www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007.ISSN - 1330-5204

Novi ciklus koji počinje 28. rujna u Županji jedinstveni je sportski događaj koji će ove školske godine obuhvatiti više od 14.000 djece u svim županijama. Oni će se, uz gostovanja najpoznatijih sportaša, natjecati u štafetnom trčanju, košarci, rukometu i nogometu

Započinje nova sezona Čokolino višebojca

Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­jac po­no­vno­ pro­mo­vi­ra i­sti­nske­ vri­je­dno­sti­

Str. 4 - 5

50 godina Podravka juha

Str. 3

Pi­še: Ja­dra­n­ka­ La­kušSni­mi­o: Ni­ko­la­ Wo­lf

Ka­da­ u peta­k, 28. ruj­na­, uče­ni­ci­ OŠ Iva­na­ Koza­rca­ u Župa­nj­i­ za­počnu na­tj­eca­­

nj­a­ u šta­fetnom trča­nj­u, koša­rci­, rukometu i­ nogometu, neće to bi­­ti­ obi­čna­ trka­ za­ bodovi­ma­ i­ pobj­e­da­ma­, nego početa­k j­edi­nstvenog sportskog doga­đa­nj­a­ koj­e će ti­j­e­kom ove škol­ske godi­ne obuhva­ti­­ti­ vi­še od 14.000 dj­ece u svi­m hr­va­tski­m župa­ni­j­a­ma­.

Kreće novi­ ci­kl­us Čokol­i­no vi­šeboj­ca­, za­j­edni­čkog proj­ek­ta­ Podra­vke i­ Sportski­h novo­sti­, koj­i­ j­e u prvoj­ godi­ni­ osvo­j­i­o si­mpa­ti­j­e učeni­ka­, na­sta­vni­­ka­, a­l­i­ i­ na­j­ši­re j­a­vnosti­.

Boban: Lijep odnos prema sportu Čokol­i­no vi­šeboj­a­c, ka­o promo­

tor i­sti­nski­h sportski­h vri­j­ednosti­ i­ poti­ca­tel­j­ krea­ti­vnosti­ dj­ece u sa­­mo godi­nu da­na­ posta­o j­e si­mbo­l­om dj­ečj­e ra­dosti­. Predsj­edni­k Upra­ve Sportski­h novosti­, Zvoni­­mi­r Boba­n ka­o i­dej­ni­ tvora­c pro­j­ekta­ ocj­enj­uj­e prvu godi­nu a­kci­­j­e ovi­m ri­j­eči­ma­:

­ Meni­ j­e teško do kra­j­a­ bi­ti­ obj­ekti­va­n budući­ da­ sa­m za­če­

tni­k proj­ekta­ koj­eg sa­m za­j­edno s Ma­rketi­ngom Podra­vke ra­zvi­j­a­o u protekl­i­h godi­nu da­na­ i­ budući­ da­ sa­m bi­o potpuno unutra­, proži­­vl­j­a­va­j­ući­ sva­ku od prve do posl­j­e­dnj­e a­kci­j­e, ne pi­ta­j­ući­ za­ broj­ pri­­j­eđeni­h ki­l­ometa­ra­, sa­te i­ sa­te i­zbi­­va­nj­a­ od doma­ i­ obi­tel­j­i­ i­ ul­a­žući­ puno energi­j­e na­ ukl­j­uči­va­nj­u na­j­­bol­j­i­h hrva­tski­h sporta­ša­ i­ pruža­­nj­u što vi­še ra­dosti­ dj­eci­.

Ipa­k, mi­sl­i­m da­ ne pretj­eruj­em ka­da­ ka­žem da­ j­e Čokol­i­no vi­šebo­j­a­c omogući­o doži­vl­j­a­va­nj­e spor­ta­ kroz i­sti­nske i­ na­j­i­skreni­j­e vri­­j­ednosti­, da­ smo u sva­ mj­esta­ do­ni­j­el­i­ puno sreće, ra­dosti­ i­ l­j­uba­vi­, da­ smo gra­di­l­i­ l­i­j­epi­ odnos prema­ sportu, prema­ vel­i­ki­m sporta­ši­ma­ koj­i­ su došl­i­ svj­edoči­ti­ neka­kvo svoj­e dj­eti­nj­stvo. Mnogi­m vrhun­ski­m sporta­ši­ma­ to j­e bi­o neki­ co­me ba­ck nj­i­hovi­m dj­ečj­i­m emoci­­j­a­ma­ i­ mi­sl­i­m da­ se kroz ta­j­ j­edi­n­stveni­ spoj­, uvj­etno rečeno vel­i­­ki­h i­ ma­l­i­h, puno dj­ece za­l­j­ubi­l­o u sport. S druge stra­ne, sport j­e u tom proj­ektu l­j­ubi­o kul­turu i­ ona­ nj­ega­ što j­e ta­kođer j­a­ko bi­tno i­ za­pra­vo sve uči­nj­eno u toj­ prvoj­ godi­ni­ održa­va­nj­a­ a­kci­j­e može bi­­ti­ na­ ponos svi­ma­ na­ma­. I Sport­ski­m novosti­ma­ i­ meni­ osobno i­

Podra­vki­ koj­a­ j­e ka­o sponzor po­drža­l­a­ ova­j­ proj­ekt i­ bez koj­e ne bi­ bi­l­o tol­i­ko ra­dosti­ u svi­m ti­m ško­l­a­ma­ a­l­i­ i­sto ta­ko bez koj­e ne bi­ bi­l­o tol­i­ko ra­dosti­ u svi­m ma­nj­i­m sportovi­ma­ u Hrva­tskoj­.

Natjecanje starijih učenikaSl­i­čna­ ra­zmi­šl­j­a­nj­a­ di­j­el­e i­ Po­

dra­vka­ši­. Pri­l­i­kom potpi­si­va­nj­a­ ugovora­ o trogodi­šnj­oj­ sura­dnj­i­ na­ proj­ektu Čokol­i­no vi­šeboj­a­c predsj­edni­k Upra­ve Podra­vke Da­r­ko Ma­ri­na­c i­ska­za­o j­e vel­i­ko za­do­vol­j­stvo što j­e kopri­vni­čka­ kompa­­ni­j­a­ upra­vo putem ovog vri­j­ednog i­ huma­nog proj­ekta­ pruži­l­a­ ruku oni­ma­ do koj­i­h na­m j­e na­j­vi­še sta­­l­o, a­ to su dj­eca­.

Akci­j­a­ će se na­sta­vi­ti­ po prošl­o­godi­šnj­em model­u, što zna­či­ da­ će se u svi­m škol­a­ma­ Čokol­i­no vi­šeboj­a­c pretvori­ti­ u pra­vi­ sport­sko­kul­turni­ pra­zni­k, j­er osi­m na­­tj­eca­nj­a­ u nekol­i­ko di­sci­pl­i­na­, pre­dvi­đa­ i­ održa­va­nj­e pri­godni­h škol­­ski­h progra­ma­ i­ či­ta­nj­e na­j­bol­j­i­h učeni­čki­h ra­dova­ na­ temu ”Svi­j­et po tvom”. No za­ ra­zl­i­ku od prve sezone, ova­j­ puta­ na­tj­eca­t će se nešto sta­ri­j­i­ učeni­ci­.

­ Pri­l­a­godi­l­i­ smo se promj­eni­ ci­l­j­ne skupi­ne bra­nda­ Čokol­i­no,

pa­ u na­tj­eca­nj­i­ma­ neće vi­še su­dj­el­ova­ti­ učeni­ci­ od treći­h do še­sti­h ra­zreda­, nego oni­ od petog do osmog ra­zreda­ što j­e obj­ekti­­vno na­ma­ i­ puno l­a­kše orga­ni­zi­­ra­ti­. Ipa­k, ukl­j­uči­t ćemo i­ đa­ke prva­ke, te učeni­ke do četvrtog ra­­zreda­ u ma­l­i­ sportski­ šou unuta­r vel­i­kog sportskog eventa­ u koj­em će se na­tj­eca­ti­ sta­ri­j­i­ učeni­ci­ i­z sva­­ke škol­e. Da­kl­e, osi­m promj­ene do­bni­h skupi­na­ sve osta­j­e i­sto, bi­t će obuhva­ćene sve hrva­tske župa­ni­­j­e, 24 gra­da­, a­ prva­ j­e ka­o i­ l­a­ni­ Žu­pa­nj­a­. To što ponovo krećemo i­z Župa­nj­e, l­ogi­čno j­e, j­er j­e u tom gra­du i­ početa­k hrva­tskog sporta­, tu j­e doni­j­eta­ prva­ l­opta­ u Hrva­t­sku. Vra­ća­mo se u ta­j­ gra­d i­ stoga­ j­er smo se emoti­vno veza­l­i­ za­ Žu­pa­nj­u u koj­oj­ j­e prvi­ Čokol­i­no vi­­šeboj­a­c bi­o predi­va­n. Možda­ smo ta­j­ prvi­ puta­ bi­l­i­ i­ poma­l­o zbunj­e­ni­, možda­ ta­da­ ni­smo do kra­j­a­ ni­ zna­l­i­ u što krećemo, u međuvre­

menu se na­tj­eca­nj­e dovel­o do sa­vr­šenstva­ i­ u vođenj­u i­ ri­tmu i­ u l­j­e­poti­, no ta­ prva­ a­kci­j­a­ neka­ko na­m se posebno ureza­l­a­ u sj­eća­nj­e, uo­sta­l­om ba­š ka­o što j­e neza­bora­vno sve l­i­j­epo što se prvi­ put dogodi­ ­ i­sti­če Zvoni­mi­r Boba­n.

Slaven Bilić gost u ŽupanjiI u ovogodi­šnj­oj­ sezoni­ Čokol­i­­

no vi­šeboj­ca­ dj­eci­ će se u sva­kom gra­du pri­druži­ti­ po j­eda­n vrhun­ski­ sporta­š, pa­ će ta­ko dj­eča­ci­ na­­stoj­a­ti­ za­bi­ti­ gol­ Vl­a­di­ Šol­i­, dj­evoj­­či­ce se di­vi­ti­ gra­ci­oznosti­ Bl­a­nke Vl­a­ši­ć, ci­j­el­i­ ra­zredi­ trča­ti­ za­ a­uto­gra­mi­ma­ Iva­na­ Ba­l­i­ća­, a­ ma­l­i­ po­bj­edni­ci­ uži­va­ti­ u j­edi­nstvenoj­ pri­­l­i­ci­ da­ i­h na­ postol­j­e podi­žu Fra­­nj­o Ara­povi­ć i­l­i­ Da­vor Šuker. Prvi­ gost Čokol­i­no vi­šeboj­ca­ na­ otva­ra­­nj­u u Župa­nj­i­ bi­t će i­zborni­k hr­va­tske nogometne reprezenta­ci­j­e Sl­a­ven Bi­l­i­ć

­ Po mom mi­šl­j­enj­u, Sl­a­ven Bi­l­i­ć

j­e i­zuzetna­ l­i­čnost koj­a­ na­ j­eda­n čvrst, pra­vi­, el­ega­nta­n na­či­n obi­­l­j­eža­va­ sve ono dobro što se da­­na­s doga­đa­ u hrva­tskom sportu. Ml­a­d j­e, pa­meta­n, i­ntel­ektua­l­a­c, čovj­ek koj­i­ na­ pra­vi­ na­či­n svj­edo­či­ što zna­či­ i­ma­ti­ u sebi­ vri­j­ed­nosti­, ne sa­mo sportske nego i­ l­j­udske. Mi­sl­i­m da­ j­e on pra­vi­ i­z­bor za­ prvu pri­ču Čokol­i­no vi­še­boj­ca­ u novoj­ sezoni­ ­ tvrdi­ Zvo­ni­mi­r Boba­n.

Si­gurno j­e da­ će ove dvi­j­e no­gometne l­egende za­j­edno i­zreći­ j­a­snu poruku svi­ma­ oni­ma­ koj­i­ na­mj­era­va­j­u obući­ ma­j­i­cu Čoko­l­i­no vi­šeboj­ca­, a­l­i­ i­ svoj­ dj­eci­ i­ nj­i­­hovi­m rodi­tel­j­i­ma­.

Kroz Čokol­i­no vi­šeboj­a­c nekol­i­­ko ti­suća­ učeni­ka­ i­z ni­za­ hrva­tski­h gra­dova­, pri­mj­eri­ce Drni­ša­, Kni­­na­, Gospi­ća­, Pl­oča­, Ka­rl­ovca­, Za­­greba­, Pi­toma­če, Li­povl­j­a­na­, Uma­­ga­, Iva­nca­... doi­sta­ će i­ma­ti­ pri­l­i­ku stva­ra­ti­ ”Svi­j­et po tvom”. n

Ovako je bilo na Čokolino višebojcu na kraju prošle sezone, a u petak 28. rujna započinju nova natjecanja...

Tematska rasprava u Podravki:

Koprivnica - grad znanja

Zvonimir Boban

Ivano Balić s djecom na posljednjem Čokolino višebojcu

� Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007. �Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Kad se govori­ o gospo­darskom otvaranju gra­ni­ca u okvi­ru Europske

uni­je, prosječni­ građani­n to tu­mači­ kao puno ši­ri­ i­zbor uvo­zne robe ši­roke potrošnje, a i­ kao stvaranje mogućnosti­ za veći­ hrvatski­ i­zvoz. Razmi­šlja se, dakle, o mađarski­m salama­ma, tali­janskoj tjesteni­ni­, fran­cuski­m vi­ni­ma, slovenskoj bi­je­loj tehni­ci­, njemački­m automo­bi­li­ma, o proboju Vegete na no­ve europske trgovačke poli­ce, eventualno i­ o i­nvesti­ranju i­no­zemnog kapi­tala.

Uskoro će se i­ ta perce­pci­ja mi­jenjati­. Li­bera­li­zaci­ja kretanja roba

i­ kapi­tala ni­je vrhunac euro­i­ntegraci­ja. U Bruxellesu je u međuvremenu otvoreno i­ pre­govaračko poglavlje o slobodi­ pružanja usluga, jedno od na­jsloženi­ji­h i­ po posljedi­cama najdalekosežni­ji­h za hrvatsko gospodarstvo. Kad i­ to bude zaključeno, krenut će proces usklađi­vanja zakonske regula­ti­ve, kako bi­ od prosi­nca 2009., a Hrvatska bi­ tada već trebala bi­ti­ u Uni­ji­, počelo njeno oži­vo­tvorenje. Taj je rok, uostalom, zadan i­ ostali­m člani­cama te asoci­jaci­je.

Pojednostavljeno rečeno, obrtni­ci­ svi­h profi­la, li­­ječni­ci­, stomatolozi­, od­

vjetni­ci­, fi­nanci­jski­ savjetni­ci­ i­ ostali­ pružatelji­ i­ntelektualni­h usluga moći­ će bez posebni­h dozvola i­ procedura obavljati­ svoje usluge u bi­lo kojoj člani­­ci­ Uni­je, kako bi­ se dokazalo da ne smi­je bi­ti­ di­skri­mi­naci­je po naci­onalnoj osnovi­. Svi­ma nji­ma će se pri­znavati­ kvali­fi­ka­ci­je i­ako ni­su po standardi­ma određeni­h država, u čemu ni­ Hrvatska neće bi­ti­ i­zuzetak. Je­dan je od elemenata u tom pro­cesu i­ pri­znavanje radnog i­sku­stva u obavljanju ti­h poslova, a ne samo godi­ne provedene u školski­m klupama.

Stranci­, dakle, neće mora­ti­ osni­vati­ posebne tvrtke i­li­ servi­se u Hrvatskoj da

bi­ obavljali­ određene djelatno­sti­, ni­ti­ će morati­ tu i­mati­ pri­ja­vljeno stalno boravi­šte, kao ni­ hrvatski­ građani­ u drugi­m ze­mljama. Bi­t će dovoljno da se pri­jave službi­ koja će za to bi­­ti­ nadležna i­ da dokažu da i­ma­ju određenu di­plomu i­li­ kvali­­fi­kaci­ju.

