropske unije “drugi stub” ne postoji, iako je u nekim od njih uloga privatnog

osiguranja tradicionalno značajna, kao što su skandinavske zemlje- Holandija, Švajcarska, Engleska. I

Svetska banka je u međuvremenu prilično promenila preporuke u vezi s penzijskim sistemom i na neki način

odustala od njegove primene.

Profesor dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, smatra da je reforma

PIO u Srbiji i regionu, ali i u drugim zemljama, iznuđena. Demografske promene i odustajanje od tzv.

države blagostanja smanjile su sredstva za PIO, a uslovi za odlazak u penziju se sve više pooštravaju. Ovi

procesi prisutni su u Evropi, a posebno su izraženi u zemljama u tranziciji. U okviru EU, oni su najviše,

najranije i najdrastičnije nametnuti prezaduženoj Grčkoj, ali su u manjoj meri obavljeni i u razvijenim

članicama EU. U regionu, reforme se odvijaju po istom šablonu i diktirane su od strane Svetske banke, a sad

i institucija EU.

- Iako Srbija nije u EU, ona je prinuđena da se reformiše i u ovoj oblasti, kao jedan od uslova za priključenje

- kaže dr Novaković. - Pored toga, Svetska banka, preko aranžmana vlasti i MMF, snažno vrši pritisak zbog

načina i tempa izmena sistema PIO. Suština izmena je u manjim sredstvima iz državnog budžeta za PIO,

produženju godina života i staža za sticanje penzije, strožim uslovima za penzionisanje, od invalidskih,

preko starosnih, do porodičnih penzija. Drugi pravac promena je smanjenje odnosa penzija prema prosečnim

zaradama. Treći je izražen kroz različite sisteme usklađivanja penzija s troškovima života i prosečnim

zaradama. U suštini, sve te mere su na štetu većine postojećih i budućih penzionera.

Naša sagovornica naglašava da su ranije izdvajana sredstva za penzije potrošena na razne načine i

nepovratno, tako da se postojeće penzije značajnim delom finansiraju direktno iz državnog budžeta. Pritisak

Svetske banke i MMF je da se taj procenat smanji na nivo od oko 10 odsto BDP. Da bi to postigla, država je

pribegla smanjenju penzija, što je donelo uštede u kasi, ali je dodatno urušilo standard najstarijih. Dr

Novaković smatra da postoje drugi načini da država uštedi novac za penzije - jača borba protiv sive

ekonomije, bolji poreski sistem, drugačije zapošljavanje...

U regionu postoje slični penzijski sistemi, što navodi na zaključak da dobrovoljni ili “drugi stub” nije

zaživeo. Mnogobrojni su razlozi toga, a jedan je sigurno nizak nivo zarada, od kojih ne može da se odvaja za

dodatno penzijsko osiguranje, a i iskustva zemalja u razvijenim kapitalističkim zemljama su slična.

- Ranije preduzete mere u oblasti PIO imale su svoje pozitivne i negativne posledice - ističe dr Novaković. -

One su gotovo ukinule perspektivu i nadu mlađim radnicima da će uopšte steći kontinuitet u radnoj karijeri i

za života ostvariti punu ili bilo kakvu penziju.

Socijalne posledice dosadašnjih reformi PIO su više negativne nego pozitivne. Računa se da su penzije

realno opale u poslednje tri godine za 25-30 odsto. Sa druge strane, nije stvoren PIO sistem koji ne bi

zavisio od državnog budžeta. Ovako su stvorene prilike da se penzije kvalifikuju ne kao stečeno pravo, već

kao socijalna kategorija, što, realno, sve više i postaju.

ŠTA UTIČE NA DRŽAVNE PENZIJE Sistem državnih penzija zasniva se na principu međugeneracijske

solidarnosti, odnosno aktivni osiguranici izdvajaju doprinose od plate da bi se od tako prikupljenih sredstava

isplaćivale penzijske nadoknade. Glavni faktor koji utiče na funkcionisanje sistema državnih penzija je

odnos broja radno aktivnih stanovnika i korisnika penzija. Potrebno je da bude od tri do tri i po puta više

aktivnih osiguranika od penzionera, što je danas nemoguće u situaciji kada je samo 1,3 puta više radnika od

penzionera.

