Danijela Stil KRAJ LETA

Naslov originala:Danielle Steel SUMMER'S END

KRAJ LETADok letnji joj lahor pleše u kosi, u srcu jednu zelju tek nosi: da dragi svoj korak zaustavi čas i posluša njene istine glas; da vrati mladost i oku joj sjaj, * i shvati da ljubavi još nije kraj. А vreme leti nov sviće dan, slobodna opet za novi je san. Gle, snova se dižu peščani dvori, snova o ljubavi priča nam zbori. Ta strast što mami otkako je sveta trajaće samo do kraja leta.Kad su se prvi zraci sunca prokrali ispod zavesa, Dina Diraš otvori oči i pogleda na sat. Šest i četrdeset pet. Ustane li sada, ostaje joj još sat vremena koji može posvetiti sebi, možda i više. Sat mirnih trenutaka tokom kojih Pilar ne gnjavi i ne zanoveta, a MarkEduara ne zivkaju telefonom iz Brisla, Londona ili Rima. Trenutaka u kojima će slobodno disati i razmišljati i biti sama. Ona se tiho izvuče ispod čaršava i pogleda MarkEduara. Još spava. Na svojoj strani kreveta. Onoj daljoj. Već godinama se ona i Mark drže svako svoje strane kreveta, pa bi medu njima moglo komotno spavati još jedno, čak i dvoje.Ne može se reći da se baš nikad ne približavaju, i to se desi, ponekad. Kad je on u gradu, kad nije umoran ili se nije vratio kući mnogo kasno. Još se približavaju jedno drugom, s vremena na vreme.Tiho iz ormana dohvati dugačku svilenu haljinu boje slonovače. Pri ranoj jutarnjoj svetlosti izgledala je mlada i vitka, i tamna kosa meko joj je padala preko ramena kao crni šal. Ona zaslade, tražeći papuče. Nema ih. Biće da ih je opet uzela Pilar. Ništa joj nije bilo sveto, čak ni papuče, a ponajmanje Dina. Ona se nasmeši, pa bosonoga bešumno i tiho otapka preko debelog tepiha i krišom još jednom pogleda Marka. I dalje je spavao, savršeno miran. Tako, u snu, izgledao je veoma mlad, gotovo kao kad ga je upoznala, pre devetnaest godina. Dok je stajala na vratima i posmatrala ga, ona požele da se on pokrene, probudi, da joj sneno pruži rake, nasmeši se i šapne reci iz davnine: „Reviens, ma cherie. Vrati se u krevet, ma Diane. La belle Diane."Tako je ne zove već hiljadu godina, pa i više, već jednostavnoDina, jesi li znala da vrata garaže nisu propisno zatvorena? Dina, u čistionici su mi uništili onu jaknu od kašmira što sam je nedavno kupio u Londonu. Dina, večeras putujem u Lisabon (ili u Pariz, ili Rim)". Ponekad se pitala seća li se on uopšte onih dana kada mu je bila 'Dijana', kad su kasno ustajali i, u mesecima pre venčanja, smejali se i pili kafu na njenoj mansardi ili na krovu, upijajući sunce. Tih su meseci sanjali zlatne snove, proživljavali divne trenutke; vikende provodili u Akapulku, četiri dana uživali u Madridu predstavljajući se kao šef i sekretarica. U mislima se često vraćala tim davnim vremenima. Rana jutra nekako joj bude sećanja na prošlost.„Diane, mon amour, vraćaš li se u krevet?" Oči joj zablistaše kada se sedla tih reci. Tada joj je bilo tek osamnaest godina i uvek se rado vraćala u krevet. Bila je stidljiva, ali veoma zaljubljena u njega. Svaki sat, svaki trenutak proživljavala je obuzeta uzbuđenjem.

I na slikama joj se to videlo; zračile su sjajem njene ljubavi. Sećala se Markovih očiju dok bi sedeo u ateljeu i gledao je kako radi. Onda bi se zadubio u gomilu svojih papira na kolenima, pravio beleške, čitao i s vremena na vreme se mrštio, pa opet pogledao u nju i neodoljivo se smešio.„Alors, madame Pikaso, može li pauza za ručak?" „Samo trenutak, skoro sam gotova."„Smem li pogledati?" Zadirkivao bi je i nagnuo se kao da će proviriti s druge strane stalka, pa bi čekao, a ona bi svaki put skočila i usprotivila se:„Ni govora! Znaš da je ne smeš videti dok ne bude gotova." „A što da ne? Zar slikaš nešto šokantno? Kakav akt?..." One blistave plave oči planule bi smehom.„Pa, možda i slikam, monsiuer. Zar vas to mnogo uznemirava?" „Naravno. Još si premlada da slikaš šokantne aktove." „Ma nemoj?" Pod utiskom njegovih naoko ozbiljnih reci, ona bi širom otvorila svoje velike zelene oči.zamenio oca. Postao je glas autoriteta, snaga na koju se oslanjala. Posle očeve smrti osećala se strašno izgubljenom. Iznenadna pojava MarkEduara bila je dar božji. Kad joj je otac umro, živela je kod brojnih tetaka i ujaka, ali niko od njih nije joj poželeo dobrodošlicu. Posle godinu dana lutanja od jednih do drugih majčinih rođaka, konačno je u osamnaestoj godini krenula svojim putem. Danju je radila u jednom butiku a uveče išla u likovnu školu. I upravo ti časovi umetnosti održavali su joj duh. Živela je samo za njih. Bilo joj je sedamnaest godina kad joj je umro otac. Umro je iznenada, poginuo u avionu kojim je voleo da leti. Nikad nije pravio planove za njenu budućnost, jer je bio uveren da je ne samo nepobediv nego i besmrtan. U Dininoj dvanaestoj godini umrla joj je majka, i godinama u njenom životu nije postojao niko osim tate. Taj ekstravagantni i sebični čovek zaboravio je, isključio, jednom rečju ignorisao majčinu rodbinu u San Francisku, koja ga je smatrala krivim za ženinu smrt. Dina nije znala mnogo o onome što se dogodilo, već samo da je 'mama umrla'. Mama je umrla — te reci što ih je izgovorio otac onog hladnog jutra odjekivaće joj u ušima čitavog života. Mama, koja se bese povukla od ljudi i s bocom se sakrila u svoju sobu, i koja bi, kada bi joj Dina zakucala na vrata, uvek obećavala: „Samo još trenutak, draga". Taj njen 'trenutak' potrajao je punih deset godina, i Dina je ostajala sama i igrala se po hodnicima ili u svojoj sobi, dok je otac leteo svojim avionom ili nenadano odlazio na poslovna putovanja s prijateljima. Dugo vremena nije bilo jasno beži li on na putovanja zato što majka pije ili ona pije zato što je tata uvek na putu. Ipak, bez obzira na razlog, Dina je uvek bila sama. Sve do majčine smrti. Onda se otac našao u nedoumici šta da učini. „Za boga miloga, ja ne znam ama baš ništa o deci, a pogotovo o devojčicama." Hteo je da je pošalje nekuda, u neku školu, na 'neko divno mesto gde su konji i predivna priroda i mnogo novih prijatelja'. Ali se ona tako izbezumilaželela je da ostane s njim. On je to divno mesto, čaroban otac s avionom, čovek koji joj je donosio predivne darove iz dalekih mesta. Čovek koga je godinama veličala a nikad nije razumela. Sada joj je on sve što ima. Sve što joj je ostalo, sada kad više nema žene što se zaključava u sobu. Tako ju je zadržao kraj sebe. Najčešće ju je vodio sa sobom, a kad to nije mogao, ostavljao je kod prijatelja. Učio ju je da uživa u lepotama života: odsedali u hotelima Imperial u Tokiju ili Georges V u Parizu, odlazili u Stork Club u Njujorku, gde je sedela na visokoj barskoj stolici ne samo pila Širli Tempi nego i upoznala glumicu, sada već kao odraslu ženu. Tata je vodio bajkovit život. A i Dina, neko vreme. Sve je posmatrala i uočavala, i doterane žene i zanimljive muškarce. Plesala je u El Moroccu, vikende provodila na Beverli Hilsu. Nekad, davno, otac je bio filmska zvezda, vozač

trkaćih kola, ratni pilot. Taj kockar i ljubavnik strastveno je voleo život i žene i sve u čemu se leti. Želeo je da i Dina leti, želeo je da joj pokaže šta znači gledati svet s visine od dve hiljade metara, jedriti kroz oblake i živeti od snova. Međutim, ona je imala vlastite snove, sasvim drukčije od njegovih: miran život, neku kuću u kojoj bi stalno živeli, maćehu koja se ne bi skrivala iza reci 'samo još tren' i iza večno zatvorenih vrata. U četrnaestoj godini bila je već umorna od El Morocco, u petnaestoj sita plesanja s očevim prijateljima. U šesnaestoj je uspela da završi školu i žarko želela da se upiše na Vassar ili Smith. Tata je uporno govorio da će joj onde biti dosadno. Tako je, umesto da ode na koledž, slikala na crtaćim blokovima i platnima koja je vukla sa sobom kamo god su išli. Crtala je na papirnatim stolnjacima na jugu Francuske, na poleđini pisama što su im ih slali očevi prijatelji, jer ona nije imala prijatelje. Crtala je, zapravo, na svemu što joj je došlo pod ruku. Vlasnik jedne galerije u Veneciji rekao joj je da je talentovana i da će možda, ako ostane u gradu, izložiti njene radove. Naravno, nije ostala. Otišli su iz Venecije posle jednog meseca. iz Firence nalcon dvn i? Rima пл!гпп «p«t л i? Рлп7з nnclp loHKraj leta11nog, i konačno se vrati u Sjedinjene Države, gde joj je tata obećao dom, ovog puta pravi, i, sem toga, možda čak i pravu maćehu. U Rimu je bio upoznao jednu američku glumicu — 'nekoga koga ćeš zavoleti', kako ju je uveravao dok je spremao torbu — jer je taj vikend trebalo da provede na glumičinom rancu negde blizu Los Anđelesa.Toga puta nije zvao Dinu da pođe s njim. Tog puta želeo je da bude sam. Ostavio je Dinu u Fairmontu u San Francisku sa četiri stotine dolara gotovine i obećanjem da će se vratiti za tri dana. Međutim, bio je mrtav već nakon tri sata, a Dina je ostala sama. Ovog puta zauvek. I opet onde gde je počela. I sad su joj zapretili 'divnom školom'.Ali, nije se morala dugo plašiti. Nije ostalo novaca. Ni za divnu školu, ni za išta drugo. Ništa. Samo brdo neplaćenih računa. Nazvala je davno zaboravljene rođake svoje majke. Došli su u hotel i poveli je sa sobom. „Samo nekoliko meseci, Dina. Razumeš? Mi te ne možemo izdržavati. Moraćeš naći posao i odseliti se kad se osamostališ." Posao. Kakav posao? A šta bi i mogla raditi? Slikati? Crtati? Sanjati. Zar je to važno, sada kad je upoznala gotovo svako delo u galeriji Ufici i Luvru, kad je mesece provela u Jei de Raite, gledala oca kako u Pamploni trči s bikovima, plesala u El Moroccu, stanovala u Ritzu? Koga je bila briga za nju? Nikoga. Tri meseca živela je kod jedne rođake, potom kod jedne tetke. „Samo neko vreme, razumeš." Sve je sad razumela: usamljenost, bol, težinu očevih postupaka. On je proigrao svoj život u sjajnim provodima Sad je tek shvatila što se dogodilo s majkom i zbog čega. Neko je vreme čak i mrzela čoveka koga je ranije toliko volela. Ostavio ju je samu, preplašenu, nevoljenu.Proviđenje je stiglo u obliku jednog pisma iz Francuske. U francuskom sudu vodio se neki mali spor, nešto od manje važnosti, no njen otac ga je dobio. Radilo se o šest ili sedam hiljada dolara. Da li bi bila tako ljubazna i preko svog advokata stupi u vezu s francuskomfirmnm1?

12Danijela Stil

la tetka, a on ju je uputio u jedan međunarodni advokatski biro. Pošla je tamo jednog ponedeljka u devet sati ujutro. Bila je odevena u kratku crnu Diorovu haljinu koju bese s ocem kupila u Francuskoj, u ruci je nosila crnu torbicu od krokodilske kože — očev poklon iz Brazila — a oko vrata bisernu ogrlicu, jedino što bese nasledila od majke. No, Dior, Pariz i Rio više joj ništa nisu značili, kao ni bilo šta drago. Onih šestsedam hiljada dolara predstavljalo je neizmernu vrednost. Moći će da napusti posao i redovno pohađa slikarsku školu. Za nekoliko godina probiće se sa svojim slikama i postati slavna. A u međuvremenu mogla bi godinu dana živeti od tih šest hiljada. Možda.S tom željom, jednom jedinom, ušla je u golemu, drvetom obloženu kancelariju, i upoznala MarkEduara.'Mademoiselle...' On još nikad nije imao slučaj sličan njenom. Bio je stručnjak za privredno pravo i vodio složene međunarodne sporove, ali kada mu je sekretarica najavila Dinu, postao je radoznao. Ta ga je nežna ženadete, zaplašena i lepa lica, očarala na prvi pogled. Kretala se neobično ljupko, a u očima joj se videla beskrajna dubina. Ponudio joj je stolicu s druge strane stola i vrlo se ozbiljno zagledao u nju. I čitav taj sat proveden u razgovoru s njom, njegove su oči plesale. I on voli Ufici, i on je u svoje vreme dane i dane visio u Luvru; i on je bio u Sao Paulu i Karakasu i Dovilu. Tako su otkrivali zajednički svet, otvarali prozore i vrata za koje je ona mislila da benu zauvek zapečaćeni. I sve mu je rekla o ocu. Ispričala mu je čitavu tužnu priču dok je sedela nasuprot njemu, s najvećim zelenim očima koje je ikad video i lomnošću koja mu se urezala u srce. U to doba bilo mu je gotovo trideset i dve godine i svakako nije bio dovoljno star da joj bude otac, a ni njegova osećanja, dakako, nisu bila očinska. No, uzeo ju je pod svoje okrilje, a tri meseca kasnije i oženio se njome. Skromno venčanje održano je u gradskoj većnici; medeni mesec proveli su u kući njegove majke u Antibu, a onda su jošKraj leta13I tad je shvatila što je učinila. Nije se udala samo za tog muškarca nego i za njegovu zemlju. I za njegov način života. Moraće da bude savršena, tiha i puna razumevanja. Moraće da bude šarmantna i da zabavlja njegove klijente i prijatelje. Moraće, dok on bude putovao, da živi usamljeno. I moraće se odreći svog sna da će postati poznata umetnica. Mark to nikako nije odobravao. U danima dok joj se udvarao, njeno ga je slikanje zabavljalo, ali nije mu bilo ni na kraj pameti da svojoj ženi pomaže u stvaranju karijere. Ona je sad postala madame Diraš, a, prema njegovom sudu, to nije bila mala stvar.Tokom godina Dina se odrekla mnogih snova ali je zauzvrat imala Marka. Čoveka koji ju je spasao od usamljenosti i bede. Čoveka kome duguje zahvalnost i kome je poklonila srce. Čoveka besprekornih manira i izvanrednog ukusa, koji joj pruža sigurnost i daruje samurovinu. Čoveka koji uvek nosi masku.Zna ona da je on voli, ali i da sada to daleko rede pokazuje nego ranije. „Pokazivanje naklonosti priliči deci", objasnio je.No, i toga je bilo. Zatrudnela je već u prvoj godini braka. Kako je samo Mark želeo to dete! Tom joj je svojom velikom željom još jednom pokazao koliko je voli. Dečak. Biće dečak. Jer to je Mark rekao. U to je bio siguran, a i Dina. Želela je samo dečaka. Njegovog sina. Mora biti sin; samo tako će zadobiti Markovo poštovanje, možda i naklonost do kraja života, Sina! I bio je. Sićušan dečak kome je škripalo u plućima.

Pozvali su sveštenika odmah iza poroda i krstili ga u FilipaEduara. Četiri sata kasnije, dete je umrlo.Tokom leta Mark ju je poveo u Francusku i ostavio na brizi svojoj majci i tetkama. On je tog leta radio u Londonu, da bi joj preko vikenda došao, privinuo je uza se i brisao joj suze. Konačno je opet zatrudnila. I drugo je dete umrlo, takođe dečak. Sada je postala opsednuta željom da Marku rodi dete. Sanjala je samo o njihovu sinu. Čak je prestala i da slika. Kada je treći put zanela, doktor ju je str14Danijela Stilali ju je nazivao i slao joj cveće, a kad je bio kod kuće, sedeo je pored njenog kreveta. Opet ju je uveravao da će mu roditi sina. Međutim, ovog puta je pogrešio. Dugo očekivani naslednik bila je devojčica, ali zdravo dete, s vencem plave kose i očevim plavim očima. Dete iz Dininih snova. I Mark se predao i odmah se zaljubio u sićušnu plavokosu devojčicu. Dali su joj ime Pilar i odleteli u Francusku da je pokažu njegovoj majci. Madame Diraš žalila je što Dina nije rodila sina. Ali, Marku je bilo svejedno. Beba je njegova. Njegovo dete, njegova krv. Govoriće samo francuski, svako leto provodiće u Antibu. Dinu je malo zazeblo oko srca od straha, ali se na kraju predala radostima materinstva.Mark je svaki slobodan trenutak provodio s kćerkom, pokazivao je svojim prijateljima. Pilar je bila večno nasmejano i radosno dete. Prve reci izgovorila je na francuskom. Kada je napunila deset godina, više se osećala kod kuće u Parizu nego u Sjedinjenim Državama. Mark joj je sve brižljivo donosio iz inostranstva; knjige, odeću, igračke. Bila je svesna da je jedna Diraš i da su njeni koreni u Francuskoj. U dvanaestoj godini poslali su je u internat u Grenoblu. Do tada je, međutim, već sve pošlo naopako: Dina je izgubila kćer. Bila je strankinja vlastitom detetu, objekat na kojem je devojčica iskaljivala ljutnju i neraspoloženje. Njena je krivica bila što ne žive u Francuskoj, ona je bila kriva što Pilar ne može biti sa svojim prijateljima, zbog nje tata nije mogao da živi u Parizu sa grandmere, kojoj toliko nedostaje. Na kraju su oni pobedili. Ponovo.Dina se tiho spustila stepenicama, i šum njenih bosih nogu izgubio se u persijskom tepihu što ga Mark bese doneo iz Irana. Ušavši u dnevnu sobu, ona pogleda oko sebe, iako to nije običavala. Sve je bilo na svom mestu, kao i uvek. Nežna zelena svila na kauču savršeno zategnuta; stolice u stilu Luja XV stajale su u stavu mirno, poput vojnika na položaju; abisinski tepih, nežne žutozelene boje, s bledim cvetovima boje kupine, razmetao se svojom lepotom. Srebro je blisfaKraj leta15lo, pepeljare su bile čiste, portreti Markovih cenjenih predaka visili su tačno pod pravim uglom, dok su zavese uokvirivale predivan pogled na most Golden Gejt i zaliv. U ovo doba dana jedrilice još nisu bile isplovile, i, konačno, nije bilo magle. Divan majski dan. Dina na trenutak zastade i zagleda se u vodu. Sad bi najradije sela i samo posmatrala prizor. Ali, nagužvati pokrivač na kauču, preći preko tepiha, pa čak i disati u toj sobi — sve joj se to činilo svetogrđem.Mnogo je jednostavnije bilo povući se u svoj mali svet, u atelje u zadnjem delu kuće, gde slika, kuda beži. Ona prođe pored trpezarije ni ne pogledavši unutra, a onda se bešumno uputi dugačkim hodnikom u zadnji deo kuće. Njen atelje bio je na poluspratu. Gazila je po hladnom tamnom drvetu. Vrata su zapinjala, kao i inače. Mark već bese prestao da joj

pominje da bi trebalo dati da se poprave. Zaključio je da se njoj tako sviđa, i imao je pravo. Teško bi se otvarala, a uvek brzo zalupila za njom, zatvorivši je u njenu čauru. Atelje je bio njen dragoceni svet; eksplozija muzike i cveća brižljivo je štitila od ukočene ozbiljnosti ostalog dela kuće. Tu nije bilo abisinskog tepiha, ni srebrnog posuđa, ni Luja XV. Ovde je sve bilo svetio i živahno boje na paleti, platna na stalku, svetložuti zidovi i ogroman, udoban beli naslonjač u koji bi se zavalila kao u nečije naručje. Ona sede, pogleda oko sebe i nasmeši se. Juče je bila ostavila strašan nered, ali njoj to nije smetalo; upravo ovakvo mesto izvrsno joj je odgovaralo za rad. Ona razgrne zavese s cvetnim uzorkom i otvori francuska vrata, pa izađe na malu terasu. Svetle pločice su joj poput leda hladile stopala.U ovo doba dana Dina je često stajala ovde, katkad i u magli, duboko dišući, smešeći se sablasnom mostu što tajanstveno visi nad nevidljivim zalivom, i slušajući zavijanje sirena za maglu nalik na sovin huk. Ali ovog jutra je sve bilo drukčije. Jutros sunce tako šiji da je morala zažmuriti kad je izašla. Dan kao stvoren ?д «>л™„;16Danijela Stilkao Margareti šta danas da sredi, ko bi odgovarao na poštu, ko objasnio Pilar zašto uveče ne srne izići? Pilar. Ah, da, danas Pilar odlazi. Provešće leto u Antibu, kod bake, tetaka, stričeva i rođaka. Svi će oni doći iz Pariza. Setivši se toga, Dina se skoro naježi. Godinama je provodila mučna leta u Francuskoj, a onda je konačno odbila da to i dalje čini. Više nije mogla podneti onaj prokleti šarm Markove porodice, onu njihovu uljudnost kroz stisnute zube, ono nevidljivo trnje koje se zabada u meso. Nikada je nisu prihvatili. Markova majka to nije ni skrivala Na kraju krajeva, Dina je bila Amerikanka, a, osim toga, premlada da bi bila supruga dostojna poštovanja. A što je najgore, bila je ćerka ekstravagantnog lutalice bez prebijene pare. Tim brakom Mark nije dobio ništa, samo se ona popela na društvenoj lestvici. Zato ga je i upecala, smatrali su njegovi rođaci. I dobro pazili da to ne pomenu — više no dvaput godišnje. Konačno je Dini bilo svega dosta, pa je odlučila da leti više neće hodočastiti u Antib. Sad Pilar s uživanjem ide sama. Jer, Pilar je jedna od njih.Dina se nalakti na zid terase i rukom podboči glavu. Dok je gledala kako teretnjak klizi u zaliv, ote joj se uzdah.„Zar ti tamo nije hladno, majko?"Reci su bile ledene kao pločice na terasi. Pilar joj se bese obratila kao nekoj čudakinji, videvši je kako bosonoga onde stoji u kućnom ogrtaču. Dina još jednom pogleda brod i okrenu se sa smeškom na licu.„Zapravo nije. Baš mi je dobro. A, osim toga, nisam mogla da nađem papuče", reče ona sve vreme se smešeći, i pogleda pravo u kćerkine blistave plave oči. Devojčica je bila sušta suprotnost Dini. Kosa joj potpuno plava, oči izrazito plave, put predivna, mladalački sveza.Gotovo je za glavu bila viša od majke, a slika i prilika, MarkEduara. Samo joj još nedostaje njegov oreol moći, ali već će ga kaSmiP. Stpri Д hlirta li НглКг/л noiirila lol^ltn cwniA KoVp i tptalrs vnaooKraj leta17

da je zamaskira gotovo isto onako pokvareno kao i one. MarkEduar nije u tome baš bio mnogo vest, a kao muškarac nije imao ni potrebe da bude. Ali, žene porodice Diraš to umeće behu dovele do savršenstva. Dina sad više gotovo da nije ni mogla uticati na Pilar; mogla bi je samo držati podalje od njih, ali taj bi pokušaj bio osuđen na propast. Mark i njegova stara majka bili su se zaverili sa Pilar i najveći deo vremena držali su je u Evropi. A Pilarina sličnost s bakom . nije predstavljala puko podražavanje. To je nasledila. Dina je tu bila nemoćna, i nije joj bilo druge sem da to prihvati... Međutim, uvek je i samu, iznova, čudila koliko je bolno pogađa to razočaranje. Nijednog trenutka nije prestala da brine za kćer, uvek joj je ona bila na prvom mestu. Uvek je zbog nje bila zabrinuta i njen gubitak pekao ju je kao živa rana. Neprestano.Ona se nasmeši i pogleda kćeri u noge. Nosila je nestale papuče.„Kao što vidim, ti si ih našla", našali se Dina, ali su joj oči odavale dugogodišnji bol. Tragediju stalno prikrivanu šalama.„I to je tebi smešno, majko?" Nije još bilo ni sedam i po ujutro, a Pilarino lice već je ratoborno. „Nigde ne mogu da nađem nijedan debeli džemper, a crna suknja još mi je kod tvoje švalje."Bila je to prava pravcata optužba. Pilar zabaci svoju dugu, ravnu plavu kosu i Ijutito pogleda majku.Dina se uvek čudila Pilarinoj ljutnji. Mladalački bunt? Ili, jednostavno, ne želi da Marka deli sa Dinom? I u tome je Dina bila nemoćna. Barem, za sada. Možda će joj se jednog dana, kasnije, možda za pet godina, ukazati još jedna prilika da ponovo pridobije svoju kćer i sprijatelji se s njom. Za to i živi. Za nadu koje nije želela da se odrekne.„Suknja je donesena juče. U ormanu je, u hodniku. A džemperi su ti već u koferu. Margareta ih je juče spakovala. I, jesu li time svi problemi rešeni?", upita ona nežno. Ma što se dogodilo, ma kakva se18Danijela Stil„Majko! Ti me ni ne slušaš!", Ijutito uzviknu Pilar, jer Dina bese na tren odlutala u mislima. „Pitala sam te šta si učinila s mojim pasošem."Dina se svojim zelenim očima zagleda pravo u Pilarino lice. Poželela je da kaže nešto prigodno, ali ipak samo reče:„Pasoš ti je kod mene. Daću ti ga na aerodromu."„I ja savršeno dobro znam da se staram o sebi."„To mi je jasno." Dina uđe natrag u atelje, izbegavajući devojčin pogled. „Dolaziš na doručak?"„Kasnije. Moram da operem kosu."„Poslaću ti ga po Margareti."„Odlično." I ona nestade — ta sjajna mladalačka strela koja ponovo bese probila Dinino srce. Tako malo je potrebno da čovek bude povređen. Sve su to bile sitnice, te reci, ali njihova praznina razdirala je Dinu. Sigurno mora postojati još nešto. Pa valjda čovek ne rađa decu da bi se sve ovako završilo. Ponekad se pitala da li bi takav odnos bio i sa sinovima. Možda je samo Pilar bila takva. Možda je ta rastrganost između dve zemlje, dva sveta, predstavljala preveliko opterećenje za nju.Ona uzdahnu i sede, i telefon u tom trenutku tiho zazvoni. Bila je to kućna linija; besumnje Margaret zove da je upita želi li kafu u ateljeu. Kad je Mark bio odsutan, Dina

je često obedovala svojoj sobi. Međutim, kada je bio kod kuće, doručak s njim predstavljao je pravi obred — a katkad i jedini obrok za kojim su zajedno.„Molim?", javi se onim svojim tihim i setnim načinom koji joj je glasu davao blagost.„Dina, moram nazvati Pariz. Sići ću tek za petnaest minuta. Molim te, reci Margareti da želim jaja pržena, a ne prepržena kao čips. Imaš li tamo gore novine?"„Nemam, verovatno ti ih je Margareg ostavila na stolu."„Bon. A tout de suite."Kraj leta19Čak ni 'Dobro jutro', ni 'Kako si? Kako si spavala?... Volim te.' Samo novine, crna suknja, pasoš. Dinine oči ispuniše se suzama i ona ih obrisa nadlanicom. Ne čine oni to namerno — takvi su i gotovo. Ali, zbog čega nisu marili gde je njena crna suknja, gde su njene papuče, kako nastaje njena najnovija slika. Ona zamišljeno pogleda preko ramena i zatvori vrata ateljea. Njen dan je započeo.Margaret ju je čula kako šuška novinama u trpezariji, pa otvori kuhinjska vrata i pozdravi je uz uobičajeni smešak:„Jutro, gospođo Diraš."„Dobro jutro, Margaret."I sve se stade odvijati kao i uvek, dostojanstveno i tačno prema ustaljenom redosledu. Nalozi su bili dati uz ljubazan osmeh; novine, prema važnosti, pažljivo poredane; na sto je odmah bila donesena kafa u finoj limoškoj porcelanskoj posudi, nekad u vlasništvu Markove majke; zavese su bile pomerene, da bi se videlo kakvo je vreme. Svako je zauzeo svoje mesto, navukao svoju masku, i novi dan je počeo.Dina zaboravi na tmurne misli dok je čitala novine. Sipala je kafu iz plavog vrča s cvetnim ukrasima i trljala stopala o tepih da ih zagreje, jer joj se behu smrzla na pločicama terase. Izjutra deluje mladalački; tamna kosa slobodno joj pada, oči su širom otvorene, put sjajna kao Pilarina, a ruke profinjene i bez bora, kao i pre dvadeset godina. Čovek joj ne bi dao ni trideset, a kamoli trideset sedam godina. Način na koji je podizala glavu dok je govorila, pa sjaj u očima, smešak što je podsećao na dugu — sve je to podmlađivalo. Kasnije, tokom dana, zbog krajnje uzdržanog ponašanja, pažljivo smotane punđe i kraljevskog držanja pri hodu, izgledala je starija nego što je bila. Ali, izjutra, neopterećena nikakvim simbolima, jednostavno je bila onakva kakva jeste.Najpre mu je čula korake na stepenicama, a onda i glas; veselo je na francuskom razgovarao sa Pilar, koja je mokre glave stajala naOdmoriŠtU nrvna cnrata20Danijela StilGovorio joj je kako ne treba da ide u Niču i kako se u Antibu mora pristojno ponašati. Za razliku od Dine, Mark će tokom leta viđati kćer. Nekoliko puta će putovati iz Pariza u San Francisko i natrag, i, kada god bude mogao, ostaće tokom vikenda u Antibu. Stare navike teško je menjati, a njegova čežnja za kćerkom bila je prevelika. Oduvek su bili prijatelji.„Bonjour, ma chere."Ma chere, a ne ma cherie. Draga moja, a ne ljubljena moja, primeti Dina. Iz reci ono i bese nestalo pre mnogo godina.„Danas baš lepo izgledaš."

„Hvala." Ona podiže pogled i smešak joj ozari lice, a onda vide da se Mark već bio udubio u novine. Kompliment je bio pre izraz pristojnosti, nego iskrenosti. Francuski način. Znala je to veoma dobro.„Ima li štogod novog u Parizu?", upita ona, opet ozbiljna izraza lica.„Javiću ti sutra. Sutra putujem tamo. Nakratko."Po njegovom tonu znala je da ima još nešto da joj kaže. Uvek je bilo tako.„Koliko kratko?"Mark je veselo pogleda, i ona se opet seti zbog čega se sve bese zaljubila u njega. Mark je bio neverovatno zgodan muškarac, mršavog, aristokratskog lica i sjajnih plavih očiju s kojima se čak ni Pilarine nisu mogle takmičiti.Sede na slepoočicama tek su mu bile malčice prošarale peščanoplavu kosu. Još je izgledao mlad i dinamičan, i gotovo uvek je bio raspoložen, naročito kad je boravio u Sjedinjenim Državama. Amerikance je smatrao zabavnim; zabavljalo ga je da ih pobeđuje u tenisu i skvošu, u bridžu ili triktraku, a naročito u sudnici. Radio je isto onako kao što je i igrao — naporno i brzo i dobro, i postizao izvanredne rezultate. Bio je muškarac kome muškarci zavide, a žene laskaju. UvekKraj leta21sviđale te njegove osobine, i kad joj je rekao da je voli, bila je to za nju velika pobeda.„Pitala sam te koliko ćeš biti odsutan?" U njenom glasu pomalo se osećalo nestrpljenje.„Nisam sasvim siguran. Nekoliko dana. Zar je to važno?"„Naravno", oštro odvrati ona.„Zar imamo nešto važno u planu?", iznenadi se on. Već je bio proverio u notesu i nije ništa našao. „Dakle?"Ne, ništa važno, mili... samo nas dvoje.„Ne, ništa. Samo pitam."„Već ću ti javiti. Znaću nešto više posle današnjih sastanaka. Radi se, izgleda, o velikom pomorskom spora. Možda ću iz Pariza morati pravo u Atinu."„Opet?"„Najverovatnije", odgovori i ponavo se zadubi u novine, a kad Margaret stavi pred njega jaja, on opet pogleda ženu. „Voziš Pilar na aerodrom?"„Naravno."„Molim te, neka se pristojno obuče. Majku će udariti kap ako joj i ponovo dođe u jednom od onih groznih kostima."„Zbog čega joj sam to ne kažeš?" Dina ga je uporno posmatrala svojim krupnim zelenim očima.„Mislio sam da si zapravo ti za to zadužena", odgovori on ravnodušno.„Za šta — za disciplinu ili za garderobu?" U oba slučaja bila je to, kao što su oboje znali, nezahvalna dužnost.„Za oboje, do određenog stepena."Ona htede da upita do kog, ali ne reče ništa. Do stepena za koji je ona sposobna? Je li to mislio?„usput rečeno", nastavi Mark, „dao sam joj nešto novaca za put.T1 1 j • ' " J J rlako da ti ne, mnraš "

22Danijela Stil„Koliko?"„Molim?", On je nekako strogo pogleda,„Pitala sam koliko si joj novaca dao za put?", ponovi ona tihim glasom.„Zar je to važno?"„Po mom sudu, jeste. Ili sam zadužena samo za disciplinu i garderobu?" U Dininom glasu osećala se gorčina nakupljena u osamnaest godina braka.„Pa, nisi obavezno. Ne brini, ima dovoljno."„Nije to ono što me zabrinjava."„A šta te to onda zabrinjava?", upita on, ne više naročito ljubazno. Međutim, njen pogled bio je čeličan.„Mislim da ne bi smela imati previše novaca preko leta. Nije joj potreban."„Pilar je vrlo odgovorna devojka."„Ali, Mark, ona nema još ni šesnaest godina! Koliko si joj dao?" „Hiljadu." Rekao je to tiho, kao da zaključuje posao.„Dolara?", zaprepasti se Dina. „Ali, to je nečuveno!" „Ma nemoj?"„Vrlo dobro znaš da jeste. A dobro znaš i što će učiniti s tim novcem."„Zabaviće se, rekao bih. Bez ikakve opasnosti."„Neće. Kupice onaj prokleti motocikl za kojim je poludela, a ja to ni u kom slučaju ne želim." Ipak, Dini je bilo jasno da je u svom gnevu posve nemoćna.Pilar je sad odlazila k 'njima', i biće izvan njene kontrole.„Čuješ li me, ne želim da ima toliko novaca".„Ne budi glupa."„Zaboga, Mark..." Ona zausti da održi ozbiljan govor, ali u tom trenutku /a/vnni fplpfnnKraj leta23Poziv je bio za Marka, iz Milana. Sad više nije imao vremena da je sasluša. Morao je otići na sastanak zakazan za devet i trideset. On pogleda na sat i reče:„Ne budi histerična, Dina. Dete će biti u dobrim rukama." Ali, to je već bila sasvim druga tema, a njemu se žurilo. „Vidimo se večeras."„Hoćeš li doći kući na večeru?'*„Sumnjam. Reći ću Dominik da ti javi."„Hvala ti", procedi ona kratko. Gledala ga je dok je zatvarao vrata. Trenutak kasnije, začula je kako mu jaguar odbruja putem. Bila je izgubila još jedan rat.Dok je vozila Pilar na aerodrom, opet je načela tu temu.„Koliko znam, otac ti je dao mnogo novaca za leto."„Eto ti sad. Šta je u pitanju?"„To i sama vrlo dobro znaš. Motocikl. Biću vrlo jasna, draga moja: samo ga kupi, i ja ću te dovući kući."Pilar htede da kaže: 'A kako ćeš saznati?' ali se ipak ne usudi.„U redu, onda, neću ga kupiti."„Ni voziti."„Ni voziti." Međutim, te Pilarine reci predstavljale su samo prazno obećanje, i Dina posle dugo vremena prvi put oseti da bi najradije zavrištala.Na trenutak, u vožnji, ona pogleda kćer, a onda opet skrenu pogled pravo preda se.

„Zbog čega moramo ovako da razgovaramo? Sada, pred tvoj odlazak, a nećemo se videti tri meseca. Zar ne bi trebalo da danas vodimo prijatnije razgovore? Pa, čemu ovo stalno prepiranje?"„Nisam ja počela. Ti si navalila s tim motociklom."„A imaš li ti pojma zbog čega? Zato što te volim, zato što mi je stalo do tebe. I zato jer ne želim da se ubiješ. Je Г ti sada jasno, a?"hir> nainro24Danijela Stil„Ma, da", samo promrmlja Pilar.Dalje su se bez reci vozile prema aerodromu.Dina je sve vreme pokušavala da zaustavi suze, da je Pilar ne bi videla kako plače. Mora biti savršena, mora biti jaka. Kao Mark, kao što nastoji da bude sva njegova mila i draga francuska rodbina, kakva i Pilar želi da bude. Pred aerodromom, Dina ostavi kola uz ivicu pločnika kod čuvara, pa uđoše za nosačem. Pilar se prijavi, a kad joj je činovnik vrati pasoš i kartu, ona se okrenu majci.„Ideš do izlaza?", upita ona, ali se po tonu njenog glasa moglo naslutiti da joj to nije po volji.„Pa, mislila sam da će ti to biti drago. Imaš li nešto protiv?"„Nemam", odgovori Pilar mrzovoljno i ljutilo.Nesretno dete! Dina bi je najrade ošamarila. Ma, što se dogodilo s tim detetom? Gde je nestala ona vesela devojčica koja ju je volela? Svaka sa svojim mislima, išle su prema izlazu, praćene zadivljenim pogledima prolaznika. Bile su upadljiv par; Dina, predivna crnka u lepo skrojenoj crnoj vunenoj haljini, kose skupljene u punđu, sa svetlocrvenom jaknom preko ruke; Pilar, divna plavuša ovenčana mladošću, visoka, vitka i ljupka, u belom lanenom kostimu. Majka je, čim ju je videla da u njemu silazi stepenicama, bila zadovoljna izborom tog kostima. A biće zadovoljna čak i baka, ukoliko ne zaključi da je kroj previše američki. Sve je moguće kod madame Diraš.Kada su stigle, putnici su se već ukrcavali i Dina samo nakratko stisnu devojčinu ruku.„A što se tiče motocikla, draga, ne šalim se. Molim te..."„Ma dobro, dobro", nevoljno odvrati Pilar, ni ne gledajući je više i jedva čekajući da se ukrca.„Zvaću te. A i ti mene nazovi, ukoliko budeš imala problema„Neću ih imati", odgovori devojka sa samouverenošću svojih šesnaest eodina.Kraj leta25„Nadam se da nećeš!" Dok je posmatrala ćerku, Dinino se lice razneži i ona je privuče u zagrljaj. „Volim te, mila. Lepo se provedi."„Hvala, mama." Ona se na brzinu nasmeši i mahnu majci, i zlatna griva odleprša joj hodnikom.Dina odjednom oseti duboku tugu. Opet je otišla. Njena beba, devojčica kovrdžave plave kose, dete što joj je svake noći s poverenjem pružalo ruke, a ona ga grlila i ljubila, njena Pilar. Ona sede u predvorje, da sačeka da se avion vine u nebo. Konačno ustade i polako se vrati kolima, pa pruži čuvaru dolar, koji joj zahvali podigavši kapu, pa se zadivljeno zagleda u nju dok je graciozno ulazila u auto. Teško bi pogodio godine toj đavolski

zgodnoj ženi. Dvadeset osam? Trideset dve? Trideset pet? Četrdeset? Ne bi se moglo tačno odrediti. Lice joj je bilo mlado, ali po svemu ostalom činila se starom — od načina na koji se kretala do izraza u očima.Dok je sedela za toaletnim stolom i češljala kosu, Dina mu začu korake na stepenicama. Bilo je već deset i dvadeset, a nije joj se javljao tokom čitavog dana. Njegova sekretarica, Dominik, u podne je samo obavestila Margaret da gospodin Diraš neće doći na večeru. Dina je obedovala u ateljeu. Slikala je, ali se nikako nije mogla sasvim predati poslu. Stalno je mislila na Pilar.Kada je ušao u sobu, ona se okrenu i nasmeši mu se. U stvari, nedostajao joj je. Kuća je bila neobično tiha čitavog dana.„Zdravo, dragi. АГ je to bio dug dan!"„Zaista, dug. A kako si ga ti provela?"„Mirno. Bez Pilar, ovde je pretiho."„Nikad ne bih pomislio da ću to čuti od tebe." MarkEduar se osmehnu ženi i spusti u veliku naslonjaču presvučenu plavim somotom pored kamina.„Ni ja. Kako je bilo na sastanku?"„Zamorno."26Danijela StilNije baš bio razgovorljiv. Ona se okrenu na stolici i zagleda u njega.„Sutra ipak ideš u Pariz?", upita ga, a on klimnu glavom i proteže svoje dugačke noge. Bio je isti kao jutros svež, kao da bi mogao ponovo početi radni dan.Zapravo, uživao je u tim 'zamornim' sastancima. On ustade i priđe joj sa smeškom u očima.„Da, sutra idem u Pariz. Jesi li zbilja sigurna da ne želiš da se pridružiš Pilar i mojoj majci u Antibu?„Sasvim sigurna." Pogled joj je bio odlučan. „Zbog čega bih to želela?"„Pa, sama si rekla da je ovde pretiho. Mislio sam da bi, možda..." On stade iza nje i stavi joj ruke na ramena. „Znaš, Dina, neće me biti čitavog leta."Ramena joj se ukočiše pod njegovim rukama. „Čitavog leta?" „Manje ili više. Spor koji vodim za pomorsku kompaniju Salko isuviše je važan i ne mogu ga prepustiti nikom drugim. Tokom čitavog leta moraću da putujem između Pariza i Atine, pa jednostavno ne mogu biti ovde." Odjednom mu se počeo jače osećati francuski naglasak, kao da već bese napustio Sjedinjene Države. „Tako ću često moći da obilazim Pilar, što će te radovati, ali neću moći da budem s tobom." Ona htede da ga upita da li mu je do toga uopšte stalo, ali ipak išta ne reče, pa on nastavi. „Najverovatnije ću gotovo čitavog biti zauzet tim sporom. Oko tri meseca."„Tri meseca?", zaprepašćeno upita ona, tihim glasom kao da je čula smrtnu osudu.„Eto, sad znaš zbog čega sam te pitao da li bi ipak htela da i ti pođeš u Antib. Pa, jesi li promenila mišljenje?"Ona rwlmaKnKraj leta27„Ne, nisam. Ti ionako nećeš biti tamo, a mislim i da se Pilar mora odmoriti od mene. A da i ne pominjem..." zausti ona, ali ne dovrši misao.

„Moju majku?", upita Mark, i ona potvrdno klimnu glavom. „Shvatam. Pa, ma chere, onda ćeš biti ovde sama samcata"Do đavola, zbog čega li je ne pozove sa sobom? Mogla bi s njim putovati između Atine i Pariza. U jednom trenutku htede, ni ne razmišljajući, da mu to predloži, ali se onda seti da on voli da bude potpuno slobodan dok radi. Ne, ne bi je poveo sa sobom. „Hoćeš li se snaći sama", upita Mark.„Pa šta mi drugo ostaje? A i kad bih rekla da neću, zar bi ti ostao?"„Znaš i sama da to nije moguće."„Da, znam." Malo je ćutala, a onda sleže ramenima i osmehnu se. „Već ću se nekako snaći."„Znam da hoćeš."Kako znaš, do đavola? Kako znaš? A šta ako ipak ne budem mogla? A šta ako te mi budeš potreban? A šta ako...„Ti si divna žena, Dina."Bila je u nedoumici da li da mu za te reci zahvali ili da ga ošamari.„Šta hoćeš time da kažeš? Da se previše ne žalim? Možda bi trebalo." Smeškom je pri tom prikrila svoja osećanja, omogućivši mu, a taj način, da izbegne pravi odgovor.„Ne, ne bi. Savršena si takva kakva si."Merci, monsieur. Ona ustade i okrenu se na drugu stranu da joj ne vidi lice. „Hoćeš li sam spakovati stvari ili da ja to učinim?"„Sam ću. Idi ti u krevet. Odmah ću doći." Dina ga je posmatrala kako jurca po svojoj garderobi, a onda je sišao niza stepenice. Veje OtiŠan II raHnnnrtmicli nna Iforla co28Danijela Stilću sobu, već je bila ugasila svetla i ležala potpuno mimo na svojoj strani kreveta.„Tu dors? Jesi li zaspala?"„Nisam", javi se ona promuklim glasom.„Bon."Dobro? A zašto? Zar je važno da li je zaspala ili nije? Želi li da razgovara s njom, da joj kaže da je voli, da mu je žao što odlazi? Ne, nije mu žao, toga su oboje bili svesni. Voli on takav način života, s uživanjem se skita po svetu i predaje svom poslu, uživa u radu i svojoj reputaciji. Obožava sve to. On se uvuče u krevet, pa su neko vreme budni ležali i zamišljeno ćutali.„Ljutiš li se što odlazim na tako dugo vremena?" „Ne, ne ljutim se, samo mi je žao. Nedostajaćeš mi. Veoma." „Vreme će brzo proleteti", stade je on tešiti, ali ona nastavi da ćuti. On se nalakti i pokuša da joj vidi lice u mračnoj sobi. „Žao mi je, Dina."

„I meni", odgovori ona Mark joj nežno prede rukom kroz kosu i nasmeši se, a ona polako okrenu glavu i pogleda ga.„Još si veoma lepa, Dina. Je li ti to jasno? Sada si čak lepša nego kao devojka. Ma, baš si vrlo zgodna." Ali ona nije želela da bude zgodna, želela je da bude njegova, kao u davna vremena. Njegova Diane. „I Pilar će jednog dana biti predivna", dodade on s ponosom.„Već jeste", odvrati Dina mirno i bez ikakve ljutnje.„Jesi li ljubomorna na nju?"

Izgledalo je da mu se sviđa ta ideja. Dina se upita oseća li se zbog toga važnim. Ili mladim. Ipak će mu odgovoriti. Zašto da ne?„Da, ponekad sam ljubomorna na nju. Htela bih opet da budem tako mlada, tako slobodna, tako sigurna u ono što zaslužujem u životu. U njenim godinama sve je savršeno jasno: zaslužuješ najbolje i dobićeš najbolje. I ja sam nekad tako mislila."Kraj leta29„A sada, Dina? Je li ti život pružio ono što zaslužuješ?"„Na neki način, jeste." Pogledi im se sretoše i on u njenim očima ugleda neku tugu. Nakon mnogo godina, po prvi put se seti one osamnaestogodišnje sirotice u crnoj Diorovoj haljini, koja mu je sedela u kancelariji. On se upita nije li je zapravo unesrećio, nije li ona, zapravo, želela više od života. Ipak, pružio joj je tako mnogo. Drago kamenje, automobile, krzna, dom. Sve što većina žena želi. Šta bi još mogla da poželi? Dugo ju je posmatrao, ispitujući je pogledom, a onda mu iznenada nešto pade na um i on se namršti. Je li moguće da uopšte nije shvatio?„Dina...", zausti on, pa stade, jer mu je bilo neprijatno. Ipak, njene ću oči bile tako recite, i tog je trenutka morao postaviti to pitanje. „ Jesi li nesrećna?"Ona ga pogleda pravo u oči i htede da odgovori potvrdno. Ipak, bojala se. Izgubiće ga — ostaviće je i šta onda? Nikako nije želela da izgubi Marka. Naprotiv, želela je da mu bude što bliža.„Jesi li nesrećna?", ponovi on i žalosno se zagleda u nju čekajući odgovor. Ali, Dina ga nije morala iskazati recima. Odjednom je sve bilo jasno. Čak i njemu.„Ponekad jesam. Ponekad nisam. Veći deo vremena i ne razmišljam o tome. Ipak, tuga me uhvati kad se setim davnih dana, onog doba kad smo se upoznali, kad smo bili veoma mladi", odgovori ona jedva čujnim glasom.„Odrasli smo, Dina, i tu nema pomoći." On se naže njoj i rukom je uhvati za bradu, kao da će je poljubiti, ali se predomisli i ruka mu klonu. „Bila si, zaista, divno dete." On se nasmeši, setivši se svojih osećanja. „Mrzeo sam tvog oca, zato što te je ostavio u škripcu."„I ja. Ali, takva mu je bila ćud i ja sam se pomirila s tim."„Jesi li?" Ona potvrdno klimu glavom, ali on nije popuštao. „Zaista si sigurna u to?"30Danijela Stil„Jer katkad pomislim da mu još zameraš. Ubeđen sam da je to razlog što i dalje slikaš. Samo da bi sebi dokazala da i sama nešto možeš da radiš, ukoliko ti ikad ustreba" On se naže malo bliže i namršti se. „E pa, da znaš, nikad ti neće zatrebati. Nikad te, poput tvog oca, neću ostaviti na cedilu."„Zbog toga ne brinem. Ali, ipak grešiš. Slikam jer volim slikanje, jer je ono deo mene." Mark nikad nije poverovao da joj je umetnost utkana u dušu.Neko vreme je ćuteći ležao, zureći u tavanicu i razmišljajući.„Ljutiš li se mnogo što odlazim preko leta?"„Već sam ti rekla da se ne ljutim. Slikaću, odmarati se, čitati, sastajati se s prijateljima."„Hoćeš li često izlaziti?" On kao da se zabrinu, i nju obuze veselost. E, baš je ljubazan što je to pita.„Ne znam, ludo. Javiću ti kada budem primila pozive. Kladim se da ću, kao i obično, ići na večere, dobrotvorne priredbe, koncerte i slično. MarkEduare, da ti to nisi

ljubomoran?" Peckala ga je i glasno se nasmejala, a on se okrenu i zagleda joj se u lice. „On, zbilja jesi. Ne budali! Posle toliko godina?" „Pa, sad je baš pravo vreme."„Ne budi glup, dragi. To meni ne leži." Znao je da je to istina. „Znam, ali on ne sait jamais. Nikad se ne zna." „Kako to možeš reći?"„Jer imam predivnu ženu, i niko normalan ne može odoleti da se ne zaljubi u nju." Već godinama joj nije tako laskao i ona otvoreno pokaza koliko je iznenađena. „Šta?", nastavi on. „Misliš li da nisam primetio? Ti si mlada i zgodna žena."„Dobro. Onda nemoj ići u Grčku." Opet mu se nasmeši, kao vrlo mlada devojka.Međutim, njemu više nije bilo do zabave. „Moram. Znaš da moram."Kraj leta31„U redu, ali, onda, povedi me sa sobom", odjednom reče ona polupeckavim, poluozbiljnim tonom. Dugo nije odgovarao. „Dakle? Mogu li s tobom?", upita ga ona.„Ne, ne možeš", odmahnu on glavom.„Pa, u tom slučaju, po svemu sudeći, ne preostaje ti drugo nego da budeš ljubomoran."Ovako se već godinama nisu šalili. Mogućnost da se tri meseca ne vide probudila je mnoga, vrlo stara osećanja. Ipak, pošto nije htela da ga predaleko odgurne, ona dodade: „Ozbiljno, dragi, ne moraš da brineš."„Nadam se da ne moram."„Mark! Arrete! Prestani!" Ona se naže prema njemu i uhvati ga za ruku. „Volim te, znaš li to?"„Znam. A znaš li ti da i ja tebe volim?"„Ponekad nisam sasvim sigurna u to", odgovori ona ozbiljnim glasom. Uvek je previše obuzet poslovima, da bi joj pokazao da je voli; ali, to ionako nije bio njegov običaj. Ipak, naslućivala je da mu je sada dobro odbrusila, pa ga je začuđeno posmatrala. Zar on zbilja ne zna? Zar mu nije jasno što je učinio? Zar ne shvata da je podigao zid oko sebe, zakopao se u poslove, da ga po čitave dane i nedelje, a sada i mesece, nema kod kuće, da mu je jedini saveznik Pilar? „Žao mi je, dragi. Pretpostavljam da me voliš. Ipak, ponekad se moram toga prisetiti."„Ali, zaista te volim. Ti to moraš znati."„Mislim da duboko u sebi i znam..." Znala je, kad bi se selila zajedničkih trenutaka, životnih međaša koji su o tome rečito govorili. I zbog toga ga je još uvek volela.„Ali, tebi je potrebno mnogo više, zar ne, mila?", uzdahnu Mark, a ona klimnu glavom, osetivši se odjednom mladom i hrabrom. „Potrebni su ti moje vreme i moja naklonost. Treba ti... enfin, treba ti ono sto ti ia ne тпстп nni*;ti«32Danijela StilKraj leta33„Nije tačno. Mogao bih naći vremena. Mogli bismo živeti kao nekada. Stvarno bismo mogli", dodade ona plačljivim glasom, kao u deteta, zbog čega je bila samoj sebi odvratna. Osećala se kao dete koje gnjavi oca da ga povede sa sobom. A bilo joj je mrsko i što joj je neko tako strašno potreban. Davno se zaklela da se to više nikad neće dogoditi. „Žao mi je. Razumem." Ona spusti pogled i povuče se.„Razumeš?" Pažljivo ju je posmatrao.„Naravno."

„O, ma Diane..." On je uze u naručje i dalje je zabrinuto gledajući, ali ona to nije primetila, jer su joj oči bile prepune suza. Konačno je izgovorio: Ma Diane...U banci ti je novac, imaćeš dovoljno za sve vreme mog odsustva. Ipak, ako ti zatreba još, nazovi Dominik u kancelariju, pa će ti ona prebaciti. Zamolio sam Salivena da te posećuje dva puta nedeljno. I..."Dina iznenađeno pogleda muža.„Zamolio si Džima da me posećuje? Zbog čega?" Džim Saliven je bio Markov ortak u Americi i, zapravo, jedan od malobrojnih Amerikanaca koje je on zaista voleo.„Zbog toga što želim da budem siguran da ti je dobro, da si srećna i da imaš sve što ti treba."„Hvala ti, ali glupo mi je da time gnjavimo Džima."„Ma, njemu će to biti drago. Pokaži mu najnovije slike, pozovi ga na večera. Imam poverenja u njega." Posmatrao je ženu, osmehujući se.„Možeš imati poverenja i u mene", nasmeši se i ona. U osamnaest godina braka, nikada nije prevarila Marka. Ni sada joj to nije bilo ni na kraj pameti.„Pa, i imam ga. Nazivaću te što češće uzmognem. Znaš gde ćuKl H na aVr\ ~ctr\nnA t r bin « n ^л™~~~' л i_ se čim budem mogao." Bez reci je, potvrdno, klimnula glavom, a onda tiho uzdahnula na svom sedištu u jaguaru. On se okrenu i zabrinuto se zagleda u nju.Pogledi im se sretoše i ona klimnu glavom.„Hoću. Biće mi dobro. Ali, strašno ćeš mi nedostajati."Mark je već ponovo gledao na drum.„Vreme će prohujati za tren. Ako se predomisliš, uvek možeš da odeš u Antib, kod majke i Pilar." On se nasmeši „Ali, ti to nećeš", dodade on.„Ne, neću", odvrati mu ona s osmehom.„Tetue, va. Tvrdoglavice. Možda te zato i volim."„A, zato! A ja se polomila tražeći razlog", našali se ona, proučavajući. privlačan profil kraj sebe u kolima. „Molim te, vodi računa o sebi. Nemoj previše raditi." Ali, kao što su oboje znali, te su reci bile bačene u vetar.„Neću", obeća on i nežno se osmehnu.„Hoćeš."„Hoću."„I uživaćeš u svakom trenutku." I to su oboje dobro znali. „Nadam se da ćeš dobiti spor za Salko.„I hoću. U to možeš biti sigurna."„MarkEduare Diraš, ti si naprosto grozno uobražen. Je li ti to već neko danas rekao?"„Samo žena koju volim." Na okuci ispred aerodroma on posegnu za njenom rakom, pa im se prsti nežno dotakoše. To je podseti na prethodnu noć i preplitanje njihovih tela, tako retko a njoj tako drago. Ma Dianne...„Volim te, dragi." Ona privuče njegovu ruku usnama i nežno mu poljubi vrhove prstiju. „Da barem imamo više vremena.",.I ja bJO tn 7plpn Pa i imaom/, rvaDanijela StilDa... ali kada! Ona mu pažljivo vrati ruku na sedište ali prsti im i dalje ostadoše prepleteni.

„Da li bismo mogli poći nekuda na odmor kada se vratiš?" Posmatrala ga je širom otvorenih očiju, kao u deteta. Još ga je želela, želela da bude s njim, da bude njegova. Posle svih tih godina, još joj je stalo do njega. Ponekad se i sama čudila u kolikoj meri. „Kuda bi volela da pođeš?" „Bilo kuda. Samo da smo zajedno... I sami." On se zagleda u nju kada su se zaustavili pred terminalom, i u jednom trenutku Dini se učini da mu vidi žaljenje u očima.„Poći ćemo, čim se vratim", odvrati on, a onda, kao da hvata dah, zausti... „Dina, ja..."Čekala je, ali on ne reče ništa više; samo je zagrli i privuče sebi. Ona se pripi uz njega i čvrsto ga steže. On ni ne zna koliko joj je potreban. Suze su joj se polako kotrljale niz obraze. On oseti kako drhti u njegovom naručju, pa je odmače i iznenađeno je pogleda. „Tu pleurs? Places?" „Un peu. Malčice." On joj se nasmeši; već dugo mu nije odgovorila na francuskom. „Kada bar ne bi morao da ideš!", uzdahnu ona. „Kada bi samo ostao, kada bi proveli neko vreme bez Pilar..."„I ja bih to želeo." Ipak, oboje su znali da je to nemoguće. On izvuče ključeve iz brave, otvori vrata i pozva nosača.Utonula u misli, Dina je smireno koračala pored njega. Ušli su u čekaonicu prvog razreda, gde se Mark obično zavlačio ćekajući avion, i seli u naslonjače. Ona mu se nasmeši, ali je to već bio drugi čovek, već otputovao; onaj trenutak u kolima bio je već potpuno zaboravljen. On proven dokumenta u tašni i pogleda na sat. Još deset minuta. Odjednom je postao nestrpljiv, kao da je jedva čekao da konačno krene. „Alors, Pa, jesmo li nešto zaboravili da raspravimo u kolima? Imaš li kakvu poruku za Pilar?"Kraj leta35„Prenesi joj moje pozdrave. Hoćeš li otići do, nje, pre odlaska u Atinu?„Neću. Nazvaću je večeras."„I mene?" Gledala je kako sekundi lete na velikom zidnom časovniku.„I tebe. Zar nećeš izlaziti?" „Neću. Htela bih da završim jedan posao u ateljeu." „Moraš se baviti nečim zabavnim, pa nećeš osetiti usamljenost." / neću, već sam se navikla. Ali, ni ovog puta to nije glasno rekla, već samo:„Ma, biće mi dobro." Ona prekrsti noge i zagleda se sebi u krilo. Bila je obukla svetloljubičastu haljinu i stavila nefritne minđuše uokvirene dijamantima, koje joj Mark bese doneo iz Hong Konga, ali on to nije primetio. Misli su mu bile negde drugde.„Dina."„Da?" Ona podiže pogled i vide ga kako stoji pored nje, sa aktovkom u ruci, i sa poznatim pobedničkim osmehom u očima. Kreće u boj, opet odlazi, slobodan. „Je li već vreme? Već? Tako brio? On joj potvrdno klimnu glavom, i ona ustade. Pokraj njega, visokog, Dina je izgledala tako mala, ali mu je, opet, izvrsno pristajala. Bili su upadljivo zgodan par. Oduvek su to i bili. Čak je jednom to priznala i madame Diraš, ali je njegova majka ostala hladnih očiju.„Ne moraš me pratiti do izlaza", dobaci joj on, već odsutan duhom.„Ne moram, ali bih želela. Mogu li?"„Naravno", složi se on i otvori pred njom vrata. Ušli su u vrevu terminala i istog se trenutka izgubili u čitavoj vojsci putnika natovarenih koferima, darovima i gitarama. I prebrzo stigoše do izlaza, i Mark se okrenu : ; ^1';. je sa smeškom. ..Nazvaću tp vprWoc "Nije odgovorio, samo se sagnuo i poljubio je u kosu, a onda zakoračio u prolaz koji je vodio u avion. Nije se okrenuo, niti je mahnuo. Dina je gledala za njim sve dok nije

nestao, a onda se polako okrenula i udaljila. Volim te. Vlastite reci odjekivale su joj u ušima. Ali, on joj nije odgovorio. Već je duhom bio otputovao.Uvukla se u auto koji je bio parkiran uz ivicu pločnika, uzdahnula, upalila motor i od vezla se kući.Brzo se popela stepenicama i presvukla. Čitavo popodne provela je u ateljeu, duboko utonula u misli, i crtala. Konačno, kada je izašla na terasu da udahne malo svežeg vazduha, Margaret tiho pokuca na vrata ateljea. Dina se iznenađeno okrenu kada je domaćica ušla u sobu.„Gospodo Diraš, žao mi je..." Znala je da Dina ne voli da je uznemiravaju u ateljeu, ali Margaret katkad nije imala drugog izbora. Dina je bila isključila telefon.„Šta se dogodilo?", smušeno upita Dina, kose spuštene niz ramena i ruku zavučenih u džepove farmerki.„Ništa. Došao vam je gospodin Saliven. Čeka vas dole." „Džim?", začudi se Dina, a onda se seti Markovog obećanja da će je Džim posećivati. I eto ga, uvek na usluzi svom saradniku, ne gubi vreme već izvršava njegove domišljate naloge. „Odmah ću sići." Margaret klimnu glavom. Postupila je pravilno. Znala je da Dini ne bi bilo drago da ga dovede gore u atelje, i zato ga je uvela u dnevnu sobu ledenezelene boje i ponudila ga šoljom čaja, što je on odbio načinivši pri tom grimasu. Taj Amerikanac bio je potpuna suprotnost MarkEduaru, i Margareti se oduvek sviđao. Bio je markantan muškarac, opuštenog ponašanja, uvek spreman da svakom pokloni svoj srdačan irski osmeh.Dina ga je zatekla kako gleda kroz prozor. Nad zaliv se polako navlačila letnja izmaglica, poput belih vunenih jastučića što ih poteže nekakav nevidljiv konac, pa se motaju između stubova mosta i lebde iznad jedrilica.Kraj leta37„Zdravo, Džime."„Poštovanje, gospođo." Džim se nakloni i htede da joj poljubi ruku, ali ga ona odbi prasnuvši u smeh i pruži mu obraz koji on bez ustezanja poljubi. „Moram priznati da mi se ovo više sviđa", primeti on. „Nisam nikad sasvim ovladao tim umećem ljubljenja ruku. Čovek se nađe na sto muka; ne znaš pružaju li ruku da je stisneš ili očekuju da je poljubiš. Nekoliko puta sam gotovo dobio po nosu od nekih dama koje su htele da se samo rukuju."Dina se nasmeja i sede.„Neka te Mark pouči. On je u tome pravi majstor. Valjda zato što je Francuz, ili, možda, što ima šesto čulo. Jesi li za piće?"„Baš bi mi prijalo", brzo se složi on, a onda dodade, pomalo zaverenički: „Margaret valjda misli da bi trebalo da pijem čaj."„Strašno", tobože se zgrozi ona, pa otvori zidni ormančić i izvuče dve čaše i bocu viskija, dok ju je on zadivljeno pratio pogledom.„Piješ, Dina?", upita on tobože nemarno, ali je zapravo bio iznenađen. Nikad je nije video da pije viski. Na kraju krajeva, možda ga je MarkEduar stvarno s razlogom zamolio da je obilazi.Ali, Dina već bese odmahnula glavom.„Ne, htela sam samo malo ledene vode. Zar si se zabrinuo?", vragolasto primeti ona i pruži mu piće.„Pa, malo."

„Ne brini, dragi moj, još ne tražim utehu u piću." Ona otpi gutljaj iz svoje čaše i pažljivo je odloži na mramorni stočić. Pogled joj odjednom postade tužan. „Ali, biće to strašno dugo leto", uzdahnu ona i pogleda ga sa smeškom.„Znam. Otići ćemo ponekad zajedno u bioskop", odgovori on i blago joj pogladi ruku.„Zbilja si srce, ali zar nemaš nikakvog pametnijeg posla?" Znala je, naravno, da ima. Bio je razveden već četiri godine i živeo je s jednom manekp.nlmm Vnia ča ™Q „oi,~]:i,~ „,a<.a„; к;]„ /Wolilo ',, Mii,jorka. Obožavao je takve tipove žena, a i one su se lepile za njega. Bio je visok, zgodan, atletski tip, plavih irskih očiju i kose crne poput abonosa, tek malo prošarane sedama. Predstavljao je, u svemu, suštu suprotnost MarkEduara: bio je opušten, dok je Mark bio ukočen; po manirima je bio pravi pravcati Amerikanac, dok je MarkEduar bio Evropljanin od glave do pete; iznenađujuće skroman, nasuprot MarkEduarovoj jedva prikrivenoj oholosti. Dina se oduvek čudila zbog čega je Mark odabrao upravo Džima za ortaka. Ipak, bio je to mudar izbor, jer su, po sjajnoj inteligenciji koju su posedovali, izvrsno pristajali jedan drugom; njihove zvezde samo su sijale drukčije, krećući se svaka svojom putanjom. Dirasovi su se u privatnom životu retko viđali sa Džimom. Bio je sav obuzet svojim životom i svojom kolekcijom manekenki.Trenutno se, istina, zaustavio na jednoj, ali Džim nikada nije ostajao dugo s nekom ženom.„Cime se baviš ovih dana?" „Radom, igrama, kao i obično. A ti?"„Petljam nešto u ateljeu, takođe kao i obično", odgovori ona, kao i uvek ne pridajući važnost svom poslu.„A šta ćeš preko leta? Imaš li neke planove?" „Još ih nemam, ali, imaću. Možda ću otići do nekih prijatelja, u Santa Barbaru. Naći ću već nešto, Isuse Bože", zgranu se on, a ona se nasmeja. „Šta je, ne sviđa ti se ta zamisao?"„Pa, sad, da ti je osamdesetak godina, onda bih ti preporučio takav provod. Ali, ovako! Zbog čega ne odeš do Beverli Hilsa? Pravi se da si filmska zvezda, ručaj u Polo Lounge, daj da te traže preko razglasa."„To ti radiš?", nasmeja se Diana.„Naravno: Svakog vikenda", grohotom se nasmeja Džim, pa spusti praznu čašu na stočić i pogleda na sat. „Pa, dobro. Srediću ti ja to, čas posla, ali sada moram da požurim", izvini se onKraj leta39„Hvala što si navratio. Nekako mi je popodne bilo dugo. Sve mi je pusto bez Pilar i Marka."On se odjednom uozbilji i s razumevanjem joj klimnu glavom. Setio se kako je njemu bilo teško, kad su mu se žena i dva sina odselili. Mislio je da će poludeti od puste tišine. „Nazvaću te." „Fino. I, Džime, hvala ti."On veselo prevuče rukom preko njene duge, crne kose, poljubi je u čelo i ode. Ušavši u svoj crni porsche, on se osvrnu i mahnu joj rukom, pomislivši pri tom koliko je Mark lud. Za takvu ženu, kao što je bila Dina Diraš, on bi žrtvovao sve, samo da je osvoji. Naravno, prepametan je on, neće se igrati takvom vatrom, ali Diraš mora da je bio lud. Isuse, taj kao da pojma nema kakva mu je žena lepotica. Ili, možda, ipak ima? I tako se Džim Saliven u nedoumici odveze drumom, a Dina tiho zatvori vrata.

Pogledavši na sat, ona pomisli kako je lepo od Džima što je svratio i upita se kad će je Mark nazvati.Obećao joj je da će je zvati uveče.Ali, nije nazvao. Umesto telefonskog poziva, ujutro je dobila telegram:Otputovao u Minu. Nezgodno vreme za telefonski poziv. Sve u redu. Pilar izvrsno. Mark.Kratko i jasno. Ali, zbog čega je nije nazvao? 'Nezgodno vreme za telefonski poziv', pročita ona još jednom. Nezgodno vreme...Dina je stalno iznova čitala Markov telegram. Već ga je znala napamet. Odjednom je iz misli trže zvonjava telefona.„Dina", veselo se oglasi Kim Hoton. Živela je samo nekoliko ulica dalje, ali joj život nije mogao biti zanimljiviji nego što je bio. Dva puta udavana, dva puta razvedena, večno nezavisna i vesela i slobodna. Išla ie. svnipvrpmpnn ča Dinnm n lilcnvnn šlcnln Nikad niie mnngo obećavala u slikarstvu, ali se zato probila u reklamiranju i sada je bila na samom vrhu. Bila je jedina bliska Dinina prijateljica. „Zdravo, Kim. Šta ima novog kod tebe?" „Ništa naročito. Bila sam u Los Anđelesu, gde sam se dodvoravala jednom našem novom klijentu. Kučkin sin, već preti da će raskinuti ugovor. I to je jedan od onih koje sam ja zaključila." Ona navede ime jedne velike hotelske kompanije za koju je pravila reklame. „Jesi li za jedan ručak?" „Ne mogu. Zauzeta sam." „Čime?", sumnjičavo upita Kim. Uvek je znala kada Dina laže. „Moram na neki ručak u dobrotvorne svrhe." „Preskoči ga. Ja ću ti biti tad dobrotvorna svrha: treba mi tvoj savet, deprimirana sam." Dina se nasmeja. Kimberli Hoton nikad nije deprimirana. Čak je ni razvodi, dva na broju, nisu deprimirali. U tren oka prebacila bi se na plodnije tlo. I to za samo nedelju dana. „Ma hajde, dušice, idemo nekuda na ručak. Moram predahnuti od onog mesta", nagovarala ju je Kim.„I ja", nekontrolisano se izlanu Dina drhtavim glasom, pa pogledom obuhvati svoju spavaću sobu — sva se presijavala u svili i baršunu — i pokuša da potisne tugu.„Šta to treba da znači?", začudi se Kim. „To znači, ti znatiželjno njuškalo, da Marka nema kod kuće. Pilar je otputovala pre dva dana, a Mark juče ujutro."„Isuse, a ti se pokunjiia! Pa, odahni malo od njih nauživaj se! Ne pruža ti se takva prilika svakog dana. Da sam ja na tvom mestu, trčala bih gola golcata po kući i dovukla sve prijatelje.„Onako gola ili kad se obučem?", nasmeja se Dina, prebacivši noge preko ruba naslonjača.„Kako god ti je volja. Nego, čuj, u tom slučaju zaboravi ručak. Šta kažeš, da izađemo na večeru?"Kraj leta41„Dogovoreno. Tako ću barem stići da popodne nešto uradim u ateljeu."„Mislila sam da ideš na ručak u dobrotvorne svrhe. Znaš, i trebalo bi."Dina je gotovo mogla videti kako se Kim ceri.„Idi do đavola!"„Hvala. Dakle, večera u sedam u restoranu Trader Vic's?"„Naći ćemo se tamo."„Do viđenja", pozdravi je Kim i prekinu vezu, dok se Dina i dalje smešila. Hvala Bogu što ima Kim.

„Sjajno izgledaš. Nova haljina?" Kimberli Hoton podiže pogled s pića kada je Dina stigla. Dve stare prijateljice osmehnuše se jedna drugoj. Dina je zaista delovala zgodno u haljini od kašmira, koja joj je prianjala uz obline i isticala njenu tamnu kosu i izrazito zelene oči.„Ni ti ne izgledaš loše."Kim je bila od onih žena za koje se muškarci naprosto lepe; bujnog i primamljivog tela koje je obećavalo uživanje, večno veselih plavih očiju, sa smeškom koji bi svakom zavrteo glavu. Već dvadeset godina krasila je ista frizura: venac kratkih plavih uvojaka. Nije, poput Dine, upadala u oči svojom elegancijom, ali se ode vala na svoj, neodoljivo izazovan način. Uvek je bila doterana, kao da će joj se u svakom trenutku za petama naći bar desetak muškaraca — a tako je najčešće i bilo. Ili, bar, jedan ili dvojica. Večeras bese obukla plavu somotnu jaknu, sportske pantalone i crvenu svilenu bluzu, toliko otkopčanu da joj je opasno otkrivala grudi. Oko vrata joj je visio tanak zlatan lančić, koji je zatezao jedan brilijant, izazovno se ugnjezdivši među raskošnim dojkama — neka vrsta 'mamca za oko', ukoliko joj je to uopšte bilo potrebno.Dina naruči piće i sede, spustivši svoj kaput od nerca na pokrajnu stolicu. Kim ni ПР nnalpHa tr?™Danijela StilNa nju takve stvari uopšte nisu ostavljale utisak. Ta, bila je odrasla u svetu bogatih i nije čeznula ni za novcem ni za krznima; želela je samo nezavisnost i zabavu, i uvek bi se postarala da dobije i jedno i drugo.„Dakle, šta ima novo? Uživaš u slobodi?" „Manje ili više. Zapravo, ovog se puta teško privikavam", uzdahnu Dina i otpi malo pića.„Isuse, pa valjda si se već mogla navići na ta Markova putovanja. Osim toga, dobro je da budeš malo slobodna."„Verovatno. Ali, neće ga biti čitavu večnost. Čak tri meseca." „Tri meseca? Kako to?", začudi se Kim, ne više onako veselim glasom i upitno je pogleda„Radi na nekom komplikovanom sporu na relaciji ParizAtina, pa nema smisla da u međuvremenu dolazi kući." „A da ti odeš kod njega?" „Očigledno, ni to."„Šta to treba da znači?", upita Kim, pomalo majčinski. „Jesi li ga pitala?"Dina pogleda prijateljicu i nasmeši se „Pa, jesam. Mark će biti prezaposlen, i ako odem preko, natovariću sebi na vrat madame Diraš."„Jebeš takvo leto." Kim je već iz priča znala sve o MarkEduarovoj neukrotivoj majci.„Slažem se, iako Marku nisam baš tako izložila stvar. I tako, voila, evo me ovog leta prepuštene samoj sebi."„I već ti je svega preko glave, a tek su prošla dva dana. Je li tako? Jeste, naravno." Kim je odmah, sama, odgovorila na vlastito pitanje. „A što ne bi i ti nekuda otišla?"„Kuda?"„Isuse, Dina, bilo kuda. Znam da ti Mark ne bi zamerio."Kraj leta43„Verovatno ne bi ali ja ne volim da sama putujem." Nikada to nije ni morala. Uvek je putovala s ocem, a onda sa Pilar i Markom. „Osim toga, kuda da pođem? Džim Saliven veli da će mi u Santa Barbari biti dosadno." Delovala je izgubljeno, i Kimberli se nasmeja.

