8/3/2019 DE Novine - Broj 08

1/4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

su oblik izbornog sistema u kome graani

(birai), koristei lino i neposredno svoje

birako pravo, odluuju o izboru svojih pred-

stavnika u predstavnika tela (centralna, re-

gionalna ili lo-kalna). Pored toga, graanineposredno odluuju o izboru i drugih organa

dravne vlasti koji se prema ustavu ili zakonu biraju neposredno (npr. predsednik repub-

like). Suprotnost neposrednim izborima jesu

posredni izbori. Za posredne izbore je karak-

teristino da je izbor lanova predstavnikihtela ili pojedinih domova u ovim telima, kao i

drugih organa dravne vlasti, poveren uim ili

irim izbornim kolegijumima (elektori, iz-

bornici) koji su neposredno izabrani od strane

graana.

Januar, 2012

U V O D N A R E

Nova godina u starom ruhu?

Evonas u 2012., koju smo (kao imnoge prethodne), doekali, po ko znakoji put potajno se nadajui da se loeprognoze nee ostvariti, da e neke vanestvari u njoj doiveti katarzu i da emootresti zaguujuu prainu tapkanja u

mestu, po koji put i unazad, u procesimakoji bi trebalo da nas poguraju napred.Tako i mi, u DeNovinama, kreemo uNovu, za koju trenutno jedino pouzdanoznamo da e biti prestupna (verujemo,ipak samo kalendarski) i izborna, a nada-mo se (i te elje upuujemo i vama) da ebiti demokratskija, pravednija, efikasnija iprosperitetnija za sve kojima su godinamazatvarana vrata razvoja i inicijative.

U novogodinjim paketiima u vrei republikog deficitarnog budeta zalokalne samouprave i tap i argarepa.

Transferna sredstva za gradove i optinepraktino ista, neto vie od 33 milijardedinara, ili polovina od 3,8 odsto plani-ranih rashoda iz dravne kase za tenamene. Manji gradovi i optine, dodue,dobie neto vie para, pre svega sa pozi-cije transfera solidarnosti, na ime trans-fera koji nee imati Grad Beograd.. I, etoargarepe. tap, pak, na jednom kraju imapodatak da e Direkciji za puteve bitismanjena sredstva za oko 10 milijardi zaizgradnju lokalnih puteva koja prelazi unadlenost lokalnih budeta, i predvian- jima da e prihodi od poreza na zarade

zaposlenih u ovoj godini biti manji zatreinu, tanije za 28,8 milijardi, te da eiznositi 42,3 milijarde dinara. Kada se ovi

podaci ukrste, lokalnim samoupra- vama u Srbiji ostaje malo razloga za ra-dovanje. Ne treba zaboraviti da e se ovegodine tedeti (oko 30 milijardi) i nastavkama za subvencije, neto budetskepozajmice i kupovinu roba i usluga iz

javnih republikih sredstava.

Budet je, zapravo kljuni poka-zatelj politika kojima se na nivou cen-tralne vlasti daje prioritet. Njegovoiitavanje, odnosno razbrajanje sred-stava, pokazuje nam koje su politikedeklarativne, a koje su predmet stvarnogineteresovanja Vlade. I, sve dok ivimo u visoko centralizovanom sistemu, on etaj sistem podravati, to e rei da sestvari iz ugla koji nas zanima, dakle izugla decentralizacije, nee mnogopromeniti u 2012-toj.

Ono emu se lokalne samou-prave mogu nadati u 2012. godini, jestekonana primena Zakona o javnoj svojinii potencijalni njegovi efekti na lokalnefinansije i dolazak investora, nova (alirealna) radna mesta. No, ta e nam tajDeda Mraz doneti, tek emo videti. Onoto sami moemo uraditi, jeste da neposustajemo u pisanju pisama dot-inom Deda Mrazu, i traenju naegmesta pod politikim, reformskim i dem-okratskim suncem.