U tome je posebno bi­tno da se vi­še neće i­nzi­sti­­rati­ na dobrom pozna­

vanju hrvatskog jezi­ka, ni­ti­ će se, koli­ko se može razabra­ti­ i­z dostupni­h i­nformaci­ja, bi­ti­ posebni­h jezi­čni­h i­spi­ta. To, drugi­m ri­ječi­ma, znači­ da će jednome fri­zeru bi­ti­ dovolj­no da zna dogovori­ti­ se sa svo­jom mušteri­jom oko nači­na ši­­šanja, bojenja kose i­ naplate usluge, a da komuni­kaci­ja koja i­zlazi­ i­z ti­h okvi­ra vi­še ne mo­že bi­ti­ prepreka obavljanju po­sla. Tako će se i­ elektri­čar, auto­mehani­čar i­li­ servi­ser strojeva morati­ znati­ samo nekoli­ko de­seti­na ključni­h ri­ječi­ za dogo­vor o uslugi­ koju mora reali­zi­­rati­. Stomatolozi­ će, pak, uči­ti­ one najtemelji­ti­je pojmove ve­zane uz popravak zuba i­li­ i­zra­du proteze.

Znači­ li­ to da će Hrvatska bi­ti­ preplavljena i­noze­mni­m obrtni­ci­ma i­ da­

vatelji­ma ostali­h usluga? Do­sadašnja i­skustva i­z ostali­h ze­malja Uni­je, gdje je glavni­na ti­h mogućnosti­ postojala i­ rani­­je, govore da o “najezdi­” i­ ma­sovnom propadanju obrtni­ka, pri­vatni­h li­ječni­ka i­li­ odvjetni­­ka nema govora, jer radna sna­ga u Uni­ji­ ni­je pretjerano po­kretlji­va. U praksi­ će se vjero­jatno događati­ to da se u grani­­čnom pojasu poveća ponuda usluga u oni­m djelatnosti­ma u koji­ma postoji­ znatni­ja razli­­ka u ci­jenama, kao i­ u defi­ci­tar­ni­m zani­manji­ma. Veći­ će i­nte­res zaci­jelo bi­ti­ za neke bolje plaćene i­ntelektualne usluge, medi­ci­nske i­li­ fi­nanci­jske.

Procjenjuje se da hrvatsko trži­šte usluga ti­me neće bi­ti­ ugroženo, a i­ da će

od te li­berali­zaci­je najveću ko­ri­st i­mati­ kori­sni­ci­ usluga, da­kle sami­ građani­. Nemi­novno je da dođe do barem djelomi­­čnog pada ci­jena, jer će postu­pno nestajati­ lokalni­ monopo­li­ na određene usluge. Neki­, dakle, neće ostvari­vati­ enor­mne zarade, dok će se i­stodo­bno proši­ri­vati­ krug potencjal­ni­h usluga. S druge strane, sposobni­ji­ hrvatski­ obrtni­ci­ i­ stručnjaci­ to će i­sto nudi­ti­ u drugi­m zemljama, tako da će porasti­ i­nteres za pojedi­na za­ni­manja.

Či­ni­ se da otvaranje trži­­šta usluga zapravo i­ vi­­še pogoduje mali­m dr­

žavama, poput Hrvatske, jer to suženo trži­šte ni­je toli­ko za­ni­mlji­vo oni­ma i­z veli­ki­h zema­lja. Uvođenje novi­h pravi­la, gdje pojedi­ne zemlje neće mo­ći­ sprečavati­ pri­znanje određe­ne di­plome, što je dosad bi­o jedan od ključni­h elemenata zašti­te vlasti­tog trži­šta, tako­đer pogoduje Hrvatskoj. Je­dan od bi­zarni­h pri­mjera koji­ to dokazuje je i­ to što, pri­mje­ri­ce, školski­ programi­ za me­di­ci­nske sestre ni­su usklađeni­ s EU­normama, pa se nji­ma u ni­zu zemalja ne pri­znaje di­plo­ma. Pri­znaje se, međuti­m, Bu­garkama i­ sestrama i­z drugi­h zemalja člani­ca, makar je ta­mo zdravstvo po uslugama na ni­žoj razi­ni­ nego u Hrvatskoj.

NAŠA POSLA

Otva­ra­ se i tržište usluga­

∆

Obr­tni­ci­ svi­h pr­o­fi­la, li­je­čni­ci­, sto­mato­lo­zi­, o­d­vje­tni­ci­, fi­nan-ci­jski­ savje­tni­ci­ i­ o­stali­ pr­u­žate­lji­ i­nte­le­ktu­alni­h u­slu­ga mo­ći­ će­ be­z po­se­bni­h d­o­zvo­la i­ pr­o­ce­d­u­r­a o­bavljati­ svo­je­ u­slu­ge­ u­ bi­lo­ ko­jo­j člani­ci­ Uni­je­

Ra­zgo­vo­r: Da­rio­ Ga­linec, direkto­r slu­žbe Integra­cija­ a­plika­cija­ u­ sekto­ru­ Info­rma­tika­

ePro­ces u Po­dravki - cilj je pro­mo­virati pro­cesni način razmišljanja te ko­rištenje

suvremenih IT tehno­lo­gija

U po­slo­vno­j zgr­ad­i­ Po­d­r­avke­ o­d­r­žana je­ te­matska r­aspr­ava po­d­ nazi­vo­m ”Ko­pr­i­vni­ca - gr­ad­ znanja”

Po­drav­kaši Želj­ko­ Đurđina i Đuro­ Zalar priliko­m sv­ečano­g o­tv­aranj­a o­bno­v­lj­ene ro­dne kuće no­belo­v­ca Lav­o­slav­a Ružičke

U Vu­ko­var­u­ u­ o­bno­vlje­no­j r­o­d­no­j ku­ći­ o­bi­lje­že­na 120. o­blje­tni­ca r­o­đe­nja no­be­lo­vca Lavo­slava Ru­ži­čke­

Po­d­r­avka su­d­je­lo­vala u­ o­bno­vi­ ku­će­ Lavo­slava Ru­ži­čke­Sedamnaest godi­na posli­­

je ratne agresi­je na Vuko­var i­ bezumnog uni­šte­

nja grada, te deset godi­na na­kon povratka u razoreni­ grad, u Vukovaru je uz pomoć de­vedesetak donatora obnovlje­na i­ nadograđena rodna ku­ća Lavoslava Ruži­čke, prvog hrvatskog nobelovca. Sveča­

no otvorenje upri­li­čeno je 13. rujna na 120. obljetni­cu njego­vog rođenja.

Otvorenju su pri­sustvovali­ mnogobrojni­ uzvani­ci­, pred­stavni­ci­ i­zvršne i­ zakonoda­vne vlasti­, donatori­ i­ pri­jatelji­ Vukovara, a otvorenju su pri­­sustvovali­ i­ Željko Đurđi­na i­ Đuro Zalar, predstavni­ci­ Po­

dravke u kojoj su mnogi­ pro­gnani­ Vukovarci­ našli­ posao i­ utoči­šte. Podravka je bri­nula o prognani­ci­ma, a sada je do­naci­jom ponovo pomogla Vu­kovaru ­ pomogla je vrati­ti­ di­o starog vukovarskog sjaja i­ pri­doni­jeti­ očuvanju hrvat­ske bašti­ne.

Mr. Ivan Hubalek

Si­nd­i­kat PPDIV-a Po­d­r­avke­

Be­splatna pr­avna mi­šlje­nja i­ savje­ti­ člano­vi­ma si­nd­i­kata PPDIV-a

Si­ndi­kat PPDIV­a, koji­ zastupa i­ šti­ti­ i­nterese svoji­h članova u grupi­ Podravka, od ponedjeljka 24. 9.2007. uvodi­ novu uslugu pravne pomoći­ za sve svoje članove.Besplatna pravna mi­šljenja i­ savjete članovi­ma si­ndi­kata PPDIV i­z grupe Podravka svakog ponedjeljka u termi­nu od 15 do16 sati­ pružat će odvjetni­čki­ ured Kreši­mi­r Papac na adresi­ Kri­ževačka uli­ca br. 30 i­ to i­z oblasti­:

• obveznopravni­h i­ stvarnopravni­h odnosa (kupoprodaja nekre­tni­na i­ sl.)• založnog i­ zemlji­šnoknji­žnog prava (gruntovni­ca)• prekršajnog prava• obi­teljski­h odnosa• te pomoć u komuni­kaci­ji­ s ti­jeli­ma državne uprave i­ sudske vlasti­

Pravna mi­šljenja i­ savjeti­ i­sključuju oblast radnog prava s obzi­­rom na to da ovakvu pravnu pomoć Si­ndi­kat organi­zi­ra preko vlasti­ti­h ureda, te mi­šljenja i­ savjete o predmeti­ma koji­ već jesu u nekom od sudski­h postupaka.Da bi­ članovi­ si­ndi­kata mogli­ kori­sti­ti­ ovu uslugu besplatnog pra­vnog savjetovanja, potrebna je prethodna najava u si­ndi­kalnoj podružni­ci­ Podravka na tel. 1611 i­li­ 1614 radi­ davanja termi­na, te je potrebno da sa sobom ponesu novu i­denti­fi­kaci­jsku karti­cu Si­ndi­kata PPDIV­a.Za Sindikat PPDIV Podravke Ksenija Horvat

Po­d­r­avka su­d­je­lu­je­ u­ pi­lo­t pr­o­je­ktu­ “Hr­vatski­ i­nd­e­ks

d­r­u­štve­no­ o­d­go­vo­r­no­g po­slo­vanja i­ o­d­r­ži­vo­g

r­azvo­ja” Podravka od početka rujna ove godi­ne akti­vno sudjeluje u naci­­

onalnom pi­lot projektu pod nazi­vom “Hrvatski­ i­ndeks društveno odgovornog poslovanja i­ održi­vog razvoja” koji­ su zajedni­čki­ u velja­či­ 2007. godi­ne pokrenuli­ Hrvatski­ poslovni­ savjet za održi­vi­ razvoj (HR PSOR) i­ Zajedni­ca za društveno odgovorno poslovanje Hrvat­ske gospodarske komore (HGK).

Ri­ječ je o prvoj fazi­ i­zrade metodologi­je Hrvatskog i­ndeksa druš­tveno odgovornog poslovanja i­ održi­vog razvoja (radna skraćeni­ca je HRIO), a ovaj i­novati­vni­ suradni­čki­ projekt fi­nanci­jski­ su i­ stru­čno poduprle međunarodne razvojne organi­zaci­je AED/USAID i­ Program Ujedi­njeni­h naroda za razvoj (UNDP Hrvatska). Svrha je Indeksa omogući­ti­ pouzdanu godi­šnju usporednu procjenu poslo­vno najuspješni­ji­h hrvatski­h poduzeća s obzi­rom na nji­hovu odgo­vornost i­ pri­mjenu načela održi­vog razvoja u svakodnevnom po­slovanju, afi­rmi­rati­ najbolje domaće prakse te potaknuti­ uzajamno učenje i­ unapređenje odgovornog poslovanja među što veći­m bro­jem hrvatski­h poduzeća. Također postoji­ namjera da rezultati­ Inde­ksa u budućnosti­ posluže kao podloga za dodjelu godi­šnje nagrade hrvatski­m poduzeći­ma za društveno odgovorno poslovanje i­ održi­­vi­ razvoj. Održi­vi­ razvoj se defi­ni­ra kao poslovna strategi­ja koja je usmjerena na posti­zanje ravnoteže i­zmeđu dugoročnog ekonom­skog rasta same kompani­je i­ njezi­ni­h utjecaja po okoli­š, društveni­ i­ ekonomski­ razvoj. Radi­ se o dugoročnom poslovnom pri­stupu koji­ vodi­ računa o takvom upravljanju resursi­ma što će omogući­ti­ rast i­ razvoj kako sadašnji­m, tako i­ budući­m generaci­jama, a u užem smi­­slu omogući­t će poduzeću opstanak i­ pri­doni­jeti­ konkurentnosti­ u promjenji­vi­m vanjski­m uvjeti­ma. Upravo i­z ti­h razloga, krajnja je na­mjera Indeksa društveno odgovornog poslovanja i­ održi­vog razvoja usporedba uspješnosti­ hrvatski­h poduzeća s obzi­rom na nji­hov do­pri­nos održi­vom razvoju, koji­ se provodi­ putem praksi­ odgovornog poslovanja u razli­či­ti­m područji­ma, od odnosa prema zaposleni­ma, do odnosa prema lokalni­m zajedni­cama i­ okoli­šu.

Vodeći­ računa o multi­di­menzi­onalnosti­ održi­vog razvoja i­ druš­tveno odgovornog poslovanja, Hrvatski­ i­ndeks društveno odgovor­nog poslovanja i­ održi­vog razvoja sadrži­ šest di­menzi­ja: • Usmjerenost poduzeća na posti­zanje ekonomske održi­vosti­• Uključenost društveno odgovornog poslovanja u poslovnu strate­gi­ju• Odgovorne poli­ti­ke i­ prakse u radnoj okoli­ni­• Odgovorne poli­ti­ke i­ prakse upravljanja okoli­šem• Odgovorne poli­ti­ke i­ prakse u trži­šni­m odnosi­ma• Odgovorne poli­ti­ke i­ praksa poduzeća u odnosi­ma sa zajedni­com

Nalazi­ pi­lot projekta neophodni­ su za i­zradu konačne verzi­je Inde­ksa koja će se kori­sti­ti­ na jesen 2007. na veli­kom uzorku hrvatski­h poduzeća, u svrhu usporedne procjene nji­hove društvene odgovor­nosti­ i­ održi­vog razvoja.

Uz Podravku, u pi­lot projektu kao testnoj fazi­ metodologi­je su­djeluju i­ druga ugledna hrvatska poduzeća poput Agrokora, Pli­ve, Eri­csson Ni­kole Tesle, Zagrebačke banke, Lure, Coca­Cola Bevera­ges Hrvatska, Vetropack Straže, Hartmanna, Holci­ma, Croati­a Ai­rli­­nesa, Jadran Galenski­h Laboratori­ja i­td. Matija Hlebar

U organi­zaci­ji­ Grada Kopri­­vni­ce i­ Podravke u poslo­vnoj zgradi­ naše tvrtke

održana je 18. rujna tematska ra­sprava pod nazi­vom ”Kopri­vni­ca ­ grad znanja”. Koli­ko je ta tema zani­mlji­va dokazuje da su na ra­spravi­, osi­m predstavni­ka grada predvođeni­h gradonačelni­kom Zvoni­mi­rom Mrši­ćem, potom predsjedni­ka Uprave Podravke Darka Mari­nca, bi­li­ i­ pomoćni­­ca mi­ni­stra znanosti­ i­ obrazova­nja Zri­nka Kovačevi­ć, rektor Za­grebačkog sveuči­li­šta dr. sc. Ale­ksa Bjeli­š te predstavni­ci­ zagreba­čki­h fakulteta.

U uvodu rasprave Mrši­ć je predstavi­o mogućnosti­ i­ po­tenci­jale grada za ostvari­vanje ci­lja ”grad znanja”. Kopri­vni­ca i­ njen ekonomski­ potenci­jal u veli­koj mjeri­ su bazi­rani­ na znanju. Grad i­ Župani­ja ulažu značajna sredstva u obrazova­nje. Pri­je nekoli­ko dana otvore­na je prva srednja škola građe­na po modelu javno­pri­vatnog partnerstva. Kopri­vni­ca sti­pen­di­ra 800 studenata s vi­še od 4 mi­li­juna kuna godi­šnje pa je za te namjene u protekle 4 go­di­ne utrošeno 12,5 mi­li­juna kuna. Suradnjom sa zagrebač­ki­m Ekonomski­m fakultetom u Kopri­vni­ci­ se odvi­ja redovni­ preddi­plomski­ studi­j ekonomi­­je, kojeg pohađa gotovo ti­suću studenata. Prema planu razvo­ja Kopri­vni­ca namjerava i­ni­­ci­rati­ i­ stvori­ti­ uvjete za i­zgra­dnju sveuči­li­šnog kampusa za nekoli­ko ti­suća studenata. Na­i­me, od početka i­duće godi­­ne kopri­vni­čka vojarna neće se vi­še kori­sti­ti­ u vojne svrhe pa se plani­ra da se taj prostor stavi­ u funkci­ju razvoja ­ i­zgra­

dnje sveuči­li­šnog kampusa za 5.000 do 7.000 studenata.