Без 15 година пензијског стажа нема пензије

НОВИ САД: У просеку преко 80.000 запослених годишње поднесе захтев за пензионисање.

Сви запослени који су желели да по прошлогодишњим условима за пензионисање оду у пензије већ

су морали поднети захтев најкасније до 30. децембра 2017.године, јер од 1. јануара ове услови за

старосну пензију жена, као и за превремену оба пола, су

промењени.

Но, то што су неки сада већ бивши запослени сматрали да

су до краја прошле године испунили тражене услове за

пензионисање, не значи да ће сигурно и добити пензију.

Наиме, они који нису проверили да ли им се поклапа

радни стаж уписан у радну књижицу и пензијски стаж,

који подразумева да су Фонду ПИО редовно сваке године

подношени обрасци М-4, могу се ових дана наћи у

непријатној ситуацији и бити обавештени да заправо не могу да добију пензију. Јер, а често то

запослени заборављају, радни и пензијски стаж нису исто и не морају се (мада би требало)

подударати.

Уколико је неко на крају прошле године имао 65 година живота, када је реч о мушкарцима, или 61,5

годину када су у питању жене, други услов му је био најмање 15 година пензијског стажа. Саме

године живота без тих минималних 15 година пензијског стажа не доносе пензију. Тако се догодило

да део запослених раскине радни однос на крају прошле године, а да се сада испоставило да и поред

тога што им у радној књижици пише да имају 15 година радног стажа, они заправо немају за њих

покриће у пензијском стажу.

Ни године војске не улазе у стаж

Према важећим законским прописима у Србији, време служења војног рока не може се признати у

стаж осигурања јер тада радни однос мирује па самим тим се ни не плаћају пензијски доприноси ,

нити се ретроактивном уплатом доприноса ово време може рачунати као стаж осигурања. То, пак,

значи да година војске не улази у пензијски стаж, нити се тих 12 месеци уписују у радну књижицу.

Испоставило се да у електронској бази Фонд ПИО нема регистроване пријаве М-4 са подацима о

стажу и зарадама за одређене године, а када тога нема није испуњен други битан услов за

пензионисање. Недостатак тих података у електронској бази Фонда ПИО значи да или послодавац

није у законском року доставио пријаве података о уплати доприноса односно обавезни М-4 образац

без којег се пензијски стаж запосленог не признаје, или да за тај период и није уплатио доприносе за

пензијско и инвалидско осигурање свог радника. У Фонду ПИО објашњавају да је Законом о

доприносима за обавезно социјално осигурање прописано да наплату доприноса обавља Пореска

управе и да би у њој заправо сви запослени којима се радни не поклапа са пензијским стажом могли

да провере да ли су доприноси плаћени или нису.

Ако се покаже да пензијски доприноси нису плаћени, онда запосленима који су мислили да ће најзад

отићи у пензију не преостаје ништа друго него да се обрате бившем послодавцу, Пореској полицији

или надлежном суду. Велики проблем представља то што многих бивших послодаваца више нема,

односно фирме у којима су радници некада били запослени су нестале и веома је тешко ући им у

траг. Судски поступци трају дуго и за њих треба имати новца. Но, уколико запослени желе да ипак

оду у пензију јер су дошли у године када им је то законски омогућено, онда им ништа друго не

преостаје него да вијају послодавце.

Има запослених који су испунили услове за пензионисање у погледу година живота ,али нису

напунили 15 година пензијског стажа. Како без тих најмање 15 година пензијског стажа нема

пензије, они који су или радили или сами себи уплаћивали пензијске доприносе мање од те

прописане норме до ње не могу стићи. Другим речима, уколико имају 14 или мање година

пензијског стажа остаће кратких рукава. Не само да неће остварити право на пензију, него им Фонд

ПИО неће ни вратити новац који су на име пензијског осигурања уплаћивали. Једноставно, наш

Закон о ПИО не предвиђа могућност да се онима који имају мање од 15 година пензијског стажа

новац уплаћен за старост врати.