Sreno nam bilo i srenanam Nova decentralizovana 2012-ta.

Neposredni izbori

BROJ 08

Nada Budimovi

INTERVJU: MIODRAGIDI, DRAVNISEKRETARU MINIS-TARSTVUFINANSIJA. 2

PULS SRBIJE:DALIJEIZBORNISISTEMU SRBIJIPOLITIZOVAN?............3

AKTUELNO: USVOJENREPUBLIKI

BUDET

ZA

2012.GODINU...........3

DRUGIPIU: BLICONLINE, NOVIMAGAZIN.... 4

JEZIKBROJKI: BE-OGRADUNULA,LESKOVCU 881 MIL-LION...3

8/3/2019 DE Novine - Broj 08

2/4

*Proces decentralizacije jeste jedna

od dravnih strategija demokrats-

ke vlasti, ali, ini se da taj proces

ide dosta sporo, a, sa druge strane,

raspoloenje za decentralizaciju je

sve vee. Kakvo je vae stanovite?

- Podravam decentralizaciju i mislim da

je ona neophodna, da bez decentralizaci-

je Srbija nee moi da krene napred. To i

stav Demokratske stranke kojoj pripa-

dam. Mi hoemo decentralizaciju, ali na

pravi nain. ini mi se da smo sa Za-

konom o finansiranju lokalnih samou-

prava krenuli na preskok, bez vee an-

alize, bez prave strategije, i to ne izgleda

najbolje. To ocenjujem po svakodnevnim

pozivima iz malih sredina koje kau da

nisu dobile ono to su oekivale, da jestanje, ako ne tee, a ono isto kao to je i

bilo, a to znai teko. Mislim da ovakav

nain finansiranja lokalnih samouprava

ide u prilog samo velikim gradovima. Mi

smo hteli da pomognemo malim sredina-

ma, a izgleda da je postignut suprotan

efekat. Transferna sredstva su mala, to

to e dobiti mali gradovi nije dovoljno

da neto kapitalno urade u svojim sredi-

nama, a porez na zarade je, takoe, mini-

malan, jer u malim sredinama je mnogo

firmi propalo, vrlo mali broj radi, pa i

one koje rade, pitanje je da li uplauju

poreze i doprinos. Mogu da vam iznesem

podatak da trenutno 50.000 firmi u Srbi-

ji ne plaa doprinose i poreze. Dakle, cilj

ovim Zakonom sigurno nije postignut, a

sa druge strane, za Dravu je stvoren

veliki problem, jer treba nadoknaditi

manjak u budetu od 40 milijardi dinara.

*Da li je smanjivanjem transfernih

sredstava, taj manjak ublaen?

- Kada se sve sakupi, zatvoreno je oko 10

milijardi, a ostalih 30 nema odakle da se

nadoknadi. To je uiticalo i na visinu

budetskog deficita koji iznosi oko 140

miliona. U krajnjem zbiru, mislim da e

sada lokalne samouprave imati manje

sredstava za investicije od onih koje su

dobijale od Republike. Nasuprot tome,

Beograd se lako odrekao transfera, jer uBeogradu su ogromni prihodi od poreza

na zarade i to je siguran novac. Zato veru-

jem da smo postigli suprotan efekat. No,

sutina je da se decentralizacija nastavi,

ali prenoenjem nadlenosti i novca. I da

to bude izbalansirano. Neki poslovi treba

da budu sputeni na lokalni nivo, kao to

su policija, inspekcija, jer e mnogo bolje

delovati kada budu na lokalu. Oko

zdravlja smo ve neto i uradili.

*Veina lokalnih samouprava,meutim, jo uvek nije preuzela do-

move zdravlja. Njihovo objanjenje

je da se plae da nee dobiti odgova-

rajua sredstva za to.