„Ima pravo. Jadna mala bogata devojčice! Hoćeš li sutra sa mnom u Karmel? Moram onamo na sastanak s jednim klijentom. Mogla bi se malo provozati preko vikenda."„Ma, nema smisla, Kim, samo ću ti smetati." Ipak, predlog joj se odmah dopao. Godinama nije bila u Karmelu. Nije bilo ni daleko, svega sat ili dva vožnje od grada.„Zbog čega bi mi smetala? Za Boga miloga, pa ne idem onom momku na sudar! Baš bi bilo gala da imam društvo. Pođem li sama, crkavaću od dosade."„O, nećeš dugo, ne bojim se ja za tebe", Dina pri tom dobaci značajan pogled prijateljici.„Gle, molim te, vodi računa o mom ugledu!" Kim se srdačno nasmeje, a onda nakrivi glavu na jednu stranu i zatrese vencem mekih plavih uvojaka. „Ozbiljno, hoćeš li da pođeš? Baš bi mi bilo milo."„Razmisliću."„Nemoj. Radije pođi. Dogovoreno? Dogovoreno."„Kimberli", zausti Dina, ali je Kim prekide, pobedonosno se nasmešivši.„Pokupiću te u pola šest."3.Kim se zaustavi pred kućom i dvaput zatrubi, a Dina proviri kroz prozor spavaće sobe, pa uze torbicu i sjuri se niz stepenice. Činilo joj se kao da je ponovo vrlo mlada devojka koja preko vikenda odlazi s prijateljicom u avanturu. Čak je i Kimin auto, prastari MG svetlocrvene boje, više pristajao maloletnicama neeo odraslim ncnham:. M«.44lo kasnije, Dina se pojavi u predvorju, odevena u sive pantalone i sivu dolčevitku, s velikom smeđom kožnom torbom u raci. „Tačno na vreme. Kako si provela dan?" „Stravično. Ne pitaj." „U redu, neću."Putem su razgovarale o svemu: o Karmelu, o Dininim najnovijim slikama, o Pilar i njenim prijateljima. Konačno su utonule u ugodno ćutanje. Pred samim Karmelom, Kimberli pogleda prijateljicu i vide da je zamišljena.„Plaćam desetoparac, reci mi šta misliš." „Samo? Plati više, pa ćeš čuti", nasmeja se Dina nastojeći da se razvedri, ali se Kim nije dala prevariti.„Važi. Može i malo više. Ali, dozvoli da pogodim. Ko bog, misliš na Marka."„Da", tiho potvrdi Dina i zagleda se u more. „Zar ti stvarno tako strašno nedostaje?" Njihovi su odnosi oduvek predstavljali zagonetku za Kim. U početku joj se činilo da je to brak iz interesa; međutim, uvidela je da ipak nije. Dina voli svog muža. Možda i previše. Dina skrene pogled.„Da, zbilja mi mnogo nedostaje. Čini li ti se to glupim?" „Ne. Možda zadivljujuće. Ili, nešto slično." „Zašto? Pa to uopšte nije zadivljujuće." Kim se nasmeja i odmahnu glavom. „Dušo draga, provesti osamnaest godina s jednim muškarcem meni je više nego zadivljujuće. To je pravo pravcato junaštvo."„Zbog čega junaštvo? Pa, ja ga volim. Zgodan je, inteligentan, pametan i šarmantan." A i ona njihova ljubavna noć pre njegovog odlaska ponova je pokrenula staru ljubav u njenom srcu.„Da, to je tačno", potvrdi Kim gledajući drum, upitavši se istovremeno krasi li tog čoveka beskrajne lepote i šarma još neka osobina. Ima li u tom Marku Dirasu one srdačnosti i odanosti koia «p n*Kraj leta45

pokazuje pred svetom, postoji li u njemu ona ljudska strana koja se smeje i plače i koja je stvarna? Tek tada bi on, po njenom sudu, bio vredan ljubavi.„Ovo će leto biće veoma dugo", uzdahnu Dina „Pričaj mi o tom tvom klijentu. Je li ti to neki novi?"„Jeste. Insistirao je da se sastanemo u Karmelu. Živi u San Francisku, ali ima kuću ovde. Vraća se iz Los Anđelesa i smatra ovo mesto pogodnijim za dogovor o poslu." „Ljubazno od njega." „Zaista ljubazno."Bilo je gotovo osam sati kad su stale pred hotelom. Kimberli se izvuče iz svog MGa, pa zatrese kovrdžama i pogleda Dinu koja uzdahne i izađe iz automobila.„Jesi li ostala živa? Priznajem da ova kolica baš i nisu najugodnija za putovanje."„Bez brige, živa sam." Dina se osvrnu po poznatoj okolini. Kao mlad bračni par, ona i Mark često su provodili vikende u Karmelu. Tumarali su po trgovinama, večeravali uz svece, kilometrima šetali po plaži. Sada, kada je opet ovde, ovog puta bez njega, obuzimala je slatka gorčina.Hotel je bio mali i starinski, sa fasadom u rustičnom francuskom stilu, sa šareno obojenim kutijama s rascvetalim cvećem na prozorima. Unutra su nizak plafon držale drvene grede, veliko ognjište okružavali bakreni lonci, a zidove pokrili pastelnoplavi ćilimi s malim belim šarama. Takav hotel, sav u francuskom stilu, sigurno bi se svideo Marku.Kimberli se na recepciji upisa u knjigu gostiju, pa pruži nalivpero Dini.„Tražila sam spojene sobe. Odgovara ti?"„Odlično", složi se Dina. Nije želela da deli sobu sa Kim, najradije je spavala sama. Ona upisa ime i adresu u knjigu gostiju, pa obe46Posle pet minuta, Dina začu kucanje na vratima.„Želiš li kolu, Dina? Uzela sam dve limenke iz aparata dole u predvorju." Svojim velikim zanosnim telom Kim se izvali preko Dininog kreveta i pruži joj ledenu konzervu.Dina dobro potegnu iz limenke, pa se zavali u naslonjač, nasmeši se i uzdahnu.„Divno se osećam ovde. Milo mi je što sam došla." „I meni. Bilo bi mi dosadno bez tebe. Možda će nam sutra, posle obavljenog posla, ostati dovoljno vremena, pa ćemo malo u tumaranje po radnjama. Ili bi, radije, odmah sutra popodne kući? Imaš nešto u planu?"„Baš ništa. A ovde mi je kao u paju. Mogla bih tu ostati do kraja života. Kuća mi je prava grobnica bez Marka i Pilar."Grobnica je i njima, pomisli Kimberli, ali ne reče prijateljici ništa. Znala je da Dina voli svoj dom i da joj osećanje sigurnosti u porodici mnogo znači. Njih su se dve upoznale u školi za likovnu umetnost, kad je Dina posle očeve smrti ostala sama i bez prebijene pare. Kim je videla kako joj se prijateljica bori da uspe s ono malo novca što ga je na poslu zarađivala. Bila je svedok i kada joj se Mark počeo udvarati i videla kako se Dina sve više oslanja na njega, dok konačno nije postala potpuno zavisna od njega. Gledala je kako joj Mark privlači prijateljicu pod svoje krilo, nežno ali neodoljivo, s odlučnošću čoveka koji ne trpi poraz. I videla je kako se Dina onde ugnezdila, i onde je već gotovo dve decenije, sigurna, zaštićena, skrivena i uporna u svojoj tvrdnji da je sretna. Možda i jeste bila. Ali, Kim u to ne veruje.„Bi li ti neko mesto posebno odgovaralo za večeru?", upita Kim iskapivši kolu.„Plaža." Dina kroz prozor čeznutljivo pogleda na more. „Plaža? Nikad čula", začudi se Kim, a Dina se nasmeia

Kraj leta47„Ma, nije to nikakav restoran. Hoću reći, htela bih da se prošetam po plaži."„Sada? U ovo doba?" Bilo je samo osam i po, suton se tek bese spustio, ali Kim kao da je jedva čekala da krene u večernji život. „Pa, mogli bismo tamo i sutra, nakon mog sastanka s klijentom." Očito, Kim nisu mamili talasi i beli pesak.Ali, Dinu jesu. Stoga ona odlučno odmahnu glavom i odloži kolu.„Ne, toliko ne mogu da čekam. Nameravaš li da se presvlačiš za izlazak?" Kim potvrdno klimnu glavom. „Odlično. Onda ću ja u šetnju, dok se ti obučeš. Ja ću izići u ovome što je na meni." Džemper od kašmira i sive pantalone su i posle vožnje bili besprekorni.„Nemoj da se izgubiš na plaži." „Neću." Dina se pomalo plaho nasmeši prijateljici. „Osećam se kao kakvo dete. Jedva čekam da izađem i poigram se." / gledam blistav sunčev zalazak, i duboko udahnem morski zrak... i setim se dana kad smo Mark i ja s rukom u ruci šetali tom plažom. „Vratiću se za pola sata."„Ne moraš da žuriš. Ja ću se najpre okupati. Niko ne trči za nama, možemo večerati i u devet i po, čak i u deset." Kim obeća da će rezervisati sto u mirnoj viktorijanskoj trpezariji Pine Inna.„Do viđenja." Dina se nasmeši i mahne, pa navuče jaknu, uze šal i nestade. Na plaži će verovatno biti vetra. Kada je izašla napolje, magla se već spuštala.Dina krenu glavnom ulicom Karmela. Susretala je malobrojne tunste koji se još ne behu povukli na večeru ili u svoje hotele, već su tumarali naokolo, ruku punih plena iz trgovina, lica nasmešenih i zadovoljnih, dok su im deca brbljala za petama. To je podseti na doba kad su ona, Mark i Pilar bili ovde. Lutali su plažom oko sunčevog zalaska; Mark i Dina su razgovarali, a Pilar, već devetogodišnjakinja, skupljala komadiće drveta i školjke što ih talasi behu izbacili, trčala Pred njima iV, Vt OJ*"48Danijela Stilkao da je od tada prošla čitava večnost. Ona stiže do kraja ulice i naglo se zaustavi. Pred njom je pucalo beskrajno prostranstvo plaže boje alabastera. Čak i Mark bese priznao da nešto slično ne postoji u Francuskoj. Savršeno beo pesak prostirao se u nedogled, a veliki nabujali talasi valjali su se prema obali, noseći polako galebove. Plima je neumoljivo nadolazila. Našavši se ponovo pred tim prizorom, Dina duboko uzdahnu. Ta je plaža privlačila više no bilo koje drugo mesto. Ona stavi šal u džep, izu se i potrči ka moru, dok joj se pesak zavlačio medu prste, a vetar mrsio kosu. Zaustavila se tik pored vode. Zatvorivši oči, nasmeja se. Taj joj je svet predugo ostao zakopan negde u sećanju. Zašto tako dugo nije dolazila na ovo divno mesto? Zašto se ranije nisu vratili ovamo? Ona još jedanput duboko uzdahnu i uputi se plažom s cipelama u rukama. Najradije bi poput deteta zaplesala na pesku.Dugo je hodala, a onda je stala i zagledala se u poslednji zlatni obruč na obzorju. Nebo se bilo prevuklo svetloljubičastom bojom, a debeli sloj magle valjao se prema plaži. Stajala je obuzeta tom slikom beskrajno dugo, a onda se polako popela na dine, sklupčala se u visokoj travi i, privukavši kolena k bradi, stala posmatrati more. Malo kasnije naslonila je glavu na koleno, zaklopila oči i slušala šum mora, dok joj je duša bujala radošću.„Savršeno, zar ne?"

Dina se trže, iznenada začuvši nečiji glas. Ona otvori oči i ugleda pred sobom visokog tamnokosog muškarca. Za trenutak se prestraši, ali samo načas, jer joj njegov ljubazan smešak i topao pogled odmah odagnaše strah.Oči su mu bile boje mora, tamnozelenoplave, telo razvijeno kao u muškarca koji je u koledžu igrao ragbi, kosa tamna kao Dinina, a raščupana od vetra. Pažljivo ju je posmatrao.„Ovo mi je doba najmilije", reče on.Kraj leta49„I meni", ležerno odvrati ona, pa se i sama začudi što se nije ni najmanje uznemirila kada je seo pored nje. „Mislila sam da sam sama na plaži." Ona mu se stidljivo zagleda u lice, i on joj se nasmeši.„Verovatno ste i bili. Ja sam stigao posle vas. Žao mi je ako sam vas preplašio", izvini se on, ponovo se srdačno osmehnuvši. „Kuća mi je tu pozadi", objasni on i glavom, preko ramena, izmahnu prema jednom mestu zaklonjenom stablima, iskrivljenim od vetra „Uvek dolazim ovamo uveče. A večeras sam upravo stigao s puta. Već tri nedeIje nisam bio ovde. Kad god me tako dugo nema, uvek nanovo shvatim koliko volim ovo mesto, koliko mi je potrebno da šetam ovom plažom i gledam ovaj pejzaž." Gledao je pravo preda se, u more.„Živite ovde stalno?", zainteresova se Dina, neusiljeno kao da razgovara sa starim prijateljem. Bilo je u njemu nečega što je čoveka oslobađalo.„Ne, dolazim samo preko vikenda, kad god mogu. A vi?" „Već dugo vremena nisam bila ovde. Došla sam s prijateljicom."„Odseli ste u gradu?" Ona potvrdno klimnu glavom, a onda se seti da je kasno i pogleda na sat.„Gotovo sam i zaboravila da moram natrag, toliko me zanela šetnja po plaži." Bilo je već devet i trideset, i, dok su razgovarali, i poslednji ostaci dnevne svetlosti bili su se ugasili. Dina ustade i uputi mu pogled, smešeći se. „Blago vama, vi možete uživati u ovome kad god vam je volja." On potvrdno klimnu glavom, ali je zapravo nije slušao; pažljivo joj je posmatrao lice, i Dina tek tada oseti da joj se neka čudna toplina razliva obrazima, i prvi put otkako ga je ugledala sva se zbuni.„Znate, čim sam vas video kako sedite tu na vetru, setio sam se jedne slike Endrua Vajeta. U stvari, sličnost sam uočio onog trenutka kada sam vas ugledao na dini. Jesu li vam poznate njegove slike?" Gledao ju je vrlo pažljivo, kao da joj meri lice i gustinu kose. „Veoma SU mi dohrn nn^noto г,;»г,л,,о л„!„ « /~н—si„ :u :— i,„_ J.— „i:Danijela Stilje kasnije ustanovila da joj je, po stilu, impresionizam mnogo bliži. „Nekad sam znala sve njegove slike."„Baš sve?" Duboke plave oči posmatrale su je sada pomalo podrugljivo, ali i dalje sa simpatijama.„Tako sam verovala."„A je li vam poznata ona slika žene na plaži?"Trenutak ili dva je razmišljala, a onda odmahnu glavom.„A da li biste želeli da je vidite?", upita on. Stajao je kraj nje, veoma uzbuđen i plamtećeg pogleda, pravi pravcati dečak, samo se po muževno širokim ramenima i nekoliko pramenova sedine u kosi videlo da to ipak nije. „Dakle, biste li?"

„Ja, ovaj, stvarno moram natrag. Ali, hvala vam..." Zbunjeno se povlačila. Nije joj izgledao kao čovek koga se treba plašiti, ali, ipak, bio je samo neznanac koji se pojavio na plaži. Odjednom joj sinu da je stvarno pomalo šašava što uopšte razgovara s njim, sama ovde u mraku. „Stvarno, ne mogu. Možda nekom drugom prilikom."„Shvatam." Oganj u njegovim očima malo splasnu, ali smešak je još titrao. „Znate, slika je predivna, a žena na njoj veoma liči na vas."„Hvala vam. Lepo od vas što to kažete." Bila je u nedoumici kako da ga napusti, jer on kao da nije imao nameru da se odmah vrati u svoju kuću.„Smem li da vas ispratim niz plažu? Sada je već mrkli mrak, i nezgodno je da idete sami." On joj se nasmeši, žmirkajući na vetru. „Mogao bi da vam se prikači kakav neznanac." Ona se na to nasmeja i prihvati ponudu, pa se niskom dinom spustiše k moru.„Recite mi, kako to da vam je Vajet toliko prirastao za srce?"„Smatrala sam ga najvećim američkim slikarem, ali sam se onda zaljubila u francuske impresioniste. I, bojim se da sam ga zaboravila. Zapravo, nisam ga zaboravila, već mi je ljubav prema njemu maloKraj leta51Hodali su mirno jedno uz drugo, sami samcati na čitavoj plaži, dok su talasi pljuskali pored njih. A onda, ona se odjednom nasmeja. Sve joj je nekako delovalo nestvarno; razgovor o umetnosti s ovim neznancem, šetnja po pesku u Kapmelu. Šta će reći Kim? Da li da joj uopšte nešto kaže. Najbolje bi bilo da nikome ni ne pominje svog novog prijatelja. To je samo trenutno poznanstvo, na tihoj plaži u sumrak. Šta tu ima da se priča?„A splasne li kod vas ljubav uvek tako lako?" Bilo je to, naravno, glupo pitanje, jedno od onih koje nepoznati, u nedostatku nečeg boljeg, postavljaju jedno drugom. Ipak, ona se nasmeši.„U principu, ne. Ali, morate priznati da su francuski impresionisti neodoljivi."„Naravno", složi se on s razumevanjem. „Da li, možda, i vi slikate?"„Pomalo."„Kao impresionista?" Činilo se da već zna odgovor. Dina potvrdno klimnu glavom, a on nastavi: „Voleo bih da vidim vaše slike. Izlažete li ih?"Ona odmahnu glavom, posmatrajući kako prvi mesečevi zraci duginim bojama obasjavaju vrhove talasa.„Sada više ne. Jednom sam izlagala, davno."„Je li vam i ljubav prema slikarstvu splasla?"„Nikad", odlučno odgovori ona, pa pogleda u pesak, a onda opet u nJega „Slikarstvo je moj život."„Zbog čega onda ne izlažete?", iznenađeno upita on, ali ona samo sleže ramenima. Najzad su stigli do mesta gde Dina ranije bese zakoračila na plažu.„Odavde sam krenula." Stajali su na mesečini i gledali se u oči. U jednom bezumnom trenutku Dina zažele da se nađe u zagrljaju tih'52lo mi je prijatno da razgovaram s vama", reče ona s ozbiljnim izrazom na licu.„Zovem se Ben."Trenutak je oklevala, a onda izusti: „Dina."

Rukovao se s njom, a onda se okrenuo i vratio na plažu. Gledala je za njim, posmatrajući njegova široka ramena, snažna leda i kosu koju je mrsio vetar. Htela je da dovikne: 'Zdravo', ali reci bi se ionako izgubile u vetru. Međutim, on se okrenu, i njoj se učini da joj je u tami jednom mahnuo.„Gde si, do đavola, tako dugo?", zabrinuto je dočeka Kim u predvorju hotela. Dina razmače razbarušenu kosu s lica i nasmeši se prijateljici. Ugledavši je onako zažarenih obraza od vetra i sjajnih očiju, Kim u trenutku pomisli kako joj prijateljica upravo zrači, kad Dina stade brzo da joj objašnjava:„Žao mi je. Nisam ni primetila da sam tako daleko odšetala. A onda sam se čitavu večnost vraćala." „Pa jasno. Već sam se bila zabrinula."„Žao mi je", pokajnički ponovi Dina. Kimino lice najzad omekša u smešak.„Ma dobro, dobro. To ti je... pusti pile s mesta i već ga nesta. Pomislila sam da si naišla na nekog prijatelja."„Nisam." Dina se trenutak kolebala „Sama sam šetala." Eto, propustila je, propustila je priliku da ispriča Kim o Benu. Ali, šta da ispriča? Da je na plaži srela nekog nepoznatog muškarca i s njim razgovarala o umetnosti? Zaista smešno. Detinjasto. Ili, još gore, glupo i neumesno. A onda malo razmisli i shvati da zapravo želi da taj trenutak zadrži za sebe. I onako ga više neće videti. Pa, što bi se gnjavila i objašnjavala?„Spremna za večeru?" „Svakako."Kraj leta53Otpešačile su dva bloka do Pine Ima, pogledale usput izloge i porazgovarale o prijateljima. Kao i uvek, brzo su završile razgovor, i Dina utonu u vlastite misli. Pitala se koju to nepoznatu Vajetovu sliku ima Ben. Ima li original ili samo reprodukciju? Ali, zar je to važno? Najzad zaključi je da nije.„Večeras si prilično tiha, Dina", primeti Kim pošto su završile večera. „Umorna?"„Malo."„Razmišljaš o Marku?"„Da." Bilo joj je najlakše da tako odgovori.„Hoće li te zvati iz Atine?"„Kad bude mogao. Prilično je nezgodno zbog razlike u vremenu." Zbog toga joj se i čini da je Mark veomo daleko. Bila su prošla tek dva dana, a on kao da je već postao deo nekog drugog života. Ili joj to možda tako izgleda samo zato jer je ona u Karmelu? Kad je kod kuće, pa mu vidi odeću i knjige na njegovoj strani kreveta, čini joj se mnogo bližim. „A kakav je taj tvoj budući klijent?"„Pojma nemam. Ne znam ga. Trgovac je umetr,:"" ',.;i delima, vlasnik mreže Galerija Tompson. Upravo sam htela da te pitam da li bi pošla sa mnom na sastanak. Možda bi želela da vidiš njegovu kuću. Vele da ima basnoslovnu kolekciju u toj svojoj 'kolibi', kako je on naziva."„Ne bih želela da ti smetam."„I nećeš", stade je uveravati Kimberli.Platile su račun i otišle. Bilo je već jedanaest i trideset, i Dina je bila srećna kada se uvukla u krevet.U snu je sanjala neznanca po imenu Ben.Ležala je na leđima i pospano razmišljala da li bi ustala, kada joj zazvoni telefon pokraj kreveta. Bila je obećala Kim da će poći s njom, ali gotovo da bi se radije vratila snu, a

potom pošla da seta plažom. Stalno ju je saletala ta želia. 7пл1д ip 7hno ?Wa f?™/* Ha CP vrat; to_54mo, a to što joj se on uvukao u pod kožu izazivalo je u njoj nekakav neobičan i neugodan osećaj. Verovatno ga više nikad neće videti. A šta i ako ga vidi? Šta onda?Telefon opet zazvoni i ona dohvati slušalicu.„Ustaj", javi se Kim.„Koliko je sati?"„Devet i pet."„Bože! A čini mi se da je tek sedam ili osam."„E pa, nije, a sastanak nam je u deset. Ustani, a ja ću ti doneti doručak."„Zar ne mogu naručiti da mi ga donesu u sobu?" Dina je bila navikla na to na putovanjima s Markom.„Nije ti ovo Ric. Doneću ti kafu i kolač."Dina tog trenutka shvati koliko je razmažena, kad joj je tako teško bez Margaret i njenog ukusnog doručka. „U redu. Baš fino. Spremiću se za pola sata."Istuširala se, očešljala kosu i navukla bele pantalone, a onda džemper od kašmira, plav kao različak. Kada je Kim pokucala na vrata, već je bila čila i raspoložena.„Tako mi Boga, izgledaš sjajno." Kim joj pruži šoljicu vruće kafe i tanjirić."„I ti. A da obučem nešto što više priliči poslovnom sastanku? Ti deluješ strašno ozbiljno. Baš si šik."Kim je nosila kostim od gabardena bež boje, smeđu svilenu bluzu i lep slamni šešir, a u ruci joj je visila slamna torbica.„Pa, što se čudiš?", osmehnu se Kim i zavali u naslonjač. „Nadam se da momak nije gnjavatar. Baš mi se ne raspreda o poslovima nedeljom ujutro." Ona zevnu i zagleda se u Dinu, koja je ispijala kafu.„Čuj, reci mi šta bih ja trebalo da budem. Sekretarica ili pratilja?", Dinine oči zasvetlucaše preko šolje.Kraj leta55„Ni jedno ni drugo, zafrkantkinjo jedna. Jednostavno, moja prijateljica."„Neće li mu biti malo čudno što dovlačiš prijateljicu sa sobom?"„Njegova stvar. Hajde, krenimo." Kim opet zevnu i ustade.„Na zapovest, gospo."Vozile su se samo pet minuta, i prema uputstvima koje je Dina čitala, Kim je našla navedenu adresu: jednu lepu ulicu u kojoj su sve kuće bile podalje od druma i zaklonjene drvećem. Ali kada su izašle iz kola, našle su se pred malom, skladnom kućom, nimalo raskošnom, već, naprotiv, sasvim skromnom. Delovala je svakidašnje i prirodno. Pred njom je bio parkiran mali auto strane marke, praktičan, ali ne i luksuzan.Po svemu tome čovek nije mogao očekivati da će tu naći nekakvu posebno vrednu i retku zbirku. Međutim, sasvim drugi prizor ukazao se kad im je jedna niska, uredna žena, s keceljom 'domaćice na sebi, otvorila vrata. Očigledno je to bila žena koja jednom ili dvaput sedmično dolazila da posprema, i bila je pre uslužna nego ljubazna.„Gospodin Tompson je zamolio da ga pričekate u radnoj sobi. On gore telefonira. Razgovara s Londonom." Poslednje reci izgovorila je s negodovanjem, kao da smatra da je to mnogo skupo. Ali, ni izdaleka tako skupo kao slike na zidovima, pomisli Dina.

Koračajući za domaćicom u radnu sobu, gledala ih je sa strahopoštovanjem. Bila je to sjajna zbirka engleskih i starih američkih majstora. Dina, lično, ne bi nijednu od njih poželela da ima, ali ih je gledala s uživanjem.Najradije bi stala pred svaku od njih i udubila se; međutim, žena s keceljom odlučnim korakom i brzo odvede ih u radnu sobu, ozbiljno ih još jednom osmotri i promrmlja: „Sedite", pa se vrati svojim poslovima.„Isuse, Kim, jesi li videla šta taj ima na zidovima."Kimberli se nasmeši i popravi šešir. „Fine stvari, a? Nisu baš po mojoj men, ali ima strašno vrednih komada. Premda, nisu sve njegove." Dina upitno podiže obrve, i Kim objasni: „Vlasnik je dveju galerija, jedne u San Francisku i druge u Los Anđelesu. Verovatno je neke od ovih slika pozajmio iz svojih galerija. Ali, briga ga, stvari su divne."Dina kratko klimnu glavom i nastavi da razgleda. Soba je imala velike prozore s pogledom na more. U njoj se nalazio jednostavan sto od borovine, dva kauča i jedna naslonjača. Kao kuća sa svojim spoljnim izgledom, i onaj jednostavni auto, i ova je soba bila funkcionalna i obična. Ali je zato i te kako bila impresivna zbirka slika. Čak i ovde visile su dve prekrasne, savršeno uokvirene grafike. Dina se naže da pročita potpise, pa se okrenu kako bi pogledala sliku koja je visila iza nje, kao jedini ukras na potpuno golom belom zidu. Kako je spazi, dah joj se preseče. To je bila ona slika! Vajet.Žena na dini, lica napola skrivenog, jer glavu bese naslonila na kolena. Sada je i Dina videla da žena neverovatno liči na nju. Dužinom i bojom kose, ramenima, pa čak i blagim smeškom. Oko nje pusto, u izmaglicu utonulo žalo a društvo joj pravi samo jedan usamljeni galeb u letu.„Dobro jutro." Pre nego što je stigla da prokomentariše sliku, Dina začu poznati glas iza sebe, pa iznenađeno pogleda domaćina. „Milo mi je. Ben Tompson. Gospođica Hjuton?", reče on i upitno je pogleda, ali Dina brzo odmahnu glavom i pokaže prema Kim, koja mu priđe s ispruženom rukom i smeškom.„Ja sam Kimberli Hjuton. A ovo je moja prijateljica, Dina Diraš. Toliko smo slušale o vašoj zbirci, da sam je morala povesti sa sobom. I sama je izvanredno darovita umetnica, iako to ne priznaje." „Nije istina", usprotivi se Dina.„Eto vidite." Kim veselo odmeri zgodnog muškarca pred sobom. Moglo mu je biti blizu četrdeset godina, a oči su mu bile iznad svega lepe.Kraj leta57„Stvarno nisam." Dina se smešila i odmahivala glavom.„Kako vam se sviđa moj Vajet?", upita Ben gledajući Dinu pravo u oči, i nju nešto žacnu.„Ja... stvarno je slika veoma, veoma lepa. Ali, vi to već znate", odgovori ona i pocrvene. Za časak se nađe u neprilici — da li da dadne do znanja da ga je već upoznala? Ili da se pravi kao da se još nisu sreli? A kako će on postupiti?„Znači, sviđa vam se?" Piljio joj je u oči, i ona oseti kako je obli va talas vrućine.„Veoma."On zadovoljno klimnu glavom, i ona tada shvati da neće ništa reći o prethodnoj večeri na plaži. Ali kada su seli, ona se osmehnu. Zbilja je čudno što s tim čovekom deli jednu tajnu, a još čudnije što je 'novog klijenta' upoznala pre Kim.„Želite li kafu, moje dame?" Pošto obe potvrdno klimnuše glavama, on ode u hodnik i zamoli domaćicu: „Jednu belu i dve crne kafe." Potom se vrati u sobu i naceri im se

„Videćete, ili će sve biti bele ili sve crne. Gospođi Mičam ništa nije po volji. Ni kafa, ni gosti, ni ja. Ali joj zato, kada me ovde nema, mogu mirne duše poveriti čišćenje. Ona sve ovo smatra sranjem." On nemarno mahnu rukom prema Vajetu i obema grafikama, misleći pri tom i na sva dela koja su videle kada su ušle. Kim i Dina se nasmejaše.Kafa najzad stiže — bila je crna u svim šoljicama „Izvrsno, hvala vam." On se dečački osmehnu domaćici dok je izlazila iz sobe. „Gospođice Hjuton..."„Zovite me Kimberli." „U redu, Kimberli, videli ste naše prošlogodišnje reklame?" Ona potvrdno klimnu glavom, i on nastavi, „l, jesu h vam se svidele?"„Nemaju baš stila. Nisu ono pravo. Nisu za onu vrstu kupaca koje biste vi želeli."58Danijela StilOn se složi potvrdno klimnuvši glavom, ali mu se pogled stalno vraćao na Dinu koja se još napajala Vajetom iza njegovih leđa; međutim, oči mu pri tom nisu ništa odavale. Iz razgovora se, pak, videlo da tačno zna šta želi od Kim. Bio je oštrouman, duhovit, pronicljiv i vrlo poslovan, i njihov se sastanak završio za nepun sat. Kim mu na kraju obeća da će se kroz dve nedelje javiti sa svojim idejama.„Hoće li i Dina sudelovati u tome?" Teško je bilo zaključiti šali li se ili ne.Dina brzo odmahnu glavom i podiže raku, smejući se. „Ne, zaboga. Nemam pojma o tome kako Kim dolazi do svojih čudesnih ideja."„Krvlju, znojem i litrama crne kafe", nasmeši se Kim.„A šta vi slikate?", obrati se Ben Dini, gledajući je onim čistim nežnim pogledom koji bese uočila prethodne noći na žalu.„Mrtve prirode, devojčice. Uobičajene teme impresionista", odgovori ona tihim glasom.„A majke s dečicom na krilu?", stade je on izazivati, i dalje ljubaznog pogleda.„Napravila sam samo jednu takvu." Davno bese otkako je načinila portret sebe i Pilar. Njena je svekrva obesila sliku u svom pariškom stanu, a onda se godinama pravila da je ne vidi.„Voleo bih da pogledam vaše radove. Jeste li ih negde izložili?" Ni ovog puta nije odao ništa o prethodnoj večeri, i Dina se upita zbog čega.„Nisam. Godinama nisam izlagala. Još nisam spremna." „Ma sranje, što bi rekla vaša domaćica", pobuni se Kimberli, pogledavši najpre Bena Tomsona, pa Dinu. „Trebalo bi da mu pokažeš svoje slike."„Ne gnjavi." Dina u neprilici skrenu pogled. Već godinama niko nije video njene slike. Samo Mark i Pilar, i, s vremena na vreme, i Kim. „Pokazaću ih jednog dana, ali ne još. U svakom slučaju, hvalaKraj leta59vam." Ona mu smeškom zahvali na ljubaznosti... i ćutanju. Čudno da je i on želeo da prećuti njihov susret na plaži.Razgovor su završili uobičajenim ljubaznostima i kratkim obilaskom njegove zbirke, praćeni jastrebovim pogledom domaćice koja je mela sobe. Kimberli još jednom obeća Benu da će ga nazvati iduće nedelje.Ben se sasvim obično pozdravi sa Dinom. Nije joj nedolično stisnuo ruku, niti ju je značajno pogledao; oči su mu zračile samo toplinom, koju već bese uočila. Još jednom se osmehnuo i zatvorio vrata.

„Sjajan tip", primeti Kim kada je upalila mali MG. Auto zagrme, a onda krenu. „Biće pravo uživanje sarađivati s njim. Slažeš se?"Dina samo klimnu glavom. Bila je zaokupljena svojim mislima, sve dok se auto nije uz škripu zaustavio pred hotelom.„Kog đavola mu ne daš da ti pogleda slike?" Dinina povučenost oduvek je ljutila Kim. U školi za likovnu umetnost jedina je ona imala talenta i jedina ga ona krije već gotovo dvadeset godina. Svi ostali pokušali su da uspeju i na kraju omanuli.„Rekla sam ti. Nisam još spremna."„Gluposti. Ako ga ti ne zoveš, ja ću mu dati tvoj broj. Već je vreme da nešto učiniš s onim pustim remekdelima, koja ti stoje u ateljeu licem okrenuta prema zidu. To je pravi zločin, Dina. Velim ti, to nije u redu. Isuse, seti se samo onog đubreta što sam ga ja naslikala 1 živa se polomila da ga prodam."..Ma, preteruješ — nije to bilo đubre", ljubazno je dočeka Dina. Ipak, obema je bilo jasno da slike baš nisu bile sjajne. Kim je bila mnogo bolja u planiranju reklamnih akcija, novinskih naslova i aranaranju, nego u slikanju...Jeste, bilo je to đubre i tačka. Ali, mene do toga ionako više niJe stalo. Sviđa mi se ovo što radim. Ali, šta je s tobom?"60„I ja volim ono što radim."„A to je?" Kimberli ovo izgovori glasom u kojem se jasno osećalo nezadovoljstvo. Razgovor o Dininom radu uvek se tako završavao. „Šta ti, zapravo, sada radiš?"„Znaš to dobro i sama. Slikam, staram se o Marku i Pilar, vodim domaćinstvo. Stalno sam nečim zauzeta."„Da, brigom za druge. A šta je s tobom? Zar ti ne bi bilo drago da vidiš svoje slike izložene u nekoj galeriji, okačene i negde drugde, a ne samo u kancelariji tvog muža?"„Nije važno gde vise", branila se Dina. Nije se usudila da prizna Kim da ih više ni tamo nije bilo. Pre šest meseci, Mark je preuređivao kancelariju, a novi dekorater izjavio je da su njene slike 'bolešljive i deprimirajuće' i sve ih poskidao. Mark je doneo platna kući, uključujući i mali Pilarin portret koji je sada visio u hodniku. „Meni je važno slikanje, a ne izlaganje."„Zaboga, to je kao da sviraš na violini bez struna. Nema nikakvog smisla."„Meni ima", ljubazno, ali odlučno ustraja Dina, i Kim najzad odmahnu glavom.„Časne mi reci, ti si luda, ali si mi svejedno draga." <Izašle su iz kola i uputile se u hotel. \Preostalo vreme brzo im je prohujalo. Švrljale su po trgovinama, ručale u Pine Innu. Popodne se Dina još jedanput prošetala žalom. Sada je znala gde on živi, prepoznala je kuću zaklonjenu drvećem. Znala je i da je sasvim blizu Vajetu. Ipak, nastavila je šetnju. Nije ga srela, a ljutila se na sebe što se uopšte pitala hoće li se pojaviti na plaži. Pa. zašto bi? I, šta bi mu rekla da ga sretne? Zahvalila mu što nije odao Kimberli da su se već upoznali? I, šta onda? Zar je to važno? Znala je da ga više nikad neće videti.Kraj leta61Kad je telefon zazvonio, bila je u ateljeu. Sedela je podalje od platna, nastojeći da oceni sliku na kojoj je radila tog jutra. Bila je to vaza s lalama čije su latice padale na sto od mahagonija, dok se u pozadini kroz otvoren prozor plavilo nebo.„Dina?"

Zapanjila se začuvši glas.„Ben? Kako ste dobili moj broj?" Osetivši kako su joj se obrazi zažarili, naljuti se na samu sebe. „Kim?", upita ona.„Naravno. Zapretila je da će nam zabrljati u poslu ako ne izložim vaše slike."„Ma nije valjda!", nasmeja se Dina i još jače pocrvene.„Nije. Samo je rekla da veoma dobro slikate. Znate šta? Menjam svog Vajeta za jednu vašu sliku."„Vi ste ludi. A i Kim je." ».„Zašto mi ne dozvolite da sam procenim? Što kažete, da navratim oko podne?"„Danas? Sada?" Ona pogleda na sat i odmahnu glavom. Već je bilo prošlo jedanaest. „Ne!"„Jasno. Niste spremni. Takvi su svi umetnici", odvrati on blago, kao onda na plaži.Zurila je u telefona, a onda promrmljala:„Stvarno ne mogu."„Sutra?" Nije navaljivao, ali je bio odlučan.,3en, ma stvarno... ne radi se o tome. Ja...", zamuca ona i istog časa začu njegov smeh.»Molim vas. Zaista bih želeo da vidim vaše slike." „Ali, zašto?", "Pita Dina i odmah shvati da je izvalila glupost.»Jer mi se sviđate. I zbog toga bih želeo da pogledam vaše sliке. Eto, sasvim jednostavno. Ima li vam tu smisla?"»Manje ili više", izusti ona u nedoumici.62Jeste li zauzeti u vreme ručka?"„Ne, nisam", odgovori ona tužno uzdahnuvši.„Ne budite tako očajni. Obećavam da neću gađati strelicama vaša platna. Časna reč. Verujte mi."Čudno, verovala mu je. Zbog načina na koji je govorio i onog njegovog pogleda što joj bese ostao u sećanju. „Mislim da vam verujem. Pa, neka bude. U podne."Ni na giljotinu osuđeni ne bi to rekao neodlučnije. Ben Tomson se nasmeši i spusti slušalicu. Stigao je tačno u podne. S kesicom francuskih zemički, povećim komadom sira brie, petšest bresaka i bocom belog vina.„Volite li ovo?", upita on, stavljajući hranu na sto. „I te kako. Ali, zapravo nije trebalo da dođete." Postiđeno ga je gledala s druge strane stola. Nosila je farmerke i bojom poprskanu košulju, dok joj je kosa bila labavo spletena u pletenicu. „Zaista ne volim da se nađem u škripcu." Izraz lica bio joj je zabrinut, i on na trenutak prestade da slaže voće.„Pa, niste ni u kakvom škripcu, Dina. Zbilja sam želeo da vidim vaše radove. Ali, nije ni najmanje važno što ja mislim. Kim veli da ste sjajni. I sami znate da jeste. Tamo na plaži, rekli ste mi da je slikanje vaš život. Čovek ne srne da se s tim poigrava. Ne bi mi to ni palo na pamet."On na trenutak zastade, pa nastavi tišim glasom: „Videli ste neke moje omiljene slike u kući u Karmelu. Meni suone važne. Vama je ovo važno. Drago mi je ako vam se sviđa moj Vajet, ali i ako vam se ne sviđa, time se ništa ne menja, meni je i dalje divan. Ma kakvo bilo moje mišljenje, ono neće uticati na vas rad ni na njegovu vrednost. U to se niko ne može mešati."

Dina bez reci klimnu glavom, pa polako priđe zidu uz koji su bile naslonjene njene slike, skrivene i zanemarene njih dvadeset. Okretala je jednu po jednu, sve vreme ćuteći, i nri fnm ™™~ .1^1« •"Kraj leta63ja ulja. Tek kad je Ben konačno rekao „Dosta", iznenađeno ga je pogledala i videla ga nagnutog nad stolom, zagonetnog izraza u očima.„Jeste li išta osetili kad ste videli Vajeta?" Ispitivački ju je gledao u oči.„Osetila sam mnogo toga."„Šta?"„Najpre iznenađenje, kada sam shvatila da sam se našla u vašoj kući. A onda, kad sam ugledala sliku, neko strahopoštovanje, radost. Privukla me je ona žena, kao da mi je neka poznanica. Osetila sam sve ono što mislim da je Vajet želeo da mi kaže. I, na trenutak sam zastala, očarana njegovom porukom."„Kao što sam i ja vašom. Imate li vi uopšte pojma koliko ste toga izrazili ovim slikama i koliko su istinski lepe? Znate li šta znači kad vas jedna po jedna, kako ste ih okretali, impresionira i privuče? Neverovatne su, Dina. Zar zbilja ne shvatate koliko su dobre?" Smešio se, a njoj je srce luđački udaralo.„Meni se sviđaju. Ali, to je zato što su moje." Sva je blistala. Dao joj je najveći dar, i znala je da stvarno stoji iza svojih reci. Već dugo vremena niko nije video njene slike. Niti mario za njih.„Ne samo da su vaše. One predstavljaju vas." On priđe jednom platnu i bez reci se zagleda u njega. Bila je to slika devojčice nagnute nad kadom, Pilarina slika.„To mi je kćerka." Sada se i sama bese razgalila i zanela zajedno s njim.„Predivan rad. Pokažite mi i ostale.", kazala mu Je sve slike. Na kpaju, samo što nije zagukala od sreće. Sviđaju mu se, drage su mu! Razume njen rad. Najradije bi mu se obisnula oko vrata i smejala se. c "Vama je jasno šta to znači, zar ne?", upita je on, otvarajući bo64Danijela Stil„Da vam neću dati mira sve dok ne potpišete ugovor s mojom galerijom. Šta mislite o tome?"Ona mu se srdačno nasmeši, ali odmahnu glavom. „Ne mogu." „Zbog čega?"„Nije to za mene." A i Mark bi se ljutio. Smatrao bi to jeftinim i neukusnim, iako se galerija Tomson može podičiti reputacijom koja je daleko od neukusnosti, iako Benova porodica već godinama uživa dobar glas u umetničkom svetu. Potražila je podatke o Benu čim se vratila iz Karmela. Ded mu je bio vlasnik vrlo ugledne galerije u Londonu, a otac u Njujorku. Ben Tomson ima carte blanche u umetničkom svetu, iako mu je tek trideset i osam godina. I to je pročitala. „Stvarno, Bene, ne mogu." „Vraga ne možete. Čujte, ne budite tvrdoglavi. Dođite u galeriju i malo pogledajte. Biće vam mnogo lakše kad vidite šta se sve tamo nalazi." Uveravao ju je mladalački poletno, i ona se nasmeja. Zna ona dobro čega sve tamo ima. I o tome se bila obavestila. Pisara, Šagal, Kasa, jedan mali Renoar, jedan sjajan Mone, nekoliko Koroovih slika. Pa još malobrojna, brižljivo skrivena platna koja retko izlaže: nekoliko Polokovih, jedno Dalijevo i jedno De Kuningovo. U svojoj galeriji imao je sve same vrhunske stvari. Kaoi nekoliko znalački izabranih radova mladih, još neafirmisanih autora,

medu koje je želeo da i nju svrsta. Šta bi još htela? Ali, šta da kažeMarku? Morala sam. Molim te. Htela sam...„Ne." Mark to jednostavno ne bi razumeo. A ne bi ni Pilar. I onabi to osudila kao banalno razmetanje. „Vi to naprosto ne razumete." „U pogledu toga, dakako, imate pravo", složi se Ben i pruži jojkomad hleba i sira. Dvadeset i dve slike izložene u sobi. I sve mu sedopadaju. Sva sretna, Dina uze hleb. „Imam još trideset u potkrovlju.I pet kod Kim." „Vi ste šašavi." „Ne, nisam." On joj pruži breskvu.Kraj leta65„Jeste. Ali, neću vam to uzeti za zlo. Kako bi bilo da sutra uveče dođete k nama na otvaranje jedne izložbe? To vam neće naškoditi, zar ne? Ili se čak i toga bojite?", podbode je on, ali njoj to baš ne bi pravo.„Ko je rekao da se bojim?" Izgledala je vrlo mlada kada je zagrizla sočnu breskvu i nasmešila se.„Onaj ko je na to bio prinuđen. Iz kog drugog razloga ne želite da izlažete?"„Jer to nema smisla."„Vama nema smisla." Sada su se već oboje smejalii i pili treću čašu vina. „Svejedno mi se sviđate", nastavi on. „Već sam navikao da se natežem sa šašavicama poput vas."„Nisam šašava, samo sam tvrdoglava."„I u dlaku ličite na mog Vajeta. Jeste li i vi to uočili?" On spusti čašu i prodorno se zagleda u nju. Na trenutak je oklevala, a onda potvrdno klimnu glavom.„Jesam."„Samo što ja mogu da vam vidim i oči." Dugo je ostao zagledan u njih, a onda skrenu pogled. Oduvek je znao da ona žena na slici mora da ima upravo takve oči. „Imate pređivne oči."„I vi." Glas joj je milovao poput blagog povetarca, i oni se oboje setiše svoje šetnje u Karmelu.Neko vreme Ben je ćutao i mirno sedeo posmatrajući slike.„Rekli ste da vam je to kći. Je li to istina?"Ponovo je okrenuo pogled prema njoj, želeći da o njoj sazna još nešto.„Jeste. Uskoro će joj biti šesnaest godina. Zove se Pilar. I veoma je, veoma lepa. Mnogo lepša nego na platnu. Naslikala sam je na ne^ohko slika." Ona s čežnjom pomisli na onu koju Markov dekorater bese izbacio u hodnik. „Neke su zbilja dobre." Sada se pred njim oseća13 Slobodnom tnlilcn dnhnHnnm At CM ini CP сл/irtali i vlastiti radnvi66Danijela Stil„A gde j'e sada? Ovde?"„Nije, već na jugu Francuske. Njen... moj muž je Francuz." Htela je da mu kaže da ni Marka nema kod kuće, da je u Grčkoj, ali joj se to učini izdajom. Zašto bi mu rekla? Šta ona hoće od ovog čoveka? Već joj je rekao da mu se sviđaju njene slike. Šta bi još htela? Htela je da ga upita da li je oženjen, ali joj se to učini besmislenim. Zar je to uopšte bilo važno? On je ovde zbog njenih slika, pa ma koliko te duboke, poput mora zelene oči bile ljubazne.

„Znate..." On žalosno pogleda na sat... „Znate, zaista mi je veoma, veoma žao, ali moram na posao. Imam u tri sastanak u kancelariji."„U tri?" Dina se zapanji i pogled joj polete ka satu. Već je bilo petnaest do tri. „Već? Kako je vreme proletelo!" Ipak, bili su pregledali većinu njenih slika. Sa žalošću u očima, ona ustade.„Onda, dolazite sutra uveče na otvaranje?" Njegove su joj oči govorile da to žarko želi. Ali, nije znala zašto? „Nastojaću."„Molim vas, Dina. Bilo bi mi drago." On joj brzo, kratko dotače ruku, a onda se još jedanput sa zadivljenim smeškom osvrnu po sobi, pa izađe iz ateljea i zagrabi niza stepenice. „Sam ću naći izlaz. Do viđenja, do sutra." Reci mu zamreše, i Dina utonu u udobnu belu naslonjaču i pogleda oko sebe. Bilo je tu četiri ili pet Pilarinih slika, ali nijedna Markova. U jednom potpuno bezumnom trenutku, nije mu se mogla seliti lica.Dina parkira tamnoplavi jaguar preko puta galerije i polako pređe preko ulice. Još se pitala da li da uđe, je li pametno to što radi. Ima li smisla. Šta ako je Kim tamo? Biće joj neugodno. Šta ako... Ali, onda se seti njegovih očiju i gurne teška staklena vrata.Blizu vrata stajala su dva barmena u crnim sakoima i nalivalaKraj leta67očito sve redom bogataše i umetnike. Dina odmah uoči da se izlažu radovi nekog starijeg čoveka. Sav uznesen i ponosit stajao je okružen svojim prijateljima. Znalački izložene, slike su mu podsećale su na Van Gogova platna. A onda; na drugom kraju prostorije, ugleda Bena. Vrlo privlačan u plavom prugastom odelu, pratio ju je pogledom otkako je ušla i sad ga vide kako se c ljubaznim osmehom odvaja od grupe u kojoj je stajao. Već u sledećem trenutku našao se pored nje.„Tako, ipak ste došli. Drago mi je." Zagledali su se jedno u drugo, i ona se nasmeši od zadovoljstva što ga vidi. „Šampanjac?"„Hvala." Ona prihvati čašu iz rake jednog konobara, a Ben je nežno uhvati za lakat.„Hteo bih da vam nešto pokažem u svojoj kancelariji."„Klišeje?", zalete se ona, pa pocrvene. „Glupost, nisam to smela da kažem."„Zašto da ne?", nasmeja se on. „Ipak, ne to, već jednu malu Renoarovu sliku koju sam sinoć kupio."„Zaboga, gde ste je nabavili?" Koračala je za njim dugačkom salom pokrivenom tepihom bež boje.,,Kod jednog kolekcionara. Divan starac. Veli da mu se nikad nije sviđala. Hvala Bogu, dobio sam je po neverovatnoj ceni." On otključa vrata svoje kancelarije i brzo zakoračio unutra. Na zid, nasuprot vratima, stajala je naslonjena predivna slika, prelep akt kojem se, PO posebnom stilu, odmah prepoznavao autor. „Zar nije divna?" Gleao je sliku kao da je novorođenče kojim se neverovatno ponosi, dok su mu oči blistale.„Predivna je."što u^Vala" Ben se zagleda u Dinu, kao da bi želeo da joj još neaze, ah ne reče ništa; samo se nasmeši i skrene pogled na drudan& Гн"и' Pa ' °na UČ'ni isto— Nad nJeg°vim stolom visio je još jerad Endrua Vajeta, jedna njegova dobro poznata slika.,4 OVa mi se «virtQ ДИ „0 t„i;i^ i,„i;u„ „„„ tQrnr,"Kraj leta69

„Ni meni." Misli im istog časa odlutaše u Karmel. Kucanje na vratima prekinu tišinu i na vratima se pojavi ona mlada žena koj'a je na ulazu dočekivala goste.„O, Sali, šta ima novo? Ah, da, ovo je Dina Diraš, slikarka. Uskoro će izlagati kod nas."Sali odmah širom otvori oči, pa priđe, pruži ruku i nasmeši se. „Odlično."„Samo trenutak!", pobuni se Dina i smeteno se zagleda u Bena. „Ja to nisam nikad izjavila."„Niste, ali se nadam da hoćete. Sali, reci joj koliko smo mi ovde korektni, kako nikada ne varamo umetnike... i kako nikad ne okačinjemo slike naopako, i ne šaramo brkove po aktovima." Dina se samo nasmeja i odmahnu glavom. „U tom slučaju to i nije galerija za mene. Oduvek sam želela da vidim kako mojim aktovima stoje brkove, samo što nikada nisam skupila hrabrosti da im ih sama nacrtam."„Onda dozvolite da mi to učinimo." Ben se još smeškao kada ih je poveo natrag u dvoranu i porazgovarao sa Sali. Već su se bila javila tri zainteresovana kupca, pa ga ona bese potražila da porazgovaraju o ceni slika. Umetnik je tražio vjše.„Reći ću mu da će dobiti više za neku drugu sliku. Pa, već se složio s cenom za ovu. Tako mi Boga, zbog ovog Gustava dobio sam sede."„A da ne pominjemo moje", dobaci Sali, uprevši prstom u svoju savršeno plavu kosu, pa se izgubi u mnoštvu, dok Ben stade upoznavati Dinu sa zvanicama. Tako je Dina tumarala galerijom, upoznavajući umetnike i osećajući se pri tom kao kod svoje kuće. I sama se tome čudila. A čudilo je i što ne vidi Kim. Kad joj se Ben kasnije ponovo priključi, ona ga upita:„Zar Kim nije ovde? Mislila sam da će i ona doći"Nije. Po svoj prilici čupa kosu nad novom reklamom za jogurt. Iskreno rečeno, i bolje je da je nema, kako nas ne bi smutila... Najbolje da joj jogurt izvetri iz glave, pre no što se baci na umetnost. Slažete se, a?" Dina se nasmeja, a on joj dodade još jednu čašu šampanjca. „Znate, juče sam strašno uživao u vašim slikama", nastavi on. „Izvanredne su. I neću prestati da vam dodijavam, sve dok ne potpišete ugovor."Pijuckajući šampanjac, Dina mu se nasmeši i htede da se usprotivi, ali se Benu u to obrate neki kolekcionari, pa on prekinu razgovor s njom i posveti se njima. Imao je pune ruke posla gotovo do devet sati.Dina je lutala galerijom, posmatrala buduće kupce i divila se Gustavovim radovima. Stajala je pred jednom slikom, kada, tik iza svojih leda, začu poznat glas. Ona se iznenađeno okrenu.„Proučavaš tehniku, Dina?"„Džime! Šta ti radiš ovde?", zaprepasti se ona ugledavši nasmejane irske oči.„Ne pitaj. Valjda se kulturno uzdižem." On neodređeno mahnu rukom prema jednom društvancetu pored vrata. „Oni su me dovukli ovamo. Ali, tek posle nekoliko čaša žestokog pića."„Znači, postao si zaljubljenik u umetnost", osmehnu se ona, ljubazno kao i obično, ali, bilo joj je zapravo neugodno. Ni najmanje nije želela da Džima Salivena sretne ovde. Bila je došla da vidi Bena. Je li, zaista? Ili je ovde samo zato da vidi galeriju? Ona to, zapravo, ni sama ne zna sigurno, ali će možda Džim znati. Možda će joj on to pročitati s lica, iz očiju, možda će proniknuti u njenu dušu. Kao da to htela da se odbrani, ona nače poznatu temu. „Je li ti se javljao Mark?" „A tebi?", oprezno odvrati on. Ona odmahnu glavom.»Dan nakon odlaska javio mi je telegramom da nije mogao da me°VeZb°g— mzlike u vremenu— A preko vikenda, opet, nije me bilo

k"će. Bila sam u Karmelu. Sa Kim..." dodade ona brzo i bez ika70Danijela Stilkve potrebe. „Možda je baš tada pokušao da me nazove. Sigurno je sada već u Atini."Saliven klimnu glavom i skrenu pogled prema svojim prijateljima. I Dina pogleda onamo i odmah uoči predivnu devojku kestenjaste kose, u svetlucavoj haljini srebrne boje. Sigurno ona Džimova manekenka.„Verovatno je tako", složi se Džim. „Pa, ljubavi, sad moram potprašiti pete." Pošto se ponovo okrenuo prema njoj i ovlaš je poljubio u obraz, on kao da se nečega seti. „Hoćeš li s nama na večeru?"„Ovaj, ne mogu... moram kući... stvarno. Ali, hvala ti", mucala je ona odmahujući glavom. Do đavola! Zbog čega joj je tako neprijatno? Pa, ne skriva ništa Ali, Džim kao da uopšte nije primećivao njenu zbunjenost. A i zašto bi? Pa, njeno je ponašanje bilo sasvim uobičajeno.„Zbilja nećeš?" „Ni govora."„U redu. Nazvaću te." On je još jedanput brzo poljubi u obraz i priključi se prijateljima. Trenutak kasnije, već behu nestali. Dina je rastreseno zurila za njima. Nije joj rekao je li mu se Mark javljao. Umesto odgovora, uzvratio je pitanjem da li se njoj javio. Čudila se zbog čega.„Zbog čega ste, Dina, tako smrtno ozbiljni? Da ne razmišljate o ugovoru s nama?", vragolasto se javi Ben tihim glasom. Ona ga pogleda, osmehujući se; nije primetila kada joj je prišao. „Ne, već mislim kako bih morala kući." „Već? Ne ludujte. Osim toga, niste ništa jeli." Za trenutak ju je samo posmatrao, a onda upita: „Čujte, kako bi bilo da odemo na večeru? Ili bi se vaš suprug tome protivio?"„Ne verujem. On je ovog leta u Grčkoj." Pogledi im se susretoše. „A večera bi mi baš prijala." Sto da ne? Smešila se i trudila se da zaboravi Džima Salivena.71Ben dade znak Sali da odlazi, pa, neprimećeni od onih koji su još švrljali galerijom, izađoše kroz staklena vrata i uronuše u svezuletnju izmaglicu.„Ova me magla katkad podseća na London. Kao dečak, posećivao sam onde dedu. Bio je Englez", objasni Ben.„Da, znam", potvrdi Dina, nasmešivši se njegovom objašnjenju. Zar stvarno veraje da je baš tako nepoznat?„Jeste li došli svojim kolima?", upita je on, i ona glavom mahne prema tamnoplavom jaguaru. „0ho. Kakva kolica! Ja vozim jedan mali auto nemačke marke, ovde potpuno nepoznate. Gotovo ništa ne troši, a vozim se njime kud god mi srce poželi. Da li bi vas bilo sramota da sednete u tako skroman auto? Da pođemo vašim?"Na trenutak joj bi neprijatno što je došla Markovim kolima; ipak, uvek ih je vozila kada bi uveče izlazila; već se na njih bila navikla. „Bolje da pođemo vašim." „U L' Etoile?, neodlučno upita on, ispitujući teren. „Ne, radije bih na neko mesto skromno kao vaša kola, i pored toga, mirno." Ben se na to zadovoljno nasmeja, a ona dodade: „Rekla bih da baš ne volite raskoš, osim, naravno, u umetnosti."„Tačno. A da znate, i moja bi mi domaćica odmah otkazala kada bih se jednog dana pojavio u misu. Po njenom mišljenju, već je i ono sranje' na zidu prava sramota. Jedanput sam okačio divan akt jednog francuskog slikara, a ona ga je skinula čim sam mrdnuo iz

Karmela. Na povratku sam ga našao zamotanog u čaršav. l nije mi i o druge, nego da se s njim vratim u grad." Dina se od srca nasmeja, i Ben joj otvori vrata i pridrža ih.Odveo ju je u jedan mali italijanski restoran skriven u nekoj spore noj uličici pored zaliva. Veći deo večeri razgovarali su o umetnosi— Pncala mu je o vremenu kada je c ocem švrljala po Evropi i Sje.t mm Državama, o obilascima svih mogućih muzeja, a on je njoj Cao ™° Je upoznavao umetnost, najpre uz dedu a potom uz oca,72• Daniii kako je prisustvovao velikim rasprodajama u Londonu, arii . jorku. „Ipak, nikad nisam ni sanjao da ću se baviti oviim PnJSjom „ „Kako to?"„Hteo sam da radim nešto zanimljivije. Da budem jahhač ima, ili špijun. Barem do devete godine sanjario sam o to »me postati špijun, ali je deda uporno tvrdio da to nije čestiit poj^Q opet, nisam baš uvek siguran ni da ovaj posao to jeste. Upra^ sam se upisao na koledž, želeo sam da postanem stručnjsak i\ Q^_ vanje falsifikata u umetnosti. Neko vreme sam studirao, ali i^ išlo. Nikako da otkrijem falsifikate. Nadam se da sad bolje: posLem« Dina se nasmeši. Sudeći po galeriji i kući u Karmelu,, 8'£Ц0 ;е tako. „Recite mi, koliko ste već u braku?", zaskoči je oin P\jem_ Ona se začudi tom iznenadnom ličnom pitanju. Sve do t.:ada ^ je upitao ništa ni izbliza slično. „Osamnaest godina Od svoje de\fetnae_ ste." „To znači da vam je sad..." On stade brojati na prstee, i ^ se nasmeja. „U novembru će biti sto treća." „Ma, neće biti. Valj^ s(0 druga", našali se on. „Barem. A vi? Jeste li se ikad ženili i?" "Jfc(janput. Nakratko." On na časak odvrati pogled u stranu. „Bojim1 se^ nj u tom slučaju nisam umeo da proniknem u falsifikat. Ozbiljno ^g je nasamarila. Bio sam u sedmom nebu, ali začas je svemu dcosao j.raj« On se osmehnu i opet je pogleda. „Nemate dece?"„Nemam. Jedino to i žalim. Kad bih bar imao sina!" „I ja bih to želela", uzdahnu ona tužno. On je, međutim, na to ozbiljno pogleda i reče: „Ali, imate divnu kćer."„Imala sam i dva dečaka. Oba su umrla odmah nakor r(X^ja." Bilo joj je teško što o tome priča ovako za stolom, i to čo^6^ |0ga jedva da je poznavala. Međutim, on ju je samo gledao u 06' ' ^njima video ono što je hteo da zna. „Žao mi je."73„Bila sam očajna. A kad sam rodila Pilar, umesto da se radujem, umalo da nisam doživela šok. Glupo, ali, eto, Francuzi devojčice nedočekuju aplauzom."„A vi ste želeli da vam pljeskaju?" ZainteresoVano ju je posmatrao.„Barem to." Konačno, sada se i ona osmehnu. „I bleh muziku. Iparadu."„Čovek vam ne može zameriti. Ona je, dakle, bila treće dete?" Dina potvrdno klimnu glavom, a on nastavi: „Jeste li posebno bliske?" Pretpostavljao je da jesu, pa se iznenadio čuvši odgovor:„Trenutno nismo, ali opet ćemo biti. Ona je sada sva razapeta: ne zna tačno je li Amerikanka ili Francuskinja. A to je katkad teško."„A teško je i imati petnaest godina." Setio se, pri tom kako je njegova sestra bila nemoguća u tim godinama. „Liči li na vas?" Sa Dininih slika na kojima se devojčica videla iz daljine, to se nije moglo zaključiti.„Ni najmanje. Slika je i prilika svog oca. Vrlo je lepa devojka."

„Kao majka."Dina je nekoliko časaka ćutala, a onda sa smeškom odvrati.„Hvala, gospodine."„ "ОГ1оуо su se, potom, vratili na razgovor o umetnosti. Ben se vie nije vraćao na bolne i lične teme, ali se ona povremeno pitala da je uopste sluša. Činilo joj se kao da je čitavo vreme samo posmata i očima kazuje nešto drugo. Bila je već ponoć kada su im konačno u restoranu diskretno dali na znanje da je vreme da krenu." rovela sam divno veče", reče ona srećno kada su se zaustavili Pored parkiranog jaguara.» ja , odvrati on, ali ne dodade više ništa. Ona upali motor, a" enu natrag, mahnuvši joj rukom. Posmatrala ga je u retrovizo0 se vraća svojim kolima, s rakama u džepovima i glave zami74Danijela Stiisijeno pognute glave. Već je bila legla u krevet i ugasila svetio, kad zazvoni telefon. Po brzom zujanju znala je da je međunarodni poziv.„Dina?", javi se Mark.„Zdravo, dragi. Gde si?"„U Rimu. U Hasleru, ako ti budem potreban. Jesi li dobro?" Međutim, veza je bila slaba, pa ga je jedva čula.„Dobro sam. Zbog čega si u Rimu?"„Šta? Ne čujem te..."„Pitam, zbog čega si u Rimu?"„Poslom. Zbog Sakoa. Posetiću Pilar preko vikenda."„Puno je pozdravi", viknu Dina, da bi je čuo.„Ne čujem te."„Rekla sam da je pozdraviš."„Dobro. Odlično. Hoću. Treba li ti novaca?"„Ne treba, sve je u redu." Potom se opet čulo samo nerazumljivo zujanje. „Volim te." Iz nekog razloga, morala mu je to reći, i morala je da to isto čuje od njega. Morala je da oseti da je na neki način povezana s njim, ali je on, izgleda, bio beskrajno daleko.„Volim te, Mark", viknu ona ponovo, ne shvatajući zbog čega su joj u očima suze. Želela je da on čuje te reći, da ih i sama čuje. „Volim te."„Šta?"A onda se veza prekinu.Brzo je pozvala međunarodnu i zatražila da je spoje c Rimom. Međutim, dobila je vezu tek nakon dvadesetak minuta. Telefonistkinja u Hassleru javila se kratkim:„ProntoT Dina zatraži gospodina Dirasa. Spojili su je s njegovom sobom. Međutim, nije se javio. U Rimu je bilo već deset sati izjutra.„Žao nam je. Signore Diraš ie izišao."Ona leže natrag u mraku i u mislima stade prebirati po večeri provedenoj sa Benom.f,MarkEduar Diraš šetao je Via Venetom u Rimu, razgledao izloge i s vremena na vreme zadivljeno se zagledao u kakvu zgodnu devojku u prolazu. Bio je predivan sunčan dan. Žene su nosile majice s uskim pojasom, bele suknje priljubljene uz skladne noge, i sandale što su im otkrivale crvene lakirane nokte. Mark je koračao s aktovkom pod rukom. Zapravo, ovaj kratak boravak u Italiji i nije imao nekog cilja, ali, na kraju krajeva,

što ga ne bi sebi priuštio? Osim toga, obećao je... Obećao. Ponekad se sam sebi čudio što tako lako daje obećanja. Pa ipak, i dalje je to činio.Malo zaslade, taj muškarac aristokratskog stasa u besprekorno sašivenom sivom odelu, i pričeka da bezbrojni automobili poput mitraljeskog rafala protutnje mimo njega da u ludom metežu jurnu na sve strane, naterujući pešake u beg. Osmehnu se, spazivši neku staricu kako izmahuje suncobranom, a potom izvodi i neki prostački pokret. Esso, signora. Sa suprotne strane ulice on joj se lako nakloni, ali ona i njega počasti istim gestom. Mark se nasmeja, pogleda na sat, pa požuri u jedan kafić i tamo sede. Zaklonjen od sunca suncobranom sa svetlim prugama, divio se energiji i ekstazi koji su predstavljali samu suštinu Rima. Rim, taj čarobni grad... Možda, na kraju krajeva, i vredi održati obećanje. U jednom trenutku, ali samo u trenutku, pade mu na pamet neuspeli razgovor sa Dinom. Sva sreća što je gotovo nije mogao čuti. Ponekad, jednostavno, nije u stanju da razgovara s njom da joj se približi, da podnese bol u njenim očima i oseti usamljenost u njenom glasu. Jasno mu je bilo da je to njeno stanje trajno, ali katkad naprosto nije mogao da se c njim uhvati u koštac. Možda u svakodnevnoj kolotečini San Franciska, ali ne i kada je razapet ozbiljnim u inostranstvu, ili kada se nalazi kod kuće u Francuskoj, ilipak ovde, u Rimu. On lagano odmahnu glavom kao da briše uspomenu na njen glas i stade čežnjivo gledati uz ulicu. Sada ne može misliti na Dinu. Ne može. Ne. Ne, sada. Duhom je već odlutao hiljadama kilometara od nje, dok je pogledom pažljivo istraživao gomilu prolaznika: eno zgodne plavuše; gle, visoka brineta; pa dva muškarca, začelo Rimljani, u laganim lanenim odelima, guste tamne kose; zatim jedna visoka žena, po svoj prilici Firentinka, nalik na neku damu s kakve renesansne slike. A onda spazi nju. Dugim koracima veselo je grabila ulicom, na svoj poseban koji se ne može oponašati; vitke noge kao da su joj plesale pločnikom, dok joj je predivna tirkizna suknja milovala bedra. Nosila je svetloljubičastu svilenu bluzu, lepe sandale i ogroman slanini šešir, koji joj je gotovo zaklanjao oči. Gotovo. Ali, ne i sasvim. Ništa ne može sakriti te oči, te safirne zvezde što se menjaju s njenim raspoloženjima, od blještavila vatre do tajanstvenosti dubokog sinjeg mora. Duga kestenjasta griva spuštala joj se do ramena.„Alors, cheri." Zaustavila se tačno pred njim, i požudne joj se usne raširiše u osmeh namenjen samo njegovom pogledu. „Žao mi je što kasnim. Opet sam zastala da pogledam one lude narukvice."Kada je ustao da je pozdravi, s lica MarkEduara Dirasa bese sasvim nestala ona hladna uzdržanost.Izgledao je kao dečak, i to veoma zaljubljen dečak. Zvala se Šantal Marten i nekad je bila manekenka kod Diora. Zapravo, punih šest i po godina njihova vrhunska manekenka.„I, jesi li kupila te narukvice?" Pogledom joj je milovao vrat, ali ona samo odmahnu glavom i kestenjasta kosa zalepršala joj ispod šešira što ga joj Mark bese poklonio upravo tog jutra. Frivolno, ali divno. Ali, takva je i ona bila. „Dakle?"Njene mu se oči osmehnuše i ona ponovo odmahnu glavom.Kraj leta77„Ne, opet ih nisam kupila." A onda, posve neočekivano hitnu mu jedan paketić u krilo. „Ali sam zato ovo kupila tebi!" Potom sede i sačeka da Mark otvori paketić.„Tu me gates, petite sotte. Razmazićeš me, ludice."„A ti mene nećeš?" Ni ne sačekavši njegov odgovor, ona mahnu konobaru. „Senta! Cameriere!" On joj smesta priđe, i ona naruči campari i sodu. „Šta ćeš ti?"