Како запослени не би сами себе довели у ситуацију да не могу да се пензионишу, треба на време да

воде рачуна о годинама пензијског стажа, а то значи да провере да ли им се подаци из радне

књижице поклапају са онима из електронске базе Фонда ПИО.

Србија од страних филмских компанија лане

зарадила 30 милиона евра

У протеклој деценији у Србији су снимани делови или значајни сегменти бројних иностраних

филмских продукција: „Затамњење”, „Браћа Блум”, „Хуман зоо”, „Округ 13”, „Ултиматум”, „

Кориолан”, „Локаут”, „Бежи, мацо, бежи”, „Гавран”, „Чернобиљски дневници”, „Три дана за

убиство”, „Новембарски човек” и други.

Омиљене дестинације страних продуцената су

престоничка здања и улице, Смедеревска тврђава,

ваљевски Трешњар, Дунавска улица у Новом Саду,

Панчевачка свилара, напуштене фабрике...

Пре неколико месеци, у организацији Српске филмске

асоцијације, група филмских радника из Велике

Британије боравила је у Београду да би се упознали са

српским продуцентима, условима и могућностима

снимања филмова у нашој земљи. По речима извршне

директорке Српске филмске асоцијације Милице Божанић, захваљујући подстицајима које

Министарство привреде даје за филмска снимања и позива интернационалним продукцијама да

снимају у Србији, дестинације у нашој земљи за снимање филмова постале су многима интересантне,

а то отвара врата за још већи број страних продукција у Србији.

Могло би и више

Милица Божанић објашњава да недостатак искусних филмских професионалаца, ширења студијских

капацитета и укрупњавања фирми које пружају продукцијске услуге утиче на то да странци не

снимају више и чешће у Србији.

– Иако у Србији постоје професионалци свих категорија потребних за продукцију филмова, тренутно

због великог броја филмова и играних садржаја који се снимају нема довољно филмских асистената,

координатора и техничара да би се одговорило на све захтеве и упите из иностранства – рекла је

Милица Божанић.

У току су припреме за почетак снимања једног британског филма, а постоје најаве и за неколико

индијских и једну велику ТВ копродукцију. С америчким студијима се преговара... Милица Божанић

истиче да је за исплативост снимања филма у некој држави најважнија и да је то први фактор

конкурентности. Она тврди да данас готово нема земље која не нуди неку врсту пореских или других

олакшица да би привукла филмску продукцију.

– Пре увођења подстицајног програма, филмске компаније су годишње доносиле између осам и десет

милиона евра – навела је Милица Божанић. – Већ у првој години примене подстицаја износ је готово

30 милиона евра, а очекујем да ће ове године та бројка бити премашена. Поређења ради, у Хрватској

је прошле године од страних пројеката остварено око 28 милиона евра, Чешка је зарадила 128

милиона, а Мађарска је апсолутни рекордер с готово 400 милиона. Пред нама се простор за озбиљан

раст тек отвара. У овом тренутку требало би радити на јачању свеукупних капацитета филмске

индустрије, али и фирми и услуга на које се она ослања, рецимо, на отварање хотела изван великих

градова да би локације широм земље биле доступне за снимање већих филмова.

Обука за електричаре, столаре, шминкере...

У сарадњи с Националном службом за запошљавање, највећа домаћа продукцијска кућа „Њорк ин

прогреш”, која је реализовала две трећине страних филмских пројеката у Србији, настоји да се

организују курсеви за дефицитарна занимања у филмској индустрији. Уколико би се то остварило,

посао би добили електричари, столари, фризери, шминкери и рачуновође. Та продукцијска кућа

истиче да Србији недостају и студијски капацитети јер их тренутно имају само „Пинк” и „Авала”, а

РТС их користи за споствене потребе.

Већа улагања страних филмаyија у Србију доносе нове послове и нашим стручњацима и радницима.

Наиме, страним филмским екипама потребни су глумци, редитељи, костимографи, сликари за израду

захтевних сценографија, архитекте, дизајнери, директори фотографије и асистенти камере, затим,

велики број стваралаца који раде у домену визуелних ефеката, дизајну звука, компоновању музике и

монтажи. Србији, како је истакла Милица Божанић, недостаје и озбиљан постпродукцијски студио у

којем ће сви ти делови процеса бити обједињени.