- Nije to u pitanju, jer, kao to sam rekao,

nadlenosti se prenose sa novcem. Mislim

da se oni koji ih vode, zapravo plae odgo-

vornosti, ali onda ne mogu da se bave tim

poslom. Kada se bavite politikom, morate

da preuzmete odgovornost, da donosite

teke odluke. Moda i pogreite, ali ako

niste spremni na to, sklonite se i prepust-ite mesto onima koji jesu. I mislim da u

Srbiji generalno manjka odgovornost,

pogotovo za teke odluke. Sve se sklanja u

stranu i eka se da neko drugi rei va

problem. Nee, taj problem e samo na-

rasti i jednog dana se obiti o glavu i onima

koji nisu donosili odluke, ali, naalost i

graanima, koji bi trebalo da to imaju na

umu kada biraju svoje predstavnike.

* G r a a n i s u u n e d a v n o m

istraivanju o stavovima o decen-tralizaciji, izmeu ostalog, izrazili

elju da lokalni lideri imaju veu

samostalnost u odluivanju i da tre-

ba da ih neposredno biraju. ta vi

mislite o tome?

- Slaem se. Graani treba da izaberu on-

og ko e donositi odluke. Sada imamo

posredan izbor gradonaelnika. Mislim da

bi neposredan bio bolji i da e ve posle

sledeih izbora, bilo ko da pobedi, bitineposrednog izbora, jer e pritisak javnos-

ti biti veliki. Ono to je, po pitanju decen-

tralizacije dobro uraeno, jeste pitanje

svojine koja se vraa lokalnim samoupra-

vama.

*Ipak, ima i primedaba da neka od

prirodnih dobara i dalje ne pripa-

daju lokalnim samoupravama i da

one od njih nema nikakav prihod.

- Ne moemo sada obesmisliti ni dravu.

Logino je da prirodna dobra budu u

vlasnitvu drave, jer od njih koristi treba

da imaju svi, a ne samo graani lokalne

zajednice. Naravno, najvie e imati lo-

kalna zajednica, ako je dobro na njenoj

teritoriji, ali ne samo ona. Mislim da je

zakon dobro uraen, raen je dugo, vie

od tri godine, uz konsultacije sa svim

relevantnim faktorima, ukljuujui i

Evropsku zajednicu. Sa tim zakonom e

puno problema nestati, jer e se sve

mnogo bre reavati. Ljudi na lokalu

znaju ta im je prioritet, a sada imaju i

mehanizme da to ostvare na mikronivou.

Najbolje je to e imati prihode i to e

moi da njima odravaju zgrade i ostalu

svoju imovinu i verujem da e gradovi

promeniti svoj imid na bolje.

*Da li mislite da bi proces decen-

tralizacije trebalo da dovede do

veih nadlenosti i kada je oprivredi re?

- Ja se zalaem za to da bude to manje

meanja i drave i lokalne samouprave u

privredu. Privredu treba pustiti da radi,

da proizvodi, stvara dohodak za svoje

radnike i plaa poreze. Ono to je bitno,

po mom miljenju, jeste da se lokalnoj

samoupravi daju vee ingerencije u

stvaranju dobrog privrednog ambijenta,

pa da lokalne samouprava moe da od-

lui (a to e moi kada dobije svojinu nadimovinom), da, na primer, pokloni halu

ili zemljite investitoru uz uslov da zapo-

sli odreen broj radnika. To je dobar me-

hanizam koji e sada funkcionisati.

*Sve ee su ocene da je za Srbiju

generalno, a i za proces decentrali-

zacije, problem partokratija, od-

nosno nejednaka pozicija lokalnih

samouprava u odnosu na to kakav

politiki kontakt imaju sa central-

nom vlau.

- Odgovor je prost. To je zato to je vi-

soka centralizacija i zato to se krupne

odluke donose u Beogradu i zato to sav

veliki novac mora da doe iz centralne

kase. I ako neko kae da je u loim od-

nosima sa Vladom Republike Srbije,

praktino time kae da nema pristup

sredstvima. Ne mislim da je to dobro, ali

je sada tako.Smatram da se i to mora

promeniti.

