D A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 1 .

Specijalni dodatak Danasa u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije i

Udru`enjem korporativnih direktora Srbije

LI^NI SSTAV: Dejan [o{ki}, guverner Narodne banke Srbije

Javnost morada zna istinu

LI^NI STAV: Dr Dragan \uri~in, profesor Ekonomskog fakulteta

Ekonomija je kao `vaka

RAZGOVORAleksandar Vlahovi}, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Politi~ki konsenzus klju~ za uspeh reformi

Meri Vorlik, ambasadorka SAD

Srbija straniminvestitorimanudi brojnepogodnostiKako

sa~uvatibudu}nost

Srbije

Foto

: Bet

a

IIID A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.II u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Aleksandar Milo{evi}

Beograd - Kopaonik biznis forum, 19.po redu, i ove godine odr`ava se u sen-ci ekonomske krize, ovog puta ne toli-ko globalne koliko evrocentri~ne.Ostali delovi sveta u najve}oj meri suuspeli da prebrode probleme uzroko-vane kreditnim slomom iz 2008, ali jeEvropa zapala sopstvenu krizu javnogduga Gr~ke i drugih zemalja sa perife-rije evrozone. Istovremeno, Srbija na-stavlja svoju unutra{nju, autohtonukrizu nereformisanog javnog sektora,nekonkurentne privrede i rastu}e ne-zaposlenosti.

Dok je pro{le godine izvesni optimi-zam i dalje preovladavao na kopaoni~-kom susretu ekonomske, poslovne i po-liti~ke elite, ovog puta tako ne{to te{ko

je o~ekivati. Jedna svetla ta~ka na koju}e predstavnici Vlade nesumnjivo sta-vljati veliki naglasak jeste dobijanje sta-tusa kandidata za ~lanstvo u Evropskojuniji. I dok je to nesumnjivo pozitivaniskorak, ~injenica je da u prakti~nomsmislu velike koristi od toga ne}e biti.

Nezaposlenost u Srbiji dostigla jenivo od ~ak 23,7 odsto, a to je, ilustra-cije radi, vi{e nego duplo od nezapo-slenosti u EU, koja iznosi 10,7 odsto,{to je opet najve}a stopa u istoriji te za-jednice. Dakle, ni radnicima u Evropini radnicima u Srbiji ne pi{e se dobro.

Tokom pro{logodi{njeg obra}anjana Kopaoniku premijer Srbije MirkoCvetkovi} obe}ao je nekoliko stvari -borbu protiv nezaposlenosti, nastavakaran`mana sa Me|unarodnim mone-tarnim fondom, odlu~no sprovo|enjestrukturnih reformi, borbu za stabil-nost cena i ve}u podr{ku poljoprivre-di. Ne{to pre toga, dr`ava je predstavi-la i strategiju razvoja Srbije do 2020.godine, koja je kao osnovnu pretpo-stavku imala prose~an rast bruto do-ma}eg proizvoda od 5,8 odsto, {to seve} sada vidi da ne}e biti ostvareno.

Kada se iz dana{nje perspektive po-gleda unazad, jasno je da je malo odobe}anog ostvareno. U prethodnih 12meseci gotovo nijedna ozbiljna struk-turna reforma nije sprovedena. Javnisektor ostaje glavni akumulator gubi-

taka, partokratsko upravljanje nije nieliminisano ni smanjeno, korporatiza-cija vode}ih javnih preduze}a nije oba-vljena, niti su dugovi dr`ave premaprivredi izmireni.

Doneta je, dodu{e, jedna bitna od-luka - na~elo fiskalne odgovornostiprema kojem javni dug ne sme da pre-|e 45 odsto BDP-a po~elo je da se pri-menjuje, a Fiskalni savet je krenuo dakontroli{e da li Vlada po{tuje zakonkojim je to pravilo formulisano. I, sa-mo nekoliko meseci kasnije, ovo pravi-lo, „zacrtano u kamenu“, prekr{eno je.

Kao da ne zakon i ne postoji, Vlada na-stavlja da se zadu`uje sve vi{e i vi{e, pastru~njaci danas predvi|aju da bi nivosrpskoj javnog duga do kraja ove godi-ne mogao da dostigne i ~itavih 55 pro-cenata. Upravo zbog brzine zadu`iva-nja u poslednje vreme sve se ~e{}e ~ujepitanje preti li Srbiji gr~ki scenario.

Oni manje skloni dramatici ka`u daje Gr~ka jo{ daleko. Njen javni dug do-stigao je ~ak 170 procenata BDP-a, {toje ipak daleko od na{e situacije. Ali, potoj logici Japan bi sa svojim dugom odoko 230 procenata BDP-a odavno tre-balo da je bankrotirao. A nije. Sna`ne,konkurentne privrede mogu da izdr`evelike dugove, male, neefikasne nemogu. A Srbija je takva. ^injenicu dami nismo u EU i da nam u slu~aju„gr~ke tragedije“ niko ne bi dobacio

130 milijardi evra ne treba ni nagla{a-vati. Upravo zbog toga, sve liberalnijeuzimanje novih dugova po~inje da za-brinjava ne samo makroekonomisteve} i privrednike.

Situacija sa bud`etom je takva da jepodizanje PDV-a, kojem se ova koali-cija godinama `estoko protivila, sadapostalo skoro gotova stvar. eka se dapro|u izbori pa da se podignu cene, dali krajem ove ili po~etkom naredne go-dine i nije toliko bitno. Udarom nad`ep gra|ana popuni}e se bud`et, alipitanje je koliko i oni mogu da izdr`e.

Ova godina, ~iji prvi deo prolazi ui{~ekivanju izbora, a drugi u formira-nju Vlade i raspodeli funkcija po mi-nistarstvima, javnim preduze}ima iagencijama izgubljena je za reforme.Kolika je neodgovornost u predizbor-nom periodu svedo~i i to {to je MMFdva puta zaredom odbio da nam odo-bri reviziju aran`mana, pa je spora-zum sa Fondom sada prakti~no za-mrznut. Istina, neki tvrde da je Fondbio prestrog prema Vladi i da je tre-balo da dobijemo tu reviziju, ali nakoncu, {ta je trebalo da bude uop{tenije bitno. Ako je aran`man sa MMF-om, kao {to se tvrdilo, trebalo da bu-de garancija stranim investitorima daje Srbija fiskalno odgovorna zemljana odr`ivom putu, onda je ovakavprekid aran`mana garancija da je Sr-bija fiskalno neodgovorna zemlja naneodr`ivom putu. A to nije dobro zainvesticije.

U takvim okolnostima, glavno pi-tanje na koje }e svi okupljeni na Ko-paoniku poku{ati da daju odgovor je{ta dalje? To je pitanje o kojem se sva-kog marta raspravlja u ovom zimova-li{tu. Svaki put odgovor glasi da je Sr-biji potreban model rasta zasnovanna pove}anju izvoza, pobolj{anjukonkurentnosti i unapre|enju po-slovnog ambijenta.

Kako do}i do ova tri, to je ve} te`epitanje. Za bolju poslovnu klimu po-trebno je recimo smanjenje birokrati-je, efikasan pravosudni sistem i kvali-tetna infrastruktura. Srbija nema nijedno ni drugo ni tre}e. Svake godinebud`etom se planiraju kapitalne inve-sticije samo da bi rebalanom one bileskresane u korist plata i penzija. [iro-ko najavljivana giljotina propisa za-stala je na pola puta, a umesto da olak-{avaju poslovanje, pojedini ministrisu ga i ote`avali, {to najbolje znaju svikoji su po dono{enju novog zakona oplaniranju i izgradnji poku{ali da do-biju gra|evinsku dozvolu. O tome ka-ko je pro{la pravosudna reforma netreba ni govoriti.

Ipak, glavno pitanje je kako pove}a-ti izvoz. Ovu godinu do~ekujemo bezJu es stila, najve}eg srpskog izvoznika(mada i ogromnog uvoznika), koji jesmederevsku ~eli~anu vratio u rukedr`avi, ne mogav{i vi{e da pravda gu-bitke. Na mesto ameri~kog giganta,sre}om, do}i }e italijanski, po{to Fijatove godine po~inje da izvozi svoje au-tomobile iz Kragujevca. Tako, velikipad u izvozu verovatno ne}emo oseti-ti, ali ne}e biti ni onoliko velikog rastakakav smo o~ekivali.

Problem sa izvozom nije samo pro-blem izvoznika, kojih nema dovoljno,ve} i problem smanjenog tr`i{ta. UEvropsku uniju odlazi vi{e od 50 odstosrpskog izvoza, a to je region na ivicirecesije. Uz to su i neki od na{ih najve-}ih spoljnotrgovinskih partnera, po-put Italije, ujedno i najugro`enije dr-`ave evrozone. Odgovor na pitanje dali je u takvoj situaciji jedino re{enje na-dati se oporavku tra`nje iz EU ili srp-ski privrednici imaju drugi izlaz, bi}eklju~no za budu}i razvoj Srbije.

Samit na Kopaoniku u svetlu krize evrozone i predizbornih i{~ekivanja

Kome izvoziti kad niko ne kupuje

U Republici Srbijine postoji Zakon,podzakonski aktili drugi pravniakt koji bi omogu}io fiksiranje kursa ili ciljanje odre|enog nivoakursa. I tako je sa razlogom. Jerciljanje inflacijekoje je na{a dr`ava i zvani~noizabrala 2008. godine, isklju~ujeciljanje kursa. Tako je u svim dobro ure|enimdr`avama i tako je i u Srbiji

“

Nezaposlenost u Srbiji dostigla je nivood ~ak 23,7 odsto, a toje, ilustracije radi, vi{e nego duplo odnezaposlenosti u EU,koja iznosi 10,7 odsto, {to je opet najve}a stopa u istoriji te zajednice.Dakle, ni radnicimau Evropi ni radnicima u Srbiji ne pi{e se dobro

“

Preuzima li Fijat mesto najve}eg izvoznika u Srbiji

LI^NI STAV: Dejan [o{ki}, guverner Narodne banke Srbije

Javnost mora da zna istinuU pojedinim medijima u posled-

nje vreme vodi se kampanja protivNBS. Naj~e{}e se u kontekstu kreta-nja na deviznom tr`i{tu govori o to-me da neko ne radi svoj posao ili gane radi dobro. Pri tom javnosti se negovori istina.

Prvo. Devizni re`im rukovo|enoplivaju}eg deviznog kursa, tj. na~informiranja deviznog kursa, na{e ze-mlje usvaja Savet Narodne banke Sr-bije koji je nadzorni organ nad ra-dom Narodne banke izabran od stra-

ne Skup{tine Republike Srbije. Pred-log deviznog re`ima sa~injava Izvr{niodbor NBS uz saglasnost Vlade Re-publike Srbije. Svaka samostalnapromena deviznog re`ima na{e ze-mlje od strane NBS zna~ilo bi kr{enjeZakona .

Drugo. Postoje}i devizni re`imna{e zemlje sastavni je deo Sporazu-ma o ciljanju (targetiranju) inflacijeizme|u Vlade RS i NBS koji je usvo-jen na sednici Vlade Republike Srbi-

je 19. decembra 2008. godine. U ~la-nu 5 ovog sporazuma stoji: „U skla-du sa dogovorenim okvirom mone-tarne politike - Vlada i Narodna ban-ka Srbije saglasne su da Narodnabanka Srbije sprovodi re`im rukovo-|eno plivaju}eg deviznog kursa, pri~emu se ne}e utvr|ivati ciljevi za de-vizni kurs.

Tre}e. Na bazi Sporazuma o cilja-nju (targetiranju) inflacije koji je do-nela Vlada, decembra 2008. Narodnabanka je donela Memorandum o ci-ljanju (targetiranju) inflacije koji uta~ki 3. ka`e da se intervencije na de-viznom tr`i{tu koriste „kao sekun-darni instrument koji doprinosiostvarenju ciljane stope inflacije“ i da„ Pored toga, Narodna banka }e pri-menjivati devizne intervencije sa sle-de}im ciljevima: 1) da ograni~i pre-terane dnevne oscilacije kursa dina-

ra, ali bez kumuliranja pritisaka u is-tom pravcu u du`em vremenskomperiodu, 2) da ograni~i opasnost pofinansijsku stabilnost i 3) da odr`iadekvatan nivo deviznih rezervi.

^etvrto. Dakle, u Republici Srbijine postoji Zakon, podzakonski akt ilidrugi pravni akt koji bi omogu}iofiksiranje kursa ili ciljanje odre|enognivoa kursa. I tako je sa razlogom. Jerciljanje inflacije koje je na{a dr`ava izvani~no izabrala 2008. godine, is-klju~uje ciljanje kursa. Tako je u svimdobro ure|enim dr`avama i tako je iu Srbiji.

Peto. Srbija je 2008. godine izabra-la ciljanje inflacije i rukovo|eno pli-vaju}i devizni kurs, kao fleksibilnidevizni re`im. Ta fleksibilnost devi-znog kursa izabrana je jer manje tro-{i devizne rezerve, smanjuje rizik iz-bijanja finansijske krize i masovnih

bankrotstava u zemlji i omogu}avada se promenom deviznog kursasmanje negativni uticaji eventualnogpovla~enja kapitala iz zemlje.

[esto. Fiksni devizni kurs je mo-gu} ali zahteva preduslove ili uvo|e-nje sa visokim rizikom kreiranja fi-nansijskih kriza. Za uvo|enje fiksnogdeviznog kursa sa manje rizika po-trebno je da privreda, javne finansijei finansijska tr`i{ta ostvare napredak.Bud`etski deficit i javni dug morajubiti prihvatljivo niski a trgovinski bi-lans u relativnoj ravnote`i. Srbija neispunjava ove uslove. Nasilno uvo|e-nje fiksnog deviznog kursa u ovomtrenutku je teorijski mogu}e ali jeskupo (vi{e se tro{e devizne rezerve)i rizi~no, jer u situaciji eventualnopotro{enih deviznih rezervi vodi, popravilu, naglom i prekomernom de-presiranju doma}e valute sa ogrom-nim negativnim posledicama na za-du`ene gra|ane i privredu, bilansepreduze}a i banka i bankrotstvo dr-`ave (zbog naglog rasta javnog dugakoji je u najve}oj meri u devizama).