– Филмске екипе су покретне фабрике које по пројекту ангажују од 50 до 150 професионалаца,

превозе велике количине опреме и људи, троше услуге смештаја и хране, граде и руше сценографије

у року од неколико дана или недеља, користе мобилне канцеларије, велики број авио-летова и долазе

у контакт с најразличитијим добављачима и сарадницима – указује Милица Божовић, и додаје да

сваки долар утрошен у продукцију доноси да још 2,5 долара остају у привреди земље у којој се

снима.

BLIC/SRBIJA DANAS

Žene koje za isti posao primaju manje plate od

muškaraca MOGU DA TUŽE POSLODAVCA

Plate su u državnom sektoru transparentne, problem je privatni sektor jer za njih ne postoji zakon koji

reguliše ovu problematiku, smatra Janković

Žene koje misle da su manje plaćene od svojih kolega, mogu podneti tužbu povereniku za zaštitu rodne

ravnopravnosti, kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Nejednake plate između muškaraca i žena za isti posao ili posao iste

vrednosti predstavljaju jedan od vidova diskriminacije i posledicu

strukturalnih nejednakosti zasnovanih na predrasudama i stereotipima

o ulozi žene i muškarca u porodici i društvu.

Poverenica Janković kaže da sve žene koje imaju saznanja da su po

tom osnovu diskriminisane, mogu podneti tužbu.

- Procedura je jednostavna, a obrazac za tužbu se može može pronaći

na sajtu poverenika. Postupak je potpuno besplatan, a nakon podnete

tužbe donosimo mišljenje i preporuke za otklanjanje povrede prava na

ravnopravnost, ukoliko se utvrdi da je postojala - objašnjava Brankica Janković.

Poznato je, međutim, da se visina nečije plate u kolektivima krije kao zmija noge. Iako su u državnom

sektoru plate transparentne, u većini privatnih firmi se vode kao tajna. Veliki problem predstavljaju

netransprentnost podataka o sistemu zarada i nepristupačnosti informacija o dodacima, bonusima i

nagradama koje su od ključnog značaja za utvrđivanje diskriminacije.

- Kada govorimo o transparentnosti zarada, postoji razlika između državnih organa i javnih preduzeća i

privatnih kompanija. Plate u državnom sektoru su rgulisane zakonima, a pored toga svaki državni organ

treba da ima informator u kojem su navedeni sistematizacija i visina zarada za određena radna mesta -

kazala je poverenica.

Što se tiče privatnika, situacija je drugačija jer ne postoji nijedan zakon koji ih obavezuje da zarade budu

javne. Visina zarada je regulisana pravilima kompanija i pojedinačnim ugovorima o radu.

- Za rešavanje problema nejednakih zarada između muškaraca i žena za isti posao jednake vrednosti nije

potreban nikakav poseban pravilnik jer je ovo pitanje već uređeno važećim zakonima. Zakon o radu

propisuje da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod

poslodavca , bez obzira na pol - kaže Janković.

Ovaj zakon takođe diskriminaciju u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa po bilo kom ličnom

svojstvu. Važno je naglasiti da i odredbe zakona o zabrani diskriminacije predviđaju zaštitu ravnopravnosti

u svim oblastima života.

- Dodala bih da se ovaj problem najefikasnije prevazilazi rušenjem stereotipa i predrasudama o rodnim

ulogama, napuštanjem stavova da je roditeljstvo isključivo briga majke, promovisanjem vrednosti rodne

ravnopravnosti i njenim integrisanjem u sve aspekte života. U ovim procesima treba da učestvuju ne samo

žene, nego i muškarci, kao i društvo u celini - zaključuje Janković.

Mali trikovi "velikog" kućnog budžeta

Kako lični, odnosno porodični budžet održati pod punom kontrolom, objašnjava savetnik u Odseku za

edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS Nikola Đukić.

"Prvi preduslov razboritog korišćenja novca jeste da se zna na šta se novac troši", kaže Đukić i dodaje da je

stoga potrebno napraviti pregled prihoda i rashoda uz pomoć tabele kućnog budžeta.