INTERVJU: Miodrag idi, dravni sekretar u Ministarstvu finansijaOptinama uzeta prava, a ostavljeni problemi

Ono to je bitno, po mom miljenju, jeste da se lokalnojsamoupravi daju vee ingerencije u stvaranju dobrog privred-

nog ambijenta, pa da lokalne samouprava moe da odlui (ato e moi kada dobije svojinu nad imovinom), da, na primer,pokloni halu ili zemljite investitoru uz uslov da zaposli od-reen broj radnika.

8/3/2019 DE Novine - Broj 08

3/4

Poslanici republikog parlamenta, glasovima128 poslanika vladajue veine, usvojili su dvadana pred Novu godinu predloeni budet za2012. godinu i dogovorili se da on na snagu

stupi pre isteka roka od 8 dana od objavljivanja

u Slubenom grasniku.

Predloeni budet predvia prihode od 750milijardi dinara, rashode od 890 milijardi, i

deficit od 140 milijardi dinara. Planirani pri-

hodi u 2012. bie za 42,8 milijardi vei nego ovegodine, a rashodi e biti poveani za 25,2 mili-jarde dinara u odnosu na 2011.

Naplata ukupnih poreza u 2012. godini je

predviena u iznosu od 678,2 milijarde dinara,

to je za 20,4 milijarde vie nego u 2011. godini.Oekuje se da prihodi od naplate poreza nadohodak graana budu manji za 28,8 milijardidinara i da budu prikupljeni u iznosu od 42,3

milijarde dinara.

Smanjenje budetskih prihoda oekuje se i kodnaplate carina, za 5,8 milijardi dinara, tako da

bi prihodi po tom osnovu trebalo da iznose 34

milijarde dinara.

Od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV)

oekivani prihodi su 362,8 milijardi dinara, toje 21,4 milijarde vie nego u 2011. godini. Napla-ta akciza trebalo bi da iznosi 191 milijardu di-

nara, to je 29,4 milijarde vie u odnosu na2011. Oekivana naplata poreza na dobitpreduzea u iduoj godini je 39,4 milijarde,odnosno 4,3 milijarde dinara vie nego 2011.godine.

Najvei rashodi u budetu predvieni su po

osnovu uplata organizacijama socijalnog osig-uranja, i to u iznosu od 293,4 milijarde dinara,

to je 14,4 milijardi vie u odnosu na 2011.godinu.

Aktuelno: Usvojen republiki budet za 2012.godinu

Puls Srbije:Da li je izborni sistem u Srbiji politizovan?

Facebook anketa: ta po vaem miljenju nedostaje izbor-nom sistemu u Srbiji?

Previeprie, malorada 15glasova

Previepolitizacijeusvimsferamaivota 11glasova

Svisamoobeavaju 9glasova

Veinskiizbori 6glasova

Od toga e Republikom penzionom fondu bitiuplaeno 278,4 milijarde dinara, to je 16,7 mili-jardi vie nego u 2011, dok e Nacionalnoj slubiza zapoljavanje biti dato 14,4 milijarde, odnos-

no 2,3 milijarde manje nego u ovoj godini. Zasocijalnu zatitu u republikom budetu za2012. namenjeno je 86,8 milijardi dinara, to jeza 4,7 milijardi manje nego ove godine.

Subvencije su planirane u iznosu od 61,9 mili-

jardi dinara i za 7,6 milijardi su vee nego u2011. godini. Za isplatu plata iz budeta namen- jeno je 219,3 milijarde dinara, to je 15,2 mili-jarde vie nego u 2011. godini, dok je za kupovi-nu roba i usluga predvieno je 46,6 milijardidinara i za te namene je izdvojeno milijardu

manje nego ove godine. Rashodi po osnovu ot-

plate kamata planirani su u iznosu od 59,2 mili- jarde dinara i za 17,1 milijardu su vei nego uovoj godini.