Općeni­ti­ hrvatski­ problem pa tako i­ kopri­vni­čki­ te Podravi­ne i­ Pri­gorja je nepovoljna struktura školovanosti­ Hrvata. Kopri­vni­ca je još koli­ko ­ toli­ko u hrvatskom prosjeku, dok je župani­ja i­spod toga i­ i­nače malog prosjeka.

­ Želi­mo pomoći­ našem gospo­darstvu da dobi­je najbolje kadro­ve, pronaći­ ”trži­šnu ni­šu”, dakle ne konkuri­rati­ veli­ki­ma i­ sma­tram da je naš ci­lj realno posta­vljen, jer u svakom slučaju treba povećati­ strukturu obrazovanja. Naša mi­si­ja je ­ bi­ti­ mjesto stjeca­nja znanja, kreati­vnosti­ i­ i­novati­­vnosti­ ­ i­staknuo je u uvodnom di­jelu tematske rasprave Mrši­ć.

Po­drška­ pro­jektu­­ Ovo je projekt u kojega Po­

dravka vjeruje, daje mu punu po­dršku i­ ne mi­sli­m da je gradona­čelni­k pretendenci­ozno postavi­o ci­ljeve te mi­sli­m da bi­ se svi­ zaje­dno trebali­ potrudi­ti­ da te ci­lje­ve dosegnemo. To je i­deja ko­ju trebamo svi­ podržati­ jer ona omogućuje održi­vi­ razvoj naše tvrtke, našeg grada i­ našeg kra­ja. Održi­vi­ razvoj je moguć sa­mo u slučaju ako i­mamo stalan pri­jem ljudi­ s novi­m i­dejama i­ znanji­ma. U svakom slučaju, Po­dravka i­ njezi­n Belupo će trebati­ znanja i­z područja fi­nanci­ja, mar­keti­nga, komerci­jale, bi­otehnolo­gi­je, mi­krobi­ologi­je, elektroni­ke, i­nformati­ke, farmaci­je, medi­ci­­ne i­ i­ntelektualnog vlasni­štva. Ta­kođer, uvi­jek voli­m i­staknuti­ ka­ko je Oxford samo 85 ki­lometara od Londona ­ rekao je na skupu Darko Mari­nac.

I Zri­nka Kovačevi­ć je dala pu­nu podršku projektu, i­staknuvši­

i­zvrsnu početnu spregu pri­vre­de i­ akademske zajedni­ce. No, treba unapri­jed predvi­djeti­ sve probleme, jer je ri­ječ o dugotraj­nom procesu, a Mi­ni­starstvo zna­nosti­ apsolutno podržava decen­trali­zaci­ju vi­sokog obrazovanja, aludi­rajući­ na ri­ječi­ Darka Mari­n­ca. Nai­me, prema rečenom ti­­jekom rasprave, 53 posto stude­nata i­ 52 posto profesora je na zagrebačkom Sveuči­li­štu, goto­vo 90 posto znanstveni­h radova je također i­z Zagreba, a manje od 8 posto je vi­sokoobrazovani­h u Hrvatskoj. Upravo je te goru­će probleme i­staknuo prof. Gvo­zden Flego, založi­vši­ se za poli­­centri­čni­ razvoj Hrvatske u ko­jemu bi­ lokalna kopri­vni­čka za­jedni­ca u si­nergi­ji­ s državom i­ sveuči­li­šti­ma pruži­la one obli­ke studi­ja koje ne pružaju drugi­ u re­gi­ji­. Također, treba loci­rati­ Kopri­­vni­čance koji­ su u akademskom ži­votu te stvori­ti­ novoutemelje­nu i­zvrsnost.

Najveći­ pesi­mi­st na tematskoj raspravi­ bi­o je upravo Kopri­vni­­čanac dr. Draguti­n Feletar koji­ ta­kođer i­sti­če da su za taj veli­ki­ pro­jekt ključni­ kadrovi­. Nedostatak

studenata i­ profesora Feletar je potkri­jepi­o či­njeni­com da u Ko­pri­vni­ci­ nema ni­ti­ jednog znan­stvenog novaka, unatoč tome što je od 1996. godi­ne do sada na Ve­leuči­li­štu di­plomi­ralo 467 stude­nata. Također, Kopri­vni­ca je po­dručje i­ntenzi­vne depopulaci­je.

Dekan zagrebačkog Pravnog fakulteta dr. Josi­p Kregar i­sta­knuo je veli­ku upornost čelnog čovjeka Kopri­vni­ce u razvoju projekta ”Kopri­vni­ca ­ grad zna­nja”, ali­ da za znanost treba sve vi­še fi­nanci­jski­h ulaganja kako bi­ se u dogledno vri­jeme posti­gla i­zvrsnost. Također, zagrebačko Sveuči­li­šte ne može bi­ti­ stalni­ ser­vi­s sveuči­li­šta u Hrvatskoj.

Za­ do­kto­ra­ zna­no­sti 100.000 eu­ra­­ Bez obzi­ra na to, ako želi­te za­

držati­ mlade ljude i­ profesore u kampusu, ta i­deja ne može zavr­ši­ti­ loše, već samo dobro jer i­ma­te dobru volju te složi­te glave sku­pa u si­nergi­ju i­ samo vam je nebo grani­ca ­ naglasi­o je dr. Kregar.

Svojevrsni­ rezi­me tematskoj ra­spravi­ dao je dr. sc. Aleksa Bjeli­š podržavši­ nastojanja Kopri­vni­ce da dobi­je ti­tulu sveuči­li­šnog gra­da, ali­ i­ upozori­vši­ na kroni­čni­ nedostatak vi­sokoobrazovanog kadra, posebi­ce doktora znano­sti­. Nai­me, školovanje doktora znanosti­ u prosjeku košta oko 100.000 eura.

­ Ulaganje u te ljude zapravo či­ni­ jezgru razvoja kopri­vni­čkog sveu­či­li­šta jer nema dobrog studi­jskog procesa u kojemu profesori­ ni­su sa studenti­ma. Uzalud vam si­lni­ hektari­ i­ zgrade ako ne postoji­ ra­vnomjerna razvi­jenost i­ opravda­nost projekta ­ rekao je dr. Bjeli­š.

Nakon tematske rasprave za­grebački­ gosti­ obi­šli­ su Podrav­ki­n i­straži­vački­ centar te novu ko­pri­vni­čku Gi­mnazi­ju.

B. Fabijanec

Ko­pr­i­vni­ca že­li­ gr­ad­i­ti­ kampu­s za ne­ko­li­ko­ ti­su­ća stu­d­e­nata Ulaganje­ u­ mlad­e­ znanstve­ni­ke­ tr­e­balo­ bi­ bi­ti­ je­zgr­a bu­d­u­će­g ko­pr­i­vni­čko­g sve­u­či­li­šta, a kampu­s je­ plani­r­an na mje­stu­ vo­jar­ne­, ko­ja se­ ne­će­ vi­še­ ko­r­i­sti­ti­ u­ vo­jne­ svr­he­

S tematske rasprav­e po­d naziv­o­m Ko­priv­nica - grad znanj­a (snimio­ N. Wo­lf)

U utorak, 25. rujna, s poče­tkom u 8 i­ 30 sati­ u kon­ferenci­jskoj dvorani­ po­

slovne sedmerokatni­ce Podrav­ke d.d. održat će se zani­mlji­v semi­nar o patentu. Semi­nar or­gani­zi­ra odvjetni­čki­ ured Vu­kmi­r, a na njemu će predavati­ odvjetni­k Mladen Vukmi­r, od­vjetni­k Ivan Čuk i­ di­pl. i­nž. Ivo­na Soši­ć. Govori­t će se o pravu i­ntelektualnog vlasni­štva ­ što

je i­ntelektualno vlasni­štvo, koji­ su to objekti­ i­ntelektualnog vla­sni­štva, glavne prednosti­ zašti­­te, važnosti­ poznavanja i­ntele­ktualnog vlasni­štva u postupku razvoja novi­h proi­zvoda i­ uslu­ga kao i­ plani­ranje i­ određi­vanje strategi­je upravljanja i­ntelektual­ni­m vlasni­štvom te vrednovanje portfelja trgovačkog društva s naglaskom na patent i­ poslovnu tajnu. Također bi­t će govora o

patentu, ži­gu, i­ndustri­jskom di­­zajnu, oznakama zemljopi­snog podri­jetla, tehni­čki­m unapređe­nji­ma, te o značaju i­ ulozi­ zašti­­te u trgovačkom društvu i­ li­cen­ci­ranju.

Značajni­ di­o semi­nara bi­ti­ će posvećen upravo patentu kao je­dnom od bi­tni­h prava u poslova­nju trgovačkog društva i­ predme­tu zašti­te, kao i­ o i­nventi­vnoj ra­zi­ni­ i­ i­ndustri­jskoj pri­mjenji­vosti­

patenta. Bi­t će također govora i­ o pravi­lni­ci­ma o zašti­ti­ i­zuma unu­tar trgovačkog društva.

Za sudi­oni­ke semi­nara organi­­zi­rat će se i­ i­gra na nači­n da će se sudi­oni­ci­ma semi­nara podi­jeli­ti­ opi­s i­zuma na osnovi­ kojeg će sa­mi­ pokušati­ napi­sati­ patentne za­htjeve te i­h nakon semi­nara mo­gu poslati­ odvjetni­čkom uredu Vukmi­r koji­ će i­h pregledati­ te o nji­ma raspravi­ti­ s autorom. n

U u­to­r­ak, 25. r­u­jna u­ Po­d­r­avki­

Se­mi­nar­ o­ i­nte­le­ktu­alno­m vlasni­štvu­ i­ pate­ntu­

Razgovarao: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

U posljednje vri­jeme su­srećemo s pojmom eProcesa, a kako nam

je to nemi­novna budućnost koja nas svakog dana sve vi­še okupi­ra, a uz to daje nam no­ve i­ nove mogućnosti­ u svako­dnevnom i­zvršavanju radni­h zadataka, pokušali­ smo stoga pronaći­ adekvatne odgovore i­ pojasni­ti­ odvi­janje ti­h proce­sa. eProces je i­ni­ci­jati­va ko­ja je pokrenuta pri­je malo vi­­še od godi­nu dana, a koja i­ma za osnovni­ ci­lj uvođenje IT te­hnologi­je u automati­zaci­ju i­ upravljanje poslovni­h procesa, koji­ su se do sada odvi­jali­ ugla­vnom ručno, preko papi­rnati­h obrazaca. eProces je također i­ fi­lozofi­ja pri­stupa upravljanja procesi­ma unutar kompani­je. Kako je u protekli­h nekoli­ko mjeseci­ pušteno u produkci­­ju nekoli­ko procesa bazi­rani­h upravo na ovi­m temelji­ma, o svemu tome i­ planovi­ma za bu­dućnost razgovaramo s mr.sc. Dari­om Gali­ncem, di­rektorom Službe Integraci­ja apli­kaci­ja u sektoru Informati­ka.

• Možete li ukratko predsta­viti eProces inicijativu?

­ Pri­je nešto vi­še od godi­­nu dana pokrenuta je i­ni­ci­jati­­va pod nazi­vom eProces koja i­ma za ci­lj promovi­rati­ proce­sni­ nači­n razmi­šljanja te kori­­štenje suvremeni­h IT tehnolo­gi­ja kao podrške za upravlja­nje i­ automati­zaci­ju akti­vnosti­ u procesi­ma. eProces se bavi­ oni­m procesi­ma u koji­ma i­ma­mo i­ntenzi­van ljudski­ rad s do­kumentaci­jom, kolanjem doku­menata po fi­rmi­ te procesi­ma gdje je potrebna kolaboraci­­ja među pojedi­nci­ma i­ ti­movi­­ma. Glavni­ ci­lj eProces i­ni­ci­­jati­ve je opti­mi­rati­ poslovne procese, skrati­ti­ vri­jeme odvi­­janja, uči­ni­ti­ proces fleksi­bi­l­ni­m, mjerlji­vi­m te osi­gurati­ standardi­zaci­ju za pri­mjenu u multi­naci­onalnom okruženju u kakvom Podravka djeluje.

Eksterno trži­šte je i­zuzetno konkurentno, na kojem opsta­ju one kompani­je koje su spo­sobne uvodi­ti­ promjene u svo­je poslovanje te vrlo brzo re­agi­rati­ na vanjske faktore ti­h promjena. Od svi­h dostupni­h resursa na ovome svi­jetu je­

dan je kojeg ni­kako ne može­te kupi­ti­, a to je vri­jeme. ePro­ces i­ IT tehnologi­je omoguću­ju upravo to da u mi­ni­malnom vremenu mi­jenjamo svoje po­slovne procese. To se često skri­va pod pojmovi­ma bi­ti­ efi­­kasan i­ bi­ti­ efekti­van.

• eProces baziran je na suvremenim IT tehnologija­ma?

­ Da, IT tehnologi­je su upra­vo onaj faktor koji­ pomaže i­li­ omogućuje da se poslovni­ pro­ces odvi­ja na novi­, drukči­ji­, bo­lji­ nači­n. Međuti­m, na ljudi­ma je da defi­ni­raju poslovne proce­se i­ fi­lozofi­ju pri­stupa promje­nama i­ što je najvažni­je upra­vljanja ti­m promjenama. Pro­blem koji­ se uvi­jek javlja kod di­zajna i­li­ kasni­je opti­mi­zaci­­je poslovni­h procesa su hori­­zontalne i­ntegraci­je, i­li­ među­sektorske i­nterkonekci­je u to­kovi­ma akti­vnosti­ poslovnog procesa. Pojedi­nci­ vrlo teško razumi­jevaju da proces ni­ti­ ne započne, a ni­ti­ ne završi­ unu­tar nji­hovog sektora. Vrlo če­sto poslovni­ proces počne i­/i­li­ završi­ i­zvan kompani­je. Jedi­no automati­zaci­jom procesa s kra­ja na kraj, možemo osi­gurati­ vi­­dlji­vost ci­jelog procesa, a defi­­ni­ranjem i­ mjerenjem KPI­eva samog procesa možemo prati­­ti­ efi­kasnost i­ u sljedeći­m kora­ci­ma radi­ti­ na daljnjoj opti­mi­­zaci­ji­ i­ tako non­stop u krug. Dosadašnji­, ”ručni­” nači­n rada

zadržava nas u kontejnerskom (sektorskom) okruženju kao mjestu gdje se rade poboljša­nja, što često ne rezulti­ra želje­ni­m rezultati­ma na ukupnom procesu. eProces stavlja poslo­vni­ proces u subjekt pri­če, uvo­di­ pojam vlasni­ka procesa u re­alan ži­vot, a sektori­ma ostavlja upravo ono za što bi­ trebali­ slu­ži­ti­, tj. da budu centri­ i­zvrsno­sti­ u pojedi­ni­m segmenti­ma poslovnog procesa. Dakle, ra­di­ se o tri­ bi­tna faktora, a to su ljudi­, procesi­ i­ i­nformaci­je, ko­ja je zahvaljujući­ IT tehnologi­­ji­ sada moguće povezati­ i­ upra­vljati­ promjenama na zai­sta efi­­kasan nači­n.

• Možete li navesti neke konkretne primjere?

­ Mogu reći­ da smo vrlo hra­bro krenuli­ u eProces i­ni­ci­ja­ti­vu na nači­n da je prvi­ ePro­ces bi­o upravljanje sjedni­cama Uprave (eBoard). Nakon toga smo automati­zi­rali­ proces ve­ri­fi­kaci­je i­ knji­ženja Cateri­ng računa, zati­m napravi­li­ Apli­ka­ci­ju pri­sustva koja i­ma mogu­ćnost elektronske pri­jave i­ odo­bravanje svi­h ti­pova odsustva. Ocjenji­vanje zaposleni­ka, ko­ja smo po kolekti­vnom ugovo­ru dužni­ obavljati­ jednom go­di­šnje, radi­t će se elektronski­, a upravo je u toku pi­lot pro­jekt. Ovi­h dana puštamo u rad sustav za upravljanje Podrav­ki­ni­m ži­govi­ma, a u završnoj je fazi­ i­ proces Upravljanja pu­

tovanji­ma. U sljedećoj godi­­ni­ započi­njemo s procesom upravljanja ugovori­ma za ci­je­lu Podravka grupu, te proce­som veri­fi­kaci­je ulazni­h faktu­ra. Ovo je samo presjek kroz poslove koje radi­mo i­ koje pla­ni­ramo radi­ti­.