On objašnjava da kućni budžet predstavlja spisak svih

prihoda i rashoda u mesecu.

"Vođenje ove evidencije pomaže da se stekne uvid na

šta se novac troši, kao i na koji način može da se uštedi,"

smatra Đukić i dodaje da u tu svrhu postoji kalkulator

kućnog budžeta na sajtu tvojnovac.nbs.rs

"Ovaj kalkulator ima za cilj da na jednostavan način prikaže kako se upravlja prihodima i rashodima, koliko

novca se troši svakog meseca, kao i kako se to uklapa sa prihodima", kaže Đukić i dodaje da se pomoću ove

alatke uviđa da je najbolja štednja razborita potrošnja.

On naglašava da se formiranjem kućnog budžeta utvrđuje da li se dobro upravlja novcem, te se stiče uvid

gde treba smanjiti troškove radi uštede.

"Prilikom pregleda mesečnih troškova treba voditi računa o redovnim izdacima koji su fiksni, tj. na početku

meseca odvojiti novac za ishranu, račune ili prevoz", ističe Đukić i dodaje da neki računi donose popuste na

krajnji iznos ukoliko su plaćeni na vreme (informatika, računi za struju).

On savetuje da neutrošeni novac na kraju meseca treba staviti u štednju jer redovnim izdvajanjem

određenog, čak i simboličnog iznosa može da se uštedi dovoljno za stvari koje su inače nedostupne.

"Kada se jednom napravi lista troškova, kao i uz uvid u evidenciju koliko novca može da se potroši,

smanjuje se iznos koji se troši na nepromišljene i često nepotrebne kupovine", zaključuje Đukić.

U decembru smo trošili 12 odsto više nego mesec

pre

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji porastao je u decembru 2017. i u tekućim i u stalnim cenama za 12,1

odsto nego u odnosu na novembar.

Decembarski promet u maoprodaji je, u poređenju sa istim mesecom 2016. godine, bio veći u tekućim

cenama za 5,1 odsto, a u stalnim za 1,5 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar - decembar 2017, promet na malo je takođe bio veći u tekućim cenama za 7,9 odsto, a u

stalnim cenama za 3,7 posto nego u uporednom lanjskom periodu.

Danas prvi rok za plaćanje poreza

Poreska uprava Srbije objavila je poreski kalendar za februar, a već danas ističe prvi rok - onaj za

dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu.

Isplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa

dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu

za ugovore zaključene u prethodnom mesecu.

Prijave se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i

kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.

Danas, takođe, ističe rok za dostavljanje izveštaja o

izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec.

Svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući

izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI.

Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, i to svaki mesec, bez obzira na koji

način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz

sam obrazac izveštaja, prenosi B92.

Kako se navodi, 12. februara je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih

osiguranja za prethodni mesec.

Zatim, 19. februara je rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza na prihod od obavljanja samostalne

delatnosti.

Takođe, 19. februara je rok za plaćanje mesečnih akontacija doprinosa na prihode od samostalne delatnosti,

kao i za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu

i za inostrane penzionere za prethodni mesec.

Istog dana ističe rok za plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za prvi kvartal 2018. godine, kao i za

podnošenje prijave za utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i mesečne akontacije za 2018.

godinu za samostalne umetnike.

Takođe, 19. februara je rok za plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za prvi kvartal 2018. godine, kao i

rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV.

Rok za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec takođe je 19. februar.

Mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

Istog dana je i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja januara.

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize

obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.

Takođe, 19. februara je rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za krajnju

potrošnju za prethodni mesec.

Iz Poreske uprave navode da je 28. februar rok za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za

neisplaćene zarade za prethodni mesec.

Poslednjeg dana februara je i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize

obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Konsultacije o informacijama od javnog značaja

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave najavilo je da će od danas započeti postupak javnih,

onlajn konsultacija u cilju pripreme nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja, a resorni ministar Branko Ružić ukazao je da je unapređenje ove oblasti važno kako zbog

evrointegracija, tako i zbog unapređenja ljudskih prava u Srbiji.