„Častiš me i pićem?"„Ma, zaveži. Šta ćeš da popiješ?", odlučno upita Šantal. Volela je da ima glavnu reč i uvek je pokazivala da je nezavisna.„Scotch." Ona naruči piće onako kako ga je on voleo. Mapk joj je dugo gledao u oči dok su sedeli pod suncobranom i dok se oko njih vrtelo šareno mnoštvo; bilo je upravo vreme ručku. „Hoćeš li uvek biti tako samostalna, ljubavi moja?„Uvek. A sada, otvori taj poklon."„Nemoguća si." Ipak, upravo ga je to oduvek fasciniralo kod nje. I privlačilo. Bila je poput divlje kobile koja nesputano jurca nizinama Kamarga. Jednom su zajedno bili onde u zemlji francuskih kauboja i predivnih, divljih belih konja. Otad ga je uvek pomalo podsećala na njih — ta neukroćena žena, tek malo izvan dohvata, a manje ili više njegova. Manje ili više. Ipak je verovao da prevlađuje ono 'više'. Njihova veza trajala je već pet godina.Sada joj je bilo dvadeset devet. Imala je dvadeset i četiri godine kada su se upoznali. Bilo je to onog leta kada Dina prvi put nije želela da pode s njim u Francusku.Bilo mu je neobično to leto bez nje, a i teško je bilo objasniti porodici zbog čega nije došla. Morao je stalno da ponavlja kako joj nije dobro i da ne može da putuje, ali niko mu nije poverovao i svi su se iza njegovih leda pitali je li to Dina odlučila da ga napusti ili je samo imala ljubavnika u Sjedinjenim Državama. Nikad ne bi shvatih IStlnil' Ha iVl /ino mf?! Ло ČA nCA^Q cniltQrlnm mPftll ntimQ Аз 7Р_78Danijela Stilli da ostane kod kuće, da bude sama i slika, jer joj je odvratno to što mora da deli Marka s njima; odvratno joj je bilo i njegovo ponašanje među njima, a još odvratnije da gleda kako i Pilar postaje poput njih. Kada je odbila da krene s njim, MarkEduar se zaprepastio. U čudu se pitao zbog čega Dina više ne želi da provodi leto s njegovom porodicom u Francuskoj. Odlučio je, stoga, da joj pošalje nešto lepo, zajedno s pismom u kome će je zamoliti da se predomisli. Imajući pred očima onu tužnu osamnaestogodišnju lepoticu što je onog davnog dana sedela u njegovoj kancelariji, otišao je do Diora.Presedeo je čitavu modnu reviju, pravio beleške, gledao manekenke, pažljivo proučavao odeću, nastojeći da odredi šta bi najviše odgovaralo Dininom stilu odevanja. Ali, nikako nije uspevao da se usredsredi na modele; pažnju su mu stalno zaokupljale manekenke. Posebno mu je u oči upala jedna izuzetno zgodna devojka, koja se kretala na način koji je bio rečit samo za njega. Ispoljavala je izvanrednu darovitost u poslu: vrtela se, okretala, klimala glavom — samo njemu, kako mu se činilo — i on je bez daha, nepomično sedeo. Na kraju revije potražio ju je. Na trenutak je osetio nelagodnost, ali samo na trenutak. Kada mu je prišla u crnoj haljini od žerseja, sasvim pripijenoj uz telo, kestenjaste kose skupljene u punđu na prelepoj glavi, s onim izrazito plavim očima što čas razdiru a čas miluju, poželeo je da je zgrabi i gleda kako mu se topi u naručju. On je bio razuman čovek, čovek koji vlada sobom i obuzdava se, i nikada ranije nije se tako osećao. To ga je i preplašilo i očaralo, i Šantal je po svoj prilici bila i te kako svesna svoje moći, razorne snage, koju je znala da veoma ljupko koristi.I tako, umesto da Dini kupi haljinu, Mark je kupio Šantal piće, zatim još jedno, pa još jedno. Završili su sa šampanjcem u hotelu Georges V, gde ju je, i sam iznenađen svojom smelošću, upitao srne liU7P,ti snhll

Kraj leta79rukom nežno ga pomilovala po licu. „Ah, non, amour, pas encore. Ne još, ljubavi."'Onda kada?', hteo je da joj dovikne, ali se uzdržao. Nastavio je da joj se udvara, da joj laska, da je obasipa poklonima, dok mu se konačno nije podala, čedno i stidljivo, upravo tako da su mu od njenog dodira izgarali i srce i duša i telo. Proveli su vikend u stanu koji mu bese ustupio jedan prijatelj, u otmenom delu grada, na Aveniji Foš. U stanu je bila neobično romantična spavaća soba, sa balkonom sa pogledom na drveće što je nežno šaputalo. Čitavog života Mark će pamtiti svaki trenutak tog vikenda, svaki zvuk i miris. Tada je shvatio da se nikad neće zasititi mademoiselle Šantal Marten. Uvukla mu se pod kožu, i više nije mogao zamisliti vrhunsko zadovoljstvo bez nje. Ispila ga je i očarala, pa umalo da nije poludeo od želje kakvu nikad dotle ne bese osetio. Neuhvatljiva, bizarna, izuzetna Šantal. Zajedno su bili već pet godina. U Parizu, Atini, Rimu. Kud god putuje po Evropi vodi je sa sobom, pri čemu je, naravno, u hotelima, restoranima i trgovinama predstavljala madame Duras. Tokom godina oboje se behu navikli na takvu vezu; jednostavno im je postala sastavni deo života. Deo koji je njegovom ortaku, Džimu Saliveni, bio poznat; ali o kojem njegova žena, hvala nebesima, nije imala pojma. I za koji nikad neće ni saznati. Nije bilo ni razloga da joj kaže. Pa, Dina time ništa nije gubila, govorio je sam sebi. Imala je u San Francisku svoj mali svet. On, pak, imao je Šantal i mnogo veći svet. Imao je sve što je želeo. Sve dok ima Šantal. Samo da to potraje za čitav život. Ali, to Šantal nikako nije htela da mu obeća.„Allors, mon amur, tvoj poklon, tvoj poklon. Otvori ga!", navaljivala je izazovno ga gledajući, i njemu srce brže zakuca. On najzad otvori kutiju i u njoj nađe ronilački sat. Tog jutra mu se divio i rekao da bi mu dobro došao na kupanju i u Antibu.„Bože moj, ti si luda, Šantal", prekori je on, znajući da je cena80Danijela StilPa, to je sada mogla sebi priuštiti, sada kad više ne radi kod Diora. Pre tri godine bila se povukla sa piste i otvorila vlastitu agenciju za manekenke. Nije dozvolila Marku da je izdržava; nije htela da besposleno čuči u nekakvom pariškom stanu i samo uređuje kosu i nokte i njega iščekuje. Nije želela da zavisi ni od koga, a najmanje od njega. Njega je to ponekad ljutilo, a i plašilo. Znači, nije joj potreban, samo ga voli. Pa, barem je u to bio siguran. Bez obzira kako provodi vreme dok je on u Sjedinjenim Državama Šantal ga voli. U to je bio siguran. A sklad koji vlada medu njima kada su zajedno, potpuno ga je u to uverio. „Sviđa ti se?" Plašljivo ga je posmatrala, držeći čašu s camparijem.„Divan je", priznade on, a zatim dodade tihim glasom:„Ali, ti si mi još divnija."„Ma nemojte, gos'n?" vragolasto mu dobaci ona, i Mark oseti kako mu se budi želja za njom.„Treba ti dokaz?" „Možda. Jesi li nešto naumio?" Obesno ga je posmatrala ispod oboda šešira.„Hteo sam da ti predložim da ručamo negde u prirodi, ali, možda..."Smešili su se jedno drugom. „Ručak u sobi, mili?" „Sjajna ideja", potvrdi on, pa mahne konobaru i na brzinu plati račun.Šantal ustade, zavodljivo se nagnuvši prema njemu, a onda odšeta između prepunih stolova dobacujući mu s vremena na vreme pogled preko ramena. On, opet, stade jedva

čekati da budu sami. Hteo je da je zgrabi za ruku i odjuri s njom u hotel, ali je ona mirno hodala, uobičajenim korakom, u svom stilu, stopostotno sigurna da je MarkEduar Diraš upravo onde gde ona želi da bude. Zadivljeno ju je posmatrao. Za nekoliko trenutaka Šantal će biti upravo onde gde on želi da bude. U njegovu naručju, u krevetu.Kako su ušli u sobu. on IniKraj leta81strelovitom brzinom, ali ga ona nestašno odgurnu; neka malo pričeka dok mu otkrije ono za čim toliko žudi. Milovala ga je rukom i nežno ga grizla za vrat. Onda joj otkopča suknju, koja pade na pod, i ona se nađe samo u ružičastom donjem rublju. Potom navali na bluzu i umalo je ne raspara. Začas je bila gola. Mark tiho zastenja. Sada je ona svukla njega, brzo i znalački, pa se oboje sručiše na krevet. Ljubavni čin bio im je svaki put sve strastveniji i svaki put im budio sećanje na prvi zagrljaj. Mark bi se uvek zadovoljio, ali je i dalje ostajao gladan, s večnom žudnjom da se uskoro opet spoji s njom.Ona se obrnu u krevetu i nalakti se, raščupane ali lepe kose. Posmatrala ga je bez reci, sa smeškom, i prstima ga nežno gladila po grudima, zatim po trbuhu, pa mu promuklo šapnu u uho:„Volim te, znaš."On se pažljivo, ispitivačkim pogledom zagleda u nju.„I ja tebe volim, Šantal. Možda i previše. Ali, zaista te volim." Takvo priznanje iz usta čoveka kao što je MarkEduar Diraš niko ne bi očekivao. A najmanje Dina.Šantal se nasmeši i ponovo legne, pa na trenutak sklopi oči. Mark se istog časa zabrinu.„Je li ti dobro?"„Naravno."„Znam da bi me ionako lagala. Reci mi ozbiljno, Šantal, je li ti dobro?" Izraz lica bio mu je veoma zabrinut.„Da dobro mi je", osmehnu se ona.„Jesi li danas uzela insulin?" U glasu mu više nije bila ljubavna strast, već očinska briga.„Jesam, uzela sam. Ne brini. Želiš li da isprobaš svoj novi sat u kadi?"„Sada?"„Zašto da ne?" Ona se veselo nasmeši, i on se potpuno smiri. „IliDl. inat htp/i nsčtr, Hriirm?"82„Да uvek hoću nešto drugo. Ali, ti si umorna."„Nikad preumorna kad si ti u pitanju mon amour." Ni on nije nikad bio preumoran kada je ona u bila pitanju. I dok su ponovo vodili ljubav, potpuno je nestalo razlike u godinama.U tri sata po podne opet su mirno ležali jedno kraj drugog.„Pa, zbilja smo dobro iskoristili ovo popodne", nestašno primeti ona, i on se osmehnu.„Jesi li imala nekakav drugi plan?" „Ni govora."„Bi li opet pošla u kupovinu?" Voleo je da joj ugađa, da je kvari darovima, da bude s njom, da joj se divi, da je upija. Sve ga je na njoj uzbuđivalo: njen parfem, njeni pokreti, svaki njen dah. I ona je to znala.„Pa, baš bismo i mogli da malo procunjamo po dućanima" „Dobro." Ionako su doputovali u Rim zbog nje. Ovog leta ta čeka naporan posao, i ona će se u Atini dosađivati. Znao je koliko voli Rim, pa ju je uvek dovodio ovamo. Samo da joj udovolji. Osim toga, moraće

je ostaviti samu tokom vikenda. „Nešto nije u redu?" upita Santal, pažljivo ga posmatrajući.„Ne, sve je u redu. Zašto?" „Učinilo mi se da si zabrinut." „Nisam zabrinut." Ipak, najbolje je svršiti s tim što pre. Samo nesretan. Moraću da te nekoliko dana ostavim samu."„Oh?" Pogled joj se sledi. „Pre odlaska u Grčku moram u Antib, da obiđem majku i Pilar."Ona se uspravi i prostreli ga pogledom. „A šta nameravaš sa mnom?"„Nemoj tako, draga. Ja tu ništa ne mogu. Ti to dobro znaš." „Zar Pilar nije već dovoljno odrasla da sazna za mene? Pa, ne bi se tako šokirala. Šta misliš? Ili me još ne smatraš dovoljno dobrom da bi me ikome predstavio? Čuj, nisam ja više naiobičniia m«npi/on.Kraj leta83kiča iz Diora. Sada vodim najveću agenciju za manekene u Parizu." Ipak, znala je da to u njegovu svetu nema nikakvog značaja.„Nije stvar u tome, mada zaista mislim da Pilar nije dovoljno odrasla." Kada je Pilar bila u pitanju, uvek je bio strašno nepopustljiv, i to je užasno ljutilo Santal. „A možeš li me predstaviti majci?" „Isključeno."„A, tako." Ona spusti svoje dugačke noge pored kreveta,ustane i otapka na drugu stranu sobe, zgrabivši usput cigarete. Kod prozora se okrenu i besno ga pogleda. „Slušaj,MarkEduare, već sam pomalo sita tog skrivanja po zabačenimmestima dok ti posećuješ svoju porodicu."„Ne bih baš rekao da je Sen Tropez neko zabito mesto", odvrati on zlovoljnim glasom, u kojem više nije bilo ni traga strasti koja ih je spajala proteklih sati.„I, gde si ovog puta naumio da me smestiš?"„Možda u San Remu?"„Baš zgodno. E pa, neću tamo."„Možda bi radije ostala ovde?"„Ne bih."„Zar moramo, Santal, opet mlatiti po istom? Pa, to je već zamorno. I ne samo to... Uopšte te ne razumem. Do sada ti je savršeno odgovaralo da bez mene ostaneš na Rivijeri Punih pet godina nisi se bunila, a sada je to odjednom postao problem."„Bi li hteo da znaš zbog čega?" upita ona i sevnu očima, „Jer mi je gotovo trideset godina, a već pet godina igram s tobom uvek iste !gre. I pomalo sam umorna od toga Putujemo po svetu i svugde se predstavljamo kao tobožnji monsieur i madame Diraš, ali u stvarno važnim mestima, u Parizu, San Francisku, u Antibu, moram da podavijem rep, da se odšunjam, da naprosto isparim. E pa, da znaš, muka mi je od toga. Gospodin želi ekskluzivan aranžman. Ja da sedim u Parizu i nola onHinp ПР nnVa7iiipm Ha sam ?iva л onda na posnodino84vu zapovest izlazim iz naftalina. Gotovo je c time, MarkEduare, j'a više neću tako. Ili, barem, neću više dugo." Ona zaćuta, dok je on zapanjeno zurio u nju.Nije se usudio da je upita misli li to ozbiljno. I, u jednom strašnom trenutku, shvatio je da čuje vlastiti glas.„I, što sada od mene očekuješ?"

„Još ne znam. Ipak, u poslednje vreme mnogo sam razmišljala o tome. Mislim da Amerikanci imaju izvrsnu izreku: 'Ili kuj il' ne mrči gaća.'„Meni to nije ni malo zabavno." „Ni meni San Remo nije zabavan."Isuse Hriste! Sve je uzalud! Marku se ote kratak uzdah On rukom prođe kroz kosu i reče:„Santal, ne mogu te povesti u Antib." „Ti ne želiš da me povedeš u Antib. U tome je stvar. I to, povrh svega, nije bila jedina pritužba. Marku ne bese promaklo da se sada na spisku našao i San Francisko. Ranije nikada nije želela da ide u Sjedinjene Države. Zapanjujuće!„Smem li da te pitam šta je uzrok svemu ovome? Ne može biti samo tvoj trideseti rođendan. Uostalom, tek je za četiri meseca."Santal je ćutala, okrenuvši mu leđa i gledajući kroz prozor. A onda se polako okrenu. „Neko me je nedavno zaprosio."Vreme kao da odjednom bese stalo, i MarkEduar se preplašeno zagleda u nju.~*&<^Još jedila u krevetu kad je telefon zazvonio „uma javi se Ben. „Molim?" pospano odvrati ona. „Oprostite, jesam li vas probudio?" „Manjeviše."Kraj leta85„Pravi diplomatski odgovor. Nazvao sam vas da vas još malo gnjavim. Valjda ću ranije ili kasnije slomiti vaš otpor, pa ćete sklopiti ugovor s galerijom samo da me skinete s vrata. Kako bi bilo da ručamo zajedno?"„Sada?" iznenadi se ona, i dalje pospana, i okrene se prema satu čudeći se što je tako dugo spavala.„Ne, ne u osam sati ujutro. Može li oko dvanaest ili jedan? U Sosalitu.„A čega ima tamo?"„Sunca. A tog blagoslova mi s ove strane mosta nemamo baš uvek.. Jesam li uspeo da vas nagovorim?"„Višemanje", nasmeja se ona. Koga li je to đavola zove u osam sati ujutro? I, zbog čega na ručak tako brzo? Sinoć su bili na večeri, prekjuče ručali u njenom ateljeu. Pitala se je li to pronašla novog prijatelja, budućeg revnosnog prodavca svojih slika, ili nešto drugo. I pitala se, takođe, da li je baš mudro opet se sastati s njim tako brzo.„Naravno." reče Ben.„Šta, naravno?" začudi se Dina.„Pitate se je li pametno da ručate sa mnom. Jeste, naravno." „Nemogući ste."„Onda, da ručamo u gradu?"„Ne, više me privlači Sosalito", prihvati sada ona bez razmišljanja i začudi se samoj sebi što se smeši pogleda prikovanog za tavanicu. „U ovo doba dana lako me je smotati", objasni ona. „Još nisam popila kafu, pa mi odbrambeni mehanizam nije uključen."„Odlično. Dakle, da potpišete ugovor s galerijom sutra pre kafe?" „Mogla bih ja i da spustim slušalicu, Bene", zapreti mu ona kroz smeh. Već godinama nije ovako divno, sa smehom, počela dan.„Ne spuštajte dok se ne dogovorimo za ručak. Hoćete da dođem86Danijela Still Ifl

„U redu." A šta je to bilo u redu? Šta to radi, zašto ide na ručak s tim čovekom? Ipak, sviđa joj se. A moglo bi biti i zabavno na tom ručku u Sosalitu.„Obucite farmerke."„U redu, vidimo se u podne." Stao je pred njenom kućom tačno u dvanaest i dva minuta. Bio je odeven u dolčevitku i farmerke. Na sedištu pored njega stajala je korpica prekrivena crvenobelom krpom, i iz nje je virio grlić boce. Ben joj otvori vrata i smesti korpicu na zadnje sedište.„Dobar dan, gospođo", pozdravi je on i srdačno se osmehnu kada ona sede do njega. „Palo mi je na pamet da bi bilo bolje da pođemo na izlet. Odgovara vam?"„Još bolje." Ali, da li je bilo baš tako? Ima li smisla da ide na izlet s ovim čovekom? Razum madame Diraš govorio je 'Ne', dok je srce, Dinino srce, želelo da to po podne provede na suncu. Doduše, imala je ona i druga posla, i ako je stvarno želela sunca, na raspolaganju joj je bila terasa uz atelje.Dok je palio auto, Ben je pogleda i ugleda sitnu boru između obrva.„Nešto vas muči?"„Ne", tiho odvrati Dina kada se auto udalji od pločnika. Ko zna nije li ih Margaret videla, pomisli ona.Dok su se vozili veličanstvenim mostom Golden Gejt Ben ju je zabavljao pričama o nekim istaknutijim umetnicima koji izlažu u njegovoj galeriji. Potom je malo zaćutao, pa su se oboje divili pogledu.„Lepo je, zar ne?" upita on, i ona potvrdi osmehnuvši se. Smem li da vam postavim jedno ne neobično pitanje?"„Zašto ne?" odgovori ona pomalo iznenađeno.„Kako to da vi i vaš suprug živite ovde, a ne u Francuskoj? Koliko mi je poznato, Francuzi po pravilu ne vole da žive daleko od svoje postojbine. Osim, naravno, kad moraluKraj leta87Ona se nasmeja. To što je rekao bila je istina.„Marku je poslovno sedište u Sjedinjenim Državama. A, uostalom, on i ne boravi tako mnogo ovde. Najveći deo vremena provodi na službenim putovanjima."„Onda mora da ste usamljeni." Bila je to više tvrdnja nego pitanje.„Navikla sam."Ben, međutim, baš nije bio spreman da u to poveruje.„Čime se bavite kada ste sami?"„Slikanjem", odgovoriše oboje će u isti glas i prasnuše u smeh.„To sam i mislio. A šta vas je, onda, bilo dovelo u Karmel? navali on s novim pitanjima. Činilo se da ih ima punu vreću. Do tada je Dini bilo lako da na sva dadne odgovor„Kim. Uporno me je ubeđivala da moram da se mrdnem nekuda."„I, je li bila u pravu?" On je pogleda i uđe kolima u krivinu koja je vodila u vojni kompleks s druge strane mosta. „Jeste li se stvarno morali da se nekud mrdnete?"„Verovatno jesam. Već sam bila zaboravila koliko je Karmel lep. Nisam onde bila godinama. Odlazite li vi tamo svakog vikenda?" Neka sada on odgovara na pitanja, pomisli Dina, ne želeći više da s njim razgovara o Marku.„Odlazim kada god mogu. Ali, nikad onoliko često koliko bih želeo.

Tek tada ona primed da su krenuli uskim makadam putem i da se voze pored napuštenih bunkera i vojnih zgrada.„Bene, šta je ovo?" upita ona, radoznalo se osvrćući. Da nisu zabasali na neko područje gde se snima neki film s posleratnom tematikom? S obe strane puta stajale su barake u raspadajućem stanju i već nhiipnp— ri;,riis Л\;РГР> i Vnmv npli <tn <;p. rin sflmop nuta.Kraj leta89„Stara kasarna iz prošlog rata. Iz nekog razloga još je održavaju, iako je sada prazna. Tamo iza nje je prelepa plaža. Katkad dolazim ovamo da bih na miru razmišljao." On je pogleda smešeći se, i ona još jednom pomisli kako joj je ugodno u njegovom društvu. Baš je kao stvoren za dobrog prijatelja. Ostatak puta proveli su u prijatnom ćutanju.„Sve izgleda tako tajanstveno, zar ne? Divno je, a nigde nikoga", oglasi se Dina kada se njihov auto, jedan jedini, zaustavi nadomak same plaže. Otkako su skrenuli s glavnog druma, nije videla ni jedna druga kola.„Nikad ovde i nema nikoga. A ja ni živoj duši nisam rekao za ovo mesto. Volim da ovamo dolazim sam."„Radite li to često? Kao što sami šetate plažom u Karmelu?" upita ona. On potvrdno klimnu glavom i pruži ruku da dohvati korpicu sa zadnjeg sedišta, pa se pažljivo zagleda u nju.„Posle one noći na plaži nisam ni sanjao da ću vas ponovo sresti."„Ni ja. Ona naša šetnja i razgovor o umetnosti zbilja su bili nešto nesvakidašnje. A opet, činilo mi se da se godinama poznajemo."„I meni. Ipak, verovao sam da je to stoga što tako mnogo ličite na ženu sa Vajetove slike." Dina se nasmeja i spusti pogled, a Ben nastavi: „Našao sam se u pravom čudu kada sam vas idućeg dana zatekao u svojoj radnoj sobi. Nisam znao kako da se ponašam — da li da pokažem da se poznajemo ili ne."„I, zbog čega ste prećutali da se znamo?" upita ona će s osmehom, gledajući ga pravo u oči.„Zbog prstena na vašoj levoj ruci. Mislio sam da će vam možda biti neugodno ako to učinim."To i liči na njega, pomisli Dina, ta moć zapažanja i obazrivost. Ben se malo namršti, zavali se u sedište i„Bi li vam bilo neprijatno kada bi se saznalo da smo zajedno naručku?"„Ne vidim razlog za to", odvrati ona, ali po izrazu lica video jeda hrabro nastoji da sakrije istinu.„Šta bi, Dina, na primer, vaš muž rekao?" upita on neobično blagim glasom.Htela je da mu kaže da je nije ni najmanje briga, ali to ne bi bilo tačno. Stvar je u tome što je jeste briga. I to veoma.„Ne znam. To pitanje nije nikad bilo na dnevnom redu. Ne idem često na ručkove s muškarcima"„A s trgovcima umetničkim delima koji žele da izlože vaše radove?" upita je Ben osmehujući se. Još su sedeli u kolima.„Ne, najmanje s trgovcima umetničkim delima. S njima nikad ne idem na ručkove."„Zbog čega?"

Ona duboko uzdahnu i pogleda ga pravo u oči.„Moj muž nije ni najmanje oduševljen mojim slikanjem. Smatra da je to lep hobi, zabava, ali umetnici su, po njegovom sudu, hipici i budale."„Pa, sad, to svakako vredi za Gogena i Maneaa" Trenutak ili dva je razmišljao, a zatim nastavio, očiju uprtih u nju da joj se činilo da joj pogledom pali dušu. „Zar vas to ne boli? Niste li zbog toga prisiljeni da se odreknete bitnog dela svoje ličnosti?"

„Ne, zapravo nisam. Ja i dalje slikam." Međutim, Benu je bilo jasno da je ta njena tvrdnja lažna i da se zaista morala odreći svojih žarkih želja „Smatram da je brak neka vrsta uzajamne razmene", nastavi Dina. „U njemu svako pravi neki kompromis." Ali, kakav je kompromis Mark pravio? Čega se on odrekao? Ben skrenu pogled sa njenog zamišljenog i tužnog lica.„Možda sam ja upravo u tome pogrešio kada sam se oženio. ZaKraj leta91„Zar ste imali velike zahteve?" iznenadi se ona.„Možda i jesam. Bilo je to tako davno, da više u to i nisam sasvim siguran. Želeo sam da bude onakva kakvom sam je oduvek zamišljao..." Glas mu zamre.„A kakva to?"„Oh", reče on, pa se zagleda nekuda naviše i ironično nasmeja, „verna, poštena, ugodna, zaljubljena u mene. Onakva kakvu obično svi žele." Na to se oboje nasmejaše, i Ben zgrabi izletničku korpu i pomože joj da izađe iz kola. Bio je poneo i ćebe, pa ga je sad prostre pred njom na pesku.„Dobri Bože, niste valjda vi pripremali taj ručak?" začudi se Dina gledajući poslastice koje je izvlačio iz korpice. Salata od rakova, pašteta, francuski hleb, mala kutija s kolačima i vino. Našla se tu i još jedna manja kutija sa trešnjama i drugim voćem. Ona uze jedan par trešanja i zadenu ga iza desnog uveta.„Divno vam pristaju trešnje, Dina, ali, jeste li probali grožđe?" On joj pruži jedan mali grozd, i ona njime ukrasi svoje levo uvo. „Covek bi pomislio da ste upravo ispali iz roga izobilja... Baš ste kao naslikani za gozbu u prirodi."„Zar ne da jesam?" prihvati ona šalu, pa leže na ćebe, upre pogled put neba i ljupko se osmehnu. Osećala se strašno mladom i veoma srećnom. Zaista je bilo ugodno biti s njim. „Spremni za jelo?"Posmatrao ju je odozgo, sa posudicom sa račjom salatom u jednoj ruci. Delovala je zapanjujuće lepo, tako opuštena na ćebetu, dok joj je voće izvirivalo iz kose. Opazivši da joj se Ben osmehuje, ona se seti trešanja i grožđa, pa ih je skide s ušiju i nalakti se. „Pravo da vam kažem, prilično sam proždrljiva." „Odlično. Baš volim žene s velikim apetitom." „I šta još? Šta još volite?" izazovno ga upita Dina, ne mareći što pitanje baš nije prikladno. Želela je da mu bude prijatelj, da sazna više o njemu, da mu se približi. „Pa, da vidimo... Volim žene koje plešu, žene koje kucaju, žene koje čitaiu i nišu 7a(im 7?™ v~je slikaju... žene zelenih očiju." On zaćuta, zagleda se u nju, pa jedva čujno dodade: „A vi?"„Kakve žene ja volim?" nasmeje se ona.„Ma, ne izmotavajte se. Izvolite, pojedite nešto." On joj pruži hleb i paštetu, i ona otkinu okrajak i prevuče preko njega ukusnim namazom.

Popodne je bilo prekrasno; sunce je još stajalo visoko na nebu, povetarac je blago pirkao, dok su talasi zapljuskivali žalo. S vremena na vreme proletela bi poneka ptica. Iz pozadine su u njih slepo zurile napuštene zgrade. Bio je to njihov svet.„Znate", oglasi se ona, pogledavši oko sebe i opet se okrenuvši prema njemu, „ponekad zaželim da naslikam nešto ovakvo."„Pa, zbog čega ne naslikate?"„Mislite, kao Vajet? Nije to u mom stilu. Svako od nas ima svoj način rada." On potvrdno klimnu glavom, očekujući da mu još nešto kaže, i ona upita: „Bene, da li i vi slikate?"On odmahnu glavom, žalosno se osmehnuvši.„Ma, zapravo ne. Nekad sam pokušavao. Meni je, na žalost, sudbina da prodajem umetnička dela, a ne da ih stvaram. Ipak, i ja sam stvorio jedno umetničko delo." On se zamišljeno zagleda u zaliv. Letnji vetar poigravao mu se kosom.„A šta to?"„Sagradio sam jednu kuću. Malu, ali bila je đavolski lepa. Napravio sam je uz pomoć jednog prijatelja."„Fantastično", zadivi se ona. „A gde to?"„U Novoj Engleskoj. Tada sam živeo u Njujorku. Trebalo je da to bude iznenađenje za moju ženu."„I, je li joj se svidela?"On odmahnu glavom i ponovo zalepi pogled za zaliv.„Nije. Nikad je nije videla. Napustila me tri dana pre planiranogKraj leta93Dina je nekoliko trenutaka zbunjeno ćutala. Oboje se dakle, benu razočarali u životu.„I šta ste učinili s njom?"„Prodao sam je. Neko sam se vreme bio strašno vezao za tu kuću, ali nikad mi u njoj nije bilo preterano zabavno. Uvek mi je boravak tamo bio bolan. A onda sam se preselio ovamo i kupio kuću u Karmelu." On se nežnim i tužnim očima zagleda u Dinu. „Međutim, saznanje da to mogu učiniti bilo je divno. Valjda nikad nisam bio tako oduševljen kao onoga dana kad sam dovršio tu kuću. Kakav osećaj! To je stvarno bilo ispunjenje." Dina se blago osmehnu i potvrdi:„Tako sam se ja osećala kad sam rodila Pilar. Iako nije bio sin." „Zar je to zaista tako važno?" ozlovolji se on. „Tada je bilo. Mark je strašno želeo dečaka. Ipak, sada mu to očigledno više nije važno. Obožava Pilar."„A meni se čini da bih više voleo da imam kćer nego sina", primeti Ben.„Zbog čega?" iznenadi se Dina.„Devojčice je lakše voleti. Ne moraš od njih tesati nikakvog muškarčinu, niti se opterećivati svim onim beznačajnim glupostima. Jednostavno ih voliš, i gotovo." Videlo se da mu je žao što nema dece, i Dina se upita hoće li se ikad ponovo oženiti.„Ne, neću", izusti on ne gledajući je.„Šta nećete?" zbuni se ona. Opet joj odgovara na pitanje koje ona bese samo u mislima postavila, ali ne i izgovorila.„Neću se ponovo oženiti."„Neverovatni ste. A zbog čega?" nastavi ona i dalje začuđena što joj je pogodio misao.„Nema smisla. Imam sve što mi treba. A sada sam i sav obuzet galerijama. Ne bi bilo pošteno. Jedino tari hih naf™ «^" —u— '

ja bi se trudila oko galerije koliko i ja. Pre deset godina nisam bio toliko oduševljen svojim poslom, a sada sam u njemu do grla."„Ali, želeli biste da imate decu, zar ne?" To joj se činilo posve jasnim.„Da, želeo bih i imanje pored Beča. Ali, i bez toga mogu da živim. A vi?"„Zaboga, ja već imam dete. Hoćete da kažete, želim li još neko?" upita ona u nedoumici.„Ne, ne to, mada možda mislim i na to. Nego, nameravate li vi, i kada, da se ponovo udate?" Netremice ju je posmatrao svojim izrazito zelenim očima.„Ali, ja to već jesam. Udata sam."„I sretni ste u braku, Dina?" To neposredno pitanje bolno je pogodi. Htela je da odgovori da jeste, ali se predomisli.„Ponekad. Zadovoljavam se c onim što dobijam."„Zašto?"„Jer on i ja imamo zajedničku prošlost." Nije želela da pred Benom izgovori Markovo ime. „To se ničim ne može, nadoknaditi, niti se može poreći ili zaboraviti. Prošlost postoji."„Lepa?"„Povremeno je bila. Kad sam shvatila pravila igre", posve iskreno priznade ona, ne želeći da zavarava samu sebe.„A to su?" upita je on tako nežnim glasom da ona požele da posegne rukom za njim i ne govori više o Marku. Međutim, Ben joj je sada prijatelj. I ona ima pravo samo na njegovo prijateljstvo i ni na šta više. Prema tome, sasvim je u redu što govore o Marku. „Kakva su to bila pravila?" nije odustajao Ben.Dina uzdahnu i sleže ramenima.„Bezbroj zabrana. Ne odupiri se muževljevim željama, ne pitaj Previše, ne poželi da vodiš svoj život, a pogotovo ne kao slikarka...^*U. ПекдН IP nrpmci mpni Kin vpnma Hnliar Otar mp ip nndp smrti94Danijela Stilostavio u škripcu, bez prebijene pare, i nisam znala kuda da se okrenem. Mark me je iz toga izvukao. Verovatno nisam želela baš toliku pomoć koliku mi je pružio, ali je on to učinio. Pružio mi je utehu i dom, porodicu i sigurnost, i konačno mi dao Pilar." Nije spomenula ljubav.„Je li se sve to isplatilo? Isplati li se danas?"„Po svoj prilici. Ta, ostala sam u toj vezi, volim ono što imam."„Volite ga?"Dina potvrdno klimnu glavom.„Oprostite mi, Dina. Nisam to smeo da vas pitam."„Zašto ne? Pa, prijatelji smo."„Da", nasmeši se on. „Jasno. Hoćete li da se prošetamo žalom?" On skoči na noge i pruži joj ruku da joj pomogne da ustane. Ruke im se nakratko spojiše, a onda se on okrenu i dugačkim koracima zabrza prema vodi, mahnuvši joj da pođe za njim. Dina je polako koračala i razmišljala o njihovom razgovoru. Barem je sve razjašnjeno; ona zaista voli Marka. Sada bar neće imati neprijatnosti s Benom. Na tren ili dva bila se toga pobojala; na određen način, veoma ju je privlačio.

Ben joj pruži nekoliko školjki, pa zagazi u more do kolena. Pola sata ranije bio je skinuo sandale, i sad se kao kakav visok, sretan dečak igrao talasima. Dina ga je ča smeškom posmatrala.„Da se utrkujemo?" nestašno joj predloži on kada se, ponovo nade pokraj nje, i ona radosno prihvati izazov. Da je sad Pilar vidi! Da vidi svoju majku i nekog muškarca kako se utrkuju poput dece! Ali, dok je bez daha jurila po vlažnom pesku, sa vetrom koji joj je mrsio kosu, Dina se i jeste osećala kao kakva devojčica. Konačno se zaustavi, pa se, sva zadihana, stade smejati, i kad Ben protutnja pored nje, ona samo zatrese glavom.„Odustajete?" dobaci joj on. Ona mu potvrdno klimnu glavom i on dokasa natras plažom iKraj leta95bese opružila na pesku. Sunce joj je svojim crvenim zracima ukrašavalo tamnu kosu. Ben se spusti pored nje, pa su oboje sedeli, posmatrali more i hvatali dah. Malo kasnije, Dina se okrenu prema njemu, znajući unapred šta će ugledati: oči boje pučine što čekaju njen pogled.„Dina", zausti on, pa se beskrajno dugo zagleda u nju, a onda se polako naže prema njoj i prošapta u njenu tamnu kosu koju je mrsio vetar. „Oh, Dina, volim te..."Više se nije mogao obuzdati, ruke mu se obaviše oko nje i usne mu se nežno priljubiše uz njene... Ona mu uzvrati zagrljaj i prihvati poljubac, usnama gladnim poput njegovih. Dugo su tako sedeli zagrljeni, milovali lice jedno drugom, gledali se u oči i ćutali. Reci im nisu bile potrebne, imali su jedno drugo, a kazaljke vremena kao da benu stale. Konačno se Ben odmaknuo, nemo ustade, tiho i polako, i pruži joj ruku. S rukom u ruci vraćali su se žalom.I u kola su ušli bez reci. Neko vreme Ben je sedeo zabrinuta izraza lica.„Trebalo bi da ti kažem, Dina, da mi je žao, ali nije."„Nije ni meni", odvrati ona glasom kao da je u šoku. „Ipak, ne shvatam."„Možda ni ne moramo da shvatimo. Još možemo biti prijatelji." Gledao ju je i pokušavao da se nasmeši, ali u njenim očima video je samo nemir.„Ne osećam se izneverenom. Barem, ne od tebe." Htela je da mu to da na znanje.„A od sebe?"„Možda. Mislim da jednostavno ne razumem."„I ne moraš. Bila si vrlo jasna kad si pričala o svom životu. Ne moraš ništa razumeti ni objašnjavati", reče joj Ben veoma nežnim gla96Danijela StilAli ona to nije želela, i to ju je najviše čudilo. Uopšte nije želela da zaboravi.„Jesi li ono stvarno ozbiljno rekao?" upita ga, imajući na umu njegovo 'Volim te'. Videvši da ju je shvatio, ona nastavi: „I ja to osećam. To je zbilja pomalo ludo."„Zar ne da jeste?" On se glasno nasmeja i poljubi je u obraz. „Možda je čak i veoma ludo. Ipak, ma što mi osećali, ne nameravam da ti uništim život. Imaš sve što želiš, i ja ne smem unositi nemir u tvoj svet. Verovatno si svih ovih osamnaest godina nastojala da se pomiriš s tim životom." Bilo je to tačno. „Obećavam ti, Dina, da te neću povrediti."„Ali, šta onda da radimo?" upita ona glasom deteta izgubljenog u njegovom naručju.„Ništa. Bićemo velika deca, oboje. I dobri prijatelji. Odgovara li ti to?"

„Po svoj prilici, moraće da mi odgovara", složi se ona tužno, ali s olakšanjem. Nije želela da vara Marka. Za nju je vernost u braku bila vrlo značajna.On upali auto, pa se odvezoše kući. Putem su vrlo malo razgovarali. Dina je znala da će joj taj dan dugo ostati u sećanju. Činilo joj se da se već voze ćelu večnost, a onda. konačno, stadoše pred njenom kućom.„Hoćeš li mi katkad svratiti u atelje na ručak?" upita ga ona tako izgubljenim glasom, da ga bol probode svom silinom. Ipak, pođe mu za rukom da se nasmeši.„U svako doba. Nazvaću te uskoro."Dina klimnu glavom i iziđe iz kola. Nije stigla ni da se okrene, a Ben se već bese odvezao.Sporim korakom popela se stepenicama u spavaću sobu legla na krevet, a onda baci pogled na telefon i spazi Markovu poruku. Margaret je bese zapisala toe nonodne.va Dina nmrifa nnrnVn ; гх.,х,„;Kraj leta97se. 'Molim te, nazovi. Mark.' Ne, nije želela da ga sada pozove, nije želelada mu sada čuje glas. Ne sad. Ali, znala je da mora. Mora se silom vratiti u svoj život, otrgnuti se od onog sna tamo na žalu.Tek nakon pola sata konačno se ohrabri i nazva. Dobila je Rim, hotel Hosier, \ zatražila da je spoje c Markovom sobom.Ovog puta bio je u sobi.„Mark? Ja sam."„Da. Zdravo", pozdravi je on neuobičajeno hladnim glasom.„Dina ovde", dodade ona, pomislivši za trenutak da nije razumeo ko ga zove. Onda se seti koliko je sati. U Rimu je bilo dva sata posle ponoći. Očito je bio čvrsto zaspao.„Da, da, znam. Spavao sam."„Oprosti. Prošli put nam se veza prekinula, pa sam, kada sam našla tvoju poruku, pomislila da je možda u pitanju nešto važno." Odjednom joj je bilo nekako neugodno. Po Markovom glasu ne bi se reklo da je spavao.„Tačno. Gde si bila?" Bože, zbog čega mu je glas tako hladan? Zašto sada? Pa, mora naći neki razlog — razlog da se ne zaljubi u Bena. Razlog da ostane verna.„Bila sam napolju. U kupovini." Odvratna joj je bila ta laž, ali, sta da mu kaže? Ljubila sam se c Benom Tomsonom na plaži? „Je li ti u Rimu dobro?"„Izvrsno. Čuj..." Mark zaslade, oklevajući. „Nazvaću te."„Kada?" Morala je to da zna. Morala je da ga čuje, njegov glas morao je da joj stalno odzvanja u ušima. To će joj svakako ublažiti bol zbog onoga što ne može imati. „Kada ćeš me nazvati?"„Sutra. Krajem nedelje. Zvaću te, ne brini. D'accord?"„Da, u redu, odlično." Ipak, pogodio ju je njegov ton. „Volim te."Pokušala je da mu se približi molbenim glasom, ali on kao da nije Čunvi l98Danijela StilKraj leta99

„Takode. dao." I ne rekavši više ništa, on spusti slušalicu, ostavivši Dinu da i dalje sedi i zuri u telefon, potpuno odsutna duhom.Te je večeri Dina sama večerala u ateljeu, a zatim je pola sata ostala stojeći na maloj popločanoj terasi, gledajući kako sunce zalazi iza zaliva. Da ga nije oterala, mogla se tom prizora diviti zajedno sa Benom. Zbog čega je to učinila? Da bi se osećala poštenom kada nazove Marka negde na dragoj strani zemaljske kugle? Niz lice joj se stadoše kotrljati suze. A onda začu zvono na vratima, pa poskoči. Najpre odluči da ne otvara, ali onda pomisli da je to možda Kim stigla. Videće svetio u ateljeu, pa će znati da se skriva. Krajičkom bluze ona obrisa suze i bosonoga pohita zadnjim stepenicama. Nije joj ni palo na pamet da upita ko je; samo je otvorila vrata, umorna, raščupana devojčica u farmerkama, bosih nogu, kose spuštene preko očiju. Ona diže pogled očekujući da ugleda Kim, a onda iznenađeno ustukne, spazivši posetioca, Bena.„Jesam li naišao u nezgodnom trenutku?", upita je on, a kada ona odmahnu glavom, on nastavi: „Možemo li da porazgovaramo?" I na njemu se, kao i na njoj, videlo da je zabrinut. Dina samo klimnu glavom, i on brzo uđe u kuću.„Dođi gore, u ateljeu sam."„Radiš?", upita on, ali ona odmahnu glavom.„Razmišljam.",Д ja"Ona tiho zatvori vrata, pa se zajedno popeše stepenicama. Pošto mu ponudi da sedne u njenu omiljenu naslonjaču, ona ga upita:„Kafu ili vino?"„Ni jedno ni drugo, hvala." Sada je odjednom izgledao veoma nervozan, kao da se pita zbog čega je došao. Sedeo je u naslonjači, zatvorenih očiju, provlačeći rukom kroz kosu. „Ovo je ludo, nije trebalo da dođem."„U tom slučaju..." On širom otvori oči i nesigurno se nasmeši. „U tom slučaju, i meni je. Dina, ja, ovaj, znam da je to ludost... ali, do đavola, volim te. I osećam se kao nerazumno dete. Ne bih smeo da budem ovde. Nemam baš ništa pametno da ti kažem, osim onoga što sam ti rekao danas na plaži." On obori pogled. „Samo da te volim."U sobi zavlada tišina. Dina ga je dugo gledala očiju punih suza. A onda, uzdahnuvši. tiho reče: „I ja volim tebe."„Znaš šta sam došao da ti kažem? Da prihvatam sve. Jedan trenutak, jedno veče, jedno leto. Nakon toga ti neću smetati. Pustiću te da odeš svojim putem. Ali, ne mogu mirno da gledam kako gubimo ono što bismo mogli imati." On je ponovo pogleda. Lica vlažnog od suza koje su polako kapale na bluzu umazanu bojom, ona mu se smešila, pružajući mu ruku. Ben je čvrsto uhvati i privuče k sebi. „Nije li ti to ludo?"„Jeste. I to veoma ludo. A na kraju leta?"„Rastaćemo se."„A ako ne budemo mogli?"„Moraćemo. Ja ću sebe prisiliti na to, jer znam da će to biti radi tvog duševnog mira. A ti?"„Verovatno ću i ja smoći snage da to učinim. Uostalom, nije me briga što će tada biti, jednostavno te volim", odgovori Dina i zagrli ga.Držeći je u zagrljaju, Ben se srećno nasmeši. To je bilo ono što Je hteo da čuje. Iznenada se oseti slobodnim i uzbuđenim i poletnim.„Hoćeš li, Dina, sa mnom, mojoj kući? Kod mene je nered, ali

vbih da svoj dom podelim s tobom, hteo bih da vidiš moje blago • Želim da ti pokažem svoje dragocenosti, da ti dam svoj život. ProyeŠću te galerijama, objasniti kako se u njima radi. Želim da s tobomSetam plažom u Karmelu, želim... Oh, Dina, draga, najdraža. Volim te"100Danijela StilKraj leta101On je uze u naručje, pa se nasmejani spustiše stepenicama. Dina se na trenutak seti Margaret. Sva sreća što ima slobodno veče. Ipak, misao joj se samo na trenutak zadrža na služavci, a na Marku ni toliko. Sada je Benova. Ovog leta biće njegova.„Dobro jutro", začu se nežan Benov glas i ona otvori oči.Soba joj je bila nepoznata. Dina se zagleda u svetložuti zid. Kapci na velikim prozorima s pogledom na zaliv bili su širom otvoreni, i sunčevi zraci slivali su se u prostoriju. Ispred samog prozora rasla su stabla, i iz njihovih krošnji orila se pesma ptica. Bio je divan, topao letnji dan; čovek bi pre rekao da je septembar nego jun.Dinin je pogled lutao svetložutim zidom i oduševljeno se zalepio najpre za jedan akvarel plaže, potom za jedan manji pastel, i najzad za jednu sliku u ulju. Profinjeni i vedri umetnički radovi, kao i sam Ben. Ona zevnu i protegli se, pa se nalakti i osmehnu Benu koji ju je gledao lica ozarena novom ljubavlju.„Već sat vremena čekam da se probudiš. Mislio sam da ćeš zauvek ostati da spavaš", ukori je on glasom koji više nije bio kao u ljubavnika već kao u nestašna dečaka.„Valjda sam bila malčice umorna", nasmeje se ona i zavuče natrag medu čaršave, s rukom na njegovom bedru. Bila je to duga, strastvena noć u njegovom naručju. Zaspali su tek u zoru.„Je li to prigovor?"„Aha", potvrdi Dina i usnama pređe duž njegove noge, pa se zaustavi na bedru i poljubi nežnu belu kožu pod kojom je kucala tanka vena. „Dobro jutro, ljubavi moja." Ona se nasmeši, osetivši kako se Ben uzbuđuje i nežno je privlači u zagrljaj.„Jesam li ti jutros već rekao da te strašno volim?" Vezno ju je gledao u oči, i ona na njegovom licu ugleda ono o čemu je često sato neka strast, neka oslobođena ljubav za kojom je odavno čeznula i već gotovo prestala da veraje da uopšte postoji. „Volim te, Dina... volim te", ponovi joj on, i reci mu se utopiše na njenim usnama, u prvom jutarnjem poljupcu.Potom lagano kliznu na nju i steže je, dok se ona blago protivila, smejala i vrpoljila. „Imaš nešto protiv?", iznenadi se Ben, premda ga njen odgovor, po svoj prilici, nije mogao pokolebati u naumu.„Pa, nisam čak ni zube oprala. Ni počešljala kosu, ni..." bunila se Dina, kikoćući se i mrseći mu neočešljanu kosu, dok ju je on poljupcima ućutkivao. „Bene... moram..."„Ne, ne moraš. Volim te takvu kakva si", uveravao ju je on.„Ali, ja..."„Psst..."„Bene!", uzviknu ona, no u trenutku zaboravi zube i kosu, presretna u zagrljaju u kojem su im se tela stapala, ponesena i prepuštena plimi uživanja.„Jesi li pospana, draga?", šapnu joj Ben gotovo dva sata kasnije. Ugodno sklupčana u njegovom naručju, s nogom zapletenom između njegovih, Dina potvrdi:

„Aha... Bene?"„Molim?", odazva se on nežno u toplo Ijetnje jutro.„Volim te", reče ona gotovo detinjim glasom.,Д ja tebe volim. A sad spavaj."Odspavala je još dva sata. Kada je ponovo otvorila oči, Ben je stajao pri dnu kreveta, odeven u plavo prugasto odelo, sasvim u stilu Poslovnog čoveka, sa poslužavnikom u raci.„Šta to radiš?", upita ga Dina i zbunjeno se uspravi na krevetu, mkom počešljavši kosu. Krevet je mirisao slatkim mirisom njihovog ljubavnog čina. Odjednom Dini bi neugodno što je naga i neočešljana. „Koliko sam «n102Danijela Stil„Nisi dugo. I ja bih tako izgledao da ne moram na poslovni ručak. Juče sam jedan otkazao, a učinim li to i danas, Sali će mi sigurno dići ruke od posla. Ali, brzo ću se vratiti." Ona se nasloni na jastuke u širokom krevetu za dvoje, i on joj stavi poslužavnik na kolena. „Nadam se da će ti se ovo svideti." Bile su tu kifle, voće, bela kafa i jedno pažljivo skuvano, rovito jaje. „Nisam znao šta voliš za doručak", objasni Ben s mladalačkim osmehom na licu.Dina zaprepašćeno pogleda doručak, pa onda njega. Što da mu kaže? Ušao je u njen život na jednoj plaži u Karmelu, a sada joj donosi za doručak rovita jaja i kiflice, i još se izvinjava jer ne zna što joj se sviđa.Vodili su ljubav čitave noći i veliki deo jutra; rekao joj je da je voli, a i ona njemu, i nije se osećala krivom što se budi u njegovom, a ne u svom krevetu, krevetu koji je već osamnaest godina delila s Markom. Ovog jutra uopšte je nije bila briga za Marka. Osećala se srećnom, mladom i zaljubljenom, i sve što je želela bilo je da bude s Benom. Ona ga pogleda s ushićenim smeškom, pa uzdahnu i uze jednu kiflicu.„Dragi gospodine, moram vas upozoriti da biste me mogli sasvim razmaziti, pa ću za samo nedelju dana postati naprosto nepodnošljiva."„Ne, nećeš", odvrati on veselo i ubedeno. Sada je opet delovao sasvim odraslo.„Da, hoću." Ona blaženo sklopi oči, grickajući pecivo. „Zahtevaću kiflice svakog jutra, rovita jaja, belu kafu..." Ona ponovo otvori oči i pogleda ga veselo i vragolasto. „Čak ću zahtevati da ne ideš u kancelariju, već da ostaješ kod kuće kako bismo svakodnevno vodili ljubav."„Ni u snu se tome ne nadaj."„Ma nemoj? A što da ne?"Kraj leta103„Jer je sutra na tebe red da pripremiš doručak. Ovde vlada demokratija, draga moja. U ovoj zajednici poslovi se dele. Jedno drugo ćemo razmaziti, jedno drugom spravljati rovita jaja." On se naže da je još jednom poljubi. „I, upamti, ja hoću pržena jaja."

„Zapisaću to", naceri mu se ona.„Ne moraš, ja ću te već podsetiti", obeća on i ustade.„U redu." Ona nastavi da doručkuje, savršeno srećna i opuštena. Činilo joj se da živi s njim već mesecima, ako ne i godinama. Uopšte joj nije bilo čudno što se Ben smeška

njenim golim dojkama, dok ona sipa belu kafu iz svetložutog bokalčića. Odnos im je prisan, jednostavan, istinski. Daleko od formalizma i obreda u njenoj kući. Već je bila načisto s tim da joj se Benov način života više sviđa. Taj žuti bokalčić činio joj se kao nešto čvrsto, trajno, a ne lomljivo kao limoški porcelan s plavim cvetnim šarama Markove majke.„Što ćeš danas raditi?"„Mislim da ću se najpre okupati." Ona se namršti, pa se oboje nasmejaše.„Volim te baš ovakvu."„Ti si malo prase." Ona ga čvrsto zagrli, i on je opet poljubi. Kada se ponovo odvoji od nje, ona samo žalosno zakoluta očima.„Bože, možda ću morati da otkažem i današnji ručak."„Pa, i posle će biti vremena. Ili...", zausti ona, kao da namerava da ga upita hoće li se videti uveče, ali odgovor je već bila spazila u njegovim očima„Ne postoji 'ili', Dina. U galeriji završavam u pet. Mislio sam da bismo mogli poći na neko mirno mesto na večeru. Možda negde u marinu."„Baš bih volela." Ona se ponovo zavali medu jastuke i veselo se nasmeši, ali, susrevši njegov pomalo zabrinut pogled, odmah upita: „Nešto nije u redu?"104Danijela Stil„Sve je u redu, što se mene tiče. Nego, pitam se kako se ti osećaš... ovaj, u vezi s izlaskom. Ne želim da ti stvaram neprilike." Morao je samog sebe da podseća da ona ima i drugi život, da nikad neće biti potpuno njegova, da mu je samo pozajmljena. Kao kakvo umetničko delo iz tuđeg muzeja, nešto što ne može trajno imati i držati na zidu svoje galerije. Upravo zato biće mu beskrajno dragocena u vremenu koje će provesti zajedno. „Da se ne suočiš s problemima, ako budemo izlazili zajedno?" On usmeri svoje zelene, nežne i širom otvorene oči pravo u njene.„Ne bi trebalo da ih bude. Zavisi od toga šta ćemo raditi, kuda ćemo ići, kako ćemo se ponašati. Verujem da će sve biti u redu." Ben na to samo nemo klimnu glavom. Ona mu pruži ruku, i on je bez reci prihvati i ponovo sede na krevet.„Ne želim da učinim ništa zbog čega bi kasnije ispaštala."„I nećeš. A sad, prestani da brineš. Sve će da bude dobro."„Stvarno to mislim, Dina. Neću da zbog ovog kasnije patiš."„Zar ne misliš da ćemo oboje patiti?"„Šta time hoćeš da kažeš?", iznenadi se on.„Hoću da kažem da će ovo biti najlepše leto mog života, a nadajmo se i tvog. Kada se završi, kada se oboje vratimo u svoju kolotečinu, zar ne misliš da ćemo patiti?"On klimnu glavom i pogleda lepu ruku koju je držao u svojoj.„Kaješ li se zbog odluke?"Dina zabaci glavu i zvonko se nasmeja, a onda ga nežno poljubi u obraz.„Ni najmanje", odgovori ona, a onda dodade ozbiljnim tonom: „Mislim da bismo bili ludi kad ne bismo očekivali da ćemo kasnije patiti. Ako je ova naša veza imalo vredna, ako je lepa, ako nam je do nje stvarno stalo, u tom ćemo slučaju patiti. Na to moramo biti spremni."„Ja sam spreman. Sto se mene tiče. Ali..."Kraj leta105

„Ali, šta? Ne želiš da i mene povrediš? Ne želiš da i ja patim? Ili, da te volim? Ne budi budalast, Bene. Naša je ljubav vredna te cene."„Shvatam. Slažem se. Ali, želim da budem i diskretan. Ne bih hteo da zbog mene imaš problema s Markom."Čuvši muževljevo ime, Dina se gotovo šćućuri. Ben se naže prema njoj, brzo je poljubi i ustane.„Mislim da smo dosta rekli za jedno jutro." Bilo mu je mrsko i da pomisli na ono što će se dogoditi na kraju leta, a sad je bilo teško i poverovati da će to vreme doći. Ta, njihovi zajednički trenuci tek behu počeli. „Gde ćeš biti u pet sati? Ovde?" dobaci joj on s vrata, pogledavši je preko ramena.Dina odmahnu glavom.„Biće bolje da odem kući."„Da dođem tamo po tebe?", upita ona, pomalo oklevajući.„Naći ćemo se ovde."On klimnu glavom, nasmeja se i ode. Trenutak kasnije čula je kako je upalio svoja mala nemačka kola i odvezao se. Ona prošeta po sobi, pa sede naga na ivicu kreveta i prekrsti noge. Smešila se. Najradije bi zapevala. Srećna je i zaljubljena. Kako je to divan muškarac, kako nežan, kako pažljiv i mudar! A i zabavan je; voli da se smeje, da priča viceve i bezbrojne šale. Prošle joj je noći pričao o svojoj mladosti, pokazivao joj albume sa svojim fotografijama iz dečačkih dana, sa slikama svojih roditelja, sestre i porodičnih prijatelja, od koJ'h su mnogi bili poznati slikari, glumci, dramatičari i pisci. Albumi su još i sada ležali otvoreni na podu.Kućica mu je bila udobna, sasvim drukčija od one u Karmelu. Kuća u Karmelu bila je veća, i u njoj su preovlađivali isti blagi tonovi boje peska kao i na plaži: belo, drap, sivo, prljavosvetlosmeda boja drveta i nežna žućkastobela boja vune. Kuća u gradu bila je, me*^, Dravi mali rlracrnli ^тмГепа vknkn na Tele.praf Hilu. i nretr106Danijela Stilpana slikama i knjigama. U dnevnoj sobi stajala su dva udobna kauča sa crvenim kožnim presvlakama; svuda unaokolo lepo ukoričene knjige, uglavnom o umetnosti. Zidovi su bili nežne drap boje i na njima su se isticale dve slike; pod je bio od starog poliranog drveta, a tepih orijentalan, ali ne onako raskošan kao oni što ih Mark bese davno doneo iz Irana. Benov mali dom nije predstavljao nikakvu pozornicu, već udobno i lepo mesto, uređeno po njegovoj želji, gde je provodio večeri sa svojim prijateljima i umetnicima. Tu je i kamin u kojem se često loži, sa bronzanim podupiračem za drva, donesenim iz Francuske. U jednom uglu stajao je naslonjen kontrabas. Našli su se tu i pijanino, gitara, jedan predivan staroengleski sto, kao i bronzano Sezanovo poprsje. Posvuda je vladao nekakav simpatičan nered, nekakva elegantna zbrkovitost. Neki su predmeti bili dosta vredni, ali većina ih je bila vredna samo njemu i onima koji ga vole. Dnevna soba bila je sasvim u Benovom stilu, kao i predivna mala spavaća soba, sva u žutom, sa pogledom na zaliv, a vedra kao jutarnje sunce. Ben se naprosto dičio terasicom na kojoj je stajalo poredano šareno cveće i dve udobne naslonjače od kanafasa, izbledelih boja. Osim tih prostorija, bili su tu i kuhinja i još jedna soba koja je Benu služila za rad. U nju bese smestio nekoliko retkih slika, mnogo fascikli i još jedan sto. Ta dodatna soba

omogućavala mu je da radi i kod kuće, i, kao i njegov auto, bila je korisna, a ne luksuzna. Razgledajući stan, Dini opet pade na um da Ben podjednako voli i udobnost i prefmjenost i da, na neki sebi svojstven način, uvek uspeva da to dvoje sretno pomiri. Dina navuče njegov beloplavi svileni kućni ogrtač, iziđe na terasu i sede u jednu naslonjaču od kanafasa, koja je nekada bila vedre, jarkozelene boje, ali na suncu bese izbledela i postala bledožuta. Ona ispruži noge, izloži lice suncu i stade da razmišlja o Benu. Gde li bi sada mogao biti? Je li već u galeriji? Možda upravo ruča? Potpisuje čekove zajedno sa Sali? Razgovara s Gustavom? Sviđao joj se Benov stil života, način na koii se odnosio orema liudima oko sebe.na koji se odnosio prema njoj. Čak joj se sviđala i njegova ideja da naizmenično pripremaju doručak... ta njegova demokratija. Stvarno, veoma prijatan način življenja. Ona pusti da joj se ogrtač malo rastvori i osmehnu se osetivši ugodnu sunčevu toplinu. Uskoro će poći u svoj atelje i nastaviti da slika. Ipak, ne još. Isuviše je srećna; osećala je kako uživa sedeći na suncu i razmišljajući o Benu.„Grazie signore... signora Duras." Vratar hotela Hasler dostojanstveno se nakloni Šantal i Marku pri izlasku iz hotela, a Mark mu dade debelu napojnicu. Napolju ih je čekao auto. Prtljag im je već bio smešten u prtljažnik, i vozač je čekao da ih odveze na aerodrom.Na putu ka aerodromu, Šantal je bila neobično ćutljiva. Mark konačno odlepi pogled od prozora i potraži njene oči.„Jesi li sigurna da upravo to želiš?"„Potpuno."Ipak, bio je zabrinut. Nikada ranije nije bila tako uporna. Odlučno je izjavila da ne namerava da se skriva u San Remu ili nekom mestu na Rivijeri. Želela je da se vrati u Pariz i onde ga sačeka, dok on obavi posetu svojoj porodici u Antibu. Da li je tako odlučila da bi se preko vikenda tajno sastala sa svojim ljubavnikom, čovekom koji ju je zaprosio? Mark bese dobro zapamtio njene reci: da postoji drugi muškarac. Crv ljubomore žestoko ga je nagrizao.„Šta, zapravo, nameravaš da radiš preko vikenda?", upita je on oštrim glasom, dok je auto brzao kroz gužvu.Ona ga, međutim, samo ravnodušno pogleda i odgovori:„Radiću. Ne mogu sve svaliti na pleća MariAnž. Dosta je i to sto sve prepuštam njenoj brizi kad god putujemo. Bar kad imam vremena, red je da odem tamo i vidim šta se dagađa."„Impresioniran sam tvojom privrženošću poslu. To je nešto novo, zar ne?" Retko je bio sarkastičan prema Šantal.Međutim, ona mu uzvrati istim tonom:108Danijela Stil„Ni najmanje. Tako retko zalaziš tamo da i ne znaš. A šta si u stvari mislio da ću raditi?„Tvoje jučerašnje obaveštenje, Šantal, nije prošlo nezapaženo." „Rekla sam da me je neko zaprosio. Nisam rekla da sam prihvatila."„Utešno, zaista. Međutim, lako je moguće zaključiti da te taj neko nije zaprosio posle samo dva ručka i jedne čajanke. Pretpostavljam da se dobro poznajete."Šantal je ćutala i ravnodušno gledala kroz prozor, dok je MarkEduar u sebi besneo. Do đavola, što očekuje od njega? Pa, ne može s njom provoditi više vremena nego što provodi, a brak joj u svakom slučaju ne može ponuditi. Ta, imao je Dinu.

Odjednom, Šantal se blago oglasi:„Ne brini o tome."„Hvala ti." On uzdahnu, i ramena kao da mu se spustiše kada je uhvati za ruku. „Volim te, draga. Molim te, preklinjem te, pokušaj da me shvatiš."„To i nameravam. Čak i više nego što misliš."„Znam da ti je teško. I meni je. Ali, bar nemoj da me prisiljavaš da biram između tebe i Pilar i majke. To nije fer. Moram i njih da vidim."„Možda bih i ja morala", odvrati ona tako tužno da nije znao šta bi joj rekao. Da nije toliko racionalan, možda bi i odbacio sve obzire i poveo je ča sobom. Ali ne, to nije bio u stanju da učini.„Draga, žao mi je." On je nežno obujmi oko ramena i privuče k sebi, ne naišavši na otpor. „Nastojaću da nešto smislim. U redu?" Ona nemo klimnu glavom, ali suze joj se zacakliše na trepavicama i on se oseti kao proboden pravo u srce. „Radi se samo o nekoliko dana. Vraćam se kući u nedelju uveče, pa ćemo na večeru kod Maksima. A onda letimo u Atinu."„Kada krećemo?"Kraj leta109„U ponedeljak ili utorak." Šantal ponovo klimnu glavom. Držao ju je čvrsto zagrljenu sve do aerodroma.Dina okrenu ključ u bravi i malo zastane ne bi li čula Margaret. Ali, sve je bilo tiho. Margaret još ima slobodan dan. h li moguće? Zar nisu protekle sedmice? Ili meseci, pa čak i godine? Je li to prethodne večeri otišla s Benom i prvi put vodila s njim ljubav? Zar je pre samo osamnaest sati otišla iz kuće? Srce joj je silno lupalo kada je za sobom zatvorila vrata. Dok se kupala i odevala u Benovoj kući, svuda oko nje carevala je grobna tišina. Neko vreme posmatrala je dve ptičice u igri na terasi, a onda spremila krevet i slušala jednu ploču. Pre odlaska uzela je šljivu iz velike korpe s voćem u kuhinji. Činilo joj se kao da onde živi već godinama, kao da je sve Benovo istovremeno i njeno. A sada se odjednom, opet našla ovde. U Markovoj kući, u kući monsieur i madame Diraš. Pogled joj se zaustavi na njihovoj fotografiji u srebrnom okviru, snimljenoj tokom njihovog prvog leta u Antibu. Je li to zbilja ona? Eno je kako nespretno stoji s čašom belog vina u ruci, dok Mark razgovara sa svojom majkom, koja bese zaklonila glavu golemim slamnim šeširom. Dina oseti nelagodnost pri samom pogledu na tu sliku. Ona zastade na ulazu u dnevnu sobu u bledozelenoj svili, abisinskim tepihom na podu. Kako joj je neugodno i u ovoj sobi! Hladno joj je od samog pogleda na nju. Pa ;pak, ovo je njen dom, i mesto joj je ovde, a ne u onoj kućici na brežuljku gde je upravo provela noć s nepoznatim. Šta je to, zaboga, učinila. Ona skide sandale, pa bosonoga ude u ledenu zelenu sobu i pažljivo sede na kauč. Šta je to učinila? Prvi put za osamnaest godina prevarila je Marka, a sve joj se čini sasvim prirodnim, sasvim normalmni. Čitavu jednu noć provela je kao da nikad nije ni poznavala Marka, kao da je udata za Bena. Ona dohvati malu Pilarinu fotografiju, takode u srebrnom okviru, i oseti kako joj ruka podrhtava. Pilar u teniskom Hrpsir fntnurafiia ie bila snimljena u južnoj Francuskoj. Ne110Danijela Stilsvesno je zurila u nju. Nije čak ni čula uporno zvonjenje, i tek nakon dvatri minuta shvati da je neko na vratima. Ona preplašeno skoči i odloži Pilarinu fotografiju. Dok je koračala

prema vratima, mozak joj je grozničavo radio. Ko je to? Ko zna? A što ako je Ben? Sada nije bila spremna da se suoči s njim. Oboje su se ružno poneli. Mora mu to reći, mora prekinuti tu vezu sada, pre no šta bude kasno, pre no što njen ustaljeni način života popuca po šavovima... Pre... „Ko je?"Neko joj spolja doviknu da donosi neku pošiljku i ona oklevajući otvori vrata. Pred sobom ugleda jednog dostavljača.„Ali, ja nisam naručila..." A onda joj sinu. Cveće od Bena. U prvi mah htede da ga odbije, vrati, da se napravi da je potpuno zaboravila šta se dogodilo prethodne noći, da mu da na znanje da se to više nikad neće ponoviti. Ali onda se predomisli, pruži ruke i uze buket, pa izvadi iz njega posetnicu i pročita:Požuri kući, draga. Naći ćemo se opet. Volim te, Ben. Volim te, Ben. Očiju punih suza, gutala je reci. Volim te, D№Već je prekasno. I ona njega voli. Ona jurnu uza stepenice u sobu potrpa stvari u jednu malu torbu. Potom ode u atelje. Uzeće samo platna i boje, to će joj za sada biti dosta. Pa, ostaće samo nekoli o dana, ništa više.Ostavila je Margaret poruku s brojem telefona i objašnjenjem će biti kod jedne prijateljice. U pet i trideset stigla je Benovoj Parkirala je jaguara pola bloka dalje i nesigurno se uputila prema tima. Koga to đavola radi? Ali, on je već bese čuo kako se penje ^ penicama, i nije ni pozvonila a već joj je otvorio vrata, naklon sa smeškom i pružio ruku.„Uđi, čekam te već satima."• 1aTiho je zatvorio vrata za njom. Trenutak je onde staja«,«t!Qnilhh nriill rla i111Dina^ Je U ti dobro, draga?", zabrinu se on, ali ona samo khmnu Javom On je nežno zagrli. JJojS se?" Ona otvon oči i neodlucS kfmnu glavom. Ben se samo nasmeš,. Pnvuče je uza se , šapnu joj u kosu:,J ja"„Hajde, mala, diži stražnjicu. Danas je na tebe red." Ben je nežno udari po zadnjici i Dina zastenja.„Nije. Ja sam juče pripremala doručak", progunđa ona i smešeći se zavuče glavu u jastuk.„Znaš li da te volim, iako si lažljivica. Juče sam ja pripremao doručak, a i prekjuče. Eto, već četiri dana te služim. Da znaš da mi duguješ tri doručka, jedan za dragim."„To je laž!", zakikota se ona.>,Vraga, laž. Rekao sam ti da ovde vlada demokratija." On se nasmeja i pokuša da licem prema sebi okrene to drago nago telo.»Ne sviđa mi se ta tvoja demokratija."„Tvrda tikvo! Ovog časa hoću kavu, prepečeni hleb i jaja.""A šta ako ih ne spremim?"„Onda ćeš sledeće noći spavati na terasi."„Znala sam! Trebalo je da dovedem Margaret.""o ^nage a trois? Zvuči zgodno. Zna li da kuva?" "B°lje od mene."u kre??1Cn°' Pomćemo Je J°š danas, neka se doseli." On se obrnu zadniić6 U' HZ Zadovoljan osmeh— >A u međuvremenu mrdni tu lenjuJ ' daj mi da jedem." „Grozno si pokvaren.""™— neka sam."

vitko teton SC" °na Sede "a ivicu kreveta' posmatrajući njegovodrate, ili h"i toga' JaJa nisu d°bra za zdravlje. Sadrže ugljene hiesterol, ili hromozome. ili kako god da to zovu, i..." pokuša da ga ubedi Dina, ali on samo upre prstom prema kuhinji i tobože se srdito namršti, pa joj ne bi druge nego da ustane. „Mrzim te", dobaci mu ona.„Znam."Smejući se, ona nestade u kuhinji. Već su dve sedmice bili zajedno; tek tren, a ujedno i čitav život. Zajedno su kuvali i obavljali kućne poslove. Jedna simpatična stara gospođa dolazila je dva puta sedmično da počisti stan, ali Ben je više voleo da se brine sam za sebe, i Dina mu je s uživanjem u tome pomagala. Zajedno su išli u kupovinu, spremali večere, čistili bronzane predmete i čupali korov oko cveća na terasi. Posmatrala ga je kako proučava kataloge predstojećih rasprodaja, a on ju je gledao nju kako crta i slika u pastelu ili ulju. Njemu je prvom dozvolila da je gleda kako radi. Zajedno su čitali krimiće, gledali televiziju i vozikali se; jedanput su usred noći šetali plažom, a dvaput prenoćili u njegovoj kući u Karmelu. Ponovo je bila na otvaranju jedne izložbe u njegovoj galeriji, a jedanput je s njim, tobože kao njegova supruga, bila u poseti nekom mladom umetniku. Samo to zajedno provedeno vreme i taj zajednički život bili su im stvarni, sve ostalo kao da nikad nije ni postojalo, niti će ikada postojati.Dina spusti pred njega poslužavnik sa doručkom i novinama i reče mu:„Znaš šta? Sviđaš mi se. Stvarno."„Reklo bi se da si iznenađena. Jesi li se bojala da će te demokratija uništiti?"„Možda." Ona sede na krevet i veselo sleže ramenima. „Već dugo vremena ne brinem ni za svoje svakodnevne potrebe, ni za potrebe bilo koga drugog. Doduše, ja jesam odgovorna za sve u kući, ali mislim da doručak nisam pripremala godinama. A nisam sama obavila ni bilo koji kućni posao što ga ti obavljaš."Kraj leta113„Ne volim da zavisim od drugih ljudi, recimo, od posluge. Zapravo, vodim jednostavan život."Ona se nasmeši, setivši se tri užasno skupe slike koje dan ranije bese kupio u Los Anđelesu, ali je znala da govori istinu. Luksuz mu nije bio u krvi. Bilo mu ga je preko glave u detinjstvu, u domu dede i bake, a potom i u očevom domu. Mnogo je srećniji bio u maloj kući na brežuljku u San Francisku i u skromnoj kućici u Karmelu.On se naže i poljubi joj vrh nosa, pa se ponovo zavali na jastuke, privukavši poslužavnik s doručkom.„Volim te, Dina. Dakle, kada ćeš potpisati ugovor s galerijom?" Nestašno se pri tom osmehivao.„Opet ti o tome. I sve ovo je zbog toga. Tebi je samo u interesu da potpišem ugovor s galerijom! Znala sam! Znala sam!", ukori ga ona kikoćući se i baci na njega jastuk, ali se on spretno izmače. „Neki tipovi su zbilja spremni na svakojake podlosti, samo da sklope ugovor s novim umetnikom!"„Pa? Je li mi upalilo?"„A ne, dragi moj. Mada, možda i bi, da si malo bolji."„Bolji?" On je značajno pogleda i odloži poslužavnik sa doručkom. „Šta, zapravo, hoćeš time da kažeš? Misliš, bolji u smislu..." zausti on, pa priljubi usne uz njene, istovremeno

joj rukama obuhvativSI telo. Tek posle pola sata odvojili su se jedno od drugog i došli do daha. „Pa> jesam li sada bio bolji?", upita je on.„Mnogo."^ „Izvrsno. Hoćeš li sada da potpišeš?", razdragano upita Ben, le^i na svom delu kreveta.„Pa", oteže ona, položi mu glavu na grudi, pogleda ga i zevnu. „Možda, ako sve to ponoviš..."„Dina!" On skoči, leže na nju, obema je rukama preteći uhvati za rat ! zagrmi: „Hoću da sklopiš ugovor sa mnom."„U redu n rprin" ooc^of; c0 „„„ „i„»i,~114Danijela StilKraj leta115„Šta?", zaprepasti se on i brzo se uspravi.„Rekla sam, u redu."„Stvarno?"„Da. Želiš li me još? Mislim za galeriju", naceri se Dina i upitno ga pogleda. Možda je sve to zajedno bila samo igra. Gledao ju je začuđeno, kao da je sišla s uma.„Naravno da te želim, ludice. Ti si najbolja od svih novih slikara, koji su mi u posljednjih petnaest godina dospeli u ruke."Ona se okrenu i mazno ga pogleda.„Baš od svih onih koji su ti dospeli u ruke u poslednjih petnaest godina?"„Znaš ti dobro koga imam na umu. Gustava i njemu slične. Nego, Dina, misliš li to ozbiljno? Stvarno hoćeš da potpišeš?"Ona potvrdno klimnu glavom, i on nastavi:„Da znaš, ne moraš. Volim te i voleću te čak i ako mi nikad ne dozvoliš da izložim tvoje slike."„Znam, ali već te nedeljama gledam kako radiš, i ne mogu više da odolim. Želim da se i ja uključim. Želim svoju izložbu."„Svoju, a?" nasmeja se Ben. „Samostalnu, zar ne? U redu, imaćeš je. Kada?"„Kada god tebi bude odgovaralo."„Pregledaću kalendar rada sa Sali, Možda za nekoliko nedelja." On potom navali na doručak s tako sretnim osmehom, kao da mu je upravo rodila sina.„Bi li hteo još nešto?" upita ga Dina kada je pojeo već potpuno hladan prepečeni hleb.„Na tebi je sada samo da mi doneseš svoje slike i dozvoliš da ih izložim. Od sada ću ja pripremati doručak, Svaki dan. Ne... pet puta„Divno. Znala sam da ću dobiti neke privilegije kada popustim." Ona navuče prekrivač sve do brade. „Bene, misliš li da dobro postupam?"Znao je šta sledi. Na licu joj se jasno čitalo dvoumljenje. Ali, neće joj dozvoliti da se povuče.„Zaveži. Počneš li da gnjaviš, pripremićemo izložbu već iduće nedelje. Zaista si izvrsna slikarka. Strašna si, neverovatna. Za Boga miloga, Dina, ti si najbolja mlada slikarka u ovom gradu, a verovatno i u Los Anđelesu. Samo zaveži i pusti me da ti izložim radove. Dogovoreno?"„Dogovoreno."

Dina je neko vreme ćutala i mislila na Marka. Kako će mu reći da je konačno odlučila da izloži svoje slike? Ali mora li on to uopšte da zna? Pre mnogo godina, rekao joj je da se okane snova o umetnosti, da madame Diraš ne srne biti nekakva 'hipijevska slikarka'. Do đavola, ona to i nije, a otkud njemu pravo da...„O čemu razmišljaš?", zainteresova se Ben.„Ni o čemu posebnom. Razmišljala sam o izložbi."„Stvarno? Izgledala si preplašena, kao da od nekog očekuješ batine."»Imala sam utisak kao da sam ih već dobila. Nastojala sam da smislim šta ću... reći Marku", uzdahnu ona."Zar mu moraš reći?", odmah se uzbudi Ben.„Verovatno ću morati. Tebi to začelo izgleda šašavo, ali ne želm ^a budem nepoštena prema njemu. Ne više nego što moram."„Stvarno i jeste šašavo, ali, razumem te. Njemu neće biti draso sto izlažeš, zar ne?"»Ne, neće. Ali, mislim da je red da mu kažem."»A ako ti zabrani?", upita Ben s bolnim izrazom lica, i Dina samo °bori pogled.,.Ne/p "116Danijela StilIpak, oboje su znali da hoće.Mark tiho uđe u stan. Već dragi vikend bese proveo bez Šantal. Međutim, vikendi s porodicom na jugu Francuske za njega su bili svetinja. Ranije je to Šantal uvek razumela. Zbog čega mu sada stvara probleme? U petak je na rastanku jedva govorila s njim. On spusti torbu u hodniku i pogleda po stanu. Nema je kod kuće. A već je prošlo devet sati. Gde je, do đavola? Napolju? S kim je napolju? On umorno uzdahnu i sede na kauč, potraživši pogledom po sobi da mu nije ostavila kakvu cedulju. Nigde ništa. On opet pogleda na sat i dohvati telefon. Sada je u San Francisku podne, pravo vreme da Dini javi kako je Pilar. On uputi direktan poziv i pričeka da telefon na drugom kraju zazvoni. Već nedelju dana nije razgovarao s njom. Imao je pune ruke posla, pa je nije mogao nazvati, a kad ju je konačno nazvao Margaret mu reče da je napolju.„Halo", javi se Dina na telefon hvatajući dah, kad se stepenicama uspela u atelje. Ben je upravo bese dovezao. Obećala mu je da će kod kuće izabrati dvadeset pet svojih najdražih slika. Imaće danima posla. „Molim?" Još nije bila došla k sebi, pa u početku nije ni primetila da je međunarodna linija.„Dina."„Mark!", zaprepasti se ona, zureći u telefon kao da joj se javio neki duh iz prošlosti.„Što si tako iznenađena? Pa, nedavno smo razgovarali."„Ma, ovaj, oprosti. Mislila sam na nešto drugo."„Zar nešto nije u redu?"„Sve je u redu. Kako je Pilar?"'Njemu se učini kao da je rasejana, kao da ne zna šta bi rekla. „Jesi li je skoro video?", dodade ona.„Danas. Upravo sam se vratio iz Antiba. Dobro je. Šalje ti pozdrave", šlaga je on. Tu je laž često ponavljao. „I moja te majka pozdravlja."Kraj leta117Dina se kratko nasmeši.

„Je li Pilar dobro?" Odjednom se u razgovoru s Markom priseti svojih dužnosti. Kada je s Benom, misli samo na njega i sebe. Misli joj se vrte oko njenih slika i njegove galerije, oko zajedničkih noći i zajedničkih zabava. S njim se ponovo oseća ženom, devojkom. Međutim, Markov ju je glas opet vratio ulozi majke. Neko vreme kao da je bila zaboravila tu ulogu.„Da, Pilar je dobro."„Nije kupila motocikl, zar ne?"Nastade ćutnja. Pomalo preduga.„Dina..."„Mark, je li ga kupila?" Dina povisi glas. „Do đavola, jeste! Znam."„Ma, nije to baš motocikl, Dina. Više je, više je kao..." Tražio je reci, umor ga je savlađivao, a, osim toga, gde je Šantal, u vražju mater? Već je devet i četrdeset pet. „Stvarno ne moraš da brineš. Sve će biti u redu. Video sam kako vozi. Savršeno pažljivo. Inače joj baka ne bi ni dozvolila da se vozi."..Tvoja majka, njena baka, ne vidi kako vozi daleko od kuće. Ne m°ze je ona kontrolisati, baš kao što ne možemo ni ja ni ti. Mark, izričito sam tražila..." Oči su je pekle od suza. Izgubila je još jednu bltku s njima. Uvek ona gubi. Ali, ovog puta se radilo o nečem opasnom, o nečem što bi moglo... „Do vraga, Mark, zbog čega me nikad ne poslušaš?"„Smiri se. Sve će biti u redu. A šta ti radiš?"Ne, ništa ona ne može učiniti. To joj je jasno. Razgovor o Pilar 1 motoru bio je završen...Ništa naročito", odgovori ona ledenim glasom.'O C„Jedanput sam te zvao. Bila si napolju."118Danijela Stil„Zar to ne možeš da radiš kod kuće?", začudi se Mark, već pomalo ljut.Dina sklopi oči.„Našla sam jedno mesto gde mi je lakše da radim." Srce joj ludo zalupa pri pomisli na Bena. A šta ako joj Mark pročita misli. Šta, ako sazna? Šta, ako je neko video nju i Bena zajedno? Šta ako...„Ne mogu da shvatim zbog čega ne slikaš kod kuće? Pa, sada ti ni Pilar ni ja ne smetamo. I što si se odjednom tako mahnito bacila na taj tvoj posao?"„Kako — mahnito? Slikam koliko i inače."„Dina, stvarno te ne razumem", reče on takvim tonom da joj se učini kao da ju je ošamario.„Ja uživam u svom radu", nije odustajala ona, svesna da ga izaziva.„Ne bih to baš nazvao radom." On uzdahnu i pogleda na sat.„A ja to nazivam radom, jer to uistinu i jeste. A idućeg meseca izlažem u jednoj galeriji", prkosnim ga glasom obavesti ona, dok joj je srce sve jače tuklo.Mark je najpre ćutao, a onda reče:„Kako, molim?"„Imaću izložbu u jednoj galeriji."„A, tako. Provodimo leto kao pravi boemi, zar ne? Pa, možda će ti to i dobrodoći." Uživao je u svom cinizmu, i ona u jednom trenutku oseti mržnju prema njemu.„Možda i hoće." Kučkin sin... nikad neće shvatiti.