Sedmo. Budu}nost Srbije, po svojprilici, jeste u fiksnom kursu u odno-su na evro i u kori{}enju evra kao le-galnog sredstva pla}anja. Dosta jevremena, me|utim, potrebno dapro|e da se Srbija na|e u situaciji dasa sigurno{}u pristupi toj fazi razvo-ja. Otklanjanje dva klju~na deficita -bud`eta i teku}eg bilansa pla}anja -realni su preduslovi za razmatranjealternativa postoje}em re`imu devi-znog kursa. [to se ti~e uvo|enja evra,prvo je potrebno da postanemo pu-nopravna ~lanica EU da bismo se teknakon toga potencijalno kvalifikova-li da u|emo u program ERM II koji,nakon nekoliko godina prilago|ava-nja vodi u fiksiranje kursa u odnosuna evro i kona~no, uklju~enje u evro-zonu tj. Evropsku monetarnu uniju.

Guvernerovih pet pitanja i pet odgovora

„U skladu sa dogovorenim okvirom monetarne politike - Vlada i Narodna bankaSrbije saglasne su da Narodnabanka Srbije sprovodi re`im rukovo|eno plivaju}eg deviznog kursa, pri ~emu se ne}eutvr|ivati ciljeviza devizni kurs

“

Ko ima dodatni tro{ak u slu~aju pada vrednosti di-nara?

Svi gra|ani i privreda sa obavezama u devizama, a saprihodima u dinarima.

[ta su intervencije iz deviznih rezervi?Intervencije iz deviznih rezervi su intervencije iz nov-

~anika svih nas kao gra|ana Srbije. [ta se de{ava kada se intervencijama iz deviznih re-

zervi uti~e na manji pad kursa dinara?Tom prilikom svi mi kao gra|ani i vlasnici deviznih

rezervi pla}amo deo ra~una onih me|u nama (pojedi-naca i preduze}a) koji duguju u devizama, a imaju pri-hode u dinarima. Zato se intervencije iz deviznih rezer-

vi mogu smatrati subvencijom tj. pomo}i od strane svihnas nekima od nas tj. deviznim du`nicima.

Da li }e oni koji otplate svoje devizne obaveze ima-ti po tom osnovu prirast svoje privatne imovine i zadeo koji je pla}en deviznim rezervama tj. novcemsvih gra|ana?

Da.Kome najvi{e odgovara pad vrednosti dinara?Izvoznicima koji koriste doma}i repromaterijal tj. onima

koji imaju ve}i neto izvoz. To su isti oni koji treba da pred-stavljaju nosioce novog privrednog razvoja zasnovanog naizvozu i koji, istovremeno, po pravilu, otvaraju vi{e doma}ihradnih mesta po jedinici bruto doma}eg proizvoda.

Foto

: Bet

a

VD A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.IV u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Beograd - Ovogodi{nji biznis forumorganizuje se u vremenu op{teg prei-spitivanja do sada poznatih modela ra-sta. To se ne odnosi samo na na{u ze-mlju. [tednja ili podsticanje potro{nje;stabilizacioni program sa stagnacijomili blagim rastom ili model agresivni-jeg rasta i razvoja; anticikli~na fiskalnapolitika i/ili labavija monetarna politi-ka; rast zasnovan na stranim investici-jama ili oslanjanje na sopstvene resur-

se - to su samo neke od tema u i`i in-teresovanja gotovo svih zemalja kojeimaju problem konkurentnosti privre-de i nereformisanog i neefikasnog jav-nog sektora. Sledstveno, navedene te-me su izrazito aktuelne i kod nas. Do-datno, formulisanje industrijskih po-litika, podsticaj izvoza, generalno una-pre|enje konkurentnosti i, sve zajed-no, politi~ki okvir za realizaciju preo-stalih reformskih mera su nas oprede-lili da ovogodi{nji Biznis forum imapredlo`enu osnovnu temu Kako sa~u-vati budu}nost Srbije: ekonomske, po-slovne i povezane teme. Bi}e posebnozanimljivo ~uti na koji na~in Vlada, alii centralna banka planiraju da obezbe-de makroekonomsku stabilnost, kao iu kojoj meri je Vlada spremna da na-stavi neophodnu reformu javnog sek-tora - ka`e organizator Foruma Alek-sandar Vlahovi}, predsednik Savezaekonomista Srbije.

Po ~emu se ovogodi{nji Forumrazlikuje od prethodnih?

Godinama unazad nastojimo daokupimo klju~ne uticajne li~nosti, od~ijeg mi{ljenja i odluka zavisi sveukup-ni ambijent za poslovanje privrednihsubjekata. I ove godine u okviru dva-naest panela svoje stavove }e prezen-tovati ekonomisti, doma}i i strani pri-vrednici, kao i ambasadori zemalja ko-

ji su najva`niji ekonomski partneri Sr-bije. Pored toga, ima}emo inostranegoste iz regiona, ali i profesore sa pre-sti`nih svetskih univerziteta. Posebnoisti~em ~injenicu da }e se prvog i dru-gog dana foruma u~esnicima obratitipremijer Vlade Mirko Cvetkovi} i gu-verner Narodne banke Dejan [o{ki}.Tako|e, u~e{}e je potvrdila i VericaKalanovi}, potpredsednik Vlade Srbi-je, kao i Du{an Petrovi}, ministar po-

ljoprivrede, trgovine, {umarstva i vo-doprivrede. S obzirom da je 2012. go-dina izborna, posebno bih preporu~iopanel o mogu}im politi~ko-ekonom-skim vizijama, gde o~ekujem zanimlji-

vu diskusiju i su~eljavanje stavova uvezi budu}ih reformskih poteza. Ni{tamanje ne}e biti interesantni paneli ko-ji su posve}eni industrijskim politika-ma, kao i ulozi stranih investitora uostvarenju ciljeva razvoja Srbije

Kako obezbediti da predlozi saForuma ne ostanu izme|u ~etiri zi-da na Kopaoniku nego da se prime-ne u praksi?

Na{a namera je da kreatorima eko-nomske politike konstruktivnim di-skusijama i predlozima pomognemoda put do koncipiranja optimalnog re-{enja bude kra}i i jednostavniji. Otudaje va`no da se ekonomski problemina{e zemlje sagledaju iz razli~itih uglo-va: makro i mikro, privatna i dr`avnaprivreda, realni i finansijski sektor, do-ma}i i ino investitori, ekonomski teo-reti~ari i privredni prakti~ari. Jasnonam je da poruke koje }e u formi za-klju~ka biti upu}ene sa Kopaonik bi-znis foruma, ne}e predstavljati revolu-cionarno otkri}e, ali, smatramo da }esu~eljavanje stavova razli~itih u~esni-ka u privrednom i dru{tvenom `ivotumakar indikativno pokazati da li po-stoji zahtevani nivo svesti, kao i neop-hodni konsenzus o daljem toku eko-nomske tranzicije.

Kako vidite aktuelno stanje u pri-vredi Srbije?

Privredni ambijent je optere}enbrojnim sistemskim neravnote`ama.U osnovi, stanje neravnote`e se najbo-lje sagledava u vremenu krize. Visoknivo javne potro{nje, nedovoljna kon-kurentnost, nedovoljan nivo javnih in-vesticija, neefikasna javna preduze}a,nepostojanje jasno definisanih indu-strijskih politika, nereformisani sekto-ri obrazovanja i zdravstva su osnovneprepreke budu}eg razvoja. Izra`en jeproblem dosada{njeg monocentri~-nog razvoja, {to za posledicu ima pro-dubljivanje regionalnih razlika, dodat-

no poja~anu konstantno rastu}om de-mografskom neravnote`om. Potrebanje novi model razvoja, koji }e u prviplan promovisati reformu javnog sek-tora, reindustrijalizaciju, sa jasno defi-nisanim pokreta~ima rasta. Evidentnoje da su klju~ni pokreta~i rasta u na-rednom periodu sektori poljoprivrede,energetike i saobra}aja. Po`eljne su ve-like investicije poput Fijatove, kao sto-`eri klastera u pojedinim oblastima.Iznad svega neophodan je politi~kikonsenzus budu}ih reformskih pro-mena. D. E.

Beograd - Klju~ni problem privrede ovegodine je nastavak krize u Evropi. Bezobzira {to krize nema u ve}em delusvetske ekonomije, u Evropi ona i daljetraje i sada je ve} postala ne samo eko-nomska, ve} i politi~ka kriza sameEvropske zajednice. EU, kao najve}i po-slodavac i jedna od najve}ih ekonom-skih sila u svetu uti~e i na Srbiju. Poseb-no je te{ko {to su na{i najve}i spoljnotr-govinski partneri, Italija, Austrija i Gr~-ka u krizi bankarskog sektora. To ote`a-va pristup kreditima na{im preduze}i-ma i podi`e kamatne stope. S drugestrane na{i spoljnotrgovinski partnerisada kupuju manje robe iz Srbije, zato{to imaju ogromne bud`etske deficite -ka`e u intervjuu za Danas Toplica Spa-sojevi}, predsednik Udru`enja korpora-tivnih direktora Srbije i jedan od orga-nizatora Foruma. Prema njegovim re-~ima, na{a velika zavisnost od 55 od-sto u odnosu na Evropsku uniju namje sada ote`avaju}a okolnost. ^etirigodine krize, kako ka`e, uzele su da-nak svakoj firmi, izbrisale deo kapi-tala, a o profitu da se i ne govori. Ovajbiznismen zato o~ekuje da }e svi nega-tivni tokovi iz prethodnih godina sadabiti nastavljeni i samo poja~ani, s obzi-rom na smanjene potencijale privrededa apsorbuje krizu.

Da li }e onda deo re{enja morati dabude i smanjenje zavisnosti srpskeprivrede od zemalja evrozone i okre-tanje regionima koji su manje pogo-|eni krizom, kao {to je Azija?

Definitivno je da moramo da uradi-mo diversifikaciju, ali pre svega na real-nim tr`i{tima. To su zemlje Bliskog is-toka, Rusija i dr`ave koje joj gravitirajukao {to su Belorusija i Kazahstan i Ukra-jina. Imamo dovoljan kvalitet usluge zata tr`i{ta i to sigurno treba da bude je-dan pravac. Ali, mi i sami moramo dauradimo svoj doma}i zadatak - da na-pravimo bolji privredni ambijent koji }eprivu}i vi{e stranih investitora i da do-ma}i investitori prilagode svoj proiz-vodni program onome {to prolazi na tr-`i{tu.

Koji su to glavni koraci koji morajuda se preduzmu da bi se popravio am-bijent i privukli preostali strani inve-stitori?

Prva ta~ka je komunikacija sa pri-vredom, koja sada nije dovoljna da bise spoznalo koji su svi problemi predu-ze}a. Drugo je dostupnost kapitalu -moramo da na|emo na~in da firme saznanjem i izvoznim partnerima do|udo dugoro~nijeg kapitala uz manje ka-mate da bi mogle da se probiju na stra-nim tr`i{tima. Tre}e, moramo da spro-vedemo i ostatak reformi u sudstvu,koje mora da bude br`e i efikasnije, adr`ava mora da smanji javnu potro-{nju i da je svede na meru koju privre-da mo`e da izdr`ava. Tako bismo sma-njili pritisak i na dinar pa bi na{a valu-ta na du`i rok mogla da bude stabilni-ja, a privrednici se ne bi pitali da li }e nakraju godine imati profit ili gubitak uzavisnosti od kursa.

Koliko su kretanja na deviznomtr`i{tu od po~etka krize uticala naprofite?

Kurs je od po~etka krize u bilansimapreduze}a izbrisao 35 odsto ili profita ili~ak same supstance preduze}a. Kurs ja-ko negativno deluje pre svega na one fir-me koje su investirale i koje o proizvod-nji razmi{ljaju dugoro~no. Najlak{eprolaze oni koji se bave konsaltingom,marketingom i sli~nim uslugama. Nekika`u da je pad dinara pogodio uvozni-ke, ali to uop{te nije ta~no. Najgore supro{li oni koji se bave proizvodnjom iinvesticijama u bilo kom pravcu. Oni su`rtve pove}anja obaveza prema banka-ma, po{to su im prihodi u dinarima ma-nje-vi{e stabilni, ali se zbog kursa dugo-vi prema bankama uve}avaju.

Pro{le godine u ovo vreme privred-nici su ra~unali sa kursom od 110 di-nara, koji je tek sad stigao. Sa kojomprojekcijom kursa ste pravili planoveza ovu godinu?

U{li smo sada u 110, ali te{ko da kodsvih roba i mo`ete da plasirate taj kurs, sobzirom da je tr`i{te jako osetljivo nasvaku promenu, da je konkurencija iz-uzetna, a da je u pro{loj godini potro{njau maloprodaji pala za 60,7 odsto. Mimo`emo da planiramo neki kurs, alikad vidite da roba slabo prolazi, on seodmah prilagodi nani`e. Ali navi{e, te-{ko mo`ete da odreagujete. Ako ste usvojim ra~unicama spustili kurs na 105dinara za evro koliko je bio oko Novegodine, a on odjednom sko~i na 110, tozna~i da ste izgubili pet odsto. I jo{ je do-bro ako ste izgubili zaradu, problem jekad zbog kursa po~nete da gubite sup-stancu, jer se danas radi sa jako malimmar`ama.

U tom slu~aju {ta }ete raditi akoVlada posle izbora ili po~etkom na-redne godine podigne PDV, kao {to sepredla`e, kako bi napunila bud`et?