"Na Polaznim osnovama za izmene ovog propisa radilo je

nekoliko državnih organa i u njih su ugrađene preporuke

nezavisnih, evropskih eksperata. Međutim, vrlo je važno

da, pre no što finalizujemo nacrt, dobijemo primedbe,

predloge i sugestije koji će dodatno unaprediti postojeći

pravni okvir", rekao je tim povodom ministar Branko

Ružić i pozvao sve zainteresovane institucije i

organizacije, nevladin sektor, stručnu javnost i pojedince

da se uključe u ovaj proces, saopštilo je ministarstvo.

Ministar je naglasio da je unapređenje ove oblasti važno za naš evropski put i Pregovaračko poglavlje 23, ali

da na to ne treba gledati kao na obavezu, zato što se poboljšanjem ovog propisa unapređuju ljudska prava u

Republici Srbiji.

U postupku analize postojećeg pravnog okvira, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave imalo je

stručno-tehničku podršku eksperata SIGMA, koji su kroz svoje analize i komentare doprineli izradi polaznih

osnova.

Stručna javnost, nevladin sektor i svi zainteresovani polazne osnove mogu preuzeti sa sajta Ministarstva

državne uprave i lokalne samouprave <http://mduls.gov.rs/dokumenta-zakoni-javne-rasprave.php> , a svoje

komentare i sugestije mogu poslati na adresu prava.slobode.registri@mduls.gov.rs

<mailto:prava.slobode.registri@mduls.gov.rs> do 15. februara 2018. godine.

Posle okončanja elektronskih konsultacija Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave će analizirati

sve primedbe, predloge i sugestije učesnika i izveštaj objaviti na internet prezentaciji Ministarstva.

Projektima do novca iz evropske kase, moguća i

nagradna sredstva

Srbija koristi novac iz pretpristupnih fondova EU. Godišnje nam je iz evropske kase, bespovratno, na

raspolaganju oko 200 miliona evra. Prošle godine ugovoreno je 94 odsto projekata, a ove bi Srbija mogla da

bude nagrađena dodatnim sredstvima.

Dok ovu godinu planiramo, ostvaruju se projekti iz ranijeg perioda. Tako je u evrointegracijama,

zahvaljujući kojima Piroćanci imaju Adrenalin park. Prekograničnom saradnjom sa Bugarskom stekli su

skejt staze.

"Negde 230.000 evra je uloženo u adaptaciju prostora. U najvećoj meri, preko 80 odsto su sredstva EU koja

će se vratiti u budžet", objašnjava gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Država ove godine svu energiju usmerava na pripremu finansijskih sporazuma koji će obezbediti

bespovratnu podršku za očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena.

Sledi podrška inovativnim preduzećima, razvoju ljudskih resursa, socijalnoj inkluziji i usklađivanju

nacionalnog zakonodavstva sa propisima Unije.

"Očekujemo da će Evropska komisija uvažiti napredak Srbije koji je prethodnih nekoliko godina ostvaren u

kontekstu pregovora i reformi koje su ostvarene u različitim oblastima kao i rezultata u pogledu korišćenja

fondova EU, jer su to dva ključna kriterijuma na osnovu kojih će Komisija doneti odluku o eventualnim

dodatnim sredstvima u okviru mehanizma nagrađivanja", kaže Branko Budimir iz Sektora za planiranje,

programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Ministarstva za evropske

integracije.

Država nastoji da projekti koje Evropska unija odobrava budu usaglašeni, ali to nije uvek lako.

"Sada morate podvući crtu pa videti šta ste u prethodne tri godine realizovali, gde ste napredovali dobro, gde

ste zaostali, pa da pripremite projekte i da ih programirate za narednu godinu", ističe Gordana Lazarević iz

Evropskog pokreta Srbije.

Najslabija karika – mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća najslabija su karika u korišćenju fondova.

Lazarevićeva ukazuje da mala i srednja preduzeća obično nemaju dovoljno sredstava da bi mogli sve to da

isfinansiraju i da čekaju toliko dugo.

"Zato se radije okrenu kreditu koji je mnogo skuplji novac nego nekom grantu", kaže Lazarevićeva.