Transferi pokrajinskom i lokalnim budetimaplanirani su u iznosu 67,7 milijardi, 1,9 milijardi

vie nego u 2011. godini.

Za finansiranje rada politikih stranaka iji kan-didati na redovnim parlamentarnim izborima

budu izabrani za narodne poslanike u SkuptiniSrbije Ministarstvo finansija e u iduoj godiniobezbediti 926,97 miliona dinara, a za fi-

nansiranje trokova izborne kampanje namen-jeno je 844,03 miliona dinara.

Budet je povean Dravnoj revizorskoj institu-ciji, Fiskalnom savetu, Povereniku za informaci-

je od javnog znaaja i zatitu podatka o linosti,Zatitnika graana i Agenciji za borbu protivkorupcije, dok je Savetu za borbu protiv korup-

cije smanjen sa 23,7 miliona na 19,6 miliona

dinara.

Tokom rasprave o predlogu budeta opozicionestranke u Skuptini Srbije - Liberalno-demokratska partija, Srpska napredna stranka,

Srpska radikalna stranka, Demokratska strankaSrbije i Nova Srbija, najavile su da nee glasatiza taj predlog, ukazujui na poveano za-duivanje.

Jezik brojki: Beogradu nula, Leskovcu 881 milion

Svoj odgovor je putem internet ankete dalo 238 graana

Transferi pokrajinskom i lokalnim budetima 67,7 milijardi dinara.

Najveatransfernasredstvau2012:

Leskovac 881,7miliona

NoviSad 818,8miliona

Ni 740miliona

Kraljevo 697,3miliona

Kragujevac 548miliona

Loznica 531miliona

Najmanjatranfernasredstvau2012:

Lajkovac 45,7miliona

Beoin 44,7miliona

Lapovo 42,8miliona

SremskiKarlovci 33,3miliona

Beograd 0dinara

Najveitransferisolidarnosti:

Bosilegrad 122miliona

Trgovite 103miliona

Tutin 94miliona

Najmanjitransferisolidarnosti:

Kragujevac 14,8miliona

Lajkovac 14,7miliona

Kanjia 14,5miliona

Ni 14,4miliona

Panevo 13milionaZabudetVojvodinepredvienjetransferodoko26milijardidinara.

8/3/2019 DE Novine - Broj 08

4/4

Prema novom zakonu stranke su dune dastalno proveravaju i auriraju podatke olanstvu. U anketi koju je jue sproveo Blic

lideri i lanovi stranaka tvrdili su da su po-daci o lanstvu potpuno svei i nedavnoprovereni. Veliki broj lanova koje imajuopravdavaju vie motivom ljudi da sledestranake ideje i program, negokoristoljubljem, nemogunou da se zaposleili ree neki egzistencijalni problem.

Najvei broj lanova prijavljuju Srpskaradikalna stranka - oko pola miliona, Srpska

napredna stranka 300.000, Ujedinjeni re-

gioni Srbije 220.000, PUPS kae da ima ak-tivnih 150.000 lanova, Demokratskastranka na sajtu ima podatak o 178.000 la-nova, SPS rauna na 120.000 aktivista, a

DSS barata podatkom od oko 100.000.

- Podatak o vie od 300.000 lanova je pot-puno proveren. Samo u Beogradu imamo

71.000 jer predstavljamo iroki narodnipokret. Radikali verovatno tvrde da imaju

450.000 lanova jer mene i Tomu jo vode u

svojoj evidenciji - kae za Blic AleksandarVui, zamenik predsednika SNS.

Zaista, Zoran Krasi, potpredsednik SRS,rekao je da je broj njihovih pristalica oko

pola miliona i da je najvie njih privueno

ogromnim potovanjem prema Vojislavueelju.