„Zar se baš moraš dokazivati izložbom? Što se ne oslobodiš toga? Pa, možeš raditi u tom tvom drugom ateljeu i ostati na tome."Hvala ti, latice.„Izložba mi je vecam važna."„U tom slučaju, može pričekati. Dowivnrirpmn CP iaH CP мг^;™ ••Kraj leta119„Mark." Zaljubljena sam u drugog muškarca. „U svakom slučaju, nameravam da izlažem."„Ma dobro, dobro. Samo pričekaj do jeseni."„Zbog čega? Da bi me nagovorio da odustanem kada se vratiš?"„Neću to učiniti. Razgovaraćemo o tome kada se vratim."„Ne želim da čekam. Već sam dovoljno dugo čekala."„Čuj, draga, prestara si za pubertetske ispade, a mlada za klimakterij. Mislim da si krajnje nerazumna."Najradije bi ga udarila, ali, ponajpre, samo bi mu se nasmejala. U tom trenutku, međutim, shvati da je čitav razgovor postao besmislen i da se uzjogunila poput Pilar, te se samo nasmeje, odmahnu glavom i reče:„Možda si u pravu. Znaš šta? Ti resi svoj slučaj u Atini, a ja ću s mojim slikama učiniti ono što moram, pa ćemo se videti na jesen."„To jest, želiš da mi kažeš da gledam svoja posla, zar ne?"„Možda." Tokom svih ovih godina, nikad nije bila tako hrabra. „Možda oboje moramo, upravo sada, učiniti ono što je neizbežno." O Bože, šta to radiš? Govoriš mu... Dah joj zaslade.„Pa, u svakom slučaju, treba da neizbežno slušaš svog muža, a tvoj muž mora u krevet, pa će biti najbolje da o tome zasad više ne raspravljamo. Porazgovaraćemo o toj temi za nekoliko dana. Dogovoreno? A u međuvremenu — nema izložbe. C'est compromis? Capisce? Razumeš?"Njoj dođe da zaškrguće zubima. Nije ona dete, a on je uvek isti. nlar je dobila motocikl, Dina nije dobila dozvolu za izložbu, a o svettHi će se održati rasprava kada gospodin bude imao vremena. Sve po Njegovom, uvek po njegovom. Ali, više ne.„Razumem, Mark, ali se ne slažem."„Nemaš izbora."Mark nikad nije bio tako direktan i Dina pomisli da je verovatn° veoma umoran. I on to. DO svoi prilici, bese primetio, pa dodade:Kraj leta121reci.„Nije važno. Žao mi je. Razgovaraćemo drugi put."„Dobro", procedi ona i zaćuta, čekajući i pitajući se šta će joj jošni„Bonsoir", reče samo Mark i prekinu vezu. Laku noć. Ovog puta se nije potrudila da mu kaže kako ga voli. 'Nema izložbe', odjekivalo joj je u glavi. Nema izložbe. Ona duboko uzdahnu i sede u naslonjaču. A šta ako ga ne posluša? Šta ako uprkos zabrani izloži slike? Može li mu to učiniti? Srne li to sebi učiniti? Je li dovoljno hrabra da nastavi svojim putem i učini ono što želi? A što da ne? Njega nema ovde. A ona ima Bena. Ipak,

nije to zbog Bena. Već zbog nje. Dugo je gledala po sobi, svesna da je čitav njen život medu tim zidovima, skriven na platnima koja niko nije video, niti će ih ikad videti ukoliko sad ne učini ono što treba da učini. Mark u tome ne može da je spreči, a Ben ne može da je na to nagovori. Mora to učiniti sada. Mora. Zbog sebe.Spustivši slušalicu, Mark ponovo pogleda na sat. Skoro je deset, a razgovor s Dinom nije ga smirio. Do đavola! Rekao joj je za motocikl, a mislio je da prećuti. I ta njena vašljiva izložba! Kog se vraga ne okane te gluposti? I gde je, u đavolsku mater, ta Šantal? Ljubomora ga ponono stade izjedati. On nali malo viskija, a onda začu zvono, pa priđe vratima i otvori ih tek nekoliko santimetara. Bio je to čovečuljak iz susedstva. Gospodin Mutije. Drag je, rekla je Šantal. O njemu brinu kći i služavka. I on je nekad bio advokat, a sad mu je bilo već osamdeset godina. Šantal mu je bolna tačka: jednom joj je prilikom poslao cveće.„Oui?", upita Mark začuđeno. Da starac nije bolestan? Zbog čega bi im, inače, došao na vrata u ovo doba? „Zar nešto nije u redu?" „Ja... ne. Ja... Je regrette. I ja sam to vas hteo da pitam. Kako je gospođica?"„Vrlo dobro, hvala, osim što, koliko vidim, nešto malo kasni kući", zahvali Mark i nasmeši se starom gospodinu, koji je bio odeven u crni kućni haljetak a na nogama nosio čipkaste papuče, očito ćerkin ručni rad. „Izvolite, uđite", ponudi mu Mark i pomeri se u stranu, želeći samo da se vrati svom viskiju. Međutim, starac odmahnuglavom..„Ne, neću..." Žalostivo je gledao Marka. Sve mu je bilo kristalno jasno. Muškarac koji uvek putuje i nikad ga nema kod kuće. I on je tako nekad živeo. Žena mu je umrla, a on je kasno došao pameti. „Ne kasni ona, monsieur. Prošle noći odvezli su je u bolnicu."„Šantal! Moj Bože! U koju?", zapanjeno uzviknu Mark.„U Američku bolnicu, monsieur. Bila je u nekakvom šoku. Vozač prve pomoći je rekao..."„O Bože moj!", Mark je, užasnut, nekoliko trenutaka zurio u starca, a onda jurnu i zgrabi jaknu s naslonjače, brzo se vrati, iziđe i zalupi vrata stana. Starac se bio pomerio u stranu. „Moram da idem", promrmlja Mark. O, moj Bože, o Šantal, o ne... Znači, nije bila naPolju s nekim drugim muškarcem. On jurnu niz stepenice, dok mu je srce luđački udaralo u grudima, istrča na ulicu i pozva taksi.aiuTaksi se zaustavio na Bulevaru Viktora Igoa, pred brojem 92, u uhom pariškom predgrađu Neji. Mark tutnu nekoliko francuskih novčanica taksisti u ruke i pohita u bolnicu. Vreme poseta davno bese Prosio, ali on odlučno priđe pultu za informacije i upita za mademol$elle Šantal Marten. Soba 401, primljena u dijabetičkoj komi, trenutn° stanje zadovoljavajuće. Za dandva će kući. Mark je prestrašeno 2urio u sestru. Više nije ništa pitao, samo je ušao u lift i krenuo na četvrti sprat. Izašavši iz lifta, on se nađe pred dežurnom sestrom stro§°g izraza lica...(liu тпп<?Ј0лгУ "122Danijela Stil„Mademoiselle Martin. Moram da je vidim." Mark uznastoja da mu glas zvuči zapovednički, ali se iznenada prestraši. Kako se to dogodilo i zašto? Odjednom ga obuze osećanje krivice zbog odlaska u Antib.Sestra, međutim, odmahnu glavom. „Sutra." „Spava li?"

„Možete je videti sutra."„Molim vas. Dolazim čak iz..." Hteo je da kaže iz južne Francuske, ali mu u magnovenju pade na um bolja ideja. „Dolazim iz San Franciska, u Sjedinjenim Državama. Krenuo sam prvim avionom, čim sam saznao."Nastade duga pauza.„U redu. Dva minuta. A potom otiđite. Vi ste joj... otac?" Mark samo odmahnu glavom. To ga je konačno dotuklo. Sestra ga odvede do obližnje sobe i ostavi na vratima. Unutra je gorelo slabo sveto. Mark na trenutak zaslade na pragu, a onda tiho kroči unutra.„Santa!", prošapta on zatamnjenoj sobi. Ležala je na krevetu, vrlo bleda i naizgled vrlo mlada. U ruku joj je bila zabodena igla, spojena sa jednom bocom. „Draga", zausti on i pristupi joj. Šta je to učinio? Spleo se s ovom devojkom i pružio joj samo polovičan život. Mora da je skriva od svoje majke, deteta, žene, katkad čak i od samog sebe. Kojim joj pravom to čini? Oči su mu se caklile kada je stao kraj nje i nežno je uhvatio za ruku. „Draga, šta se dogodilo?" Šesto čulo mu već bese reklo da ta dijabetička koma nije bila slučajnost. Šantal ima dijabetes s kojim nema šale. Međutim, dok uzima insulin, dobro jede, dovoljno spava i ne zatrudni — sve je u redu. Ona sklopi oči, dok su joj se suze probijale kroz trepavice. „Je m' excuse. Zao mi je...", izusti ona, a onda, posle kraćeg oklevanja, dodade, „Nisam uzela insulin, znaš."Kraj leta123„Namerno?"Ona klimnu glavom, i on namah oseti oštar bol u srcu.„O Bože moj, Šantal, draga... kako si mogla?", zavapi on, odjednom užasnut. A šta da je umrla? Šta, ako...? Ne može podneti da je izgubi, ne, ne može. Bilo bi to grozno. „Nemoj to više nikad da učiniš, čuješ li, nikad više", preklinjao ju je, čvrsto joj stežući ruku. Šantal ponovo klimnu glavom, i njemu niz lice potekoše suze. Potom sede kraj nje, pa nastavi: „Umro bih bez tebe. Zar to ne znaš?"U njenim očima nije bilo odgovora. Ne, ona to ne zna. Ali, bilo je to tačno. I sam je to tek sada shvatio. Sad ih ima dve. Dinu i Šantal. Mora im obema pružiti pristojan život, a on je sam. Ne bi se mogao pomiriti s tim da isključi Dinu iz svog života. A ne može živeti ni bez Šantal. Težina tog saznanja pogodi ga poput malja. Šantal ga je promatrala. Lice mu bese gotovo posivelo.„Volim te, Šantal. Molim te, preklinjem te, nikad više nemoj učiniti ništa slično. Obećaj mi." I on još čvršće steže njenu nežnu ruku.„Obećavam", začu se njen šapat u iznenadnoj napetosti u sobi. Boreći se s jecajima koji su mu se otimali iz grudi, MarkEduar je nežno pritisnu na grudi.Do kraja dana Dina je odabrala jedanaest slika. Biće teško da odabere i ostale. Pošto je izdvojila tih jedanaest slika na stranu, ona iziđe iz ateljea. Još joj se u glavi motao razgovor s Markom. Ko zna, možda bi i odustala od izložbe da on nije dozvolio Pilar da kupi motocikl. Čudan je taj njihov brak, ispunjen sitnim osvetama. Stepenicama se popela u svoju spavaću sobu i otvorila garderobu. Šta će joj biti potrebno? Još jedan kupaći ogrtač, nekoliko farmerki, svetlosmeđa suknja od antilopa koja će se sigurno svideti Benu. Šta ona to radi? Ovde, u Markovoj spavaćoj sobi, stvara planove za život s drugim čovekom? Je li to ona u klimakterijumu ili je detinjasta, kao što je on rekao? Ili je jednostavno luda? Dok je u nedoumici zurila u orman. telp.fnn 737\/nni Pa vičp np ncpra ni Imvirii raymisliala ie da

124Danijela StilIje. Samo ju je malopre osećala, kada je razgovarala s Markom. Inače joj se činilo kao da već odavno pripada Benu. Telefon zazvoni ponovo, pa još jednom. Ne želim sada ni s kim da razgovaram. Činilo joj se da se već bila iselila. Ona nerado diže slušalicu.„Halo?"„Mogu li da dođem po tebe? Jesi li spremna za povratak kući?", interesovao se Ben. A tek je četiri i trideset.„Tako rano?", začudi se ona i nasmeši se.„Treba li ti još vremena za rad?", upita je on ozbiljnim tonom, po kojem se osećalo da njen rad smatra značajnim, da mu je važan i da ga razume.„Ne treba. Gotova sam. Danas sam izabrala jedanaest slika. Za izložbu", sigurnim glasom odgovori Dina.„Toliko se ponosim tobom, da nisam mogao da se uzdržim, pa sam danas otkrio Sali da ćeš imati izložbu. Napravićemo izvrsnu reklamu."O, Isuse, ne reklamu! A Kim? Jedva hvatajući dah, ona izusti:„Zar je baš potrebna reklama?"„Samo ti mene pusti da obavim svoj deo posla, a ti se bavi svojim. A u vezi s tim, hteo bih da se pozabavim..." stade se umiljavati tihim glasom, i Dina iznenada pocrvene."„Prestani!"„Zašto?"„Zato što si u svojoj kancelariji, a ja, ja sam ovde."„Pa, ako je to jedina prepreka, hajde da oboje zdimimo iz ovih deprimirajućih prostorija. Dolazim po tebe za deset minuta. Jesi H spremna?"„Najspremnija." Jedva je čekala da ode iz kuće. Svaki trenutak proveden u njoj teško joj je padao.„Tako spremna da pođeš čak do Karmela?"„Gospođa Mičam? Ima slobodan dan." Bilo je, zaista, nezgodno tako se skrivati, ali, znao je da Dina smatra kako nema dragog izlaza. Još nije bila slobodna. „U svakom slučaju, briga te za gospođu Mičam. Dolazim po tebe za deset minuta. I, usput rečeno, Dina", uzvišenim glasom najavi Ben pa malo zaslade, dok je ona čekala čudeći se šta to namerava da joj kaže, ali on sasvim običnim tonom dodade: „Volim te."Gotovo mu je mogla videti smešak. I ona se srećno osmehnu isklopi oči. „I ja tebe."Vikend u Karmelu proveli su predivno. Četvrti jul. Sva tri dana lutali su žalom, sunčali se, tražili školjke i skupljali naplavljene parčiće drveta, a jednom ili dvaput zaprkosili još uvek hladnom okeanu i nakratko zaplivali.Ležeći na suncu, tela potamnelog poput meda, Dina se nasmeši kada Ben sav promrzao iziđe iz mora i leže dršćući pored nje na pesak.»Zbog čega se smeješ, usnula lepotice?" Hladnog i vlažnog tela ležao je pokraj nje, i ona se okrenu i pogladi ga po nadlaktici, osećajući njegovu nežnu kožu pod prstima.„Palo mi je na pamet da se provodimo kao da smo na bračnom Putovanju. IH, u veoma skladnom braku."»Ne znam. Nisam proživeo ni jedno ni drugo."„Zar nisi bio na bračnom putovanju?"

»Zapravo, nisam. Prve dane braka proveli smo u Njujorku. Ona je bila glumica i nastupala je u nekom offbrodvejskom pozorištu, pa vm° n°ćili u Plazi u Njujorku. Kada je komad dozi veo neuspeh, posl> smo u Novu Englesku."»Je li se komad dugo davao?" Gledala ga je zaljubljeno svojim nevinim zelenim očima.126Danijela Stil„Tri dana." Oboje se nasmejaše, i Ben se malo odmaknu da je bolje vidi. „Jesi li bila sretna s Markom, pre nego što si mene upoznala?", upita on.„Mislila sam da jesam. I bila sam, ponekad. Ipak, znala sam da budem i veoma usamljena. Medu nama ne postoji ovakav odnos. Mi, nekako, nismo pravi prijatelji. Volimo se, ali... to je sasvim drugačije." Ona se priseti poslednjeg razgovora, kada joj je Mark zabranio da izlaže slike. Još uvek je predstavljao autoritet. „Ne poštuje me kao ti, ne ceni moj rad, moje vreme, moje ideje. Ali, potrebna sam mu. I brine za mene. Voli me, na svoj način."„I ti voliš njega?" Pomno ju je posmatrao.Ona malo poćuta, a onda ga ukori:„Mislila sam da nećemo razgovarati o tome. Ovo je naše leto."„Ali, je ovo i naš život. Neke stvari moram znati", nastavljao je on vrlo ozbiljnim glasom.„Već ih znaš, Bene."„Šta hoćeš time da kažeš?"„Da imam muža."„I da ga nećeš napustiti?"„Ne znam. Zar moraš to sada da me pitaš?" U očima joj je bila jesenja tuga. „Zar ne možemo jednostavno prihvatiti ono što je moguće da ostvarimo, a zatim..."„A zatim, šta?"„Još ne znam, Bene."„A ja sam obećao da neću pitati. Ipak, sve mi je teže da to ne činim."„Verovao ili ne, i meni je. Misli mi lutaju, pa postavljam sebi pitanja na koja nemam odgovora. Stalno se nadam da će Bog nešto učiniti, nešto što će samo po sebi sve resiti.„I ja." On se naže prema njoj, osmehujući se, poljubi je jednom, pa još jednom, i Donovi: ..I \л"Kraj leta127as*„Bene", dopre do njega Dinin glas iz gostinske sobe, i on se nasmeši. Bila je nedelja, kasno uveče, i upravo se behu vratili iz Karmela, gde su proveli još jedan vikend. „Da? Treba ti pomoć?", upita on, ali začu samo njen uzvik i kikotanje. Tamo je bila već jedan sat. On se izvuče h kreveta i pođe da vidi šta se događa.On otvori vrata gostinske sobe, koja mu je često služila i kao radna soba. Dina je, teturajući se, pridržavala slabo složenu gomilu slika koje behu počele da klize s brda kutija naslonjenih na zid.„Pomozi! Lavina je krenula." Ona ga na brzinu osmotri, sa četkicom u ustima, dok je obema rukama podupirala gomilu slika da se ne stropoštaju na pod. „Ušla sam da potpišem neke, na koje sam bila zaboravila da stavim potpis, i..." Ona odgurnu slike u stranu, i on ih prihvati iz njenog naručja A onda, s gomilom njenih radova u rukama, saže glavu i poljubi je u vrh nosa.

„Izvadi četkicu iz usta."„Šta?", začudi se ona i pogleda ga veselo, ali odsutna duhom. Mislila je na dve slike koje još behu ostale nepotpisane.„Rekao sam da to izvadiš iz usta", ponovi on, pa pažljivo odloži slike i rukom dohvati četkicu.„AH, zašto? Tako su mi bar ruke slobodne pa mogu da tražim...", stade ona da mu objašnjava, ali je on gotovo istog trenutka ućutka poljupcem.»Eto zašto, ludice. A sada, dolaziš li u krevet?"On je privuče sebi, i ona se pri vinu uz njega.„Još samo trenutak. Mogu li da završim ovo?"„Naravno da možeš." On se smesti u udobnu staru naslonjaču za radnim stolom i stade je posmatrati kako opet kopa po gomili, tražeCl nepotpisana platna. „Jeste li i vi uzbuđeni zbog izložbe, gospodo, kao i ja?" J0š samo četiri dana. U četvrtak. Konačno će je lansirati u ~ t,„Uo]„ AI i.iir.s; cvnip clitp nipdan in128Danijela Stilje zadovoljno i s ponosom, dok je ona ponovo zatakla četkicu, sada u kosu, kako bi oslobodila ruke. Ćelo lice bese joj zario osmeh, lebdeo joj na usnama i igrao u očima.„Uzbuđena? Šališ se? Ma, napola sam luda. Već danima ne spavam." Benu je to bilo i te kako poznato. Svake joj je večeri u krevetu, nakon nekoliko sati provedenih u ljubavnom zagrljaju, pospano gledao u oči, i poslednje čega se sećao bio je uvek taj osmeh. Sada se jutrom lako budila, pa bi skočila i začas mu donela doručak, a onda nestajala u gostinskoj sobi gde bese smestila sve svoje slike. Donela je svoje blago kod njega i tu ga držala do izložbe. Odneće ih u galeriju samo jedan dan pre otvaranja.Pošto je potpisala i poslednju sliku, ona se okrenu i pogleda ga s osmehom.„Ne znam hoću li izdržati do četvrtka uveče." „Hoćeš." Gledao ju je oduševljeno. Kakva predivna žena! Sada mu se činila još lepšom; lice joj je nežno, blistave lepote, a u očima joj je iskrila neka strastvena vatra. U sebi je otelovljavala nežnost i strastvenost, popug baršunastog plamena. Benu nikada ranije život nije bio tako divan kao sada s njom. Kućica u Karmelu sva je odisala njome; sobe je napunila cvećem, dovukla velike komade naplavljenog drveta uz koje su ležali napolju, na 'svojoj' dini, grejući noge na vatri. Ona mu je ispunjavala i snove i naručje i dane. Više nije mogao ni zamisliti život bez nje.„O čemu razmišljaš?", zainteresova se Dina, nagnuvši glavu na jednu stranu i naslonivši se na gomilu svojih slika.„O tome koliko te strašno volim."„Ooo", otegnu ona sa smeškom, pa mu se nežno zagleda u oči. „I ja o tome mnogo mislim."„O tome koliko te volim?"„Da. I o tome koliko ja tebe volim. Šta sam, uopšte, radila pre nego što sam te upoznala?"Kraj leta129„Živela si veoma dobro i nikad nisi sama pripremala doručak."".Grozno." Ona mu priđe, i on je povuče u krilo."TO je samo zato jer si uzbuđena zbog izložbe i jer ne možeš da spavaš. Pričekaj, kroz mesecdva..." On bolno zaćuta; hteoje da kaže 'godinu', ali oni na raspolaganju nisu imali

ni jednu godinu dana. Imaju još samo pet ili šest sedmica. „Već će ti dosaditi pripremanje doručka, videćeš."„Volela bih da to vidim. Volela bih da to gledam čitavog života, a ne samo mesec dana. Nikad mi ne bi dosadio ovakav život." Ona mu zagnjuri lice u grudi i poput deteta oseti toplinu i sigurnost. Oboje behu preplanuli tokom vikenda u Karmelu, i noge sujoj još bile pune peska koji je raznosila po podu. „Znaš šta mislim?" ^„Šta?" On zatvori oči, i oseti kako joj kosa odiše svežinom.„Da smo vrlo sretni. Šta bismo još hteli?" ^Budućnost, pomisli on, ali to ne izreče glasno. Potom otvori oči, pogleda je sklupčanu u svom krilu i upita:„Zar nikad nisi poželela još jedno dete?"„U mojim godinama?", zapanji se ona. „Hriste Bože, pa Pilar mi je skoro u šesnaestoj."„Kakve to veze ima? I šta hoćeš da kažeš time: 'u mojim godinama'? Mnoge žene rađaju u tridesetim godinama."„Ali, meni je već trideset i sedam. Ma, okani se gluposti."Međutim, Ben samo odmahnu glavom, dok ga je Dina zbunjeno Posmatrala, i reče:„Ako nije prekasno za muškarca, zašto bi bilo za ženu?"„Dragi moj, to su dve različite stvari. To i sam znaš."^„Ne znam. Znam samo da bih želeo da dobijemo dete. Čak i dvoje dece. I, ne mislim da si prestara."Dete? Sada? Gledala ga je začuđeno, ali je on bio sasvim ozbiljan. I dalje ju je držao u naručju.130Danijela Stil131„Naravno", potvrdi on i zagleda joj se u oči, i ona u njima vide zbunjenost i čuđenje, ali i tugu i bol. „A možda više i ne možeš da imaš dece, a, Dina?" To je nikad nije pitao. Nije bilo ni razloga da je pita.Međutim, Dina odmahnu glavom.„Ne, nema razloga zbog čega ne bih mogla... Ali, mislim da ne bih mogla da to ponovo proživim. Posle smrti dva dečaka, Pilar mi je došla kao dar s neba. Mislim da ne bih ni želela da ponovo rodim."„Znaju li lekari zbog čega je došlo do tragedije?"„Čista slučajnost, kako rekoše. Nemaju objašnjenja. Po njihovom sudu, vrlo je mala verovatnoća da se takav tragičan slučaj dogodi dva puta u jednoj porodici, ali, eto, dogodilo se."„Onda, više neće", odlučnim glasom reče Ben, i Dina se malčice odmače od njega.„Pokušavaš li ti to da me nagovoriš da rodim još jedno dete?", upita ga ona razrogačenih očiju i nepomična izraza lica.„Ne znam. Možda. Pa, tako nekako izgleda, zar ne?", nasmeši joj se on i spusti pogled. Ali, gotovo istog časa ponovo podiže glavu. „Misliš li da mi je to bila namera?"Ona, odjednom vrlo ozbiljna, potvrdno klimnu glavom i reče:„Nemoj to činiti."„Zbog čega?"„Prestara sam." / već imam dete. I muža.

„E upravo taj, i samo taj razlog ne prihvatam. To je glupost!", usprotivi se Ben, ovog puta skoro ljutilo, prinudivši je da se upita zbog čega. Zar je važno da li je ona prestara za dete ili nije?„Ali, ja jesam stara. Skoro mi je četrdeset godina. A i ova naša veza prilično je luda. Opet se osećam kao dete. Ponašam se kao da mi je sedamnaest, a ne trideset sedam."„I šta je u tome loše?"„Zaista ništa. U stvari, ideja mi se baš dopada", predade se ona. „Odlično. Onda, hajde u krevet", reče Ben, podiže je i odnese u svoj široki, udobni krevet u susednoj sobi. Prekrivao je stajao izgužvan na istom onom mestu gde su ležali kad su se vratili iz Karmela. U sobi je prigušeno svetlila samo jedna lampa, od čega su nežne boje izgledale još toplije i lepše. Cveće u velikoj vazi, koje je Dina u petak po podne nabrala na terasi, unelo je u sobu dah prirode. Dina zaista bese dala poseban ton njegovoj kući, ton za kojim je godinama čeznuo. Nikada, zapravo, nije znao šta mu nedostaje, ali sada, otkako je nju imao, sada je znao. Nedostajala mu je upravo Dina, sa svojim zelenim očima i tamnom kosom smotanom u punđu, Dina, čije bose noge vire iz njegovog kreveta, Dina, koja prekrštenih nogu sedi sa svojim blokovima za crtanje na njegovom stolu, okružena cvećem. Dina, sa gomilom svojih slika i četkicama zabodenim u sve šoIjice za kafu, sa njegovim košuljama na sebi, koje redovno isprlja bojom, Dina, sa smislom za praktično; dala je da mu se očiste kravate, doterala mu odela, darovala neke sitnice, donela knjige po njegovom ukusu. Pa onaj njen smeh i peckanje i nežne oči što ga uvek razumeju! Dolutala je u njegov život, kao u nekom snu. I on više ne želi da se probudi iz tog sna. Ne bez Dine.„Bene", javi se ona tihim glasom u tami.„Molim, ljubavi?">A šta ako dobijem loše kritike?", upita ona glasom uplašenog deteta, i njemu dođe da se nasmeje, ali se uzdrža. Znao je da je bese obuzeo strah.„Nećeš", uteši je on i zagrli ispod pokrivača. Taj je pokrivač njegovoj majci poklonila žena nekog umetnika, pre mnogo godina u Njujorku. „Kritike će biti odlične. Obećavam ti."„Otkud znaš?"„Znam, jer su ti slike veoma, veoma dobre." On je poljubi u vrat i zadrhta dodirnuvši joj nogama nago telo. „I zato što te toliko volim."„Ti si šašav."„Molim lepo?", naceri se on. „Kažem ti da te volim, a ti meni da sam šašav. Ma, slušaj ti..." On je privuče bliže i priljubi usne na njene, te oboje nestadoše ispod pokrivača.Idućeg jutra probudila se u šest i odmah nestala u gostinskoj sobi. Setila se da bi bilo pametnije da jednu sliku ipak ne izloži. Onda se, opet, setila da jedna druga verovatno nema odgovarajući okvir. Nakon kafe palo joj je na pamet da su još dve bez potpisa, i tako su joj protekla preostala četiri dana. Sva izvan sebe zbog izložbe, ponašala se kao pomahnitala. Ben se na sve to smejao i s uživanjem joj laskao. Vodio ju je na večere, vukao u bioskop, odvlačio je na plažu, terao je da se kupa, do kasno u noć vodio s njom ljubav. U četvrtak ju je odveo na ručak.„Ne želim da čujem ni reč o izložbi", reče on i zapreti joj prstom.„Ali, Bene, što ako..."„Rekao sam, ni reci do sutra ujutro."„Ali..."

„Ne!", uzviknu on i stavi joj prst na usta, ali ga ona ukloni, ponovo obuzeta tremom. „Pa, kako ti se sviđa vino?", upita sad Ben, menjajući temu.„Koje vino?" Ona se zbunjeno obazre oko sebe, i on upre prstom u njenu čašu.„Pa, to pred tobom. Probaj i reci kakvo je."„Ma, briga me za vino. Nego, htela sam da te pitam..."Ben zapuši prstima uši, i ona prasnu u smeh.„Bene! Uozbilji se!"„Šta?", čudio se on i veselo se smejao s druge strane stola.Kraj leta133„Slušaj me! Htela sam te nešto upitam o ovoj večeri."Međutim, on samo u pola glasa zapeva, i dalje s prstima u ušima.„Grozan si i mrzim te", dobaci mu Dina kroz smeh.„Ne, ne mrziš me. Luda si za mnom i želiš da me odvučeš odavde i navališ na mene. Je li tako?"„Pa, kad si već to spomenuo...", isceri se ona i otpi gutljaj vina. Tako su se zafrkavali tokom celog ručka. Ben bese uzeo slobodno po podne. Izložba je već bila postavljena. Sali je dežurala u galeriji, i on je smatrao da je najbolje da do poslednjeg trenutka ostane s Dinom, kako se ne bi predomislila ili doživela nervni slom. A tog je popodneva imao za nju i iznenađenje. Kada su se posle ručka vraćali prema kolima, on pogleda na sat.„Dina, ne smeta ti ako stanem kod Saksa?"„Sada?", iznenadi se ona. „Dobro, u redu."„Neću dugo." On zaustavi kola pred trgovinom i, neodređeno se smešeći, upita je: „Hoćeš li sa mnom unutra?"„Neću, čekaću te ovde."„Sigurno?" Nije je morao nagovarati; znao je da danas ne želi da bude sama, čak ni na kratko vreme.»Ma dobro, idem", pristade ona i veselo pođe s njim u robnu kuću.Uspelo je, pomisli Ben.„Kakvog posla imaš ovde?", htela je da zna.„Moram uzeti jednu haljinu", odgovori on krajnje samouvereno i savršeno ležerno.„Haljinu?"„Aha. Za Sali. Rekla je da neće imati vremena, pa sam joj obećao da ću joj je doneti u galeriju, tako da se može presvući. Usput receno, a šta ćeš ti obući?" Ko zna je li se toga i setila, onako op134Danijela StilKraj leta135„Ne znam. Mislila sam da obučem onu crnu haljinu" Bila je od kuće donela dvetri večernje haljine. Visile su u njegovoj garderobi, zajedno s njenim farmerkama, bojom zamazanim košuljama, nekoliko pari pantalona od gabardena i pola tuceta dolčevitki od kašmira. Ben je c uživanjem gledao njenu odeću pored svoje. „Zašto ne obučeš zelenu haljinu?"„Previše je pomodna", usprotivi se ona, duhom deset hiljada kilometara daleko od te teme, a onda upita živahno. „Čuj, znaš li koji kritičari dolaze?"

„Ne bih baš rekao da je previše pomodna", zaobiđe on pitanje. „Jesi li čuo što sam te pitala?", Dinin glas zvučao je žalostivo. „Nisam. Dakle, hoćeš li da obučeš zelenu haljinu?" „Ma, jebeš zelenu haljinu, htela sam da te pitam...", zausti ona, ali ne dovrši misao jer je Ben strastveno poljubi u usta, pa ona gotovo bez daha iziđe iz lifta na prvom spratu. „Bene!" ukori ga ona, ali u blizini nije bilo nikoga ko bi ih mogao videti. „Hoćeš li da me saslušaš?"„Neću." Već je pozdravljao prodavačicu. Kada mu je iznela haljinu, on se zadovoljno nasmeši. „Savršeno", reče on, a onda se obrati Dini. „Kako ti se sviđa?"„A?", javi se ona potpuno rasejana, ali haljina joj odmah privuče pažnju. Bila je vunena, plave boje vreska, gotovo ljubičasta, s visokim okovratnikom, dugih rukava i otvorenih leda. Pripadao joj je i odgovarajući ogrtač. „Predivna je, zaista. To je Salina haljina?", upita ona zadivljeno, pa priđe bliže da dotakne tanku vunu. Francuski materijal, francuski kroj, i verovatno košta čitavo bogatstvo. „Predivna je."Prodavačica i Ben izmeniše poglede, a Dina dodade:„Možda bi ipak trebalo da obučem zelenu."„Ne slažem se. Zašto ne bi obukla baš rivu1?" nrprllrm ini Rpn s„Da obučem Salinu haljinu? Ma hajde, ne budali."„Mogla bi njoj pozajmiti svoju zelenu."„Dragi, volim te, ali mislim da si potpuno lud", zaključi ona i nasmeši se prodavačici, pa htede da krene dalje. Međutim, Ben je nežno uhvati za nadlakticu i šapnu na uho:„A ja mislim da si ti luda. Hajde, probaj svoju haljinu." „Šališ se?", pogleda ga s čuđenjem, ali on samo odmahnu glavom. „Zar je to za mene?", upita ona.On potvrdno klimnu glavom, zadovoljno se smešeći.„Sviđa li ti se?"„Oh, Bene, ne mogu je uzeti. Mada je zaista predivna." Ona se okrenu i opet pogleda haljinu, dok su joj se oči samo širile. Izvanredna je, ali sigurno grozno skupa. I Ben je kupio za nju? Taj čovek što vozi kola nepoznate nemačke marke i više voli špagete nego kavijar? Onaj isti koji se ponosi što nema služavku, već samo ženu koja mu čisti jedanput nedeljno, dok mu je deda bio okružen čitavom vojskom slugu, a otac se povukao u penziju u jednu palatu u blizini Rima? Pa, takvom haljinom ne bi laka srca opteretila ni Markov džep! „Dobri Bože!"„Zaveži i probaj je. Hoću da vidim kako ti stoji."l ona ga posluša. Savršeno joj je stajala. Kroj, stil, boja. Izgleda'a je upravo veličanstveno dok mu je prilazila s ogrtačem prebačenim preko ruke. Uz njen preplanuli ten još više se isticala plava boja vreska, a ramena i gola leđa savršeno su se ocrtavali u haljini.„Šta ćeš još staviti?"„Brilijantske minđuše i sandale od crne svile. A kosu ću podići.">,0h, Bože! Neodoljivo me zavodiš." Svojim slatkim smehom zarazio je i prodavačicu.Kada ie uveče oblačila haliinu. Ben ie sedeo na krevetu. S osme136Danijela Stilstavila brilijantske minđuše i napravila punđu. Pred njenom izazovnom lepotom zastao mu je dah. Polako joj je skinuo brilijantskne minđuše. „Šta to radiš?" „Skidam ih."„Zašto? Zar ti se ne sviđaju", začudi se ona. Možda zato što joj ih je Mark poklonio? „Ovde nemam drage, koje bi mi odgovarale." „Nije važno." On zavuče raku u džep, izvuče jednu kesicu od plave svile, pa je otvori i izvadi dve naušnice — vrlo stare i fine

izrade. Svaku je krasio veliki biser, a o njemu visio sićušni brilijant. „Molim te, stavi ove", reče on.„Oh, Bene!", zaprepasti se Dina, zagledavši minđuše, a onda podiže pogled prema njemu. „Šta ti to radiš?" Haljina, naušnice, izložba. Tako joj mnogo pruža! Sve...„Pripadale su mojoj baki. Želim da ih poklonim tebi, Dina. Ovo je posebno veče." Kada ga je ponovo pogledala, u očima su joj blistale suze. Ben nastavi blagim glasom. „Želim da ti ova noć bude najlepša u životu. Danas ćeš ući u svet umetnika. A ja želim da svi saznaju koliko si vrsna umetnica."Dini još nikad ničije oči nisu zračile tolikom ljubavlju kao njegove. Srce joj zadrhti kad ga je zagrlila. „Tako si dobar prema meni."„Mi smo dobri jedno prema dragome, a ovo je poseban dar." „Ali, ne mogu da uzmem naušnice." Ne, ne može. Ne može, ako ne ostane s Benom. A već sledećeg meseca moraće da se vrati Marku.„Moraš ih uzeti. Želim da budu tvoje, ma Šta se dogodilo."On je razume. Uvek je razume. Ali to, na neki način, samo otežava situaciju. Suze joj potekoše niz lice, i ramena joj se zatresoše od jecaja.„Draga, nemoj."..Oh. Bene... Ne moćni rta tp n«fa\/im "Kraj leta137„Ni ne moraš. Barem, ne još. Sada uživajmo."Tako razumno nije govorio sve od početka njihove veze, i ona se upita nije li se konačno pomirio s neminovnim.„Volim te", s napetošću u glasu reče ona i priljubi se uz njega, a on sklopi oči.„I ja tebe volim. A sada bismo mogli da pođemo na otvaranje te tvoje izložbe."On se odmače i pogleda je, i ona klimnu glavom. Potom uze jednu naušnicu i nežno je pričvrsti o njeno uvo. Zatim je poljubi u usta, pa pričvrstio i dragu.„Predivno izgledaš. Strašno se ponosim tobom i tvojom izložbom."„A ja stalno mislim kako ću se odjednom probuditi i videti da je sve ovo samo san. Probudiću se, kao kakav Rip Van Vinkl, na plaži u Karmelu, a Kim će me još uvek čekati u hotelu. Ali, svaki put kada to pomislim, pogledam oko sebe i vidim da si zaista stvaran." Gledala ga je s divljenjem i radošću.„I to potpuno stvaran", nasmeja se Ben i zavuče joj raku pod haljinu. „I to bih, draga moja, svim srcem želeo da ti i ovog časa dokažem. Ali, bojim se da nemamo vremena." Potom joj pruži raku i blago se nakloni.„Hoćemo li, gospo?"„Naravno, gospodine", prihvati ona.„Jesi li spremna?" Upravo behu stali pred galerijom.>A Bože, nisam!" Očiju širom otvorenih, ona posegnu rakama Prema njemu, ali on je zagrli samo na tren, pa je odmah odvuče unutra. Fotograf je već čekao, a bio se skupio i priličan broj gostiju. Likovni kritičari došli su u velikom broju, a videla je čak i Kim koja Se bese upustila u ugodan razgovor s jednim od gospode novinara. Sato se vrzmala u blizini, nestrpljiva da vidi prekrasnu haljinu boje vre739Sve u svemu, veče je bilo pun pogodak. Galerija je prodala sedam njenih slika. Dini se učinilo kao da se rastaje sa starim prijateljima. Bilo joj je teško da se odrekne svojih

radova, i Ben ju je zbog toga zafrkavao kada ju je predstavio obožavateljima. Zaista je bio divan; uvek u blizini, a ipak nikad preblizu, pomagao joj je, ali ne odveć očito. Ta, on je bio Bendžamin Tomson III, izvanredni vlasnik galerije. Niko ne bi ni pomislio da su njih dvoje u ljubavnom odnosu. Ponašao se diskretno, kao onog jutra pred Kim, i Dina je znala da se nema čega bojati. Tog se dana za časak pobojala da bi Mark mogao nešto da načuje. Nikad se ne zna ko sve dolazi na izložbe, ko će je videti i šta će ljudi nagađati. Međutim, te večeri niko nije ništa posumnjao, čak ni Kim, koja u galeriju bese poslala veliki buket c veća. Osećala se lično odgovornom za vezu između Dine i Bena, naravno, s profesionalnog stanovišta, jer nije bila svesna one druge veze. Ipak se pitala je li Dina rekla Marku za otvaranje. Kasnije, tokom večeri, Dina joj je potvrdila da jeste. „I, šta je rekao?"„Ništa naročito. Ipak, nije mu bilo drago." „Preboleće on to."„Valjda hoće." Međutim, Dina nije rekla prijateljici kako je zapravo tekao razgovor o toj temi. Nije rekla da joj je Mark zabranio da izlaže i konačno joj zalupio slušalicu. Po njegovom sudu, bilo je to jeftino razmetanje; međutim, ona je prvi put u njihovom braku ostala pri svome. Njen joj je rad bio previše važan da bi i ovog puta popustila. On nije udovoljio njenoj želji i dozvolio je da Pilar kupi motocikl. Zbog čega bi ona popustila i odrekla se svoje umetnosti?„Bože, draga, što si tako namrštena?", dobaci joj Ben tako tiho da ga niko nije mogao čuti, i Dina se trže iz svojih misli.„Ništa, žao mi je. Ja... samo sam... toliko se toga dogodilo." „Zaista, i jeste. Sali je upravo prodala još dve slike", ohavesti iemilova pogledom. „Šta kažeš, da proslavimo ovo svečanom večerom?", upita je on.„Samo ako je pizza", nasmeši se ona, znajući koje jelo voli.„Ovog puta nije to, gospođo. Prava stvar."„Hamburgeri?"„Idi do đavola." On je ležerno obgrli oko ramena i poljubi uobraz.Takav postupak vlasnika galerije na dan prvog uspeha nekog umetnika nije bio ni najmanje nedoličan, ali se Kim iznenada upita ima li, ipak, i nečeg drugog među njima. Dina upravo bese nešto šapnula Benu, i Kim ču kako joj je odgovorio uz nežan osmeh: „Drago mi je da ti se sviđaju". Dina potom dotače bisere na ušima i veselo se udalji. I dok je Kim to gledala, u glavi joj se odjednom upali sijalica.as,„U redu, spremna sam. Reci mi istinu." Dina je sedela na krevetu u žutoj sobi, sklopljenih očiju, dok je rukama čvrsto stiskala jastuk na glavi.„Covek bi pomislio da očekuješ šok", odvrati Ben smejući se. Sedeo je kraj nje na krevetu s novinama u ruci. „Šta bi htela da ti čitam, draga? Berzanski izveštaj? Strip? O da, znam!"»Do đavola, pročitaj već jednom. Ne mogu više ni trenutak da čekam", uzviknu ona i zaškrguta zubima, a on se ponovo nasmeje i udubi u kritike o njenoj izložbi. Unapred je znao šta će pročitati. Predugo je bio u tom poslu da bi bio iznenađen. Uglavnom je znao šta će kritičari napisati. I, čim je bacio pogled na članak, shvatio je da je opet bio u pravu.„Dobro, može sada? Jesi li spremna?"^ rtcu,nia čitsi VP.Ć iednom!". crošišta ona kroz140

Danijela Stil„...izuzetno prefinjen stil koji otkriva ne samo dugogodišnje studiozno bavljenje slikarstvom, već i talenat kakav suviše retko srećemo..." On dalje nastavi da čita jednoličnim glasom, i ona širom otvori oči i ukloni jastuk s glave.„To si sam izmislio." Ona htede da mu zgrabi novine i raku, ali on ih odmaknu tako da ih nije mogla dohvatiti, pa nastavi da čita članak do kraja.„Ne verujem. To nije moguće", čudom se čudila Dina. „Zašto da ne? Pa, zaista si dobra. To sam ti već rekao. Takvo je moje mišljenje i mišljenje kritičara, a isto to misle i oni koji su kupili tvoje slike. Svi smo u to uvereni, svi osim tebe, ti velika, blentava, tupava, skromna..." On je zgrabi i poče je golicati.„Prestani! Ja sam sad poznata ličnost! Ne možeš ti mene tek tako golicati. Dosta, čuješ li! Ja sam zvezda!" Dina se sve vreme kikotala, ali on nije odustajao.„Je li? A ko je od tebe stvorio zvezdu? Ko ti je rekao da moraš izložiti slike? Ko te je preklinjao da to učiniš? Ko je poželeo da izloži tvoje radove čim ih je video? A? Hajde, reci, reci." Sada su se oboje mahnito smejali. Dina se migoljila u njegovom naručju, dok joj je bledoružičasta svilena spavaćica polako klizila prema pojasu. Ben se u magnovenju smiri i zagleda u nju. Nikad nije bila tako lepa, tako zavodljiva. Da barem može da je zauvek drži u naručju! Da barem može da zaustavi vreme!„Šta ti je, dragi? Zar nešto nije u redu?", zabrinu se ona, spazivši njegov nepomičan pogled.„Ma, ni govora. Nego, neverovatno si lepa."„I potpuno tvoja." Telo joj klizne na njegovo. Srećno se nasmešila, a onda im se usne spoje u dugom nežnom poljupcu. Nije prošaoni minut, a ružičasta svilena spavaćica već je ležala na podu. Tek upodne su se izvukli iz kreveta. Dina pospano zevnu, stojeći na vrati141leda. Ben ju je posmatrao iz kreveta, poželevši da je zauvek gleda natora mestu.„Znaš šta, mislim da mi ti uništavaš karijeru", reče on ne skidajući pogled s nje, a ona se okrene k njemu. Tako je bila nežna i mlada. Međutim, njen izgled prikrivao je unutrašnju žilavost. Nosila je u sebi neku čvrstinu bez koje nikad ne bi preživela one godine usamljenosti provedene s Markom.„Zašto ti uništavam karijeru? Zar ne bi trebalo da se obogatiš na mojim sjajnim slikama?", upita ona, tobože s visoka.„Pa i hoću, ako ikad odem na posao. Sva sreća što sam rekao Sali da me danas ne čeka. Znaš li da nikad u životu nisam učinio nešto slično?" Ipak, nije izgledao nezadovoljan svojim novim stilom života — kada se umotao u peškir, dobacio joj svoju odeću, pa pošao za njom na terasu, gde su se udobno smestili u zelene naslonjače od kanafasa. „Zbog tebe sam se ulenjio i postao srećan i pohotan i mlad."„To se i meni dogodilo zbog tebe." Ona se naže i poljubi ga. „Čini mi se da mi je dvadeset jedna, možda dvadeset dve."„Odlično. Onda se venčajmo i izrodimo dvanaestoro dece."Dina ga pogleda i načas pomisli da govori ozbiljno.„АГ bi nam se problemi namnožili, zar ne?" Trudila se da joj glas bude veseo. Nije htela da ponovo s njim razgovara o tome. Nije mogla. To nema smisla. Zato ga upita: „Šta ćemo preko vikenda?"

Ona okrenu lice prema suncu i zadovoljno sklopi oči. Divno je °iti s njim, i u Karmelu i ovde u gradu, buditi se jutrom i večerom zaspati uz njega. Činilo joj se da su zajedno već stotinu godina, a ne tek sedam nedelja. Zar već toliko?" Zar su im se životi tako brzo stopili? Neverovatno koliko se toga dogodilo i kako brzo.„Jesi li za to da odemo u Karmel, ili si ga se već zasitila?"„Nikad ga se neću zasititi. To je najdivnije, najmirnije mesto na svetu."142Danijela Stil„Drago mi je", zadovoljno se složi on; pa pruži ruku i dohvati njenu. „I meni je to najlepše mesto. Ipak, stalno pomišljam da bi možda volela nešto egzotičnije."„Kao na primer?" Zabavljala ju je ta ideja. Atinu? Ipak brzo odagna pomisao na Marka.„Ne znam. Mogli bismo poći na Beverli Hils. Nisam onde bio već nedeljama." Obično je odlazio tokom dana i vraćao se uveče. „Ili bismo ovih dana mogli skoknuti do Njujorka." Ben se nikad nije previše udaljavao od svog posla uvek se vrzmao po galerijama i rasprodajama, među drugim trgovcima umetničkim delima i umetnicima. Njegova strast za posao na svoj se način nije mnogo razlikovala od Markove. Razlika je samo bila u tome što je Ben i nju uključivao u taj posao, koji je i za nju predstavljao strast. „U svakom slučaju, draga moja, ovog vikenda izbor je tvoj."„Već sam izabrala. Karmel." Ona otvori oči i veselo se i od srca nasmeja.„Dakle, u Karmel."„Sad sam se selila..." Dina zabaci glavu i namršti se. „Moram kući po neke stvari." Već danima nije bila onde. S vremena na vreme, upitala bi se šta li o tome misli Margaret. Objasnila joj je kako radi u ateljeu jedne prijateljice, i da joj je jednostavnije da onde i spava. Doduše, povremeno bi izjutra svraćala kući i razmestila krevet, i to kad je Margaret imala slobodan dan. Ipak, takvi trikovi ne mogu prevariti nikoga, a najmanje ženu koja kod nje radi godinama. Ali, šta da joj kaže? Zaljubljena sam u drugog muškarca? Zato je radije ćutala i izbegavala prodirući pogled plavih staričinih očiju. U dva sata po podne, Ben ju je iskrcao dva bloka dalje od kuće. Htela je da pregleda poštu i potpiše nekoliko čekova. Osim toga, morala je da Margareti da platu i da joj ostavi još novaca za hranu, iako više uopšte nije jela kod kuće. I dušom i telom, sada je živela na drugom mestu. Više ni ne slika u svom ateljeu, već kod Bena. Kod njega joj je čaki ona slika koju potajno dorađuje, kad god njega nema kod kuće. Dina uđe i zovne Margaret, ali se ova ne odazva. Nema je kod kuće. A što bi i bila? Dina je gotovo stalno bila odsutna, pa u kuci nije bilo mnogo posla. Kao i obično, našla je gomilu računa i nezanimljivih poruka Međutim, nije bilo nikakvog pisma, ni od Pilar ni od Marka. On joj nikad ni ne piše, uvek telefonira. A nema ni pošte za njega. Rada je Mark na putu, Dominik bi dolazila triput nedeljno, pokupila njegovu poštu i potom mu je slala zajedno sa službenim dokumentima.Dina se polako stepenicama pela prema sobi, u jednoj ruci noseći poštu, a drugom se držeći za rukohvat. Za trenutak je zastala na vrhu stepenica. Deprimira je povratak ovamo. Čini joj se kao da se mora odreći sna i ponovo odrasli, daleko od čoveka koji govori o drugom braku i dvanaestoro dece. Na lu se pomisao nasmeši, a onda začu zvonjenje telefona, pa uzdahnu. Za trenulak pomisli da se ne javi, ali joj onda pade na pamel da je to možda Ben, čekajući je, naziva iz neke govornice. Kao da niko dragi više ne postoji, samo njih dvoje. Nije mogla ni da zamisli da bi mogao bili neko dragi.„Molim?", javi se ona veselim glasom.

„Mio." O, Isuse, Mark. „Mio."„Mark?"„Očito. I hteo bih da mi objasniš lu glupost s izložbom. Upravome je zvala Dominik."„Zbilja je veoma ljubazna."„Rekao sam ti svoje mišljenje. A to što si učinila krajnje je neukusno" srditim je glasom ukori Mark.„Sasvim suprotno, uveravam te da je sve bilo na zavidnom nivou."O lome bi se, draga moja, lek dalo razgovarati. A ja sam U jasno i glasno zabranio da izlažeš te slike. Pa, kakav si samo publicitet izazvala! Za Boga miloga, Dina, ispadaš kao nekakav hipik.5011Kraj leta145„Ni najmanje", usprotivi se ona „Kritičari su me ocenili kao ozbiljnu umetnicu. A možda to i jesam."„Mislio sam da smo to davno resili."„Možda ti jesi, ali nisam ja." Neka ide do đavola! On je ne razume, niti ju je ikad razumeo.„Shvatam. U svakom slučaju, nadam se da velecenjena umetnica neće svakodnevno kovati slične za vere."„Teško. Biću sretna ako budem mogla da priredim izložbu svake pete godine."„U tom slučaju, žao mi je što sam ovu propustio."„Ne, nije", razbesne se Dina, već sita njegove igre.„Molim lepo?"„Jasno mi je da ti nije žao što nisi bio ovde. Već sam sita tvog licemerja, zbilja mi se gadi. Kako se usuđuješ da tako omalovažavaš moj rad!"„Dina!", zapanji se Mark.„Žao mi je, ja... „Bože, što se to događa? Valjda joj se prelila čaša, pa je morala reći sve što se bese nakupilo u njoj. „Ne znam, Mark. Premorena sam."„Začelo jesi. Ili sam te možda zvao u nezgodno vreme?", upita je on podrugljivim i ledenim glasam. To njeno ponašanje ni najmanje mu se nije sviđalo. Pogrešio je što je nije prisilio da preko leta pođe u Antib.„Nisi. Upravo odlazim u Karmel." „Opet?"„Da. Sa Kim." O, Bože, ne opet. Ne voli da ga laže. „Pa, kada ti nisi kod kuće, nemam baš mnogo posla, to ti je valjda jasno." A njoj je, opet, bilo jasno da će ga time držati u šahu.„Pa, neću još dugo biti odsutan."„Koliko još?" Ona zatvori oči i prestade da diše. Neka bude dugo. Neka ne dolazi kući...„Još oko mesec dana."Tako znači, njoj i Benu ostaje još mesec dana. I to je sve.Pola sata kasnije jurili su dramom prema Karmelu. Dina je bila neobično ćutljiva. Ben je kradomice pogleda. Sedela je pored njega, lepa i zabrinuta i povetarac joj mrsio kosu.„Nešto nije u redu?", upita je on, ali ona samo odmahnu glavom. „Loše vesti kod kuće?"„Nisu." Dugo je oklevala, a onda se zagleda u okolinu kojom su jurili i ponovo progovori: „On je nazvao."

„I, kako je bilo?" Jesi li tražila razvod.„Kao i obično. Naljutila sam se. Besan je zbog izložbe. Sekretarica mu je telefonirala u Pariz, samo da bi mu to dojavila."„Pa šta onda?", primeti on, i ona sleže ramenima „Zbog čega stalno toliko paziš da ga ne naljutiš?"Ona se okrenu i pogleda ga.„Na neki način, on mi je otac. Mark je za mene godinama predstavljao autoritet."„Bojiš li ga se?"„Nisam nikad o tome razmišljala, ali, možda se i bojim. Mislila sam da ga samo poštujem. Ali... ko zna..."»Šta bi ti, u najgorem slučaju, mogao uraditi?"„Ostaviti me... Odnosno, toga sam se bojala."..A više se ne bojiš?"»Ne...", odmahne ona glavom. Čudno, ali sada gotovo da priželjЦје da je Mark napusti. Sve bi onda bilo jednostavnije. Ipak, tu je oila i Pilar. Ona joj to nikad ne bi oprostila. Dina se namršti, a Ben Je Pogladi po raci.„Nemoj toliko brinuti. Već će se sve srediti."..Da barem znam kako. Bene, ovaj, ne znam što da radim." Ipak, Ztiala je. Ali, nije to želela da učini — da se odrekne njega, ali ni da146Danijela Stil„Da, ali i obavezu prema sebi. Na prvom ti je mestu obaveza prema samoj sebi, a na dragom prema detetu. A sve ostalo zavisi od tebe."Dina klimnu glavom, malo poćuta, pa će tonom po kojem se osećalo da više nije onako mnogo zabrinuta:„Čudno. U poslednje vreme stalno zaboravljam da on postoji. Osamnaest godina predstavljao je središte mog života, a sada, odjednom, za samo mesec i po dana, kao da je nestao, kao da ga nikad nisam ni poznavala. Čini mi se da sam potpuno druga ličnost. Ali, Bene, on postoji. Stvaran je i naziva me. I očekuje da razgovaram s njim, ali, nekako, nisam u stanju."„Onda, za sada, nemoj ni razgovarati s njim."Isuse, on ne razume. Bože, samo da ne postane posesivan. Molim te, ne još...Međutim, Ben nastavi:„Ma, opusti se sada i uživaj! Kasnije možeš brinuti o onome šta će biti."„To je u tvom stilu, zar ne? Ti uopšte ne brineš, je Г da?" Ona ga pogladi po vratu i poljubi u obraz. Uočavala je ona nemir na njegovom licu, strah i brigu odavale su njegove oči kada je mislio da ga ona ne gleda.„Zar ja?" Tako je odlučno odmahnuo glavom, da se nasmeja„Lažeš. Zabrinut si koliko i ja. I zato mi ne drži pridike. Verovala sam da si veoma hladnokrvan i da te se to neće ni dotaći. A sad mi je sve jasno."„Ma nemoj?", izazovno odvrati on i pogleda je sa smeškom. Ipak, bojao i da pomisli na ono šta će se dogoditi na jesen. S tim ne bi bio u stanju da se suoči.„Pa, bar možemo biti mirni još mesec dana. Onda se Mark vraća."147„Za mesec dana?"Dina bez reci klimnu glavom. Nastavili su da se voze.

M,„Hajde, pospanko, ustani. Skoro je deset." Dina zaškilji, zagunđa i okrene se na drugu stranu. Ben je potapša po stražnjici, naže se i poljubi je, pa će opet: „Ustaj! Danas imaš sastanak s potencijalnim kupcem. Moraš biti u galeriji u jedanaest."„A ti?", javi se ona, glave i dalje zavučene u jastuk.„Ja idem sada. Draga, nameravaš li da ustaneš?"„Ne."„Dina, kako se osećaš?", zabrinu se Ben i opet sede pored nje. Ove poslednje dve sedmice posle izložbe često je bila iscrpljena.„Odlično", šlaga ona. Zaista se nije dobro osećala. Glava joj je bila teška; telo kao olovno. Najradije bi ostala u krevetu dremajući čitavog bogovetnog dana.„Kako to da si baš ovih dana tako umorna?", brižno upita on.„Ah, pritisle me godine, eto šta je."„Očigledno. Samo se nadam da ti uspeh neće biti preveliki teret. Znaš, čini se da bi mogla doživeti veliki uspeh." On ustade i krenu u kuhinju, dobacivši joj preko ramena: „Hoćeš li prepečenog hleba?"Prepečeni hleb je uopšte nije privlačio. Ona odmahnu glavom, ponovo sklopi oči i zavukavši glavu u jastuk promrmlja:„Ne, hvala." Malo kasnije, Ben donese kafu. Ali, prvi put posle toliko godina ni kafa je nije privlačila.„Dina, zbilja, šta ti je?"„Ništa. Sve je u redu. Samo sam umorna." I bolesna od straha ^"Og Markovog povratka. Verovatno je to u pitanju. To stalno razmišljanje o njemu i Pilar potpuno je iscrpljuje. Ne bi smela dozvoliti da J°J oni pokvare te poslednje sedmice s Benom, ali misao joj se uvek vraćala niima Sfvamn mi ie. dobro, drasi. Ne moraš da brineš." Ona148Danijela StilKraj leta149se veselo nasmeja i otpi gutljaj kafe, ali kad joj topla para dopre u nozdrve, samo što nije povratila. Sva bleda, ona okrenu glavu i spusti šoljicu.„Pa, ti si bolesna!" Bila je to optužba ispunjena strahom.„Nisam, i sad dosta o tome. Odlično se osećam, dobro mi je, zdrava sam i obožavam te." Ona mu pruži ruku veselo se smešeći, i on je privi uza se. Ne dao Bog da joj se štogod dogodi! Užasna pomisao da bi je mogao izgubiti hiljadama je puta dnevno padala Benu na um. Mogla bi se razboleti, stradati u sudaru, utopiti se u talasima na plaži kod Karmela, unesrećiti se u požaru... Mogla bi se vratiti Marku.„S kojim se to kupcem danas sastajemo?" „Zove se Žino. Švajcarac ili Francuz, nisam siguran." Francuz? Da nije neki Markov poznanik? Međutim, nije stigla ništa da izusti, jer joj Ben odgovari:„Nije. Ove je nedelje stigao u grad, video tvoje slike u galeriji, i svidele mu se. Jasan i jednostavan slučaj. Je li u redu?" „Savršeno, moj čitaču misli."„Dobro. Onda, vidimo se tamo u jedanaest." On joj se na silu osmehne, mahne i zatvori vrata. Već ih oboje bese uhvatila panika, bilo mu je to jasno. Dinu muče noćne more, pa ga očajnički stiska u snu, a sad još i ova iscrpljenost i slabost! Oboje drhte od straha, P1" tajući se što će doneti kraj leta, i već očajavaju zbog obostranog gu" bitka. Imaju još dve

nedelje. Možda čak i tri, ako Mark bude odugovlačio. I Pilar će se vratiti s njim. A šta će onda? Ni Ben ni Dina nisu znali odgovor. Još ga nisu znali. A čudo koje su oboje priželjkivali još se nije dogodilo.Dina je stigla u galeriju tačno u jedanaest, odevena u svileni kostim krem boje i svilenu bluzu boje slonovače. Cipele i torbica bi'e su u istom tonu. Oko vrata je nosila majčine bisere, na ušima naušnice, Benov dar na dan otvarania izložbe. Кипж— mrm^eur fun^t bioje pun strahopoštovanja. Ponašao se po etiketi, nudio primerenu cenu i zračio šarmom.Kupio je čak dve Dinine slike, izabrane između najboljih. Kada je otišao, ona i Ben zadovoljno se rukovaše. Pazar je iznosio gotovo osam hiljada dolara. Naravno, od toga će gotovo polovina pripasti Benu. Za razliku od nekih trgovaca umetničkim delima, koji su uzimali čak polovinu, on je zadržavao samo četrdeset odsto. Međutim, proteklih nedelja Dina je ipak lepo zaradila. Sve u svemu, od otvaranja izložbe nakupila je gotovo dvanaest hiljada dolara.„Šta ćeš s tolikim parama?", zadirkivao ju je Ben, dok je ona veselo gledala ček.„Biću nezavisna", odvrati ona, setivši se odjednom Markovog zaključka pre odlaska: da još uvek slika samo zato da bi mogla biti nezavisna, ukoliko ikad na to bude primorana. Možda je imao pravo. Svakako da to nije bio jedini razlog, ali sada, kad ima nešto svoje, oseća se kao potpuno druga ličnost.»A da li bi ti malo opipljivije dokazala tu svoju nezavisnost i odvela me na ručak?", upita Ben, zadivljeno je gledajući. Iako je zračia lepotom, po pogledu joj je video da nije sasvim dobro. „Šta veliš,• Kucak?" navaljivao je on, ne mogavši da odoli želji da iziđe sjom, da bude s njom, da je odvede kući, ostane s njom nasamo iuživa u svakom trenutku koji im još bese preostao. Međutim, Dina»volela bih, ali ne mogu. Idem na ručak s Kim." "Do đavola. U redu, neću tražiti da ga otkažeš. Ali, draga moja 8 SP°, kad završim s poslom u pet, samo ste moja." »U redu, gospon", radosno se složi ona. »Časna reč?" »Lako ću je održati."/50°oni}ela StilOtpratio ju je do vrata, pristojno je poljubio u obraz, pa ostao zagledan za njom dok je prelazila ulicu, koračajući prema jaguaru. Kakva elegantna žena! I to njegova! On se ponosno osmehnu i vrati unutra.„Dakle, kako je moja najmilija umetnica danas? Nova Men Kasat?", Kim se srdačno smešila kad je Dina sela. Sastale su se, kao i obično, u restoranu Trader Vie's. Dina tu nije bila gotovo dva meseca.„Ma zamisli, jutros smo upravo prodali još dve slike."„Nije mi teško da zamislim. Hvala Bogu da je Tomson znao da te u pravo vreme nagovori za izložbu. Već sam se bojala da nikad neću dočekati taj dan, da se ti konačno pokreneš." Bilo joj je, međutim, jasno da je i Markovo odsustvo u tome odigralo značajnu ulogu. Da je Mark bio tu, Dina sigurno ne bi pristala da izloži slike, jer bi je on u tome sprečio. „U svakom slučaju, drago mi je da si to učinila, a već je bilo i vreme." Kim pozva konobara i naruči šampanjac, iako se Dina, smejući se, nemoćno tome protivila. „A što da ne? Za ime Božje, pa od Karmela se gotovo nismo ni videle. Osim toga imamo i te kakav razlog za slavlje."I to mnogo bolji nego što Kim i pretpostavlja, pomisli Dina.

„Dakle, osim činjenice da si sad poznata umetnica, što ima novo?", Kim ju je ispitivala pogledom, ali se Dina samo smešila. „Izgledaš kao mačka kad popapa kanarinca."„Ne znam zbog čega."„Foliraš. Možda ja znam zbog čega." Bilo joj je to zapalo za oko na otvaranju Dinine izložbe, ali u početku nije bila sigurna. „Dakle, hoćeš li mi reći ili da se otelim od radoznalosti?"„Znači, mogu da biram?"„Ne izmotavaj se. Hajde, Dina, budi dobra i reci mi", zavitlavala se Kim.Dina se odiednom nn/hiliiPa ti kao da već sve znaš. Isuse, nije to valjda toliko očito? Ma niie Nego, meni se one večeri na otvaranju upalila sijalica. AU.« veJjem da je iko drugi ukapirao." Konačno su ш se pogledi sreli.Posle kratkog ćutanja, Dina reče:,0n je stvarno izuzetan, Kim. I veoma ga volim.Kim tiho uzdahnu, pa će posle nekog vremena:„I vidi se da je divan čovek. A to vas je ozbiljno zgrabilo? Kimotpi malo šampanjca.Dina potvrdno klimnu glavom i oči joj se ispumse suzama.Kad bih bar mogla reći da ne znam. Ali znam, ozbiljno je. A ja se moram vratiti Marku. I Benu je to jasno. Ne mogu poeet. sve ispočetka, Kim. Ne mogu. Prestara sam. Skoro će rm četrdeseta i Glas joj se prekine. „S Markom imam sređen život , nastavi ona šapatom. „Oduvek sam ga volela. A tu je i Pilar...Dalje nije mogla od suza. Morala je istresti nos. Kim bi je najradije zagrlila. Da bar ima neko čarobno rešenje! Ali, obe su znale danema drugog puta?", upita Kim, ali njena prijateljica samo odmahnu glavom. „Kako se Ben oseča?", upita ona. Dina duboko uzdahnu.Uhvatila ga je panika, kao i mene. Ali, ja jednostavno ne^mogu da odem i počnem sve ispočetka. Ne mogu...", šaputala je očajnimglasom. „Prestara sam."„Ako je to jedini razlog, onda si šašava. Kakva te starost spopala? Boga mu, ženi od šezdeset godina umre muž i ona za čas posla promeni način života. A ti b, u trideset . sedmoj odbacila nešto stostvarno želiš. Zbilja si luda." „№Ct!,raAli to nema smisla, l, tako mi Boga, Kim, ja jesam prestara. On želi decu, za Boga miloga, a ja već imam skoro odraslu kćer.152„To ti je još jedan razlog više. Pilar će ti ubrzo otići. Ako bi htela još dece, sad ti je vrerae."„Ti si luda kao i on." Dina pokuša da se nasmeje, ali nije mogla. Činilo joj se da joj preostale dve nedelje već nestaju pred očima. „Jesi li srećna s Benom, Dina?"„Nikad u životu nisam bila srećnija. I to mi nikako nije jasno. Živim s Markom gotovo dvadeset godina, znamo se dobro, a sad, odjednom... O Bože, Kim, jedva se sećam kako Mark izgleda, njegovog glasa. Kao da čitav moj život pripada Benu. U početku sam se osećala krivom; smatrala sam da je strašno to što činim. Ali, sada više čak ni ne prebacujem sebi. Volim Bena, i gotovo."

„I misliš da ćeš moći da se odrekneš te ljubavi?" Kim je tužno gledala prijateljicu. Znala je šta proživljava.„Ne znam. Možda ćemo se ipak moći viđati. Možda... Kim, jednostavno ne znam šta da radim."Nije znala ni Kim, ali je sumnjala da će Ben Tomson pristati da je dugo deli s Markom. Nije on bio taj tip muškarca. „Hoćeš li reći Marku?"„Ni mrtva. Ne bi me shvatio. Slomila bih mu srce. Ja, ovaj, moraćemo još da vidimo. Ben će u septembru na nekoliko nedelja u Njujork. Tako ću dobiti u vremenu i videti šta bi se dalo učiniti."„Dina, ako mogu nekako da ti pomognem... ako ti ustreba nečije rame ili ruka, uvek sam ti na rapolaganju. Nadam se da to znaš, prijateljice."„Znam."Obe se nasmešiše, pa pređoše na druge teme. Ali, još dugo posle rastanka Kim je stalno pred očima imala Dinino tužno lice.Oprostivši se sa Kim, Dina se polako odvezla kući. Morala je da pregleda poštu i plati neke račune. Sastaće se s Benom tek u pet. Poći će na neko mirno mesto na večeru, onda će možda u šetnju ili u bioskop; ponašaće se kao ljudi koji nemaju dece. knii ПР friv* ni ™лKraj leta153kakvim pritiskom, imaju dovoljno vremena. Želela je da te dve nedeIje, kao i prethodna dva meseca, provedu skromno i tiho. I Ben je toisto želeo.„Gospodo Diraš", dočeka je Margaret čim je okrenula ključ u bravi. Izgledala je uznemireno i Dina se začudi šta joj je.„Margaret, je li vam dobro?" Učinilo joj se da je ta postarija žena nešto bleda. I tek kada je došla do stola u hodniku, Dina shvati da služavka još uvek nemo zuri u nju. „Margaret, zar nešto nije u redu?", upita sad ona odlučnijim glasom i oštro se zagleda u ženu u tamnoplavoj odeći. Je li možda saznala za njenu vezu sa Benom? Je li ih možda videla? „Šta se dogodilo?"„Dva telefonska poziva...", promuca Margareti skrenu pogled, ne znajući šta još da kaže. Nije sasvim sigurna. Nema pravo da uznemirava gospođu Diraš, ali obuzimao je neki čudan osećaj.„Je li zvao gospodin Diraš?", Dina se odjednom ukoči.„Njegova majka, gospođa Diraš."„Šta je rekla? Zar nešto nije u redu?" upita Dina mršteći se.„Ne znam. Samo je preko centrale u Parizu poručila da je nazovete. I to odmah."„U Parizu? Misliš, u Antibu?", Dina je znala da je za Margaret to bilo jedno te isto. Međutim, služavka odlučno odmahnu glavom.„Ne, javila se iz Pariza. Ostavili su broj." Iz gomile papira ona izvuče jedan papirić i pruži ga Dini. Imala je pravo. To jeste bio broj 1Z Pariza; telefonski broj kuće u Ulici Fransoa Prvog. Znači, nešto nije bilo u redu. Možda je stara dama bolesna, pa želi da pošalje Pilar ranije kući. Mark! Nešto se dogodilo Marku! Palo joj je na pamet hiIpdu nesrećnih slučajeva, dok je grabila stepenicama u spavaću sobu. Smesta je ščepala telefon. U Parizu tek bese prošla ponoć. Prekasno? Da pričeka do jutra?Brzo je dobila vezu na međunarodnoj liniji i začas začula pozna

155Godinama joj se činilo da taj zvuk označava da je telefon zauzet ali se u međuvremenu bila navikla i znala je da nije.„Žao mi je, trebaće im minutdva da se jave", izvini se Dina telefonistkinji.„Sve je u redu", bez žurbe odvrati telefonistkinja kalifornijskim naglaskom, i Dina se nasmeja. A onda se na telefonu javi svekrvin glas:„Allo? Oui?", Glas gospođe Diraš nije bio ni pospan ni prijatan. Prijatan, uostalom, nikad nije ni bio.„Mamie?" Dini je oduvek bilo teško da izgovori taj naziv od milošte. Posle gotovo dvadeset godina, još uvek je dolazila u iskušenje da svekrvu zove gospođom Diraš. ,^tamie?" ponovi ona povišenim glasom, jer je veza bila slaba. „Ovde Dina. Oprostite što vas zovem tako kasno, ali mislila sam da..."„Dina, U faut que tu viennes." O, Isuse, ne na francuskom, i to uz takvu vezu! Ali stara žena brzo nastavi da govori francuski. Dina ju je jedva čula.„Čekajte, čekajte. Ne razumem. Molim vas, ponovite na engleskom. Zar se nešto dogodilo?"„Da." Bio je to zapravo dugačak, žalostan jauk, a onda zavlada tišina. Dina je čekala. Šta se dogodilo? Sigurno se nešto Marku dogodilo. Jasno! „Pilar... Ona... nesreća... na motociklu", mucala je starica.Dini se srce sledi.„Pilar?", zaurla ona u telefon, pa ni ne ču kada Margaret uđe u sobu. „Pilar?" Veza je sada bila još slabija, i ona viknu jače: „Mamie, čujete li me? Šta se dogodilo?„Glava joj je... noge..."„O, Bože, kako joj je?" Suze su joj se slivale niz lice, ali se očajnički trudila da kontroliše glas. „Mamie, kalrn ini \ri"„Paralusees. Les jambes. Noge ću joj paralizovane... A glava...ne znamo."„Gde je?", vrisnu Dina.„U Američkoj bolnici", zajeca starica.„Jeste li nazvali Marka?"„Ne možemo da ga nađemo. U Grčkoj je. Njegovo societe nastoji da ga pronađe. Veruju da će biti ovde sutra. O, molim te, Dina... dolaziš li?"„Iz ovih stopa. Smesta." Čitava joj se ruka tresla kada je pogledala na sat. Deset do četiri. Jedan avion kreče u sedam i trideset. Mark uvek putuje tim avionom. Računajući s vremenskom razlikom, trebalo bi da bude tamo sutra u četiri i trideset, po pariškom vremenu. „Doći ću... po podne. Otići ću pravo u bolnicu. Kod kojeg je doktora?" Brzo je nadrljala ime. „Kako ću ga naći?" Gospođa Diraš joj dade njegov broj telefona.„O, Dina. Jadno dete... Rekla sam Marku da je motocikl prevelik za dete. Zašto me nije poslušao? Rekla sam mu..."/ ja sam.„Matie, je li neko s njom?" To joj je prvo palo na um. Njeno je dete samo u jednoj bolnici u Parizu.„Naravno, medicinske sestre." To je već bilo u stilu madame Diraš, kakvu je Dina poznavala.„I niko drugi?", zaprepasti se Dina.„Kod nas je već prošla ponoć."

„Ne želim da bude sama."„Dobro. Sad ću onamo poslati Anželinu, a ja ću poći ujutro." Anilinu, najstariju služavku na kugli zemaljskoj. Anželinu. Kako može.„Doći ću što pre mogu. Recite joj da je volim. Do viđenja, mam'e. Vidimo se sutra."Sva očajna, Dina brzo zamoli telefonistkinju:r^i..— гт:!.^ T^:,X„„„O i;*nr, Hltnn ip"Kraj leta157zAli docteur Kiršman se nije javljao. s Američkom bolnicom nije n/no o L nom stanju mademoiselle Diraš udobno se odmara, p ^ fc stoj, mogućnost da je ujutro openšu. Još se neTrenutak je nepomično sedela i borila se ča suzama držeći da vu rukama, a onda joj se iz dna duše ote uzdah g„Pilar, dete moje. O, Bože moj!" U tom trenutku se stvori nored nje plava odora i Margaretine rake čvrsto je zagrle P„Je 1. mnogo loše?", začu se njen šapat u tihoj sob:lnlo5" J°J "7 Paraliz°vane' a nešto nije u redu ni s glaAh niko mi ne daje jasne odgovore. Krenuću prvim avionom" „Spakovacu vam torbu." oviunum.ini li— Mora inik. Prst, joj mehanički okrenuše broj Dominik u kancelarijiOdmah joj se javi antipatičan glas, i ona upita: „Gde je monsieur Diraš?" „Ne znam."„Večeras putujem u Pariz. Samo mu recite da dođe onamo I nazov,te njegovu majku. Pilar Je u Američkoj bolnici u Pariz čuit za .me Božje Dominik, molim vas, učinite mi uslugu i đi e 2 z mol, ona drhtavim glasom g 'povreS"" SW Št° m0gU' J StVam° ™ J£ mn°šo žao. Je H teško„Ne znamo."Potom Dina nazva aerodrom i banku. Proverila je šta joj je sve Margaret spakovala u torbu i brzo nazvala Bena, kako bi ga našla pre no što napusti galeriju. Još sat vremena i mora na aerodrom. Odmahjoj se javio.„Moram večeras otputovati", reče mu kratko.„Šta? Nešto si popodne zabrljala? Opljačkala banku, možda?", odvrati joj on glasom ispunjenim nestašlukom i smehom; radovao se skoroj večeri. Ali, istog trena oseti da nešto nije u redu.„Pilar je imala saobraćajnu nesreću. O, Bene..." A onda joj navru suze, jecaji, bol, strah i bes na Marka što je dozvolio Pilar da kupi motocikl.„Smiri se, draga. Evo me odmah k tebi. Smem li da dođem u kuću?"„SmeŠ."Sedam minuta kasnije Margaret mu je otvorila vrata. Dina ga je čekala u sobi. Još je nosila odeću u kojoj je bila na ručku: kostim i one naušnice što ih joj je Ben poklonio. U tome će i putovati u Francusku. Kako Ben uđe, tako je zagrli.„Sve će biti u redu, dušo, videćeš. Neće joj ništa biti."Potom mu je saopštila da su devojčici paralizovane noge.