Budimir ističe da se razgovara širem programu podrške koji bi bio okrenut ka inovativnim preduzećima.

"Naše uverenje je da tu možemo očekivati dobre rezultate koji se baziraju na konkretnim iskustvima. Slične

programe smo imali 2011. i 2013, sa izuzetnim odzivom", rekao je Budimir.

Za razliku od naših, mala i srednja preduzeća u Španiji i Italiji idu iz projekta u projekat. Doduše, na

raspolaganju su im veća sredstva iz više fondova, a u tome im pomaže i posebna državna institucija.

Kuburović: Novi set zakona za zaštitu maloletnika

Ministarka pravde Nela Kuburović najoštrije je osudila propagiranje narkotika među omladinom i najavila

set novih zakona za bolju zaštitu maloletnika.

Propagiranje droga na društvenim mrežama i među omladinom nije nešto što samo navodi na nezakonito

ponašanje već dovodi do degradiranja vrednosti porodice i celog društva, izjavila je Kuburović za Kurir.

Srbija će učiniti sve da spase decu od narkomanije, poručila je ona.

Povodom skandaloznih fotografija koje su se nedavno pojavile na Instagram profilu "Droga Srbija", na

kojima se vide učenici kako poziraju s narkoticima u rukama u školi, kod kuće pa čak i pored policijskih

automobila, Kuburović je pozdravila inicijativu nadležnih organa da što pre ispitaju sve okolnosti ovakvih

slučajeva.

Ti slučajevi, naglasila je, pred sve nas postavljaju pitanje - prvo ponašanja i vaspitanja dece, a sa druge

strane kontrole korišćenja socijalnih mreža, ne samo od njihovih tvoraca već i od roditelja.

Ministarstvo pravde priprema nacrt novog zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj

zaštiti maloletnih lica, koji će obezbediti bolju zaštitu maloletnika, ali i efikasnije vođenje krivičnih

postupaka protiv njih.

Ministarstvo takođe apeluje da je potrebno da se u rešavanje slučajeva maloletničke delinkvencije uključe ne

samo nadležni državni organi već i roditelji, obrazovne institucije, socijalne ustanove, odnosno celo društvo.

Vladimir Gligorov: Javno i privatno partnerstvo

U užem smislu, misli se na privatna ulaganja u dobra koja imaju određene elemente javnosti. Verovatno će

najčešće biti reč o poslovima koji utiču na druge poslove, pozitivno ili negativno.

Tako da se pojavljuje razlika između društvene i privatne

korisnosti, odnosno troška. Recimo, izgradnja metroa je svakako

ulaganje koje je profitabilno, ukupno uzevši, dakle sa društvenog

stanovišta, ali ne mora da bude i za privatnog investitora jer on

može da naplati korišćenje usluga metroa, ali ne i sve eventualne

pozitivne posledice koje će doneti, recimo, smanjenje gužvi u

saobraćaju i dobitak u vremenu koji se time postiže. Štaviše,

imajući u vidu početne troškove izgradnje i male varijabilne

troškove upotrebe, privatni investitor bi ili morao veoma skupo da

naplaćuje usluge prevoza ili bi ostvario gubitak. Usled čega ne bi trebalo očekivati da će to ulaganje biti

isplativo sa stanovišta privatnog ulagača.

Vlasti se, opet, ne suočavaju s problemom isplativosti jer se finansiraju iz poreza. I, zapravo, osnovna

prednost vlasti u odnosu na društvene ili privatne organizacije nije u tome što se ne rukovode profitom već

javnim dobrom nego u tome što imaju moć oporezivanja. Pa mogu da naplate svoje usluge ili da povrate

uložena sredstva prinudno, dakle i od onih koji eventualno imaju posrednu korist od, recimo, poboljšanja

gradskog prevoza. Uzmimo da ljudi troše manje vremena na prevoz od kuće do posla i da se time povećava

njihova produktivnost, nije lišeno smisla da cena prevoza ne obezbeđuje dobit već naprotiv čak gubitak,

recimo da samo pokriva tekuće troškove, ukoliko se to nadoknađuje većim poreskim prihodima usled

povećane aktivnosti, privredne, ali i svake druge.