To je mo`da iznu|eno re{enje, ali jebolje nego obaranje kursa, koje dugo-ro~no pravi probleme svim privrednimsubjektima u njihovim bilansima i ka-snije u njihovom odnosu sa bankama,koje firmama di`u kamate, ako su imbilansi lo{iji. Bolje je i da se dodatno po-ve}a PDV i da se napuni bud`et, negoda se bud`etska davanja obezbe|ujukroz kurs. Ali stopa PDV-a bi mogla dabude samo do dva odsto ve}a od sada-{nje, jer ako bismo je podigli za pet, {estodsto, to bi dobar deo privrede oteralou sivu ekonomiju, protiv koje se dr`avanedovoljno bori, jer shvata da je to nekina~in za pre ivljavanje velikog broja sta-novnika. Posebno u izbornoj godini ni-

smo ni o~ekivali da }e dr`ava da se boriprotiv toga.

Da li po va{em mi{ljenju dr`ava ra-di dovoljno ne samo da suzbije sivuekonomiju, nego generalno da po-mogne privredi?

Moje mi{ljenje je da ne. U po~etkusmo govorili da kriza ne}e do}i kod nas.Pa smo onda nekako i rekli kriza je do-{la, ali smo vrlo brzo posle toga rekli i dasmo iza{li iz krize. A ni jedna ni drugakonstatacija nisu bile ta~ne. Ako nematedobru dijagnozu, ne mo`ete dobro ni dapostavite le~enje. U toj prvoj godini suipak neke stvari mnogo bolje bile re{enenego {to su sada. Pre svega mislim napodr`avanje proizvodnje traktora, sub-vencionisanje trajnih potro{nih dobara,subvencije za kamatu za odre|ene vrstekupaca. Ali, ne treba da tro{imo bud`etu te svrhe, ve} treba da napravimo flek-sibilniji ambijent po pitanju dr`avneadministracije, sudstva, razvojne ban-ke i banaka koje su u dr`avnom vlasni-{tvu. One treba da budu korektivnifaktor sa ni im kamatama, da iza|u saprojektima koji su izvozno orijentisa-

ni, koji podsti~u zapo{ljavanje, da sti-muli{u doma}e i strane privrednike daula`u u Srbiju i da zaposle ljude.

Mislite li da }e Razvojna banka bitifunkcionalnija od Fonda za razvoj?

Fond za razvoj je odradio svoj posaoi zahvaljuju}i njemu mnoga preduze}asu opstala. Po meni, jedini problemFonda je to {to se on dobrim delom ba-zira na bankarskim institucijama i nji-hovim procenama validnosti preduze-

}a, jer uzima bankarske garancije da bidao kredit.

Projekat Razvojne banke jo{ vi{enagla{ava to da }e banke odobravatikredite, a dr`ava }e u~estvovati samoposredno, u drugom stepenu.

Po meni to nije idealno re{enje i totreba da se isklju~i. U jednom delu po-slovanja, Razvojna banka treba direkt-no da odobrava kredite uz svoju proce-nu rizika, kao {to rade banke, a u dru-gom delu, ona treba da ide sa garancij-skim potencijalom ili zajedno sa banka-ma u neku vrstu konzorcijuma da bi po-krila ve}e projekte.

Glavna optu`ba Fondu za razvoj je ibila da su sredstva dobijali oni sa politi~-kim vezama, dok su mali i srednji pred-uzetnici, koji nemaju takve kontakte te-{ko mogli da ra~unaju na te kredite.

To je drugi problem. Ne zna~i da }eto biti re{eno Razvojnom bankom. To jestvar na~ina razmi{ljanja i postavljanjadr`avne uprave. Ona treba da bude pot-puno departizovana i ~ak neki klju~niljudi u dr`avnoj upravi ne smeju da bu-du u partijama. Mi moramo da smog-nemo snage da ka`emo „ne“ partijskomzapo{ljavanju, jer je za vreme krize izgu-bljeno od 400.000 do 600.000 radnihmesta, a u dr`avnom aparatu se za tovreme pove}ao broj zaposlenih za oko6.000, iako smo MMF-u obe}ali da }e-mo smanjiti broj radnika u administra-ciji za 10 odsto. Velika je disproporcijaizme|u onoga {to smo realno morali dauradimo i onoga {to se dogodilo.

A. Milo{evi}

Strategija razvoja 2020. izgubila svoju aktuelnost

Po~etne pretpostavke na kojima se temeljila strategija razvoja Srbijedo 2020. nisu se ostvarile. Koliko je danas realno o~ekivati da }e se zacrta-ni ciljevi ostvariti?Mislim da je definisana strategija izgubila svoju aktuelnost ve} nakon prve godine reali-zacije, s obzirom da se nisu dostigli klju~ni predvi|eni makroekonomski agregati. Me|u-tim, ciljevi, klju~ni razvojni pokreta~i su i dalje aktualni. Pitanje je da li se mo`e ostvaritirast BDP-a u kontinuitetu po predvi|enim stopama od pet odsto u veoma nepovoljnomokru`enju kada se te{ko mo`e o~ekivati zna~ajniji priliv direktnih stranih investicija. Sdruge strane javni rashodi su izrazito veliki, te udeo javnih investicija te{ko da mo`e danadomesti gep u smanjenim inoinvesticijama. Svakako da se budu}i razvoj mora zasno-vati na poljoprivredi, industriji, energetici i saobra}aju i infrastrukturi. Me|utim, uslovbez koga se ne mo`e jeste reformisanje neefikasnog javnog sektora. On je postao pre-preka izgradnji konkurentne privrede. Potrebni su energi~ni i hrabri rezovi, drugim re~i-ma, da bi nam bilo bolje najpre moramo „podvuci crtu“, posti}i op{ti dru{tveni konsen-zus, implementirati reformske mere, pa }emo tek onda imati pozitivan efekat na ivotnistandard. Nema drugog na~ina. Pro{la su vremena kada je svet plivao u vi{ku kapitala,pa je i Srbija zahvaljuju}i ino prilivu mogla da prebacuje tro{ak tog dela tranzicije u nekabudu}a vremena. Tako|e, prostor za zadu`ivanje je iscrpljen, jer svako dalje pove}anjesuverenog duga podi`e rizik od potencijalne eksterne nelikvidnosti. A. M.

O~ekujem ubrzanu preraspodelu snaga

Koliko se globalni odnos snaga i na politi~kom i na ekonomskom planupromenio od po~etka krize? U kom smeru }e se taj odnos kretati ubudu}e i{ta Srbija treba da uradi kako bi od tog procesa imala najvi{e koristi, a naj-manje {tete?Svedoci smo dramati~nih promena koje se odvijaju na globalnom planu. To se ne od-nosi samo na druga~iji raspored snaga na ekonomskom planu, ve} i na generalno pre-ispitivanje odr`ivosti kapitalisti~kog modela privrede kakvog poznajemo. U posled-njih deset godina, a naro~ito nakon po~etka svetske krize, uticaj pojedinih zemalja nasvetsku ekonomiju je postao zna~ajno ve}i. To su, pre svega, zemlje BRIK-a, koje su,ponaosob, izgradile komparativnu prepoznatljivost. Rusija razvoj bazira na energet-skom bogatstvu, Indija na razvoju visoko-sofisticiranih tehnologija, Kina na preuzi-manju i razvoju sopstvenih ve{tina, Brazil na pametno definisanoj strategiji razvojazasnovanoj na industrijskim politikama. Ovim zemljama treba pridodati rastu}e eko-nomije Ju`ne Afrike, Turske i nekih drugih zemalja. Zajedni~ko za sve zemlje jeste ve-li~ina tr`i{ta i oslonac na vlastiti potencijal. O~ekujem da se ovaj trend preraspodelesnaga na globalnom nivou ubrzano nastavi u narednom periodu. Srbija mo`e punotoga da nau~i u koncipiranju budu}e, razvojne, ekonomske politike, ali i da iskoristitradicionalno prijateljske veze za unapre|enje privrednih odnosa. Naravno, potrebnoje da imamo konkurentan proizvod. Pri tome, ne treba zaboraviti da je osnovni spolj-notrgovinski partner Srbije Evropska unija, te da je od najve}e va`nosti ubrzanje pro-cesa pristupanja EU. A. M.

RAZGOVOR: Toplica Spasojevi}, predsednik Udru`enja korporativnih direktora Srbije

Velika zavisnost od Evrope sad je ote`avaju}a okolnost

Pad dinara tokom krize

izbrisao

35odstoiz bilansa preduze}a

Svedoci smo dramati~nih globalnih promena od preraspodele ekonomskih snaga do preispitivanja odr`ivosti kapitalisti~kog modela privrede

“

Neefikasan javni sektor je prepreka konkurentnijoj privredi. Potrebni su energi~ni i hrabri rezovi

“

Moramo re}i „ne“ partijskom zapo{ljavanju. Tokom krize izgubljeno je od400.000 do 600.000radnih mesta, a u dr`avnom aparatu je broj zaposlenih pove}an za 6.000

“

Uz EU,

moramo se

okrenuti i drugim

realnim tr`i{tima:

Rusiji, Belorusiji,

Kazahstanu,

Ukrajini...

RAZGOVOR: Aleksandar Vlahovi}, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Politi~ki konsenzus klju~ za uspeh reformi

Poljoprivreda,energetika i saobra}aj bi}eglavni pokreta~isrpskog rasta

“

VIID A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.VI u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Beograd - Ako `eli da ne bude potpu-no zavisna od uvoza elektri~ne energi-je, Srbija hitno mora da dobije novaproizvodna postrojenja za proizvod-nju i ekonomske cene struje, ocene suSvetske banke.

Kao prilog takvoj analizi mo`emonavesti podatak da }e se uvoz energe-nata, odnosno struje, te~nog naftnoggasa, prirodnog gasa i evrodizela pove-}ati za sedam odsto u odnosu na pro-{lu godinu. U Svetskoj banci isti~u da}e se nakon 2015. godine Srbija suo~i-ti sa nedostatkom proizvodnih kapa-citeta. Ta institucija ocenjuje da jeelektroenergetski sistem Srbije star inepouzdan, argumentuju}i to ~injeni-cama da je vi{e od polovine elektranastarije od 30 godina i da }e neke odnjih i pored urednog servisiranja i odr-`avanja morati biti zatvorene. Svetskabanka kao problem vidi i izuzetno ni-ske cene struje koje dovode do velikepotro{nje jer je struja jedan od najjefti-nijih i najisplativijih energenata za gre-janje. Tako|e, ve} je tradicionalna i ne-disciplina u redovnom pla}anju ra~u-na za struju. Zbog toga Svetska bankaisti~e da je potrebno podi}i cene izme-|u 40 i 80 odsto, pobolj{ati naplatu,podi}i nivo energetske efikasnosti, alirazviti i socijalne programe za siroma-{ne ~iji je materijalni polo`aj takav dane mogu da pla}aju ekonomske ceneelektri~ne energije.

Vojislav Vuleti}, generalni sekretarUdru`enja za gas Srbije u potpunostise sla`e sa analizom Svetske banke.

- U poslednjih dvadesetak godina uSrbiji nije izgra|en nijedan energetskiobjekat. U takvoj situaciji nije ni ~udo{to nemamo dovoljno struje i moramoda je uvozimo. Ima}emo je sve manjeako se ovako nastavi i ono {to tvrde uSvetskoj banci u vezi sa na{im elektro-energetskim sistemom potpuno je ta~-no. Tako|e, ta~ne su i oceneo tome da je cena elek-tri~ne energije za po-tro{a~e suvi{e ni-ska. Elektropri-vreda Srbijenema eko-nomsku cenustruje {to seodra`ava i narad te kom-panije. Naime,ona iz zaradeodr`ava postoje-}a postrojenja itrebalo bi da gradinova, {to se i navodi uanalizi Svetske banke. Me|u-tim, umesto toga, zbog niske cenestruje da ljudi se u Srbiji najradije gre-ju na taj energent, ~ime se stvara velikapotro{nja i struja mora dodatno da seuvozi. Jednostavno niska cena elek-tri~ne energije ima za cilj da na ve{ta~-ki na~in odr`ava socijalni mir. I to setako nastavlja od izbora do izbora - na-vodi na{ sagovornik.

Prema njegovom mi{ljenju, posto-ji dosta dobrih projekata za izgradnjugasnih elektrana, hidroelektrana i ter-

moelektrana, ali se u Srbiji mnogo vi{epri~a nego {to se radi.

- Moramo da shvatimo da je do{aokrajnji ~as i da u narednih nekolikogodina Srbija mora da dobije neki no-vi elektroenergetski objekat kao štomora da po~ne i izgradnja svih kapi-talnih projekata u oblasti elektroener-

getike od kojih se neki na-javljuju godinama, ali

iz ovog ili onograzloga jo{ ih

uvek nema.Mislim da setreba kon-centrisatina izgrad-nju gasnihelektrana,

jer ti objektimogu veoma

brzo da niknu,isplativi su i u

tom smislu proje-kat koji osmi{ljava EPS

u termoelektrani-toplaniNovi Sad dobar je te taj primer trebapodr`ati i slediti ga. Ali ni~eg nema, daponovim jo{ jednom, dok se ne pre|esa re~i na dela - nagla{ava Vuleti}.

Petar [kundri}, savetnik predsed-nika Vlade Srbije za energetiku, isti~eda je po~ela realizacija vi{e elektroe-nergetskih projekata koji se nalaze urazli~itim fazama.