„To je možda samo privremena reakcija na pad. Još ne znaš sve Pojedinosti. Možda i nije tako loše kako se u prvi mah čini. Hoćeš li da nešto popiješ?"Ona odmahnu glavom, bleda poput kreča. Očaj na njenom licu jasno je pokazivao slomljeno srce. Opet je zaplakala i ponovo utekla u njegov zagrljaj.„Svakakve grozne slike motaju mi se po glavi."„Ne misli o tome. Još ne znaš. Moraš se nadati, sve dok ne does tamo. Bi li htela da pođem s tobom?", upita je on.Ona ll^oUni, l klo^„ TOM ča nocmflči158„Bih. Ali, ne možeš. Ipak, drago mi je da si me to pitao. Hvala ti."„Ako ti ustrebam, zovi i ja ću doći. Obećaj mi to", zamoli je on, i ona samo potvrdno klimnu glavom.„Molim te, nazovi Kim i reci joj kuda sam otišla. Probala sam da je nazovem, ali je nema kod kuće."„Neće ništa posumnjati ako joj ja to kažem?" Bio je zabrinut, ali ne zbog Kim već zbog Dine.„Neće. Danas za ručkom rekla sam joj za našu vezu. Već je i sama to naslutila, još na otvaranju. Ne pitaj me kako. Međutim, smatra te izuzetnim. „Mislim da ima pravo." Ona ga ponovo zagrli i čvrsto stisnu. Ko zna kada će ga opet ovako grliti i biti njegova. „Jedva sara čekala da se opet vratim kući, da budem onde... tako me smiruje." Mislila je pri tom na njegovu, a ne na svoju kuću, i on to shvati. „Uskoro ćeš ponovo biti kod kuće." „Obećavaš?", upita ona i potraži njegov pogled. „Obećavam. A sad hajdemo, vreme je. Imaš li sve što ti treba?" upita je on, i ona potvrdi i opet zaklopi oči. Na trenutak oseti vrtoglavicu. „Je li ti dobro?", zabrinu se on.„Odlično." Sišla je za njim stepenicama i na odlasku zagrlila Margaret. Za sat vremena moraju stići do aerodroma. Četrdeset pet minuta kasnije Dina će biti u avionu, a posle dvanaest sati u Parizu sa svojim detetom. Sa Pilar.Vozeći se prema aerodromu, Dina je molila Boga da je nađe živu.Q„Sta? Oh, mon Dieu! Dominik, jeste li sigurni?"„Sasvim sigurna. Razgovarala sam i s vašom majkom. I sa doktorom."Kraj leta159„Kako se zove?", grozničavo upita Mark, mahnito tražeći nalivpero da zapiše ime. Šantal mu pruži svoje. „Kada su je operisali?"Jutros, po pariškom vremenu. Mislim, pre tri sata. Smatraju da joj je nešto bolje, ali još nije došla svesti. Brinu ih najviše glava i... noge."Dok je MarkEduar slušao Dominik, suze mu potekoše niz obraze.„Poslaću telegram. Biću tamo večeras." Potom brzo pozva recepciju i kratko zatraži: „Ovde Diraš. Rezervišite mi avionske karte za Pariz. Odmah." Pošto je spustio slušalicu, on obrisa suze i rastreseno pogleda Šantal.„Pilar?", upita ona, i on potvrdno klimnu glavom. „Je li joj mnogo loše?" Ona sede uza nj na kauč i uhvati ga za ruke.„Ne znaju. Ne znaju..." Glas mu prekinuše grčeviti jecaji, te ne dospe da joj kaže da je motocikl bio njegov dar.

Dina je izašla iz aviona na aerodromu Sari de Gol sva izbezumljena od iscrpljenosti, užasnog straha i mučnine Čitavu noć provela je zureći pred sobom, u prazno, i kršeći ruke. S aerodroma je odmah nazvala bolnicu, ali nije bilo nikakvih novosti. Pred aerodromom dozva taksi, pruži taksistu adresu Američke bolnice i samo reče:„Aussi vite que possible."U pravom galskom stilu, taksista je doslovno shvatio njene reci. Auto je jurio tako da je Dina krajičkom oka videla stabla uz drum tek kao neprekinutu zelenu crtu, dok je bez reci zurila pravo preda se i pratila vozačeve manevre. Brzali su ulicama zaobilazeći svaku prepreku, i ona je osećala kako joj krv luđački struji telom, čula je svaki udarac srca... brzo... brzo... vile! Činilo joj se da se već satima voze. Na Bulevaru Viktor Igo taksi se uz škripu točkova zaustavi pred velikim dvokrilnim vratima. Dina brzo poseže novčanik i izvadi franke koje bese dobila u zamenu za dolare na aerodromu. Bez razmišljanjaПДНр toVcifti ctAtinu (~r,~,n\rr> ', UtT/v r\t\n*ri \rr OtnDanijela Stil„Votre monnaie!", viknu on za njom, ali ona samo odmahnu glavom. Briga je za sitniš! Usne su joj bile čvrsto stisnute, tvoreći crtu koja se gubila u agoniji njenoga bledog lica. Shvatio je odmah, čim mu je dala adresu Američke bolnice. Sve mu je bilo jasno. „Vaš muž?"„Non. Ma fllle." Oči joj se ponovo napuniše suzama.Taksista saosećajno i tužno klimnu glavom. „Desole." On podiže sa sedišta njenu malu torbu od smeđe kože i otvori vrata do sebe. Trenutak ili dva stajao je s torbom u ruci, gledajući je i hoteći da joj kaže nešto utešno. I on ima kćer i razume bol u Dininim očima. I njegova je žena jednom imala takav pogled, onda kada umalo nisu izgubili sina. Bez reci joj uruči torbu, i Dina mu se na časak zagleda u oči, pa se okrenu i velikim koracima požuri u bolnicu.Za pultom pokraj ulaza sedela je glavna sestra, mrzovoljnog izraza lica.„Oui, madame?"„Pilar Diraš. U kojoj je sobi?" Oh, Bože, samo broj njene sobe, molim te. Ne dozvoli da mi kažu... ne daj...„Četiri stotine dvadeset pet." Dina požele da duboko i bolno uzdahne, ali samo pristojno klimnu glavom i pođe prema liftu. S njom su se povezli dva muškarda i jedna žena.Reklo bi se da su bili Evropljani, poslovni ljudi, verovatno prijatelji nekih pacijenata, možda i bračni drugovi, ali nisu izgledali posebno potreseni, ni uznemireni. Čekajući da se lift zaustavi na njenom spratu, Dina ih je posmatrala sa zavišću. Dugotrajna vožnja avionom, ispunjena strahom, sada je uzimala svoj danak. U toj dugoj, besanoj noći misli su joj skakale s Pilar na Bena. A šta da mu je dozvolila da pode s njom? Čeznula je za njegovim naručjem, njegovom toplinom, njegovom utehom, ohrabrenjem i nežnim recima.Vrata lifta se otvoriše na četvrtom spratu, i ona izađe nesigurnim korakom. Sestre su stalno jurcale hodnikom goredole. a doktori H«Kraj leta161stojanstveni stariji muškarci, stajali su okupljeni u nekoliko manjih, mirnih grupa. Dina se iznenada oseti izgubljenom. Evo je deset hiljada kilometara daleko od kuće, tražeći kćer koja je možda već mrtva. Odjednom više nije bila sigurna ume li još uopšte da

govori francuski i hoće li ikad naći Pilar u ovom lavirintu. Oči su je pekle od suza. Ona, ipak, savlada napad vrtoglavice i slabosti i priđe pultu.„Tražim Pilar Diraš. Ja sam joj majka." Nije čak ni pokušala da govori francuski. Jednostavno, nije mogla. Samo je molila Boga da je neko razume. Većina sestara bile su Francuskinje, ali je valjda neko ovde govorio engleski. Neko će već znati... Neko će sve to srediti, odvesti je do Pilar, reći joj da zapravo nije tako strašno povređena... „Diraš?", zabrinutim će glasom sestra, pogledavši u Dinu, a onda spusti pogled na jednu listu i namršti se. Dina oseti kako se u njoj sve najpre stvrdnulo, a zatim skamenilo. „O, da", potvrdi sestra, pogleda Dinu u oči i istog se trena upita nije li ta očajno bleda žena što drhće pred njom bolesna. „Madame Diraš?"„Da", jedva uspe da prošapće Dina. Odjednom je osetila svu težinu svakog trenutka onog zamornog putovanja. Više jednostavno, ne može. Čak se zažele i Marka.„Madame Diraš, je li vam dobro?" Mlada žena u beloj odeći govorila je engleski s tvrdim akcentom, ali tečno. Dina je samo zurila u nju. Ni sama nije znala je li joj dobro. Osećala se veoma čudno, kao da će se ones vesti ti.„Moram... mislim... Smem li da sednem?" Ona se rastreseno osvrnu oko sebe, a onda je kao začarana gledala kako sve oko nje najpre Postaje sivo, a potom se smanjuje. Kao kad gledaš kako polako nestaje slika na pokvarenom televizoru, polako... polako... i slika se safflo rastočila. Na kraju je čula neko zujanje. A onda oseti nečiju ruku na nadlaktici. „Madame Diraš, madame Diraš", dozivao ju je onaj isti devojčin762Danijela StilStrašno joj se spava. Samo da joj je da negde odluta! Ali, ona ruka vukla ju je za nadlakticu, i ona iznenada oseti nešto hladno na vratu, pa potom i na glavi. Slika se vrati na ekran. Oko nje dvanaestak lica, sva uprla poglede dole u nju. Ona htede da se uspravi, ali je jedna ruka odmah zaustavi. Dva mlada muškarca užurbano su razgovarala na francuskom. Hteli su da je prenesu u ambulantu za hitnu pomoć, ali Dina brzo odmahnu glavom.„Ne, ne. Dobro mi je. Stvarno. Samo sam dugo letela iz San Franciska i nisam jela čitavog dana. Zbilja, samo sam grozno umorna i..." Glas joj se prekinu, a oči ponovo napune suzama. Ona pokuša da ih zaustavi. Do đavola, zbog čega žele da je odvedu u ambulantu hitne pomaći?„Moram da vidim svoju kćer. Pilar. Pilar Diraš."Te reci kao da ih presekoše. Dva mlada muškarca zagledaše se u nju, pa klimnuše glavama. Shvatili su. Istog je časa uhvatiše za ruke, i ona se u trenu nađe na nogama. Jedna mlada sestra pomože joj da poravna suknju. Neko joj je doneo stolicu, a ona sestra kojoj se prvoj bila obratila pruži joj čašu vode. Malo kasnije, mnoštvo se raziđe. Pored nje behu ostale samo ona mlada i jedna starija sestra.„Strašno mi je žao", izvini se Dina.„Ma, ništa, ništa. Savladao vas je umor nakon dugog putovanja. To je razumljivo. Sada ćemo vas odvesti do Pilar." Dve sestre izmeniše poglede i starija gotovo neprimetno klimnu glavom.„Hvala." Dina otpi još jedan gutljaj vode i vrati čašu. „Je li doktor Kiršman ovde?", upita ona, ali sestra lagano odmahnu glavom.„Danas po podne je otišao ranije. Čitavu noć proveo je kod Pilar. Operisali su je, znate."„Noge?", Dina se opet stade tresti.

„Ne. Glavu."„Je li joj dobro?"Kraj163„Bolje joj je. Dođite, videćete i sami", konačno odgovari sestra, pa stane pored nje da joj pomogne.Koračale su dugim svetloružičastim hodnikom i konačno stale pred jednim belim vratima. Sestra najpre prodorno pogleda Dinu, pa onda polako otvori vrata, Dina zakorači unutra. Učini joj se da joj se vazduh zamrznuo u plućima i da više ne može ni da diše.Pilar je sva bila umotana zavojima i okružena cevima i aparatima. U jednom uglu sobe nepomično je sedela jedna sestra ozbiljnog lica, a tri monitora davala su tajanstvene podatke. Pilar se jedva videla kroz zavoje, i lice joj je bilo veoma izobličeno od raznih cevčica.Međutim, ovog se puta Dina nije onesvestila. Spustila je punu torbu na pod i zakoračila kroz sobu sigurnog koraka, sa smeškom na licu. Sestra ju je časak ili dva posmatrala, a onda brzo izmeni pogled sa dežurnom sestrom u sobi. Žena ustade i približi im se, ali Dina je i ne primeti. Prilazila je krevetu, moleći Boga da joj da snagu i suzbijajući suze s bolnim osmehom.„Zdravo, malena, mama je stigla." Iz kreveta dopre slabo stenjanje. Oči njenog deteta pratile su joj korake. Videlo se da je Pilar vidi i razume. „Sve će biti dobro. Dobro..." Ona stade pokraj kreveta, posegnu za Pilarinom nezamotanom rukom i nežno, lagano, kao da se boji da je dotakne, uze je obema rukama, prinese usnama i poljubi prste svoje devojčice. „Sve je u redu. mila moja, ozdravićeš."Pilar odmahnu glavom.„Ja..."„Psst...", žalosno će Dina, ali Pilarine oči bile su pune reci.„Želiš li nešto?" Dina ju je pažljivo posmatrala, ali joj sada u očima ne pročita nikakav odgovor. Ona pogleda sestru. Ima li bolove? Sestra se približi, pa se obe zagledaše Pilar, koja ponovo pokuša:„Drago... mi je... dasi... dooošla", dopre iz kreveta šapat, slab poPut lahora, i ispuv.l ~! ' .^ srce ljubavlju i suzama. Oči joj zasuziše,ali eo ~«„ „,. ~:i., „„„v,„x: : j„i:„ ,j„x~x: n:i„.. ™ tnU,,164Danijela Stil„I meni je drago što sam došla. A sada, malena, nemoj više govoriti, molim te. Razgovaraćemo kasnije. Mnogo toga imamo jedna dragoj da kažemo."Ovog puta Pilar samo potvrdi klimanjem glave, a onda zatvori oči. Napolju, u hodniku, sestra koja je čuvala Pilar reče Dini da je devojčica, osim kada je bila pod anestezijom zbog operacije, sve vreme ostala budna, kao da čeka nekog ili nešto, a sada se videlo i zbog čega.„Znate, madame Diraš, vas dolazak će mnogo toga izmeniti", dodade ta krhka žena na besprekornom engleskom. Te reci utešiše Dinu. Pilar je, dakle, čekala nju. Ipak joj bese stalo do nje. Glupo je što tome pridaje važnost u ovakvim trenucima, ali njoj to jeste važno. Bojala se da bi je Pilar, i u ovim, najtežim okolnostima, mogla odbaciti. Ali, nije. Ili je, ipak, čekala Marka? Nije važno. Dina se tiho vrati u sobu i sede.

Pilar se probudila tek nakon dva sata. Prikovala je pogled za majčino lice i netremice je gledala, tako dugo da Dina već pomisli da su protutnjali sati i sati. Odjednom joj se učini da se devojčica smeši. Ona brzo priđe krevetu i uhvati je za ruku. „Volim te, mila moja. A tebi je sve bolje. Zašto ne pokušaš da još malo odspavaš?"Pilar, međutim, pogledom odbi. Još sat vremena držala je širom otvorene oči i posmatrala, gledala, samo zurila u majčino lice, kao da želi da ga upije, kao da pogledom želi da iskaže reci koje ne može da izgovori. Prođe još jedan sat, i ona se ponovo oglasi:„Kučence..." Dina je začuđeno pogleda, i Pilar ponovo pokuša: „Jesi... lili... donela... moje kučence?"„Ovog puta Dina nije uspela da zaustavi suze. Kučence, miljenik iz Pilarinih dečjih dana. Kučence, staro, prljavo i ofucano, sklonjeno konačno na neku zabačenu policu negde u kući. Dina nikad nije ima~165stvo Dina se upita zna li Pilar da je u bolnici. Da nije možda odlutala na neko daleko mesto, u detinjstvo, ka Kučencetu? „Čeka te kod kuće." Pilar zavrte glavom i malčice se osmehnu.U redu", jedva čujno dahne ona, a zatim ponovo utonu u san. Lfoice. Sedefi u uzanoj naslonjači, Dina se duhom vrati u prošlost. Misli joj odlutaše u doba kada je Pilar imala tri godine, pa četiri pet, devet... a onda je prebrzo doletela i dvanaesta, pa sad skoro šesnaesta. Kako je bila slatka kao curica! Tako sitna i ljupka devojčica, zlatnih uvojaka i plavih očiju! Pa što je slatko gukala, a kako je tek divno plesala roditeljima; lutkama je priređivala čajanke, pisala priče, pesme, jednočinke; jedne je godine sašila Dini za rođendan bluzu od dve zelene kuhinjske krpe... i Dina ju je nosila, sasvim ozbiljno, u crkvu.„Madame Diraš." Nepoznati ženski glas trže Dinu iz daleke prošlosti. Ona začuđeno podiže oči ugleda novu sestru.„Molim?"„Da li biste se malo odmorili? Možemo vam pripremiti krevet u susednoj sobi." Lice joj je imalo blag izraza, i oči su joj bile pametne i stare. Ona rukom potapša Dinu po nadlaktici. „Već ste veoma dugo ovde."„Koliko je sati?" Dini se učini da je satima živela u snu„Skoro će jedanaest."U San Francisku je dva po podne. Tek je dvadeset četiri sata otkako je otišla od kuće, a čini joj se da su prošle godine. Ona ustade i ispravi se, pa se zagleda u Pilar i upita:„Kako joj je?"Ljubazna sestra je malo oklevala, a onda odgovori:„Uvek isto."„Kada se vraća doktor?" I zbog čega se, do đavola, uopšte nije a^ t^v^m rwih npt «лћ knliko ie ona kod Pilar?166Danijela StilA i taj Mark, što ga još nema? Zar neće ni doći? On bi sredio ove imbecile, pa bi se stvari makle s mrtve tačke. Dina se zagleda u monitore; nervirali su je hijeroglifi koje su ispisivali.

„Doktor će se vratiti za nekoliko sati. Najbolje bi bilo da se malo odmorite. Možete čak i da odete kući i tamo prenoćite. Dali smo mademoiselle još jednu injekciju i sada će prilično dugo spavati."Dina bi najradije ostala, ali već je bilo vreme da se pojavi kod svekrve. Tako će usput saznati i jesu li pronašli Marka i ispitati šta je s tim doktorom. Ko je taj čovek? I gde je? I šta to ima da joj kaže? Za sada je Dina samo znala da je Pilar u kritičnom stanju. I sva je očajna i bez nade satima sedela tu, čekajući neko objašnjenje, neki znak, nešto što će je ohrabriti, nagovestiti nadu u poboljšanje... Nekoga ko će joj reći da nema opasnosti. Ali, u to bi bilo teško poverovati.„Madame?" Sestra ju je žalosno gledala.Gotovo isto tako izmučena kao i Pilar, Dina uze svoju torbu i reče:„Ostaviću broj na koji me možete nazvati. Vratiću se brzo. Koliko mislite da će spavati?"„Barem četiri sata, možda čak i pet ili šest. Ali, neće se probuditi pre tri. A ako i bude nekih problema, ili se probudi pa vas zatraži, pozvaću vas."Dina napisa broj telefona Markove majke, pa dobaci sestri pogled pun očaja.„Zovite me odmah, ukoliko... bude potrebno." Nije mogla da izgovori više, ali ju je sestra razumela. Ona pričvrsti Dinin broj na bolesnički karton i nasmeši se.„Nazvaću vas, ne bojte se. A vi morate malo odspavati."Još nikad u životu Dina nije bila tako umorna, ali san joj nije ni padao na um. Mora nazvati Bena. Razgovarati sa doktorom. Saznativicu, te se prisloni uza zid; međutim, ovog puta se nije onesvestila Samo je dugo stajala i gledala Pilar. A onda, očiju punih suza, iziđe iz sobe, s torbom u jednoj i ogrtačem preko druge ruke, dok joj sesrce vuklo za njom.Na stanici preko puta bolnice uze taksi i utonu u zadnje sedište s uočljivo glasnim uzdahom, gotovo stenjanjem. Svaki joj je delić tela bio umoran i bolan i ranjen; svaki mišić napet i iscrpljen, dok su joj se u mozgu grozničavo redali prizori: Pilar kao beba... Pilar prošle godine... Pilar u sedmoj godini... Pilar u svojoj sobi. U školi. Na aerodromu. S novom frizurom. Njene prve čarape. S crvenom masnicom u kosi. Taj film odvijao joj se pred očima čitavog dana, čas uz pratnju zvuka, čas bez njega, ali pred tim slikama nije mogla da pobegne, čak ni sada kada je taksi jurio Parizom prema Ulici FransoaPrvog.Ta ulica u otmenom kvartu, zgodno smeštenom blizu Kristijana Diora, bila je lepa kao i svaka druga u Parizu, a sasvim blizu Jelisejskih polja. Kad je bila mlada, Dina je umela da se po podne iskrade iz krute atmosfere svekrvine kuće, pa bi zaredala po trgovinama, ili ispijala espreso u kafeu. Ali, sada se nije ni sećala tih dana. Vozila se kao šlepa, a iscrpljenost ju je pritiskala kao kakav težak teret.Taksista je pušio gouloise papier mais i pevao neku staru pesmu. Bio je preveseo da bi primetio potištenost svoje putnice, i kada se zaustavio na odredištu, pogledao ju je s izazovnim osmehom. Međutim, ona to nije ni primetila. Samo mu je pružila novac i izišla. Vozač sleže ramenima i odjuri, i Dina se s mukom uputi prema vratima. Nije joj promaklo da njena svekrva čitave večeri nije dolazila u bolnicu. Sestra je rekla da tog jutra bese provela dva sata s Pilar. Dva sata? I to je sve? I ostavila je u onom strašnom stanju potpuno samu? To samo dokazuje da je Dina imala pravo: madame Diraš bila je osoba bezsrra

168Danijela StilOna kratko i odlučno dvaput pozvoni, i teška spoljna vrata širom se otvoriše pred njom. Ona prekorači visoki prag, zatvori vrata za sobom i brzo ude u mali, otmeni kavez. Oduvek je smatrala da je taj lift većma pogodan za kanarince nego za ljude, ali sada su joj misli bile daleko od te ideje. Ona pritisnu dugme za sedmi sprat. Stan je bio na vrhu; madame Diraš širila se na ćelom spratu.Jedna služavka bezizražajna lica dočeka Dinu na vratima, kada ova iskorači iz lifta.„Oui, madame?", upita ona s izrazom nezadovoljstva, ako ne i prezira.„Je suis madame Diraš." Dinin naglasak nikad nije bio gori, ali njoj je to bilo svejedno.„Ah, bon. Madame čeka u salonu."Baš zgodno. S pripremljenim čajem? Dok je za služavkom išla prema dnevnoj sobi, Dina zaškrguta zubima. Sve je kao obično, sve na svom mestu. Niko ne bi rekao da unuka madame Diraš leži, možda i na umoru, u nekoj bolnici tri kilometra odatle. Kada je Dina ušla u sobu, sve je bilo naizgled u savršenom redu, uključujući i madame Diraš. Odevena u tamnozelenu svilu, besprekorne frizure, sigurna koraka pošla je Dini u susret i pružila joj ruku. Samo su joj oči odavale zabrinutost. Rukovala se s Dinom i poljubila je u oba obraza, sa zebnjom posmatrajući izraz snahinog lica.„Tek si stigla?", upita je ona i istovremeno pogledom otpusti služavku, koja istog trenutka nestade.„Ne. Bila sam s Pilar čitavo veče. A moram još naći i doktora." Dina skide jaknu i gotovo se sruči u naslonjaču.„Izgledaš veoma umorna", primeti stara žena, lica potpuno okamenjenog. Samo se po lukavim starim očima videlo da iza tog granitnog lica postoji živo čeljade.„Nije važno jesam li umorna ili nisam. Nego, ko je taj prokleti Kiršman i gde je?"Hirurg poznat širom Francuske. Bio je kod Pilar sve do kasnog popodneva i obići će je za nekoliko sati. Dina..." Stara gospođa Diraš zastade, oklevajući, pa nastavi tiše: „On, jednostavno, ne može više ništa da učini. Barem, za sada ne može." „Zbog čega ne može?"„Sad samo možemo da čekamo. Ona mora da prikupi snagu. Mora... da živi", objasni ona i lice joj se zgrči od bola. Dina rukom protrlja oči. „Bi li nešto pojela?" Dina odmahnu glavom.„Samo ću se istuširati i malo se odmoriti. I..." Na licu joj se čitalo očajanje. „Zao mi je što sam ovako upala. Nisam vam rekla ništa prikladno, kao 'drago mi je što vas vidim' ili 'kako ste?', ali, mami, oprostite, zbilja nisam u stanju." „Razumem te."Stvarno? Dina se upita je li to istina. Ali, zar je sada važno razume li je ili ne razume?„Zbilja bi morala da nešto pojedeš, draga moja", ponudi je ponovo madame Diraš, „Izgledaš veoma iscrpljena."I bila je iscrpljena, ali ni najmanje gladna. Nije bila u stanju da jede, baš ništa. Ne večeras. Ne nakon što je videla Pilar, klonulu i slomljenu u onom krevetu, preslabu da bi držala majčinu raku. I sad cuJe kako je pita za kučence.„Samo ću se istuširati i presvući, pa idem natrag. Ova će noć zace'o biti duga A je li se javio Mark?", upita ona namršteno. Svekrva joj potvrdno klimnu glavom. „Stići će za jedan sat."Za sat. Za jedan sat. Više od dva meseca nisu se videli, a Dina Sada nije osećala ništa osim tuge zbog Pilar. „Dolazi iz Atine. Veoma je utučen."

„Kao što i mora biti." Dina pogleda svekrvu pravo u oči. „On joj Je kupio motocikl. Preklinjala sam ga da to ne čini."Madame Diraš smesta stade pravdati sina: „Dina, ne sme se na njega bacati krivica za nesreću. Verujem da mu je i bez toga vrlo teško."„Sigurna sam da jeste", odvrati Dina, pa skrene pogled i ustane. „Znači, stiže za jedan sat?"„Da. Hoćeš li poći da ga dočekaš?"Dina već zausti da kaže da neće, ali onda nešto u njoj zatreperi. Pomisli na Pilar, na njen izgled... Kako će se Mark osećati kada uđe, kao što je ona morala, i vidi je? Bilo bi surovo pustiti ga da uđe sam. Pilar je njegovo dete, njegovo blago, njegova kći. I Dinina je, ali Marku ona skoro predstavlja boginju. Ne može ga pustiti da se sam suoči s nesrećom. Mora ga sačekati pred avionom.„Znate li kojim avionom dolazi?" Markova majka potvrdno klimnu glavom, i Dina se saglasi. „U tom slučaju, poći ću. Samo ću isprati lice. Neću se gnjaviti s presvlačenjem. Da li biste mi pozvali taksi?"„Svakako." Stara madame Diraš bila je zadovoljna. „I meni će to biti drago. Fleret će ti napraviti sendvič." Fleurette, cvetić. Kuvarica, okrugla kao bačvica, pa Fleurette! Dina se tome uvek smejala, ali večeras joj nije do smeha. Više ništa nije bilo smešno. Ona kratko klimne glavom svekrvi i požuri hodnikom. Upravo je htela da kroči u gostinsku sobu, kad u tamnom hodniku spazi svoju sliku. Tutnutu onde levo, neželjenu, nevoljenu, neobožavanu, zaboravljenu. Njezin i Pilarin portret. Madame Diraš nikada nije bio prirastao za srce. Bez razmišljanja, Dina odluči da ovog puta ponese sliku kući, gde joj je i bilo mesto.Ona baci pogled po poznatoj gostinskoj sobi. Svugde damast i svila u profinjenoj nijansi drap boje, nameštaj u stilu Luja XV. Ta je soba Dini oduvek delovala hladno, čak i kada je spavala u njoj s Markom tokom medenog meseca. Ona začešlja kosu i prinudi sebe da misli na Marka. Kakav će biti njihov susret? Kako će mulice, dodirnuti ruku... posle Bena? Zašto joj je sada Ben izgledao stvarniji? Hi je, ipak, bio samo san? Da li ju je ovaj svileni svet drap boje još jednom u nepovrat progutao, da se više nikad ne vrati? Ona očajnički požele da nazove Bena, ali nije imala kad. Morala je na vreme stići na aerodrom, kako bi se srela s Markom na izlasku iz aviona, inače će se mimoići, A možda bi mu mogla nekako poručiti da ga čeka? Međutim, iz iskustva je znala da je od takvih poruka bilo male koristi. Neki čovek piskavog i slabašnog glasa staće u jedan ugao aerodroma i šaptati sam sebi: „Monsieur Duras, monsieur Duras", a Mark će, ni ne čuvši ga, promarširati pokraj njega. A ako bi i čuo, mogao bi se strašno preplašiti zbog Pilar. Barem će ga toga poštedeti.Sluškinja pokuca na vrata gostinske sobe, poruči joj da je taksi čeka i uruči joj jedan paketić: dva sendviča sa šunkom i komad piletine. Možda će i monsieur biti gladan. Gladan? Isuse, pa ko bi sadjeo?Za razliku od one vožnje s aerodroma, koja joj se naizgled bese u beskraj otegla, ova joj se činila prekratkom. Dok su jurili kroz noć, malo je zadremala, i misli su joj u košmaru skakale s Pilar na Bena, pa na Marka. Činilo se da je prošao tek kratak tren; i auto je već uz škripu stao.„Voila."

„Merci", odsutna duhom promrlja Dina vozaču, plati mu vožnju 1 dade dobru napojnicu, pa jurnu u zgradu, u hodu poravnavajući suknju. Nekako se osećala kao da sedmicama nije presvukla odeću, ali je sada nije bilo briga kako izgleda; previše drugih stvari vrzmalo joj se PO glavi. Ona pogleda na veliku tablu s popisom brojeva letova i stade trčati prema vratima na kojima bi Mark trebalo da se pojavi. Avion se upravo bio prizemljio, i za minutdve putnici će se iskrcati. Ima tatoliko vremena da stigne. Putnici prve klase uvek izlaze prvi, a ,.aru„„„ nntnie nrvom klasom.Probijala se između putnika, spoticala se, o nečije torbe, ali je stigla na određeno mesto upravo u trenutku kada su prvi putnici počeli da prolaze kroz carinsku kontrolu, pa se, uzdahnuvši, povuče u jedan ugao i stade da čeka. U jednom bezumnom trenutku požele da ga iznenadi, da mu pokaže da joj je stalo do njega, iako ga je tokom leta prevarila, da na neki način želi da mu olakša ovu užasnu agoniju zbog Pilar. Sasvim mirno će mu se priključiti u hodu, dodirnuti ga rukom i nasmešiti se. Toliko mu još može učiniti; može mu pružiti trenutak zadovoljstva u tom velikom bolu. Ona skupi jaknu oko sebe i pogleda mašnu na svojoj svilenoj bluzi boje slonovače. Sedam ili osam ljudi već bese prošlo mimo nje, ali Marka još nije bilo.A onda ga odjednom ugleda. Visok i mršav, elegantan i uredan, dobro odeven, bio je savršeno doteran čak i posle leta. S iznenađenjem, međutim, uoči da ne izgleda tako izbezumljen kao što se bojala da će biti. Očigledno još ne zna koliko je stvar ozbiljna, ili, možda... A onda, kako je iskoračila iz svog skrovitog mesta, Dini zastade dah.Mark se bese okrenuo s blagim i nežnim osmehom, osmehom kojim ju je nekad zvao Diane, ali ne prema njoj, Dini. Videla je kako se sagnuo i uhvatio ruku neke mlade žene. Ona je pospano zevnula, a on je zagrlio oko ramena i privukao sebi. Žena je nešto rekla i potapšala ga po nadlaktici.Dina ih je posmatrala nema od zaprepašćenja, pitajući se ko je ta devojka; ali, zapravo je nije naročito interesevalo. Sada je konačno ugledala deo mozaika koji je nedostajao; sada je dobila odgovor na bezbrojna pitanja tokom mnogih godina svog života. Ovo nije bilo slučajno poznanstvo; nije to bila devojka koju je njen muž pokupio u avionu. Bila je to osoba s kojom mu je lepo, s kojom je prisan, osoba koju dobro poznaje. Način njihovog hoda i razgovora, zajedničke kretnje i očiti uzajamni sklad objasnili su Dini sve.staiaa ie u uglu kao prikovana za prizor, začuđeno pritisnuvši ruku „a malo otvorena usta, i posmatrala ih kako se udaljavaju i nestalnu mnoštvu. Onda pognute glave, ne gledajući m u ko^a , s očajničkom željom da ne bude viđena, potrči prema izlazu i zovnu taksi.Obuzeta panikom i bez daha, Dina dade taksisti adresu bolnice, a onda položi glavu na naslon sedišta i zatvori oči. Srce j^j je luđački udaralo. Samo da pobegne, da ode, što dalje od ovog aerodroma! Na trenutak joj se učini da ludi, da je nosi nekakav veliki t^las. Osećala se kao da je ušla u tuđu spavaću sobu i zatekla nekog golog, kao da je otkrila nešto što nikad ni sanjala nije da će otkrvti. A je li, zaista? Je U stvarno tako? A šta ako je Mark s tom ženom satoo putovao? Šta ako su njene pretpostavke lude, njeni zaključci bolesni? Ne, ima medu njima nešto više! Znala je to istog trenutka kada ih je ugledala. U srcu srca svog jednostavno je znala. A žena? I koliko već traje ta njihova veza? Jedan mesec? Godinu? Jesu li se spetljali ovog leta ili ranije? Davno, davno ranije?„Voila, madam." Vozač se okrenu ka njoj, prethodno pogledavši na taksimetar. Dina ga je jedva čula. Misli su joj letele na sve strane. Tokom čitave te mučne vožnje od aerodroma, ni jednom nije pomislila na Bena. Nije joj na pamet palo da je i »na učinila

isto ono Sto i Mark; bila je samo svesna činjenice da je videla Svog muža s nekom drugom ženom i da ju je to pogodilo. I to veoma. Zaslepili su je iznenađenje i bol?„Madame." Taksista se bese zablenuo u nju, i ona najzad, staklenog pogleda, rastreseno zime u taksimetar.„Je m'excuse." Ona mu brzo mu pruži novac, izađe i pogleda oko sebe. Eto je opet pred bolnicom, ali, kako je dospela ovamo? Kad Je rekla taksisti adresu? Htela je zapravo da pode natrag u stan, da se sm;,; „ j„„ __ i„ :„ ™,a™„— PQ Hnhm Mark će otići kući, da ostaviDanijela Stilprtljag i pozdravi majku, pa će konačno doći do Pilar, a ona će malo dobiti u vremenu. Još nije spremna da se suoči s njim. Dok je tako stajala i mislila o njemu, stalno joj se pred očima vrteo isti prizor: lepa mlada glava naginje se prema njegovoj, devojčina ruka na njegovoj nadlaktici, on je grli oko ramena, pogledi im spojeni. A devojka je i đavolski mlada. Dinine oči napuniše se suzama, i ona gurnu teška staklena vrata i ude u predvorje bolnice. Potom duboko uzdahnu. Već oseća poznati miris. Ne razmišljajući, ona pritisnu dugme u liftu za četvrti sprat. Postala je robot, mehaničko telo bez misli, oseća da funkcioniše, ali ne razume samu sebe. Misao kao da joj se bese zalepila za ono lice pored Markovog. A on, opet, izgleda vrlo srećan, vrlo mlad...„Zbilja ti nije zlo?" Mark je pogleda umornim očima i uzme ogrtač. Šantal je ležala na krevetu.„Nije, ne brini. Dosta ti je i tvoje muke", odgovori ona, ali je znala da ga brine njen umor. Kada je ono za dlaku izbegla smrt, doktor ga je upozorio da se ne srne iscrpljivati. Od tada se Mark ponašao prema njoj kao brižan otac koji preterano štiti svoje osetljivo dete. Zahteva od nje da se mnogo odmara, da dobro jede i vodi računa o sebi, da bi dijabetis uvek bio pod kontrolom, tako da nikad ne dođe do užasnih komplikacija na koje ih je doktor upozorio. „A je li tebi dobro?", zabrinuto će Santa! i pruži mu ruku. Mrzela je što mora da ga gleda kako odlazi, mrzela je što ne može da nešto više učini za njega. Ali, jasno, s njim u bolnicu nije smela. Dina će biti tamo. Jedna je stvar navaljivati da je vodi u Antib, odupirati mu se kada je sve u redu, ali sada bi bila ludost da pode s njim. Sad nije pogodno vreme. Šantal je to razumela. Uvek je savršeno dobro znala kada je za šta vreme. „Molim te, nazovi me, želim da čujem kako joj je", reče ona, dok joj je pogled odavao iskrenu zabrinutost, i Mark joj je bio zahvalan na tome.saznam. Obećavam." On sede i privi je na grudi. Ja, ovaj, ne bih podneo ratovanje bez tebe. Ovo mi. ».i •" On j > *» f lio. A onda je pusti, obrisa suze i iskašlja se. „J'espere. Nadam se." Oui oui. Je le sais."Btkud ona to zna? Kako bi mogla znati? A šta ako gresi? „Vratiću se kasnije po torbu." „Probudićeš me ako zaspim?", upita ona obesnjacki se osmehujuC1' „On vena", nasmeje se on, ali je već bio daleko od nje duhom sasvim odlutao. Stigli su s aerodroma tek pre desetak minuta, i njemu se već činilo da se predugo zadržao. Mark navuče ogrtač. ^ „MarkEdouare!", uzviknu Šantal, i on zaslade i okrenu se. Već je bio na vratima. „„N'oublie pas que je t'aime. Ne zaboravi da te volim. „Mo; aussi!", dobaci joj on i tiho zatvori vrata. Šantalinim malim renoom odvezao se do bolnice i tu se parkirao. Trebalo je da uzme taksi, ali nije više hteo da gubi ni trenutka vremena. Želeo je da bude onde. Pored nje. Da gleda šta se događa. Potrudiće se da shvati. U avionu je to stalno ponavljao

u mislima. Zašto i kako i kad, ništa mu nije bilo jasno. Na trenutak je bio miran, kao da se ništa nije dogodilo; činilo mu se da se to on i Šantal samo vraćaju u Pariz nakon uobičajenog sastanka u Grčkoj... a onda bi * odjednom setio Pilar i postao potpuno svestan svega. Da nije bilo Šantal, ne bi uopšte uspeo da se tokom puta sabere. ^U predvorju je vladala tišina. Dominik mu preko telefona bese dala broj Marine sobe, i on je još pre odlaska iz Atine uspeo da stuP> u vezu sa doktorom Kiršmanom. Bilo je još prerano da bi se ista™„r«1p,na slava, noge su joj monigle ostati paralizovane slezina se bila otkinula, a jedan je bubreg je bio sav izubijan. Sve u svemu, devojka je bila u veoma lošem stanju Mark uđe u lift i pritisnu dugme broj četiri. U grudima gaje stezalo. Dok se lift uspinjao, nije mislio ni na šta. A onda se vrata uz zujanje otvore i on iskorači.Gledajući oko sebe i pitajući se gde će naći svoje dete, on se odjednom oseti izgubljenim; osećao je nemoć i snah. Za pultom ugleda glavnu sestru, pa joj žalosno priđe.„Pilar Diraš?", upita on, i sestra mu stade objašnjavati gde je soba, ali on podiže ruku. „D'acord, kako joj je?"„U kritičnom je stanju, monsieur." Sestrin pogled bio je ozbiljan. „Je li joj imalo bolje?" Umesto odgovora, sestra samo odmahnu glavom. „A doktor Kiršman? Je li ovde?"„Bio je i otišao. Ali, uskoro će se vratiti. Pažljivo motri razvoj situacije. Sve se prati na monitorima... Činimo sve što možemo."Ovog puta Mark samo klimnu glavom. Pošto pročisti grlo i maramicom obrisa oči, on odlučno krenu hodnikom. Mora se sabrati, mora uveriti Pilar da će sve biti u redu, da će on preduzeti sve da joj bude bolje, da će joj dati svoju snagu. Šantal bese pala u zaborav; sada mu je u mislima bila samo njegova devojčica.Vrata su bila odškrinuta i on pogleda unutra. Soba je bila puna aparata. Ugledao je dve sestre; jednu u sterilnoj zelenoj operacionoj odori i jednu u belom. S pitanjem u očima one se zagledaše u njega, i on uđe unutra.„Ja sam joj otac", objasni on šapatom, ali reci su mu zvučale autoritativno i one klimnuše glavama. Mark pogledom potraži po sobi i odmah je opazi. Izgledala je sitna u onom krevetu, među cevima i monitorima koji su tačno pokazivali svaki njen udisaj i izdisaj. Ugledavši joj lice, istog se časa sledi. Bilo je tako bledo da mu se učinilo potpuno nepoznatim, sve dok nije prišao bliže i prepoznao izobličene crte svog deteta. Cevčirp 7!»/~;; ; u_i ••izmenili, ali je to bila njegova Pilar. Dugo ju je posmatrao kako leži sklopljenih očiju, a onda se tiho primakao, pa polako pružio raku i lagano dotakao njezinu. Ruka joj se tek malo pokrenula i ona otvori oči. Ali, smeška nije bilo; tek je pogledom dala slab znak da ga jeprepoznala.„Pilar, ma cherie, c'est papa." Očajnički se borio sa suzama. Ne reče više ni reci, samo je stajao, držao je za ruku i posmatrao, sve dok nije ponovo zatvorila svoje pređivne plave oči. Činilo mu se da u prostoriji uopšte nema vazduha, tako mu je bilo teško da razmišlja, da gleda i da diše. Kako se ovo moglo dogoditi? Kako?l to njegovom detetu? Kolena su mu klecala i na trenutak je pomislio da će mu pozliti, ali je i dalje stajao, zurio u nju i držao joj malu belu ruku. Čak su joj i nokti bili neke čudne

šarene boje. Jedva je hvatala dah. Ali, on je stajao, stajao, nije se micao, nije govorio, samo je gledao svoje dete.Sa svoje stolice u uglu, Dina ga je nemo posmatrala. Nije ga oslovila kada je ušao u sobu, a on nju nije video jer je bila zaklonjena iza golemih aparata.Tek nakon dvadesetak minuta otkrio je poznato lice i te oči... kako ga posmatraju s izrazom očaja. Ugledavši je, on se začudi. Šta to ™a da znači? Zašto ga nije oslovila? Zašto samo, bez reci, onde se'• Kada je stigla? Da nije u šoku? Izgleda potpuno dotučena, i bleda Je skoro kao i Pilar.„Dina", jedva je prošaptao.„Zdravo, Mark", odgovori ona, pogleda prikovanog za njegovo lice.On joj klimnu glavom i opet skrenu pogled na Pilar.„Kada si stigla?"„U pet sati."„Zar si čitavu noć ovde?"„Ima li promene?"Ćutanje. Mark pogleda Dinu s istim pitanjem u očima.„Čini mi se da joj je malo gore. Bila sam malo odsutna, ranije... Morala sam... Bila sam kod tvoje majke da ostavim torbu. Nije me bilo ovde samo dva sata, i... kada sam se vratila veoma je teško disala. Tada je i Kiršman bio ovde. Rekao je da će je, ako joj za nekoliko sati ne bude bolje, ponovo operisati.' Ona uzdahnu i spusti pogled. Činilo joj se kao da ih je u ova dva sata oboje izgubila, i Pilar i Marka.„Ja sam upravo doputovao."Laieš. Nisi. Stigao si pre dva sata. Ali, kuda si otišao? Ipak, ćutala je.Tako su ostali skoro jedan sat, dok ih konačno sestra nije zamolila da izađu na nekoliko minuta; trebalo je promeniti posteljinu. Dina je polako ustala i izišla iz sobe. Mark je na trenutak oklevao, nije želeo da ostavi svoje dete, Dina se u međuvremenu ponovo seti prizora na aerodromu. I ona i Mark ponašali su se sada jedno prema drugom kao stranci. Nisu se videli puna dva meseca, a jedva su izmenili pozdrave. Ona nije bila u stanju da glumi veselost zbog ponovnog susreta. Bilo je već prekasno. Ali ni on nije glumio, ili je možda bio sav izvan sebe zbog Pilar.Ona se uputi niz hodnik, ukočena koraka i pognute glave. Pokušavala se setiti onih malobrojnih molitava što ih bese naučila u detinjstvu. Nije sad imalo nikakvog smisla trošiti vreme na Marka; morala je da svu energiju sačuva za Pilar. A onda začuje njegove korake iza sebe, ali se ne okrenu već nastavi da korača, s noge na nogu, s noge na nogu, do kraja hodnika, pa se praznog pogleda zagleda kroz prozor s kojeg se video obližnji zid. Dok je zurila u odraz na staklu, vide ga gde stoji iza nje.„Dina, mogu li da ti pomognem?", upita Mark umornim i prigušenim plasnm Ono пгЛгЛгг. «л—i— iKrajjeta_ 179„Ne znam šta da kažem", zausti on, ali ga plač prekinu. „PogreŠio sam što sam joj dao..."„Sada to više nije važno. Učinio si to, i gotovo. Nesreća se mogla dogoditi i na stotinu drugih načina. I eto, dogodila se ovako. Sad nema smisla tražiti krivca. Nije važno ko joj je dao motocikl, ko..." I Dinin je glas podrhtavao.

„Mon Dieu..." On zagnjuri lice u šake, a onda se uspravi i duboko uzdahnu. „Moj Bože, samo kad bi se izvukla. A šta ako ne bude mogla da hoda?"„Onda ćemo je učiti da živi kako najbolje može. To joj sad dugujemo. Moramo joj pružiti ljubav, pomoć i potporu u svemu s čime se bude morala suočiti..." Samo ako budemo imali prilike. Prvi put u gotovo dvadeset godina Dinu obuze stravičan užas... A šta ako...?Dina oseti njegove ruke na ramenima. Polako ju je okrenuo sebi. Oči su mu Pilarine, ali lice starog, umornog čoveka.»Hoćeš li mi ikad oprostiti?"„Šta?" Glas joj je bio dalek i hladan.»Ovo. Ovo što sam učinio našem detetu. Što te nisam poslušaokada je trebalo. Što..."»Večeras sam te, Mark, čekala na aerodromu."Po njenom pogledu shvatio je da je nešto u njoj umrlo. Osetio je da ga iznutra obliva hladnoća.»Verovatno smo se mimoišli", reče on, ali u glasu mu je bilo pianje. Pogledom joj je ispitivao lice.»Nismo. Ja sam otišla. Ja... To mi je, Mark, štošta objasnilo. Trebalo je da znam. Davno. Ali, eto, nisam znala." Ona se nasmeši, pa s'eze ramenima. „Verovatno sam bila budala. I, mogu ti čestitati. NiJe samo lepa, već i mlada", dodade ona ogorčenim i tužnim glasom.»Dina..." Njegove šake stisnuše joj ramena. „Dina, dolaziš do čudn'h zaključaka. Nešto si pobrkala." Ali, ispalo je to nekako traljavo.„ ; пгап!шм дл Y,\ se izvukao s bilo kakvom, makarшmalčice ubedljivom pričom. Činilo mu se kao da se oko njega sve ruši. „Slušaj, ovaj mi je dan bio užasan, to i sama znaš. Na putu sam bio napet do krajnjih granica. Mlada dama i ja smo razgovarali i stvarno..."„Dosta, Mark. Ne želim to da slušam." Sve joj je bilo jasno. Sve. I nisu joj bila potrebna nikakva lažna ubeđivanja. „Molim te, nemoj \eceras."„Dina", poče on ponovo, ali nije mogao dalje. U nekoj dragoj prilici možda bi mogao, ali sada ne može. Jednostavno, ne može da smisli nikakvu odgovarajuću priču. „Molim te." Onda se okrenu, jer nije mogao da podnese bol u njenim očima. „Stvarno nije ono što ti misliš", izusti, ali osećao je kako samog sebe mrzi zbog tih reci. I bilo je tačno ono što je ona mislila, do najmanje pojedinosti. On je bio izdajnik, i to dvostruki, jer je sada izdao i Šantal. „Nije to", ponovi on. „Jeste, Mark. Bilo je jasno kao dan. Ma što mi rekao, ne možeš me uveriti u suprotno. Ništa ne može izbrisati ono što sam videla, što sam osetila, saznala." Kao da ju je pogodila strela pravo u srce. „Verovatno si me svih ovih godina smatrao veoma glupom."„A zbog čega misliš da to traje godinama?" Do đavola, otkud bi to ona mogla 7nati?„Po načinu na koji se zajedno krećete, hodate, po načinu na koji te ona gleda. Teško je postići takav sklad za kratko vreme. Pre bl se reklo da si njoj muž nego meni." Ona zastade, odjednom pokolebana. Zar se ne bi i za nju moglo reći da je udata za Bena? I oni su postigli skladan odnos za vrlo kratko vreme. Pa ipak, kada se te večeri vozila s aerodroma, sve joj se razjasnilo: Markova odsustvovanja. stalna putovanja, odlasci u daleke zemlje, onaj telefonski broj u "an zu koji se prečesto pojavljivao na njihovom računu, neke čudne pnc koje se nikad nisu sasvim uklapale. A večeras joj je bio dovoljan

njegov rečit pogled. Ako i nije u pitanju ta devojka, neko ipak jeste, to godinama II fn ip hik cimimoj, a, bi sadttela od пмеГ opi«, je Mark, op« se okrenuvS

A«.'iMa nemoj! š,a, za, sm. i i j. *• «f „ «„», Mark? Černeš li a mnom kada s, «o * l ,ш ako duboka i jaka da poštujemo uzajamne potre o vrtae. o ćanja? Možda zato i jesmo tako presretm jedno s dnra,,., nakon°" . još uvek ,.l,m", reče on oči,« P— suza, * onaako me i v»B~ Bik, ,e prekasno. Već beh. krenu.li svaki svojim putem.„Šta to govoriš, Dina?" On iznenada preblede. „Ni sama ne znam tačno. Najpreča prebrodimo ovo s War. Posle toga možemo razgovarati o nama." r u v„Ma, izvući ćemo se mi iz ovoga, znam da hoćemo reče on odjednom odlučnim glasom, ali Dina samo oseti kako je pritiska umor Poput mlinskog kamena.»Zašto misliš da ćemo se izvući?"„Jer ja to želim." Ali glas kao da mu nije bio Pf ve ^™, „Stvarno? A zašto? Jer želiš da imaš i ženu i ljubavnicu? Pa, tas ti se i ne može zameriti. Verovatno je to zgodan aranžman. Gde ona živi, Mark? Ovde, u Parizu? Pa, to začelo savršeno funkciomse. £лto i nije hteo da je povede sa sobom u Grčku. _„Dina, dosta!" On je zgrabi za nadlakticu, ali ona povuče ruku. „Pusti me!" Prvi put u životu osetila je da ga mrzi, da mra ono V«o on predstavlja, da ga mrzi zbog svega što joj je učimo i zbog svega što nil, скЈ»;л т т ,^nm bolnom, zaslepliujućem trenutku, ona s182čežnjom pomisli na Bena. Da li je Mark stvarao tako loš? Zar je ona drukčija, bolja? U glavi joj se vrtilo. „Ne želim da večeras s tobom o tome raspravljam. Imamo ionako dosta briga. Porazgovaraćemo o tome kada Pilar bude van opasnosti."Mark s olakšanjem klimnu glavom. Odlično, zaista mu treba vremena. Mora razmisliti. Nije našao prave reci. Ali, sve će on to srediti.Utom ih sestra zovnu s dna hodnika, i oni zaboraviše svoje probleme i pohitaše ka njoj.„Ima li ikakve promene?", upita Mark.„Nema. Ali, budna je. I želi da vas oboje vidi. Porazgovarajte malo s njom, ali, pazite, ne sme se zamarati. Mora čuvati ono malo snage što je ima."Ušavši u sobu, Dina odmah uoči značajnu promenu na Pilar. I dalje je bila bleda, ali oči su joj bile živahne.Nervozno su skakale tamoamo, lutale s jednog lica na drugo, kao da nešto traže, ispituju.„Zdravo, dušo. Tu smo. I tata je sada ovde." Dina je stala sasvim blizu devojčice i nežno je gladila po ruci, sklopivši oči i zamislivsi da je Pilar još malo dete.„To... je... lepo." Pilarin pogled odluta k ocu. Pokušala je da se nasmeši, ali je još teško disala, pa je c vremena na vreme morala 0 zatvori oči. „Zdravo, tata... Kako... je bilo... u Grčkoj?" Bila je mnogo svesnija stvarnosti nego maločas, a onda, odjednom, postade nemirnija. „Ja... žedna..."Dina pogleda sestru, ali ova samo odmahnu glavom i prstom №~ de znak: ne.„Vode", zavapi Pilar.

„Malo kasnije, dušo", odgovori joj Dina, pa nastavi da govo umirujućim glasom, dok je Mark očajan stajao ookrai nie. kao da be<e izgubio r^o govora. Videvši mu suzne oči i drhćuće usne, Dina shvati da se stalno bori sa suzama Ča va?", konačno je progovorio. Mar of>et pokuša da se nasmeši i blago klimnu glavom.M! šia" je moglo biti u redu kada je u takvom stanju? A onda, kao da e shvatila kako se on oseća, ona ga značajno pogleda i stade e borit! s recima. „Ja... sam jurila... prebrzo... Ja sam tava... tata ne ti." Pilar ponovo zatvori oči i, još jednom stisnuvši Dimnu raku, jedva istisnu iz sebe: „Oprosti."Suze su sada slobodno potekle Markovim licem , on se bez reci okrenu. Pilar je i dalje držala /atvorene oči.„Ne brini, draga. Nije važno ko je kriv. Ipak, tvoja je majka bila u pravu" , izusti Mark i pogleda Dinu.„Mamice", dahnu Pilar jedva čujno.„Psst. iNe govori." . . .„Sećaš H se moje dečje kućice... u vrtu? Stalno sanjam... o njoj...i o mom k\ičencetu, Avgustinu."Bio je sladak mali terijer, seti se Dina. Umesto njega, uzeli su kasnije jednog mopsa, pa mačku, pa pticu, i na kraju su konačno odustali od kućnih mezimaca. MarkEduar nije voleo životinje po kuci.„Kuda si... poslala... Avgustina?" Bili su ga dali nekoj porodici na selu.„U selo. Po svoj prilici mu je tamo bilo veoma lepo " Dina nastavi da brblja ali potraži Markov pogled. Sta ovo treba da znac,? Je 11 Joj bolje ili gore? Odjednom se seti kako se mali FilipEduar strašno koprcao u njenom naručju, nekoliko sati pre smrti Je h ovo sada isti slučaj, ili je ovo znak da se Pilar oporavlja? Ni Mark ni Dina to nisu znali «„Mamice mogu li dobiti... Avgustina... natrag?... Pitaj tatu... Bio je to sada dečii glasić. Dina zatvori oči i brzo uzdahnu.184„Razgovaraću s tatom."• Markove oči se odjednom ispuniše strahom, pa, pogledavši Pilar, pa Dinu, on reče:„Nabavićemo ti psa, cherie... Videćeš. Divno kučence klempavih ušiju i živahnog repa." Grozničavo je tražio reci, tek da nešto kaže. „Ali, ja hoc'u... Avgustina", gotovo plačnim glasom zahtevala je Pilar, i sestra im dade znak da se udalje. Pilar se opet izgubi i nije ni primetila kada su izišli iz sobe.Sada su koračali goredole hodnikom. U početku su ćutali, a onda Dina, posve nesvesno, uhvati Marka za raku i upita: „Kada se, do đavola, vraća taj Kiršman?" „Uskoro, rekli su. Misliš li da joj je gore?" „Da. Nervozna je, nemirna, uzrujana." „Ali, ipak razgovara. Možda je to znak poboljšanja." „Možda", složi se Dina. Ali, u srce im se bese uvukao strah. Dok su koračali hodnikom, Mark joj je obujmio ramena. Nije ga odgurnula. Odjednom joj je bio potreban, kao što je i ona bila potrebna njemu. Jedini je on razume i zajedno s njom proživljava dubok bol.„Mark", oglasi se Dina ponovo. On je zabrinuto pogleda, ali ona samo odmahnu glavom, dok su joj suze tekle niz lice. Mark je bez reci uze u naručje. Nije znao šta da kaže, nikakve reci utehe nisu mu navirale, samo joj se pridružio suzama.

Još su, tako, sedam ili osam puta prošetali s kraja na kraj dugačkog hodnika, i konačno sedoše na stolice s ravnim naslonima. Dinin je pogled odavao umor. Zurila je u obod svoje posve izgužvane suknje kremboje.„Sećaš li se kada joj je bilo pet godina i kad smo joj nabavili tog psa?", upita ga ona i nasmeši se. Bili su sakrili štene u jednu čizmu i ostavili ga u Pilarinoj garderobi, a onda joj je naredila da odmah otvori vrata i pokupi odeću. A onde je bio on, virec'i iz čizme. Pilar je zavrištala od radosti.I Mark se nasmeši, setivši se tog^ događaja, tivpk ču pamtiti njen izraz lica." "n ć < Dina ga pogleda, nasmeši se kroz suze < uze njegov — L obriše nos Pre sat vremena svađali su se i ona mu je naTr v M da to vife nije bilo važno. Više nije u pitanju njiC b Пес X dete. Ma Uv da su bol jedno drugom naneTmje i njegova i njena. U ovom trenutku Mark je jeama osoba ^ume Dimna osećlnja, a ona je, opet, jedina živa duša ^sude uje u njegovom strahovanju. Sada im se crnilo da će Pilar ivet, da ne može umreti ako njih dvoje, zagrijem, nastave da hodaju, razgovaraju, nadaju se, mole se... Dina opet pogleda Marka, i on je potapša po ruci. , , . . ,„Nastoj da se opustiš", reče joj on. Ponovo je uzdahnula i rukom pokrila oči, ali nije dospela da progovori jer se pored njih odjednom stvori sestra.„Doktor Kiršman želi da vas vidi. Kod male je. Oboje skočiše na noge i gotovo utrčaše u sobu. Doktor je stajao pri dnu kreveta i gledao čas devojku, čas aparate, i Dim i Marku činilo se kao da se minuti pretvaraju u sate. Konačno su svi izašli u hodnik.„Docteur?", prvi se oglasi Mark.„Daću joj još malo vremena. Ako za jedan sat ne bude poboljšanja, vratićemo je u operacionu salu i videti šta možemo da učinimo , žalosnim glasom odgovori lekar.Д, šta mislite?" Mark je želeo da od njega izmami neku rec, obećanje, potvrdu.„Ne znam Za sada se nekako održava. Ne mogu vam ništa vise reći" Nije mogao da im kaže da su Pilarine šanse dobre, pa^mje hteo ni da kaže da su loše „Da li biste malo posedeli kraj nje.„Da", spremno odgovori Dina i vrati se na svoje mesto kraj Pilarine slave, i Mark ioi se nridruži.186Danijela StilTako su ostali gotovo jedan sat, dok je Pilar spavala, krkljala, s vremena na vreme se pomerala i očito s mukom hvatala dah. Mark bese stavio ruku na krevet, kraj malog krhkog tela, prikovavši pogled za kćerkino lice. Dina joj je držala ruku i čekala. Čekala nešto... nadu. Tek nakon jednog sata Pilar se probudi.„Piti..."„Malo kasnije, dušo", prošapta Dina, proprativši svoje reci smeškom. Sasvim lagano, ona dotače devojčino čelo. „Malo kasnije, najdraža. Spavaj, sada. Mama i tata su kraj tebe, zlato. Spavaj... biće ti mnogo bolje, uskoro."I tada se Pilar nasmeši. Istinski, pravi smešak ozario joj je lice, uprkos svim onim cevčicama, i kidajući Markovo i Dinino srce.„Bolje mi je... sada."„Drago mi je, cherie. A sutra će ti biti još bolje, mnogo. Mama je u pravu." Markov glas bio je nežan poput letnjeg povetarca Pilar se ponovo osmehnu i zatvori oči.Malo kasnije vrati se doktor i dade im znak da iziđu.

Na vratima im šapnu:„Sada ćemo je pripremiti za operaciju. Možete se vratiti za neki trenutak."Dina i Mark iziđoše iz sobe. Sada je i Dina bila bez daha, kao da se i ona, poput Pilar, morala boriti za svaki udisaj. Hodnik je bio hladan, ali zagušljiv, pa se morala pridržavati za Marka. Bilo je četiri sata ujutro, a oni već dva dana nisu ni oka sklopili.„Rekla je da se oseća bolje. Mislim da joj je i boja malo bolja", izrazi Mark bledu nadu.Dina klimnu glavom i zausti da nešto kaže, ali uto iz sobe iziđe doktor Kiršman i uputi se prema njima.„Merde. Bogamu, morao bi da dežura pokraj Pilar, a ne da nas vuče za rukav", nrosunđa Mark i uouti se orema doktoru. Ali, Dinazaslade i zgrabi Marka za ruku. Sve joj je bilo jasno. Nije mogla ni korak dalje. Znala je: svet se upravo srušio. Pilar je bila mrtva.Sunce je upravo izranjalo kada su izišli iz bolnice. Više od sat vremena trajalo je potpisivanje raznih dokumenata i sređivanje svih mogućih formalnosti. Mark je odlučio da se pogreb obavi u Francuskoj, a ni Dina nije imala ništa protiv. Jedno joj je dete zakopano u Kaliforniji, drugo u Francuskoj. Njoj to ionako nije važno, a Pilar bi verovatno izabrala Francusku. Doktor Kiršman izrazio im je saučešće, uz svu moguću ljubaznost. Nije bio u stanju ništa da učini. Pilar je već bila u veoma lošem stanju kad su je dovezli s juga Francuske. Udarac u glavu bio je prejak, i doktor se gotovo čudio kako nije umrla odmah posle nesreće. „Ah, ti motocikli!", primetio je on, i Mark se istog časa strašno pokunjio.U bolnici su im ponudili kafu, ali su je oni odbili. Kada su konačno sve sredili, Mark je uhvatio Dinu za ruku i polako je izvede na ulicu. Tog poslednjeg sata mozak joj više uopšte nije radio. Nije bila u stanju da razmišlja, gotovo da nije bila u stanju ni da se miče. Nije, čak, ništa ni osećala. Nesvesno je obavila sve formalnosti, ali joj se činilo da je i sama mrtva.Mark ju je doveo do malog plavog renoa i otključao vrata „Čiji je ovo auto?" Pitanje je zazvučalo neobično u tom jutru ispunjenom bolom, ali Dina se, postavivši ga, potpuno odsutno zagleda u Marka. „Nije važno, ulazi. Hajdemo kući." Mark još nikada nije delovao ^o umorno, tako izgubljeno, tako usamljeno. Sve su mu nade nestale> sva radost, svi njegovi snovi. Sad mu ni Dina, ni Šantal nisu bile važne. Izgubio je Pilar. Dok je palio auto, suze mu se polako zakotrljaju niz obraze. Nije ni pokušao da ih zaustavi. Sada je mogao i da Plače.188Danijela StilKraj leta189Dina zabaci glavu na svom sedištu i zatvori oči. Grudi joj je pritiskao težak teret, u grlu joj je stajala knedla. More suza bilo se skupilo u njoj, ali za sada kao da nije htelo da provali iz nje.Polako su se vozili Parizom. Čistači su čistili ulice, a sunce je svojim zracima kupalo pločnike. Na ovakav dan trebalo je da kiša lije potocima, da sve utone u gustu maglu. A ovako, od tog sunčanog sjaja užas je izgledao kao neka varka. Kako je mogla umreti na ovakav dan?Ali, ona je... ona je umrla. Ta se misao stalno vrzmala MarkEduarovom glavom. Umrla. Dina je, pak, zurila kroz prozor, ali nije videla ništa.

Služavka ih je već čekala na vratima stana madame Diraš, umotana u ogrtač za kupanje. Bila je čula lift i potrčala da sazna šta se dogodilo. MarkEduarovo lice jasno joj je sve reklo. Žena tiho zaplaka.„Da probudim madame!"Mark odmahnu glavom. Nije imalo nikakvog smisla. Za lošu vest uvek ima vremena.„Kafu, monsieur!"Ovog puta on potvrdno klimnu glavom i polako zatvori vrata. Dina je kao ukopana stajala na mestu, sva izgubljena Mark je pogleda, obrisa oči i pruži joj ruku. Bez reci ju je prihvatila, pa su polako pošli u svoju sobu.Zavese su bile navučene, kapci zatvoreni, krevet namešten. Ali, Dini se nekako nije dalo da pođe u krevet. Još se nije mogla suočiti sa svim što se dogodilo, nije mogla da prestane da razmišlja, nije smela ni da pomisli da je Pilar mrtva. MarkEduar utonu u naslonjaču, zaroni lice u ruke i opet zajeca. Dina mu priđe i zagrli ga oko ramena. Jedino je to i mogla da učini. Kada se isplakao, ona mu pomože da legne.„Nastoi da zasoiš". šarmu mu Van ?tr. ;/» n=Vo^„A ti?" upita je on promuklo.„I ja ću. Kasnije. Zar nisi doneo neku torbu?" začudi se ona videvši da nigde nema njegovih stvari.„Doneću je kasnije." On zatvori oči. Poći po torbu značilo je videti Šantal. Moraće da joj kaže da je Pilar umrla. Kao što će to morati da kaže i majci. I prijateljima. Ne, sada to nije bio u stanju. Kada govori o smrti, ona, nekako, postaje više stvarna. Suze su mu se slivale iz uglova očiju. I on konačno utonu u san.Kada je služavka donela kafu, Dina uze jednu šoljicu i pođe u salon. Sedela je onde sama, gledala krovove Pariza i razmišljala o svom detetu. Osećala je mir dok je tako sedela, utonula u misli, i gledala jutarnje nebo obrubljeno zlatom.Pilar joj je mnogo značila. Poslednjih godina nije bilo lako s njom, ali, konačno bi odrasla. Mogle su postati prijateljice. Mogle su. Teško je to sada bilo zamisliti. Činilo joj se da je Pilar još tu, sasvim blizu, da nije izgubljena.Nije mogla da poveruje da njih dve više neće razgovarati, smejati se i svađati, da Pilar više neće zabacivati onu svoju dugu zlatnu kosu poput grive, sevati onim svojim plavim očima da bi dobila što god zaželi. Je li moguće da to devojče više neće uzimati njene papuče, odnositi joj šminku, uzeti joj najdražu haljinu zajedno s ogrtačem? Dok je mislila o tome, suze joj konačno potekoše kao reka. Tek tada Je postala svesna da je Pilar mrtva.„Dina?" Stara žena stajala je nasred sobe poput kakvog kipa u ledenoplavoj odeći. „Pilar?"Dina samo zatrese glavom i zatvori oči. Madame Diraš klonu unaslonjaču.„O, moj Bože. O, bon Dieu, bon Dieu", zavapi starica, pa se obazre oko sebe, dok su joj se suze slivale niz obraze, „Gde je Mark?", "Pita ona.T T l,<., C,190Danijela StilKraj leta191Njena joj svekrva na to samo klimnu glavom i tiho iziđe iz sobe. Doduše, nije joj mogla recima ublažiti bol, ali se barem mogla potruditi, pomisli Dina s gorčinom. Jasno,

Pilarina smrt bila je i za madame Diraš gubitak; pa ipak, bio je red da Dini kaže neku utešnu reč,Dina se uputi natrag u sobu i tiho otvori vrata, da ne probudi Marka. Još je spavao i malo hrkao. Sada više nije izgledao mlad. Čitavo lice 1љо mu je prekriveno bolom, i Dina shvati da čak ni u snu nema mira.Neko je vreme sedela, posmatrala ga i pitala se šta će se dogoditi. Šta će učiniti njih dvoje? Mnogo se toga promenilo u samo jednom danu. Pilar. Pa ona žena s njim na aerodromu. Sada je shvatila da verovatno od nje bese pozajmio kola i da je kod nje ostavio torbu. Mislila je da će zbog toga osetiti mržnju prema njemu, ali, bila je potpuno ravnodušna. Odjednom shvati da mora nazvati Bena, pa baci pogled na Markov sat. Osam i po. U San Francisku je ponoć. Možda je Ben još na nogama. Mora ga nazvati, sada, dok još može.Pošto je rukom zagladila kosu i obukla jaknu, ona zgrabi ručnu torbicu. Telefoniraće iz pošte udaljene pola bloka od njihove kuće, odakle telefoniraju Parižani koji nemaju telefon. Nije želela da se Benov broj nađe na svekrvinom računu.Sva omamljena, spustila se malim liftom, a potom hodala pola bloka do pošte. Koračala je uvek istim korakom, kao mašina; nije irna" la snage ni da ubrza, ni da uspori. Konačno je ušla u telefonsku govornicu i zatvorila za sobom vrata.Brzo je dobila vezu. Drhćući je čekala dok je telefon dva puta zazvonio, a onda začu njegov pospan glas. Shvatila je da je već bio legao.„Bene."„Dina! Draga, jesi li dobro?"„Ja...", zausti ona, ali joj reci zapeše u grlu.Užasno se tresla, i dalje nesposobna da govori. „O draga... je li... Zar joj je tako loše? Otkako si otišla ne prestajem da mislim na tebe." Međutim, kao odgovor na to Dina samo kratko, grčevito zajeca. „Dina! Molim te, najdraža pokušaj da se smiriš i razgovaraš sa mnom." Bena odjednom prostreli talas straha, pa gotovo prošapta: „Moj Bože, je li... Dina?"„Oh, Bene, umrla je jutros", prošapta ona i ponovo zaneme.„Oh, Bože, nije valjda. Draga, jesi li sama? Gde si?"„U pošti."„Za ime Božje, što radiš tamo?"„Morala sam da te nazovem."„Je li... i on u Parizu?"„Jeste." Opet je hvatala dah. „Noćas je stigao."„Žao mi je. Žalim vas oboje."Dina ponovo zajeca. Pred Benom se može opustiti, slobodno i bez ustezanja može mu pokazati koliko joj je strašno potreban. Pred Markom, pak, uvek je morala da nosi masku, da živi po njegovom receptu, da^se ponaša prema njegovim pravilima.„Želiš li da dođem tamo? Mogao bih da krenem prvim avionom ujutro."A čemu, upita se Dina. Za Pilar je ionako prekasno.„Volela bih, ali to ne bi imalo smisla. Vratiću se kući za nekoliko dana."_ .Jesi li sigurna? Ne želim da ti stvaram probleme, ali, odmah ću d°ći ako bi ti to nešto značilo. Bi li?"»Bi, i to mnogo", nasmeši se ona kroz suze. „Ali, bolje da ne dođeš."»A... ostalo?" Nastojao je da mu glas ne deluje zabrinuto ili uznemireno.

»Ne znam. Moraćemo da porazgovaramo."792Danijela Stil„Dobro, ne opterećuj se sada time. Samo da se izvučeš iz toga, a onda ćemo se pobrinuti za ostalo. Hoće li... hoće li biti ovde?"„Sahrana?" promuca ona i požele da umre. Ruka joj je užasno drhtala i ona čvršće stisnu slušalicu. „Ne, Mark želi da je sahranimo ovde. Pa, svejedno je. Verujem da bi to i Pilar volela. U svakom slučaju, biću kod kuće za dva ili tri dana."„Kad bih te barem mogao poštedeti svega toga."„Ma..." Osećala je da mora za trenutak zastati. „Nekako ću već preživeti. Izvući ću se." Ali, hoće li? Nije sigurna. Nikad u životu nije tako drhtala.„Dobro zapamti, ako sam ti potreban, doći ću. A idućih nekoliko dana neću nikuda krenuti a da ne ostavim broj telefona, tako da me uvek možeš naći. U redu?"„U redu", složi se ona i na silu pokuša da se nasmeje, ali samo još jače zaplače. „Možeš li... bi li nazvao..."„Kim?"„Da", jedva izusti Dina.„Odmah ću je nazvati. A sada pođi kući i odmori se. Draga, ne možeš tako dalje. Moraš se odmoriti. I malo odspavati. A čim se vratiš, poći ćemo u Karmel. Bez obzira na sve. Nije mi stalo šta će se nakon toga desiti, ali ti ćeš sa mnom u Karmel. Šetaćemo plažom i bićemo zajedno."Dina je sada već glasno jecala. Nikada više neće oni biti zajedno. Nikad više neće šetati tim žalom, niti bilo kojim drugim. Njoj više nema izlaza, do kraja života vrteće se u krugu ove užasne more i usamljenosti.„Dina, slušaj me", nastavi Ben. „Molim te, stalno misli na Karmel i nastoj da misliš na to da te volim. Hoćeš li?"Ona žalostivo klimnu glavom, još potpuno nema.„Ljubavi moja, s tobom sam u svakom trenutku. Budi jaka, draKraj leta193„I ja tebe volim", jedva prošapta ona, pa okači slušalicu i ode na blagajnu. Pošto je ženi za pultom platila telefonski razgovor, ona se, onesvešćena, sruči na pod.„Gde si, zaboga? Već satima te nema. Pa dobro, gde si bila?" zasu je na povratku Mark pitanjima, gotovo kao da je optužuje. Sav raščupan i oronuo sedeo je u dnevnoj sobi i zakrvavljenih očiju zurio u nju, sa šoljicom kafe u ruci. Ni ona nije izgledala bolje, već, zapravo, znatno gore.„Izišla sam da se prošetam. Žao mi je. Bilo mi je potrebno vazduha." Ona spusti torbicu na jednu stolicu. „Kako ti je majka?"„Možeš zamisliti. Pre pola sata pozvao sam doktora. Dao joj je injekciju. Vjerovatno se neće probuditi do podne."Dina joj na trenutak pozavide. Kakvo divno bekstvo! Ali, nije to naglas rekla, već je samo upitala:„A kako si ti?"„Danas ćemo imati puno posla." On je žalosno pogleda, a onda joj primeti mrlju na suknji. „Šta ti se dogodilo? Jesi li pala?"Ona potvrdi klimnuvši glavom, pa skrenu pogled.