Zašto je korisno da se mobilišu i privatna ulaganja? Jer, ako država može da pokrije troškove iz poreza, ona

može da ostvari bilo koji projekat za koji se odluči i nema potrebe da se udružuje s privatnim investitorima.

No, ne moraju sva ulaganja da budu isplativa i u tom osnovnom smislu da iz zarade pokrivaju tekuće

troškove. Pored toga, eventualna isplativost može da bude ostvariva u budućnosti, recimo kroz više godina

ili čak tek za jednu deceniju. Usled čega su neka ulaganja bolja od drugih, kako sa društvenog tako i sa

privatnog stanovišta. Kod izbora projekata u koje će se ulagati ima smisla videti pod kojim bi uslovima to

bilo isplativo za privatnog investitora, nezavisno od toga da li se naplatom robe ili usluga može obezbediti

potreban prihod.

Ova razlika između privatnog i javnog može se videti na sledeći način. Javne vlasti su budžetski centar, dok

su privatna preduzeća profitni centri. I kada je reč o ulaganjima, račun dobiti je neophodan kako kod izbora

projekata tako i kod izvođenja potrebnih radova i kod organizacije proizvodnje ili vršenja usluga. To je, u

načelu, ono za šta su osposobljeni privatni investitori, posebno u uslovima konkurencije. No, mnoga,

naročito veća ili razvojna ulaganja, sa visokim početnim ili fiksnim troškovima ne mogu da budu isplativa

iako pokrivaju tekuće troškove. U tim okolnostima budžetska ustanova je ona koja može da obezbedi

potrebnu profitabilnost ulaganjima. Ta saradnja profitnih i budžetskih centara je ono što se naziva javnim i

privatnim partnerstvom. Efikasnost ulaganja obezbeđuje profitni centar, dok odgovarajuću naplatu, onu koja

je u skladu sa društvenom korisnošću ulaganja, obezbeđuje budžetski centar.

Problema je, naravno, mnogo kod realizacije ovakvih projekata. Privatni investitor zna više, usled čega je i

poželjan partner, ali ta asimetričnost u informisanosti ima cenu. Država, opet, dolazi suviše lako do

sredstava jer ih prikuplja prinudno. Naravno, tu je politički proces koji bi trebalo da omogući potreban

nadzor, ali on ne mora da bude, i ima svakako valjanih razloga i da neće biti, dovoljno efikasan ni kada je

reč o korupciji, a nekmoli kada je naprosto reč o nedovoljnoj savesnosti.

Uz to, sa stanovišta poreskih obveznika koji su istovremeno i korisnici odgovarajućih usluga, i cena i porez

mogu da izgledaju suviše visoki upravo zato što je reč o dobrima ili uslugama sa značajnim elementima

javnog dobra ili sa značajnim spoljašnjim posledicama. Tako da nisu retki primeri kada korisnici, recimo

metroa, smatraju da su karte skupe, a subvencije koje idu uz to pogotovo. Ova tenzija je neizbežna i zapravo

može da bude korisna kako bi se povećala odgovornost i javnog i privatnog partnera. Iz toga bi trebalo da

proisteknu pravila sklapanja takvih poslova koja obezbeđuju, na privatnoj strani, konkurenciju, a na javnoj

uklanjanje diskrecionih ovlašćenja.

Naravno, javno i privatno se prožimaju u društvu i u politici praktično u svim oblastima delanja. U svim

slučajevima, međutim, javni interes nije ništa drugo već skup privatnih interesa, što međutim ne znači i da je

uvek usklađen sa svakim pojedinačnim privatnim interesom. Po prirodi stvari, postojaće problemi raspodele

koristi ili dobrobiti, pa će biti potrebni postupci javnog odlučivanja kojima će se donositi odluke o tome.

Negde će demokratija biti odgovor, a negde vladavina prava. U svim slučajevima, međutim, nije cilj da se

javno stavi ispred privatnog ili obrnuto već da se privatni interesi vide sa javnog stanovišta i javni sa

privatnog, ako je moguće istovremeno.