- Sa italijanskim partnerom je pot-pisan sporazum o izgradnji hidroelek-trana na reci Ibar. Formirano je zajed-

ni~ko preduze}e „Ibarske hidrocentra-le“, koje radi na realizaciji tog projekta.Predvi|eno je da izgradnja bude zavr-{ena do 2020. godine. O~ekujemo da biprvi kapacitet na reci Ibru trebalo dapo~ne da se gradi ove godine. Kada jere~ o termoelektranama, ukoliko seuspe{no okon~a ugovaranje posla saitalijanskom kompanijom Edison, ko-ja je na tenderu izabrana da bude stra-te{ki partner EPS-a za izgradnju Ter-moelektrane Kolubara B, mo`e se o~e-kivati da se termoelektrana izgradi do2017. godine. Re~ je o dva bloka snageod po 375 megavata sa neto efika-snoš}u od 37 odsto, pri ~emu opremazadovoljava najstro`e kriterijumezaštite ivotne sredine prema doma}oji evropskoj regulativi. Istovremenomo`e se o~ekivati, u slu~aju da se dru-ga faza predvi|enih investicija sa kine-skim partnerima iz kompanije CMECugovori ove godine, da se u termoelek-trani Kostolac do 2016. godine izgradinovi blok. CMEC je kompanija iz Pe-kinga i najve}i je kineski proizvo|a~elektroenergetske opreme i in`injerin-ga sa zna~ajnim me|unarodnim refe-rencama u oblasti izgradnje elektroe-nergetskih postrojenja. Kada je re~ o iz-gradnji termoelektrane Nikola Tesla B,odnosno bloka od 700 megavata, vodese pregovori izme|u EPS-a i konzorci-juma kineskih kompanija, a najopti-malniji mogu}i rok izgradnje iznosi petgodina. Investicija u TE Kolubara B iTENT B3 vredna je ukupno dve mili-jarde evra. U toku je i tender za gasnukogeneraciju u Novom Sadu, a taj pro-jekat bi mogao i najpre od svih da buderealizovan. Ukupna vrednost investici-je je oko 200 miliona evra. Spomenuobih jo{ i da je u toku izgradnja jednogvetroparka u Plandi{tu kapaciteta odoko 100 megavata - nagla{ava [kun-dri}. On obja{njava da kada je re~ o ve-likim projektima, treba imati u vidu daje izgradnja vezana za realizaciju ten-derskih procedura. Naime, tu se poja-vio problem da je tenderska procedu-ra, s jedne strane dugo trajala, a s dru-ge, zbog globalne ekonomske i finan-sijske krize gotovo svi partneri su odu-stali od investicija. Moje mi{ljenje je dai menad`ment EPS-a mora da budeefikasniji i agresivniji u dono{enju od-luka oko izbora partnera i realizacijeprojekata - zaklju~uje [kundri}.

Od ostalih projekata, ruski partneriiz kompanije Siloviji ma{ini zanimljivje i za realizaciju projekta \erdap 3. Tajprojekat zanimljiv je i za kineske inve-stitore. Re~ je o reverzibilnoj hidroelek-trani projektovanog kapaciteta od2.400 megavati. U memorandumu osaradnji koji je svojevremeno potpisana koji je neobavezuju}eg karakterapredvi|ena je saradnja EPS-a i nema~-ke kompanije RWE na realizaciji togprojekta ali do danas, u vezi s tim nijebilo nikakvih novih momenata. U pla-nu su i hidroelektrane na Velikoj, Za-padnoj i Ju`noj Moravi kao i izgradnjaHidroelektrane Bistrica.

G. Vlaovi}

Deset godina smo radili sve su-protno od onoga što je trebalo,ali nije kasno za rešenja, jer

ekonomija je kao `vaka, `va}eš, `va-}eš, `va}eš i samo jednog dana ka`ešne}u više, izbaciš napolje, promenišpri~u i nemaš nikakve posledice.

Mene su dvorski ekonomisti optu-`ivali da sam ja ~ovek sa poslovne eko-nomije i da ja ne znam makroekono-miju. Kao, ja sam strategijski menad`-ment, to je nešto što je vezano za pred-uze}e. Nemoj ti da se mešaš u nešto štone znaš, govorili su mi. Ja sam sad na-pravio rad za Kopaonik iz makroeko-nomske perspektive. ^ovek koji pre-daje strategiju mora da zna i ekonomi-ju i mora da zna poslovnu ekonomiju.Ne postoji demarkaciona linija izme-|u sveznalica makroekonomista i ne-znalica mikroekonomista. Napraviosam rad o tome šta su preporuke zavo|enje ekonomskih politika na bazimakroekonomske analize. To samuporedio sa onim što je kod nas ra|e-no u poslednjih deset godina. Poka-zalo se da postoji ogromnadiskrepanca izme|uonoga što takozvanaortodoksna teorijapredla`e i onogašto je u Srbiji ra-|eno kao eko-nomska politika.

Ta diskrepan-ca se sastoji u ne-koliko zabluda. Pr-va zabluda je da jeinflacija bitna, da jekontrola cena bitna jerkada su cene niske, kad je in-flacija niska i stabilna da je to dovoljnoda postoji odr`iva velika zaposlenost.Jer velika zaposlenost je, kad ne posto-je greške u vo|enju ekonomskih poli-tika, posledica velikog nivoa privred-nih aktivnosti odnosno niskog i stabil-nog output gepa, a output gep je razli-ka izme|u potencijalnog outputa istvarnog outputa, razlika izme|u po-tencijalne proizvodnje i stvarne proiz-vodnje. Makroekonomska ortodoksi-ja ka`e, kada je postignuta cenovnastabilnost sve je završeno, ekonomijaide po odr`ivoj putanji rasta, koji, pomonetaristima, mo`e da bude oko ~e-tiri procenta ako se ubaci tri do petprocenata novog novca kroz nov~anumasu. To ka`e teorija. A šta su naši ra-dili? Naši su rekli: primarna je kontro-la cena i samo nas to interesuje. A out-put nas ne zanima.

I onda su išli u rapidnu privatizaci-ju. I tu je velika greška cele prethodnetranzicione arhitekture. Prihodi u pri-vatizaciji su tretirani kao izvoz. Sred-stva od privatizacije su tako pove}ava-la nov~anu masu i tako smo sa ve}omkoli~inom novca imali pritisak na ce-ne, odnosno pregrejavanje privrede,koja je ina~e bila nedogrejana zbogdramati~nog output gepa iz 90-ih. Mismo prihodima od privatizacije pre-grejavali privredu, a najve}a pregreja-vanja su bila u periodima masovnihprivatizacija. Recimo kad je 2006. go-dine privatizovan Mobtel nov~anamasa je podignuta za 36 procenata idinar je zna~ajno oja~ao u odnosu naevro. Dakle, imao si dva negativna

efekta: Prvo, zbog ve}e koli~ine novcaimao si pritisak na cene i drugo, imaosi apresijaciju kursa. Kad je naš dinarjak, izvoz je skup za izvoznike, a jeftinje uvoz. To dovodi do dramati~nogpogoršavanja ra~una teku}ih pla}anja.Mi deset godina imamo negativan ra-~un teku}ih pla}anja. Da bi se bilanspla}anja izbalansirao mi moramo dauvozimo kredite. Tako se pove}avanaša zadu`enost.

Dakle, fundamentalna greška našemonetarne politike je što su prihodi odprivatizacije tretirani kao izvoz, kaopriliv gotovine u sistem. Da se podseti-mo: Privatizacija je dezinvestiranje, ni-je izvoz. Ti kad prodaš preduze}e, ti sismanjio svoju zara|iva~ku mo}, toviše nije tvoje nego nekog drugog.

Pravilan na~in za tretman prihodaod privatizacije je bio da ta sredstvaidu u razvojnu banku. I da razvojnabanka daje kredite za investicije, da sepreko novih investicija koje su efika-snije nego što su bila privatizovana

preduze}a podigne nivo proizvod-nje. Kamate su kod nas,

prema podacima NBS,oko 10 odsto u evri-

ma. Prošle su go-dine kamate bilenajni`e, ina~esu bile više. Toje jako visok ni-vo kamata.Ogroman je

problem za rea-lan sektor da fi-

nansira svoju eks-panziju sa dvocifrenim

kamatama. To je gotovo ne-mogu}e. Ali je još ve}i problem za re-alni sektor apresiran kurs. Od decem-bra 2001. godine, kad je krenula novaekonomska politika sa idejom da sesamo kontroliše inflacija, pa do de-cembra 2011. kumulativna inflacija jebila 176 procenata, a kurs je devalviraou apsolutnom iznosu 64 procenta. To

zna~i da je kurs realno apresirao. Za-mislite jednog izvoznika, koji je 2001.godine krenuo u projekat da koristisve inpute doma}e i da sve što proiz-vede izveze, to je u svakoj ekonomijinajbolji privredni subjekat, on je do-ma}e inpute posle deset godina kupo-vao po ceni za 176 procenata višoj ne-go na po~etku, a izvozi svoju robu poceni koja je za 64 procenta viša negona po~etku. On je ispod vode, on nemo`e da opstane. Ako output nije pri-maran nego kontrola cena i ako se sa-mo monetarnim merama odr`ava tajprivid ekonomske stabilnosti `rtva jeproizvodnja. To stanje je neodr`ivo za-

to što pove}ava dug, zato što pove}avanezaposlenost.

Hajdemo prvo, nezaposlenost. U1989. godini, poslednjoj godini pre ne-go što je krenula tranzicija, nezaposle-nost u Srbiji je bila 10 procenata, danasje, prema podacima NBS, 23,7 odsto.Dakle 1,1 radi i izdr`ava jednog koji neradi. To je neodr`ivo. Teorijski, dvojetreba da rade, jedan treba da bude iz-dr`avano lice. Mi smo, dakle, imalirast uz gubitak radnih mesta.

A sad pre|imo na dug. Rast duga jetako|e ekonomiju bacio u stanje neo-dr`ivosti. Jer, pošto deset godina imaštrgovinski deficit, ti ne mo`eš dugoveda servisiraš iz sopstvene snage, odno-sno izvoza. Da bi odr`ao spoljnu li-kvidnost ti stalno pove}avaš dugove -kreditima, emitovanjem obveznica dr-`ave. S tim što teret prebacuješ na na-redne generacije.

Mi imamo output gep od 30 pro-cenata u odnosu na 1989. godinu i od45 procenata u odnosu na prosektranzicionih ekonomija. Imamo bli-zanac output gep u odnosu na sebepre tranzicije i u odnosu na druge pri-vrede u tranziciji. Zna~i, zemlja imanedovoljan proizvod (output), a imavisoke kamate i ima apresiran kurs.To se mo`e smatrati vrstom diskri-minatorskog ponašanja prema real-noj ekonomiji. U ime interesa finan-sijskog sektora.

Da li NBS pravi greške u monetar-noj politici? Apsolutno da. Da li Na-rodna banka kontroliše varijable umonetarnoj politici? Apsolutno ne.NBS je talac vru}eg novca. Ona kon-stantno prodaje repo papire. Kolike sukamate na repo papire? Jako visoke. Satako visokim kamatama poslovne

banke ostvaruju zna~ajan deo prihodai ve}inu profita. Da nema repo opera-cija, poslovne banke bi bile u proble-mu. Zašto sada raste kurs? Pa došli suna naplatu repo papiri.

To što NBS navodno brani kurs,ona u stvari ne brani kurs nego obez-be|uje poslovnim bankama da se izdinara, privremeno sterilisanih u re-po papirima, vrate u devize i da ih iz-nesu iz zemlje. Da li NBS kontroliše si-tuaciju? Ne kontroliše. Ko dobija? Po-slovne banke. ^ije su banke? Pa, 80odsto stranih vlasnika.

Šta je rešenje? Uvek mo`e rešenje.Ekonomija je kao `vaka, mo`eš da`va}eš, `va}eš, `va}eš i samo jednogdana ka`eš, ne}u više, izbaciš napolje inemaš nikakve posledice. Hajde sadada promenimo. I promenimo pri~u.

Šta je, dakle, rešenje? Vo|enje eko-nomskih politika mora da ima druga-~iju logiku. Industrijske politike mora-ju da vode, a makroekonomske politi-ke, monetarna i fiskalna, treba da sle-de, da budu podmaziva~i tih politika.U svetu ekonomske teorije je potpunopromenjeno mišljenje. Industrijskepolitike se formiraju prema granamau kojima privreda ima komparativneprednosti. U slu~aju Srbije su kompa-rativne prednosti iz svemira vidljive:energetika, prehrambena industrija,poljoprivreda, logistika i turizam.

Svetska banka upozorava da su Srbiji neophodne nove elektrane kako bi se spre~io energetski slom

Mnogo projekata, malo realizacije

Polovina elektrana starija od

30godina Svetska banka:

Cene struje

podi}i od

40 do 80 odsto

Za poslednjih

deset godina,

kumulativna inflacija

je bila 176 odsto,

a dinar je devalvirao

samo 64 odsto

Foto: FoNet

LI^NI STAV: Dr Dragan \uri~in, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Ekonomija je kao `vaka

Fundamentalna gre{ka na{e ekonomije je {to su prihodi od privatizacije tretirani kao izvoz, jer privatizacija je dezinvestiranje, nije izvoz“

Ne postoji demarkaciona linija izme|u sveznalica makroekonomista i neznalica mikroekonomista

“

Da li NBS kontroli{e inflaciju?Ne kontroli{e. NBS je talac vru}eg novca

“

Kako ambasadori vode}ih zemalja vide privredno stanje u Srbiji i u svojim dr`avama

IXVIII KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012. KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A S

Majkl Devenportambasador Velike Britanije u Srbiji

1 Proteklih nekoliko godina su bile te{ke, te u~inak Srbije nije bio gori od u~inkaostalih zemalja: zakonodavci su sproveli neke mere protiv krize. Poslovni ljudi su tikoji treba da budu „zadovoljni“, a ne ja, ali je jasno da je potrebno sprovesti dodat-ne reforme da bi se srpska ekonomija prilagodila svetu nakon krize i pripremila zaulazak na jedinstveno tr`i{te. Potrebno je osloboditi kompanije kreditnih stega, dr-`avne neefikasnosti, antikonkurentskih praksi i korupcije, kao i od prevazi|enihpraksi u vezi s nadzorom i kontrolom. Da bi privukla investitore, Srbija treba da ubr-za reforme u saradnji sa svojim evropskim partnerima. Tako|e je potrebno da aktiv-no kontaktira s poslovnim ljudima u inostranstvu i na taj na~in unapre|uje reputa-ciju u domenu privrede.