Nacionalna koalicija za decentralizacijuObrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija

E-mail: info@decentralizacija.org.rs, Telefon: +381 18 244894 ,www.decentralizacija.org.rs

Partijsku knjiicu ima vie od milion graana

Drugi piu

Kada se uzme sve ono to stranke sabi-

raju, ispada da gotovo dva miliona ljudi

u Srbiji ima partijsku knjiicu. To bi

znailo da je svaki trei punoletni

graanin u nekoj partiji. Podaci CeSID-a, meutim, kau da spadamo u

prosene evropske zemlje, u kojima je

svaki dvanaesti ovek lan neke stranke

i da u Srbiji nema vie od pola miliona

aktivnih vlasnika partijskih knjiica, a

jo manje onih koji plaaju lanarinu.

U dubini due ele da glasamo za njih

u 2012. godini, ali pogledajte ta je toto su nam javno politiati poeleli za

Novu godinu.

ta nam politiari ele u 2012

Predsednik Srbije Boris Tadipoeleo je optimizam, navodei da "nijedna kriza nije trajala veno, pa nee

ni ova koja trenutno pogaa graane i zemlju".

Kada su ga novinari na novogodinjem obraanju upitali to je ozbiljan, kad je toliki optimista, predsednik je

pojasnio da nikada nije bio neozbiljan, ali da nije ozbiljan, ve energian "zato to zna kojim putem treba da

idemo dalje".

Slavica uki Dejanovije poelela da to vie graana moe da ivi od svog rada. Neki misle da bi bilo nor-

malno da svi ive od svog rada, ali valjda se dr. uki Dejanovi razume u to ta je normalno, a ta nije.

Ona je graanima poelela i puno seksualnih aktivnosti, kako bi "rode radile u tri smene" jer nas "kao graanena to obavezuju rezultati sa poslednjeg popisa".

Predsednik vojvoanskog parlamenta andor Egereibio je prilino realistian. Nije nam poeleo bolji

ivot, ve je poeleo da nastavimo da verujemo u bolju i bogatiju Vojvodinu, u bolju i bogatiju Srbiju.

I on je ivot od rada postavio kao ideal u koji se moe samo verovati, navodei da se mora verovati "u potenu

platu za poten rad".

E, kad ve nemamo platu od koje moe da se ivi, znamo da e biti jo tee, onda je vano da se ne odamo krimi-

nalu, a za svakodnevni ivot najbolje e posluiti krupne rei poput nacionalnog jedinstva i nacionalnog dojst-

ojanstva.

Za sve to, tu je ovek sa vizit kartom na preklapanje - prvi potpredsednik Vlade Srbije, zamenik premijera iministar unutranjih poslova Ivica Daikoji je poeleo graanima da u Novoj godini imaju manje posla s

policijom, a policiji da ima manje problema s granima.

Potom je odrao krai govor o nacionalnom pitanju, kojim je pokazao da sebi u 2012. godini eli glasove

"patriotskih snaga" a da e "ekonomske glasae" prepoustiti DS-u.

Lider grupe graana Ujedinjeni regioni Srbije Mlaan Dinkipoeleo je da zauvek ostane istovreme-

no vlast i opozicija. On je, naime, u novogodinjoj poruci graanima iznenada otkrio da je sistem vlasti, iji je

on deo ve godinama, proet partokratijom, da ivimo u drutvu nejednakih ansi, a da obini ljudi sve tee

sastavljaju kraj sa krajem.

Proitajte ceo tekst na: hp://www.blic.rs/Vest/Politka/298889/

Partjsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-

gradjana

http://www.novimagazin.rs/stav/sta-nam-politicari-zele-u-2012

Autor: Z.Mini

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.novimagazin.rs/stav/sta-nam-politicari-zele-u-2012http://www.novimagazin.rs/stav/sta-nam-politicari-zele-u-2012http://www.novimagazin.rs/stav/sta-nam-politicari-zele-u-2012http://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjanahttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/298889/Partijsku-knjizicu-ima-vise-od-milion-gradjana