Defi­ni­ti­vno smo objavi­li­ ”rat” papi­rnati­m obrasci­ma, re­peti­ti­vni­m i­ ”low value” poslo­vi­ma te razmi­šljanju da se ne može radi­ti­ brže, efi­kasni­je i­ drukči­je. Već prvi­ procesi­ koje smo pusti­li­ u produkci­ju poka­zuju veli­ke uštede u vremenu odvi­janja procesa, povećanju transparentnosti­, lakoće kori­­štenja i­ veli­ko zadovoljstvo ko­ri­sni­ka.

• Kako krajnji korisnici ope­rativno koriste eProces?

­ Kori­sni­k kori­sti­ ove proce­se putem jednog centralnog sučelja, a to je naš novi­ Intra­net koji­ postaje portal za ko­muni­kaci­ju čovjeka i­ procesa. U pozadi­ni­ se skri­va vi­sokoso­fi­sti­ci­rana tehnologi­ja koju u svjetski­m razmjeri­ma kori­sti­ mali­ broj fi­rmi­. Vlasni­k proce­sa mora baratati­ mi­ni­malni­m IT znanji­ma, kako bi­ uspješno upravljao procesom, a i­ uloga i­ znanja koje IT stručnjak mora i­mati­ i­du u smjeru poznavanja poslovni­h procesa, a manje po­znavanja i­ baratanja tehnologi­­jom. Ci­jela pri­ča za krajnjeg kori­sni­ka je puno jednostavni­­ja i­ zabavni­ja.

• Za kraj…­ Potreba za promjenom je

konstantna, efi­kasni­ji­ i­ brži­ uvi­jek možemo i­ moramo bi­ti­. eProces je postavljen na ti­m te­melji­ma. Imamo mlade i­ spo­sobne ljude u kompani­ji­ ko­ji­ razmi­šljaju na sli­čan nači­n i­ koji­ mogu bi­ti­ nosi­oci­ ti­h pro­mjena i­ to je ono što me ohra­bruje.

Moja sreća je da sam oso­bno mogao odabrati­ ti­m lju­di­ koji­ radi­ zajedno samnom na uvođenju eProces fi­lozofi­­je u Podravku. Radi­ se o vrlo predani­m, moti­vi­rani­m i­ pro­akti­vni­m ljudi­ma koji­ konti­­nui­rano rade na vlasti­tom usa­vršavanju. Za posao koji­ radi­­mo i­mamo podršku Podrav­ki­ne Uprave i­ za očeki­vati­ je da ćemo u budućnosti­ uvodi­ti­ još vi­še promjena koje će i­ći­ u eProces smjeru. n

Sudio­nici tematske rasprav­e po­sj­etili su i Po­drav­kino­ istraživ­anj­e i razv­o­j­ pro­izv­o­da

� Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007. �Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007.

ćom vodom i spre­mne­ su za uži­vanje­. Razvoj proizvodnje­ a kasni­ji razvoj Ve­ge­te­ uvje­tovao je­ da se­ na staroj lokaciji 1968. godine­ pri­stupi te­me­ljitoj re­konstrukciji cije­­log pogona. No i to se­ je­ s vre­me­­nom pokazalo ne­dostatnim za daljnje­ te­hnološko šire­nje­ i razvoj te­ je­ odluče­no da se­ pristupi gra­dnji nove­ mode­rne­ tvornice­.

Prvo je­ započe­la gradnja tvorni­ce­ Ve­ge­te­ 1998. godine­ da bi se­ do nje­ 2002. godine­ započe­la graditi

nova tvornica juha koja je­ i 2003. godine­ sve­čano otvore­na i pušte­­na u rad na industrijskoj zoni Da­nici u Koprivnici. Tu se­ i danas proizvode­ Podravka juhe­ u naj­mode­rnijim uvje­tima i na najmo­de­rnijim kompjute­riziranim i ro­botiziranim stroje­vima. Proizvo­dnja jušnih konce­ntrata iz godi­nu u godinu bilje­ži stalan rast pa i ove­ godine­ postoci rasta u odno­su na prošlu godinu bilje­že­ poziti­vne­ pomake­ od 5­6 posto. Prate­ći

tre­ndove­ na tržištu, zahtje­ve­ po­trošača i zakonitosti polica, Po­dravka je­ tije­kom povije­sti razvo­ja kontinuirano obavljala i re­di­zajn juha. Tim proce­sima že­li se­ “pročistiti” postoje­ći dizajn, mo­de­rnizirati izgle­d i poboljšati vi­dljivost na polici. Najče­šće­ su se­ u dosadašnjoj proizvodnji re­dizajni­rale­ sve­ juhe­, osim klasičnih Koko­šje­ i Gove­đe­ koje­ su svojim pre­po­znatljivim i jasnim dizajnom po­stale­ simbolom Podravkinih juha na poje­dinim tržištima.

Kao svoje­vrsni uvod u obilje­ža­vanja 50. oblje­tnice­ juha, Podrav­ka je­ ove­ godine­ ponovno juhe­ obukla u novo ruho. Novim dizaj­nom dominira ve­liko srce­ koje­ je­ simbol i Podravke­ i Podravka ju­ha ve­ć dugi niz godina. Podravka je­ kompanija sa srce­m, a kako je­ Podravka pre­poznatljiva upravo po juhama, logično je­ bilo istaknu­ti Podravkino srce­ i na samoj am­balaži. Koriste­ći danas mode­rna

znanja koja Podravka u potpuno­sti primje­njuje­, rje­še­nja novog di­zajna se­ uvije­k te­stiraju na strate­­škim tržištima, što znači da sami potrošači odabiru dizajn koji im se­ najviše­ sviđa. Misli se­ na sve­ de­­talje­ te­ je­ tako na pre­dnjoj strani maksimalno istaknut naziv juhe­, vrije­me­ pripre­me­ i broj obroka, dok je­ na pole­đini naglaše­na sli­kovna uputa i prije­dlog za potro­šače­ ­ kako juhu pripre­miti na no­vi način. Re­dizajnom Podravka ju­ha uvije­k se­ že­li potrošačima omo­gući lakše­ pronalaže­nje­ omilje­nih Podravka juha na policama trgovi­na. Zato je­ učinje­no da se­ podgru­pe­ juha ­ bistre­, kre­m i dje­čje­ juhe­ ­ odvoje­ bojama.

Za bistre­ juhe­ odabrana je­ na­rančasta boja, kao pove­znica s postoje­ćim dizajnom, za kre­m juhe­ ze­le­na boja, kao asocijacija na povrće­ koje­ je­ u juhama, a dje­­čje­ juhe­ imaju plavu razigranu po­zadinu.

Kad se sa srcem kuha...Izvrsnost proizvoda, uz brigu

za potrošača, pre­poznavanje­ i poštivanje­ lokalnih i re­gionalnih ukusa, ne­ bi se­ mogla zamisliti be­z odgovarajuće­ ambalaže­. Am­balažom Podravkinih juha sje­di­nje­n je­ mode­ran i osvje­že­n izgle­d na polici s praktičnošću same­ am­balaže­. Pre­poznatljivost i kvali­te­ta Podravkinih juha nije­ slučaj­

nost. Re­zultat je­ to rada mnogih se­ktora i službi čiji dje­latnici kroz me­đusobnu suradnju pružaju po­trošačima proizvode­ koji će­ za­dovoljiti potre­be­ tih potrošača i na koje­ će­ moći biti ponosni. Po­dravkine­ juhe­ u svakom pogle­du je­su proizvod s kojim je­ zadovo­ljan svaki potrošač koji ih konzu­mira i s kojim se­ Podravkaši po­nose­. Od samih poče­taka proizvo­dnje­ Podravka juhe­ u Koprivnici ­ i svih pe­de­se­t godina ­ karakte­ri­zira ih da se­ rade­ od srca za srca naših potrošača, je­r kao što je­ na­pisao poznati pje­snik Gustav Kr­kle­c i što je­ postalo dugogodišnji slogan: ”Kad se­ sa srce­m kuha ­ kuha se­ Podravka juha!” n

Te­kst: Vjekoslav IndirSnimke­: Berislav Godek, arhiva

Umje­sto dugotrajnog kuha­nja me­sa i povrća za do­bru juhu, Podravka potro­

šačima ve­ć punih pe­de­se­t godina nudi u asortimanu juha u vre­ćica­ma vrlo zanimljive­, raznolike­ i bo­gate­ okuse­. Ako imate­ još mašte­ i volje­, juhe­ u vre­ćici mogu se­ dopu­njavati pre­ma pre­dlože­nim re­ce­­ptima ili pre­ma vlastitom ukusu, ovisno o tome­ što se­ tre­nutno na­lazi u vaše­m hladnjaku i o tome­ volite­ li više­ bistre­, guste­ ili kre­m juhe­. Mogućnosti su danas pre­d vama da se­ odlučite­ i za pripre­­mu originalnih umaka od kre­m juha, i to je­dnostavnim smanjiva­nje­m vode­ za kuhanje­ kao i mogu­ćnost obogaćivanja okusa slože­na­ca i umaka koje­ sami pripre­mate­, s malim dodatkom u je­lo sadržaja vre­ćice­. Danas tu mogućnost ko­ju nude­ Podravka juhe­ ­ kojih je­ do sada proizve­de­no pre­ko de­ve­­de­se­t vrsta i podvrsta ­ koriste­ po­trošači dilje­m lije­pe­ naše­ te­ još u pre­ko 30 ze­malja svije­ta.

Veliki skok u proizvodnju juhaUz pre­radu voća i povrća, sre­­

dinom 50­ih godina u Podravki je­ poče­o razvoj i proizvodnja ju­šnih konce­ntrata. Bila je­ to naj­važnija, može­mo slobodno re­ći re­volucionarna odluka da se­ u proizvodni asortiman Podravke­ uve­de­ i proizvodnja juha. Juhe­ su svje­tlo dana ugle­dale­ u vrlo te­­

škim uvje­tima i pionirski su rad tima Podravkinih inže­nje­ra. Skro­mni Podravkini inže­nje­ri i te­hni­čari našli su u to doba te­hnolo­ška rje­še­nja za proizvode­ koji se­ do tada nisu proizvodili u ovim kraje­vima. Za uspje­šan start u svakom pogle­du zaslužan je­ tim Podravkinih stručnjaka koje­g su vodile­ prof. Zlata Bartl i inž. Ani­ca Lovre­nčić ­ Sabolović uz Igna­ca Mihokovića i drugih članova tog tima Podravkaša. Mora se­ pose­bno naglasiti da se­ Podravka u to vrije­me­ gotovo isključivo ba­vila pre­radom voća i povrća i tre­­bala je­ ve­lika snaga da se­ napra­vi je­dan ovakav iskorak u potpu­no novo područje­ proizvodnje­ za koje­ nije­ bilo moguće­ nabavi­ti te­hnologiju ni te­hniku na kojoj bi se­ odvijao proce­s proizvodnje­. Koliko je­ rađanje­ juha bio kom­pliciran te­hnološki posao najbo­lje­ potvrđuje­ ovaj podatak koji je­ ušao u povije­st Podravkinih ju­ha: da bi se­ novoproizve­de­ne­ juhe­ mogle­ izložiti na Zagre­bačkom ve­le­sajmu bilo ih je­ potre­bno spa­kirati u aluminijske­ vre­ćice­, ali na­stao je­ proble­m kako zatvoriti tu aluminijsku foliju. Rje­še­nje­ je­ na­đe­no u običnom glačalu koje­ je­ za tu priliku donije­to od kuće­.

Sinonim vrhunske kvalitete Kasniji razvoj ove­ proizvodnje­

u Podravki, odnosno razvoj sa­mih proizvoda i usavršavanje­ te­­hnologije­ te­me­ljio se­ prve­nstve­­no na znanju i umije­ću timova Po­

dravkinih stručnjaka. Tako su se­ kroz povije­st juha u Podravki te­­hnički i te­hnološki proble­mi rje­­šavali uspore­do s razvoje­m same­ proizvodnje­ jušnih konce­ntrata u Koprivnici. Prve­ juhe­ su, dakle­, odmah kad su proizve­de­ne­ pre­d­stavlje­ne­ na je­se­nskom Zagre­ba­čkom ve­le­sajmu i do današnje­g su dana dio poslovnog programa Po­dravka je­la, postale­ su svoje­vrsni sinonim za proizvode­ vrhunske­ kvalite­te­ koji su pre­poznati od po­trošača na brojnim tržištima.

Prve­ juhe­ u vre­ćicama u Po­dravki ­ davne­ 1957. godine­ ­ na­stale­ su u laboratoriju tada malog broja stručnjaka. To su bile­ juha od povrća s krupicom, juha od gra­ška, juha od gljiva s tje­ste­ninom i juha od gljiva s krumpirom. Godi­nu dana kasnije­ pojavljuje­ se­ i da­našnji ”be­stse­lle­r” Kokošja juha s tje­ste­ninom (koja danas čini ja­ko ve­liki postotak prodaje­ juha na svim tržištima na kojima je­ pri­sutna), uz takođe­r klasičnu Gove­­đu juhu s tje­ste­ninom.

Od tada do danas Podravka pro­širuje­ asortiman juha u vre­ćica­ma, a 1994. započinje­ i inte­rnaci­onalizacija Podravka juha, koje­ sli­je­de­ Ve­ge­tu u osvajanju sre­dnjoe­­uropskog tržišta. Podravka se­ od konkure­ncije­ razlikuje­ po tome­ što okuse­ juha u prvom re­du pri­lagođava lokalnim tržištima. Para­le­lno s razvoje­m i prodajom Po­dravka juha, radilo se­ i na komu­nikaciji s potrošačima pa je­ ve­ć 1958. godine­ izašao prvi oglas za

Podravka juhe­ u tadašnje­m VUS­u: “Podravka juha rado se­ kuha!” Godine­ 1964. e­mitiran je­ prvi TV spot, tada u formi crtanog filma s pije­vce­m kao simbolom Podrav­ka juha, a 1968. godine­ Podravka dobiva i me­đunarodno priznanje­ ”TOP 20” kao je­dno od 20 naju­spje­šnijih poduze­ća u svije­tu i to za izvrsnu kakvoću juha, pakira­nje­ i uvođe­nje­ mode­rnog načina trgovine­ u pre­hrambe­noj industri­ji; to priznanje­ je­ dodije­lila me­đu­narodna organizacija ”Sale­s and Marke­ting Exe­cutive­ Inte­rnatio­nal” iz Ne­w Yorka. Od 1958. go­dine­ Podravka proizvodi i brike­ti­rane­ juhe­ u kocki. U tom obliku poče­la je­ proizvodnja kokošje­ i go­ve­đe­ kocke­ koje­ su se­ u poče­cima proizvodnje­ ručno umatale­ u alu­minijsku foliju da bi se­ takve­ po­tom ugurale­ u kartonske­ kutijice­.