„Valjda sam bila umorna. Posrnula sam. Ma, nije to ništa."Mark joj priđe i zagrli je.„Zbilja moraš u krevet."„I hoću. A šta ćemo s pripremama?"„Ja ću sve srediti. Ti ne moraš ništa."„Ali, i ja želim..." Glas je izdade; opet je bila sva van sebe. Nikad ona nema pravo na reč.„Ne. Hoću da malo odspavaš." On je odvede u spavaću sobu i smesti u krevet. „Da ti pozovem doktora?" Ali ona samo odmahnu glavom, leže i pogleda ga tako ucveljenim pogledom da mu se srce194Danijela Stil„Dina", uspe samo da izusti.„Šta je s tvojom prijateljicom?"On ustade i okrenu se na dragu stranu.„Nije važno."„Možda sad nije vreme, ali ranije ili kasnije moraćemo da porazgovaramo o tome."„Možda i nećemo."„Šta to treba da znači?" Ona ga prodorno pogleda.„Znači da se to tebe ne tiče. I da ću ja sve učiniti da to sredim", odgovori on, okrenuvši se prema njoj.„Zauvek?"Dugo je oklevao, a onda klimne glavom gledajući je pravo u oči.„Da, zauvek."Šantal je upravo izlazila iz kade, kada je čula kako Mark otključava vrata. Nije se usudila da nazove kuću u Ulici Fransoa Prvog, a kada je poslednji put anonimno nazvala bolnicu, rekli su joj da se Pilarino stanje nije promenilo. Htela je da ponovo nazove čim popije kafu, ali, evo, MarkEduar je stigao. Šantal izviri i nasmeši mu se c vrata kupatila. Svetložutim peškirom brisala je nogu.„Bonjour, mon cheri. Kako je Pilar?", upita ona i uspravi se ozbiljna izraza lica, s peškirom u raci. Mark je izgledao kao da je probdeo čitavu noć. Odjednom se Šantal prestravi od njegovog pogleda... On zatvori oči, prekri ih rakama i dugo tako ostade. A onda je opet pogleda.„Ona., umrla je. Jutros u pet sati", jedva izgovori on i klonu u jednu naslonjaču u dnevnoj sobi. Šantal mu brzo priđe, povukavši bledoružičastu haljinu s vešalice na zidu kupatila„Oh, MarkEduare... oh, dragi. Tako mi je žao." Ona kleče pored njega nežno ga privuče u naručje i čvrsto stisnu uza se, kao dete. „Oh, mon uauvre c.hćri. MarrF.dnunrd'. (lupile hnrreur "Kraj leta195Ovog puta Mark ne zaplaka; samo je sedeo zatvorenih očiju, osećajući olakšanje što je ovde.Htela je da ga upita muči li ga još nešto. Bilo bi to stvarno krajnje glupo pitanje, uzme li se u obzir šta se tog jutra dogodilo, ali, nekako joj je bio čudan, drukčiji, nepoznat. Možda je to samo zbog iscrpljenosti i šoka. Ustala je tek da mu naspe šoljicu kafe, a onda mu se opet skiupča kraj nogu na belom tepihu, prekrivši ružičastom haljinom samo

najvažnije, dok su joj duge noge svilaste puti ostale gole. Mark je zurio u nju kada je zapalila cigaretu.„Mogu li ti ikako pomoći?", upita ga ona.On, međutim, samo odmahnu glavom.„Šantal, Dina nas je videla noćas. Došla je po mene na aerodrom i videla kad smo se zajedno iskrcali iz aviona. I zna. Sve. Žene za te stvari imaju nos. Veli da po načinu kako se zajedno krećemo zna da se poznajemo dugo vremena."„Verovatno je vrlo inteligentna", primeti Šantal i stade ga pažljivo posmatrati, pitajući se šta će sad reći.„Jeste, na svoj način."„I, šta je rekla?"„Nije se sasvim izjasnila. Izbezumljena je zbog ove tragedije. Ali, ona je Amerikanka i preko takvih stvari ne prelazi lako. Sve su one takve. Veruju u vernost do groba i u savršen brak u kojem muževi peru sudove, deca pera kola, nedeljom svi zajedno odlaze u crkvu i žive sretno do svoje sto devete godine", objašnjavao je on ogorčenim i umornim tonom.„A ti? Veruješ li i ti u to?"„U svakom slučaju, to je lep san. Ali, nije mnogo realan. Ti to znaš isto tako dobro kao i ja.",Alors, šta ćemo onda učiniti? Ili, bolje rečeno, šta ćeš ti učiniti— Nije htela da ga stavlja pred dilemu 'ona' ili 'ja', ali, radilo se "Pravo o tome, i oni su oboje bili toga svesni.194Danijela Stil„Dina", uspe samo da izusti.„Šta je s tvojom prijateljicom?"On ustade i okrenu se na drugu stranu.„Nije važno."„Možda sad nije vreme, ali ranije ili kasnije moraćemo da porazgovaramo o tome."„Možda i nećemo."„Šta to treba da znači?" Ona ga prodorno pogleda.„Znači da se to tebe ne tiče. I da ću ja sve učiniti da to sredim", odgovori on, okrenuvši se prema njoj.„Zauvek?"Dugo je oklevao, a onda klimne glavom gledajući je pravo u oči.„Da, zauvek."Šantal je upravo izlazila iz kade, kada je čula kako Mark otključava vrata. Nije se usudila da nazove kuću u Ulici Fransoa Prvog, a kada je poslednji put anonimno nazvala bolnicu, rekli su joj da se Pilarino stanje nije promenilo. Htela je da ponovo nazove čim popije kafu, ali, evo, MarkEduar je stigao. Šantal izviri i nasmeši mu se c vrata kupatila. Svetložutim peškirom brisala je nogu.„Bonjour, mon cheri. Kako je Pilar?", upita ona i uspravi se ozbiljna izraza lica, s peškirom u ruci. Mark je izgledao kao da je probdeo čitavu noć. Odjednom se Šantal prestravi od njegovog pogleda... On zatvori oči, prekri ih rukama i dugo tako ostade. A onda je opet pogleda.„Ona., umrla je. Jutros u pet sati", jedva izgovori on i klonu u jednu naslonjaču u dnevnoj sobi. Šantal mu brzo priđe, povukavši bledoružičastu haljinu s vešalice na zidu kupatila

„Oh, MarkEduare... oh, dragi. Tako mi je žao." Ona kleče pored njega nežno ga privuče u naručje i čvrsto stisnu uza se, kao dete. „Oh,Kraj leta195Ovog puta Mark ne zaplaka; samo je sedeo zatvorenih očiju, osećajući olakšanje što je ovde.Htela je da ga upita muči li ga još nešto. Bilo bi to stvarno krajnje glupo pitanje, uzme li se u obzir šta se tog jutra dogodilo, ali, nekako joj je bio čudan, drukčiji, nepoznat. Možda je to samo zbog iscrpljenosti i šoka. Ustala je tek da mu naspe šoljicu kafe, a onda mu se opet skiupča kraj nogu na belom tepihu, prekrivši ružičastom haljinom samo najvažnije, dok su joj duge noge svilaste puti ostale gole. Mark je zurio u nju kada je zapalila cigaretu.„Mogu li ti ikako pomoći?", upita ga ona.On, međutim, samo odmahnu glavom.„Šantal, Dina nas je videla noćas. Došla je po mene na aerodrom i videla kad smo se zajedno iskrcali iz aviona. I zna. Sve. Žene za te stvari imaju nos. Veli da po načinu kako se zajedno krećemo zna da se poznajemo dugo vremena."„Verovatno je vrlo inteligentna", primed Šantal i stade ga pažljivo posmatrati, pitajući se šta će sad reći.„Jeste, na svoj način."„I, šta je rekla?"„Nije se sasvim izjasnila. Izbezumljena je zbog ove tragedije. Ali, ona je Amerikanka i preko takvih stvari ne prelazi lako. Sve su one takve. Veruju u vernost do groba i u savršen brak u kojem muževi peru sudove, deca peru kola, nedeljom svi zajedno odlaze u crkvu i žive sretno do svoje sto devete godine", objašnjavao je on ogorčenim i umornim tonom.„A ti? Veruješ li i ti u to?"„U svakom slučaju, to je lep san. Ali, nije mnogo realan. Ti to znaš isto tako dobro kao i ja.",Alors, šta ćemo onda učiniti? Ili, bolje rečeno, šta ćeš ti učiniti?" Nije htela da ga stavlja pred dilemu 'ona' ili 'ja', ali, radilo se upravo o tome, i oni su oboje bili toga svesni.196Danijela Stil„Prerano je, Šantal, da o tome govorimo. Pa, vidiš šta se upravo dogodilo. A ona je u strašnom stanju. Potpuno je klonula duhom."„Rana je još sveza."Složio se c njom klimnuvši glavom, pa skrenu pogled. Zapravo, bio je došao ovamo da se oprosti sa Šantal; da prekine tu vezu, da objasni kako ne može napustiti Dinu; ta, upravo behu izgubili svoje jedino dete. Ali, dok ju je gledao kako sedi pored njega, imae je jednu jedinu želju: da pruži ruke i povuče je u naručje, da joj gladi telo, pritisne je uza se, sada i uvek, ponovo i ponovo. Pa, kako da se odvoji od nje koju toliko voli i koja mu je toliko potrebna?„O čemu razmišljaš, MarkEduare?" htela je da zna Šantal, videvši mu na licu izraz patnje.„O tebi", tiho odgovori on, gledajući svoje rake.„A šta to?"

„Mislio sam", reče Mark i zagleda joj se pravo u oči, „mislio sam o tome kako te volim i kako sad više no ikad želim s tobom voditi ljubav."Šantal je sedela i dugo ga posmatrala, a onda ustade i pruži mu ruku. On je prihvati i bez reci pođe za njom u spavaću sobu. Nasmešila se kada je skinuo ružičastu haljinu s nje.„Šantal, nikada nećeš saznati koliko te volim."I u iduća dva sata pokaza joj da on to zaista zna.Pogreb je bio kratak, svečan i bolan. Dina je nosila jednostavnu crnu haljinu i crni šešir s velom. Markova majka bila je u dubokoj crnini. Mark bese obukao tamno odelo i stavio crnu kravatu. U duhu najsvečanije francuske tradicije, obred se održao u lepoj crkvici u seizieme, arrondissemenlu, a dečji crkveni hor pevao je Ave Maria. Kada su dečji glasovi nadjačali muziku, svima se srce stalo cepati, i DitniHilaih np cliicft Ali ničta QP niip mnploKraj leta197Po Markovoj želji, sve je bilo a la fran^aise: bogosluženje, muzika, odavanje poslednje počasti, sahrana na malom seoskom groblju gde ih je čekao još jedan sveštenik, pa skup prijatelja i rodbine kod kuće. Bio je to celodnevni poduhvat, s beskrajnim sledom rukovanja i izjava saučešća, objašnjavanja i zajedničkog tugovanja. Nema sumnje, nekim ljudima takvo tugovanje predstavlja olakšanje, ali je Dini od toga bilo još samo još gore. Ponovo je osetila da joj je Pilar ukradena, samo što to sada više nije bilo važno. Ovo je poslednji put. Čak je bila nazvala i Bena iz svekrvine kuće, na njegov račun.„Žao mi je: Neću dugo razgovarati. Samo sam morala da ti se javim. Ovde sam, kod kuće."„Držiš li se?"„Ne znam. Mislim da sam otupela. Kao da sam u nekom cirkusu. Čak sam se morala uhvatiti s njima u koštac zbog otvorenog kovčega. Hvala Bogu, barem sam tu bitku dobila." Benu se nije dopao ton njenog glasa. Osećalo se da je nervozna, umorna i napeta. Ipak, to nije bilo čudno, s obzirom na okolnosti.„Kada se vraćaš?"„U toku iduća dva dana, nadam se. Ali, nisam sigurna. Razgovaraćemo o tome večeras."„Pošalji mi telegram kad saznaš."„Hoću. Sada bih morala da se vratim lešinarskoj svetkovini", uzdahnu ona.„Volim te, Dina."„I ja tebe." Nije se usudila da doda 'volim', iz straha da neko ne uđe u sobu, ali, on ju je shvatio.Dina se vrati gostima. Bilo ih je pedesetak, šezdesetak. Motali su sevP° svekrvinim sobama, razgovarali, ogovarali, raspravljali o Pilar, teših Marka. Dina još nikad tako duboko ne bese osetila koliko su joj strani ova zemlja i nieni običaii. Zavukla se u kuhinju, stala pored198Danijela Stilprozora i zagledala napolje u jedan zid, i tu ju je nakon dugog vremena zatekao Mark.„Dina, šta radiš tu?"„Ništa." Ona ga pogleda svojim velikim, žalosnim očima. On se zapravo oporavljao, a ona je iz dana u dan izgledala sve gore. Nije se ni osećala dobro, ali nije to rekla Marku.

Zatajila mu je i da se u poslednja četiri dana dva puta onesvestila. „Sklonila sam se da se malo odmorim."„Žao mi je što se dan tako odužio. Međutim, mojoj majci ne bi bilo pravo da smo postupili drukčije."„Znam. Razumem."Gledajući ga, Dina odjednom shvati da su i njemu mučni ti francuski običaji i da uviđa koliko je njoj teško.„Mark, kada se vraćamo kući?"„U San Francisko", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom. „Ne znam. Nisam još o tome razmišljao. Zar ti se žuri?"„Samo želim natrag. Meni je... ovde teže."„Bon. Ali, moram završiti neke poslove. Treba mi barem još dve sedmice."Oh, Bože, ne! Neće preživeti još dve sedmice, tu, pod svekrvinim krovom, bez Bena.„Pa, nema razlaga da ja ostanem, zar ne?"„Kako to misliš? Zar bi otišla kući sama?" zabrinu se Mark. „Ne želim da ideš sama. Ja ću te povesti kući." Već je o tome razmišljao. Za nju bi bio strašan udarac da se vrati sama, vidi Pilarinu sobu i sve njene stvari. Ne, neće je pustiti. Moraće da ga sačeka.„Ne mogu da čekam dve nedelje." Gotovo se izbezumila na tu pomisao, i on ponovo shvati koliko je iscrpljena i premorena.„Videćemo."„Mark, moram kući", reče Dina povišenim, drhtavim glasom.199„Šta?" začudi se ona. Šta sad hoće? Ona samo želi da ode odatle.„Hoćeš li da zajedno negde otputujemo na dva dana? Preko vikenda. Bilo kuda, na neko mirno mesto gde se oboje možemo odmoriti. Moramo da razgovaramo. Ovde to nismo mogli, a ja želim da porazgovaramo pre nego što se vratiš kući. Smireno. Sami. Molim te, učini mi to. Hoćeš li?"Dina je dugo ćutala i gledala ga.„Ne znam."„Molim te. Samo te to molim. Samo to. Dva dana, pa možeš daideš."Ona se okrenu na drugu stranu i opet se zagleda u krovove, i misli joj ponovo odlutaše ka Benu i Karmelu. Ipak, nema pravo da odjuri kući i Benu, samo zato da bi njoj bilo bolje. Mora nešto žrtvovati i za svoj brak, pa makar to bila i dva dana. Ona se okrenu Marku i polagano klimnu glavom.„U redu, poći ću s tobom."„Merde, alors! Šta očekuješ od mene? Kćerka mi je umrla pre tri dana, a ti hoćeš da Dini najavim razvod. Nije li to malo prebrzo, Šantal? I je li ti palo na pamet da nepošteno koristiš situaciju?" Mark je bio razapet između dve žene, dva sveta. Šantal je opet vršila na njega onaj neugodni pritisak, na neki način emocionalno ga ucenjivajući, i on se bojao da bi moglo doći do tragedije ako je napusti. Obe žene su htele da on načini izbor, mučan izbor. Ove mu je nedelje to postalo kristalno jasno. Dina se ponašala kao da bi ga najradije istog trena napustila. A ipak će morati da mu oprosti ono što bese videla na aerodromu one noći kada je Pilar umrla. Jer, on nije želeo da izgubi Dinu. Bila mu je žena, potrebna mu je, poštuje je, navikao je na nju. A i potrebna mu ie veza s Pilar. Ako napusti Dinu, značiće to da je

200Danijela Stilnapustio dom. Ali, nije se mogao odreći ni Santal; ona mu je predstavljala uzbuđenje, strast, radost. On ogorčeno pogleda Santal i rukom zagladi kosu.„Zar ne razumeš? Pa, prerano je."„Već je prošlo pet godina. Osim toga, ona sad zna. Možda i nije prerano. Možda je baš sada pravo vreme."„Za koga? Za tebe? Do đavola, Santal, pa strpi se malo. Pusti me da sredim stvari."„I, koliko će to trajati? Zar ćemo još pet godina ovako živeti, ti onde a ja ovde? Trebalo je da se vratiš kući za dve nedelje. I, šta onda? Šta ću ja? Da sedim ovde dva meseca i čekam dok se vratiš? Et alors? Bilo mi je 'dvadeset pet kad smo se upoznali, a sad mi je skoro trideset. Pa, napuniću trideset pet, trideset sedam, četrdeset pet. Vreme leti. Pogotovo ovako. I prebrzo leti."Mark je znao da je to istina, ali, jednostavno nije bio raspoložen za raspravu.„Slušaj, zar ne bi ovo, ipak, moglo malo da pričeka? Iz čiste pristojnosti hteo bih da ženi dam vremena da se oporavi od gubitka kćeri, pre no što joj razorim život." Tog je trenutka mrzeo Santal. Utoliko više što mu do nje bese stalo, što nije želeo da je izgubi, i zato što je upravo zbog toga ona bila u prednosti. A njoj je to bilo savršeno jasno.„Zašto misliš da ćeš joj razoriti život ako je ostaviš? Možda i ona ima ljubavnika."„Dina? Ne budi smešna. Ma, zbilja se u čitavom ovom slučaju postavljaš potpuno nerazumno. Preko vikenda odlazim. Moramo raspraviti mnogo toga. Razgovaraću s njom i videti kako stvari stoje. I uskoro ću povući pravi potez." „A taj je?"On neprimetno uzdahnuo i odjednom se oseti strašno starim. Eto, došli su i do toga.Kraj leta201„Onaj koji ti želiš."Ali, kada je posle dva sata zovnuo taksi da bi se vratio u majčin stan, gde ga je čekala Dina, počeo je da sebi postavlja mnoga pitanja. Zašto sad Santal ovako navaljuje na njega? Najpre svađa oko odlaska u Antib, onda ona strašna noć kad se vratio i nije je našao kod kuće, ona noć neizvesnosti kada je prestala da uzima insulin. A sad još i ovo. Ali, zašto? Zašto baš sada? Zbog nekog čudnog, njemu nerazumljivog razloga, on zažele da pojuri Dini i zaštiti je od sveta koji će po svemu sudeći biti okrutan. Krenuli su na selo ujutro. Kada su se izvezli iz grada, Dina je nemo sedela, utonula u svoje misli. Mark je želeo da je odvede na neko potpuno nepoznato mesto, koje joj neće stalno buditi uspomene na Pilar.Oboje se već behu izmučili uspomenama u majčinoj kući. Zato je oberučke prihvatio ponudu jednog prijatelja da provedu vikend u njegovoj seoskoj kući blizu Pariza.On rastreseno pogleda Dinu, pa ponovo usmerio pažnju na drum. Misli mu se opet vratiše na Santal. Razgovarao je s njom tog jutra, pre polaska.'Hoćeš li joj reći ovog vikenda?', upitala ga je.Ne znam, videću. Ako zbog toga doživi nervni slom, nijedno od nas neće se usrećiti.' Ali se Santal ponašala obesno i detinjasto. Pos e ^ko godina strpljenja, sada je odjednom postala sasvim neobuz ana. A ipak, njegov se život u poslednjih pet godina stalno vrteo oko nje. Ne, ne može se odreći Santal. Ali, može li se lako odreći jne? On opet kosimice pogleda Santal. I dalje je držala zatvorene OC1; još ne bese progovorila ni reci. Voli li je? Oduvek je mislio da Je voli; međutim, nakon ovog leta, provedenog sa Santal, više u to

nije bio siguran. Teško je to znati, proceniti, razumeti. Do đavola i Šana, sto baš sada vrši na njega pritisak! Zar nije samo pre dva dana ecao Dini da će prekinuti vezu sa Santal? A sad je, opet, svojoj ljubavnici obećao da će naoustiti ženu.202Danijela Stil„Je li mnogo daleko?", upita Dina i zatrepta očima, ali ne okrenu glavu. Još uvek ju je ophrvavala iscrpljenost, koja je već danima mučila.„Nije. Možda sat vožnje. Videćeš, lepa kuća. Nisam bio onde još od dečačkih dana, ali, bila je prelepa." On joj se nasmeši, pa, ugledavši joj kolutove oko očiju, brzo dodade: „Znaš, izgledaš strašno umorna."„Znam. Možda ću se ovog vikenda malo odmoriti."„Zar ti majčin doktor nije dao nikakve tablete za spavanje?" Bio joj je rekao da mu ih zatraži, kada je doktor poslednji put bio kod nje.Dina samo kratko odmahnu glavom.„Ma, već ću se nekako sama izvući." Mark se na to iskrevelji, i Dina se prvi put osmehnu.Potom je ćutala sve do kraja puta. Stigli su na zaista lepo mesto: pred njima se dizala stara kamena kuća, vrlo otmena i velika, gotovo palata; okruživao je izvanredno negovan park, dok su se voćnjaci prostirali kilometrima u daljinu.„Lepa je, zar ne?", primeti Mark, i oči im se sretoše.„Veoma. Hvala ti što si se potrudio da me ovamo dovedeš." A kada on dohvatio torbu, ona opet progovori, jedva čujno: „Drago mi je što smo došli ovamo."„I meni." Pažljivo ju je pogledao, pa se oboje nasmešiše.Odneo je torbe u kuću i spustio ih u glavnom hodniku. Nameštaj je uglavnom bio u engleskom i francuskom rustičnom stilu, i sve je u sobama odgovaralo razdoblju kada je kuća izgrađena, u sedamnaestom stoleću. Dina je koračala dugačkim hodnicima, razgledala predivne mozaičke podove i kroz visoke prozore gledala park. Iz hodnika se išlo na terasu za sunčanje, ispunjenu zelenilom i udobnim naslonjačama. Dina ude, sede i nemo se zagleda u zasade u vrtu. Mal°Kraj leta203„Dina", pozva je on.„Ovde sam."On zaslade na pragu i zagleda se kroz staklo napolje. S vremena na vreme dobacio bi pogled ženi.„Čest joli, non'? Lepo je", reče on rasejano.„Razumela sam", potvrdi ona, pa ga pogleda pravo u oči i upita: „Mark, kako ti je prijateljica?" Bilo joj je neugodno, ali morala je da ga pila. Iako je znala da mu neće bili milo šio navodi razgovor na lu lemu.Dugo joj nije odgovorio, a onda konačno reče:„Ne znam šio hoćeš da kažeš."„Da, znaš. Šta si odlučio? Šta ćeš učiniti?" Odjednom je osetila muku.„Zar nije malo prerano da razgovaramo o lome? Pa, lek smo izišli iz kola."„Eto odgovora u pravom francuskom stilu. A šta si ti zamišljao, dragi? Da ćemo vikend provesti u uzajamnim ljubaznostima, a onda raspravljali o tome na putu kući u nedelju uveče?"„Nisam le žalo doveo ovamo. Oboje smo morali da se malo mrdnemo od kuće.

„Da, jesmo", složi se Dina i misli joj se odmah vrale na Pilar, i oči joj zasuziše. „Ali, i o lome moramo da razgovaramo. Znaš, odjednom sam počela da se pilam zbog čega smo uopšle ostali u braku." Ona ga pogleda, i on tek sada uđe u prostoriju i tromo sede.„Zar si poludela?"„Možda i jesam." Ona izvadi maramicu i obrisa nos.„Dina, molim te...", zausti on, na trenutak je pogleda, pa brzo skrenu pogled.„Šta? Zarne možemoćemo se pretvarati kao da se ništa nije dogodilo? To

Ona ip ima.204Danijela Stilla Bena, a sada je znala da je i Mark nekog imao. S tom razlikom što Markova veza traje već godinama.„Ali, ne moraš se time sada opterećivati."„Nego kada? Oboje smo već toliko ranjeni da slobodno možemo spaliti i ovu ranu. Ako to ne učinimo sada, ta će nas rana stalno peći i boleti, dok ćemo mi silom sami sebe uveravati da je nema."„Zar si već dugo vremena tako strašno nesrećna?"Dina polako klimnu glavom i pogledala napolje. Razmišljala je o Benu.„Sve do ovog leta nisam shvatila kako sam strašno usamljena, večno sama. Tek sada sam uvidela da u stvari živimo svako svoj život. A ti gotovo da ni ne vodiš računa o onome što meni treba."„A šta ti to treba?", upita Mark, tiho i nežno.„Tvoje vreme, tvoja naklonost. Smeh. Šetnje po žalima..." Ona iznenađeno zaslade, kada je bez razmišljanja spomenula šetnje žalima, a onda se okrenu prema njemu i nastavi: „Želela bih da poštuješ moj rad, jer je meni toliko važan. Želim da budem s tobom, Mark, a ne sama samcata kod kuće. Šta misliš, kako će mi sada biti kad nema Pilar? Ti ćeš mesecima putovati, a šta ću ja? Sedeti i čekati?" I na samu pomisao na takav život ona zadrhta.„To više ne mogu i neću."„I, šta predlažeš?" Hteo je da ona to kaže, da ona traži razvod.„Ne znam. Možemo svako svojim putem, a ostanemo li u braku, onda se sve mora iz temelja promeniti, pogotovo sada." Isuse, šta to ona radi? Ako ostane s njim, moraće da zaboravi Bena. Ali, Mark joj je muž, čovek s kojim je proživela osamnaest godina.„Hoćeš da kažeš da želiš da sa mnom putuješ?", uznemiri se on.„A što da ne? I ona putuje s tobom, zar ne?" Dina je to konačno shvatila. „Zašta, onda, ne bih i ja?"„Jer... jer je to nerazumno. I nepraktično. I, ovaj, skupo." I zatohimr*(7QnnnvppKraj leta205

,Skupo?" Dina podiže obrve i podrugljivo se nasmeši. „Ma hajde, daj. Plaća li ona sebi put?"„Dina! O tome nećemo da razgovaramo."'^Zašto smo onda došli ovamo?" Oči joj sevnuše na mršavom ibledom licu.„Da se odmorimo." Bile su to reci vladara, njenog kralja. Rasprava je zaključena.„A, tako. Dakle, valja nam da samo nekako preživimo ovaj vikend, uz ljubazno ponašanje, a onda ćemo se vratiti u Pariz, i terati dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ti ćeš opet k svojoj maloj prijateljici, a za dve nedelje ćemo natrag u Sjedinjene Države, pa kao i dosad. A koliko dugo ćeš, Mark, ovog puta ostati kod kuće? Tri nedelje? Mesec dana? Mesec i po? A onda ćeš opet u beli svet, putovaćeš ko zna koliko i ko zna s kim, a ja ću sama sedeti u onom našem prokletom muzeju od kuće i čekati da se vratiš. Opet sama, do đavola. Sama!"„Neće biti tako."„Bilo je i biće, ti to vrlo dobro znaš. A ja ti sad velim da mi je dosta. Što se mene tiče, s tim je gotovo." Ona naglo ustade, s namerom da iziđe iz sobe, ali, tek što stade na noge, istog časa oseti slabost. Ona zaslade, pridržavajući se za stolicu i pogleda prikovanog za pod.Gledao ju je bez reci, a onda se zabrinu: Je li ti zlo?"„Ne, nije." Ona se uspravi i pogleda ga. „Samo sam strašno umorna."„Onda pođi da se odmoriš. Odvešću le u sobu." Nežno ju je pridržavao za lakal sve dok se nije uverio da je stabilna na nogama, pa Je povede dugačkim hodnikom u drugi kraj kuće.Spavaća soba im je bila lep apartman u svili kremboje i boje malme. „Prilegni malo, Dina. Ja ću se prošetati."206Danijela Stil„I, šta ćemo?", upita ga sva očajna s kreveta. Osećala se sve gore. „Šta ćemo učiniti? Mark, ja ovako više ne mogu. Više ne mogu da učestvujem u toj igri."Hteo je da je upita 'U kojoj igri?' i sve da porekne. Međutim, ne reče ništa, i Dina, gledajući ga pravo u oči, zabrinuta i pomalo svega sita, nastavi:„Želim da znam šta osećaš, šta misliš, šta ćeš učiniti. Šta će se promeniti u mom životu, sada kad više nemamo Pilar. Želim da znam hoćeš li se i dalje sastajati sa svojom ljubavnicom. Hoću da mi sve kažeš, ma kako surovo bilo. Reci mi sve, Mark. Moram da znam."On polako klimnu glavom, otide na drugu stranu sobe, pa se kroz prozor zagleda u blago zaobljene brežuljke. „Nije mi lako da govorim o tim stvarima." „Znam", složi se ona tiho. „Otkako smo u braku, nikad nisam bila sasvim sigurna da me voliš."„Uvek sam te voleo, Dina, i uvek ću te voleti", reče on, ne okrenuvši se.Dinu su oči pekle od suza.„Zašto?", jedva izgovori ona. „Zašto me voliš? Zato što sam ti žena? Ili iz navike? Ili zato što ti je stvarno stalo do mene?"Ali on na to ništa ne odgovori; samo se okrenuo i pogledao je c bolnim izrazom na licu.„Zar se moramo ovako ranjavati? Sada... tako brzo nakon Pilanne smrti?" Čitavo mu lice uzdrhta pri spomenu Pilarinog imena. „Dina, ja... ja to jednostavno ne mogu."

Ne rekavši više ni reč, on krupnim koracima iziđe iz sobe, i Dina ga malo potom vide kroz prozor kako pognute glave korača u vrtu. I dok ga je gledala, oči joj se ponovo napuniše suzama. Poslednjih nekoliko dana činilo joj se da joj je život pri kraju. U tom trenutku nije ni pomislila na Bena. Bila je zaokupljena samo Markom.Kraj leta207Čitav sat je ostao napolju, a kada se vratio, našao ju je kako spava. Još je imala tamne podočnjake i izgledala je iscrpljeno. Prvi put posle toliko godina nije se bila našminkala, i njemu se učini da joj je na svilenom pokrivaču boje maline lice gotovo zeleno. On se vrati u hodnik pa uđe u radnu sobu. Neko je vreme onde sedeo i zurio u telefon. A onda, kao da ga nešto goni, stade okretati brojčanik.Šantal se javila tek kada je telefon treći put zazvonio:„MarkEduar?"„Oui. Kako si?" Šta ako se Dina probudi? Zašto li ju je nazvao?„Glas ti je čudan. Šta se dogodilo?"„Ništa. Samo sam umoran. Oboje smo umorni."„To je razumljivo. Jesi li razgovarao s njom?" Bila je neumorna. Takvu Šantal nije poznavao.„Pa, nisam. Zapravo jesam, ali malo."„Verujem da ti nije lako", uzdahnu ona.„Ne, nije." On zaslade, jer začu korake u hodniku. „Čuj, nazvaću te."„Kada?"»Kasnije." A onda dodade: „Volim te."„Dobro, dragi, i ja tebe."On drhtavom rakom spusti slušalicu, dok su se koraci približavah. Ali, bio je to samo kućepazitelj; došao je da vidi jesu li se dobro smestili. Videvši da je sve u redu, udaljio se, i Mark utonu u nasJonjaču.^Neće to ići. Ne može stalno da balansira između njih dve; nazivati Šantal, umirivati Dinu, večno leteti između Kalifornije i FranCUS.e' skrivati se i izvinjavati, i iz grize savesti obe ih obasipati darovima. Ima Dina pravo. Godinama mu je to jedva uspevalo.Dina tada barem nije znala za tu vezu, ali sada kad zna, sve je iacije. Zbog toga je njemu samo još gore. On zatvori oči i misli mu se istog trenutka vrate na Pilar.208Danijela StilSetio se kad ju je poslednji put video. Šetali su plažom, zafrkavali se i smejali. Morala je da mu obeća da će pažljivo voziti motocikl. Pa se opet smejala... Suze mu stegoše grlo i soba se odjednom ispuni njegovim jecajima Nije ni čuo kada je Dina ušla, mačjim korakom, samo u čarapama. Polako mu je prišla i obujmila mu ramena.„Smiri se, Mark. Tu sam, kraj tebe." I njeno je lice bilo zaplakano, i kada mu je prislonila obraz na leđa, osetio je kako mu toplim suzama natapa košulju. „Smiri se."„Kad bi samo znala koliko sam voleo Pilar... Zašto sam to učinio? Zašto sam joj kupio taj prokleti motor? Trebalo je da znam!"„Sada to više nije važno. Trebalo je ranije na to misliti: Ne možeš sebe zbog toga kriviti do kraja života."

„Ali, zašto?" Glas mu je drhtao od bola kada se okrenuo i pogledao ženu. „Zašto se to baš njoj dogodilo? Zašto baš nama? Već smo izgubili dva deteta, a sada i nju, jedinu koja nam je ostala. Dina, kako to možeš da podneseš?"Ona je, međutim, samo čvrsto stiskala oči.„Nemamo drugog izbora. Mislila sam, verovala sam da ću i ja umreti kad su nam umrli sinovi... Sve vreme mi se činilo da neću preživeti još jedan dan. Svakog jutra sam se budila s istom željom: da sve napustim, da pobegnem negde gde me niko neće naći. Ali, nisam to učinila. I dalje sam živela.. životarila. Delom zbog tebe, delom zbog sebe. A onda smo dobili Pilar, pa sam zaboravila taj bol. Ali, sada mi se on ponovo otvorio. Samo je ovog puta daleko strasnije." Ona pognu glavu, i Mark pruži ruke i uze je u naručje.„Znam. Kada bi samo znala koliko bih želeo da su nam decaci ostali živi. Mi... mi više nemamo dece." Dina nemo klimnu glavom. Njegove su je reci strašno pogađale. „Sve bih učinio da je mogu vratiti."Dugo su tako sedeli zagrljeni. Konačno su izašli u šetnju i vratiKraj leta209„Bi li htela da odemo na večeru u selo?" Gledao ju je žalosno i umorno, ali ona odmahnu glavom.„Mogla bih i ovde nešto da pripremim. Ima li kakve hrane u kući?„Kućepazitelj je rekao da nam je njegova žena donela hleba, sira i jaja."„Da spremim to?", upita ona, i on ravnodušno klimnu glavom. Dina svuče džemper, koji je bila obukla za šetnju odloži ga na naslonjaču u stilu Luja XIV i pođe u kuhinju.Za dvadesetak minuta vratila se c kajganom, prepečenim hlebom i sirom, kao i dve šoljice vruće kafe. Ko zna hoće li se osećati bolje posle jela, pitala se. Hoće li malo živnuti? Čitave sedmice svi su im ponavljali da jedu, kao da će im to pomoći. A njoj se uopšte nije mililo da jede. Pripremila je večeru zbog Marka, a i zato da se nečim zaokupi. Ni njoj ni njemu nije do razgovora, premda bi mnogo toga trebalo da rasprave.Jeli su bez reci. Posle večere su se razdvojili; ona je po hodnicima i galerijama proučavala slike, a on se zavukao u biblioteku. U jedanaest sati bez reci su legli, a ujutro je Mark ustao čim se Dina pomakla. Sve do jedanaest sati nisu ni reč progovorili. Dok je sedela u garderobi, Dina odjednom oseti mučninu.„fa ne va pas?", zabrinu se Mark.»Ne, nije, dobro mi je."№ bi se reklo. Da ti donesem kafu?"Na samu pomisao na kafu smuči joj se i ona i nehotice odmahnu glavom...Ne, ne bih, hvala."»Da nisi bolesna? Već danima ne izgledaš dobro."»Zao mi je što to moram da ti kažem, dragi, ali ni ti ne izgledaš flobro", odvrati ona n7ainH nuct^w; Иа CP ncmphnp270Danijela StilMark samo sleže ramenima.„Da nemaš čir, Dina?" Jednom ga je već imala, posle smrti prvog deteta, ali recidiva nije bilo. Dina odmahnu glavom.„Nemam bolove. Samo sam stalno iscrpljena i s vremena na vreme mi je zlo. Ma, samo je umor u pitanju", objasni ona, smešeći se na silu. „Nije ni čudo. Ni ti ni ja nismo dovoljno

spavali. Oboje smo bili izloženi vrtoglavim vremenskim promenama, beskrajnim putovanjima, šoku... Pravo je čudo što se uopšte držimo na nogama. Ma, nije mi ništa, sigurno."Ali Mark baš nije bio uveren u to. Video je kako se zaljuljala kada je ustala. Osećanja katkad izazovu sasvim neobične reakcije. Tako se Mark, čim je Dina nestala u kupatilu, setio Šantal. Hteo je da je ponovo nazove, ali ona hoće izveštaje, želi da čuje vesti, a on nema šta da joj kaže, osim da provodi vikend sa ženom i da im je oboma kao u samom paklu.Dina je stajala u kadi, uzdignute glave, dok joj se voda slivala niz leda. Razmišljala je o Benu. Sad je u San Francisku dva ujutro; verovatno spava. Jasno mu je videla lice u krevetu; tamna kosa mu je raščupana, jedna ruka na grudima, drugu je prebacio preko nje...Ne, po svoj prilici je u Karmelu. Istog časa seti se i njihovog vikenda onde. To su bili dani, a ne ovi ovde, s Markom! Činilo joj se da ona i Mark više ni nemaju šta da kažu jedno drugom. Imali su samo prošlost.Konačno je zatvorila tuš, pa stade razmišljati, brišući se debelim peškirom boje maline i gledajući kroz otvoren prozor u vrt. Ova kuća bila je nešto sasvim deseto od one u Karmelu. Palata u Francuskoj i kućica u Karmelu. Svila boje maline i ugodna stara vuna. Pri pogledu na svileni pokrivač s naborima u sobi, seti se udobnog vunenog pokrivača na Benovom rustičnom krevetu. Suprotnosti, kao što su i njena dva života bila u suprotnosti. Onde je svakodnevna,stvflrnnst yivnt« c Rpnnm 11 ПЈАГТГЧ/ГЧ M^tn^lratiii' СТЛР. na211izmence pripremaju doručak i iznose smeće pred zadnja vrata, dok ovde ima samo večno prazan sjaj života s Markom. Ona iščetka kosu i uzdahnu.Mark je u spavaćoj sobi čitao novine i mrštio se.„Hoćeš li sa mnom u crkvu?" upita je on podigavši pogled s novina kada je izišla iz kupatila, u tesno pripijenoj haljini, i stala pred garderobu. Ona potvrdno klimnu glavom izvuče crnu suknju i džemper. Oboje su nosili svečanu deuil, jep se u Francuskoj u žalosti još uvek nosila duboka crnina. Za razliku od svekrve, Dina jedino nije nosila crne čarape. U potpunoj crnini, s kosom smotanom u jednostavnu punđu na potiljku, Dina je izgledala sasvim obično. Ni sada se nije našminkala. Nekako joj se nije dalo.„Strašno si bleda."„To je zbog crnine. Kontrast."„Jesi li sigurna?" On je prodorno pogleda pre izlaska iz kuće, ali se ona samo nasmeši. Ponašao se kao da strepi nad njom da ne umre, a možda se zaista i bojao toga. Oboje su proživljavali teške dane.Bez reci su se odvezli u malu seosku crkvu Sv. Izabele, gde seDma tiho uvuče u klupu kraj Marka. Lepa i topla crkvica bila jedupke puna seljana, a našlo se tu i nekoliko vikendaša, poput njih.djednom Dini pade na pamet da je još leto, da još nije ni kraj avgusta U Sjedinjenim Državama uskoro će praznik rada; dakle, jesenizu. Prošle sedmice naprosto je izgubila osećaj za vreme. Nijem°gla da prati misu. Mislila je na Karmel i na Bena, na Marka, aPotom na Pilar; mislila je na duge šetnje po polju u detinjstvu. Ona se netremice zagleda u nečiji potiljak. U maloj crkvi bilo je za

gusijivo, a propoved se bese otegla. Konačno Dina blago dodirnuOVu ш^и i zausti da mu kaže kako joj je prevruće, ali joj njev° ice, u magnovenju, naglo zalebdi pred očima, i sve utonu u272Danijela StilM,„Mark", zovnu ga Dina i pruži ruke prema njemu dok ju je zajedno s nekim čovekom nosio u kola.„Tiho, draga, ne govori." Lice mu je bilo bledo i oznojeno.„Spusti me. Stvarno mi nije ništa."„Ni govora." On zahvali čoveku koji mu je pomogao da j— unese u auto i objasni joj da idu u najbližu bolnicu.„Šta? Ne budi lud. Pa, samo sam se onesvestila zbog vrućine."„U crkvi nije bilo vruće, nego hladno. I neću o tome da raspravljam", odlučno reče Mark, zalupi vrata kraj nje i sede za volan.„Mark, neću u bolnicu", usprotivi se ona i uhvati ga za nadlakticu. Njene su ga oči preklinjale, ali on samo odmahnu glavom. Bila je bleda kao vosak.Mark pokrenu auto.„Nije mi stalo što ti nećeš", nije popuštao on. Ni njemu se nije išlo u bolnicu; nije želeo da ponovo čuje one zvuke, da udiše one mirise. Nikad, nikad više. Srce mu je strašno lupalo. A šta ako je ozbiljno? Šta ako je ozbiljno bolesna? Šta ako... On je opet pogleda, nastojeći da sakrije strah, ali je ona gledala na drogu stranu, zureći u predeo. Posmatrao joj je profil, a onda mu pogled kliznu niz njena ramena i ruke. Ta duboka crnina na njoj, taj pečat ozbiljnosti kao da je simbolizovao sve sadašnje događaje, sve razgovore. Zbog čega nisu mogli da izbegnu tu zlu sreću? Zašto ovo nije običan vikend na selu, s kog će se vratiti odmorni i srećni, i naći Pilar s onim njenim blistavim osmehom na licu. Mark uzdahnu i Dina na to odlepi pogled s druma.„Ne gnjavi, Mark. Stvarno mi je savršeno dobro."„On verra. Videćemo."„Zar ne bi više voleo da se vratimo u Pariz?" Ruka joj je drhtala kada ie uhvatila niecnvn i on ip nnnnvn nrnHnrnn nnpleda. ParizKraj leta213Šantal. Da. Želeo bi natrag. Ali, najpre se mora uveriti da je Dinazdrava.„Vratićemo se u Pariz posle lekarskog pregleda."Dina opet htede da se usprotivi, ali je ponovo zahvatio val vrtoglavice. Mark je nervozno pogleda i ubrza vožnju. Nije se odupirala, više nije imala snage.Posle deset minuta zaustavili su se pred malom zgradom na kojoj je stajao natpis: Hopital Saint Gerard. Mark bez reci iziđe iz kola, brzo zaobiđe auto i otvori vrata s druge strane. Međutim, Dina se ne pomače.„Možeš li da hodaš?" upita je on u paničnom strahu. A šta ako je udari kap? Šta će onda? Bude li paralizovana, moraće zauvek da ostane s njom. Glupost, pa on i želi da ostane s Dinom, zar ne? Srce mu je luđački udaralo kada joj je pomogao da izađe iz kola.Htela je da mu ponovi da joj je dobro, ali sada su već oboje znali da to nije istina. Ona duboko uzdahnu i ustade sa smeškom. Htela je da mu dokaže da nije nemoćna, da je

samo izgubila živce. Dok su koračali prema bolnici bilo joj je bolje, pa je na trenutak pomislila da nijedni trebalo da dolaze. Čak je nekoliko koraka napravila sasvim opušteno i lako. Upravo je htela da se time pohvali MarkEduaru, kad РоЦј njih provezu nekog starca na kolicima. Naboranog i otrombojenog Hca, držao je otvorena usta, a oko njega se širio smrad. Dina pruzi ruku prema Marku i onesvešćena se sruči na pod.On uzviknu i podiže je u naručje. Dve sestre i jedan čovek u be°m mantilu dotrčaše, i trenutak kasnije Dina se nađe na stolu u jed!a°J ™'°J Prostoriji koja je mirisala na antiseptike. Odmah se osvesti. [ zbunjeno pogledala oko sebe, i pri tom spazi Marka. Bio je sav izvan sebe.»Zao mi je, ali onaj čovek..."šta " °Sta"' prelcinu Je on ' P"de joj uzdignute roke. „Nisu krivi ni rac— ni temperatura u crkvi" Stalan ip krai nie. vrlo visok, namr214Danijela Stilšten i odjednom vrlo star. „Videćemo šta je to bilo, odnosno, šta jeste. D'accord?" Dina je ćutala, i doktorka dade znak Marku da iziđe.Napolju u hodniku Mark se izgubljeno motao tamoamo i povremeno bacao pogled na telefon. Da je nazove? A što da ne? Ko će ga videti? Ma ne, sad mu nije do toga. Suviše je zaokupljen Dinom. Ta, već su osamnaest godina u braku. Upravo su izgubili svoje jedino dete, a sada, možda... Ne, ne srne ni pomisliti na to. On ponovo prođe pored telefona, ali ga ovog puta ni ne pogledaMinuti kao da se behu razvukli u sate. Konačno mu pristupi mlada doktorka.I tada je saznao. I shvatio da ima dve mogućnosti: da kaže Dini istinu, ili da joj slaže, tek malo slaže. Pitao se da li je dužan da joj kaže, da joj kaže da zna, ili je, pak, Dina nešto njemu dužna.Dina se uspravi na krevetu, bleđa nego beli zid iza njene glave.„Nije istina! To je laž!"Mark je zurio u nju i blago se smešio, savršeno miran.„Najverovatnije nije laž. Videćeš, draga moja, za šest meseci nikoga nećeš moći u veri ti da je to laž."„Ali, to nije moguće."„A što da ne?" Ispitivao ju je pogledom.„Zaboga, pa ne mogu zatrudniti, prestara sam."„U trideset sedmoj? Ne govori gluposti. Ma, verovatno ćeš još petnaest godina moći da rađaš."„Ali, ja jesam prestara!", uzviknu ona na ivici plača Zašto najpre njoj nisu rekli? Zašto joj nisu dali vremena da prevlada taj šok, pa da se tek onda suoči s Markom? Ali, ovo je Francuska, ovde se tako ne postupa, ovde pacijent uvek poslednji sazna dijagnozu. A i Markn n«** ni i't n <*ii,) n 11 <• ллии t *n ' л^ЈК XT, ' х гп^л*1 Хл1 7 1 »Q fvrvi HitiKraj leta215misan o gospođinom zdravlju; on ne želi da se njegova žena uznemirava; ta, upravo su proživeli strašnu tragediju...

„Draga, molim te, ne budali", reče Mark, ustade i priđe krevetu i nežno joj položi ruku na glavu, pa joj polako pogladi dugu svilastu crnu kosu. „Daleko si ti od starosti. Smem li da sednem?", upita on, a kada ona potvrdno klimnu glavom, sede na ivicu kreveta.„Ali.,, dva meseca?", primed ona i upre u nj pogled pun očaja. Da je bar Benovo! I to ga se bila setila, prvi put malo pre no što je zaspala. Nastojala je da otrese tu pomisao čim joj je sinula, ali, kako je tonula u san, stala se kolebati. A one vrtoglavice, mučnine, pa stalna pospanost? Samo da je Benovo! Nije želela da bude Markovo. Zato ga je sad gledala razočarano i s bolom. Ako je već dva meseca u drugom stanju, znači da je dete Markovo, a ne Benovo.„Verovatno se dogodilo one noći uoči mog odlaska. Un petit au revoir."„To ti uopšte nije duhovito", okomi se Dina na njega, i oči joj zasuziše. Ta je vest nije ni najmanje obradovala. A Mark je sada znao čak i više no ona. Sem toga: znao je da nije samo u pitanju drugi muškarac, već i da ona tog muškarca voli. Ali, to nije bilo važno. Već će ga zaboraviti. Čeka nju važan posao idućih meseci. Duguje Marku sina.„Ne razumem", uzdahnu Dina. "Draga, ne budi naivna."..Pa, godinama nisam ostajala u drugom stanju. Zašto baš sada?" v "A eto, nekad se i to dogodi. U svakom slučaju, nije važno zašto. Sada nam se pruža nova šansa: dobićemo dete, i porodica će opet bltl na okupu."„Ma, već smo imali dete", jogunila se ona poput hirovitog dete> ok je c nogom preko noge sedila na bolničkom krevetu i dlanom П suze— „Ne želim više decu." Barem, ne tvom. A sada zna i isti276Danijela Stilnu. Da ga zaista voli, želela bi njegovo dete. Ali, ne želi. Želi Benovo dete.Međutim, neobično razdragano i krajnje strpljivo Mapk ju je sokolio:„Normalno je da se u početku tako osećaš. Kod svih žena je tako. Ali, kad rodiš... Sećaš se Pilar?" Dina sevnu očima„Da, sećam se Pilar. I ostalih. To sam proživela, Mark. I nec'u ponovo. A i zašto bih? Zato da opet doživim patnju i bol? Zato da ti i idućih osamnaest godina možeš da lutaš po svetu? Očekuješ da u mojim godinama sama podižem dete? Još jednog mešanca, još jednog poluamerikanca, odnosno Francuza od glave do pete? Želiš da ponovo sve proživim, da se c tobom otimam o naklonost našeg deteta? Tako mi Boga, ja to neću!"„Moraš i hoćeš", tihim ali čeličnim glasom reče on. „Ne moram!", izdra se Dina. „Nismo u srednjem veku. Mogu da pobacim ako hoću." „Ne, ne možeš." „Đavola ne mogu."„Dina, o tome ne želim da raspravljam s tobom. Uzrujana si." Ležala je na krevetu i suzama natapala jastuk. 'Uzrujana' je bio veoma blag izraz za ono što je osećala. Mark je nastavljao da je smiruje. „Ma, već ćeš se privići na to. Biće ti drago, videćeš."

„Hoćeš da kažeš da nemam izbora, zar ne? A šta ćeš ti učiniti ako ga se oslobodim? Razvešćeš se od mene?" „Ne govori gluposti." „Nemoj ti meni popovati."„Ne popujem ti nego sam srećan", odvrati on sa smeškom i pruži joj ruke, ali njegove oči nisu potvrđivale te reci. Kako se, međutim, ona ni ne pomače. on joj uze ruke i jednu za drugom prinese usnama. „Volim te, Dina. Želim naše dete. Naše dete. Tvoje i moje. Na te reci Dina zatvori oči i gotovo se šćućuri. To već bese doživeKraj leta217

la. Međutim, Mark ne reče više ništa, samo ustade, zagrli je i pogladi po kosi. A onda je pusti. Gledala ga je kako odlazi, zamišljen i rasejan.Neko vreme je sama u mraku plakala i pitala se šta da učini. Ovim se sve menja. Kako da to nije sama shvatila? Kako da nije ni naslutila? Trebalo je da joj to sine ranije, ali menstruacija joj je samo jedanput izostala, pa je mislila da je to na nervnoj bazi. Ta, koliko se toga dogodilo: otvaranje izložbe, pa stalni ljubavni odnosi sa Benom, zatim vesti o Pilar, potom putovanje... Verovala je da se radi samo o kratkotrajnom poremećaju. Ali, dva meseca? Je li to moguće? Isuse, to znači da je zapravo bila trudna s Markom za sve ono vreme što ga je provela s Benom. Ako sada zadrži to dete, znači da se odriče svoje veze s Benom i čupa vlastito srce. To je dete bilo potvrda^ njenog braka s Markom.Čitavu je noć provela ležeći budna u krevetu. Sutradan ju je Mark izveo iz bolnice. Krenuli su pravo u Pariz, njegovoj majci, odakle je on idućeg dana trebalo da otputuje u Atinu. ^ „Evo kako stvari stoje: ostaću petšest dana i završiti poslove u rckoj. Dakle, za nedelju dana vraćamo se iz Pariza kući i onda tamo osjajemo."„Šta to znači? Da ću ja ostati, a ti ćeš putovati?" „Ne. Znači da ću ostati kod kuće koliko god budem mogao." Pet dana mesečno? Pet •eana S°dišnJe? upita se Dina zureći kroz prozor. Kao osuđenik, već je videla sebe u istoj onoj ulozi koju je igrala tokom osamnaest goina njihovog braka. „Kada ću te viđati, Mark? Dvaput mesečno, za Kpm kada si u San Francisku i ne moraš da ručaš negde drugde?" bm tako> Dina, obećavam ti." „Zašto ne bi bilo? Oduvek je tasu to vremena bila. Sada sam nešto naučio." „Manemoj! A štasi to naučio?", ogorčeno mu dobaci ona, dok ga je gledala k "<""HJ: , ugorceno mu aooaci ona, шж ga je giekovan ° VOZ'" A1' on odg°v°ri tihim i tužnim glasom, pogleda priVdnog za drum.218Danijela Stil„Shvatio sam kako život može biti kratak, kako se brzo može ugasiti. I ti i ja već smo se dva puta našli pred tom istinom, ali sam je ja zaboravio. A sada se urezala u mene. Život me je opet na nju podsetio." Dina nemo spusti glavu. Međutim, Mark je znao da je postigao cilj. „Nakon Pilar, nakon ona dva mališana, zar bi se zaista mogla otarasiti tog deteta?"Zaprepašćena što joj je pročitao misli, dugo vremena nije odgovarala, a onda procedi: „Nisam sigurna."„Ja jesam siguran u jedno: to bi te uništilo." Ton njegovog glasa ju je plašio. Možda on i zna. Osećanje krivice, duševni bol, bila bi gotova. Više ne bi mogla ni da misli, ni da živi, ni da voli, možda čak ni da slika. Već pri samoj toj pomisli, ona se užasnu. Začelo, Mark je bio u pravu. On je nastavljao da govori. „Nisi ti po prirodi tako hladnokrvna." „Drugim recima, nemam izbora", uzdahnu ona. Više o tome nisu govorili. Te večeri legli su u pola deset. Sutradan ju je Mark na odlasku nežno poljubio u čelo.„Zvaću te svake večeri", rekao joj je brižno, besumnje vrlo zadovoljan, budući da mu pogled više nije odavao onu užasnu zabrinutost, već samo još tugu zbog Pilar. „Obećavam ti, draga, da ću te zvati svake večeri", ponovi on, ali ona skrenu pogled.„Hoće li ti to ona dozvoliti?", dobaci mu ona, ali se on napravi kao da je nije čuo. Ali, Dina ga je uporno gledala iz kreveta. „<u si me, Mark. Pretpostavljam da i ona ide s tobom. Je Г tako?'„Ne budi smešna. Pa, ja putujem poslovno."

„A prošli put nisi?"„Ti si jednostavno van sebe. Nemojmo se prepirati. Ne želim se svađam s tobom pre odlaska."„Zašto ne? Bojiš se da ne izgubim bebu?" U jednom suludom trenu ona požele da mu kaže da ta beba nije njegova. Ipak, najgore J što ieste nieeova. ukoliko se nalazila u rlni«im mesecu trudnoće.279„Dina, želim da se odmaraš tokom mog odsustva." Pogledao ju je očinski nežno, dobacio joj poljubac i tiho zatvorio vrata.Neko je vreme ležala i slušala zvuke u svekrvinoj kući. Do sada još niko drugi nije saznao. To je sad bila 'njihova tajna', kako je rekao Mark.Kada se Dina idućeg jutra probudila, u kući je vladala tišina. Dugo je ležala u krevetu i razmišljala šta da učini. Mogla bi se vratiti u San Francisko dok je Mark u Grčkoj, mogla bi abortirati i biti slobodna. Ali, bila je svesna da su njegove reci tačne. Pobačaj bi upropastio nju, koliko i njega. Već je i previše izgubila. A možda on ima pravo. Možda je to Božji dar. Možda je... Benovo. Poslednji tračak nade bijesnu, pa se odmah ugasi. Dva meseca, rekao je, a mlada plahovita doktorka potvrdila je klimnuvši glavom. Ne može biti Benovo.Dakle, čitavu će sedmicu preležati u ovoj svilenoj čauri bež boje, čekajući da se Mark vrati i odvede je kući, gde će njihova igra početi ispočetka. I na samu tu pomisao uhvati je panika. Odjednom je obuze samo jedna želja: da pobegne. Ona se izvuče iz kreveta, savlada vrtoglavicu i tiho se obuče. Mora da iziđe, da se prošeta, da razmisli.Ubrela se u ulicama koje jedva da je poznavala, i na svoju raost otkri gajeve i trgove i parkove. Sedela je čas na jednoj, čas na mgoj klupi, i smešila se prolaznicima, simpatičnim starim damicama S nanerer"m šeširima, starčićima koji su igrali šah, deci što su tepala Dvojim prijateljima, i ponekoj mladoj ženi koja bi prošla vozeći Ja kolica. A te mlade žene, sve su bile dvadeset jednu ili dve gowe stare, a ne trideset sedam. Dina se odmarala i gledala. Doktorka J£, savetovala da se ne uzrujava; da seta, ali povremeno i odmori; azi' ali > da se na vreme vrati kući i malo odspava. Rekla je, e' ne sme preskakati obroke niti legati kasno, pa će se za nenedelia osećati holie. I чзНа ini ie već bilo bolie. I dok je ta220Danijela Stilko šetala Parizom, često bi stala i razmišljala. O Benu. Danima ga već nije nazvala.Kasno popodne konačno se zaustavila pred poštom. Više nije mogla da izdrži. Dala je činovnici broj i klimnula glavom kada ju je ova iznenađeno upitala: „Z/ Amerique?" Činilo joj se da su prohujali vekovi, a prošla su svega dva minuta i Ben se već javio na telefon. Kod njega je bilo osam sati ujutro.„Jesi li spavao?" Glas joj je zvučao napeto čak i na udaljenosti od deset hiljada kilometara.,.Pa, skoro. Tek sam ustao." Ben se uz smešak opet ugnezdi u krevetu. „Kada se vraćaš kući?"Ona čvrsto stisnu oči da potisne suze i odgovori:„Uskoro." S Markom i njegovim detetom. Jecaj joj zastade u grlu. „Strašno mi nedostaješ." Suze joj se polako zakotrljaše niz lice,

„Ne toliko koliko ti meni, draga." Pažljivo je osluškivao, nastojeći da otkrije šta mu je to prećutala. Nešto je visilo u vazduhu, nešto što nije razumeo. „Jesi li dobro?" Znao je da je još izvan sebe zbog Pilar, ali u glasu joj se osećalo još nešto. „Jesi li? Odgovori mi!"Dina je bez reci stajala u govornici, gušeći se u suzama.„Dina, draga... Halo." Napeto je osluškivao. Bio je siguran da još nije spustila slušalicu.„Ovde sam", zaječa ona žalostivo.„Oh, draga", namršti se on, pa se nasmeja. „Kako bi bilo da dođem tamo? Ima li izgleda?"„Zapravo, nema."„A da za idući vikend, za Praznik rada, odemo u Karmel? Šta misliš, hoćeš li se dotle vratiti?"Do Praznika rada imaće koliko svetlosnih godina. Htela je da kaže da neće, ali se predomisli. Idući vikend u Karmelu? Zašto da ne. Mark će biti u Grčkoj. Krene li noćas, biće s Benom do kraja vikenda, možda i još jedan dan pre muževljevog povratka. Biće s Benom.Kraj leta221U Karmelu. A onda će svemu biti kraj, kao što Ben i ona behu i predvideli. Osvanuće kraj leta. Mozak joj je grozničavo radio.„Sutra ću biti kod kuće."„Zaista? Oh, mila! Kada?"Brzo je izračunala.„Oko šest sutra ujutro. Po tamošnjem vremenu." Odjednom se nasmešila kroz suze.„Je li to sigurno?"„Svakako." Ona navede i broj leta. „Nazvaću te ukoliko ne dobijem kartu za taj avion, ali, inače, računaj na taj let." A onda se nasmeja i oči je opet zapeku od suza. „Vraćam se kući, Bene." Činilo joj se da je strašno davno otišla. A bila je prošla tek nedelja dana.Te večeri je svekrvi ostavila pismo. Objasnila je samo da su je pozvali u San Francisko i da joj je žao što mora tako hitno da otputuje. I, uzgred, da je osetila neodoljivu želju da uzme svoj i Pilarin portret. Veruje da će je svekrva razumeti. Služavki je rekla da Marku, kada nazove, saopšti da je izišla. Samo toliko. Tako će dobiti bar jedan dan. Ali, on tu ionako nije ništa mogao. Morao je da završi posao u Grčkoj. Razmišljala je o tome u avionu na povratku kući. Mark će je ^pustiti na miru... jednu nedelju. Nema razloga da to ne učini. oduše, ljutiće se što je iz Pariza sama otputovala kući, ali, na tome Ce ' ostati— Sada je bila slobodna. Još jedna sedmica.Mislila je samo na to.Sat pre ^prizemljenja stalno se vrpoljila na sedištu, uzbuđena kaoa devojčica. S vremena na vreme osetila bi mučninu, ali čak ni J°J nije pokvarilo raspoloženje. Nekoliko minuta sedela bi potpuno skl°Pijenih očiju, i muka bi prošla. U mislima joj je bio samosa suncem' Pa se' stigavši nadSa F U"° 30 a Se utrkuJe sa suncem' Pa se' stigavši nad^ rancisko, stao spuštati uronivši u ružičaste i zlatne oblake. Ali, J predivan jutarnji prizor nije joj mogao skrenuti misli s Bena. лао opsedmita .o,—?— — •222Danijela Stil

no prizemljio i stao pred izlazom, jedva je čekala da se ustane sa sedišta. Prebacila je crnu somotsku jaknu preko bele svilene košulje i beKh pantalona. Bledo lice i kosa crna poput abonosa upotpunili su taj crnobeli portret. Sada je bila mnogo bleđa nego pre odlaska, oči su joj rečito izražavale patnju, ali, bilo je u njima razdraganosti i pesme dok se polako približavala vratima. Lica ozarenog osmehom, među prvima je izišla iz aviona.Onda ga ugleda. Stajao je, posve sam, na terminalu, s one strane carinske kontrole, u šest ujutro, prebacivši jaknu preko ruke i sa smeškom na licu. Čim je izišla, pohitali su jedno drugom u naručje.„Oh, Bene!" Oči su joj bile pune smeha i suza, a on je ćutao i samo je stiskao uza sebe. Dugo su tako stajali, a onda se Ben odvoji od nje. „Strašno sam brinuo za tebe, Dina. Tako mi je drago što si se vratila."„I meni."Gledao joj je oči i nastojao da nazre šta je u njima. Jedno je jasno video: bol. Ali, više od toga nije mogao da dokuči. Dina ga je samo uhvatila i čvrsto ga stisnula.„Hoćemo li kući?"Ona potvrdno klimnu glavom, i oči joj ponovo zasuziše.Kući. Na nedelju dana.Kraj leta223„Osećaš li se dobro?", upita Ben.Ležala je poleđuške na njegovom krevetu, sklopljenih očiju, a na licu joj lebdeo osmeh. Već četiri sata, sve vreme od svog dolaska, bi la je s njim u krevetu. Bilo je tek deset sati ujutro, a ona nije spavala još otkako je krenula avionom iz Pariza. Ben nije bio sasvim sig ran da li je tako skrhana zbog duge vožnje ili zato što je u toj se miči Pilarine smrti propatila i više no što je mislio. Pokazala mu J svoiu i Pilarinu sliku čim su stieli kući.Dina, je li ti dobro?", ponovi on posmatrajući je, i ona otvorioči.„Nikad mi nije bilo bolje." Njen mu je smešak govorio da to imisli. „Kada ćemo u Karmel?"„Sutra, prekosutra, kad god želiš."„Možemo li danas?"Neka tanka nit očaja bila je utkana tu negde, ali Ben još nije otkrio gde. I to ga je mučilo.„Pa, možda. Pokušaću da se dogovorim sa Sali. Ako pristane da preuzme poslove u galeriji dok smo mi odsutni, mogli bismo da pođemo i danas."„Nadam se da će pristati", tiho ali ozbiljno reče Dina.„Zar ti je tako teško?", upita je on, ali ona samo klimnu glavom; ipak, shvatio je, i potom pošao da pripremi doručak. „Sutra je red na tebe", otpeva joj on iz kuhinje, i ona se nasmeja, pa naga dođe do vrata i stade ga posmatrati. Sada joj više nije bilo važno što vodi s njim ljubav, dok joj je MarkEduarovo dete u utrobi. To su činili tokom čitavog leta, i sad joj je bilo svejedno. Želela je da vodi ljubav s Benom. Biće joj potrebne uspomene na zajedničke trenutke."Dina", obrati joj se Ben.»Molim, gospodine?", upita ona podigavši glavu.»Sta te to muči? Hoću da kažem, šta još osim onoga što je razu™Jivo... Pilar. Patiš li Zbog još nečeg?"a Je da mu odgovori kako je to i te kako dovoljan razlog, ali n'Je mogla da ga laže.

"Nešto je iskrsnulo dok sam bila u Francuskoj."no zd '' trebal° da J3 l° znam?" Kao ' Mark' ' on se b°Jao za "Je~ ravlje, jer je zaista izgledala krajnje iscrpljena. Prodorno ju je posmatrao.Dm* ^ P°lako odmahnu glavom. Nije baš morao da zna za dete. °ш§а b. stvar bila da je niLvn224Danijela Stil„Šta je to iskrslo?", upita on još jednom, a onda se nasmeši i dodade: „Hoćeš li jaja na oko ili kajganu?"„Radije kajganu." Bila je prebledela na samu pomisao na jaja na oko. Kajganu će već nekako podneti. A onda joj do nozdrva dopre prejak miris kafe. „Kafu neću."„Kako to?", začudi se on.„Žrtvujem se za pričest."„Mislim da si šest ili sedam meseci poranila."Sedam meseci, sedam meseci. Brzo je potisnula tu misao i nasmešila se njegovom pokušaju da se našali.„Možda."„Dakle? O čemu se radi?"„Ma, ne znam ni sama." Ona kroči u kuhinju i zagrli ga s leđa. „Ne znam, ne znam. Kada bi mi bar život bio malo jednostavniji."„I?" On se okrenu u njenom naručju, i sada su oboje stajali nagi pokraj šporeta.„Volim te, to je sve." Do đavola, zašto to mora biti baš sada? Zašto mu mora tako brzo reći? Oči joj se zališe suzama, ali ipak prinudi sebe da ga pogleda. Duguje mu to. „Znaš ništa se ne odvija onako lako kao što sam mislila."„Zar si stvarno verovala da će biti lako?" Uporno ju je posmatrao.Dina odmahnu glavom.„Nisam. Ali, ipak, mislila sam da će biti lakše nego što jeste.„A kako je?"„Ne mogu da ga napustim, Bene." Eto. Izgovorila je. Oh, Boze, rekla mu je. Dugo ga je gledala očiju punih suza.„Zašto?"„Jednostavno, ne mogu. Bar, ne sada." A nu kasnije, kada rodi njegovo dete. Javi mi se za osamnaest godina...Voliš li fra Twins'?"Kraj leta225Ona ponovo odmahnu glavom.„Mislila sam da volim. Bila sam u to sigurna. I znam da sam ga nekad volela. Verovatno ga, na neki način, još volim. U ovih osamnaset godina nešto mi je pružio, na svoj način. Ali... ali... to je već godinama prošlost. Samo, meni to nije bilo jasno sve do ovog leta. A sada, posle ove sedmice, savršeno mi je jasno." Ona uhvati dah, pa nastavi: „Čak i u tvom zagrljaju katkad sam bila u nedoumici da li da ga napustim ili ne. Nisam mogla da se odlučim. Činilo mi se kao da nemam pravo da to učinim. A mislila sam i da ga možda još volim."„A ne voliš ga?"

„Ne..." Jecaj je preseče. Ona najzad skrenu pogled i rukama obrisa suze. „Shvatila sam to tek pre nekoliko dana. Nešto se dogodilo... i sve mi je postalo kristalno jasno." Zato što ne želim njegovo dete, Bene, već tvoje.„Zašto onda ostaješ s njim? Zbog uspomene na Pilar?", upita on neobično smireno, gotovo kao otac koji razgovara s detetom.^.Da, a i zbog drugih razloga. Nije važno zbog čega. Samo, ostajem." Ona mu uputi očajan pogled i upita: „Želiš li da odem?"Ali je Ben samo zurio u nju, a onda iziđe iz prostorije. Malo serzao u dnevnoj sobi, a potom svom snagom zalupio vratima spaace sobe. Dina je neko vreme kao omamljena stajala u kuhinji, u nejumici. Znala je da sada mora otići. Ali, sva odeća bila joj je za0 re"f s ШШ1 u spavćoj sobi. Nema joj druge nego da pričeka doksm "' E' ^no se P°Javio, nakon jednog sata. Stao je na vrata, saven i crvenih očiju i ona u jednom trenutku nije znala da li je van S6be f besa ili Je samo utučen."ta si, Dina, zapravo htela da mi kažeš? Da je među nama gotovo?"» , ovaj, ne... ne... ja... oh, Bože." Na trenutak joj se učini da ce se onesvestiH AH *J„ .. ._ ... — , ,., ~... .=»_____ ,226Danijela StilKraj leta227boko udahnu, pa sede na ivicu kauča. Vitke i gole noge behu joj se ljupko izdužile do poda. „Imam nedelju dana na raspolaganju."„A onda?"„Onda ću nestati."„Ponovo u onaj samotnički život? U život gde ćeš drugovati sama sa sobom? U onaj mauzolej, u kojem si živela, čak i sada, bez Pilar? Kako to možeš da sebi učiniš?", upita je on s ogorčenjem.„Možda je upravo to, Bene, ono što moram da učinim."On krenu natrag u spavaću sobu, ali se zaustavi i okrenu prema njoj. „Dina, rekao sam ti... tražio sam da naša veza potraje preko leta, pa... da ću razumeti. Tako sam obećao. Nemam pravo da to sada menjam, zar ne?"„Imaš potpuno pravo da se naljutiš i uvrediš."Videla je da su mu oči zasuzile, a i ona sama bila je na ivici plača. Međutim, Ben ju je odlučno gledao.„I ljut sam i uvređen. Ali, to je zato što te beskrajno volim."Ona klimnu glavom, ali više nije bila u stanju ni reč da izusti. Samo mu je poletela u naručje. Dugo su vremena ostali tako zagrljeni.„Hoćemo li danas u Karmel?" Ležao je potrbuške i gledao joj lice. Spavala je tri sata i tek se sada probudila. Uskoro će pet časova. On nije ni odlazio u galeriju; javio je da će biti odsutan čitave sedmice, i da Sali preuzme poslove. „Šta bi, zapravo, želela?" .„Da budem s tobom", odgovori ona svečanim tonom, dok su joj se oči sretno smeškale.„Bilo gde?"„Bilo gde."

„Hajdemo onda na Tahiti."„Radije bih u Karmel."„Ozbiljno?" Prstom joj je pogladio bedro.„U redu, onda krenimo. Tamo ćemo večerati.""jasno. Po pariškom vremenu, sada je dva sata ujutro. Do večere bih mogla i doračkovati."„Isuse, na to sam potpuno zaboravio. Sigurno umireš od gladi."Dina je izgledala vrlo umorno, ali joj je lice bilo nešto svežije boje.„Ma, ne. Osećam se dobro, srećna sam i volim te."„Ni upola kao ja tebe." On joj rakama uhvati glavu i privuče sebi. Želeo je da je ljubi, grli, dodiruje, želeo je da mu sva potpuno pripadne tih nekoliko dana što im behu preostali. A onda se nečega seti. „A šta će biti s tvojim poslom?"„Kako to misliš?"„Hoćemo li i dalje sarađivati u galeriji? Hoćemo li, to jest, hoću H ja nastaviti da izlažem tvoje slike?" Hteo je da se oseti polaskanom, da mu odgovori 'naravno', ali je ona dugo ćutala. Tada je shvatio.„Ne znam, to ćemo još videti", konačno je izustila. Stvarno, zar bi to bilo moguće? Kako će mu se pojaviti u galeriji za nekoliko meseci, okrugla kao lopta, s MarkEduarovim detetom u trbuhu?„U redu, ništa zato", reče on.Ah Dm više nije mogla podneti bol u njegovim očima, pa briu Pkč— Činilo joj se da joj se oči nikako i ne suše."Zašto places, ljubavi?"" omislićeš da sam ista kao ona, varalica, devojka kojom si se bio oženio."Ben kleče pored nje na pod.^Ti nisi varalica, Dina. Nikad ti nisi nikoga varala.prid 'ат° Sm° SC uPust"' u nešto vrl° teško, i sada moramo da se m(JZaVam0 d°govora. Nije lako, ali je pošteno. Medu nama je od saleo \P°CetlCa Xladao Pošten odnos. Nikoga u životu nisam toliko vomi Sed0 te£' Zelim da to zauvek zapamtiš. Ako ikad budeš htela da vratiš, uvek ni tp rWetot; Го?;га„;ц „,i,„ iivst PQ i VaH miznu u228Danijela Stil229

budu devedeset i tri godine." Trudio se da je zasmeje, ali mu to nije uspelo. „Hoćeš li da sada sklopiti još jednu pogodbu?"„Kakvu?", začudi se ona i pogleda ga napućenih usana. U tom trenutku pomisli kako mrzi MarkEduara, a sebe još i više. Trebalo bi da pobaci. Da učini bilo šta, samo da ostane s Benom. A možda bi on i prihvatio Markovo dete, kada bi mu odmah rekla istinu. Ipak, bilo je jasno da mu to ne može reći. On to ne bi shvatio.„Čuj, hteo bih da sklopimo još jednu pogodbu. Oboje ćemo dati reč da nećemo pominjati još jednu sedmicu. Proživećemo mirno svaki dan, u ljubavi, uživaćemo u svakom trenutku, i suočiti se c neminovnim tek kada za to bude vreme. Ako budemo o tome stalno govorili, upropastićemo ove poslednje zajedničke trenutke. Dogovoreno?" On joj

privuče glavu i nežno je poljubi u usta, a njoj se punđa na vrhu glave odmota i kosa joj se rasu po ramenima. „Dogovoreno?", ponovi Ben.„Dogovoreno."„U redu." On dostojanstveno klimnu glavom, ponovo je poljubi i iziđe iz sobe.Sat kasnije krenuli su u Karmel, i teška mora pritiskala im Je ^u" se. Sve je bilo drugačije nego ranije. Sada je kraj bio sasvim blizu, te, spominjali to ili ne, oboje su toga bili svesni. I preblizu. To leto, puno lepote i bola, približavalo se kraju.Jesi li spremna, draga? Bila je ponoć, u ponedeljak. Praznik r da. Gotovo je. Vreme je da se pode kući. Još jedan pogled P° s ' i Dina bez reci uhvati Bena za ruku. Svetla su već bila ugašena, jelova žena na plaži skrivala je lice na mesečini. r .Dina ju je poslednji put pogledala pri izlasku iz kuće. Napoijuhiln hladno mpspr ip «ian л nphnm «P hphn nrrn.n!^ /vftzds.„Volim te", šapnu ona kada se tiho uvukla u auto, i on joj pogladi lice i poljubi je.„I ja tebe volim." Oboje su se smešili; odjednom im više nije bilo do tugovanja. Nauživali su se u savršenom miru i ljubavi, i to im niko nikad ne može oduzeti. Bilo je to samo njihovo, i ostaće to čitavog života.„Jesi li i ti, Dina, tako srećna kao ja?" upita je on, i ona potvrdi klimnuvši glavom i nasmešivši se. „Ne znam zašto sam tako presrećan. Valjda zato jer me ti usrećuješ, i uvek ćeš me usrećivati. Ma šta se dogodilo."„I ti mene", odvrati Dina. / hoćeš. Živeće od uspomena u dugoj zimskoj noći svog budućeg života s Markom. Misliće na njega kada bude držala dete, maštati kako je moglo biti njegovo. Kada bi barem bilo! U tom je trenutku to želela više od svega.„O čemu razmišljaš?"Krenuli su natrag prema San Francisku. Nameravali su da stignu u grad oko dva posle ponoći. Ujutro će do kasno spavati, a onda će Je Ben posle doručka odvesti kući. Mark bi trebalo da stigne po pode— U utorak, u tri sata. Samo je to javio u telegramu koji joj je Margaret pročitala kad joj je telefonirala da upita je li kod kuće sve u redu. Utorak, u tri.»Pitao sam te o čemu razmišljaš."„Upravo sam maločas razmišljala o tome kako bih volela da ti r°dim sina" Smešila se u mraku.A kćer? Bi li htela i kćer?""Pa, koliko bi ti to dece zapravo hteo?"OvT"' Pami bn>* M°Žda dvanaestak" je voz' °§<;Se PUta nasmeJa'a ' naslonila glavu na njegovo rame doknjene ' i — * S£ da ^ to Pw' Put ^30 ono§ Jutra Pos'e otvaranJa Л Wbe— Hoće li ikad osvanuti još jedno onakvo jutro? ш bi bilo dovoljno i dvoje."230donijela StilBen je mrzeo taj njen način izražavanja; ti kondicionali ukazivali su mu na ono čega nije želeo da bude s veslan. Ni da se seća. Ne ove noći.„Otkad se to ne smatraš prestarom?"„I dalje mislim da sam prestara, ali... mogu bar sanjariti."„Baš bi bila zgodna trudnica", polaska joj on, a kako ona to oćuta, oil upita: „Jesi li umorna?"„Malo."