2 Velika Britanija je neraskidivo vezana za evrozonu, koja je njen najve}i trgo-vinski partner, preko potpuno integrisane robe, kapitala i tr`i{ta rada: njeni proble-mi su i na{i problemi. Zbog toga Velika Britanija aktivno sara|uje s partnerima izevrozone na agendi koja se ti~e rasta i ja~anja konkurentnosti. U me|uvremenu smobrzo dokapitalizovali banke i sproveli {ire reforme, te smo dodatno oja~ali na{ fi-nansijski sistem. Tako|e smo udvostru~ili napore da pomognemo britanskim izvo-znicima da u|u na novo tr`i{te koje se brzo razvija.

3 Investitori se boje da }e zbog izbora i formiranja Vlade biti osuje}eno dono{e-nje odluka. Me|utim, politikom mora da se odlu~no reaguje na sve gore uslove. Po-jedina~nim investitorima mora da se efikasno pru`a pomo}, te da se {tite radna me-sta i trgovina.

Prilika za Srbiju jeste to {to je dobila status kandidata. Srbija treba da dobijanjestatusa kandidata promovi{e poslovnim ljudima u inostranstvu kao znak njene po-sve}enosti reformama. Ako mo`e da izgradi reputaciju zemlje koja eli iskrenu i ni-~im uslovljenu dobrodo{licu investitorima, bi}e uspe{na.

Volfram Masambasador Nema~ke u Srbiji

1 Ima mesta za pobolj{anje. To se definitivno odnosi i na uslove za ulaganja ne-ma~kih investitora u Srbiji. Me|utim, ~injenica je i da nema~ke kompanije u va{ojzemlji poslednje ~etiri godine konstantno izra`avaju zadovoljstvo kada je re~ o okvi-ru u kojem rade. Vi{e od 80 odsto ispitanika koji su u~estvovali u godi{njoj anketiNema~kog poslovnog udru`enja u Beogradu rekli su da bi ponovo do{li u Srbiju.

2 Odlu~ne mere su ve} preduzete pre oko deset godina. Kada smo shvatili da po-stoji opasnost da izgubimo konkurentnu prednost, uveli smo reforme koje se ti~utr`i{ta rada, penzionog sistema i zdravstvenog sistema. Tako|e smo preuzeli na se-be ogromnu odgovornost, koju ima svaka vlada, da finansijski „odr`avamo svojdom“. Sada o~ito koristimo izvesne rane rezultate na{ih napora u vezi s reformama,{to nam omogu}ava da poka`emo solidarnost sa onima koji su jo{ uvek usred pro-cesa reformi.

3 Ja sam samo posmatra~, a ne zakonodavac u Srbiji, ali mislim da je po{teno dase ka`e da je otvaranje radnih mesta jedan od najve}ih izazova za srpsku privredu.Za to su potrebne investicije, kako strane tako i doma}e. Va`na uloga koju strane in-vesticije imaju u tom pogledu najbolje se mo`e ilustrovati ~injenicom da je tokom2011, kada je u Srbiji zabele`en nagli pad broja slobodnih radnih mesta u Srbiji, brojradnih mesta u kompanijama u va{oj zemlji koje su u vlasni{tvu stranih investitorapove}an za vi{e od deset odsto. S obzirom na tu ~injenicu ~ini mi se razumnim da seulo`e svi napori da se od Srbije napravi atraktivna destinacija za strane investicije. Tonaro~ito podrazumeva da su uslovi za rad, kao {to je politi~ka stabilnost, vladavinaprava i pouzdan i predvidljiv pravosudni i zakonski sistem, o~uvani, oja~ani i una-pre|eni.

Meri Vorlikambasadorka SAD u Srbiji

1 Srbija stranim investitorima nudi brojne pogodnosti - strate{ku poziciju, veo-ma dobro obu~enu radnu snagu koja govori vi{e jezika i slobodne trgovinske spo-razume s va`nim tr`i{tima kao {to su EU, dr`ave CEFTA, Rusija, Turska i druge. Sr-bija je ostvarila veliki uspeh tokom pro{le godine kada je re~ o pobolj{anju poslov-ne klime - usvojila je zakon o restituciji koji }e pomo}i da se urede prava na svojinu,novi zakon u domenu energetike koji je pogodan za strane investicije u obnovljive iz-vore energije, a usvojila je i va`an zakon o pravima na intelektualnu svojinu.

Naravno, mnoga pitanja su i dalje otvorena. Pobolj{anje poslovne klime mo`e dapomogne Srbiji da realizuje vi{e svojih potencijala za privla~enje vi{ih nivoa investi-cija, koje su od su{tinskog zna~aja za otvaranje novih radnih mesta za srpske gra|a-ne. Mislim da je veoma va`no da radimo sa srpskom vladom, organizacijama poputAmeri~ke privredne komore (AmCham) i privatnim sektorom na ostvarenju na-pretka u ovom domenu.

Mere koje preporu~ujemo da se sprovedu u cilju pobolj{anja poslovne klime uSrbiji uklju~uju hvatanje u ko{tac s korupcijom, unapre|enje rada dr`avnih inspek-cija, smanjenje naknada i administrativnih tro{kova koje kompanije moraju da pla-te pored poreza, fleksibilniji zakoni o radu, ubrzanje procedure za izdavanje gra|e-vinskih dozvola, pobolj{anje za{tite prava na intelektualnu svojinu, ve}u transpa-rentnost u procedurama zdravstvenog osiguranja i unapre|enje procedure javnihnabavki.

2 Tokom pro{le godine ostvarili smo dosta veliki uspeh kada je re~ o novim pro-jektima ameri~kih investicija i uprkos povla~enju Ju-Es-Stila investicije SAD u Srbi-ji ukupno iznose 1,6 milijardu dolara. Da vam navedem samo nekoliko primera. Po-stoje}i ameri~ki investitori poput Bol peked`inga nastavljaju da {ire svoje poslovanjeu Srbiji. Ameri~ki investitori sada ulaze na srpsko tr`i{te - SITEL je nedavno otvorionovi uslu`ni centar na Novom Beogradu, NCR je upravo otvorio centar za tehni~kupodr{ku na Novom Beogradu, a Kuper tajer je kupio Trajalovu fabriku guma u Kru-{evcu. Jo{ ameri~kih investitora dolazi - D`onson kontrols }e ove godine otvoriti no-vu fabriku u Kragujevcu da bi fabrici Fijat Zastava dopremao sedi{ta za automobi-le; Klin ert kapital investira veliki projekat izgradnje nekretnina u Ni{u; Kontinentalvind partners o~ekuje da polo`i kamen temeljac za farmu vetrenja~a u Vojvodini na-redne godine.

3 Prvo, dobijanje statusa kandidata za ~lanstvo u EU predstavlja prekretnicu zava{u zemlju, te ~estitam predsedniku Borisu Tadi}u i srpskoj vladi na ovom dostignu-}u. Srbija treba da iskoristi velike mogu}nosti koje su stvorene ovim dostignu}em dase sistematski i proaktivno promovi{e u inostranstvu, uklju~uju}i Sjedinjene Dr`ave,kao atraktivna destinacija za direktna strana ulaganja. Dalje napredovanje ka ~lan-stvu u EU i pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji osta}e va`ni prioriteti. lan-stvo u STO }e znatno pro{iriti trgovinske veze Srbije na svetska tr`i{ta i unaprediti ci-ljeve strategije za ekonomski razvoj zemlje koja je zasnovana na izvozu. Osim toga,verujem da je program MMF bio izuzetno koristan za Srbiju, te vra}anje tog progra-ma na kolosek treba da bude glavni prioritet slede}eg sastava Vlade.

To{io Cunozakiambasador Japana u Srbiji

1 Japanske kompanije u Srbiji ponekad nailaze na administrativne prepreke. Ta-ko na primer, srpska vlada je nedavno podigla akcize na izvesne proizvode, bez ob-zira na dogovor relevantnog ministarstva i industrije, {to je ugrozilo dugoro~ne pla-nove jedne japanske kompanije. Tako|e ~ujem da je procedura za izdavanje gra|e-vinske dozvole u Srbiji veoma duga i te{ka i puna birokratskih poslova. Me|utim,drago mi je {to japanske kompanije generalno imaju dobru saradnju s lokalnim vla-stima i zadovoljne su stavom op{tinskih vlasti.

2 Japan se iskreno nada da }e du`ni~ka kriza u Evropi biti zauzdana i da }e seekonomija razvijati bez problema. Stoga je Japan u pro{losti kupovao obvezniceEvropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) u znatnim koli~inama. Osim to-ga, MMF je va`an akter kada je re~ o uspostavljanju finansijske stabilnosti u Evropi,a Japan je drugi po veli~ini akcionar te finansijske institucije. Stoga mogu da ka`emda Japan doprinosi naporima da se kontroli{e kriza i preko MMF.

3 Smatram da je najve}i problem u Srbiji i celom regionu nezaposlenost kada jere~ o obi~nim gra|anima i pove}anje javnog duga kada je re~ o vlastima. Najve}upriliku za Srbiju predstavljaju strane investicije, koje }e, u to sam siguran, biti pod-staknute ~injenicom da je Srbija dobila status kandidata za ~lanstvo u EU i njenimstabilnim evropskim putem. Nadam se da }e vi{e japanskih kompanija investirati uSrbiji, koja je na vratima EU.

Fransoa Gzavije Denioambasador Francuske u Srbiji

1 U celini gledano, preduze}a suzadovoljna svojim investicijama uSrbiji. Dokaz za to je da ve}ina njihostaje ovde i da ~ak ele da se razvi-jaju. Ipak, poslovno okru`enje jo{uvek mo`e mnogo da se unapredi:funkcionisanje pravosu|a, usagla-{enost izme|u razli~itih admini-stracija, te{ko}e sa kojima se admi-nistracije suo~avaju prilikom pri-mene suvi{e brojnih i potencijalnokontradiktornih propisa. Svakako da treba izmeniti mnoge propise u okviru preuzi-manja acquis-a - pravnih tekovina Evropske unije, ali to ne treba da se desi nau{trbstabilnih i predvidljivih op{tih pravila. Srbija raspola`e dobrim znanjem u komuni-kaciji sa stranim preduze}ima kada su ona u fazi priprema svog dolaska u Srbiju. Alina tome se posao ne zavr{ava. Treba pre svega pratiti preduze}a kada ona otpo~nusvoju aktivnost na teritoriji Srbije i kada zatra`e konkretnu i efektivnu podr{ku ka-ko bi se pobolj{alo poslovno okru`enje. To je naime filozofija Foruma stranih inve-stitora koji je uveo indikatore za pra}enje svojih predloga u svom poslednjem izve-{taju. Ima jo{ dosta ta~aka koje treba pobolj{ati.

2 Francuska nije {tedela napora ve} dve godine kako bi se prona{la re{enja za du-boke potrese sa kojima se evrozona suo~ila. Francuska igra centralnu ulogu u dogo-vorima koji su doveli do dubokih reformi u okviru Evropske unije: usvajanje evrop-skog mehanizma stabilnosti; potpisivanje sporazuma za ja~anje bud`etske discipline.Videli smo do koje mere veliko javno zadu`ivanje mo`e negativno da se odrazi na su-verenitet dr`ava. Francuska je zapo~ela plan smanjenja deficita koji se sprovodi istovre-meno preko pove}anja prihoda (naro~ito preko ponovne procene poreskih olak{ica)i preko stroge kontrole rashoda. Treba smanjiti te`inu javnih rashoda kako bi se kon-solidovalo okru`enje povoljno za privredni rast. Druga zna~ajna oblast delovanja da-nas je osigurati da bankarski sistem, koji treba da apsorbuje zna~ajne reforme na pru-dencijalnom planu, mo`e da nastavi da igra svoju su{tinsku ulogu finansijera privre-de. Francuska je 2009. godine uspostavila funkciju kreditnog posrednika kako bi obez-bedila da sva preduze}a, naro~ito mala i srednja preduze}a, mogu zaista da se ~uju urazgovoru sa bankama. Ne radi se o tome da dr`ava zauzme mesto bankara ve} da seosigura da mala i srednja preduze}a mogu da na|u re{enje onda kada njihovi projek-ti to opravdavaju. Drugo polje koje je va`no je stru~na obuka kako bi nezaposleni svihstarosnih doba mogli da prona|u obuku prilago|enu situaciji na tr`i{tu rada; U Fran-cuskoj postoji jo{ uvek mnogo ponuda za posao na koje nije odgovoreno.

3 Sticaj okolnosti }e biti verovatno te`ak ove godine u regionu jer gotovo da nemamotora privrednog rasta uzev{i u obzir situaciju u evrozoni. Kao {to je Vlada Srbijepodvukla ve} 2010. godine, privredni model zasnovan na pove}anju unutra{nje po-tra`nje povezane sa pove}anjem zadu`ivanja nije odr`iv. Dana{nji privredni model,koji je zapravo politika ponude je svakako primereniji, uzimaju}i u obzir adute Srbije,naro~ito njen geografski polo`aj i kvalitet njenih ljudskih resursa. Ali efekti na privred-ni rast i zaposlenost ne}e biti postignuti odmah. Glavni izazov za Srbiju danas je te`i-na javnog sektora u BDP-a. Verovatno zbog krize, reforma dr`ave koju je najpre potvr-dio MMF nije dovedena do kraja u prethodnim godinama. Imaju}i u vidu akumulira-ne deficite u vreme krize i pove}anje javnog duga do nivoa koji opravdavaju izvesnubudnost u budu}nosti, ova reforma danas postaje nezaobilazna. Ona bi naime dopri-nela ja~anju atraktivnosti Srbije. Izvesno je da je napredak napravljen, na primer usva-janjem novih odredbi o javno-privatnom partnerstvu koja mogu da budu interesant-na, u veoma razli~itim sektorima, preduze}ima koja raspola`u sa potvr|enim isku-stvom na svim kontinentima. Sada treba pristupiti etapi njihove primene.