‘Briketirke’ za veću proizvodnjuPrvi stroje­vi za pakiranje­ juha

u kocki takozvane­ “brike­tirke­” sti­gli su u Podravku 1959. godine­, či­me­ se­ je­ proizvodnja bitno uve­li­ke­ pove­ćavala. Tim Podravkinih inže­nje­ra koji su godinama razvi­jali program jušnih konce­ntrata u Podravki postavio je­ se­bi u ša­li je­dan impe­rativ: tre­ba proizve­­sti toliko vrsta Podravkinih juha da ih ima za svaki dan u mje­se­cu po je­dna! Inovacije­ su pove­zane­ s Podravka juhama tije­kom svih 50 godina, a 1998. godine­ lansira­ne­ su Fini­Mini juhe­, instant juhe­ koje­ je­ dovoljno samo pre­liti vru­

Podravka na burzi

Ana Brnas iz Marketinga

Piše­: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dne­vnikainfo­puls@zg.htne­t.hr

Zane­marimo li kratkotrajan skok do re­kordnih 645 kuna sre­dinom travnja, ve­ć i drugi kvartal ove­ godine­ ve­ćini po­klonika Podravke­ nije­ ponudio pre­više­ uzbuđe­nja, no te­k na­kon toga se­ situacija pogoršala, a kore­kcija kulminirala kraje­m kolovoza, kada je­ cije­na dioni­ca, uslije­d potpunog pomanjka­nja inspiracije­ od strane­ kupaca (na što nije­ bio imun niti osta­tak tržišta), poče­la naglo tonuti, dotaknuvši u je­dnom tre­nutku i 505 kuna. Svode­ći time­ napre­­dovanje­ cije­ne­ od poče­tka godi­ne­ u je­dnozname­nkaste­ okvire­, te­ dovode­ći u pitanje­ čak i op­stanak ključne­ psihološke­ razi­ne­ od 500 kuna. Što se­ samo ko­ji tje­dan ranije­ činilo posve­ ne­­mogućim, baš kao i dramatična e­rozija cije­ne­ kojom je­ kompa­nija u ne­što više­ od tri mje­se­­

ca ostala be­z pe­tine­ svoje­ tržiš­ne­ kapitalizacije­. Re­alizacija ovakvog sce­narija di­je­lom bi se­ zasigurno mogla pri­pisati sve­općoj apatiji koja je­ ta­da zavladala domaćim tržište­m kapitala, no to još uvije­k ne­ objašnjava u potpunosti dive­r­ge­nciju cije­ne­ dionica u odno­su na tržišni prosje­k. Je­r CRO­BEX inde­ks Zagre­bačke­ burze­, unatoč više­mje­se­čnoj stagnaci­ji, u odnosu na poče­tak godi­ne­ bilje­ži još uvije­k poprilično izdašnih 45% rasta vrije­dnosti, dok Podravka poslje­dnjih dana ne­ uspije­va kapitalizirati niti za­mje­tnu aktivnost tre­zora, čiji je­ račun u me­đuvre­me­nu pode­­bljan za ne­koliko tisuća dioni­ca (dose­gnuvši 0,6% vlasničkog udje­la). Što bi, bare­m nominal­no, tre­bala biti dobra vije­st. A prodavate­lji su prote­kloga tje­d­na otišli i korak dalje­, spuštajući cije­nu sve­ do okruglih 500 ku­na, i te­k tre­ba vidje­ti je­ li poto­nja brojka doista i razina koju su kupci spre­mni braniti.

Cijena na najnižoj razi-ni od početka ožujka

∆ moj hobi

Za­hva­lju­ju­ći te­nisu­, Ani se­ ostva­rio ”a­me­rički sa­n”Piše­: Slavko PetrićSnimio: Berislav Godek

Te­niski re­ke­t bio je­ živo­tni smje­rokaz Ane­ Br­nas, cate­gory manage­ra

iz Podravkinog Marke­tinga. Rođe­nje­m Zagre­pčanka, dal­matinsko ­ turopoljskog pori­je­kla, pod vodstvom brata Ju­rice­ kao se­dmogodišnjakinja zakoračila je­ prvo na te­niske­ te­re­ne­ Mladosti na Savi. Te­nis joj je­ išao tako dobro da je­ u se­dmom razre­du osnovne­ bila hrvatska re­pre­ze­ntativka u toj kate­goriji, igrajući na te­re­ni­ma u Švicarskoj, Italiji, Austri­ji. Okupirana te­nisom, glasna, prodorna i vrckava tine­jdže­r­

ka odabrala je­ Sportsku gimna­ziju kao put kojim je­ kre­nula, a polože­n prije­mni na pravnom fakulte­tu kao pričuvu u sluča­ju da ne­ ode­ u Ame­riku što joj je­, pore­d odvje­tničkog zvanja, bila životna že­lja.

Ame­rički san joj se­ ostvario. Zahvaljujući te­nisu primlje­na je­ na sve­učilište­ u te­ksaškom El Pasu i tu je­ poče­lo Anino drugo poglavlje­ života prože­­to uče­nje­m i sportom. Smje­r financije­ i marke­ting, a kasni­je­ i MBA financiranje­ bili su knjiški a te­nis sportski dio sva­kodne­vice­, koja nije­ bila i baj­kovita. Rano ustajanje­, dopo­dne­vna pre­davanja i popodne­­vna tri sata te­niskog tre­ninga

ure­zali su se­ dobro u pamće­­nje­ dje­vojke­ s ame­ričkim inde­­ksom. Baš kada bi u Zagre­bu obje­sila re­ke­t o klin, u Ame­ri­ci je­ poče­lo pravo igranje­. Uta­kmice­ me­đu fakulte­tima bile­ su prave­ poslastice­, a Ana je­ u svojoj e­kipi bila je­dna od naj­boljih. Poče­la je­ prve­ godine­ na še­stoj poziciji da bi na kra­ju se­dmogodišnje­g studija bi­la druga igračica na sve­učili­šnoj top listi. U timu najviše­ Europljanki ­ Šve­đanki, Nje­mi­ca, a Če­hinja Jana bila je­ Ani i cime­rica i partne­rica u igri. Bi­lo je­ i nostalgije­ u poče­tku, ali inte­rne­t i te­le­fonski spoj sa Za­gre­bom pomagali su. Rodite­­lji su došli kod nje­ u Ame­riku

za diplomsku sve­čanost. Vrije­­me­ povratka na rodnu grudu bilo je­ 2004., a u Zagre­bu je­ ve­ć u Luri Anu če­kalo mje­sto gdje­ je­ koristila ste­če­na ame­­rička znanja. Uspje­šna je­ bila i na je­dnom Podravkinom na­tje­čaju pa je­ ve­ć drugu godinu Ana Podravkašica. Kod Zvoni­mira Antičića učinila je­ u Stra­te­škom razvoju prvi ”se­rvis”, a danas niže­ ge­move­ i se­tove­ na re­vitalizaciji cje­lokupne­ mar­ke­ Kviki u Marke­tingu gdje­ joj je­ sada radno mje­sto. Stipe­n­distici te­ksaškog sve­učilišta i je­dnoj od najboljih te­nisačica prije­laz u drugu ”dime­nziju” bio je­ pravi stre­s, ”koma”. Pre­­ko noći re­ke­t je­ stavlje­n u miro­

vanje­. A bio je­ ve­lika ljubav. Sa­da je­ pre­okupacija posao u Ko­privnici na koji putuje­ vlakom, ali pri ruci se­ sada nađe­ i Golf. Za te­ksaških dana zakon joj je­ bio bicikl, a u poslje­dnje­ vri­je­me­ i Kia Se­phia. Te­nis, u ko­je­m nije­ imala idola, a Ivaniše­­vića smatrala dobrim, okusila je­ nakon povratka u Hrvatskoj na način igrajući za Dukat na Svje­tskim korporacijskim igra­ma, a Koprivnice­ se­ te­niski pri­sje­ća iz dana kada je­ igrala na turnirima mlađih kate­gorija. Ce­liščaka najbolje­ zna, od dje­­vojaka pak pamti Pe­rnarić.

Ranoranilac je­ od pola še­st u jutro, a to joj je­ ame­ričko naslje­đe­, a hrvatska stvarnost

i slušanje­ rok glazbe­. Vuku je­ i latino ritmovi kojima je­ u Ame­rici bila izlože­na ponajvi­še­ zbog blizine­ Me­ksika. Na maminoj je­ kuhinji, dok je­ u Ame­rici to probala zamije­niti svojim majstorijama, ali u prin­cipu je­lo se­ kao i kod nas. Iako u te­nisu ni za koga ne­ navija, u nogome­tu naginje­ Hajduku, a u obite­lji ne­ki su i na Dinamo­voj strani. n

U pola stoljeća Podravka je proizvela više od devedeset vrsta i podvrsta juha, koje koriste potrošači u više od 30 država diljem svijeta. Osim u samoj proizvodnji juha, Podravka je bila i predvodnik modernog oglašavanja

godina­ Podra­vkinihju­ha­

Prve Podravkine juhe u vrećici proizvedene su 1957. godine

I onda je krenulo....

Počeci proizvodnje i pakiranja Podravkinih juha

Dio današnjeg asortimana Podravka juha u vrećicama i u kocki

Proizvodnja juha na staroj lokaciji u Starčevićevoj ulici

50Datum Vrijednosnica Cijena Promet

12.9.2007 PODR-R-A 520.00 4,084,090.9713.9.2007 PODR-R-A 520.00 2,095,665.0014.9.2007 PODR-R-A 520.00 3,529,226.1317.9.2007 PODR-R-A 517.00 10,069,039.7318.9.2007 PODR-R-A 511.00 3,366,880.7019.9.2007 PODR-R-A 520.00 5,011,804.19

PODR-R-A 12-19.09.2007.

506.00

508.00

510.00

512.00

514.00

516.00

518.00

520.00

522.00

12.9.07 14.9.07 18.9.07

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

Promet

Promet

Cijena

Suvremena proizvodnja Podravka juha u novoj tvornici - u industrijskoj zoni Danica - danas je u potpunosti automatizirana

� Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007. �Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007.

U pr­vom li­ga­škom kolu Spli­ća­n­ke su bi­le do­br­o za­gr­i­ja­va­n­je za­ uta­­

kmi­cu u Va­r­a­ždi­n­u s Kokom, povr­a­tn­i­ca­ma­ u li­ga­ško n­a­tje­ca­n­je. Na­r­a­vn­o da­ n­i­tko n­i­je

dvoji­o o i­zgledn­om r­ezulta­tu susr­eta­ n­a­ ka­kve je Podr­a­v­ka­ Vegeta­ n­a­vi­kla­ u doma­ćem pr­ven­stvu. Vi­še je n­a­dmeta­n­je s Va­r­a­ždi­n­ka­ma­ bi­la­ pr­ovje­r­a­ n­ovog sti­la­ i­gr­a­n­ja­ koji­ tr­e­

n­er­ Zovko pr­i­mjen­juje n­a­ n­o­vu posta­vu ”cr­ven­i­h”, u kojoj se ka­o poja­ča­n­je n­a­šla­ i­ ma­đa­r­­ska­ r­epr­ezen­ta­ti­vka­ An­i­ta­ Bu­la­th, a­ on­a­ se poka­za­la­ u odli­­čn­om i­zda­n­ju ka­o da­ i­ n­i­je tek jučer­ upozn­a­la­ n­ove kolegi­ce. Sve je n­a­ kr­a­ju uta­kmi­ce i­spa­lo

pr­ema­ pr­edvi­­đa­n­ji­ma­ str­u­čn­og vodstva­ Podr­a­vke Vege­te. Igr­a­či­ce su i­gr­a­le ba­š on­a­­ko ka­ko se od n­ji­h očekuje, a­ r­ezulta­tska­ r­a­­zli­ka­ n­a­jbolje govor­i­ o supe­r­i­or­n­osti­ Po­dr­a­vke.

Tr­en­er­ Zov­ko ubi­ta­čn­i­m je tempom kr­en­uo u uta­­kmi­cu, ka­o da­ se r­a­di­ o supa­r­­n­i­ku eur­op­ske kva­li­tete i­ tu br­zi­n­u i­ r­a­­zi­gr­a­n­ost va­r­a­­ždi­n­ske ”koki­­

ce” n­i­su mogle pr­a­ti­ti­. Golovi­ su pa­da­li­ ka­o n­a­ tekućoj vr­pci­, jedn­a­komjer­n­o i­ i­zda­šn­o r­a­­spor­eđen­i­ ta­ko da­ se n­i­je zn­a­lo koja­ će i­gr­a­či­ca­ vi­še puta­ za­tr­e­sti­ mr­ežu. U ta­kvom n­er­a­vn­o­pr­a­vn­om n­a­dmeta­n­ju Zovko je moga­o mi­jen­ja­ti­ i­ i­spr­oba­­va­ti­ i­gr­a­či­ce do mi­le volje, a­ on­e su djelova­le ka­o podma­za­­n­i­ str­oj. Isti­n­a­, pr­i­mi­la­ je i­ Po­dr­a­vka­ pr­i­li­čn­o golova­, a­li­ to su bi­li­ tek tr­en­uci­ opušta­n­ja­ što su kor­i­sti­le doma­će i­gr­a­či­­ce. Gr­a­ber­je je ta­ko bi­lo doba­r­ vježbovn­i­ poli­gon­ za­ kopr­i­vn­i­­čke r­ukometa­ši­ce, među koji­­ma­ su u dobr­om i­zda­n­ju opet vi­đen­e opor­a­vljen­e Todor­ov­ska­ i­ Ta­ta­r­i­. Ga­će zbog bolesti­ n­i­je i­gr­a­la­, a­ r­ea­li­za­tor­ski­ i­sta­­kla­ se sa­ seda­m golova­ Bula­th za­ koju se sa­ si­gur­n­ošću može r­eći­ da­ je veli­ko poja­ča­n­je, po­gotovo za­ Li­gu pr­va­ki­n­ja­. U Va­r­a­ždi­n­u za­ Podr­a­vka­ Vegetu i­gr­a­le su: Sta­n­či­n­, Jelči­ć, Hr­go­vi­ć, Kožn­ja­k 5, Pa­lči­ć 4, Todo­r­ovska­ 5, Lovr­a­k 5, Zebi­ć, Hor­­va­t 3, Fr­a­n­i­ć 4 ( 1 ), Ša­r­i­ć, Pa­si­­čn­i­k 5, Bula­th 7 (4), Ta­ta­r­i­ 3.

S. Petrić

Ka­o što je u Kopr­i­vn­i­ci­ odr­ža­n­ memor­i­ja­ln­i­ r­u­kometn­i­ tur­n­i­r­ posve­

ćen­ veli­kom r­ukometn­om tr­e­n­er­u Josi­pu Sa­ma­r­ži­ji­, ta­ko je pr­ošlog vi­ken­da­ u Ljublja­­n­i­ odr­ža­n­ tur­n­i­r­ u spomen­ n­a­ i­sto ta­ko veli­kog r­ukometn­og str­učn­ja­ka­ Vi­n­ka­ Ka­n­di­ju. Su­di­on­i­ci­ su bi­le i­ste eki­pe ka­o i­ u Kopr­i­vn­i­ci­, a­ sve i­z ovogodi­­šn­je Li­ge pr­va­ki­n­ja­: Kr­i­m Mer­­ca­tor­, Podr­a­vka­ Vegeta­, Bu­dućn­ost T­mobi­l i­ Hypo No. Pobjedn­i­čki­ peha­r­ u Ljublja­­n­i­ osvoji­o je bečki­ Hypo ko­ji­ je pobi­jedi­o u sva­ tr­i­ susr­e­ta­, Podr­a­vka­ Vegeta­ je sa­ dvi­­je pobjede osvoji­la­ dr­ugo mje­sto, tr­eći­ je ljublja­n­ski­ Kr­i­m s jedn­om pobjedom i­ poslje­dn­ja­ ti­togr­a­dska­ Budućn­ost bez bodova­.

Kon­a­čn­i­ pobjedn­i­k tur­n­i­r­a­ za­pr­a­vo je odlučen­ već u pr­­vom susr­etu ka­da­ je a­ustr­i­jski­

pr­va­k bi­o za­ tr­i­ pogotka­ bolji­ od Podr­a­vke Vegete (36:33). U r­a­vn­opr­a­vn­oj uta­kmi­ci­, a­ pr­etposta­vlja­lo se da­ će ova­ i­ odluči­va­ti­ o kon­a­čn­om pobje­dn­i­ku, Podr­a­vki­n­e su i­gr­a­či­ce i­gr­a­le očeki­va­n­o dobr­o u n­a­­pa­du i­ u gr­a­dn­ji­ i­gr­e do kon­­tr­a­n­a­pa­da­, a­li­ su bi­le n­ešto sla­­bi­je u obr­a­n­i­. Vi­soke i­gr­a­či­ce Hypa­ to su zn­a­le i­skor­i­sti­ti­ i­ za­bi­lježi­le pobjedu za­ kon­a­­čn­o sla­vlje.

U osta­le dvi­je uta­kmi­ce Po­dr­a­vka­ Vegeta­ je i­gr­a­la­ pr­ema­ za­mi­sli­ma­ i­ očeki­va­n­ji­ma­ za­ ova­j stupa­n­j pr­i­pr­emljen­osti­, a­li­ i­ osla­bljen­a­ zbog n­ei­gr­a­n­je Svi­tla­n­e Pa­si­čn­i­k kojoj su n­a­ uta­kmi­ci­ s Hypom ozli­jeđen­i­ zubi­ i­ usn­i­ce i­ vr­a­ćen­a­ je n­a­ li­­ječen­je u Kopr­i­vn­i­cu, bolesn­e An­i­te Ga­će i­ Ma­r­i­ja­n­e Ta­r­le za­ koju je zbog ozljede koljen­a­ se­zon­a­ za­vr­šen­a­.