Čitave je sedmice prečesto pokazivala znake umora. Ben se tešio da je to od napetosti, ali kada bi joj izjutra nakon ustajanja ugledao one tamne kolutove oko očiju i vrlo bledo lice, ne bi imao mira. Ali, današnji dan ujedno mu je i poslednja prilika da brine o njoj. Začudo, sutra više neće smeti da brine.„A o čemu ti razmišljaš?" Ona se ozbiljno zagleda u njega.„O tebi."„I to je sve?", pokuša ona da ga pecne, ali on nije reagovao.„Sve."„A šta to misliš o meni?"„Razmišljao sam o tome kako strašno želim da imamo dete."Jecaj joj steže grlo, pa okrenu glavu na drugu stranu i prošapta.„Nemoj o tome, Bene."„Oprosti." On je privuče sebi, pa su zagrljeni nastavili vožnju.*„I šta bi to trebalo da znači?" Šantal je zurila u Marka s druge strane sobe. On zatvori kofer i spusti ga na pod.„Upravo to što si čula, Šantal. Ma daj, nemoj me zamajava11Ovog sam leta ovde proveo tri meseca, i sada imam posla u Arne ci."„Koliko dugo?" Bila je bleda, a po očima joj se videlo da je P kala.231„Već sam ti rekao. Ne znam. Hajde, smiri se i krenimo." Non, tant pis. Baš me briga hoćeš li zakasniti na avion. Nećeš me samo tako ostaviti. Za šta me ti smatraš? Za neku glupaču? Zbilja dirljivo, vraćaš se jadnoj, sirotoj ženici kojoj je slomljeno srce zbog kćerkine smrti, pa se sad dragi mužić vraća da je teši. Alors non, merde! A što će biti sa mnom?" Preteći mu se približila, i on stisnu zube.„Rekao sam ti da je bolesna."„A od čega to boluje?"„Od svega pomalo. Nije važno od čega boluje, Šantal. Bolesnaje"„Znači, sada je ne možeš napustiti. A kada ćeš moći?" „Do đavola, već čitave nedelje mlatimo o istom. Pa zar moramo i sada, kad mi se žuri na avion?"„Do đavola i tvoj avion. Neću ti dozvoliti da me napustiš!" Glas joj se opasno povisio, dok joj je pogled leteo po sobi. „Ne možeš tek tako otići! Non, MarkEduare, non!" Ona opet zaplaka. Mark uzdahnu i sede.„Santal, cherie, preklinjem te. Rekao sam ti, neću ostati dugo. Molim te, draga, pokušaj da me shvatiš. Nikad ranije nisi bila tako nerazumna. Zašto sad moraš biti?"... " ato što m' je svega preko glave. Dosta mi je! Ma šta se dogo10— ti i dalje ostaješ s njom u braku. Iz godine u godinu. Bien mere al°rs, fen ai mane. Sita sam svega."iuc" " Sada ШОГа^ ^ti s'ta svega?", očajno joj dobaci on, gledadu7 Vat' "^3' S^no<^ smo se Dogovorili: budem li morao da ostanem e— doći ćeš k meni. Jesi li zadovoljna?" "Na koliko dugo?"Vide"' ' al" ^alco Je samo Pilar znala da ga razdraži. „Vouons. oštar >m° kak° Će se stvari odvijati. Ako dođeš u Sjedinjene Države, es tamo neko vreme."232Danijela Stil„A koliko?" upita ona, sada već šaljivim tonom, na šta Mark srdito sevnu pogledom.

„Dok izbrojim do pet. Je li ti io dosta? A sada, hajdemo. Zvaću te gotovo svakog dana. Nastojaću da se vratim za nekoliko nedelja. A ukoliko ne dođem, ti ćeš k meni. Zadovoljna?"„Skoro."„Skoro?", uzviknu Mark, ali mu Šantal pruži lice na poljubac, pa se on istog trenutka smiri.„7b/, alors!" On je poljubi, a onda oboje prsnuše u smeh, zagrliše se i nestašno jurnuše natrag u spavaću sobu, ponovo željni jedno drugog.„Zakasniću na avion, je Г ti jasno?"„Pa šta? A posle ćemo na večeru kod Maksima...Čovek bi lako poverovao da je zapravo Šantal trudna, ali oboje su sto posto znali da nije. Jedanput jesu posumnjali da je u drugom stanju, pa ih je zbog njenog dijabetisa uhvatio tako paničan strah, da su odlučili da više ne rizikuju. To se ne srne dogoditi, jer joj je život bio u pitanju. Ali njoj, zapravo, nije bilo ni stalo da zatrudni; nikad nije naročito želela dete. Čak ni Markovo.Ben zaustavi kola na polovini ulice.„Ovde?"Dina potvrdno klimnu glavom, i svet kao da se stade rušiti. Kao da im bese objavljena apokalipsa. Oboje ću znali da će kucnuti J J čas, znali su i kada... ali, šta sad? Kuda da pođe, upita se Dinasta da radi? Kako će joj teći budući pusti dani bez Bena? Kako će ziveti bez onih zajedničkih trenutaka u Karmelu? Zar se više nikad neće probuditi u onoj žutoj spavaćoj sobi i pogađati na koga je red da pn premi doručak? Je li takav život uopšte moguć, pitala se dok je se la u kolima. Dugo ga je i ozbiljno gledala, a onda ga čvrsto zagr • Čak nije ni marila da li je neko može videti. Neka gledaju, ionako JKraj leta233više nikad neće videti kako ga grli, pa će pomisliti da im se to samo pričinilo. U tom trenutku zapita se hoće li i ona sama u to poverovati u godinama koje će doći. Neće li joj sve izgledati kao san?„Dobro pazi na sebe. Volim te", šapnu mu ona na uho.„I ja tebe volim."Priljubljeni jedno uz drugo, dugo su ćutali. Konačno Ben naglo otvori vrata i reče:„Dina, ne želim da odeš. Ali, ako još samo malo ostaneš, neću te više moći... pustiti da odeš." Oči su mu svetlucale, dok se njene napuniše suzama. Pogledala je u svoje krilo, pa brzo podigla pogled na njega. Mora ga gledati, mora znati da je još tu. Ruke joj se istog trenutka opet ovise oko njega.„Bene, volim te." Ona se priljubi uza nj, a onda se polako odvoji i u očaju se zagleda u njega. „Smem li ti reći da mi se zbog ovih zajedničkih meseci isplatilo da živim?"„Smeš", odvrati on smešeći se, i poljubi joj vrh nosa. „A smem 11 ja tebi da kažem da mi se čistiš iz kola?"°na ga iznenađeno pogleda, a onda se nasmeja.»Ne smeš.""Čuj, bilo bi nam najbolje da sebi ovaj bolni rastanak olakšamo smehom", predloži Ben.ma ga posluša i nasmeja se, ali istog časa ponovo zaplaka."Isuse, kako sam smotana."osm'h '1Sa ^CS1 ^Cl SC

smonaze iSe on' klimnuvši glavom s •razumevanjem i sam' ^'' ^600 rečeno, draga moja, mislim dareče^ zaista na nivou." Potom se, c osmehom najednom kraju usana, jednom je poljubi, i vrlo ozbiljno je pogleda. „Idi, sada",izvuč ^ kl'mnu §lavom i pomilova ga po licu. Čvrsto stisnutih rukuje Qk e 1Z °'a' dobaci mu pogled, pa se okrenu i otide. Čim munula leđa i stala preturati po torbici tražeći ključeve, začu ka234Danijela Stilko se odvezao. Međutim, Dina se ne osvrnu; nije se zagledala za njim više ga nijednom nije pogledala, samo ga je zakopala u srce i vratila se u kuću u kojoj će provesti ostatak života. S Markom.„Dobro jutro, draga. Jesi li dobro spavala?", upita Mark.„Zar si zakasnio na avion?", dobaci mu Dina iz kreveta. Ni reci o prošloj sedmici, o tome kako je doslovno pobegla iz Pariza.„Da. Baš glupo. Nisam mogao da nađem taksi, pa onda zastoj u saobraćaju, pa hiljadu sitnih nevolja, i tako sam morao da čekam još šest sati do idućeg aviona. Kako se osećaš?"„Prilično dobro."„I to je sve?"Ona sleže ramenima. Oseća se grozno, volela bi da je^mrtva. Ima samo jednu želju: da bude s Benom. Ali, ne ovako. Ne s MarkEduarovim detetom.„Želim da danas odeš kod lekara. Hoćeš li da ti Dominik ugovori pregled ili ćeš to učiniti sama?"„Svejedno."Zašto je tako poslušna? To mu se ni najmanje nije sviđalo. Isp1" jena je i bleda, izgleda nervozna i nesretna, a ipak je ravnodušna na njegove reci.„Želim da još danas odeš k njemu", ponovi joj on.„Odlično. Da odem sama, ili želiš da me Dominik povede?' ^n ga prostreli pogledom.„Ne zavitlavaj se. Hoćeš li da odeš još danas?"„U to budi siguran. A kuda ćeš ti danas? U Atinu ili Rim?" , prođe mimo njega u kupatilo i tiho za sobom zatvori vrata. Kakav to biti život u ovih osam meseci, pomisli Mark tmurno. A kaoa dete rodi, mesec dana kasnije no što Dina očekuje, jednostavno će)Kraj leta235reći da ga je prenela. Događa se da se deca rode i po tri sedmice kasnije. Razmišljao je o tome čitavim putem u avionu.On priđe zatvorenim vratima kupatila, pa joj dobaci odlučnim tonom:„Ako ti budem potreban, naći ćeš me u kancelariji. I, svakako, otiđi do lekara. Danas. Dogovoreno?"„Da. Potpuno." Trudila se da joj glas zvuči sigurno, kako Mark ne bi otkrio da plače. Ne može više ovako. Ne može podneti ovakav život, nema ona dovoljno snage za to. Mora ga napustiti, mora naći način da se vrati Benu, s ovim nesretnim detetom ili bez njega. A onda joj sinu jedna misao. Čim su se glavna vrata zalupila, ona iziđe i nazva lekara.

Sestra joj reče da je doktor zauzet, ali kada joj ona objasni ko je na telefonu, odmah joj se javio.„Dina?", začudi se on. Retko ga je zvala u poslednje vreme. Na sam zvuk njegovog glasa bilo joj je lakše. On će joj pomoći. I ranije joj je pomagao.„Dobar dan, doktore Džons. Muči me jedan problem. Veoma veliki problem. Mogu li doći do vas?"Po tonu njenog glasa znao je da je stvar hitna."A kada ste to mislili da dođete, Dina? Danas?"„Hoćete li me poslati do đavola ako vam kažem da sam upravo to mislila?"• . " a necu' ali bih mogao da sebi počupam ovo malo kose što mi J JOS Preostalo. Zar ne možete da pričekate?""Ne mogu. Poludeću."••U redu. Dođite za jedan sat."koje h' ^' ^olctor Je sedeo u velikoj naslonjači od crvene kože,e Uma uvek selila čim bi pomislila na njega. "L>akle?""Trudna sam." 1J£ m trePnuo. Izraz lica nije mu se promenio.256Danijela Stil„I, kako se osećate?"„Strašno. Nije sad vreme za to... ma, ništa nije kako bi trebalo da bude."„I Mark tako misli?"Šta se to njega tiče? Zar je to važno? Ali, morala je da bude iskrena. •„Ne mjsli. Raduje se. Međutim, meni to ne odgovara iz hiljadu razloga. Na primer, prastara sam."„U medicinskom smislu niste. Ali, možda se osećate prestarom da biste se bavili malim detetom?"„Ma, ne radi se toliko o tome, koliko... prestara sam da opet sve to proživljavam. A šta ako dete umre, šta ako mi se opet dogodi tragedija?"„Ako vas to brine, možete biti mirni. Pa, to i sami znate. I vama je, kao i meni, jasno da one dve nesreće nisu bile ni u kakvoj vezi, da su to samo bili nesrećni slučajevi. I da se više neće ponoviti. Međutim, vi po svoj prilici hoćete da mi kažete da zapravo ne želite to dete. Bez obzira na razloge. A možda postoje i razlozi koje ne želite da mi saopštite?"„Ovaj... da. Ja, ja... ne želim Markovo dete."Dobrodušni doktor na čas je delovao zapanjeno.„Zbog nekog određenog razloga, ili je to tek trenutan hir?"„Ne, nije hir. Čitavog ovog leta bavim se mišlju da ga napustim.„A, tako. A zna li on za to?", upita doktor, a kad ona odmahnu glavom, on nastavi: „Time se stvari komplikuju, zar ne? Ipak, dete je njegovo?" Pre deset godina ne bi je to pitao ali sada su stvari očito drukčije stajale, pa joj je postavio to pitanje, ali tako ljubazno da m nije zamerila.„Njegovo je." Malo je zastala, a onda nastavila: „Trudna sam ve dva meseca. Da nisam u tom stepenu trudnoće, ne bi bilo njegovo„Kako znate da ste u drugom mesecu trudnoće?"Kraj leta237„Rekli su mi u Francuskoj."

'„Mogli su i pogrešiti, ali, verovatno, nisu. Pa, zbog čega ne želite dete? Zato što je Markovo?"„Delimično. A i zato što ne želim da se još više vezujem za njega. Rodim li to dete, ne mogu se tek tako pokupiti i otići."„Ne bi baš bilo jednostavno, ali, ipak, mogli biste. Pa, onda, šta sada želite?"„Pa, ne mogu da odem drugom muškarcu s Markovim detetom."„Zašto da ne?"„Ne, doktore, ne bih to mogla učiniti."„Dobro, ne biste mogli. Međutim, ne morate ostati s Markom samo zato što s njim imate dete. Mogli biste živeti i sami."„Kako?"„Već biste našli način, samo ako to želite."„Ne želim. Želim... želim nešto drugo."Doktor tek tada shvati.„Pre no što mi to i kažete, dozvolite da vas upitam gde je vaša kćer u svemu ovome. Kako bi ona reagovala kada biste rodili još jedno dete?"Dina je neko vreme. žalosno zurila u svoje krilo, a onda, konačno, podiže pogled.»To više nije važno. Umrla je pre dve nedelje u Francuskoj."Nekoliko trenutaka vladao je potpun muk, a onda se doktor naže 1 Shvati je za ruku.»Bože moj, Dina. Strašno mi je žao."»I nama je.""Uprkos tome, ne želite drugo dete?"" ovako. Ne sada. Jednostavno, ne mogu. Želim da abortiram.Zatosam i došla."238Danijela Stil„Mislite da ćete moći da živite s tim? Znate, kasnije nema povratka. U takvim situacijama, gotovo uvek se javlja griza savesti, osećaj krivice, žaljenja. Dugo vremena će vas to mučiti." „Mislite, telesno?"„Ne... U srcu, u duši. Želja da se oslobodite deteta mora biti zbilja velika, da biste se lako pomirili s svojim činom. A šta ako su u Francuskoj pogrešili u dijagnozi, pa postoji neka šansa da je dete začeto s tim drugim muškarcem? Da li biste i onda želeli da se oslobodite deteta?"„Ne mogu to da rizikujem. Moram da se oslobodim deteta, za slučaj da jeste Markovo. I, nema razloga sumnji da je dijagnoza pogrešna."„Događa se. Katkad i meni", nasmeši joj se on dobroćudno, ali se gotovo istog časa namršti, jer mu na um bese palo nešto drugo. „S obzirom na Pilarinu smrt, zar se osećate sposobnom da se uhvatite u koštac s tim?"„Moram. Hoćete li mi vi to učiniti?"„Ako to želite. Ali, najpre ću vas pregledati. Moram ustanoviti da li je dijagnoza tačna. Do đavola, možda uopšte niste u drugom stanju."Ipak, bila je. Doktor se složio da je verovatno dva meseca trudna, iako je bilo teško tačno to utvrditi u tako ranom stadijumu trudnoće. Pošto je Dina izgledala vrlo odlučna, trebalo je brzo izvesti operaciju.

„Sutra?", upita doktor. „Dođite u sedam ujutro. Po podne, oko pet, možete kući. Hoćete li reći Marku?" Ona, međutim, samo odmahnu glavom. „Reći će mu da je bio spontani." „A šta potom?",1 ako odlučite da ostanete s Markom i da rodite još jedno dete, šta ako posle ovog više ne budete mogli da zatrudnite? Šta onda, Dina? Hoćete li se uništiti mučnim osećanjem krivice?"„Neću. Ne mogu ni zamisliti da se to dogodi, ali ako se ipak dogodi, moraću da živim s tim. I živeću."„Jeste li sasvim sigurni u to?"„Sasvim." Ona ustade, i on joj napisa adresu bolnice u koju je želeo da pođe. „Je li opasno?", upita ga Dina. Nije se ni selila da ga to ranije zapita. Bilo joj je zapravo svejedno. Sada bi radije umrla nego dalje nosila Markovo dete.Doktor Džons odmahnu glavom i potapša je po ruci.„Ne, nije."* * *„Kuda ćeš u ovo doba?", Mark podiže glavu i zagleda se u nju dok se izvlačila iz kreveta, besna na sebe što ga je probudila.„U atelje. Ne mogu da spavam."„Trebalo bi da ostaneš u krevetu." Ali, oči su mu već bile sklopljene.»Danas ću dugo biti u krevetu." Bar je to bila istina."u redu", promrmlja Mark.Uok se oblačila, on već bese ponovo utonuo u san, pa je nije viye°.da lzlazi— Ostavila mu je poruku da je otišla napolje i da će se s ^1'/0 P°dne' Možda će se ljutiti, ali neće ništa posumnjati, a kadude vratila, već će biti kasno. Ona uđe u auto i upali motor, pa kad51''P°gled Па SV°^e sandale i farmerke. Poslednji put ih je nosila ;e JC.^ ,^enom bila u Karmelu. Čekajući da se motor zagreje, opet poslaeZmišlJala ° njemu i gledala bledo jutarnje nebo. Takvo je nebo I0sae njl. Put Posmatrala upravo s njim. A onda se, bez ikakvog razmože h*1' d°ktorov°g Pitanja: A šta ako je dete Benovo? Ali, to ne duše R1'' ^°^ ^re dva meseca vod'la Je ljubav s Markom. Doena |e upoznala kraiem maia, pa bi moglo biti i njegovo. ZaKraj leta241što nije sigurna? Zašto nije samo mesec dana u drugom stanju umesto dva? „Do đavola!", opsova ona glasno, pa pritisnu gas i natraške se izveze na ulicu. Ali, šta ako je dete ipak Benovo? Da li bi u tom slučaju i dalje želela da pobaci? Ona odjednom požele da porazgovara s njim, da mu kaže istinu, da ga upita šta on o svemu misli. Ali, to je bezumno! I ona se uputi u bolnicu, duhom sva smućenaStigla je bleda i iscipljena. Doktor Džons ju je već čekao. Miran i ljubazan kao uvek, on dohvati Dinu za nadlakticu.„Sto posto ste odlučili?", upita je on, i ona potvrdno klimnu glavom. Međutim, u očima joj je ugledao nešto što mu se nije nimalo svidelo. „Još ćemo malo porazgovarati."„Ne, svršimo s tim."„U redu", prihvati doktor, pa dade sestri uputstva, i ova odvede Dinu u jednu malu sobu i reče joj da se presvuče u bolničku odeću.„Kuda će me odvesti?"

„U dno hodnika. I ostaćete tamo čitavog dana."Dinu po prvi put naglo uhvati strah. A šta ako boli? Ako umre. Iskrvavi na putu kući? Ako... Sestra joj stade objašnjavati tehniku usisavanja i ona iznenada preblede.„Razumete?", upita je sestra.„Da", jedva izusti Dina i odjednom očajnički zažele da je Ben pored nje.„Bojite li se?" Sestra se trudila da deluje blago, ali to gotovo da joj nije polazilo za rukom.„Malo."„Ne bojte se. Nije to ništa. Ja sam već tri puta abortirala.Isuse, pomisli Dina. Divota. Uz popust?Potom je Dina sedela u sobi i čekala. Konačno su je odveli u on hodnika, uveli je u jednu sobu, gde je legla na sterilisan sto, Pa s joj noge vezali kaiševima. Prostorija je ličila na porođajne sobe u^ jima je rodila dečake i Pilar. Pnrnrtama cnha Q r.= <aii ™ nnhacSva se preznojila. Gotovo pola sata ostavili su je samu. Ležala je onde, s podignutim nogama, borila se ča suzama i stalno se tešila da će sve brzo biti gotovo. Gotovo. Završeno. Izvući će ga iz nje onim aparatom. Gledala je oko sebe i pitala se koji je od tih aparata zlokobnog izgleda onaj pravi, ali su joj se svi činili podjednako zastrašujućim. Činilo joj se da su već protutnjali sati i sati. Konačno je ušao doktor Džons, i Dina se trže.„Dina, daćemo vam injekciju da vas malo omami, pa ćete se opustiti."„Neću." Ona pokuša da sedne, ali ne uspe u tome; samo se koprcala s nogama u vazduhu.„Nećete injekciju? Ali, biće vam mnogo lakše s injekcijom, verujte mi. Ovako je daleko teže", upozori je doktor sažaljivo, ali Dina ponovo odmahnu glavom.„Neću." Neću injekciju. Abortus. Ne mogu. A šta ako je dete Benovo? Ta ju je misao progonila poslednjih pola sata. Ili je to bio samo izgovor da zadrži dete? Nije bila sigurna.Jeste li sigurni, Dina? Ili se samo bojite?"» jedno i drugo. Sve... ne znam." Oči joj se ispuniše suzama....A šta bi bilo da je dete samo vaše i ničije drugo? Da uopšte ni" muškarac? Da ga sami možete začeti— Da и biste a °"Ona ga pogleda i bez reci potvrdno klimnu glavom. uoktor joj odveza noge.ci sa" 'dite vkući' dušo' 'l sredite SV°J život Možete to dete Podi' je„ '' ako to želite. Niko vam ga ne može oduzeti. Biće samo vase nasmeši na tu pomisao.Ije j 2aIi'J? b'° u kuPvatilu kada se vratila kući. Tiho se popela u ateono ^ UCala Vrata— Šta Je to učinila? Odlučila je da zadrži dete, aSt° JOJ doktor hp«P ~t,„„ u:i— • :..•.__ .,._,.,.: ________J:': Л.242_Danijela Stilte, pa bi bilo samo njeno. Mogla bi, zar ne? Ili će dete uvek biti Markovo? Isto kao što je bila Pilar. I odjednom shvati da za nju nema izlaza iz tog začaranog kruga. Dete je Markovo. Ona još nema hrabrosti da ga podiže sama.A zar je to i važno? Ta, već je izgubila Bena.2(6,„Dobro jutro, Dina." Mark je pogleda i sede na stolicu. Kao i obično, čekale su ga uredno složene novine i topla kafa. Dina je jela jaje. „Odjutros si gladna?", upita je on. Već je nedeljama nije video kako jede.

„Nisam mnogo. Izvoli, možeš uzeti moj prepečeni hleb." Ona pomeri prema njemu plavi limoški tanjir, izrađen poput čipke. I stolnjak je bio nežno svetloplav. Tog joj je jutra plava boja prijala. Mark ju je pažljivo posmatrao kako se igra s jajetom.„Imaš li još mučnine?"Ona najpre sleže ramenima, ali malo potom diže pogled i reče.„Nemam."„Mislim da bi trebalo da nazoveš doktora"„Ionako ću otići do njega iduće sedmice." Bila je kod doktora pre tri nedelje. Onog jutra pre tri nedelje, kada je pobegla iz kuće s n merom da abortira. Pre tri nedelje, poslednji put je videla i Bena. tada nikakvih vesti. Ali, znala je da ih više neće ni biti. Naletece nj jednog dana, negde, na nekom mestu, pa će popričati kao dobri s ri prijatelji. I to će biti sve. Njihova je veza bila prošlost, bez obzi koliko im oboma do nje stalo. Na tu pomisao, ona oseti kako joj tavo telo oteža. Želela je samo jedno: da se vrati u krevet.„Šta ćeš raditi danas?", upita je Mark, pomalo rasejano ah ] brinulo. j.„Ništa. Po svoj prilici ću nešto raditi u ateljeu." Ali, zapravo,s*. _!:— —j:i_ o____ .. _ji_ : ___:i„ ..____:i„ „i;Vo Vnift JOI feiKraj leta243vraćene iz galerije, iako je Ben u početku protestovao zbog toga. Ipak, drugačije nije mogla postupiti. Nije mogla dozvoliti da joj on prodaje radove, a da ga nikad ne viđa. A nije htela da je te zime vidi trudnu. I tako, nije imala izbora. Rekla je Sali da joj svakako moraju vratiti slike. I sada su stajale poredane tu, u ateljeu, kao u tuzi, licem okrenute prema zidu, dok su im naličja, boje blata, slepo zurila u nju. Samo je onaj njen i Pilarin portret bio okrenut licem prema njoj, i njega je Dina, svakodnevno, satima netremice posmatrala.„Hoćeš li sa mnom nekuda na ručak?", začu Markove reci upravo kada je htela da iziđe, pa se okrenu i pogleda ga. Sedeo je na svom mestu u trpezariji poput kakvog kralja. I jeste bio njen kralj, a ona i dalje njegova robinja, i sve to zbog njegovog još nerođenog deteta, kojeg se iz kukavičluka nije mogla osloboditi.„Neću, hvala." Ona odmahnu glavom i pokuša da se nasmeši, ali bio je to osmeh poput bledog zraka zimskog sunca, poput slabog tračka svetlosti na snegu. Ne, ne želi s njim na ručak. Ne želi da iziđe s njim, niti da bude viđena s njim. Šta ako ih Ben vidi zajedno? Nije mogla podneti tu misao. Još jedanput ona odmahnu glavom; tiho se zavuče u svoj atelje i sakri onde.s dela Je °nde šćućurena, rukama obujmivši kolena, dok su joj suze slivale niz lice. Sati se benu otegli. Odjednom, zazvoni teleo, mala, što mi radiš?", oglasi se Kim. ™ uzdah™ i. Pokuša da nabaci osmeh. " Ista naročito. Sedim u ateljeu i mislim o tome kako bi trebalo Ud se povučem."la Zg'j' 'vvraga! I to posle svih onih pustih hvalospeva koje si dobineku s^u,"' Nisi va!Jda poludela. Kako je Ben? Je li ti prodao još°vaf ni^'k vDma Se veoma trudila da J°J slas ne oda osećanja. „Pa, J' "Je bas ni imao priliku ."244DanijelaKrai leta

245„Naravno da nil Ali, verujem da hoće kada se vrati iz Londona. Sali veli da će tliati onde još otprilike nedelju dana."„Oh, nisam zri Mark se vratio pre tri nedelje i bili smo strašno zauzeti."Kimberli joj b*nnije poverovala. Znala je da od Pilarine smrti Mark i Dina uopštet izlaze. Barem joj je to rekla Dina, kada su poslednji put razgovaft.„Mogu li da te imamim iz ateljea na ručak?"„Ne... stvarno,« mogu." Dinin glas je podrhtavao od bola, i Kim se uznemiri. Vie ozbiljnije zaplašena, ona se ovog puta odlučnije obrati prijateljici:„Dina..." Do njfttneđutim, ne stiže nikakav odgovor, jer je Dina već grcala od plačiDina, smem li da dođem do tebe?" Dina htede da joj odrečno odgsmri, htede da je zaustavi, jer nije želela nikoga da vidi, ali, naprosttmije imala snage. „Dina, čuješ li me? Dolazim. Biću kod tebe za ntlUiko minuta."Dina začu kakoi: Kim penje stepenicama u atelje, pre no stoje ona sama uspela daile. Nije želela da prijateljica vidi sve one slike poredane uza zid, d u već je bilo kasno. Kim jednom pokuca i uđe, pa se zapanjeno zaplsla po sobi, ne shvatajući šta to vidi. Dvadesetak ili tridesetak slfestajalo je naslonjeno uza zid.„Šta je ovo?" Ztua je da to ne mogu biti nove slike. Ona ih malo razmače jedne ocirugih i pogleda ih. Bile su joj poznate. Pot° se okrenu Dini i izfiada je upita:„Zar si ih povi. iz galerije?" . .Dina potvrdno lunnu glavom. „Ali, zbog čega? Izložba ti je vanredno uspela, krš 2 su bile dobre. Kada sam poslednji put ra varala s Benom, retami je da je prodao skoro pola tvojih slika, što si to učinila?" Muda, odjednom, shvati. „Zbog Marka?Dina uzdahnu Me.Kim sede nasuprot njoj, čela nabranog od brige. Dina je izgledala grozno izmučena, bleda i napeta; ali, što je još gore, u pogledu joj je bio neki tragičan pečat.„Dina, znam kako mora da ti je teško zbog Pilar. Bolje rečeno, ne znam, ali mogu da zamislim. Ipak, ne smeš potpuno uništiti svoj život. Tvoja karijera mora biti odvojena od svega drugog."„Ali, nije. Zbog, ovaj, zbog Bena", promuca Dina kroz suze, zaklanjajući lice rukama.Kim joj priđe i čvrsto je zagrli.„Samo se ti isplači."I Dina se, potpuno nesvesno, opusti. Plakala je u Kiminom naručju beskrajno dugo, plakala zbog gubitka Pilar, Bena, a možda i Marka. Znala je da je izgubila bitku s njegovom ljubavnicom. Jedino što ne bese izgubila bilo je dete koje nije želela. Kim je ćutala, puštajući je da u njenom naručju isplače svu tugu. Konačno, kada je prestala da jeca, Dina pogleda u Kimino lice."Oh, Kim, žao mi je. Ne znam šta se dogodilo. Jednostavnosam...". . "^а B°Ea miloga, samo se nemoj izvinjavati. Ne možeš sve drZatl u .sebi— Zbilja ne možeš. Hoćeš li šoljicu kafe?"Oma odmahnu glavom, a onda se malo razvedri."Radije bih šoljicu čaja."K'm diže slušalicu i pozva kuhinju, д kasnije bismo mogle malo da prošetamo. Šta misliš o tome?"

boda" r)813 ^ S to'30m^ ^esi li naPustila Posao ili si samo UZ£la sl°" . van da bi mi izigravala psihijatra?", upita Dina smešeći se, ali ^ Još crvenih od suza.ja mooj° dav°la, kad si ti već povukla slike iz galerije, možda bih i no.. b a da °tkažem posao. I jedno i drugo je podjednako besmisle1 nije tako. Ja sam s Dravom učinila'ono što jesam."246Danijela StilKraj„Ali, zašto? Ne razumem te."Dina joj htede reći bilo šta, samo da je se resi, ali se predomisli, pogleda Kim i kaza:„Ne želim više da vidim Bena."„Zar si prekinula s njim?" Na trenutak je u prostoriji zavladao potpun muk. Dve su se žene neko vreme gledale, a onda Dina potvrdno klimnu glavom. :„Ostaješ s Markom?"„Moram", uzdahnu Dina, pa unese poslužavnik koji Margaret bese ostavila pred vratima. Praživši prijateljici kafu, ona sede držeći svoju šoljicu čaja, okuša gutljaj, pa čvrsto stisne oči i konačno ponovo progovori. „Mark i ja ćemo dobiti dete."„Šta? Zavitlavaš se?"Dina otvori oči.„Da se bar zavitlavam. Saznala sam to u Francuskoj. Nekoliko dana posle sahrane onesvestila sam se u nekoj seoskoj crkvi, pa me je Mark odvukao u mesnu bolnicu. Pobojao se da sam se opasno razbolela. A nije ni čudo, u to smo doba oboje bili na ivici živčanog sloma. I tamo su ustanovili da sam već dva meseca u drugom stanju.„I u kojem si sada mesecu?"„Tačno u trećem."„Ne bi ti se reklo", primeti Kim začuđeno, spustivši pogled nDinin i dalje ravan trbuh stegnut u farmerke.„Znam da se ne bi reklo. Verovatno ću ovog puta imati ma i buh, a toliko sam se bila iznervirala da sam i prilično izgubila uzini."„Isuse! Zna li Ben?"Dina žurno odmahnu glavom. ffl„Nikako da smognem hrabrosti da mu to kažem. Htela sv к'1д sreo*ovai. da izvršim abortus. Čak sam i pokušala. Sve sam DIW.— „;CQm mogia u. Cetan 'je Konačno će dobiti svog srna. ffi zamenu za Pilar."šta odsto Francuzom. • izbo.Bog zna, Kim, da sam sve to već prozivela. Ah, zar imamra? Šta da učinim?" v, , • х^ ;„Mogla b, ga podizati sama, ako želiš dete. Možda bi ga čakBen prihvatio, iako nije njegovo." ,Stok mi to mkad ne b, dozvolio. Spreman je na sve samo da me zadrži." Izrekavši tu neodređenu bojazan, i sama *.— .»plaši tih reci. Kim ne promače bol u prijateljičinim očima.„Pa dobro, šta ti on može?" , ,.,

„Ne znam. Nešto, bilo šta. Čini mi se da nemam izlaza. Kada bin krenula svojim putem, Mark bi sve preduzeo, samo da me spreci. ro red toga, na neki način, podriva i moje samopouzdanje, uverava me da ništa ne mogu sama." . _.., v ,.„Reci mi nešto, Dina." Kim se ozbiljno zagleda u nju. „Slikaš ovih dana?"Dina odmahnu glavom i bespomoćno sleže ramenima. >A i zbog čega bih? Ionako ne mogu da izlažem." Pa, dvadeset godina nisi izlagala, a ipak si slikala. Zbog čega sada prestala?" „Ne znam."248Danijela StilKrai leta249„Zato što ti je Mark rekao da prestaneš? Zato što on misli da je to blesavo, što omalovažava tebe i tvoj umetnički rad?" Kimin pogled je goreo.„Ne znam... možda. Njemu je sve to jeftino i besmisleno." „A Benu?"„Ben ima sasvim drukčiji stav", odgovori Dina, sada već vrlo tihim glasom, a u očima joj se opet zapali ona iskra koju je Kim tako retko viđala.„Zar ne misliš da bi on mogao voleti to dete?" „Ne znam." Dina se vrati u stvarnost, pa se ozbiljno zagleda u Kim. „Ne mogu to da ga pitam. Shvataš li da sam nosila Markovo dete, sve vreme dok sam vodila ljubav s Benom? Imaš li uopšte pojma koliko je to strašno?" Dina je u tom trenutku gotovo mrzela samu sebe.„Ma daj, što sebi toliko zagorčavaš život, za Boga miloga. Pa, nisi znala da si trudna, zar ne?"„Nisam. Razume se da nisam."„Eto vidiš. Ma, zaboga, Dina, možda je dete čak i Benovo.'Međutim, Dina samo odmahnu glavom.„Nije. U tom slučaju, morala bih biti tek u drugom mesecu trudnoće."„Pa, zar doktori nisu mogli pogrešiti? Ti bi to morala bolje da znaš."„Da, morala bih, ali je to malo teže reći. Imam neredovnu menstruaciju, i time se stvar komplikuje. Zato se moram osloniti na nji hove pretpostavke, a ne na svoje. A oni kažu da sam zanela u raž biju od polovine do kraja juna. Istina, moglo bi biti i Benovo, ali baš nije sigurno." . .Kim je dugo vremena ćutala i posmatrala prijateljicu, a onda J postavi pitanje koje je, po njenom sudu, bilo jedino važno:„Dina, želiš li ti to dete? Mislim, da nema svega ovoga, da oba muškarca nestanu s lica zemljina i da si sama, bi li želela tu bebu? Razmisli dobro, pre nego što odgovoriš." Dini, međutim, nije bilo potrebno da razmišlja. Doktor Džons joj bese postavio isto to pitanje. Dina pogleda Kim s blagim sjajem u očima.„Bih, želela bih ga. Želela bih da bude moje dete. Moje." Suznih očiju, ona skrenu pogled. „I uvek bih mogla sama sebi reći da je dete Benovo."Kim uzdahnu i spusti šoljicu.„Onda ga rodi, Dina, za Boga miloga. Uživaj u njemu. Voli ga. Budi s njim. Budi sretna s njim... sama. Napusti Marka, tako da barem možeš uživati u detetu."„Ne mogu. Bojim se."„Čega?"Dina saže glavu, kao da se stidi.

„Do đavola, ne znam ni sama."„Ne znam, Kim. Ne sviđa mi se dizajn, a ni sve zajedno ne de^Je ™ dovoljno doteranp." Ben rukom prođe kroz kosu i rasejano se . I e a u suprotni zid. Čitavog jutra nije bio raspoložen za razgovor,m je bilo savršeno jasno šta mu je odvlačilo pažnju, tj " .v S1 noc'as odspavao, kada si se vratio iz Londona, možda biS!iđale"' P°kuša ona da se našali, ali uzalud. Izgledao je, još gore nego Djna j tevko ga j£ bilo razvedritimi tu mudrovati. Znaš ti dobro kako želim da izgledaju." ,ju pokušaćemo ponovo. Hoćeš li se zadržati ovde dovoljiti nek H '" pregledaš' redmo za nekoliko nedelja, ili ćeš opet od,!du " U poslednJe vreme često je to radio. 'ja Ima Ce§ utorlca odlazim u Pariz. Ali, vratiću se za nekoliko nede' mam nekog posla u vezi sno250Danijela St

„Preuređuješ je?"„Selim se."„Kako to? Bila sam uverena da ti se sviđa." Njihova poslovna veza bila je tokom poslednjih meseci prerasla u prijateljstvo. A tu je prijateljsku vezu, opet, posebno bio učvrstio Benov odnos sa Dinom.„Ne mogu više da podnesem to mesto." On je prodorno pogleda. „Jesi li je videla?", upita on. Kim samo nemo potvrdi glavom. „Kako je?", upita on.„Dobro..." Slomljena srca, bedno, kao i ti.„Odlično. Kad bih barem mogao za sebe da kažem to isto. Kim, ne znam kako da ti kažem... Poludeću. Više ovo ne mogu da podnesem. Nikad se nisam tako osećao. Ni kada me je žena napustila. Ipak, sve zajedno nema nikakvog smisla. Sve se odvijalo kako smo planirali. I ja sam joj obećao... Obec'ao sam da će naša veza trajati samo preko leta, da neću vršiti pritisak na nju. Ali, Isuse, Kim, ona se zakopala s tim čovekom. Uveren sam da je ni ne voli."„Ako te to može utešiti, i ja sam to oduvek mislila."„Nije mi to uteha. A ipak je odlučila da ostane s njim, bez obzira šta mi mislili. Je li sretna? Da li slika?"Kim htede da slaže, ali nije mogla.„Ne, ni jedno ni drugo."„Onda, zašto? Zbog Pilar,? Meni se to čini besmislenim. Mogla me je zamoliti da pričekam, i ja bih čekao. Mogla je ostati s njim ko vreme. Ne bih je požurivao. Pa, kakvu to on vlast ima nad njo„Ma, to su ti neki čudni odnosi. Kada ih čovek posmatra sa s ne, teško ih može shvatiti. Poznavala sam ljude koji su se mrzeli pas i mačka, a ostali u braku pedeset godina." .„Prava divota", primeti on i lice mu se smrknu. „Hteo bih nazovem, ali biće bolje da to ne učinim."д ifAn c\ ti Rone1? vлп *;„;*9" hianim ст1а«пгп učita Kifflram.

251„Stalno radim. Drugo mi ni ne preostaje. Nije mi dozvolila da biKim mu htede reći dsa to mora preboleti, ali nije želela da ga jošviše povredi.Mogu li ti na bilo kc^oji način pomoći/"Naravno Pomozi m5n da je otmem." On opet pogleda na drugu stranu Znaš, više čak nes mogu ni da gledam onog svog Vajeta, toliko me podseća na nju." On uzdahnu i ustade, kao da želi da pobegne od vlastitih misli. „Kiim, zaista ne znam šta da radim. Ne znam kog đavola da uradim."„Pa ništa, ništa ti tu жпе možeš učiniti. Da bar mogu da ti pomognem!"„Da, bar da možeš... Ali, ne možeš. Hajde, odvešću te na ručak." Kim stavi svoje reklsame za galeriju u tašnu, pa je spusti na pod. Bilo joj je bolno da ga ggleda u takvom stanju.„Znaš, stalno priželjkujem da naletim na nju. Pretražujem pogledom svaki restoran u kojji zađem, svaku trgovinu, čak i poštu, sve u nadi da ću je, budem li jje dovoljno uporno tražio, najzad i ugledati." „Ovih dana malo izL_azi."„Je li joj dobro? NL je bolesna, zar ne?" Kim bez reci odmahnu glavom, i on nastavi: „P^, svoj prilici mi je jedino rešenje da se stalno krećem... da putujem „ bežim."„Ne možeš tako zaunvek", odvrati Kim, pa ustade i pode za njim prema vratima. Iza svo ijh zatvorskih zidina, njegove je oči tužno osmotriše.„Barem ću pokušati ."28»"Sta ti je danas rek;ao doktor? Je li sve u redu?", upita je Mark Vrativši se kući.je već bila u irrp.vp.ru.252Danijela StilKraj leta253„Rekao je da sam za četvrti mesec trudnoće još vrlo uska, ali pretpostavlja da je to samo zbog nerviranja i gubitka težine. Ipak, želi da mu ponovo dođem, ovog puta već posle dve sedmice, da bi utvrdio čuje li se dečje srce. Beba je još premala pa se otkucaji ne čuju, ali Džons kaže da ih je danas morao čuti. Možda će ih čuti za dve sedmice." Međutim, Marka izgleda nisu brinule te vesti. „A kako si ti proveo dan?"„Grozno sam se umorio. Međutim, dobili smo novi posao", zadovoljno će on.„Gde?"„U Amsterdamu. Ali, podeliću ga sa Džimom Salivenom." On je pogleda, smešeći se. „Obećao sam ti da više neću biti stalno odsutan. Jesam li održao reč?"„Sasvim." Ovog puta se i ona nasmeši. Mark je bio kod kuće već dva meseca. Nikuda se nije micao. Čak, ni za jedan vikend nije otišao u Pariz. Međutim, njoj to više nije bilo važno, iako bi joj na neki način čak bilo i lakše da je otišao. Pa, na kraju krajeva, rekao je da je gotovo s onom devojkom. „Ipak, nema razloga da ti sam ne preuzmeš slučaj. Kada će biti suđenje?"„Verovatno tek u junu. Dosta posle rođenja deteta."Dete. Još joj se ne čini stvarnim. Njoj ne. Samo Marku.„Bi li štogod pojela? Idem dole da nešto prezalogajim." Gledao ju je c vrata, ponovo s onim nežnim osmehom. Sada je bio obuzet samo njihovim detetom i njenim zdravljem,

koje je nužno zbog njihovog sina. Dinu bi to ponekad ganulo, ali najčešće ju je ljutilo. Znala je da to nema veze s njom. Imalo je veze s detetom. Njegovim Naslednikom.„Šta ćeš jesti? Krastavce i sladoled?" „A šta bi ti volela, Dina? Kavijar i šampanjac? I to se može pripremiti."„Ma, samo ću nekoliko krekera."

„Sigurna sam da hoće."Vratio se posle nekoliko minuta s krekerima za nju i sendvičemza sebe.„A gde su jagode? A pića? A taco?", šalila se Dina, prvi put nakon nekoliko meseci. Taj joj je dan lepo protekao. Posle pregleda kod doktora, otišla je na ručak s Kim. Kim joj je pomogla da sačuva duh u tim posebno samotnim danima. Njoj je mogla reći koliko joj Ben nedostaje. Nadala se da će ta bolna čežnja za njim prestati. Međutim, do sada nije bilo znaka da se smanjuje.Mark joj upravo htede ponuditi zalogaj svog sendviča, kad kraj nje zazvoni telefon.„Da se javim? Verovatno je za tebe."„U ovo doba?", začudi se on, pa pogleda na sat i klimnu glavom. U Evropi je bilo osam ujutro. Po svoj prilici njega zovu. On sede na krevet, do žene. Ovako prijateljski raspoložena nije bila već nedeljaroa, i, nasmešivši joj se, on podiže slušalicu. „Halo?" Uobičajeno zujanje prekookeanskih linija. Čekao je da čuje koji to njegov klijent bese upao u strašne probleme.„MarkEduare", začu se glas mahnit od očaja i Mark istog časa preblede. Dini ne promače kako mu se leđa blago ukrutiše i kako se namršteno okreće na drugu stranu.„Molim? Šta je?" Pa, razgovarao je s njom jutros. Zašto ga sad zove na kuću? Već joj je obećao da će se vratiti u Evropu za nekoliko nedelja. Odmah posle Dana zahvalnosti moći će da ostavi Dinu samu. Tada će se navršiti dva i po meseca otkako čuči uz nju u Sjedinjenim Državama; time će se valjda iskupiti. „Je li se nešto dogodilo?"„Jeste." Šantal prigušeno uzdahnu, i njega od straha zazebe srce. "Opet sam u bolnici.">,Ah, merde." On zatvori oči i namršti se.A уЦ/чг. ^агто forlo9 Teta СЈЛ/ДГ^"254Danijela Stil„Nije. Pobrkala sam insulin s nečim drugim."„Pa, nikad ga ne pobrkaš." Osim namerno, pomisli on i seti se one noći u bolnici i panike koja ga onda bese uhvatila. „Posle toliko godina mora ti biti jasno..." Grozno. Osećao se bedno. Sedi tu i razgovara s ljubavnicom, dok ga Dina posmatra. „I, je li ti sada dobro?"„Ne znam", odgovori Šantal, malo zastane pa nastavi: „On, MarkEduare, potreban si mi. Zar ne možeš da dođeš ovamo? Molim te, dođi."Do đavola. Kako sad da s njom raspravlja o tome?„Nemam ovde potrebne papire, pa ti ne mogu dati obaveštenja o toj situaciji. Možemo li o tome sutra, kada budem u kancelariji?" On uze telefonski aparat i preseli se u naslonjaču. Dina bese nastavila da čita knjigu. Razgovor joj se činio dosadnim, a i Mark je izgledao ljut.Međutim, Marku taj razgovor nije bio ni najmanje dosadan. Na njegov predlog da se razgovor nastave idućeg dana, kada bude u svojoj kancelariji, Šantal gotovo dreknu:„Ni govora! Ne možeš me stalno odbijati."

„Ne odbijam te, samo ne znam kada ću imati vremena."„Onda mi dozvoli da dođem k tebi. Obećao si pre odlaska da ću doći tamo ukoliko se ti ne budeš mogao izvući. Zašto sad ne smem da dođem?"„Moraćemo da to raspravimo sutra ujutro, kada budem imao dokumenta. Zar ne možeš pričekati desetak sati? Nazvaću te." Glas mu je sad bio čeličan. „Gde mogu da te nađem?" Šantal mu dade broj telefona jedne privatne klinike. Bio je sretan da ovog puta nije bila u Američkoj bolnici; teško bi mu palo da je tamo nazove. „Nazvaću te čim stignem u kancelariju."„Ako ne nazoveš, sešću u prvi avion."Šantal se ponašala kao razmaženo derište. I to opasno derište. On, opet, nije želeo nove probleme sa Dinom. Barem, ne do porođaja. TaKraj leta255će zakonski biti Francuz koliko i Amerikanac. A kada bude u Francuskoj, onda će biti pod francuskom jurisdikcijom. I biće njegovo. Bude li on hteo da mu dete živi u Francuskoj, Dina neće moći da ga spreči u tome. Nikako. S tom će mišlju prebroditi tih sedam meseci. Kada dete navrši mesec dana, odvešće ga u Francusku da ga vidi baka. I Dina će s njim, naravno, a onda neka odluči šta god bude htela. Može otići ili ostati.Međutim, dete više neće napuštati Francusku. Ustreba li, živeće s Markovom majkom, a on će se ovoga puta pobrinuti da više vremena provodi uz njega. To je dete njegovo, kao što je i Pilar trebalo da bude potpuno njegova — a i bila bi, da nije bilo Dine. Obuzet ovim detetom, sada manje misli na Pilar. Ovo će dete potpuno pripasti njemu. A u međuvremenu, Dina mu je još potrebna. Mora biti zdrava i zadovoljna do kraja trudnoće. A nakon porođaja, njemu će savršeno odgovarati da i dalje bude s njom u braku, naravno ukoliko ona htedne da ostane sa detetom u Francuskoj. Sve je to on bio detaljno razradio, sve. I sad nije bio trenutak da mu Šantal pomrsi račune.„MarkEduare, jesi li me čuo? Rekla sam da ću doći tamo ukoTIUKO ti ne doputuješ ovamo."„Gde?", odvrati on ledenim glasom.„U San Francisko, naravno. A gde bih drugde?"„Dozvoli da ja o tome donesem odluku. Reći ću ti šta sam odluko. Sutra. Dogovoreno?"„D'accord. Čuj, MarkEduare."„Šta?", odazva se on, već malo nežnije, čuvši ton njenog glasa.»Strašno te volim."»Sasvim sigurno, i ja sam za taj sporazum." Umalo da se ne na8тф. „Javiću ti se za nekoliko sati. Laku noć."Mark spusti slušalicu i uzdahnu, ni ne primećujući da ga Dina posmatra.oti rlfl„;„i; D,,^i,,x; л„f,o„„.,,.i,: ^,s„,,i;„„:^256Danijela StilKraj leta257„Ma, već ću ja to srediti."

„Ti sve možeš da središ, zar ne?"On se nasmeši, gledajući je pravo u oči.„Nadam se da mogu, draga. Iskreno se nadam."Posle pola sata bio je u krevetu. Dina je ležala budna pored njega„Mark."„Molim?", javi se on u mraku.„Zar se nešto dogodilo?"„Ne, naravno, nije. Šta bi se dogodilo?"„Ne znam. Taj poziv... bi li trebalo da češće putuješ?" Međutim, već je znala odgovor na to pitanje.„Trebalo bi. Ali, mogu se snaći i ovako. Ne želim da te ostavljam samu."„Ma, biće mi dobro."„Verovamo. Ali, sve dok ne budem morao, neću nikuda."„Drago mi je."Prvi put posle toliko meseci bila je ljubazna prema njemu, i kada mu je dotakla nadlanicu, na tren je sklopio oči. Hteo je da joj uzme ruku, da je drži, hteo je da je poljubi, da joj šapne ma Diane, ali, naprosto, više nije mogao. Više ne. Ne sada. Duh mu već bese odlutao do Šantal.„Ne brini, Dina. Sve će biti u redu." On je potapše po ruci, pa joj okrene leda i sasvim se povuče na drugi kraj kreveta.„Zar si poludela? Zašto me nazivaš kući usred noći?" besno f dovikivao MarkEduar preko celog jednog kontinenta i oceana. „A šta da se ona javila na telefon?"„Pa šta onda, do đavola? Ta, zna za nas!"l„Nije mi stalo kog đavola zna, nemaš pravo da to činiš. Rekao sam ti da to ne radiš."„Imam pravo da radim šta god zaželim", jogunila se Šantal, ali joj je glas bio neodlučan. A onda odjednom zaplaka. „Ne mogu više, MarkEduare. Dalje ovako ne mogu. Molim te, već je prošlo više od dva meseca."„Samo dva dana više." Nastojao je da dobije u vremenu. Znao je da nešto mora učiniti, ukoliko ne želi da je izgubi. Ova će zima biti naporna; stalno će morati da trčkara između Šantal i Dine.„Molim te..." Gotovo je mrzela sebe što ga preklinje, ali, bio joj je potreban. Htela je da bude s njim. Nije želela da ponovo izgubi bitku s njegovom ženom. Sve kao da se bese zaverilo protiv nje. A Pilarina smrt još ga je jače vezala za Dinu; u tim su trenucima kao muž i žena bili potrebni jedno drugom. Ali sada je njoj bio potrebniji i ona nije nameravala da ga izgubi. „MarkEduare." Glas joj je opet bio preteći.„Šantal, draga, pa izdrži još malo, molim te."„Ne mogu. Ako sad nešto ne učiniš, gotovo je. Ja više ovako ne mogu. Poludeću."Oh, Bože, šta da radi s njom?„Doći ću iduće sedmice." !„Ne, nećeš. Već ćeš ti naći neko izvinjenje." Šantalinom glasu kao da se bese povratilo samopouzdanje." U bolnicu me je odveo jedan prijatelj, MarkEduare, muškarac. Onaj koga sam ti pomenula letos. Ne dozvoliš li da ti konačno, zauvek dođem, ja ću..." ,

„Nemoj mi preliti, Šantal." Ali, od njenih reci i tona i samome mu se srce stislo. „Hoćeš da kažeš da ćeš se udati za tog čoveka?"

„A što da ne? Ti si u braku, pa to mogu biti i ja."Isuse! A šta ako ona to stvarno misli? Ako bude istrajna, kao uSVOlim nnVnčaiima camniihkfva i stvarno tO UČini?258Danijela Stil„Dođeš li ovamo, nećeš moći da hodaš gradom kako bi želela. Moraćeš da budeš krajnje diskretna. Brzo će ti dosaditi", upozori je on.„Samo ti to prepusti meni." Bila je sigurna da se pokolebao, pa joj se lice ozari osmehom. „Biću dobra, dragi. Obećavam ti."Tada se i on nasmeši.„Uvek si ti dobra. Ne samo dobra, već izvanredna. U redu, odlučna mala ucenjivačice, danas ću ti obezbediti kartu."Pobedonosno i radosno, Šantal uskliknu:„Kada mogu da dođem?"„Kada će te otpustiti iz bolnice?"„Večeras."„Onda dođi sutra." Sada su se već oboje glasno smejali. Do đavola i komplikacije, umire od želje da je vidi. „I, Šantal..."„OM/, mon amour?", mazno će Šantal, to utelovljenje nevinosti i snage, poput nuklearnog projektila umotanog u ružičastu svilu.„Je t'aim."Šantal je prva prošla kroz carinsku kontrolu. Gledao ju je kako mu se približava, i lice mu ozari osmeh. Bože moj, kako je lepa! Bila je obukla kaput od svetlosmeđeg antilopa s velikim okovratnikom od risovog krzna, i glavu pokrila odgovarajućim šeširom. Kestenjasta kosa provirivala joj je ispod šešira, i zlatne oči kao da su joj plesale kad mu je prišla. U jednom ga trenutku htede poljubiti, ali se tada seti da ne srne. Krenuli su skladnog koraka, šapćući, brbljajući, smejući se. Mirne duše mogli su se i poljubiti i strgnuti jedno drugom odeću, toliko je bilo očito da su sretni što su opet zajedno. Mark bese gotovo zaboravio koliko je Šantal seksi, koliko je posebna. Kako im se veza bila svela samo na telefonske razgovore, njene opojne čari skoro su mu bile nestale iz sećanja. Sada se oak iedva uzdržavao daKraj leta259je ne zgrabi. I tek kada su nestali u iznajmljenom automobilu, tek onde mu ruke ponovo dotakoše njeno telo, lice, tek onde je privuče sebi i upi usne u njene.„Oh, Bože, koliko te želim!" Gotovo je izgubio dah stežući je, dok se ona smešila. Sada je opet vladala situacijom, i iz njenih mu se očiju osmehivala vlast.„Budalo, a držao bi me čitavu godinu daleko od sebe."„Ne bih, ali ja... ma, sve je zapelo."Šantal zakoluta očima i uzdahnu.„Nije važno. Sada je prošlo. Sve dok smo zajedno, nije me ni najmanje briga."Ko zna koliko je dugo planirala da ostane, pomisli on. Ali, nije hteo da pita. A nije želeo ni da razgovara s njom. Jedna jedina želja bila mu je da je grli i vodi s njom ljubav do kraja života.

Auto se zaustavio ispred hotela Huntington i Mark joj pomože da izađe. Već je bese prijavio i platio deset dana unapred. Sve je bilo sređeno, pa su mirno mogli ostati u sobi. U kancelariji je rekao da će biti odsutan čitavog dana.„Jesi li to ti, Mark?" Dina pospano diže glavu u mraku i nasmesi se. Bilo je već davno prošlo dva posle ponoći. Još pre dva sata bite je zaspala.„Ne, nego predsednik. A koga si očekivala?"„Tebe. Kako to da dolaziš tako kasno?" Nije ni nazvao, ali se °na, zapravo, nije zabrinula.»Bili su mi neki inostrani klijenti. Imali smo zatvorene sastanke čitavog dana. Ni na ručak nismo izlazili. Naručili su ga u sobu, a veCeru su im, po mojoj želji, poslali iz L'Etoilea."„Uh, živa dosada." Ona se nasmeši u mraku i okrenu u krevetu.„Kako se osećaš?" upita Mark. Svlačio se leđima okrenut ženi. Nekako mu ie, hilo neobično što se sad vratio kući i njoj. Najradije260Danijela Stil261bi ostao sa Šantal čitavu noć, ali, morao je polako da priprema teren Bio je obećao Šantal da će s njom provesti vikend i još nekoliko dana.„Pospano, hvala."„Odlično. I ja." On se uvuče u krevet, pomilova je po obrazu i poljubi negde u kosu. „Bonnet." Bio je to rekao i Šantal na odlasku, ali je njoj dodao još i „man amour."„Nije mi stalo", prkosno reče Šantal. „Neću da odem. A ukoliko ti nećeš da platiš hotel, platiću ga sama ili ću naći stan. Dobila sam vizu na šest meseci."„Ne izvodi gluposti." Mark je zurio u nju s druge strane sobe. Svađali su se već sat vremena, i Šantalina profinjena brada podrhtavala je od razdraženosti i besa. „Pa, rekao sam ti da ću doći u Pariz za dve sedmice."„A koliko ćeš ostati? Pet dana? Sedmicu? A onda, šta onda? Ponovo te neću videti još dva meseca. Non! Non, non et nonl Ш ćemo sad ostati zajedno, ili je gotovo. Zauvek. I to je moja poslednja rec, MarkEduare Diraš. Odluči šta hoćeš. Ili ću sada ostati ovde, pa ćemo nešto zajednički smisliti, ili se vraćam kući. I priči je kraj. FunsC'est compris?", drala se Šantal u elegantno nameštenoj sobi. „Ai. što se mene tiče, naša je igra završena. U to kolo ja više neću. kla sam ti to pre dolaska. Ne shvatam zbog čega želiš da i dalje os neš u braku s njom. Sada više nemaš ni Pilar kao izgovor. Među meni je svejedno. Ne želim večno da živim bez tebe. Jednostavno, mogu. Ne. Ostajem ili odlazim zauvek", završi ona zlokobno ga P° gledavši.„A da li bi ti odgovaralo da ostaneš, ako ti dozvolim, šest me ci, odnosno, do isteka vize?" Mozak mu je grozničavo radioQl Hi tciH tH £<* JMnrrlr* Ki Ha ncnplaR ОПza nekoliko sedmica. Onda bi smestio Dinu i dete kod svoje majke, u Ulici Fransoa Prvog. Možda bi za nj bilo najbolje da veći deo vremena provodi onde. Putovao bi u Sjedinjene Države i natrag u Pariz, gde bi mu bilo stalno boravište. „Znaš, Šantal, stvari bi se konačno mogle srediti. Čuj, nešto ću ti reći. Razmišljam o tome da se dogodine

preselim, da prenesem sedište u Pariz. I dalje bih ovde zadržao kancelariju, ali umesto da odavde putujem stalno u Pariz, činiću obrnuto, i živeću u Francuskoj."„Sa svojom ženom?", sumnjičavo upita ona. Nije znala šta zapravo ima na umu.„Ne po svaku cenu, Šantal. Ne po svaku cenu. Za sledeću godinu imam u planu mnoge promene." Posmatrao ju je ča smeškom.U njenim očima zaplamte iskra.„Preselio bi se u Pariz? Zašto?" Htela je, zapravo, da ga upita: 'Zbog mene?', ali nije se usudila..."a, eto, ima više razloga zbog kojih bih se preselio, a ti svakako nisi medu poslednjim."„Ozbiljno?" Netremice ga je posmatrala, i ustanovila da joj se sviđa izraz na njegovom licu...Ozbiljno."»A u međuvremenu?"l " a. eto, dozvoliću ti da ostaneš", odgovori on sa poluosmehom. Je to izgovorio, ona mu s druge strane sobe dolete u naručje.^tvarno?""Da. draga, stvarno."ЗФОstav Mark"Eduar Parkira svog jaguara na uglu i povuče veliku, jednoVno zamotanu kutiju sa sedišta. Već joj bese poslao cveće; bilo bineugodno Ha nn r,™; i,—„ „i:„„ A i„,t;;o ;<. rlnHnčp hila ne.zpran262Danijela Stil263na, ali neupadljiva. On se zaustavi pred uskom kućom zbijenom među palatama na Nob Hilu i pritisnu jedno od dva zvona.Bio je to miran stan, do koga je vodilo kratko stepenište. Podovi su bili od crnobelog mramora, ugrađen nameštaj od sjajno uglačanog mesinga. Sav radostan, čuo je Šantal kako trči prema vratima. Našli su namešten stan za samo nedelju dana i iznajmili ga od novembra do juna. Šantal se uselila pre dva dana, a ovo im je bila prva večera 'kod kuće'.Mark je slušao njene hitre korake, i licem mu se razli smešak. Zbilja je doneo pametnu odluku, iako ga Šantal bese prisilila da je donese. Pa, to će biti divno! Imaće je uza se čitave zime! Pa proleće! Dina mu više nije pravila društvo; gotovo neprestano se skrivala u svom ateljeu. Ne bi se reklo da radi. Samo je sedela.„Alors!", uskliknu on i ponovo pritisnu zvonce. Vrata se širom otvoriše i ona se pojavi, prekrasna u belom kaftanu od sifona, sa srebrnim sandalama na nogama.„Bon soir, monsieur." Ona mu se duboko nakloni, a potom se uspravi i vragolasto se osmehnu. Svetla su u stanu bila prigušena, u zadnjoj prostoriji mali okrugli sto bio je postavljen za večeru, sa cvećem i svećama.„Predivno", divio se on grleći je. Oko njih sve je blistalo u sre bru, sve se kupalo u svetlosti sveca. Stan je malen i vrlo lep, a J gov vlasnik, neki dekorater, provodio je zimu sa svojom ljubavni u Francuskoj. Aranžman kao naručen. „Šantal, ma cherie, zbilja potica. A i mirišeš božanstveno." Ona se nasmeje. Dan ranije po | joj je veliku bocu joua. Pa, stvarno je divota što mu je tako Trknuće k njoj na ručak iz kancelarije, naći se c njom uvece p laska kući. Izjutra će navratiti na kafu i poljubac, po podne na lju

„Šta je u kutiji?", upita Santal, znatiželjno i veselo gledajući veliki paket. Mark joj rukom klizne uz nogu. „Prestani! Šta je u kutiji?", upita ona ponovo, ali je on nastavljao da joj miluje gole noge.„U kojoj kutiji? Nisam ja doneo nikakvu kutiju", odvrati on, pa joj stade ljubiti nogu, od unutrašnje strane kolena do prepone. „Ti si mi daleko zanimljivija, ljubavi moja, nego neki bezvezni paket."I Šantal je, naravno, bila istog mišljenja, i kroz nekoliko trenutaka kaftan je leža~ zgužvan na podu.„Merdel" dreknu Šantal i skoči iz njegovog naručja. Bili su zadremali na krevetu i ostali da leže gotovo pola sata. MarkEduar se iznenađeno uspravi.„Merde? Šta hoćeš da kažeš?" tobože uvređeno upita on, protegnuvši se na krevetu. Onako dugačak, izgledao je kao kakav veliki beli mačor.Ali, ona je već bila na sredini sobe.„Ćurka! Zaboravila sam!" Ona jurnu u kuhinju, a on se nasmeši 1 opet se udobno namesti na krevetu. Brzo se vratila, sasvim zadovoljna. J»fa va?"»Oui,oui. Iako je na vatri gotovo šest sati, nije se prepekla." 2ђ "» nece; ^amo što onda ima ukus slame. Ako smem da pitam, la n C6ga S' SC P°Sk Samo l" sedm'ce u Sjedinjenim Državama dade H pnPremanje ćurke?", nasmeja se Mark uspravivši se, i Šantal sede do njega na krevet. veoma"131." P°Seban razl°g' Sutra je Dan zahvalnosti, a ja se osećamstu £ nem°J? A zbog čega?" On opet bese legao i mrsio joj gula ijc ^!astu kosu što se spuštala do ramena i divno joj uokvirava,Zah i Če§a SC °SeĆaŠ tako zahvalnom' ^Potiče?"nJene D v a Sam Zato što živim ovde> zato što sam rzave TPK; „„,..„,_. ,,. .,.„ „„, halla m264Danijela Stil„Je li? Pa onda, hajde, otvori paket." Nastojao je da sakrije smešak.„Oh, toi alors! Oh, ti!" Ona otrča u drugu sobu i odmah se vrati odande s kutijom zamotanom u smeđi papir.. „Šta je unutra?", navali ona s pitanjima kao kakva devojčica na Božić, ali se on samo smešio. „Qu 'estce que c 'est'!"„Pa, otvori i pogledaj", odgovori joj Mark. Uživao je gotovo isto kao ona kada je razvila smeđi papir i otkrila sasvim običnu smeđu kutiju. Radovao se svom lukavstvu. Šantal je sedela i zurila u kutiju, bojeći se da je otvori, a uživajući u napetom iščekivanju.„Je li nešto za kuću?", upita ona i pogleda ga razrogačenih očiju, a onda gola kleknu uza nj na krevet držeći veliku kutiju. Njegov pogled brzo kliznu na njene savršeno oblikovane grudi.„Hajde, ludice..."Šantal diže poklopac i stade kopati po providnom papiru da vidi šta je unutra, a onda naglo povuče ruke, kao da je dotakla žeravicu i istog ih trenutka prinese ustima.„Ah, non! MarkEduare!"„ Oui, mademoiselle ? "„Oh...", kliknu ona ponovo gurajući ruke unutra, pa veoma pažljivo, vrlo oprezno, stade izvlačiti poklon, dok su joj se oči sve više širile. Zinula je od čuda kada je sasvim izvukla

krzno, pa ga nežno pogladi. Bio je to predivan kaput od smeđe samurovine. „O, Bože moj!" zadivljeno uzviknu ona.„Da ga probamo?" Mark uze kaput i pažljivo joj ga pridrži, i ona ga navuče, pritegnu i zakopča se do brade. Izvanredno skrojen, sjajno joj je pristajao: gipkim linijama spuštao se na njen tanak struk i uske bokove. „Bon Dieu, cherie, que tu es belle. Kako si neverovatno lepa, Šantal! Oh, draga!" Gledao ju u strahopoštovanju i ekstazi kako se okreće, dok joj se kaput elegantno otvarao i otkrivao joj gole noKraj leta265„Nikad nisam imala nešto ovakvo", s divljenjem prozbori Santa! gledajući se u ogledalu. Potom skrenu pogled k njemu. „MarkEduare, ovo je... neverovatan dar."„Takva si i ti." Bez reci je pošao po bocu šampanjca. Vratio se s pićem i dve čaše, pa sve odložio i zagrlio je. „Da proslavimo, mila moja?"Blistava osmeha, ona klimnu glavom i opet se uvuče u njegovo naručje.„Šta Mark večeras radi?"„Održava poslovne sastanke, kao i obično", odgovori Dina i nasmeši se Kim. „Ovih dana ima klijente iz Evrope. Skoro ga i ne viđam." Posle dugo vremena, Kim pođe za rukom da je izvuče na večera. Još od Pilarine smrti i otkako je doznala da je trudna, Dina mesecima nigde nije izišla. Kao i uvek, odlučile su da pođu u Trader Vic's. „Isuse, stid me je da to priznam, ali tako mi prija izlazak." A nije se ni bojala da će u tom restoranu naleteti na Bena. Znala je da on mrzi takva mesta.„Kako se osećaš?"„Sasvim dobro. Ne bi se reklo da sam već u petom mesecu." Ipak, konačno joj se moglo videti da je u drugom stanju: pod crnom trudničkom haljinom od vunenog krepa blago joj se ocrtavao nabubren trbuh.„Hoćeš li da prirediš proslavu?", upita je Kim, dok su uzimale Predjelo.„U čast deteta?", upita Dina. Kim potvrdno klimnu glavom, i Dina zakoluta očima. „Ma, ni govora. Bože, Kimberli, pa ja sam prestara za to."„Kako, prestara? Ako nisi prestara za dete, nisi ni za proslavu."„Ma, ne spominji mi to", odvrati Dina, ali se ipak škrto smeška266Danijela Stilljama nije videla tako smirenu, a činilo se da joj se bese vratio i smisao za šalu. „Čuj, šta radiš na Dan zahvalnosti? Nešto posebno?"„Ništa naročito. Večeraću s nekim prijateljima. A ti?"„Kao i obično, ništa", sleže Dina ramenima „Mark će sigurno raditi."„Hoćeš li s nama?"„Neću. Verovatno ću ga izvući nekuda na večeru. Uvek sam u takvim prilikama izlazila sa Pilar. U neki restoran ili hotel. Neće to biti neka gala zabava, na kakve si ti navikla za Dan zahvalnosti, ali, ipak, biće sasvim pristojno. Tako se bar nećemo još dve nedelje kljukati ćurećim sendvičima." Ona se odjednom upita šta će raditi Ben. Po svoj će prilici poći u Karmel. A možda je još na Istoku. Nije htela da to pita Kim.Potom je razgovor skrenuo na druge teme. Konačno su u deset i po ustale, pomalo umorne i presite, potpuno opuštene posle prijatno provedene večeri.„Bi li još jedno piće?", upita je Kim. Ali, više joj se zapravo nije ostajalo napolju. I Dina je bila umorna.