Model razvoja Srbije kojem te`imo zasniva se na dva stuba: rast stranih investicija i rast izvoza. Klju~no za oba su ekonomski odnosi Srbije sa svojim glavnim trgovinskim partnerima i vode}im privrednim silama. Kakvi su ti odnosi i kako je kriza uticala na stanje u njihovim dr`avama, za Danas obja{njavaju

ambasadori nekih od najva`nijih zemalja za privredni napredak Srbije odgovaraju}i na slede}a tri pitanja:

1 Da li ste zadovoljni privrednim ambijentom u Srbiji i {ta bi Vlada trebalo da preduzme da bi privukla vi{e investitora iz va{e zemlje? 2 Imaju}i u vidu aktuelna ekonomska previranja u evrozoni, koje korake je va{a zemlja preduzela da bi spre~ila prelivanje negativnih efekata krize na svoju ekonomiju? 3 Koja su najhitnija pitanja, a koje najve}e prilike pred privredom Srbije i regiona ove godine?

XID A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.X u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Ljiljana Bukvi}

Beograd - Turizam nije tako ni malaprivredna grana, ra~una se da je negde2,5 odsto u ukupnom dru{tvenomproizvodu, {to nije preterano veliko,ali kad se izra~una posredni efekatdrugih privrednih grana koje rade zaturizam, kao {to je poljoprivreda, tran-sport, proizvodnja name{taja onda tu-rizam uti~e na nekih devet do 9,5 od-sto doma}e privrede i to je vrlo zna~a-jan efekat, a on sigurno mo`e biti jo{ve}i, ka`e za Danas dr`avni sekretar zaturizam u Ministarstvu ekonomijeGoran Petkovi}. On dodaje da se devi-zni priliv pove}ava iz godine u godinu,posebno od 2008. kada se desio padBDP-a za 6,5 odsto. U odnosu na 2010,devizni priliv je u pro{loj godini ~ak za24 odsto ve}i i iznosio je 991 miliondolara.

Pro{le godine Srbiju je posetilodva miliona turista, od toga svega700.000 stranaca koji uglavnom do-laze na nekoliko dana i to u Beograd.Kako da privu~emo strane turiste uve}em broju i u neke druge delovena{e zemlje?

Koliki je njegov zna~aj pokazuje i~injenica da je ve} na kraju krizne2009. turizam me|u prvim privred-nim granama, globalno posmatrano,pokazao prve znake oporavka. Prema

podacima Svetske turisti~ke organiza-cije, u 2010. u svetu broj dolazaka me-|unarodnih turista se pove}ao za 6,6odsto u odnosu na prethodnu 2009.Interesantan je podatak da se uglav-nom oporavak mnogo br`e odvijao uzemljama u razvoju u odnosu na onesa razvijenom privredom. U Srbiji je u2011. boravilo ukupno dva miliona tu-rista, {to je tri odsto vi{e nego u 2010.U tom periodu gosti su ostvarili 6,6miliona no}enja, {to je pove}anje od~etiri odsto i ukazuje na ne{to du`i bo-ravak u Srbiji. Od ukupnog broja, do-ma}ih gostiju bilo je 1,3 miliona {to jesmanjenje od jedan odsto i ~ini dvetre}ine svih turista.

Koje su destinacije ostvarile naj-ve}i rast?

Uglavnom sve, kako u broju dola-zaka, tako i u broju no}enja turista.Od planinskih mesta Kopaonik je za-bele`io pove}anje broja dolazaka za14 odsto i broja no}enja od 16 odsto,dok kod banjskih mesta treba ista}iAran|elovac koji je fantasti~nim ra-stom od 513 odsto u broju dolazaka i300 odsto u broju no}enja postao tre-}a po pose}enosti banja u Srbiji. Odgradova, Novi Sad je zabele`io najve}irast od 15 odsto.

Stara planina je, mo`e se re}i, „dr-`avni projekat“. Imate li u planu jo{takvih poduhvata?

U 2011. godini realizovano je neko-liko vi{egodi{njih projekata kao {to jeVizitorski centar na{eg najzna~ajnijegarheolo{kog nalazi{ta - Lepenski vir,

zatim rehabilitacija puteva, izgradnja`i~ara i postrojenja za tehni~ki sneg,novih skija{kih staza i pu{tanje u radprve gondole i novog hotela na Starojplanini. Ove godine nameravamo dapromovi{emo „Put rimskih careva“ usaradnji sa jo{ tri zemlje iz regiona sakojima smo potpisali Memorandum orazumevanju, a to su Hrvatska, Ru-munija i Bugarska.

[ta su prioriteti srpskog turizma?Da li je to ruralni, kongresni ili pla-ninski turizam? U {ta je poslednjihgodina najvi{e dr`ava ulagala i gdese osetio najve}i pomak?

Dosta se radi na podsticanju mani-festacija i one brojem doma}ih, ali svevi{e i stranih posetilaca predstavljajuzna~ajan zamajac srpskog turizma.Tako|e se radilo na adaptaciji postoje-}eg postrojenja za vodosnabdevanjena Kopaoniku, zatim na revitalizacijitvr|ave „Goluba~ki grad“, kulturno-istorijskog spomenika od izuzetnogzna~aja. Na Pali}u je sre|en park, a ob-navljaju se i gra|evine koje ove godineslave jubilej 100 godina postojanja -Velika terasa i @enski {trand.

Pro{le godine je otvoren LepenskiVir, a posebno isti~emo mapiranje vina-rija i postavljanje turisti~ke i vinske sig-nalizacije u Subotici, Fru{koj gori, @upii Oplencu. Otvoren je i prvi eko-kamp uspecijalnom rezervatu prirode Zasavica,

RAZGOVOR: Goran Petkovi}, dr`avni sekretar za turizam, govori za Danas o zna~aju hotelijerstva za pove}anje zaposlenosti i pobolj{anje imid`a dr`ave

Dobre perspektive za razvoj srpskog turizmaure|ena je obala jezera u auto-kampu uBeloj Crkvi, izgra|en je auto-kamp sapristupnom saobra}ajnicom unutarSportsko-rekreativno-turisti~kog kom-pleksa „[trand“ kod Bogojeva i jo{ mno-go toga. Ove godine nastavljamo sa za-po~etim, ali i novim projektima.

Srbija je napravila i veoma dobre ko-rake u afirmaciji poslovnog turizma i sa69. do 75. mesta na rang-listi kongresnihdestinacija u svetu u 2008, za dve godineuspe{no je zauzela 42. mesto, {to je veli-ki skok za vi{e od 20 mesta napred i ta-ko u{la u „top fifti“, odnosno u 50 najbo-ljih kongresnih destinacija u svetu.

Pre nekoliko meseci pozvali stestrane investitore da ula`u u Srbiju.Da li su se poslednjih meseci nekiodlu~ili da do|u? Najavili ste za2012. dolazak Falken{tajnera, Redi-sona, Holidej ina u Novi Sad. [ta sede{ava sa tim?

Neosporno je da su te{ka vremena,ali to ne zna~i da treba da sedimo skr-{tenih ruku, niti da aktivnosti odlo`i-mo za neko drugo vreme. Pro{le godi-ne u novembru prvi put smo organi-zovali Investicioni forum koji je imaoza cilj privla~enje investicija u turizmui podvla~enje privla~nosti i kompeti-tivnosti turisti~kih destinacija u Srbiji.Trodnevna konferencija se bavila mo-gu}nostima ulaganja u nova turisti~katr`i{ta. Glavna tema bila je istra`ivanjei komunikacija mogu}ih investicija uturizam Srbije i kreiranje novih veza uregionu ju`ne i isto~ne Evrope, kao iveza u oblasti investicija i razvoja. NaForumu bilo je predstavljeno preko250 projekata iz oblasti turizma, {toomogu}uje doma}im projektima ve}uizlo`enost me|unarodnom investicio-nom tr`i{tu, ali i {alje jasnu poruku daSrbija ima jaku perspektivu u razvojuturizma. Mnogi preduslovi za razvojturizma su uspostavljeni, sada je vre-me da se dobri projekti razvijaju. Fo-rum omogu}ava doma}im igra~imada prona|u partnere na me|unarod-

nom tr`i{tu i ovakav trend namerava-mo da nastavimo.

Da li sprovodite „penale za ru`no-}u“. Jeste li otkad su uvedeni kaznilinekog?

Zakonom o turizmu predvi|ena jenaplata kazne za one koji na primar-nim turisti~kim destinacijama nema-ju odgovaraju}e sadr`aje, a Pravilni-kom o kategorizaciji turisti~kih mestakako se i po kojim kriterijumima raz-vrstavaju turisti~ka mesta, {ta i gdemora da se nalazi i kakvi su sadr`aji uzavisnosti od kategorije... Sve to smoimali, ali se ~ekalo na Uredbu o utvr-|ivanju prioritetnih turisti~kih desti-nacija. Rok da zavr{e sve poslove pre-ma propisanim uslovima jeste dve go-dine od stupanja Uredbe na snagu, od-

nosno jun 2013. Tek tada, ukolikoobjekat ne bude stavljen u funkciju bi-}e im uru~eno re{enje za pla}anje pe-nala za kori{}enje prioritetne turisti~-ke destinacije u iznosu od dva milionaevra na godi{njem nivou.

Lanac Kempinski je kupio hotelJugoslaviju, Grci ve} godinama obe-}avaju da }e zavr{iti Metropol. Doklese stiglo sa renoviranjem tih hotela?

Dono{enjem ove Uredbe, isti~em,ne elimo da se ustremimo ni na koga,naprotiv, mi ho}emo da Beograd do-bije kapacitete koje zaslu`uje. Vlasnicihotela „Metropol“ su sa nama stupili ukontakt i najavili da }e hotel biti gotovdo kraja ove godine, {to je svakako po-mak, jer nam je cilj da nikada ne na-platimo kaznu predvi|enu ovom

Uredbom, ve} da dobijemo funkcio-nalan hotel.

Kakvi su Va{i utisci sa tek zavr{e-nog Sajma turizma? Gde je Srbija uodnosu na zemlje u okru`enju?

Veliko me|unarodno priznanje na-{em turizmu ~ini i mesto koje Srbijazauzima u me|unarodnim organiza-cijama - Svetska turisti~ka organizaci-ja i Evropska turisti~ka komisija. To sevidi i po na{em Sajmu turizma koji jeove godine okupio izlaga~e iz rekord-nih 46 zemalja sveta. Prvi put se u Be-ogradu predstavila jedna od najzna~aj-nijih emitivnih zemalja na svetu - Ne-ma~ka. Prvi podaci ukazuju da je ovo-godi{nji Sajam posetilo oko 70.000 lju-di, {to je za sedam odsto vi{e nego pro-{le godine.

Vi{e od 50 novih hotela u SrbijiU Srbiji je veliki problem bio manjak hotelskog sme{taja. Kakva je tu si-

tuacija? Sa ~im mo`emo da se pohvalimo, a sa ~im ne? Ima li svaki gradi} barjedan pristojan hotel u koji bi mogao da smesti goste?Situacija je takva da su hotelski lanci sve vi{e zainteresovani za Srbiju, za Beogradi Novi Sad, ali i za druge gradove. Bitno je napomenuti da je od pre nekoliko godi-na u Srbiji niklo vi{e od 50 hotela i to je dobar rezultat. Hoteli, trenutno u izgrad-nji, kao {to su Falken{tajner i Soravija, grade se i o~ekuje se uskoro njihovo otvara-nje. Hotelski lanac Mariot je najavio gradnju njihovog prvog hotela u Beogradu.Radi se, i radi}e se i dalje...

Razvojni deo ukupnog bud`eta turizma iznosi 3,6 milijardi dinara

“Gr~ki vlasnici godinama kasne

s rekonstrukcijom: Hotel Metropol

Foto: Stanislav Milojkovi}

XIIID A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.XII u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Gustavo Navaro, generalni direktor kompanije Holcim (Srbija) d.o.o.

Smanjenjem birokratije do novih investicijaKao jedan od zna~ajnih investitora u Srbiji, da li

je Holcim zadovoljan dosada{njim uslovima po-slovanja?

injenica da Holcim posluje u Srbiji ve} deset go-dina, govori o na{oj stabilnoj poziciji na ovom tr i{tu.Me|utim, to ne zna~i da je u Srbiji idealno poslovati.Slobodno mogu re}i da trenutno u Srbiji vlada po-slovna atmosfera u kojoj je sigurnost u poslovanju narelativno nezavidnom nivou. Zamerki ima dosta, me-|u kojim je svakako i spora birokratija, visoki tro{koviposlovanja, na koje ne smemo zaboraviti. Svakako tusu i problemi koji godinama ote`avaju funkcionisa-nje cementne, pa i svake druge industrije: nelikvid-nost privrede, visoka stopa nezaposlenosti, siva i cr-na ekonomija rada. Trenutno, glavni problem privre-de Srbije svakako jeste debalans izme|u proizvodnjei tra`nje, koji predstavlja strukturni izvor inflacije. Kaoposledica ove pove}ane inflacije, dolazi do smanje-nja efektivnog investiranja u srpsko tr i{te.

Da li onda ima nade za stranim investicijama uSrbiji u narednom periodu?

Bez sumnje, Srbija je lider u regionu po privla~e-nju stranih investicija. Tome u prilog govori i podatakda je ukupan neto priliv stranih direktnih investicija(SDI) za 11 meseci 2011. godine u Srbiji iznosio oko2,14 milijardi dolara, {to je dvostruko vi{e u odnosuna isti period prethodne godine. Tako|e, da potenci-jala ima potvr|uje i ocena Financial Times-a da je Voj-vodina ~etvrti region u Evropi u kategoriji efektivno-sti tro{kova ulaganja za strane investicije. Me|utim,zamrzavanje aran`mana sa MMF-om }e svakakoimati odre|ene efekte na poslovanje stranih, ali i do-ma}ih investitora.

[ta je jednom stranom investitoru poput Holci-ma trenutno najpotrebnije, a da to Vlada Srbijemo`e da u~ini?

Za po~etak, neophodno je da dr`ava obezbedi

vladavinu zakona koja }e va`iti podjednako za sveu~esnike na tr i{tu, po~ev od provere kvaliteta proiz-voda, pa do provere njihovog poslovanja i pla}anjada`bina. O~ekujemo da efikasnom intervencijom dr-`ava ne postavlja o{tre barijere o uslovima poslova-nja postoje}ih i novih investicija. Tek tada dr avni zva-ni~nici u Srbiji mogu o~ekivati predvi|en priliv inve-sticija od oko tri milijarde dolara, koji su najavljivanido kraja 2012. godine.