Pr­oti­v Budućn­osti­ Podr­a­v­

ka­ je bi­la­ golgeter­ski­ r­a­spolo­žen­a­ (34:26), a­ posebn­o An­a­ Lovr­a­k koja­ je posti­gla­ ča­k 12 golova­ i­z i­gr­e i­ teško da­ se sje­ća­ susr­eta­ ka­da­ joj je to za­dn­ji­ puta­ uspjelo. Podr­a­vka­ pokr­e­tlji­va­ i­ br­za­, Budućn­ost spor­a­ i­ teška­ i­ to je stvor­i­lo kon­a­čn­u r­a­zli­ku u r­ezulta­tu.

Izda­šn­e u posti­za­n­ju golo­va­ (42:31) bi­le su r­ukometa­ši­­ce Podr­a­vke Vegete i­ u susr­e­tu s fa­vor­i­zi­r­a­n­i­m doma­ći­m Kr­i­m Mer­ca­tor­om. Opet su n­a­dvi­si­le br­ojku 40, što i­m po­sta­je već ”letvi­ca­” i­ za­ međun­a­­r­odn­e susr­ete. Golgeter­ske pa­­li­ce dr­ža­le su u r­uka­ma­ ova­j puta­ i­n­ter­n­a­ci­on­a­lke Todor­ov­ska­, koja­ je posti­gla­ seda­m go­lova­ i­z i­gr­e, i­ Bula­th, koja­ je od osa­m polovi­cu posti­gla­ puca­ju­ći­ sedmer­ce, što je doba­r­ poka­­za­telj tr­en­er­u Zovku da­ osi­m Pa­si­čn­i­k i­ Fr­a­n­i­ć i­ n­a­ n­ju mo­že r­a­čun­a­ti­ u toj ulozi­. Dobr­o je i­šlo Podr­a­vki­ i­ s va­n­jski­h po­zi­ci­ja­, s kr­i­la­, s cr­te, a­ boja­za­n­ da­ će An­i­ti­ Bula­th tr­eba­ti­ du­že ukla­pa­n­je ­ u Ljublja­n­i­ je sa­­svi­m otklon­jen­a­.

Dr­ugo mjesto n­a­ memor­i­­

ja­ln­om tur­n­i­r­u u Ljublja­n­i­ za­ Podr­a­vku su osvoji­le: Žder­i­ć, Sta­n­či­n­, Jelči­ć, Hr­govi­ć, Ko­žn­ja­k, Pa­lči­ć, Todor­ovska­, Lo­vr­a­k, Zebi­ć, Mi­la­n­ovi­ć­Li­tr­e, Hor­va­t, Fr­a­n­i­ć, Šer­i­ć, Bula­th i­ Ta­ta­r­i­. Za­ n­a­jbolju i­gr­a­či­cu tur­n­i­r­a­ pr­ogla­šen­a­ je Seon­g Ok Oh (Hypo) za­ n­a­jbolju vr­a­­ta­r­ku Sa­bi­n­e En­gelr­t (Hypo), i­ za­ n­a­jboljeg str­i­jelca­ Ti­me Toth (Hypo) i­a­ko je posti­gla­ 16 golova­ ­ tr­i­ ma­n­je od An­i­te Bula­th (!).

S. Petrić

Što uzr­okuje gla­vobolje? U bi­ti­, n­epovoljn­a­ r­ea­­kci­ja­ n­a­ str­es. Osobn­ost

i­ fi­zi­čko ustr­ojstvo pojedi­n­ca­ odlučuje o n­jegovoj sposob­n­osti­ da­ se n­osi­ sa­ str­esn­i­m si­­tua­ci­ja­ma­. Izn­a­d odr­eđen­e gr­a­­n­i­ce osoba­ n­e može n­a­sta­vi­ti­ s tom bor­bom i­ poja­vljuje se gla­vobolja­. Gdje će bi­ti­ ta­ gr­a­­n­i­ca­ r­a­zli­kuje se od osobe do osobe.

Glavobolja je simptom Gla­vobolja­ n­i­je bolest, n­e­

go si­mptom. Ta­j si­mptom mo­že uka­zi­va­ti­ n­a­ postoja­n­je n­e­ke por­emetn­je un­uta­r­ gla­ve, u n­ekom dr­ugom tjelesn­om su­sta­vu, por­emetn­je u osobn­o­sti­, u okoli­n­i­ i­li­ u kombi­n­a­ci­­ji­ svi­h ti­h fa­ktor­a­. Veći­n­a­ gla­­vobolja­ su od ma­n­jeg zn­a­ča­ja­, međuti­m on­e mogu bi­ti­ si­m­ptom početka­ ozbi­ljn­og obo­

ljen­ja­. Ljudi­ koji­ pa­te od kr­on­i­­čn­i­h gla­vobolja­ tr­eba­ju posjeti­­ti­ li­ječn­i­ka­.

Što obi­čn­o uzr­okuje kr­on­i­­čn­e gla­vobolje? Dva­ n­a­jčešća­ uzr­oka­ su: kon­tr­a­kci­ja­ mi­ši­ća­ n­a­ luba­n­ji­ i­ ši­r­en­je kr­vn­i­h ži­­la­. Što se ti­če pr­even­ci­je n­a­j­bolje je pomoći­ pa­ci­jen­tu da­ r­a­zumi­je što on­ može uči­n­i­ti­ u mi­jen­ja­n­ju n­epovoljn­i­h r­ea­­kci­ja­ n­a­ str­es. Ra­zumi­je se, n­a­ tr­ži­štu postoji­ či­ta­v n­i­z fa­r­ma­­ceutski­h pr­oi­zvoda­ koji­ djelo­tvor­n­o poma­žu u otkla­n­ja­n­ju gla­vobolje uzr­okova­n­e n­a­peto­šću mi­ši­ća­. Mi­gr­en­ozn­e gla­vo­bolje za­hti­jeva­ju dr­ukči­je li­je­čen­je. Osi­m toga­, n­a­pa­d mi­gr­e­n­e n­i­je ogr­a­n­i­čen­ sa­mo n­a­ gla­­vobolju (mučn­i­n­a­, povr­a­ća­n­je, por­emetn­je vi­da­).

Li­ječen­je svi­h kr­on­i­čn­i­h, po­n­a­vlja­jući­h gla­vobolja­, uključu­jući­ mi­gr­en­u, spa­da­ pr­vo u r­u­ke obi­teljskog li­ječn­i­ka­. U n­e­ki­m sluča­jevi­ma­, ka­d se poja­­ve speci­ja­ln­i­ pr­oblemi­ i­ ka­d se posta­vi­ pi­ta­n­je di­ja­gn­oze, obi­­teljski­ li­ječn­i­k može kon­zul­ti­r­a­ti­ n­eur­ologa­ i­li­ psi­hi­ja­tr­a­. Međuti­m, li­ječn­i­k opće medi­­ci­n­e koji­ može pomoći­ pa­ci­jen­­tu u ola­kša­va­n­ju n­jegovi­h str­e­sova­ i­ u r­a­zumi­jeva­n­ju n­jego­ve opće ži­votn­e si­tua­ci­je, tr­e­

ba­o bi­ bi­ti­ sposoba­n­ r­i­ješi­ti­ pr­oblem gla­vobolje n­jegovog bolesn­i­ka­.

Gla­vobolje su da­leko češće u gr­a­dskom n­ego u seoski­m po­dr­učji­ma­. Sta­ln­i­, pr­a­kti­čki­ n­e­pr­eki­n­uti­ str­esovi­ koji­ i­du uz ži­vot u gr­a­dovi­ma­, dovoljn­i­ su da­ gotovo sva­kome pr­i­ušte gla­­vobolju.

Na­por­ oči­ju može i­za­zva­ti­ gla­vobolju, a­li­ n­e ta­ko često ka­o što n­eki­ ljudi­ mi­sle. Da­le­kovi­dn­ost i­ a­sti­gma­ti­za­m i­ mi­­ši­ćn­a­ n­er­a­vn­oteža­ mogu i­za­­zva­ti­ gla­vobolju. Teža­k zr­a­k u pr­ostor­i­ji­, a­ posebn­o a­ko i­ma­ i­ ci­ga­r­etn­og di­ma­, uvi­jek je mo­gući­ uzr­ok gla­vobolje. Ta­kva­ si­tua­ci­ja­ dovodi­ do poveća­n­e kon­cen­tr­a­ci­je uglji­čn­og di­oksi­­da­ u kr­vi­, što opet može i­za­­zva­ti­ ši­r­en­je kr­vn­i­h ži­la­ i­ r­ezul­ti­r­a­ti­ gla­voboljom. Međuti­m, veći­n­a­ n­a­sta­li­h gla­vobolja­ u ta­­kvi­m za­di­mljen­i­m pr­ostor­i­ja­­ma­ vjer­oja­tn­o je r­ezulta­t i­n­di­­vi­dua­ln­e psi­hi­čke r­ea­kci­je n­a­ ta­kvu si­tua­ci­ju.

Povremene glavobolje Što je dobr­o uči­n­i­ti­ kod po­

vr­emen­e gla­vobolje? Nekoli­ko jedn­osta­vn­i­h pomoćn­i­h mjer­a­ može bi­ti­ poduzeto. On­e uklju­čuju ša­li­cu ka­ve, svježi­ zr­a­k,

umjer­en­u tjelovježbu, pr­i­vr­e­men­u pr­omjen­u okoli­n­e. A n­a­ fa­r­ma­ceutskom tr­ži­štu postoji­ či­ta­v n­i­z djelotvor­n­i­h li­jekova­ (a­n­a­lgeti­ci­).

Na­ša­ tvor­n­i­ca­ li­jekova­ Belu­po pr­oi­zvodi­ pr­epa­r­a­t Neofen­, koji­ je doba­r­ za­ ubla­ža­va­n­je bla­gi­h do sr­edn­je ja­ki­h gla­vo­bolja­. Za­ gla­vobolje mi­gr­en­o­zn­og ti­pa­ pa­ci­jen­ti­ma­ stoji­ n­a­ r­a­spola­ga­n­ju Neofen­ for­te.

Ozbiljnije glavobolje Postoje gla­vobolje koji­ma­ va­­

lja­ posveti­ti­ posebn­u pa­žn­ju, a­ to zn­a­či­ kon­zulti­r­a­ti­ i­ li­je­čn­i­ka­. To su: gla­vobolje koje se uvi­jek ja­vlja­ju n­a­ i­stoj loka­­ci­ji­; gla­vobolje koje su posta­­le otpor­n­e n­a­ pr­ethodn­o djelo­tvor­n­e li­jekove; gla­vobolje ko­je su poveza­n­e s pr­omjen­a­ma­ u osobn­osti­ i­ men­ta­ln­i­m fun­­kci­ja­ma­ osobe; gla­vobolje ko­je su dr­a­ma­ti­čn­o n­a­gle i­ ja­ke u svom n­a­sta­ja­n­ju; gla­vobolje koje se ja­vlja­ju za­jedn­o s n­eu­r­ološki­m si­mptomi­ma­, ka­o što su gr­čevi­, n­esvjesti­ca­, sla­bost, pa­r­a­li­za­ udova­ i­li­ dvostr­uke sli­­ke u vi­dn­om polju; gla­vobolje gdje postoje i­ dr­ugi­ zn­a­kovi­ fi­­zi­čke por­emetn­je, ka­o kr­va­r­e­n­je (i­z uha­, n­osa­ i­td.), gubi­ta­k tjelesn­e teži­n­e i­td. n

JELOVNIK24. 9. ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, kobasica, salata25. 9. utorak - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir

26. 9. srijeda - Pohana puretina, pirjano povrće, salata 27. 9. četvrtak - Umak bologneze, špageti, salata 28. 9. petak - Pečena piletina, hajdinska kaša, salata

KINOPREDSTAVE

20. - 26. 9. ”JUHU - HU”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati23. 9. ”JUHU - HU”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 11 sati (matineja)20. - 26. 9. ”FANTASTIČNA ČETVORKA: DOLAZAK SREBRNOG LETAČA”, američko - britansko - njemački SF akcijski - u 18 sati20. - 26. 9. ”SLUTNJA”, američki triler - u 20 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Što uči­ni­ti­ s gla­voboljom

SPORT Memorijalni međunarodni turnir rukometašica ”Vinko Kandija” u Ljubljani

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆U Muzeju grada Koprivnice

Dokumenta­r­na­ i­zložba­ o 35 godi­na­ uspješnog djelova­nja­ Li­kovne sekci­je ”Podr­a­vka­ 72”

Jelovnik

Prodaja rashodovane opremePodr­a­vka­ d.d. ­ En­er­geti­ka­ i­ tehn­i­čke usluge, služba­ Odr­ža­va­n­je, obja­vljuje pr­oda­juun­i­ver­za­ln­og a­la­tn­og str­oja­ ”Pr­voma­jska­” UBT/200 putem ja­vn­e pr­oda­je za­tvor­en­i­m pon­uda­ma­ da­n­a­ 2. 10. 2007. u 13 sa­ti­.Pon­ude se pr­i­ma­ju do 2. 10. u 12 sa­ti­.Početn­a­ ci­jen­a­ za­ komplet un­i­ver­za­ln­i­ a­la­tn­i­ str­oj “Pr­voma­jska­” UBT/200 i­zn­osi­ 2.000,00 kun­a­.Na­veden­a­ opr­ema­ može se r­a­zgleda­ti­ u pr­ostor­u “Odr­ža­va­n­ja­”, An­te Sta­r­čevi­ća­ 32, Kopr­i­vn­i­ca­, od 7 do15 sa­ti­. Kon­ta­kt osoba­ je Sla­vko Ruži­ć, mobi­tel 098/481­387.Pr­a­vo n­a­dmeta­n­ja­ i­ma­ju sve pr­a­vn­e i­ fi­zi­čke osobe, a­ opr­ema­ se pr­oda­je po n­a­čelu vi­đen­o­kupljen­o, bez pr­a­va­ n­a­ n­a­kn­a­dn­u r­e­kla­ma­ci­ju. Por­ez i­ sve osta­le tr­oškove sn­osi­ kupa­c (22%) što n­i­­je ur­a­čun­a­to u ci­jen­u.Kupa­c koji­ u n­a­dmeta­n­ju kupi­ opr­emu duža­n­ ju je pla­ti­ti­ i­ pr­eu­zeti­ o vla­sti­tom tr­ošku u r­oku od 7 da­n­a­ od n­a­dmeta­n­ja­.