„Radije nekom drugom prilikom. Žao mi je što to moram da priznam, ali, gotova sam. I dalje stalno osećam umor."„Pa, ima li kraja tom umoru? Kada obično prestaje?"„Najčešće početkom četvrtog meseca, ali ovog puta se, izg№ odužilo. Već sam četiri i po meseca trudna, a još mi se stalno spava„E pa, naspavaj se i budi srećna što ne moraš da radiš."Međutim, Dinu to nije radovalo. Da barem radi! Kada bi slika1 . imala bi o čemu da razmišlja. Ali, nikako da se prihvati posla, uzme četkicu, pažnja joj popusti.Misli bi joj istog trena odlutali do Pilar ili Benu, ili bi je u tila panika zbog deteta. Tako su prolazili pusti sati, dok je ona gubila, samo sedeći i tupo zureći pred sobom. Čuvar najzadKraj leta267Dina uzdahnu i uđe; a Kim dade čoveku napojnicu i sede za volan.„Za nekoliko meseci više neću moći da se vozim s tobom", nasmeja se Dina, zgrčivši noge tako da je kolenima gotovo dodirivala bradu.I Kim se nasmeja.„Da, sigurno bi ti trebalo đavolski mnogo vremena da se s tolikim trbuhom uvučeš u ovu kutiju." Obe se opet nasmejaše i Kim krenu. Kod Cosmo Placea ona skrenu levo, zatim opet levo, pa kod Jonesa oštrim zavojem desno, da zaobiđe neku prepreku na putu. „Mogle bismo se provesti i kroz Nob Hil", primeti Kim i pogleda Dinu sa smeškom. Nastavile su vožnju ćuteći. Dina je jedva čekala da se uvuče u krevet.Stale su pred semaforom, i tada ih Dina spazi. Najpre je c čuđenjem uočila da muškarac strašno liči na Marka, a onda se trže, shvativši da je to zapravo on, pa u zaprepašćenju zinu. Kim prodorno pogleda prijateljicu, pa skrene pogled u pravcu u kojem se Dina bila zagledala. I ugleda Marka, zagrljenog s nekom elegantnom ženom, odevenom u prekrasni tamni kaput od samurovine. On je izgledao vrlo ad' a kna je upadala u oči izvanrednom lepotom. Gusta kosa bila J°J je spuštena, ispod kaputa provirivala joj svetlocrvena haljina. Bila J zabacila glavu i nasmejala se, i Mark ju je poljubio pravo u usta. lna je netremice zurila u njih.vol a

SG ^£na °dmače> Dina je prepoznade. Bila je to ona deрц s aer°droma, ista ona koju je videla s njim one noći kada je stal Umr^a ^znena<^a J°J se "čini kao da joj je iz pluća potpuno nekola !?Zduha' Pa stade hvatati dah. Mark i devojka uđoše u njegova' "ma zgrabi Kimberli za ruku. Dnm"i°Zl' m°l™ te. Bežimo odavde. Neću da nas vidi. Do đavola," 'niSllcp " f*\di i v '" okrenu glavu od prozora, ne želeći više ništa da vi1 ' Kim istno tro^„ _.:t:___ ... , .... __________j__:..„:..x:______:268Danijela StilKraj leta269

zalivu. Dina je nastojala da sredi misli koje su joj luđački navirale. Šta je to trebalo da znači? Zbog čega je ta devojka ovde? Je li... zar je... je li on... Ali, već je znala gotovo sve odgovore, a znala ih je i Kim. Sedele su bez reci u malom crvenom automobilu punih pet minuta i samo ćutale.Konačno Kim progovori:„Dina, ja, ovaj, žao mi je. Postoji li... ma govno. Ne znam šta da kažem." Ona pogleda Dinu. Čak i u tami videlo se da je strašno bleda. „Hoćeš li k meni, da se malo smiriš?"„Znaš li šta je najčudnije?", upita Dina okrenuvši se i pogledavši prijateljicu svojim velikim, sjajnim, zelenim očima. „To što sam sasvim mirna. Čini mi se da je sve odjednom stalo. Sav onaj kovitlac, i zbrka, i strah, i očaj, sve je prošlo, nestalo." Potom se okrenu na drugu stranu i zagleda se kroz prozor u maglovitu noć. „Mislim da sada znam šta ću", dodade ona.„Šta?", zabrinu se Kim, svesna da joj je prijateljica doživela šok. I sama se još tresla.„Napustiću ga, Kim." Kimberli je nekoliko trenutaka ćutala, i samo posmatrala Dinin profil koji se oštro ocrtavao u noći. „Ovako ne mogu živeti do kraja života. Ta veza začelo traje godinama. Videla sam ga s njom u Parizu, one noći kad je Pilar... Ona je onda došla s njim iz Atine. Štos je u tome što se zakleo da je prekinuo s njom kada se vratio kući u septembru."„Misliš da je stvar ozbiljna?"„Ne znam. Možda i nije tako ozbiljna. Radi se o tome...", Dina konačno pogleda prijateljicu. „Radi se o tome da ja u svom braku više nemam šta da tražim. Baš ništa. Čak sam i stalno sama. Ništa nas više ne vezuje, čak ni ovo dete. Otuđiće ga od mene, kao što je to učinio s Pilar. Zbog čega bih ostala s njim? Iz dužnosti, ili kukavičluka, ili iz nekog bolesnog osećanja vernosti kojim sam se opterećitan i podmladen nije izgledao gotovo u svih osamnaest godina našeg braka. Više nisam sigurna da ikad i jeste bio. Možda mu ona odgovara. Možda mu pruža nešto što ja nisam mogla. Ali, ma o čemu da se radi, to je njegov problem. Ja odlazim."„Zašto malo ne razmisliš?", tiho će Kim. ,.Možda sad nije najpogodniji trenutak. Mogla bi pričekati do porođaja. Kako ćeš sama u trudnoći?"„A zar nisi primetila da sam već sama?"Kim se u duši slagala s Dinom, ali je bese uznemirio izraz u njenim očima. Nikad ranije nije u njima videla takvu vatrenu odlučnost. I to ju je plašilo. Konačno su stigle do parkirališta ispred kuće.„Hoćeš da uđem s tobom?" Barem su znale da Marka nema kod kuće. Ali, Dina odmahnu glavom.„Ne. Želim da budem sama. Moram da razmislim."„Hoćeš li noćas razgovarati s njim?" Dina se zagleda u prijateljicu, ovog puta s bolom u očima. Zaista je sve ovo bilo bolno. Negde duboko u duši još joj je bilo stalo. Konačno, ona odgovori:„Možda i neću. Ko zna, mogao bi da ni ne dođe kući."M,Dina u spavaćoj sobi polako s vuče crnu haljinu, pa se zagleda u svoj lik u ogledalu. Još je bila lepa i na neki način i dalje mlada. Koža na licu i sad joj je gipka i zategnuta, vrat joj se ljupko izvija, kao u labuda, oči joj velike, kapci nisu obešeni, brada nije olabavila, grudi su joj još čvrste, noge vitke a bokovi uski. Još se nisu videli pravi znaci starosti, a ipak je izgledala bar deset godina starija od one devojke koju je ponovo videla večeras. Iz

nje su zračili svežina i čarobna lepota i uzbuđenje ljubavi. To se ne može poreći. To je on, dakle, želeo? Zar je to toliko važno? Ili je u pitanju bilo nešto drugo? Privlači li ga ta žena zato što je Francuskinja, jedna od njegovih? Ili ie ipHnnctavnn vnliT Ra/.mišliala ie o tome dok se oblačila. Sve će ga270Danijela StilKraj leta271to pitati, želi od njega da čuje sve odgovore — ukoliko joj, naravno, uopšte bude hteo da odgovori, ako uopšte i dođe kući. Ne može čekati čitavu bogovetnu noć, mora ga pitati odmah i sada. Ali, očigledno je c onom devojkom bio krenuo u noćni život. Možda će se vratiti tek u svitanje, tvrdeći da je bio zauzet beskrajnim pregovorima i da je proveo besanu noć. Ko zna koliko joj je lažnih priča do sada napričao, pomisli ona odjednom. Ko zna koliko ta veza već traje*7 Ona stavi glavu na naslonjaču i pod blagom svetlošću lampe zatvori oči. Zbog čega je i dalje ostao s njom u braku, sada kad više nema Pilar? U Parizu mu se bese pružila izvrsna prilika da je napusti, da joj kaže da je medu njima gotovo. Zbog čega to nije učinio? Zašto je ostao s njom? Zašto se još drži nje? A onda joj naglo sinu. Naravno. Zbog deteta. To on želi. Sina.Dina se nasmeši. Zaista, komično. Prvi put u njihovom gotovo dvadesetogodišnjem zajedničkom životu ona je imala prednost. Ima ono što on želi. Njegovog sina. Ili, čak, i kćer, sada kad Pilar više nema. A Mark želi njeno dete! Prava ludost! Pa, mogao bi imati dete s tom devojkom, jer, po svemu sudeći i do nje mu je stalo. Ali, iz nekog razloga, s njom nema dete. Stvarno, čudno. I tako ga sada, na neki način, ona drži u šaci. Potpuno je u njenoj vlasti. Može ga napustiti ili ostati s njim. Mogla bi ga naterati da to plati, možda čak i da napusti onu devojku. Ili da se bar pretvara da je to učinio, kao što, uostalom, i radi. Uverio ju je da je ta veza gotova, ali, očito, to nije bio slučaj. Dina uzdahnu i otvori oči. Predugo je živela zatvorenih očiju. Ona tiho iziđe iz sobe i po mraku se spusti stepenicama u dnevnu sobu. Tu sede, i iz mračne prostorije stade posmatrati svetla u zalivu. Kako će joj biti neobično kada više ne bude živela ovde, kad napusti ovu kuću, kad ostavi Marka. Teško će joj biti samoj, bez igde ikoga ko bi se brinuo za nju i novorođenče. Biće to sasvim drugačiAlimri mi re*na jedan nov način... A opet, barem više neće biti okružena lažima. Sedela je tako do zore. Čekala ga. I donela odluku.Oko pet sati začula je kako Mark okreće ključ u bravi. Polako je ustala i otišla do vrata dnevne sobe i onde stala, ta prilika u belom satenu.„Bonsoir", pozdravi ga ona na francuskom. „Ili, bolje da kažem, bonjour." Prvi zraci svetlosti, ružičastim i narandžastim prugama benu išarali nebo nad zalivom koji se caklio. Ovog puta nije bilo magle. Dini najpre pade u oči da je pijan. Ne mrtavpijan, ali, ipak, pijan.„Već si ustala?" Trudio se da održi ravnotežu, ali uzalud, pa se blago zaljuljao napred i uhvatio za naslon stolice. Bilo mu je neugodno što uopšte mora s njom da razgovara. „Veoma je rano, Dina."„Ili veoma kasno. Jesi li se dobro zabavio?"

„Naravno da nisam. Ne budi smešna. Sastančili smo sve do četiri sata, a onda smo pili. Da proslavimo."„Divno", ledenim glasom primeti ona, dok je Mark zurio u nju, nastojeći da kako valja protumači njen ton. „A šta ste to slavili?"„Novi... ugovor." Samo što mu nije izletelo 'kaput', ali je u poslednjem trenutku uspeo da se obuzda. „Ugovor o kupovanju krzna od Rusa." Zadovoljan svojim odgovorom, on se nasmeši ženi.Međutim, Dina mu ne uzvrati smeškom. Nepomična poput kipa, samo je primetila:„Zaista, kaput je vrlo lep." Reci padoše između njih poput stene.„Kako to misliš?"„Sigurno je da oboje savršeno dobro znamo na šta ciljam. Rekla sam da je kaput vrlo lep."„To je besmislica," Ipak, izbegavao je njen pogled.„I ja verujem da jeste. Videla sam te noćas s prijateljicom. Pretpostavljam da je to trajna veza", primeti ona bezizražajno, dok je on ćutao. Onda ioi okrenu leđa i zaeleda se naoolie. u zaliv.272Danijela StilKraj leta273„Ipak, mogao bih ti reći da je prolazna." Ponovo se bio okrenuo prema njoj. „AH, neću. U poslednje vreme proživljavam teške trenutke. Pilar, brige s tobom..."„Živi li ona sad ovde?" Izrazito zelene Dinine oči nemilosrdno su ga streljale.On odmahnu glavom.„Ne, stigla je tek pre nekoliko sedmica."„Baš divno. Dakle, treba li da ovakvo stanje prihvatim kao deo svoje budućnosti, ili ćeš konačno izabrati? Začelo ti ona postavlja ista pitanja. A, u stvari, ja bih sad mogla da kažem da je izbor prepušten meni."„Da, moglo bi biti tako." Na trenutak kao da se pokolebao, ali se odmah uspravi. „Ali, Dina, neće biti tako. Ti i ja imamo previše toga što nas veže."„Stvarno? A šta to?" Međutim, tačno je znala na šta cilja. Pa ipak, ništa njih više nije vezivalo. Nakon ove noći dete je samo njeno. Ne njihovo, već njeno.„Dobro ti znaš šta. Naše dete." Nastojao je da mu pogled bude nežan, ali je samo tupo zurio u nju. ,A to meni znači sve. Nama znači sve."„Nama? Znaš šta, Mark, mislim da više ne možemo da govorimo o nekom jedinstvu medu nama. Potpuno smo se udaljili i više između mene i tebe nema prave veze. Ti se osećaš u jedinstvu samo s onom devojkom. To sam ti noćas videla na licu."„Bio sam pijan." Na tren mu se u pogled uvukao očaj. Dini to nije promaklo, ali ju je to sada ostavilo ravnodušnom.„Bac dvoje ste srećni. A ti i ja već godinama nismo srećni. Držimo se jedno drugog iz navike, straha, dužnosti, bola. Htela sam da te napustim onog vikenda nakon Pilarine smrti. Da nisam saznala da„Nećeš, jer ti ja to ne dozvoljavam. Umrećeš od gladi!", besno se izdra on, i oči mu odjednom bljesnuše zlobom. Neće mu ona odneti ono jedino do čega mu je stalo, dete.„Mogu ja da živim i bez tebe", prkosno odvrati ona, ali oboje su znali da su to samo hrabre reci.

„A kako se to misliš prehraniti, draga moja? Slikanjem? Prodavanjem svojih sličica na ulici? Ili ćeš se vratiti svom ljubavniku?"„Kom ljubavniku?", trže se Dina, kao da ju je ošamario.„Misliš da ne znam, ti tobože vrla, lažljiva kurvo. Ti ćeš meni držati pridike zbog mojih... poslova?" Malo se zaljuljao, bacivši joj te uvrede u lice. „Ali, nisi ni ti neka čistunica."„Šta time hoćeš da kažeš?", zgranu se ona, prebledevši,„Vrlo dobro ti znaš šta hoću da kažem. Ja u Atinu, a ti u slatki život, jasno. Ne znam s kim, niti me je za to briga, ali ti si moja žena i to dete je moje. Ja sam gospodar i tebi i njemu, razumeš li?"„Kako se samo usuđuješ da to kažeš! Kako se samo usuđuješ? Možda si mi ranije i bio gospodar, ali sada to više nisi, niti ćeš više ikad biti, a nećeš ni ovom detetu. Neću ti dozvoliti da učiniš s njim ono što si učinio s Pilar", izvan sebe od besa izdra se Dina.Mark joj se pakosno naceri sa stepenica.„Nemaš izbora, draga moja, dete je moje... Moje, jer sam odlučio da ga prihvatim, da mu budem otac, da te zadržim uprkos onome što si učinila. Ali, nikad nemoj zaboraviti da ja to znam. Nisi ti ništa bolja od mene, iako se praviš da si svetica. I, zapamti..." Oči mu se suziše i on se opet zaljulja. „Ne zaboravi, da ti zahvaljujći meni dete neće biti kopile. Ja ću mu dati svoje ime. Zato što ga želim, a ne zato što je moje."Dina je kao prikovana stajala u mestu i posmatrala Marka.„Znači, dete nije tvoje, Mark?", upita ona odmereno ledenim gla274Danijela Stil„Ne, nije", odgovori on, nespretno se naklonivši i nagnuvši glavu,„Kako to znaš?"„Jer žena na koju si tako strašno ogorčena boluje od dijabetisa, pa bi mogla umreti ako je oplodim. Zato sam pre nekoliko godina odlučio da se sterilizujem." Netremice je posmatrao Dinu, zadovoljan što ju je iznenadio tom vešću. Dina se i nesvesno pridrža za naslonjaču.„A, tako." Zavladala je tišina. „I, zbog čega mi to sada kažeš?"„Zato što sam umoran od svih tih laži, i što mi je dosta tog tvog nesretnog patetičnog lica i tog tvog uverenja da te tlačim, iskorišćavam i zloupotrebljavam. Nisam ja vas zloupotrebio, gospodo. Ja sam vam učinio uslugu. Prihvatio sam tebe i tvoje dete, uprkos tvom odvratnom ponašanju. Uprkos činjenici da si preljubnica. I sada, pošto je taj tip odmaglio, tebi ne ostaje niko drugi osim mene. Moja si."„Pa ćeš sa mnom što te volja, zar ne, Mark?" Streljala ga je pogledom, ali je on bio previše pijan da to vidi.„Upravo tako. A sada lepo pođi s mojim sinom na počinak. I ja ću u krevet. Vidimo se ujutro." Rekavši to, on svečano odmaršira stepenicama, nemajući pojma kakav je utisak ostavilo njegovo priznanje. Dina je konačno bila slobodna.Vrata što vode u stražnji deo kuće, iza kuhinje, bila su zaključana, ali je Dina imala ključ. Bila je nazvala Kim i zamolila je da iznajmi karavanauto. Objasniće joj kasnije. Iz trgovine mešovitom robom naručila je dvanaestak kutija. Oprema iz ateljea stala je u tri kutije, a fotografije i albumi u pet. Slike je uredno složila kod zadnjih stepenica. Trebalo je da spakuje šest kofera. Telefonom je pozvala Margaret da dođe da joj pomogne. Nije više mogla sama. Od šest sati izjutro nije se odmarala, a sada je već bilo devet. Mark je verovat

ПО Vfić ntišan na nnssn kTarla IP iv спз\;аЛ» с/\Цо nnčli n otolio tin(>Kraj leta275se popeo za njom. Kućom je vladala gluva tišina. Njihov je rastanak bio miran i tih. Sada se Dina mogla oprostiti s prošlošću. Sve joj bese stalo u dvanaest kutija i nekoliko kofera. Sve drugo mu ostavlja. Sve njegovo: pokućstvo, slike, tepihe, srebrninu, nekad vlasništvo njegove majke, gotovo sve uvezeno iz Francuske. A ono što je ona tokom godina skupila, sve je bilo u ateljeu; knjige o umetnosti, četkice, boje, drangulije i sitnurije koje su se njoj sviđale, iako su bile bez vrednosti. Poneće i svoju odeću. I nakit. Prodaće ga da se prehrani dok ne nađe posao. Uzela je sve svoje slike; njemu ionako ništa nisu značile. Možda će ih i prodati. Sve osim one na kojoj su ona i Pilar. Ta slika nije bila na prodaju; bila joj je najveća svetinja. Ostalo Mark može da zadrži. Sve ih može zadržati.Otključala je vrata na dnu stepeništa koje vodi iz ateljea i neodlučno kročila prostorijama. A šta ako je Mark kod kuće? Ako je čeka? Ako zna šta će učiniti, i kada? Ali, to sad nije bilo važno. Ne može je sprečiti. Prošle joj je noći rekao sve što je trebalo da zna. Dete nije bilo njegovo, već Benovo. I on je to znao. Ali, ni to više nije bilo važno. Ništa više nije bilo važno.„Margaret, je li...?", zamuca ona, ne nalazeći prave reci.„Otišao je u kancelariju u osam i po." Margaretine oči bile su pune suza. „Gospodo Diraš, nećete... Oh, ne, nemojte nas napustiti, nem°jte otići."Trebalo je da Mark održi takav govor, ali on je znao da je izgu"10. a, osim toga, te noći bio je isuviše pijan da bi se istinski zabrinuo. Verovatno je zaključio da je najpametnije da prespava, a nju pustl neka se skriva u svom ateljeu. Sutradan će joj doneti kakav lep nakit na dar, izviniće se, nešto slagati, i sve će opet biti u redu. E, neće ovog puta. Dina zagrli Margaret.„Moram da odem. Ali, ti ćeš dolaziti k meni."„Zaista?" Stai.. L..._ kovala je slomljeno, i Dina joj se nasmesi km? c„™ Qori.j V;SP „HP nlakala /boe nieea. već zbo.g sebe.276Danijela StilKada su spakovale dragi kofer, začu se zvono na vratima. Dina preplašeno skoči, a Margaret se uspaniči, ali trenutak potom Dina jurnu niz stepenice i ustanovi da je Kim u pitanju.„Iznajmila sam najveći karavanauto koji su imali. Izgleda kao brod." Kim htede da se nasmeši, ali vide da Dina nije raspoložena. Oko očiju su joj bili kolutovi, kapci crveni, a kosa neuredna. „Mora da je to bila značajna noć", zaključi Kim.„Dete nije njegovo", najpre objavi Dina najnoviju vest, a onda se naglo osmehnu prijateljici. „Benovo je, i ja sam presrećna."„Isuse Hriste sveti." Tog trenutka Kim nije znala da li da se smeje ili plače. Osetila je neko veliko olakšanje. Dina je, znači, bila slobodna, „Jesi li sigurna?" „Potpuno." „I odlaziš?" „Da. Ovog časa."„Podozrevala sam da se o tome radi. Zbog deteta?" Još je stajala na vratima, a onda se Dina polako uputi prema stepenicama.„Da, a i zbog svega dragog. Zbog one devojke, zbog deteta. Nije to brak, Kim. Uostalom, ma šta da jeste, ili nije, gotovo je. To sam noćas shvatila."

„Hoćeš li reći Benu?", upita je Kim i odmah shvati da je pitanje suvišno. Pa, naravno da hoće. Bila je sigurna u to sve dok Dina nije odmahnula glavom. „Šališ se? Zbog čega nećeš?"„A zašto bih? Zar da od Marka pobegnem k njemu? Pa da se sad on brine o meni? Ja sam njega napustila, Kim. Ja sam se povukla, vratila se Marku, a njemu nisam ni rekla da sam trudna. S kojim pravom da ga sad zovem?" Dina je to govorila širom razrogačenih očiju, dok je Kim samo zurila u nju, nastojeći da shvati šta joj to prijateljica priča...Zahopa. na H nosiš nip.imvn,Ne znam. Samo znam da ga neću zvati." „Pa, kog to onda đavola radiš?" Kim zgrabi za ruku prijateljicu, koja već bese pošla uzstepenice,.„Odlazim odavde. Naći ću stan i sama se brinuti o sebi."„Oh, za ime Božje, okani se tog tvog ponosa. Koga ćeš đavolajesti?"„Pa, slikaću, radiću, prodavaču nakit... Videćeš. Dođi gore, moram završiti pakovanje."Kim se smireno pope za njom stepenicama. To što napušta Marka, bio je to Dinin najpametniji potez u životu, pomisli ona, ali prava je ludost što neće da nazove Bena.Margaret je upravo bila spakovala poslednji kofer. U sobi behu ostale samo Markove stvari i ništa drago. Tričarije, fotografije, uspomene, kutija s nakitom i knjige, sve je bilo spakovano, sve nestalo. Dina se samo na časak zaustavi na pragu, pa potom žurno side nizstepenice.Dvadeset pet minuta tovarile su auto. Margaret je neprestano plakala, Kim prenosila teške kofere, a Dina samo svoje slike, koje su bite lagane.„Ne diraj to!", dreknu Kim na nju, kada je htela da podigne jedan kofer. „Pa ti si, gusko, već u petom mesecu trudnoće."„Ne, nisam. Po svoj prilici sam tek u četvrtom", ispravi je Dina 1 nasmeje se. Sinulo joj je to rano jutros, kada je očistila svoje četkice, zamotala ih u novine i spakovala. Mark joj bese rekao da je zaCe'a krajem juna, to jest pred sam njegov odlazak. Ali, to se verovatn° dogodilo krajem jula, kada je bila s Benom.Zato doktor Džons i nije još mogao da čuje kucanje detetovog srCa; čuče ga tek za mesec dana. Zato joj je trbuh tako malen. I zato Je i dalje tako umorna. Verovatno je sad tačno u četvrtom mesecu278Danijela Stil„Oh, Bože moj. Je li danas Dan zahvalnosti?" upita Dina odjednom pogledavši u Kim.„Jeste."„Zašto mi to nisi rekla?"„Mislila sam da znaš."„Zar ti ne moraš nekuda da ideš?"„Ma, tek kasnije. Najpre ćemo tebe smestiti. Mogla bi malo da odspavaš, a onda ćemo se obući i poći nekuda na večeru. Na ćurku."„Ti si luda. Ne misliš valjda da ću ostati kod tebe nedeljama." Smestivši i poslednju sliku u zadnji deo kola, dve žene izmenuše osmehe. „Odsešću u hotelu, da znaš", reče Dina odlučno, gledajući slike i pakete u automobilu.

„Ne, nećeš", usprotivi se Kim, isto tako odlučno. „Stanovaćeš kod mene sve dok ne nađeš nešto bolje."„O tome ćemo kasnije. Idem još jedanput unutra da proverim.^„Bi li se Mark možda mogao vratiti? Ta, konačno, praznik je.Ali Dina samo odmahnu glavom.„Njemu nije. On radi na Dan zahvalnosti. To nije francuski praznik." Kim s razumevanjem klimnu glavom i uđe u kola, a Dina n stade u kući. Margaret je bila u kuhinji i Dina na trenutak ostade sama. Eto, poslednji je put u kući, svojoj kući, koja nikad mje ni njena. Uvek je bila njegova. ,Možda će se svideti onoj devojci u bundi, Francuskinji, moz njoj sve to nešto značiti.Dina je stajala u hodniku, gledala u dnevnu sobu, zurila u p" trete Markovih predaka. Zbilja, čudno! Eto, odlazi posle osamnaest g^ dina i sa sobom odnosi gotovo isto onako malo stvari koliko jeKraj leta279nela. Nekoliko kutija, platna, odeću. Samo je ova odeća nešto s ^ Nakit će joj poslužiti da se prehrani. Slike su sad bolje, umetnic bor finiji. Pa ipak, sve je stalo u jedan auto. Osamnaest godina^živor«tr\/*ir lke izvukla komad papira. Bio je plave boje, sa belim ivicama, i sa njenim imenom u zaglavlju. Otvorivši nalivpero, malo je razmislila pa napisala:Volela sam te, dragi. Zbogom.Potom je presavila papir, nadlanicom obrisala suzu s lica i zatakla poruku za ogledalo u hodniku. Naglo se okrenuvši, vide da je Margaret posmatra i da joj suze teku niz lice. Dina joj bez reci priđe i čvrsto je zagrli. A onda je, i sama oblivena suzama, pozdravi klimnuvši glavom i iziđe napolje. Zatvorivši vrata, nasmeši se i tako tiho, da je Margaret verovatno nije ni čula, samo nežno izusti:„Adieu."33,„Zašto nećeš sa mnom?", razočarano upita Kim. „Pa, danas je Dan zahvalnosti, neću te valjda ostaviti samu!"»Hoćeš. Jer ja sam nezvan gost, a sem toga sam i iscrpljena. Ne m°gu, draga moja. Časna reč. Grozno sam umorna. Samo ti mene ostavi, možda ću do sutra oživeti."Međutim, Kim nije bila ni u to sigurna. Na Dini su se jasno vie i tragovi onoga što je proživela u poslednja dvadeset četiri sata: biJe 'scrpljena i bleda. Kim je čak iz kuhinje, da je Dina ne čuje, naa d°«ora Džonsa i objasnila mu šta se dogodilo, i on ju je posaVao da pusti Dinu na miru. Neka ide svojim putem i učini šta je^umila. Bio je ubeđen da će se ona već srediti. I tako je Kim odlua da ne navaljuje na prijateljicu." ^edu— Sigurna si da se nećeš osećati usamljenom?" M— '. Cu' najverovatnije ću spavati." Dina se umorno nasmeši prijana h Zaustav' zevanje. „Ove godine uopšte mi nije do proslave Davamosti." Dve žene izmeniše osmehe. Malo kasnije, Dina većUtonula n CQM ; V,™ „„ nr„t;^^ ;,^Ла ', tiho таНшга vrafa280

Danijela Stil281Te večeri je Mark, oko jedanaest, okrenuo ključ u bravi i na trenutak prestao da diše. Čitavog je dana nije zvao. Bila je to ludost, ali nije znao šta da joj kaže. Šta bi joj i mogao reći? Kako da povuče one reci? Hteo je da joj je kupi nešto lepo, nešto čime će je opet pridobiti, ali, sve su trgovine bile zatvorene. Dan zahvalnosti. Dan kad se izražava zahvalnost. Pola dana je proveo za radnim stolom, a drugu polovinu u mira sa Šantal. Njoj je bilo jasno da nešto nije u redu, ali nije znala šta. U ljubavnom zagrljaju bio se stisnuo uz nju na neki vrlo čudan način.On otvori vrata i pogleda. Sve je bilo mračno i tiho. Očigledno, Dina spava. Auto joj je u garaži. Čak ni ispod Margaretinih vrata, pri dnu hodnika, nije dopirala svetlost. U čitavoj kući vladao je mir. On upali samo malo svetio i obesi kaput, a onda spazi papir s porukom, zaboden u okvir ogledala pokraj vrata. Zar je izišla? Je li nekuda otišla s nekom prijateljicom? On dohvati papir, i nešto ga odjednom steže oko srca. Trenutak je tako stajao, kao da čeka da joj čuje glas ili korake na stepenicama. Ali, oko njega je carovala mukla tišina.On konačno polako odmota papir, pročita poruku, i oči mu zaplivaše, dok mu u glavi stade tutnjati... Volela sam te, dragi. Zbogom. Ali, zbog čega 'volela'? Zbog čega u prošlom vremenu? Ali, znao je zbog čega. Otkrio joj je ono što inače nikad ne bi saznala. Da dete nije njegovo. Sada zna da ju je lagao za dete, i za Šantal. Zna da v di dvostruki život. Videla ga je sa Šantal u Parizu i opet sinoć. (J o nih nogu, on pokuša da pojuri uz stepenice. Tamo gore će naći 1Л • Sigurno spava u njihovom bračnom krevetu. Čitavog dana nastojao J da zaboravi ono što se dogodilo između njih, nadao se da će secna tu nemilu scenu nestati. Da ju je nazvao, ponovo bi se suočitrrati "" stvarnošću. A to nije mogao. Nije želeo. I sada će samo om*kreveta i naći je onde, usnulu.Ali, čim ude u zajedničku spavaću sobu, ugleda ono čega nravo nriboiavao' hila if nraym Otišla IP Dina ip, otišla.MarkEduar je kao ukopan stajao, dugo vremena ne znajući šta da radi, a onda potisnu suze i dohvati telefon. Ona mu je potrebna. Očajnički mu je potrebna. Mora mu sada biti na raspolaganju. Pa i biće, naravno. On okrenu njen broj i Šantal se javi, ali vrlo čudnog glasa.„Šantal... ja, ja, moram te videti... Iz ovih stopa dolazim kod tebe."„Zar se nešto dogodilo?", odsutno ga upita ona, kao u nekoj žurbi.„Da... ne... Samo me čekaj kod kuće. Evo me, već dolazim."Htela mu je reći neka požuri, ali se nekako zbunila, i kada je malo kasnije stigao, još se osećala neugodno i smeteno. Međutim, Mark шје ništa primetio. Samo ju je zagrlio čim mu je otvorila vrata.»Dragi, šta ti je? Izgledaš bolesno."»Ja sam... ne znam... Nje više nema."Jadnik. Opet Pilar. Zar ga to i sada tako strašno pogađa? Ili mu Je nešto iznenada oživelo tu mučnu uspomenu?»Znam, dragi, ali imaš mene", tešila ga je Šantal, čvrsto ga prišla uza se i sela s njim na kauč." • dete...", zausti on i odmah shvati da se nepromišljeno izlanuo." Oje dete?" Zar je poludio? Šantal ga odmače od sebe i uplaše

'a Pogleda." a> ništa... Uznemiren sam... Radi se o Dini. Nestala je."Napustila te?" On tupo klimnu glavom, i Šantal se namišli ' — ~~^a k"1 da je to razlog za slavlje, a ne za očaj." Ne razkoiim ' ' °na ustade s kauča i pođe u kuhinju po šampanjacdve 5 v6 Mark beše snabdeo pre nekoliko dana. Vratila se s flašom i toliko •' a °nda zastade. ugledavši očaj na Markovom licu. „Znači, 51 strašno nesrećan?"no282Danijela Stil„Ne znam. Zapanjen sam. Rekao sam joj nešto... a nije trebalo... Zaleteo sam se."Santal ga je netremice posmatrala, ledenog pogleda.„Nisam znala da baš toliko želiš da je zadržiš. I, šta sada? Potrudićeš se da je vratiš?"Mark polako odmahnu glavom. Ne može on vratiti Dinu, to mu je jasno. U nastojanju da je zauvek veže za sebe, rekao joj je ono što ju je konačno rastavilo od njega: da dete nije njegovo.„Ali, molim te...", Santal malo zastade. „Kakvo si to dete maločas pomenuo?" Mark je, međutim, ćutao i samo zurio u nešto što ona nije mogla videti. U propalu nadu: „Je li bila trudna, Mark?" Njene reci ga kao klješta stisnuše za grlo i on nemo klimnu glavom.„Je li znala da nije tvoje?"„Nije, sve do prošle noći."„A, tako. I zato si ostao s njom sve do sada, zbog deteta koje čak nije ni tvoje..." Glas joj se gubio kao mrtvačko zvono u daljini; razočaranje se uvlačilo u njeno srce. „Nisam znala da ti to toliko znači."„Pa i ne znači", šlaga on i htede da je privuče u zagrljaj.„Da, znači." Šampanjac je ostao neotvoren. U očaju su gledali jedno drugo. „Da, zapravo ti mnogo znači."„Možemo usvojiti dete"," reče Mark i Santal polako klimnu glavom. Jasno, moraće to učiniti kada mu već toliko znači, ali ona ne želi decu. Nikada ih nije želela.„Da, valjda možemo." A onda, kao da se odjednom nečeg setila, ona pogleda na sat. „I, šta sad nameravaš?"„Oženiću se tobom." Reci su mu se otkinule kao da su od olova, i on pokuša da se nasmeje. „Naravno, ukoliko to još želiš."„Želim", svečano izjavi ona, ali u pogledu joj je iskrila zabrinu„Ne znam. Mogu li da ostanem ovde?" Nije mogao ni da zamisli da se vrati svojoj kući, a i prerano je bilo da Santal vodi onamo, da je smesti u krevet koji je Dina napustila tek noć ranije. Nakon onog razgovora, tokom kojeg joj je otkrio tajnu, spavala je u ateljeu. „Mogli bismo da pođemo negde na večeru." „Sada?", začudi se on i pogleda je. „Zbilja, nisam za to raspoložen. U poslednjih nekoliko sati došlo je do velikih promena u mom životu i moram im se najpre prilagoditi, bez obzira koliko te volim." A da nije pogrešio kada je odmah dotrčao do Santal, upita se on. Možda bi bilo bolje da je najpre preboleo šok. Čini se da ona baš ne razume njegova osećanja.„Zar ne bismo mogli jesti ovde?"„Ne. Želim da iziđemo", odgovori ona, sad već pomalo nervozno, kao da joj se žuri, i Mark tek tada primeti da je odevena u crnu svilenu haljinu, kao da je već bila planirala izlazak na večeru.

„Zad si htela negde da pođeš, kad sam te nazvao?" Gledao ju jezačuđeno.„Ma, samo sam htela negde na večera."„Sama?" začudi se on.„Očigledno." Nasmejala se nekako usiljeno i zaustila da još neŠto doda, ali se u to oglasi zvono na vratima. Uzviknuvši: „Odmah se vraćam!" Santal pohita prema ulazu.Sa svog mesta na kauču Mark nije dobro video ulazna vrata, ali je čuo kako ih je Santal otvorila i iskočila napolje. On odjednom oseti kako ga spopada bes i krupnim koracima pođe za njom. Iza zatvorenih vrata, spolja, čuli su se tihi glasovi. On naglo, širom otvori vrata, i Santal uzdahnu i malo se odmaknu u stranu. Razgovarala je c njegovim ortakom, Džimom Salivenom, koji se zaprepasti ugledavši284Danijela Stil„Da možda ne smetam? Zar vam ne bi bilo prijatnije unutra?" upita Mark uprevši pogled u svog ortaka, ali su mu reci, zapravo, bile upućene oboma. Svi, bez reci, uđoše u stan, a Santal zatvori vrata.„Dragi, stvarno... Džim je samo hteo da bude ljubazan i odvede me na večeru za Dan zahvalnosti. Mislila sam da ćeš ti biti... kod kuće..." Lice joj je bilo napeto od neugodnosti, a njena tobožnja veselost bila je vrlo providna.„Ah, tako. Zbilja ljubazno od njega. Međutim, čudno da mi ni ti ni on to niste spomenuli."„Žao mi je, Mark." Džim ga je hladnokrvno gledao dok su ukočeno stajali nasred dnevne sobe. „Ne znam šta bih još mogao da kažem." MarkEduar mu okrenu leđa. Džim mu samo dotače rame, i trenutak potom Mark začu kako se zatvaraju ulazna vrata. On se polako okrenu i nađe licem u lice sa Santal.„Traje li to već dugo?"Ali, Santal samo razrogači oči i odmahnu glavom.„Ma, samo sam nekoliko puta s njim večerala. Stvarno, nisam ni pomislila da bi ti zbog toga moglo biti krivo." Međutim, njemu je bilo jasno da ga uzalud obmanjuje.„I, šta sada da ti kažem?"„Da mi opraštaš. A ja tebi obećavam da se to više neće dogoditi." Ona tiho kliznu u njegovo naručje i zagrli ga, i on saže glavu ' oseti njenu svilenu kosu na licu. Oči mu zasuziše dok ju je grlio. Znao je da će se to dogoditi opet i opet... i opet.Kimberli se provezla uskim ulicama Sosalita i ušla u mali prolaz koji je vodio prema zalivu. Za trenutak je pogledala na papir na sedištu do sebe, i uverila se da je na pravom putu. Još jedna krivina, još jedan prolaz, pa šlepa ulica, i eto je na pravom mestu. NapokonCP načla г\грЛ пЈс^гчг^! ПГГ~ПЛ~~, ~A U~l„ „L „' 'L. 1__1~~л ', л/pIikllT! 2Г'285mom hrizantema, iza koga se skrivala kućica. Pravi dragulj, opisala ju je Dina. I zaista je to i bila, i Kimberli se svide na prvi pogled. Ruku punih paketa, jedva je uspela da pozvoni.Dina začas širom otvori vrata. Bila je odevena u farmerke, žutu bluzu i debeli crveni džemper, a na nogama nosila crvene espadrile. Kosa joj je bila podignuta u punđu, i oči su joj se blago smešile prijateljici.

„Srećan Božić, gospođo. Tako mi je drago što si došla." Dina raširi ruke i zagrli se c Kim. „Odselila sam se od tebe tek pre dve sedmice, a već me muči čežnja za domom."„Ma, kakva čežnja. Ovde ti je divno." Kim uđe za njom i stade da razgleda. Dina je marljivo uređivala kuću; farbala je kuhinju, čistila podove. U jednom uglu stajalo je božično drvce okićeno srebrnim kuglicama i treperavim svećicama. Pod njim su ležala tri paketića, sva naslovljena na Kim.„Stvarno ti se sviđa?", upita Dina osmehujući se poput devojčice.rvi put nakon dugo vremena izgledala je srećna i smirena. Za samonekoliko sedmica uspela je da donekle dođe sebi. U prednjoj, vrlo sve°J prostoriji bilo je malo nameštaja, ali sve je bilo udobno i sklad0 se uklapalo. Tu se nalazila pletena stolica, sveže obojena u belo, iJ an lepi stari kauč k0j{ je rjjna tapacirala svetloplavom tkaninom.sve strane bilo je zasađenog cveća i starih boca sa utaknutim cveĆPm l~v. • Uma je na zidove okačila neke svoje omiljene slike, a kupila je Prekrasan, bogato izrađen tepih. Na okviru kamina stajali su bakrenc', na drvenom stočiću za dvoje u dnevnoj sobi mesingani sveć'' a u sobi je visio i mali bronzani luster. Sama je bila sašila za°Q čipkaste tkanine koju je pronašla u nekom sanduku. Dina se ako uklopila u tu sredinu, kao da je u njoj živela već godinama, ljav S?.^Va<^u so^u oblepila je starim oslikanim tapetima ugodne pričaste boie. Druea soavaća soba, takođe malih dimenzija, zja286Danijela Stil[raj leta287pila je prazna, i samo su pored vrata bila smeštena pletena dečja kolica i jedan konj za ljuljanje.Kim zadivljeno pogleda oko sebe pa se smesti u jednu naslonjaču.„Zaljubila sam se u ovu tvoju kućicu, Dina. Smem li da ostanem ovde?"„Barem godinu dana. Ali, brzo bi našla nekoliko nedostataka. Prvo, voda dođe i nestane, peći treba barem nedelja dana dok se zagreje, prozori se teško otvaraju, dimnjak dimi. Ali, meni se ipak sviđa. Zar nije kao kakva kućica za lutke?"„Upravo tako. Daleko mi se više sviđa nego moja, koja nema nimalo topline."„Tvoja je otmenija. Ali, meni je ova sasvim dobra", reče Dina s takvim zadovoljstvom da niko ne bi poverovao da je samo mesec dana ranije živela u palati. „Kafu?", upita ona i Kim potvrdno klimnu glavom. Dina iziđe i brzo se vrati sa dve šoljice iz kojih se dizala para„I, šta ima novo?", zainteresova se Kim. Ali, slikarski stalak u jednom uglu kuhinje sam je po sebi predstavljao odgovor na njeno pitanje. Dina se bese vratila poslu.„Opet slikam", srećno i ponosno odvrati joj prijateljica.„Kao što i vidim. A šta ćeš s njima?"„Verovatno ću ih prodati. Već sam prodala dvetri i tako kupila nameštaj, posuđe i čaršave." Tri slike i nefritnobrilijantske naušnice, Ali, to nije spomenula prijateljici. Ma, briga je za naušnice! Sada joj je dete na prvom mestu. Sve ostalo više nije bilo važno. Ni najmanje.„Gde ih prodaješ?", upita Kim, imajući nešto na umu, ali Dini to ne promače.

,Za Boga miloga, zašto ne dozvoliš Benu da ti barem prodaje slile? Pa, ne moraš se c njim sresti." Kim ga bese videla tek prošle ledelje. Izgledao je strašno. Bila bi mu najradije izlanula Dininu adresu, ali, znala je da ne srne. Dina mora sama da pronađe put kojim će t vratiti njemu. Ako to ikad uspe. Kim je već počinjala da sumnja i to. Činilo se kao da je Dina srećnija sama. „Daj, nazovi ga i dogotori se za slike."„Ma, ne gnjavi, Kim. Šta bi se time dokazalo? Ne mogu. A velovatno bi i podivljao da ga nazovem i zamolim da mi prodaje slile."„U to sumnjam." Ipak, možda je Dina bila i u pravu. Više ne pili za nju, i Kim ga razume. Po prećutnom sporazumu, ni on ni ona tiše nisu pominjali Dinu. „A šta je c Markom? Je li ti se javljao?"Dina odmahnu glavom.„Ja sam njega jedanput nazvala, nakon razgovora s mojim advolatoiiL Pokazao je razumevanje. Neće biti nikakvih problema."„Šta misliš, hoće li se oženiti onom devojkom?"Dina uzdahnu, pa sa smeškom pogleda prijateljicu.„Možda. Preselila se k njemu. Ali, mislim..." Smešak joj se pol*° gasio. „Mislim da smo oboje doživeli nekakav šok. Toliko toga № se dogodilo ove godine."A možda Dini nedostaje Mark, pomisli Kim. Po njenom ponašanju reklo bi se da joj zaista nedostaje. Ipak, možda je to samo stvar «avike. U svakom slučaju, prevalila je dugačak put.„Otkud znaš da ona devojka živi s njim?", začudi se Kim. Baš (1Je očekivala da bi Mark to pošteno priznao.»Rekla mi je Margaret, kada sam jednog dana nazvala da je upi№ kako je. P0 svemu sudeći, ona će raditi kod njih još samo ovog Peseca. pa, to je razumno; Mark začelo ne želi da ga išta više pod5чН/агп/, >гаЦо Л„ r,,; 1rmn*mn icrv^ofVa "288Danijela StilKraj leta289„A ti se toga držiš?", upita Kim, i Dina klimnu glavom i ponovo se nasmeši.„Nije mi uvek lako, ali, trudim se. Kuća i slikanje stalno me okupiraju. Idućeg meseca ću srediti dečju sobu. Našla sam izvrstan materijal. I htela bih da za zidove uradim neke zgodne likove iz dečjih pesmica.Kimberli se nasmeši. Prijatno su čavrljale do pet sati, a onda Dina ustade i upali svetla.„Dobri Bože, pa mi sedimo u mraku."„Već mi je vreme da idem kući. Ja moram preko mosta. Nameravaš li nekuda za Božić?", upita Kim prijateljicu, gotovo sigurna da će dobiti odrečan odgovor. Dina odmahnu glavom.„Ne ide mi se nikuda ove godine. Biće mi najbolje da ga provedem u božjem miru... ovde."Kim klimnu glavom, pa primeti s osećanjem krivice:„Ja ću u planine na skijanje. Bi li pošla sa mnom?"Dina se nasmeja i upre prstom u svoj već prilično nabrekao trbuh. Uskoro će biti u petom mesecu trudnoće, i sad se to konačno jasno videlo. Pod bluzom joj se nazirao okrugao trbuščić. Ona ga pogladi uz blagi smešak i pogleda Kim.

„Ne bih rekla da ću se ove godine mnogo skijati."„Znam, ali bi ipak mogla malo doći."„I smrzavati se? Ne, radije ostajem ovde."„U redu. Ali, ostaviću ti broj. Ako ti ustrebam, samo me nazovi. Dogovoreno?"„Ma, u redu", obeća Dina, pa dohvati darove za Kim i, pos'aSa joj ih u naručje, a onda zadovoljno pogleda poklone koje joj рД1а е ljica bese stavila pod jelku. „Srećan ti Božić, «iila moja. Nadam se da će ovo biti divna godina."Kim sa smeškom pogleda u obiman prijateljičin struk i slozi s •Božić je došao i prošao bez onog sjaja i svečanosti minulih godina. Ovog puta nije bilo Pilarinih darova, skupih kućnih haljina koje je ona birala a otac plaćao. Nije bilo francuskih parfema u kristalnim bočicama, nije bilo brilijantskih minđuša ni krzna. Kimine darove, četiri na broju, otvorila je Dina u ponoć tog prvog badnjaka koji je provela sama. U početku se plašila tog dana, bojala se samoće, verujući da neće moći da podnese usamljenost i bol. Ipak, nije se osećala usamljenom. A ni naročito tužnom. Doduše, bilo joj je pusto bez Marka i Pilar, jer oni su uvek stvarali božičnu atmosferu. Nedostajali su joj ono svečano raspoloženje i galama, pa šunka, guska ili ćurka, Margaret u kuhinji, i brda kutija pod jelkom. Čeznula je za onom užurbanošću, a ne za bogatstvom, čeznula za dragim joj licima u kasnoj noći, Pilarinim mladim i blistavim, i Markovim licem iz davnih dana. Ni jednog ni drugog više nema kraj nje, oba behu nepovratno nestala.Nije joj ni palo na pamet da nazove Marka, da mu čuje glas usred noći. Pila je toplu čokoladu i sedela pokraj jelke. Ali, jeste joj palo na pamet da zovne Bena. Začelo je u Karmelu, pomisli ona. Je li i on sam?U daljini su prolaznici pevali božične pjesme. I Dina je zapevusila Tihu noć kad se svlačila. Nije se više osećala tako umornom kao Prethodnih meseci, i zapravo se nakon dugo vremena počela osećati "°'je. Jer, život je sada bio mnogo jednostavniji. Jedina briga su joj b'le finansije, ali se i u tome snašla. Sklopila je ugovor s jednom malom galerijom na Bridžvoteru, da joj prodaje slike. Za svako platno d°bila bi samo po nekoliko stotina dolara, ali, ipak, dovoljno da pla1 stanarinu i kupi sve potrepštine.Još joj je ostalo nešto novaca od prodaje nefritnobrilijanskih naUsnica. A u bančinom sefu čuvala je drago kamenje koje je mogla da Pr°da idućih meseci. Posle porođaja, moraće da proda i više toga, a i Mark će joj verovatno nešto morati dati kad se sudski rastave.J)anijda StilSa smeškom na licu, Dina se zavuče u krevet. „Srećan ti Božić, detešce moje", reče ona pogladivši trbuh, pa leže na leda i na trenutak pokuša da potisne Pilarinu sliku. Možda će opet biti djevojčica. Ali, ovog puta biće potpuno drugačije.3(5,Bilo je devet sati jednog jutra u februaru. Ben je sedeo u kancelariji i razgledao nove reklame. Potom pritisnu zvonce na stolu, i Sali ude u sobu, raku punih papira. Ben je mrko pogleda. „Kako ti se sviđa ovo, Sali? Odgovara ili ne odgovara?" „Odgovara", odgovori ona s malim oklevanjem, gledajući reklame. „Možda su samo malo preupadljive."On značajno klimnu glavom i baci ih natrag na sto. „Tačno to i ja mislim. Nazovi mi Kim Hjuhton. U jedanaest se moram sastati s jednim umetnikom u Sosalitu. Pitaj je može li se sastati sa mnom u Sea Urchinu oko dvanaest i petnaest."

„U Sosalitu?", upita Sali, i on poluodsutno potvrdi glavom. Ona iziđe i ponovo se vrati tek oko deset. „Dogovoreno. Doći će u Sea Urchin u dvanaest i trideset. Rekla je da poneseš reklame. Ima još čitavu gomilu novih varijanti, pa će i njih doneti."„Dobro." Ben je pogleda, odsutno se smešeći, i uzdahnu. Poslu kao da nije bilo kraja. Ove je zime primio u galeriju četiri nova umetnika, ali, zapravo, njihove mu se slike nisu sviđale. Izabrao je najbolje slikare, ali ni oni nisu bili ništa naročito; nisu se mogli ni uporediti sa Dinom Diraš. Ljudi su ga još zapitkivali za nju i on je svima objašnjavao kako se 'povukla'. On još jednom uzdahnu i ponovo se udubi u posao. Još od septembra nastojao je da nađe zaborav u poslu, i gotovo da je u tome uspeo. Gotovo. Osim kasno uveče i rano ujutro. Sada mu je jasno što ona tako strašno tuguje za Pilar. KoliK° je bolno to saznanje da više nikad nećeš dotaknuti ni zagrliti drag biće, razgovarati i smejati se s njim, šaliti se i gledati ga kako se snieKraj leta291je! On na trenutak prestane s radom, da odagna te misli. Već se u tome bio izvežbao. Ta, imao je za sobom pet meseci prakse.Tačno u deset i petnaest izađe iz galerije. Tako će imati vremena da se preveze preko mosta, odveze u Sosalito i parkira. Ovaj mu se umetnik barem sviđao; mladić je imao smisla za boju, izvanredno je obdaren, slike su mu znatno modernije od Dininih, premda ni izdaleka tako dobre. Ben mu još ne bese ponudio saradnju, ali je odlučio da to konačno učini. Do sada je mladi slikar izlagao svoje radove u nekoj galeriji kraj koje je stanovao. Bila je to simpatična mala galerija u Sosalitu, s mnoštvom različitih slika. Onde je Ben i uočio mladog umetnika. Njegove su slike bile pomešane s ostalim, i dobrim i lošim, i mladić je dobijao za njih bedne pare, najviše stotinu sedamdeset i pet dolara. Ben će odmah podići cenu na dve stotine. I uveren je da će te pare i dobiti. Slikar će se zaprepastiti. Tako je i bilo.„Oh, Bože moj! Kad Marija samo čuje za to", oduševljeno će mladi umetnik, srdačno se nasmejavši i stegavši Benu ruku. „Bože moj, možda ćemo čak moći da za promenu nešto i pristojno pojedemo!" Ben se zadovoljno smešio. Polako su koračali prema vratima. Umetnikov prostran i prozračan atelje predstavljao je preuređenu polovinu jedne nekadašnje staje. Sada je bio okružen kućama u pseudoV'ktorijanskom stilu, ali je ipak predstavljao idealno mesto rad.»Čujte, šta je s onom devojkom čije ste radove držali prošlog lete? Onom Dirasovom?"^ Držali'. Zanimljiv izbor reci! Ali, Ben nije znao. Niko to ne zna. »vise ne izlažemo njene slike", odgovori on mirno. Ponovio je to već ko zna koliko puta,»To znam, nego, je li vam poznato ko je izlaže?" »Niko. Povukla se." Ben je već imao spreman izgovor. Ali, ovog P"ta mladić odmahnu glavom. »Ne bih rpkar. iw292Danijela Stil„Sto odsto. Rekla mi je da se povlači kada je odnela slike." Ipak, mladićev pogled ga uznemiri. „Zbog čega to pitate?"„Mogao bih se zakleti da sam pre neki dan video jednu njenu sliku kod Seagulla. Znate, to je galerija u kojoj su izloženi moji radovi. Nisam bio siguran, a nisam imao vremena da pitam, ali, učinilo mi se da je njena. Bio je to prekrasan akt. A cena smešno mala." „Koliko?"

„Čuo sam kad je neko rekao sto šezdeset zelembaća. To je zbilja kriminal! Takva crkavica za takvo delo! Ma, pođite i uverite se je li to njeno."„Verovatno hoću", reče Ben i pogleda na sat. Bilo je tek jedanaest i trideset. Imao je još vremena do ručka s Kim.Dva se muškarca rukovaše, izmenivši zahvale i osmehe, a onda Ben sede u auto i malo se prebrzo odveze niz usku ulicu. Parkirao je kola na jednom uglu i uputio se prema galeriji. Nije morao ni da ulazi; još s ulice uočio je njenu sliku, izloženu na istaknutom mestu kraj vrata. Stao je kao prikovan i zagledao se u platno. Stvarno je njeno. Mladić je imao pravo.Neko je vreme stajao u nedoumici šta da radi. Da li da uđe? Nije se mogao odlučiti. Već je hteo da se udalji, ali ga je nešto vuklo u galeriju. Morao je prići onoj slici s mrtvom prirodom. Gledao je kada ju je stvarala. Slikala ju je na njihovoj terasi početkom jula. Odjednom se u mislima nađe usred leta.„Želite nešto, gospodine?", javi se zgodna plavuša u sandalama i farmerkama. Nosila je uobičajenu odoru i majicu, uši bese ukrasila naušnicama a kosu odostrag vezala kožnom trakom.„Ma, samo gledam ovu sliku", objasni Ben i upre prstom u D1' ninu sliku.„Sto i šezdeset. Slika jedne ovdašnje umetnice." „Ovdašnje? Mislite iz San Franciska?" „Ne. Iz Sosalita."Kraj leta293Očito je nešto pobrkala, pomisli Ben. Ali, nije imalo smisla da s njom o tome raspravlja.„Imate li još neku njenu sliku?", upita on, uveren da nemaju.Na njegovo iznenađenje, devojka potvrdno klimnu glavom.„Imamo, čini mi se, još dve."Imali su, u stvari, čak tri. Još jednu koju Dina bese naslikala tog leta, i dva njena ranija rada. Cena im je svima bila niska; ni dvesta dolara.„Kako ste ih dobili?" Da nisu bile ukradene? Da je u pitanju bila samo jedna slika, još bi posumnjao da potiče od neke njegove mušterije, koja ju je kupila kod njega, pa, zapavši u škripac, morala da je proda. Mada, to baš nije bilo mnogo verovatno. Međutim, budući da imaju toliko njenih slika, ta je mogućnost bila isključena.Mala je plavuša bila zatečena njegovim pitanjem.„Dobili smo je u komisionu prodaju od autorke."„Stvarno?", zapanji se sad on. „A zbog čega?"„Molim?", upita ga devojka u nedoumici.„Hoću da kažem, zbog čega ih je dala baš vama?"„Pa, naša galerija uživa veliki ugled", odvrati devojka pomalo negodujući zbog njegove primedbe, ali nastojeći da smeškom prikrije zbunjenost.„Oprostite, nisam to mislio. Samo sam... ma, u stvari, ja poznajem autorku, pa sam se iznenadio kada sam ovde ugledao njene slike— Mislio sam da je otišla... u inostranstvo", izvuče se nekako Ben °m malom, jeftinom pričom. Potom pogleda plavušu, osmehnu se i naglo reče: „Nije važno. Kupicu ih."„Koju?" Očito je lud. Ili drogiran.„Sve."„Sve četiri?" Nije drogiran, lud je. četiri."„Da,

..Ahrlnlara "Kraj leta295„U redu. Platiću čekom." Plavuša klimnu glavom, pa se udalji. Upravnik galerije na brzinu j'e proverio u Benovoj banci: ček je imao pokriće. Posle deset minuta Ben iziđe, ostavljajući za sobom Dinu i galeriju bogatije za po četiri stotine dolara. Kada je stavio slike u auto, još nije zapravo znao zbog čega ih je kupio. Znao je samo da želi da ih ima. A i cene su bile sulude. Ništa mu nije bilo jasno. Te četiri slike prodaće u svojoj galeriji i poslati joj mnogo više novca. Ali, kao da ona za to mari! Ma, što to radi!?Ljut sam na sebe, parkirao je auto pred Sea Urchinom, gde je trebalo da ruča s Kim. Zbilja je bio sklopio sjajan posao, kupivši sve četiri slike! Kada Dina za to sazna, sigurno će pobesniti. Ipak, u čitavoj toj priči nešto mu nije davalo mira. Šta im je značilo ono: 'ovdašnja umetnica'? Iz Sosalita?Kim ga je čekala za stolom pokraj prozora uživajući u pogledu na grad s druge strane zaliva. „Smem li da sednem?"Ona se trže i okrenu prema njemu, a onda se nasmeši. „Na trenutak sam pomislila da je neki Kazano va;" Ben je bio zgodan kao uvek, lepo doteran, odeven u sportski sako, sportske pantalone i prugastu košulju. Međutim, u njegovom pogledu Kim smesta ugleda primesu zabrinutosti.„Nemate sreće, gospođice Hjuton, Kazanove više nisu u modi. 1» su se svi feminizovali." „Ma daj, daj."„Da popijemo nešto?", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom, pa oboje naručiše bloodu maru. On pogleda zaliv i oslovi je. „Kim„Da, znam. One reklame ti se ne sviđaju. Iskreno, ni meni. Ali. imam nove ideje."On, međutim, odmahnu glavom i skrenu poeled nrema moi.„Ma, pusti sad to, iako u stvari imaš pravo. O tome ćemo kasnije. Hteo bih da te pitam nešto drugo." On zaćuta, i Kim ostade da čeka, pitajući se šta ga to muči.„Pa, pitaj", ohrabri ga ona. Izgledao je tako zabrinut, da bi ga najradije uhvatila za ruku.„Dina."Kim ostade bez daha.„Jesi li je video?"Ben, međutim, samo odmahnu giavom.„Nisam. A ti?" Pošto Kim potvrdi, on nastavi: „Zar joj se nešto dogodilo? Upravo sam našao četiri njene slike tu u jednoj galeriji, pa mi ništa nije jasno. Zašto bi ovde prodavala slike? Znaš pošto su? Sto šezdeset, sto sedamdeset pet. To je ludo, besmisleno. I još onde vele da je ona ovdašnja slikarka. Iz Sosalita. Ne, to stvarno nema nikakva smisla. Ma, šta se to, do đavola, događa?"Kim ga je neko vreme samo ćuteći gledala, ne znajući šta da mu kaže. Bila se dogovorila s Dinom da će je posetiti tog popodneva, odmah posle ručka. Zato je oduševljeno i prihvatila Benov poziv na ručak u Sosalitu. Tako je kasnije odmah mogla do prijateljice. Ali, šta da kaže Benu? I, koliko srne da mu kaže?..Kim, molim te, reci mi. Znaš li štogod?", preklinjao ju je dok mu se u pogledu i dalje čitala bezmerna zabrinutost.

„Možda je neko od nje kupio te slike, pa ih docnije prodao galeriji." Sad mu ne može ništa reći, mora najpre pitati Dinu. Mora. Du§4)e joj to. A ipak, najradije bi mu sve otkrila, ovog časa.„Ne, neće biti tako. Devojka veli da ih je slikarka sama donela u komisionu prodaju. Ali, zašto? Zašto u takvu galeriju, i to čak ovamo? Da li zato što želi da ih proda bez muževljevog znanja? Je li u nekoj nevolji? Treba li joj gotovina?" Pogledom je preklinjao Kim da mu orlom/™;296Danijela Stil„Oh, Bene, šta da ti kažem? Mnogo se toga promenilo u Dininom životu", uzdahnu Kim zabrinuto.„Ali, očito ne toliko da me nazove."„Možda i hoće. S vremenom. Još je potresena zbog Pilar." Na to Ben nemo klimnu glavom, pa su još neko vreme ćutali. Ben više nije imao ni najmanju želju da govore o poslu. Misli su mu se vrtele samo oko Dine. Znao je da joj se nešto dogodilo. Nešto vrlo neugodno.Ponovo je pogledao Kim, tako tužno da se njoj srce steglo, i još jednom upitao:,Je li u nekakvoj nevolji?"„S njom je sve u redu, Bene. Stvarno. Mislim da je na neki način prvi put u životu srećna", izlanu se Kim, i istog trena zažali što nije pregrizla jezik. Dina je bila i srećnija prošlog leta; međutim, Kim sada nije znala kako da povuče svoje maločašnje reci, pa pokuša da se izvuče: „Mnogo slika."„I srećna je", primeti Ben, pogledavši put zaliva, pa ponovo Kim. „S njim..."Ne mogavši, međutim, više da izdrži, Kim poče polako da odmahuje glavom.„Kako to misliš?", upita je on, uočivši njen gest.„On se vratio u Francusku." Dina joj to bese rekla prošlog meseca. Mark se konačno vratio svojoj kući.„Zauvek?", zabezeknu se Ben, i Kim potvrdi nemo klimnuvši glavom. „A ona je ostala?" Kim još jednom nemo potvrdi. Ben ju je sada gledao s očajanjem u očima. I nije ga zvala. Mark je otišao, a Dina ga nije zvala. On spusti pogled prema čaši, i Kim mu tada nežno dotače ruku.„Pruži joj šansu, Bene. Mnogo se toga dogodilo. Mislim da će joj biti DOtrebno ioš nekoliko mese.ci dok sve. srp,di n sehi."Kraj leta297„I živi ovde? U Sosalitu?" Sad mu tek ništa nije bilo jasno. Zašto ne živi u svojoj kući? Zar joj je muž samo tako odmaglio i ostavio je? „Hoćeš da kažeš da će se rastaviti?"„Upravo to", s dubokim uzdahom odgovori Kim.„Na njegov ili na njen zahtev? Kim, moraš mi to reći. Imam pravo da znam."„Potpuno se slažem s tobom, Bene. Ali, pokušaj to njoj da kažeš... Na njen zahtev, ali se. on složio. Nije, zapravo, ni imao izbora."„I, kako je sada? Prilagođava li se? Je li zdrava?"„Dobro je. Stanuje u lepoj kućici, radi na novim slikama, sprema se...", zausti Kim, ali se na vreme zaustavi.

„Za šta se sprema?", upita Ben, opet sav smućen. Kim nikako da se izjasni. „Za ime Isusa, Kim, zar će joj u toj vašljivoj galeriji prirediti izložbu?", raspali se on. „Kako se samo usuđuje?"Kim se naglo nasmeje i pogleda ga s veselim sjajem u očima.„Znaš šta ću ti reći? Ovo je čista ludost. Sedimo nas dvoje ovde i igramo se pitalica o Dini, a njoj si samo ti potreban." Ona izvuče nalivpero iz torbice, nade komadić papira u hrpi reklama, nažvrlja adresu i predade mu je. „Idi. Evo ti adrese."„Sad?", u čudu upita on i uze papir iz njene ruke. „Ali, šta ako... ako ne želi da me vidi?"»Želi. I od sada je sve u tvojim rukama", nasmeje se ona. „A bude H izvodila kakve kerefeke, slobodno joj prišij ćušku ili dve."Ben se nasmeši, gledajući je zbunjeno.>A šta ćemo s ručkom?", upita on pristojno, ali s jedinom željom: a odmagli što pre i potraži Dinu. Ni trenutak više nije želeo da tu Se°i sa Kim. Razume se, i ona je to znala i samo mu se osmehnu."Ma, jebeš ručak. A o reklamama ćemo nekom drugom prilikom. Odlazi.""en se naže. nnlinhi \e. i čvrsto ini steže ramena.298Danijela Stil„Jednog dana ću ti zahvaliti za ovo, Kim Hjuton. Ali, ovog trena..." On se konačno nasmeši. „Ovog trena moiam podbrusiti pete. Reci mi da li da srušim vrata ili uletim kroz dimnjak?" „Razbij prozor stolicom. To uvek pali." I dalje sa smeškom na licu, Ben uđe u auto, i pet minuta kasnije već se našao u slepoj ulici. Proverivši adresu na papiriću, on pogleda kuću zaklonjenu žbunovima hrizantema i ograđenu ogradom od kolaca. To je. Ko zna je li kod kuće? Možda i nije. Obuze ga silna teskoba. Šta će joj reći? A ako joj ne bude drago što je došao? Pa, zar bi se mogla tako ponašati? Svi njegovi snovi pali bi u vodu. Ne, to on ne bi podneo.Ben iziđe iz kola i polako priđe vratima. Unutra se neko micao, i s radija je tiho dopirao džez. On pozvoni, pa pokuca. Brže no što je očekivao, Dina se javi iz zadnjeg dela kuće:„Zdravo, Kim, otvoreno je."Ben već htede da dovikne da nije Kim, ali se predomisli. Bolje da ne zna ko je, sve dok ne uđe unutra, dok je ne vidi, makar jedanput, pa i samo na tren. Barem još jedanput. On gurnu vrata rukom i uđe u svetio malo predsoblje. Nije bilo nikoga.„Jesi li ušla?", doviknu Dina iz zadnje sobe. „Evo, krečim drugu spavaću sobu. Eto me odmah."Čuvši joj ponovo glas, nakon pet meseci, telom mu prostruja fflilina. Kao ukopan stajao je na mestu i čekao je. Hteo je da joj nešto dobaci, ali nije mogao. Nije imao snage.„Kim, jesi li to ti?", opet se javi Dina.Ovog puta Ben je morao da progovori. Nije hteo da je uplaši.„Nije, Dina. Nije Kim." Zavlada tišina, a onda nešto tresne na pod. Ben je i dalje stajao, nepokretan i nem, i čekao. Ali, nije se pojavljivala. Ništa se nije čulo. Vladala je mukla tišina. A onda on, p°'Kraj leta299Tek nekoliko koraka, i već se našao na vratima male spavaće soI be.

„Dina", izusti Ben. Stajala je onde i jednom rukom držala se za dečju korpicu, naslonjenu uz neobojen zid. Pogled mu se zalepi za nju i on ne mogade da obuzda smešak. „Zao mi je, ja..." A onda, dok su joj se oči širile a brada drhtala, Ben joj ugleda trbuh. „Bože moj, ti si... Dina..." Nije bio u stanju da je išta dalje pita, ostao je bez reci. Kako i kad? I, čije je? A onda, ne mareći čije je, hitro joj priđe i privuče je u naručje. Zato je, dakle, prodavala slike, zato je sama.„Naše je, zar ne?", upita on, i ona potvrdno klimnu glavom, dok su joj suze tekle po njegovom ramenu. Čvrsto ju je držao u naručju. „Zašto mi nisi rekla? Zašto me nisi nazvala?" On je odmace od sebe, taman toliko da joj mogne videti lice. Smešila se.„Nisam mogla. Pa, ja sam tebe napustila. Nisam ti se tek tako mogla vratiti. Mislila sam da ću možda... kada se dete..."„Ti si luda, ali ja te volim. Zašto tek kada se dete rodi? Želim da budem s tobom onda, želim... on, Dina, pa, naše je!" Izvan sebe od sreće, Ben je ponovo privuče, uz smeh i suze.„Dobro, kako si me našao?", htela je da zna Dina, smejući se i grleći ga i šmrcajući. Ben nije odgovarao, a njoj je bilo jasno. „Kim?"„Možda. Ili, možda, ona grozna mala galerija u kojoj se prodaju tvoje slike. Dina, kako si mogla..." Glas mu se prekide, a ona se nasmeši.„Morala sam."„Više nećeš."„Videćemo."»Sta, zar ti je Seagull bolji od mene?", u šali će Ben, smejući se 1 sam tom poređenju, ali Dina odlučno odmahnu glavom.»Ipak sam uspela da sve sama sredim. I da ostanem nezavisna.300Danijela Stil„Da, znam. Znači da si divna i da te ja obožavani. Razvodiš li se?" Držao ju je u naručju i nežno joj milovao trbuh. U to se dete ritnu, i on odskoči. „Je li to dete?" Dina klimnu glavom, i njemu se oči zablistaše od suza.„Da, i razvodim se. Biće sve gotovo u maju", potvrdi Dina.„A dete?„Rodice se u aprilu."„U tom slučaju, ti luda, nezavisna, mahnita ženo, mi ćemo privesti stvar kraju u maju."„Šta to imaš na umu?"„Upravo ono što misliš." On se stade ogledati po sobi, pa vragolasto dodade: „I, spremajte stvari, gospođo, vodim vas kući."„Sada? Pa još nisam okrečila dečju sobu. I..."„I ništa, draga moja, vodim te kući."„Baš sada?", upita Dina, odloži četku i nasmeši se.„Ovog trena", odgovori joj Ben, privuče je sebi i poljubi svom čežnjom što se bese nagomilala u proteklih pet meseci. „Dina, više nikad neću da budem bez tebe. Nikad. Shvataš?" Ona samo klimnu glavom, osmehnu se i poljubi ga, a on joj pomazi stomak.BELEŠKA O PISCUDanijela Stil je jedan od najvećih svetskih autora poznatih bestselera, prodatih u preko 430 miliona primeraka širom sveta. Napisala je preko 50 bestselera i još od 1981. godine nalazi se na samom vrhu liste najprodavanijih autora Njujork tajmsa. Više od polovine

njenih romana doživelo je uspešnu ekranizaciju, a svaka od njih dobila je visoke kritike, uključujući i dve nominacije za Zlatni globus. Uz svoju opsesiju pisanjem, Danijela poseduje i filantropska interesovanja. Osnovala je i vodi dve fondacije koje fmansiraju humanitarne organizacije radi pomoći deci s mentalnim oboljenjima i zlostavljanoj deci.Obrazovanje je stekla u Njujorku i Evropi i svoju profesionalnu pozadinu pronašla u marketingu, ali je brzo prešla na spisateljsku karijeru i od tada je u toj oblasti jedna od najuspešnijih. Prvu knjigu je napisala u 20. godini. Često radi na pet knjiga istovremeno — istražujući različite životne priče. Dešava se da se dve do tri godine posveti samo jednom naslovu. Danijela Stil poseduje strastveno interesovanje za blagostanje i dobrobit dece, pogotovo one ugrožene. Podigla je mnogočlanu porodicu, Ца je i dalje okupira, čini srećnom i predstavlja izvor njene inspiracije bez obzira na njena mnogobrojna interesovanja. Godine 2003, Danijela °tvara umetničku galeriju u San Francisku izlažući skulpture i slike popularnih umetnika. Ona je pasionirani kolekcionar umetnina, pogotovo dela mladih umetnika.Porodica, deca i mladi ljudi čine fokus u njenom životu. Ona se baУ! temama koje se tiču najtežih životnih situacija i upravo taj momenat C1ni njene knjige univerzalnim i dotiče mnoge ljude.Danijela Stil KRAJ LETAIzdajuПОЛНТН1О, Новине и магазини д.о.о.NARODNA KNJIGA2006.Direktor Snežana MijovićLektorkorektor Ana PekovićPlasman 011/8487031, 8487034, 8487035Štampa NARODNA KNJIGA

CIP — Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд821.111(73)31СТИЛ, ДанијелаKraj leta / Danijela Stil ; [prevod Mirjana Živković]. — Beograd : Политика : Narodna knjiga, 2006 (Beograd : Narodna knjiga). — 303 str. ; 21 cm. — (Biblioteka Bestseler ; knj. br. 1124)Prevod dela: Summer's End / Danielle Steel. — Beleška o piscu: str. 301. ISBN 8633126478 (NK) COBISS.SRID 128467980NOVO! NOVfo! NOVO! NOVO!BIBLIOTEKADVADESETPRVO KOLOPOJEDINAČNA CENA — 200,00 dinaraDŽEJN OSTIN121. Džejn Ostin MENSFILDPARK1DŽEJN OSTIN122. Džejn Ostin MENSFILD PARK 2DANIJELA STIL123. Danijela Stil KRAJ LETA

iABCUBISTVA!24— Agata Kristi ABCUBISTVA125. Artur Šnicer POVRATAK17 i rj A M/~V\/T?DŽOZEF KONRAD"FREjASA SEDAM OSTRVA126. Džozef Konrad FREJASA1 DO SADA OBJAVLJENO ^^^^И ®a к@ш ii Anata KHsti 57. Mir Jam MALA Cl IDDI IP A 72. Majki Koneli CRNI LEDU , 5ШШ GOSPODIN ^™^™^ 28. Harold Robins 43. MS""1 i\neu TAJNI NEPRIJATELJ SUrnUUA 58. Nada Marinković Hi, ВШШ1 Danijela Stil KVIN MAGNAT 44, Harold Robins DODIR 73. D. H. Lorens

POLJUBAC 16. Robert Ladlam 29. Hening Mankel PIRANE 59. Danijela Stil DEV1CA 12. 3. Frederik Forsajt OSVETNIK Patriša Skanlan FRANČESKINA KASANDRIN SPORAZUM 17. Holi Pejn DEVIČANSKI UBICE BEZ LICA 30. Žoržet Hejer VENIŠA 45. Mir Jam U SLOVENAČKIM GORAMA 46. Danijela Stil

DRAGULJI 60. Džejms Paterson KUĆA NA CIGANIN 74. Agata Kristi ZAVESA 75. Žoržet Hejer

ZABAVA ČVOR (8 K(6)IL(fJ) OTKUCAJ SRCA JEZERUREGENTOVO

4_ Anita Nair 18. Žilber Ader чУо а^л^/^л^Ј 47. DžejmsDOBAMilila nali KUPE ZA DAME SANJARI 31. Nikolas Sparks PatersonUH. ВШШ 76. Nada Marinković

5. Džonstsn BELEŽNICA DOK VETAR DUVA61. Agata KristiSLUČAJКб!бГГПЗП 4k 5ШШ 32. MirJam 48. Sidnl Šeldon UBISTVO JE77. Danijela StilKRV l MESO 19. Danijela Stil RANJENI ORAO BOJIŠ LI SE

MRAKA LAKO LJUBAVNI SUSRETI6. Majki LI Vest AMERIČKA PITA DUG PUT KUĆI 20. Agata Kristi Ml II TA

33. Danijela Stil NESAVLADIVE SILE i, ТОШ 49. Nora 0. Keler 62. Mir Jam OTMICA MUŠKARCA 78. Džej Ostin GORDOST 1 PREDRASUDA§ шв)Ш(б) NULTA 34. Agata Kristi ŽENA ZA 63. Danijela StilA iT'Vi^lti'i^ TAČKA PAUKOVA MREŽA UTEHU ZOJA UH. ВШШ7. Agata Kristi TREĆA DEVOJKA 21. Eva Heler SA DRUGIM ĆE 35. Beri Ansvort PESME KRALJEVA 50. Mir Jam SAMAC U 64. Dejvid Baldači SVAKO DOBRO 79. Danijela Stil OBEĆANJE STRASTI8. 9. Sidni Šeldon NEBO PADA Oženit Volak SVE BITI BOLJE 22. Sidni Šeldon

36. Alls Sebold SREĆNICA BRAKU 51. Danijela Stil VENČANJE 65.

Gospođa De Lafajet PRINCEZA 80. Nada Marinković LUDI JAHAČI 81. Agata Kristi

ŠARAJ PAKLENI H ВШУО) 52. Meri Higins DE KLEVSERVIS ZA ČAJ

10. Džejms Paterson PLANOVI t/ 4 iJTVis/lii'ii' Klark 66. Džejms Paterson „ARLEK1N"

KUĆA NA 23. Džejms 37. Agata Kristi PRAVI SE DA TREĆI STEPEN 82. MirJam

PLAŽI Gripando MISTERIJA JE NE NEPOBEDIVO SRCE 111. Džejn Grin VAN SUMNJE SEDAM PRIMEĆUJEŠ HI. ВШШ 83. MirJam

ISTINITE PRIČE 24. Dženifer Vajner BROJČANIKA 53. Agata Kristi 67. Danijela Stil NEPOBEDIVO SRCE 212. Harold Robins DOBRI U 38. Harold Robins HOTEL USAMLJENI

84. D. H. LorensOGANJ KREVETU GRAD GREHA BERTRAM ORAOPREKRŠILACSTRASTI s ft?(fil!l (гћ 39. Dejvid Baldači 54. Ožejn Ostin 68.

Nikolas Sparks <1 (i* 1>?(Г^ГО ffl\& ВШШ <У. IfyXUVJI^xyJ 25. Dejvid Baldači JEDNOSTAVNA ISTINA

RAZUMI OSEĆAJNOST VENČANJE 69. MirJam U !§» 1{\(8)1Уа) 85. Agata Kristi13. Danijela Stil DELIĆ SEKUNDE GREH HERKULOVI ZADACI

PUTOVANJE 26. Danijela Stil 40. Danijela Stil »®. 6ШШNJENE MAME 86. D. H. Lorens

14. Meri Higins SUTON U SEN TATICA 5S— F. S. Ficdžerald 70. Nada Marinković SINOVI 1

Klark TROPEU 41. Žoržet Hejer LEPII NESTAJANJELJUBAVNICI 1PONOVNI SUSRET 27. Agata Kristi SJAJNA SOFIJA PROKLETI71. Agata Kristi 87. D. H. Lorens

15. Agata Kristi UBISTVO RODŽERA 42. Džon Grišam 56— Agata Kristi KO TALAS SINOVI l88. Nada Marinković GODIŠNJA DOBA89. MirJam ČASNA REČ MUŠKARCA90. Danijela StilPET DANA U PARIZUUd. 6ШШ91. Stendal KARTUZIJANSKI MANASTIR U PARMI 192. Stensal KARTUZIJANSKIMANASTIR U PARMI 2 93 Nada Marinković INCEST94. Agata KristiLORD EDŽVER UMIRE95. MirJam PRVI SNEG96. Šarlot Bronte PROFESOR

97. Mir JamTO JE BILO JEDNE NOĆ NA JADRANU 198. Mir JamTO JE BILO JEONE NOĆ NA JADRANU 299. Agata Kristi NEOČEKIVANI GOST100. Danijela Stil TAJNE101. Džejn Ostin NORTENGERSKA OPATIJA102. Pjer Bule MOST NA RECI KVAJ103. Danijela Stil LJUBAV104, D. H. Lorens BELI PAUN 1105. D. H. Lorens BELI PAUN 2106. Agata Kristi MAČKA MEĐU GOLUBOVIMA107. Mir JamSVE ONE VOLE LJUBAV108. Dafni Di MorijeMOJA ROĐAKA HANELO109. Agata Kristi 1, 2, CIPELA SE RASPALA110. MirJamDAMA U PLAVOM111. D. H. Lorens DUGA 1112. D. H. Lorens DUGA 2113. Dafne Di Morije REBEKA 1114. Dafne Dl Morije REBEKA 21РШТОШСА =Ovim neopozivo naručujem knjigu pod rednim brojemIme i prezimeAdresa i broj telefona ukoiiKo ste Clan tuuba upišite i Droj Članske karteKnjige možete naručiti putem telefona 011/3227426, 8487035ili putem mejla alfankkl@eunet.yu i alfankkl@verat.net Klub čitalaca KNJIGA I MI, Beograd, Safarikova 11, Batajnićki put 293