Kriza je pogodila i gra|evinsku industriji u Srbi-ji. Da li je trenutno stanje bolje u odnosu na 2011?

Gra|evinska industrija u Srbiji je ve} po~etkomgodine do ivela krah koji nije zapam}en jo{ od 2002.godine. Uticaj ekonomske krize, nedostaci prirodnihinvesticija, neo~ekivani zimski period u februaru ovegodine, polako uzimaju maha i ovu granu privrededovode do krizne granice. Za razliku od pro{le godi-ne u ovo doba, do sada je zatvoreno preko 2,5 hiljadagra|evinskih firmi, a broj zaposlenih u ovoj oblasti se-`e jedva preko 70 hiljada.

Sa kojim se problemima gra|evinska industri-ja suo~ava?

Veliki problem predstavljaju i narasli dugovi pre-ma kooperantima, dobavlja~ima gra|evinskog ma-terijala, sektoru usluga i drugim preduze}ima koja suve} uga{ena. Svakako i pove}anje rudne rente na ~ak350 odsto, na po~etku ove godine, direktno ugro`a-va gra|evinsku industriju i njen opstanak dovedenje u pitanje. Obzirom da primarni proizvo|a~i kroz ce-nu svojih finalnih proizvoda ne mogu da neutrali{uovo poskupljenje, a strani investitori koji su ulo`iliozbiljna sredstva i ispunjavaju obaveze prema dr`avi,prete da }e se povu}i zbog ogromnih tro{kova.

Ima li leka? Naravno, ali da bi se srpsko gra|evinarstvo vratilo

na put u 2012. godini, potrebno je ulo iti velike na-pore i od strane Vlade i od strane proizvo|a~a. Za po-

~etak potrebno je regulisati sistema PDV-a u ovojoblasti, {to }e omogu}iti smanjenje cena u gra|evin-skoj industriji, a samim tim i ve}e interesovanje po-tro{a~a i dovesti do rasta proizvodnje. Sa druge stra-ne, neophodno je pove}ati izvoz, kao i prona}i na~i-ne za privla~enje stranih investitora.

Pored svih neda}a koje su Srbiju okupirale, ka-kvu 2012. o~ekujete?

Borbenu u svakom smislu. injenica jeste da eko-nomski tokovi u zemlji ne ohrabruju - pad industrij-ske proizvodnje se nastavlja, a privrednici smatrajuda }e se nastaviti trend smanjene tra`nje za njihovimrobama i o~ekuju i rast cene svojih proizvoda i inpu-ta u narednom periodu. Zato je neophodno da se dr-`ava postavi na tr i{tu kao jedan od ve}ih investitorasa dugoro~nim projektima koji bi obezbedili neop-hodnu stabilnost ~itavom tr i{tu, {to je osnova za ka-sniji rast.

Ulaganja u Srbiju u narednoj godini zavisi}e odkrize u evrozoni, ali i politi~ke stabilnosti u zemlji. Me-|utim, ukoliko `elimo da poslovna klima u Srbiji u2012. bude makar stepenik iznad, u odnosu na tre-nutno stanje, to zavisi od svih nas - od dr`ave, prekoprivrede, pa do samih gra|ana.

Da li verujete da }e Biznis forum prona}i receptkako da se pobolj{a ekonomsko, privredna situ-acije u Srbiji. Koja su va{a o~ekivanja?

Poslovna okupljanja, a me|u njima svakako na pr-vom mestu i Biznis forum na Kopaoniku, predstavlja-ju odli~nu priliku da predstavnici poslovne javnostirazmene mi{ljenja o va`nim temama sa kojima sesvakodnevno susre}u u poslovanju i da ~uju ekspert-ske stavove o okolnostima iz okru`enja koja }e obele-iti godinu koja je upravo po~ela. Ovogodi{nje teme

Foruma su odli~an izbor, kada je u pitanju kreiranjeop{te slike o okru`enju u kome poslujemo. Poredperspektiva razvoja gra|evinske industrije, koja je pri-

rodno u fokusu poslovanja kompanije Holcim, bi}ezanimljivo ~uti i o boljicima koje nam donosi statuskandidata za EU, razvojnim {ansama drugih sektora(poljoprivreda, energetika), kao i o uticaju krize jav-nog duga u Evropi na poslovno okru`enje u Srbiji.

Martin Feld{tajn

Pokreta~ka snaga ekonomske poli-tike na Starom kontinentu jeste„evropski projekat“ politi~ke integra-cije. Taj cilj se odra`ava u ~injenici daEvropska unija trenutno akcenat sta-vlja na uspostavljanje „fiskalnog spo-razuma“ kojim bi se konstituisalaobaveza dr`ava ~lanica prema navod-no nepovredivim gornjim granicamadeficita. Na`alost, postoji velika vero-vatno}a da }e taj sporazum predsta-vljati jo{ jedan primer da Evropa pod-re|uje ekonomsku realnost `elji poli-ti~ara da koriste pravo da se hvali{uostvarenim napretkom ka stvaranju„jo{ ~vr{}e unije“.

U poslednjih nekoliko meseci pla-novi o postizanju fiskalnog sporazumabrzo napreduju, budu}i da su od poli-ti~ki nepopularne „transfer unije“ pre-ko opasnog plana o fiskalnom stezanjukai{a na kraju svedeni na modifikova-nu verziju nefunkcionalnog Pakta ostabilnosti i rastu iz 1997. Sporazu-mom koji }e se pojaviti tokom ove go-dine malo toga }e se na kraju posti}i,bar kada je re~ o promeni ekonomskesituacije u Evropi.

Nema~ka kancelarka Angela Mer-kel prethodno je predlo`ila stvaranje„transfer unije“ u okviru koje bi Ne-ma~ka i druge jake dr`ave ~laniceevrozone godinu za godinom vr{iletransfer finansija u Gr~ku i druge ze-mlje koje imaju probleme u zamenuza ovla{}enje da reguli{u i nadziru nji-hove bud`ete i sakupljanje poreza. Ne-ma~ka javnost odbacila je ideju o stal-nim transferima od nema~kih pore-

skih obveznika u Gr~ku, dok su gr~kizvani~nici i gr~ka javnost odbacili ide-ju da Nema~ka nadzire fiskalnu politi-ku njihove zemlje.

Slede}i korak je bio fiskalni plan okojem je krajem pro{le godine postig-nut dogovor u Briselu, kojim se potpu-no odustalo od ideje o transfer uniji ukorist sporazuma prema kojem }e svedr`ave ~lanice evrozone izbalansiratisvoje bud`ete. Prema toj {emi, svakojdr`avi koja je prekr{ila tu obavezu„automatski“ je odre|ena finansijskakazna. Kada bi bud`eti svuda bili izba-lansirani, ne bi bilo potrebe za fiskal-nim transferima.

Ali kako ta~no treba da bude defi-nisan zahtev za balansiranje bud`eta?

Jorg Asmusen, nema~ki ~lan Izvr{nogsaveta Evropske centralne banke, u pi-smu koje je uputio zvani~nicima kojipregovaraju o sporazumu naglasio jeda izbalansirani bud`et upravo to zna-~i. ak i kad bi neka dr`ava pravila bu-d`etske deficite zato {to je cikli~nastagnacija prouzrokovala smanjenjeporeskih prihoda i pove}anje socijal-nih transfera, trebalo bi da se zahtevada se pove}a porez ili smanji potro{njada bi se ponovo izbalansirao bud`et.

Kad bi ovi predlozi zapravo bili pri-menjeni, to bi imalo efekat pretvaranjasitnih recesija u ogromne ekonomskestagnacije. Recept za stvaranje budu-}ih evropskih depresija sre}om je brzoodba~en.

Sada se sti~e utisak da je najvero-vatniji oblik fiskalnog sporazuma veo-ma blag sporazum kojim se zahteva dasve zemlje „izbalansiraju bud`ete uodnosu na privredni ciklus“. Iako bi

im automatski bile odre|ene finansij-ske kazne u slu~aju da to ne ostvare,te{ko je zamisliti kako bi takav propustmogao da bude definisan u dr`avi po-put [panije. U kom trenutku bi se od[panije, ~ija je stopa nezaposlenostive}a od 15 odsto, zahtevalo da podigneporez i smanji socijalne transfere? Iz-davanje takvog nare|enja [paniji mo-gla bi da bude odgovornost Evropskekomisije, te bi se pre radilo o politi~kojodluci nego o „automatskom“ tehni~-kom zahtevu koji obe}avaju njegovizagovornici.

Ukoliko je ovo su{tina fiskalnogsporazuma koji je kona~no postignut,on ne}e imati predvidljivi efekat na de-lovanja dr`ava ~lanica evrozone. On }esamo omogu}iti politi~kim liderimaevrozone da tvrde da su stvorili fiskal-nu uniju, te da su samim tim pribli`iliEvropu politi~koj uniji {to je njihovkrajnji cilj.

Me|utim, fiskalna unija koja jeovako zami{ljena potpuno je druga-~ija od onoga kako ve}ina ljudi razu-me ovu frazu. U Sjedinjenim Dr`ava-ma, na primer, centralna vlada uzimaoko 20 odsto BDP zemlje i ispla}ujesli~nu sumu. Ta centralizacija porezai potro{nje stvara automatski stabili-zator za svaki region koji prolazi krozekonomsku stagnaciju - stanovnicipogo|enog regiona {alju manje nov-ca u Va{ington i primaju vi{e u tran-sferima.

U evrozoni, gde su porezi i potro-{nja na nacionalnom nivou, ne posto-ji sli~an proces. Centralizovana ulogafinansija u SAD omogu}ava svim po-jedina~nim dr`avama da rade sa izba-lansiranim bud`etima, koji su modifi-kovani samo relativno malim fondo-vima za „crne dane“.

Me|utim, iako aktuelni politi~kiproces u Evropi ne}e stvoriti jaku fi-skalnu disciplinu, postoji velika vero-vatno}a da finansijska tr`i{ta prisilevlade dr`ava ~lanica evrozone dasmanje svoje suverene dugove i ogra-ni~e fiskalne deficite. Budu}i da suprivatni investitori verovali u jedna-kost svih suverenih obveznica evro-

zone tokom prve decenije postojanjajedinstvene valute, kamatne stope subile niske u perifernim zemljama, ~aki kada su njihove vlade pravileogromne deficite u ogroman dug. In-vestitori ne}e ponoviti tu gre{ku jerko se jednom ope~e...

Za vlade dr`ava ~lanica evrozone tozna~i da }e finansijska tr`i{ta sprove-sti u delo ono {to ne mo`e da se postig-ne politi~kim procesom. Postizanje fi-skalnog ugovora EU, koja god bila nje-gova kona~na forma, predstavlja}e ne-{to vi{e od sporednog doga|aja.

Autor je profesor ekonomije naHarvardu. Bio je predsednik Ve}a

ekonomskih savetnika biv{eg lideraSAD Ronalda Regana i predsednik

Ameri~kog nacionalnog biroa zaekonomsko istra`ivanje

Copyright: Project Syndicate, 2012.www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Postoji velika verovatno}a da }efiskalni sporazum predstavljati jo{jedan primer da Evropa podre|ujeekonomsku realnost `elje politi~ara dakoriste pravo da se hvali{u ostvarenimnapretkom ka stvaranju jo{ ~vr{}e EU

“

Prazan fiskalni sporazum EUU Srbiji se ukupno dva miliona ljudi

bavi poljoprivredom u ukupno oko800.000 gazdinstava. Od ovog broja,polovinu ~ine robni proizvo|a~i dokostatak predstavljaju ljudi i porodicekoji deo svog prihoda ostvaruju u poljo-privredi a drugi deo u nepoljoprivred-nim aktivnostima. Svi oni mogu `ivetidaleko bolje ukoliko postanu konku-rentniji, odnosno, proizvode vi{e i (ili)njihovi proizvodi ko{taju manje.

U uslovima rastu}e globalizacije ipunog uklju~ivanja na{e zemlje ume|unarodne trgovinske tokove, je-dini put napred za na{u poljoprivre-du jeste izvoz. Lokomotiva izvoza,ipak, mora biti prera|iva~ka indu-strija. Puno kori{}enje mogu}nostikoje nam nude povoljni trgovinskisporazumi vodi ovaj sektor privredeu rast na ~ijem putu }e biti obezbe|e-na preko potrebna stabilnost doma-}eg tr`i{ta. Jedan od osnovnih priori-teta na{eg rada ostaje uredno snab-devanje doma}eg stanovni{tva po ce-nama koje su, uslovno re~eno, fer ikorektne u smislu da proizvo|a~imagarantuju dobar prihod a gra|animahranu odli~nog kvaliteta po pristoj-nim cenama.

Zbog toga je cilj poljoprivrednepolitike smanjenje tro{kova proiz-vodnje.

Kao prvi korak preduzeta je meraintervencije na tr`i{tu mineralnih |u-briva, koje je poljoprivrednicima po-nu|eno po paritetima 1,5 tona p{eni-

ce za jednu tonu azotnog |ubriva. Naovaj na~in je tr`i{ni paritet, koji je us-postavljen pre ove mere, od 2,5 tonap{enice za 1 tonu mineralnog |ubri-va smanjen na odnos 1,7:1.

Kreditiranje poljoprivredne proiz-vodnje koje ima za cilj da olak{a pri-stup poljoprivrednicima povoljnimfinansijskim sredstvima i stimulativ-no deluje na razvoj finansijskog tr`i-{ta u poljoprivredi }e ove godine bitipovoljnije nego ranije. Krediti }e bitidostupni po „ceni“ od 6% kamate go-di{nje, dez devizne klauzule sa rokomotplate do tri godine i period mirova-nja od godinu dana. Tako|e, ovimbez sumnje najpovoljnijim sredstvi-ma na tr`i{tu omogu}en je pristup ipravnim licima a za one koji se odlu-~e za sto~arstvo gornji limit iznosi500.000 evra.