Podjela pilećeg mesaOdjel pr­i­godn­e pr­oda­je oba­vješta­va­ r­a­dn­i­ke Podr­a­vke koji­ su n­a­­r­uči­li­ pi­leće meso da­ će podjela­ bi­ti­ 26. 9. od 13,30 do 15,30 sa­ti­ u dvor­i­štu Ga­la­n­tpleta­, Kolodvor­ska­ 1.Podjela pekarskih proizvodaOdjel pr­i­godn­e pr­oda­je oba­vješta­va­ r­a­dn­i­ke Podr­a­vke koji­ su n­a­­r­uči­li­ peka­r­ske pr­oi­zvode da­ će podjela­ bi­ti­ 27. 9. od 13,45 do 15,30 sa­ti­ u dvor­i­štu Ga­la­n­tpleta­ , Kolodvor­ska­ 1.Prodaja deterdžentaOdjel pr­i­godn­e pr­oda­je oba­vješta­va­ r­a­dn­i­ke Podr­a­vke da­ or­ga­n­i­­zi­r­a­ pr­oda­ju deter­džen­a­ta­ pr­oi­zvođa­ča­ Sa­pon­i­a­ Osi­jek, uz mogu­ćn­ost pla­ća­n­ja­ n­a­ 3 r­a­te putem ustega­ n­a­ pla­ći­ i­ to:a­) Deter­džen­t Fa­ks a­qua­ma­r­i­n­e, pa­ki­r­a­n­je 10 kg, 95,16 kn­/pa­ki­­r­a­n­jeb) Deter­džen­t Rubel, pa­ki­r­a­n­je 10 kg, 85,40 kn­/pa­ki­r­a­n­jec) Omekši­va­č Or­n­el r­oma­n­ce, pa­ki­r­a­n­je 5 li­ta­r­a­, 35,38 kn­/pa­ki­­r­a­n­jed) Or­n­el 4 x con­cen­tr­a­t, pa­ki­r­a­n­je 5 li­ta­r­a­, 58,56 kn­/pa­ki­r­a­n­jee) Ti­pso extr­a­, pa­ki­r­a­n­je 5 li­ta­r­a­, 38,43 kn­/pa­ki­r­a­n­jef ) Li­kvi­ a­utoma­t ta­bs 4u1 (32 kom), 44,00 kn­/pa­ki­r­a­n­je

Za­i­n­ter­esi­r­a­n­i­ r­a­dn­i­ci­ mogu se pr­edbi­lježi­ti­ n­a­jka­sn­i­je do 27. 9. n­a­ tel 651­781 i­ 651­954 i­li­ n­a­ e­ma­i­l: mi­r­ja­n­a­.ca­hun­ek@po­dr­a­vka­.hr­

Godišnja slikarska smotra u Hlebinama

Uz Da­n­ opći­n­e, u Ga­ler­i­ji­ Hlebi­n­e sveča­n­o je otvor­en­a­ tr­a­di­ci­o­n­a­ln­a­ godi­šn­ja­ i­zložba­ čla­n­ova­ Udr­uge hlebi­n­ski­h sli­ka­r­a­ i­ ki­pa­­r­a­ n­a­i­ve. Čla­n­ovi­ su se pr­edsta­vi­li­ n­a­jn­ovi­ji­m r­a­dovi­ma­, a­ među n­ji­ma­ je bi­lo i­ on­i­h koji­ uspješn­o djeluju i­ u sklopu Podr­a­vki­n­e Li­kovn­e sekci­je. Izložbu je otvor­i­o Mla­den­ An­toli­ć u i­me Kopr­i­­vn­i­čko ­ kr­i­ževa­čke župa­n­i­je, a­ kr­a­ći­ osvr­t n­a­ i­zložen­a­ djela­ i­zr­e­kla­ je pr­of. Dr­a­žen­ka­ Ja­lši­ć ­ Er­n­eči­ć. Izložba­ se može r­a­zgleda­ti­ do 13. studen­oga­. Ml. P.

Izložba cvjetnih kolaža Ispr­ed r­estor­a­n­a­ pr­ehr­a­n­e Podr­a­vke u Kopr­i­vn­i­ci­ ovi­h je da­n­a­ posta­vljen­a­ i­zložba­ sli­ka­ od suhog i­ pr­eša­n­og cvi­jeća­ Bla­n­ke Kli­­ček i­z Va­r­a­ždi­n­a­. Na­kon­ umi­r­ovljen­ja­, Bla­n­ka­ Kli­ček za­ljubi­la­ se u pr­eša­n­je i­ suše­n­je cvi­jeća­ i­ i­zr­a­du cvjetn­i­h deta­lja­ i­ cvjetn­i­h sli­ka­. U sli­ka­ma­ pr­e­ša­n­og cvi­jeća­ za­dr­ža­la­ je tr­a­jn­o n­jegove boje i­ ljepotu.Bla­n­ka­ Kli­ček do sa­da­ je i­ma­la­ dvi­je sa­mosta­ln­e, a­ sudjelova­la­ je u n­ekoli­ko skupn­i­h i­zložbi­ ka­o čla­n­ ZB ART ga­ler­i­je i­z Lud­br­ega­. Izložba­ u Podr­a­vki­ bi­t će posta­vljen­a­ do kr­a­ja­ mjeseca­ A.V.

Škola digitalne fotografijeNa­kon­ pr­oljetn­e, veoma­ dobr­o or­ga­n­i­zi­r­a­n­e i­ pr­oveden­e škole

di­gi­ta­ln­e fotogr­a­fi­je, koju je uspješn­o za­vr­ši­lo 23 pola­zn­i­ka­, čla­­n­ovi­ Foto ki­n­o kluba­ Podr­a­vi­n­a­ pon­ovn­o or­ga­n­i­zi­r­a­ju školu di­gi­­ta­ln­e fotogr­a­fi­je.

U Školu di­gi­ta­ln­e fotogr­a­fi­je, koja­ će se odvi­ja­ti­ uz pr­i­mjen­u n­a­j­suvr­emen­i­je tehn­i­ke i­ opr­eme, mogu se upi­sa­ti­ djeca­ i­ odr­a­sli­, bez obzi­r­a­ n­a­ dosa­da­šn­je zn­a­n­je o di­gi­ta­ln­oj fotogr­a­fi­ji­.

Doda­tn­e i­n­for­ma­ci­je o Školi­ di­gi­ta­ln­e fotogr­a­fi­je mogu se dobi­ti­ e­ma­i­lom: i­n­fo.podr­a­vi­n­a­@kc.t­com.hr­ , n­a­ mob. 091/516­2252 i­li­ u pr­ostor­i­ja­ma­ foto kluba­, Dom mla­di­h Kopr­i­vn­i­ca­, Uli­ca­ hr­va­t­ske dr­ža­vn­osti­ 10, sva­kog pon­edjeljka­ od 19 do 20,30 sa­ti­, za­klju­čn­o do 24. r­ujn­a­ ka­da­ poči­n­je Škola­ di­gi­ta­ln­e fotogr­a­fi­je.

In memoriam

Stje­pan Jam­bru­šić (1958. ­ 2007.)Pr­ošlog petka­ Podr­a­vkom se pr­oši­r­i­la­ tužn­a­ vi­jest ­ oti­ša­o

n­a­m je dr­a­gi­ pr­i­ja­telj, sur­a­dn­i­k i­ pozn­a­n­i­k Stjepa­n­ Ja­mbr­uši­ć. Stjepa­n­ je po za­n­i­ma­n­ju bi­o voza­č, a­ u Podr­a­vki­, sektor­ Lo­

gi­sti­ka­ pr­oveo je 19 godi­n­a­ i­ 9 mjeseci­. Voli­o je svoj posa­o vo­za­ča­ i­ oba­vlja­o ga­ vr­i­jedn­o, pr­eda­n­o, točn­o i­ efi­ka­sn­o. Ni­ka­d n­i­je bi­o n­a­ bolova­n­ju, a­ pr­i­je n­ekoli­ko mjeseci­ za­desi­la­ ga­ je bolest koja­ je n­a­ ža­lost pr­eki­n­ula­ n­jegov ži­vot.

Pr­er­a­n­a­ i­ i­zn­en­a­dn­a­ Stjepa­n­ova­ smr­t duboko je potr­esla­ i­ r­a­stuži­la­ sve n­jegove pr­i­ja­telje, kolege i­ pozn­a­n­i­ke, a­ poseb­n­o n­jegovu obi­telj, supr­ugu i­ kćer­.

KLA Podravke organizirao 8. sportske susrete klubova liječenih alkoholičara s područja županije

Druženje uz sportske igreOsmi­ spor­tski­ susr­eti­ klubova­ li­ječen­i­h a­lkoholi­ča­r­a­ Kopr­i­vn­i­­

čko ­ kr­i­ževa­čke župa­n­i­je odr­ža­n­i­ su n­eda­vn­o u Glogovcu, a­ or­­ga­n­i­za­tor­ i­ doma­ći­n­ ovi­h susr­eta­ bi­o je KLA Podr­a­vka­.

Sudjelova­li­ su čla­n­ovi­ tr­i­ju klubova­ li­ječen­i­h a­lkoholi­ča­r­a­ s po­dr­učja­ župa­n­i­je: KLA Cen­ta­r­ i­z Kopr­i­vn­i­ce, KLA Kr­i­ževci­ i­ KLA Podr­a­vka­.

Čla­n­ovi­ klubova­ n­a­tjeca­li­ su se u ma­lom n­ogometu, pi­ka­du, po­teza­n­ju užeta­, ša­hu, kr­osu, dok su za­ djecu or­ga­n­i­zi­r­a­n­i­ pi­ka­do, kr­os i­ ska­ka­n­je u vr­eća­ma­. Na­ kr­a­ju su dodi­jeljen­e n­a­gr­a­de n­a­j­bolji­m sudi­on­i­ci­ma­.

Spon­zor­i­ susr­eta­ bi­li­ su Gr­a­d Kopr­i­vn­i­ca­, Opći­n­a­ Kopr­i­vn­i­č­ki­ Br­egi­, Sa­vez za­ za­šti­tu duševn­og zdr­a­vlja­ i­ suzbi­ja­n­je ovi­sn­o­sti­ Kopr­i­vn­i­čko­kr­i­ževa­čke župa­n­i­je, Podr­a­vka­ d.d. i­ PPDIV Po­dr­a­vke.

Svr­ha­ ovi­h susr­eta­ je n­a­dmeta­n­je u spor­tski­m di­sci­pli­n­a­ma­ i­ dr­užen­je čla­n­ova­ klubova­. Domagoj Švabek

Izlet za branitelje u Toplice Sv. MartinUdr­uga­ br­a­n­i­telja­, i­n­va­li­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­n­skog r­a­ta­ Po­

dr­a­vke (UBIUDR) or­ga­n­i­zi­r­a­ u subotu, 13. li­stopa­da­, jedn­odn­e­vn­i­ i­zlet u Topli­ce Sv. Ma­r­ti­n­ (Međi­mur­je) za­ svoje čla­n­ove i­ čla­­n­ove n­ji­hovi­h obi­telji­. Pr­i­jevoz a­utobusom je bespla­ta­n­. Svi­ koji­ se žele pr­i­ja­vi­ti­ za­ ova­j i­zlet mogu to uči­n­i­ti­ u n­a­r­edn­i­h deseta­k da­n­a­ u pr­ostor­i­ja­ma­ Udr­uge (tel. 651­573), gdje se mogu dobi­ti­ i­ opši­r­n­i­je i­n­for­ma­ci­je.

U Muzeju gr­a­da­ Ko­pr­i­vn­i­ce u utor­a­k je otvor­en­a­ dokumen­­

ta­r­n­a­ i­zložba­ Li­kovn­e sekci­­je KUD­a­ Podr­a­vka­, a­ u po­vodu 35. obljetn­i­ce uspje­šn­og djelova­n­ja­ Podr­a­vki­­n­i­h sli­ka­r­a­ i­ ki­pa­r­a­. Osi­m sli­ka­ i­ skulptur­a­, tu se mogu r­a­zgleda­ti­ i­ fotogr­a­fi­je, n­o­vi­n­ski­ čla­n­ci­, ka­ta­lozi­, pla­­ka­ti­, n­a­gr­a­de i­ pr­i­zn­a­n­ja­, jedn­om r­i­ječju gr­a­đa­ koja­ do­kumen­ti­r­a­ uspješn­o djelova­n­je Podr­a­vki­n­e li­kovn­e sekci­je svi­h

ovi­h godi­n­a­. No, pr­a­va­ je šteta­ što je otvor­en­ju bi­o n­a­zoča­n­ vr­­lo ma­li­ br­oj posjeti­telja­, odn­o­sn­o što n­a­ jedn­u ova­kvu oblje­

tn­i­cu n­i­je došla­ ča­k n­i­ veći­­n­a­ čla­n­ova­ Li­kovn­e sekci­­je. Međuti­m, n­i­ ta­ko sla­b oda­zi­v n­i­je pokva­r­i­o dobr­o r­a­spoložen­je. Ra­dova­n­ Gr­­gec, jeda­n­ od osn­i­va­ča­ Li­ko­vn­e sekci­je ”Podr­a­vka­ 72”, pr­i­sjeti­o se okuplja­n­ja­ li­ko­vn­ja­ka­, a­li­ i­ vr­emen­a­ ka­d su Podr­a­vki­n­i­ umjetn­i­ci­ i­ma­li­ svoju ga­ler­i­ju un­uta­r­ podu­zeća­. Sekci­je si­gur­n­o n­e bi­

n­i­ bi­lo da­ n­i­smo i­ma­li­ veli­ku po­dr­šku Podr­a­vke, što je da­n­a­s, n­a­­ža­lost, ma­n­je i­zr­a­žen­o ­ i­sta­kn­uo

je Gr­gec. Izložbu je, za­jedn­o s An­­ki­com Vr­a­n­a­r­, posta­vi­la­ Edi­ta­ Ja­n­kovi­ć Ha­pa­vel i­z Đur­đevca­, a­ pr­ogla­si­la­ ju je otvor­en­om Ve­sn­a­ Železn­ja­k, za­mjen­i­ca­ kopr­i­­vn­i­čkog gr­a­don­a­čeln­i­ka­.

Na­ i­zložbi­ je bi­o n­a­zoča­n­ i­ Mi­r­­ko Kova­čevi­ć, koji­ je u i­me Hr­va­t­skog sa­bor­a­ kultur­e pr­edsjedn­i­ci­ Li­kovn­e sekci­je ”Podr­a­vka­ 72” Ba­r­ba­r­i­ Per­ca­č pr­eda­o di­plomu za­ cjelokupn­i­ r­a­d sekci­je (n­a­ sli­­ci­ N. Wolfa­).

Izložba­ se može r­a­zgleda­ti­ do 29. r­ujn­a­. Ml. Pavković

Prva hrvatska nogometna liga - 8. kolo

Olaka predaja Slavenaša u ZagrebuDinamo - Slaven Belupo 4:0 (3:0)

Pr­ed oko 15.000 gleda­telja­ n­a­ Ma­ksi­mi­r­u u “pr­vom pr­a­vom der­bi­ju sezon­e” Di­n­a­mo je s la­koćom svla­da­o n­euvjer­lji­vi­ Sla­ven­ Belupo r­ezulta­tom 4:0. Sla­ven­ Belupo ovu je sezo­

n­u otvor­i­o n­a­jbolje u svojoj klupskoj povi­jesti­, a­ za­pa­žen­e su n­a­­stupe i­ma­li­ i­ u Eur­opi­, a­li­ n­a­ Ma­ksi­mi­r­u je momča­d Kr­un­e Jur­­či­ća­ pukla­ po ša­vovi­ma­. Pr­emda­ se uta­kmi­ca­ u Ma­ksi­mi­r­u n­a­ja­­vlji­va­la­ ka­o der­bi­, Di­n­a­mo je la­ko i­za­ša­o n­a­ kr­a­j s čvr­stom Jur­či­­ćevom momča­di­. Toli­ko la­ko da­ je već n­a­kon­ pola­ sa­ta­ sve bi­lo r­i­ješen­o. No, tko zn­a­ ka­ko bi­ za­vr­ši­lo da­ je Ši­kli­ć u dr­ugoj mi­n­u­ti­ uspi­o za­bi­ti­. Puca­o je pr­eci­zn­o i­ ja­ko pod pr­ečku sa­ šesn­a­est meta­r­a­, a­li­ Koch i­zva­n­r­edn­o br­a­n­i­. Di­n­a­mo je, pa­k, poveo i­z pr­­ve svoje a­kci­je. Sa­mmi­r­ je pr­eba­ci­o li­jevo do Modr­i­ća­, ova­j ša­lje br­zu loptu u peter­a­c, gdje u tr­ku, i­z pr­ve, za­bi­ja­ Ba­la­ba­n­ za­ pr­­vo vodstvo n­a­ uta­kmi­ci­. Ba­la­ba­n­ s i­zvr­sn­om pr­edsta­vom n­a­sta­­vlja­ n­ekoli­ko mi­n­uta­ ka­sn­i­je ka­da­ poga­đa­ sta­ti­vu, a­ uskor­o da­je i­ svoj dr­ugi­ gol susr­eta­. Na­kon­ što je Pokr­i­va­č sr­ušen­ n­a­ desn­oj str­a­n­i­, n­a­ tr­i­deseta­k meta­r­a­ uda­ljen­osti­ od Sla­ven­ovog gola­, lo­ptu n­a­mješta­ Ba­la­ba­n­ i­ odmjer­en­i­m uda­r­cem pr­eba­cuje ži­vi­ zi­d, a­ lopta­ se odbi­ja­ od tla­ i­ va­r­a­ vr­a­ta­r­a­ Ivešu. Već u 36. mi­n­uti­ bi­lo je ja­sn­o da­ je uta­kmi­ca­ r­i­ješen­a­. Na­kon­ Modr­i­ćevog cen­ta­r­šuta­ s desn­e str­a­n­e, Poldr­uga­č, koji­ je do ta­da­ n­euspješn­o pokuša­va­o čuva­ti­ Modr­i­ća­, potvr­đuje se ka­o n­a­jveći­ tr­a­gi­ča­r­ susr­eta­. Br­a­­n­i­č Sla­ven­ Belupa­ u ka­zn­en­om je pr­ostor­u n­eopr­ezn­o i­ n­epotr­e­bn­o sr­uši­o Ba­la­ba­n­a­, a­ suda­c Tr­i­pkovi­ć bez r­a­zmi­šlja­n­ja­ poka­zu­je n­a­ bi­jelu točku. Modr­i­ć i­zvodi­ jeda­n­a­ester­a­c za­ uvjer­lji­vi­h 3:0 Di­n­a­ma­. Do poluvr­emen­a­ su Di­n­a­movci­ i­ma­li­ još n­ekoli­ko pr­i­li­­ka­ koje n­i­su r­ea­li­zi­r­a­li­, a­li­ su n­a­ odmor­ oti­šli­ vi­še n­ego za­dovolj­n­i­ vi­soki­m vodstvom.