U 2012. godini Srbija po~inje stra-te{ki va`an projekat navodnjavanjapoljoprivrednog zemlji{ta. U naredne~etiri godine sa 100.000 ha, koliko sa-da imamo obradivog poljoprivred-nog zemlji{ta pod navodnjavanjem,do}i }emo do 1.100.000 ha. Ovo }e dabude jedan od klju~nih projekata zaveliko pove}anje poljoprivredne pro-izvodnje u na{oj zemlji.

Pove}anje proizvodnje, smanjenjetro{kova, pove}anje izvoza, pove}a-nje zarade koju ostvaruju poljopri-vrednici, to su ostvarivi ciljevi koji }epostati deo na{e realnosti ve} u 2012.godini.

Pove}anje proizvodnje,smanjenje tro{kova, pove}anje izvoza, pove}anje zarade koju ostvaruju poljoprivrednici, to su ostvarivi ciljevikoji }e postati deo na{e realnosti ve} u 2012. godini

“

LI^NI STAV: Du{an Petrovi}, ministar poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i {umarstva

Pove}anje proizvodnje, izvoza i zarada

XVD A N A S | u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.XIV u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.

Vesti iz svetske privrede i ekonomije Vesti iz svetske privrede i ekonomije

Smanjena tra`nja za automobilima u Evropi

Ve}ina direktora velikih autoku}a smatra da evropskaindustrija automobila imakapacitete za proizvodnju 20odsto vi{e vozila nego {to moguda ih prodaju. Taj problempreglomaznih kapaciteta inedovoljnog kori{}enja fabrikatraje ve} du`e i predmet jerazli~itih procena, ali se vi{e nemo`e ignorisati, upozoravajustru~njaci, koji nagla{avaju da }eto biti jedna od glavnih tema naovogodi{njem sajmu automobilau @enevi.

Prodaja vozila u Evropi ovegodine pa{}e, kako se procenjuje,za oko pet procenata, na 12,9miliona komada, premapodacima istra`iva~kog centraAutomotiv, u pore|enju sa 15,7miliona u 2000.

Na evropskim poslovimafinansijski manjak bele`e mnoge

kompanije, od Fijata, Pe`o-Sitroena, Opela, D`eneralmotorsa do Forda, ~ak i u prilicikada prodaja kola na tr`i{tima uusponu, kao {to su Kina, poma`eda kompanije posluju sa profitomi da pre`ive krizu. Ovogodi{njeizdanje sajma u @enevi, koji seodr`ava od 1905. otvori}e vratanovinarima 6. marta, dok su za{iru publiku rezervisani terminiod 8. do 18. marta.

Evropska tra`nja zaautomobilima smanjena je zbogpada potro{a~kog poverenja kojese nalazi pod pritiskom vladiniho{trih mera {tednje, zbog skokahroni~ne nezaposlenosti iprodubljavanja evropske recesije.Pored toga, tra`nja je odr`avanarazli~itim merama podsticanjanabavke kola, kao {o je prodaja„staro za novo“ u 2008, u perioduprve finansijske krize, ali su od

toga kasnije odustale mnogevlade zbog nesta{ice kapitala.

Me|u zemljama koje imajunajve}i broj praznih proizvodnihlinija su Francuska, Italija i[panija. Analiti~ari IHSautomobila nagla{avaju dapostoji previ{e automobila imnogo robnih marki kojeproizvode sli~ne automobile,zbog ~ega bi moralo da do|e dokonsolidacije na evropskomtr`i{tu, do zatvaranja jednogbroja fabrika i do stabilizacijeposlovanja brendova. Evropskaproizvodnja kola smanjena je sa18,5 miliona u 2007, na 16,6miliona minule godine, premapodacima agencije IHSautomotiv koja o~ekuje da }emonta`a kola ove godine pasti na15,5 miliona, oko 2,47 milionamanje nego {to su kapaciteti zaproizvodnju kola.

Foto

: FoN

et

Katar najbogatija zemlja na svetu

Zahvaljuju}i rastu}im cenama naf-te i zalihama gasa, zemlja persijskogzaliva Katar, sa 1,7 miliona stanovni-ka, prva je na listi najbogatijih dr`avasveta. Katar je tre}i u svetu po koli~i-nama rezervi gasa, uz to je ulo`ioogromna sredstva u infrastrukturu isredi{te je brojnih multinacionalnih fi-nansijskih kompanija.

Koriste}i podatke MMF-a za 2010,prema analizama BDP-a po glavi sta-novnika izra`enog u kupovnoj mo}i u182 zemlje Forbs je sastavio listu naj-bogatijih dr`ava sveta. Nakon Katara,~iji je BDP prema paritetu kupovnemo}i u 2010. dostigao 88.000 dolarapo glavi stanovnika, drugo mesto na li-sti pripalo je evropskoj dr`avi Luk-semburg sa 81.000 dolara.

Luksemburg, zemlja od pola milio-na stanovnika, zahvaljuju}i zakonimastroge bankarske tajne ima reputacijufinansijskog raja. Sredi{te tehnologije,proizvodnje i finansija na podru~ju tr-`i{ta Dalekog istoka, Singapur, sa56.700 dolara na{ao se na tre}em me-stu. Slede zemlje ~ije se bogatstvo za-sniva na prirodnim resursima, prven-stveno nafti i gasu. ^etvrto i peto me-sto dele Bruneji i Norve{ka sa 48.000dolara BDP-a po glavi stanovnika,Ujedinjeni Arapski Emirati su na {e-stom mestu sa 47.500 dolara. Najsiro-ma{nije tri zemlje koje su se na{le nasamom dnu liste su afri~ka dr`ava Bu-rundi (400 dolara), Liberija 386 dola-ra i Demokratska Republika Kongo(312 dolara).

Peking - Kina je smanjila prognozurasta svoje privrede za ovu godinuna 7,5 odsto, a zadr`ala isti cilj kao ipro{le godine za inflaciju, rast od ~e-tiri odsto, pi{e u izve{taju Vlade.Pro{le godine rast druge po veli~iniprivrede sveta je bio 9,2 odsto, alitempo je cele godine opadao, od 9,7odsto u prvom kvartalu do 8,9 odstou ~etvrtom.

Kina je 2010. imala privredni rastod 10,4 odsto. Poslednjih nekolikogodina, ciljevi rasta koje je posta-vljala Vlada su redovno prema{iva-ni. Privreda Kine je po~ela da trpiposledice du`ni~ke krize u Evropi -glavnog tr`i{ta za njen izvoz i posle-dice slabog oporavka ameri~ke eko-nomije.

Cilj obuzdavanja poskupljenja jenepromenjen od pro{le godine, dokinflatorni pritisak slabi uz sporijirast. Rast cena je iznosio 5,4 odsto2011, ali je inflacija tokom godineopadala od 6,5 odsto u julu, na 4,1odsto u decembru jer vlada od jeseniomek{ava restriktivnu monetarnupolitiku da bi podr`ala privrednu ak-tivnost. Izve{taj ka`e da }e neke re-strikcije ostati na snazi, kao u oblastinekretnina jer }e vlada nastaviti da

„reguli{e cene da bi ih dovela na ra-zuman nivo“. Vlada je najavila da jeciljani rast spoljne trgovine 10 odsto.

Kao i ranijih godina, Kina je i sadanajavila da }e „odr`avati u osnovistabilan kurs juana“ koji glavni trgo-vinski partneri Pekinga smatrajupotcenjenim, ali }e „re`im kursa bitifleksibilniji“. Centralna banka je ju-na 2010. uvela fluktuaciju od 0,5 od-sto u odnosu na dolar.

U `elji da podstakne rast potro-{nje doma}instava, Vlada `eli da„obezbedi da realni prihodi i grad-skog i seoskog stanovni{tva prateprivredni rast“. Premijer je objavio ida je cilj stvaranje devet miliona rad-nih mesta u gradovima, dok je pro{legodine cilj bio 12,21 milion novihradnih mesta.

Vlada Kine `eli napredak u re-strukturiranju industrije, uz „razbi-janje monopola“ i a „ohrabri privatnikapital da u|e u `eleznicu, op{tine,finansije, energetiku, telekomunika-cije, obrazovanje i zdravstvo“, rekaoje premijer Kine Ven \iabao. Ove re-forme su uglavnom ono {to je u ne-davnom izve{taju preporu~ila Svet-ska banka uz konsultacije sa kine-skom vladom. Beta

Moskva - Pobeda Vladimira Putina napredsedni~kim izborima Rusiji dono-si zemlji politi~ku stabilnost koja }edovesti do daljeg razvoja tr`i{ta. „Po-beda Putina na predsedni~kim izbori-ma u Rusiji nudi stabilnost i vitalnostfinansijskih tr`i{ta zemlje, {to }e pove-}ati priliv kapitala iz inostranstva“,prenosi agencija Bloomberg. Agencija„Quesnell Capital SA“ ocenjuje da je zastrane investitore stvoren najva`nijiuslov za ulaganje - politi~ka stabilnost.Ukoliko Putin ostvari svoja predizbor-na obe}anja o privatizaciji dr`avnihkompanija i provede politi~ke refor-me, ruski indeksi na berzi bi ozbiljnoporasli, sla`u se eksperti za ekonomi-ju. Rusija je u 2011. ostvarila rast BDP-a od 4,3 odsto, dok je prognoziran rastza ovu godinu 3,7 odsto.

U imu}nim dr`avama podrazume-va se da politi~ar ima ure|enu egzisten-ciju, ali ~injenice pokazuju da bogatstvodr`ave nema veze s bogatstvom politi-~ara. Zemlje Balkana i Jugoisto~neEvrope su jako daleko od svojih partne-ra iz bogatih dr`ava kao {to su Sjedinje-ne Dr`ave, Italija, Francuska i Kenija.Ipak, Kenija je tu u prednosti, jer njenpremijer zara|uje vi{e i od predsedni-ka SAD Baraka Obame, svega 27.000dolara vi{e.

U imu}nim evropskim dr`avama,najbolje prolazi francuski {ef dr`ave Ni-kola Sarkozi sa 302.000 dolara. Iza Sar-kozija je njegova bliska saradnica An-gela Merkel, nema~ka kancelarka, kojagodi{nje prima 283.000 dolara. Italijan-ski premijer Mario Monti, koji je vrlocenjen u Evropi zbog zasad ohrabruju-}ih reformi u svojoj zemlji, ne zara|ujeni{ta kao {ef vlade, jer se tih primanjaodrekao. S druge strane, zadr`ao je se-natorsku platu od 260.000 dolara godi-{nje. Barak Obama u skladu sa eko-nomskom mo}i SAD bele`i primamlji-vih 400.000 dolara svakih 12 meseci.

[angaj - Evropska privredna ko-mora u Kini izrazila je razo~aranjezbog predlo`enog spiska za kupovi-nu novog voznog parka u kojem suisklju~ivo modeli kineskih proizvo-|a~a automobila. Privredna komo-ra EU ocenila je da je spisak u su-protnosti sa obe}anjima kineskihvlasti o otvorenosti tr`i{ta.

Osim toga, to bi uticalo i na do-bit predstavni{tava stranih proizvo-|a~a automobila koji u Kini rade

kao me{ovite firme i godi{nje pro-daju milion vozila. Privredna ko-mora EU u Kini pozvala je kineskevlasti da izmene spisak.

Kinesko ministarstvo za indu-striju i informacione tehnologijekoje je i ponudilo nova vozila, pret-hodno je zatra`ilo od Komore EUda da svoje mi{ljenje o toj ponudi.Mnogi strani proizvo|a~i automo-bila oslanjaju se na kineski privred-ni rast kako bi nadoknadili slabu

prodaju automobila na evropskomtr`i{tu. Jedan od glavnih izvora pri-hoda je izme|u ostalog, prodaja vo-zila vladinim institucijama i Komu-nisti~koj partiji.

Automobili stranih proizvo|a~ai dalje su omiljeni ne samo me|uprivatnim potro{a~ima, ve} i me|ukineskim zvani~nicima. me|u naj-vi{im statusnim simbolima u tojzemlji smatraju se vozila marke„audi“ i „mercedes“. Beta

Pobeda Putina donosi stabilnost tr`i{ta u Rusiji

Premijer Kenije zara|ujevi{e od Baraka Obame

Foto

: FoN

et

Kina smanjila prognozu privrednog rasta

Foto

: FoN

et Samo kineska vozila u

Evropskoj privrednoj komori

Renoviranje zgrade UN ili spre~avanjehumanitarne katastrofe u Somaliji?Njujork - Za obnovu sedi{ta Ujedinje-nih nacija treba}e dve milijarde dolara,{to je vi{e od onoga {to bi bilo potrebnoda se re{i humanitarna katastrofa u So-maliji. Ameri~ki arhitekta Majkl Adler-stin, zadu`en za sveobuhvatnu restau-raciju ovog 60 godina starog komplek-sa, kazao je za AP da su radovi uvelikopoodmakli, uprkos dodatnim merama

bezbednosti koji usporavaju radove.Adlerstin je naveo da bi radovi trebaloda budu okon~ani pre redovnog zase-danja Generalne skup{tine UN, u sep-tembru 2014. Ina~e, u UN su u januaruupozorili da je situacija u Somaliji kri-ti~na, kao i da je tre}ini stanovni{tvapotrebna je hitna pomo}, a ako ona nestigne, nastupi}e velika humanitarna

kriza. Mark Bouden, koordinator svet-ske organizacije za Somaliju rekao je daje potrebna pomo} za 4 miliona Soma-laca, a UN su uputile svetu novi apel zapomo}, da je potrebno milijardu i podolara kako bi bila spre~ena te{ka kata-strofa. Samo pro{le godine u roku od trimeseca u Somaliji je umrlo vi{e od29.000 dece mla|e od pet godina.

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2012. Urednik: Aleksandar Milo{evi} Priredili: Marija Koj~i}, Rade Radovanovi} Prelom: Branislav Be{evi}

XVI u t o r a k , 6 . m a r t 2 0 1 2 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2012.