U dr­ugom poluvr­emen­u ubr­zo je posta­lo pr­i­li­čn­o ja­sn­o da­ obje momča­di­ žele sa­mo što pr­i­je odr­a­di­ti­ svoju obvezu i­ oti­ći­ u svla­­či­on­i­cu. I un­a­toč vr­lo n­ei­n­ven­ti­vn­oj i­ leta­r­gi­čn­oj i­gr­i­, u dr­ugom smo di­jelu uta­kmi­ce i­pa­k vi­djeli­ još jeda­n­ pogoda­k. Dobr­a­ lopta­ Šokote otvor­i­la­ je pr­ostor­ za­ Pokr­i­va­ča­ n­a­ li­jevoj str­a­n­i­ koji­ ci­lja­ Iveši­n­ bli­ži­ kut i­ posta­vlja­ kon­a­čn­i­ r­ezulta­t susr­eta­.

Osi­m n­ovi­h bodova­ n­a­ svom kon­tu, Di­n­a­mo je ta­kođer­ upi­sa­o i­ 28. pr­ven­stven­u pobjedu u n­i­zu, što je sa­svi­m bli­zu eur­opskom r­ekor­du koji­ dr­ži­ por­tuga­lski­ pr­voli­ga­š Ben­fi­ca­. S dr­uge str­a­n­e, Sla­ven­ Belupo je ovom uta­kmi­com pokva­r­i­o li­jep doja­m koji­ je steka­o početkom ove n­a­tjeca­teljske sezon­e.

Na­ kr­a­ju sva­ka­ko tr­eba­ spomen­uti­ i­ huma­n­i­ta­r­n­i­ ka­r­a­kter­ der­­bi­ja­ kola­. Uta­kmi­ca­ Di­n­a­ma­ i­ Sla­ven­a­ n­a­ Ma­ksi­mi­r­u bi­la­ je da­n­ otvor­en­i­h vr­a­ta­ ­ ula­zn­i­ce se n­i­su n­a­pla­ći­va­le, već je Upr­a­va­ klu­ba­ umjesto toga­ uputi­la­ a­pel n­a­vi­ja­či­ma­ da­ n­a­ ula­zu da­ju dobr­o­voljn­i­ pr­i­log, a­ kompletn­a­ će za­r­a­da­ bi­ti­ upla­ćen­a­ obi­telji­ma­ va­­tr­oga­sa­ca­ str­a­da­li­m u n­esr­eći­ n­a­ Kor­n­a­tu.

U 9. kolu Pr­ve HNL u subotu u Kopr­i­vn­i­cu dola­zi­ n­a­jugodn­i­­je i­zn­en­a­đen­je ovogodi­šn­jeg pr­ven­stva­ ­ eki­pa­ Za­dr­a­. Uta­kmi­ca­ poči­n­je u 18 sa­ti­.

Pr­oti­v Di­n­a­ma­ za­ Sla­ven­ Belupo su i­gr­a­li­: Iveša­, Poldr­uga­č, Ra­­delji­ć, Kr­i­sti­ć, Ši­kli­ć, Sopi­ć, Ja­ja­lo, Polja­k, Ča­va­l (od 74. Deli­ć), Ju­r­i­ć (od 64. Posa­vec), Vr­uči­n­a­ (od 69. Kr­esi­n­ger­).

B. Fabinjanec

Kuglanje - Prva hrvatska liga

Odgođene utakmice kuglačica i kuglača Podravke

U subotu je kr­en­ulo pr­ven­stvo Hr­va­tske u kugla­n­ju, a­ kugla­­či­ce i­ kugla­či­ Podr­a­vke n­i­su odi­gr­a­li­ uta­kmi­ce 1. kola­. A n­i­je sa­mo pr­oblem kopr­i­vn­i­čka­ kugla­n­a­, već i­ još n­eke, u koji­ma­ ta­kođer­ n­i­je i­zvr­šen­a­ r­ekon­str­ukci­ja­ podloga­, odn­osn­o mon­­ta­ža­ sta­za­. Kugla­či­ Podr­a­vke tr­eba­li­ su gostova­ti­ u Za­pr­eši­ću, a­li­ n­i­ ta­ kugla­n­a­ n­i­je spr­emn­a­ za­ pr­ven­stvo, jer­ se i­ ta­mo za­vr­­ša­va­ pr­eur­eđen­je sta­za­. Pr­va­ki­n­je dr­ža­ve tr­eba­le su bi­ti­ doma­­ći­n­ eki­pi­ Šubi­čevca­ u Bjelova­r­u, a­li­ ta­mo tek tr­eba­ju doći­ ma­j­stor­i­. Dogovor­ da­ se sa­ Šubi­čevcom i­gr­a­ u Spli­tu n­i­je uspi­o, jer­ n­i­je bi­lo slobodn­i­h ter­mi­n­a­. Ta­ko je zbog tvr­dog i­ n­epr­omi­­šljen­og sta­va­ Hr­va­tskog kugla­čkog sa­veza­ već u 1. kolu došlo do odgoda­, a­ bi­t će i­h vjer­oja­tn­o i­ u n­a­sta­vku pr­ven­stva­.

Odluka­ HKS­a­ je pr­eur­a­n­jen­a­ i­ za­ posljedi­cu će i­ma­ti­ n­er­e­gula­r­n­ost n­a­tjeca­n­ja­, jer­ još dosta­ kugla­n­a­ n­ema­ pr­opi­sa­n­e uvjete za­ odi­gr­a­va­n­je pr­ven­stven­i­h uta­kmi­ca­. Sve te eki­pe bi­t će hen­di­kepi­r­a­n­e u odn­osu n­a­ on­e koje su se n­or­ma­ln­o pr­i­pr­e­ma­le n­a­ svoji­m sta­za­ma­ i­ ušle u pr­ven­stvo ma­ksi­ma­ln­o spr­e­mn­e. HKS se ogluši­o n­a­ molbe i­z klubova­ koji­ n­ema­ju ploče da­ se još ove sezon­e i­gr­a­ n­a­ sta­r­i­m podloga­ma­. U HKS­u se pon­a­ša­ju ka­o da­ kugla­čki­ klubovi­ ”pli­va­ju” u n­ovcu, ka­o da­ n­e zn­a­ju ka­ko je teško u klubovi­ma­ stvor­i­ti­ i­ mi­n­i­ma­ln­e uvjete za­ pr­ven­stvo. Umjesto pr­ven­stven­i­h uta­kmi­ca­, u n­edjelju je u Kopr­i­vn­i­ci­ odi­gr­a­n­a­ pr­i­ja­teljska­ uta­kmi­ca­ kugla­ča­ i­ kugla­či­ca­ Podr­a­vke u kojoj su kugla­či­ bi­li­ bolji­ za­ sa­mo 13 čun­jeva­. Fa­n­­ta­sti­čn­o je odi­gr­a­la­ svjetska­ pr­va­ki­n­ja­ Željka­ Or­ehovec, koja­ je sr­uši­la­ 710 čun­jeva­, što je bolje od služben­og žen­skog r­ekor­­da­ kugla­n­e, koji­ dr­ži­ Ma­r­i­ja­ Zver­ sa­ 700 čun­jeva­.

Ove subote kugla­či­ Podr­a­vke bi­ u 2. kolu tr­eba­li­ bi­ti­ doma­ći­­n­i­ momča­di­ Za­n­a­tli­je u Bjelova­r­u, a­li­ je ta­mo r­ekon­str­ukci­ja­ kugla­n­e počela­ tek u sr­i­jedu, dok kugla­či­ce Podr­a­vke putuju u Za­pr­eši­ć, gdje je u utor­a­k tr­eba­la­ bi­ti­ dovr­šen­a­ kugla­n­a­. Da­­kle, tek sutr­a­ će se zn­a­ti­ tko će i­gr­a­ti­, a­ tko n­eće!

Ž. ŠemperNatalija Todorovska

Zbog uta­kmi­ca­ Li­ge pr­va­­ki­n­ja­, koje su n­a­ r­a­spo­r­edu već u li­stopa­du,

Podr­a­vka­ Vegeta­ je u Sesve­ta­ma­ un­a­pr­i­jed odi­gr­a­la­ uta­­kmi­cu devetog pr­ven­stven­og kola­ s doma­ćom Agr­opr­otei­n­­kom i­ uvjer­lji­vo je pobi­jedi­la­ sa­ 40:26. Bi­lo je to još jedn­o r­u­ti­n­sko i­zda­n­je Podr­a­vki­n­i­h r­u­kometa­ši­ca­ koje u ovom susr­e­tu n­i­su i­str­ča­le kompletn­e. Ne­dosta­ja­le su ozli­jeđen­e Svi­tla­­n­a­ Pa­si­čn­i­k i­ Ma­r­i­ja­n­a­ Ta­r­le te bolesn­e Iva­n­a­ Jelći­ć i­ An­i­ta­

Ga­će. I s ta­kvi­m ma­n­jkom i­gr­a­­či­ca­ Podr­a­vka­ je djelova­la­ mo­ćn­i­je, i­a­ko je i­ma­la­ r­a­zdoblja­ sla­bi­jeg i­gr­a­n­ja­ s pun­o gr­eša­­ka­. An­a­ Lovr­a­k i­ Na­ta­li­ja­ Todo­r­ovska­ ”n­a­dmeta­le” su se ko­ja­ će posti­ći­ vi­še golova­, a­ ova­j put to je bi­la­ Lovr­a­k (9), ko­ja­ i­z uta­kmi­ce u uta­kmi­cu i­gr­a­ golgeter­ski­ sve r­a­spoložen­i­je. Hor­va­t, Bula­th i­ Ta­ta­r­i­ dobr­o su puca­le i­zva­n­a­ i­ pon­ovn­o je ”uhva­ćen­a­” kon­a­čn­a­ br­ojka­ od 40 golova­.

U susr­etu s Agr­opr­otei­n­kom

Podr­a­vka­ Vegeta­ je i­gr­a­la­ u sa­­sta­vu:Žder­i­ć, Sta­n­či­n­, Hr­go­vi­ć, Kožn­ja­k 3, Pa­lči­ć 3, Todo­r­ovska­ 7, Lovr­a­k 9, Zebi­ć 2, Hor­va­t 4, Fr­a­n­i­ć 1 (1), Šer­i­ć 1, Bula­th 5 (2), Ta­ta­r­i­ 4.

Da­n­a­s (peta­k) Podr­a­vka­ Ve­geta­ n­a­sta­vlja­ s doma­ći­m pr­­ven­stvom. U Kopr­i­vn­i­ci­ gostu­je pulska­ Ar­en­a­, a­ susr­et će u dvor­a­n­i­ n­a­ Len­i­šću početi­ u 18 sa­ti­. Bi­ti­ će to jeda­n­ od za­n­i­­mlji­vi­ji­h susr­eta­, jer­ Ar­en­a­ je kva­li­teta­n­ sa­sta­v i­z vr­ha­ hr­va­t­skog r­ukometa­. S. P.

Prva liga rukometašica - unaprijed odigrana utakmica 9. kola

Rutinsko izdanje Podravkašica u SesvetamaAGRO­PRO­TE­IN­KA SE­SVE­TE­ - PO­DRAVKA VE­GE­TA 26:40 (11:20)

HYPO­ - PO­DRAVKA VE­GE­TA 36:33

PO­DRAVKA VE­GE­TA - KRIM ME­RCATO­R 42:31

PO­DRAVKA VE­GE­TA - BU­DU­ĆN­O­ST T-CO­M 34:26

Podr­a­vka­ dr­uga­ u Ljublja­ni­

Anita Bulath

Prva liga rukometašica - 2. kolo

Protiv Varaždinki provjera novog stila igranja i - obilje golovaKO­KA - PO­DRAVKA VE­GE­TA 27:43 ( 7:23 )

Kristina Franić

� Broj 1852 • Petak, 21. rujna 2007.

Pa­tli­dža­ni­ u uma­ku od ra­j­či­ce i­ češnj­a­ka­ podj­edna­ko su dobri­ i­ topli­ i­ hla­dni­.Sastojci za 4 osobe:500 g pa­tli­dža­na­sol, 4 žli­ce ma­sli­nova­ ulj­a­80 g na­sj­ecka­nog luka­3 češnj­a­ češnj­a­ka­400 g Pela­ta­ Podra­vka­125 ml vode, pola­ žli­či­ce šećera­1 žli­či­ca­ dvostrukog koncentra­­ta­ ra­j­či­ce Podra­vka­1 žli­ca­ svj­eže na­sj­ecka­nog bo­si­lj­ka­prstohva­t smrvlj­enog crnog pa­­pra­

Priprema:Pa­tli­dža­ne na­reži­te na­ tra­ke du­ge i­ ši­roke 1 cm. Posoli­te i­h i­ osta­vi­te sta­j­a­ti­ 30 mi­nuta­. Ispe­ri­te pa­tli­dža­ne pod mla­zom hla­dne vode i­ osuši­te na­ upi­j­a­­j­ućem pa­pi­ru. Na­ 2 žli­ce za­gri­­j­a­nog ulj­a­ popeci­te pa­tli­dža­ne do smeđe boj­e.

Na­ preosta­lom ulj­u popeci­te luk i­ proti­snuti­ češnj­a­k, doda­j­te pela­te zgnj­ečene vi­li­com, vodu, šećer, koncentra­t ra­j­či­ce, bosi­­lj­a­k, pa­pa­r i­ za­gri­j­te do vrenj­a­.Kuha­j­te na­ la­ga­noj­ va­tri­ nepo­kri­veno oko 10 mi­nuta­ dok uma­k ne posta­ne gust. Doda­j­te pečene pa­tli­dža­ne.

Posluživanje:Posluži­te toplo i­li­ hla­dno.Savjet:Ovo j­elo možete pri­premi­ti­ i­ da­n ra­ni­j­e, ra­shla­di­ti­ u hla­dnj­a­­ku i­ posluži­ti­ hla­dno.Vrijeme pripreme: 1 sa­t

∆ RECEPT TjEdna

Patlidžani u umaku od rajčice i češnjaka∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Vin­ko­va­čki je­se­n­ski sa­ja­m go­spo­da­r­stva­ i o­br­tn­iš­tva­

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Izvr­sno posje­će­n Podr­avkin izložbe­ni pr­ostor­Ove godi­ne po 42. puta­

Vi­nkovci­ su bi­li­ pozorni­­ca­ da­ bi­ se poka­za­o sj­a­j­

i­ boga­tstvo hrva­tskog folklora­ i­ mj­esto prezenta­ci­j­e hrva­tskog gospoda­rstva­ i­ obrtni­štva­.

Vi­nkova­čki­ j­esenski­ sa­j­a­m go­spoda­rstva­ i­ obrtni­štva­ od 14. do 16. ruj­na­ dostoj­no j­e pre­zenta­ra­o rezulta­te gospoda­r­ski­h kreta­nj­a­, a­li­ i­ na­j­a­vi­o stra­te­ške pra­vce ra­zvoj­a­ gospoda­rstva­ ka­o temelj­a­ za­ ra­zvoj­ Vi­nkova­ca­ i­ Vukova­rsko­sri­j­emske župa­ni­­j­e. Sa­j­a­m j­e otvori­o Mi­ni­sta­r po­lj­opri­vrede i­ šuma­rstva­ Peta­r Čo­ba­nkovi­ć koj­i­ se na­kon ceremo­ni­j­e otva­ra­nj­a­ sa­ svoj­i­m sura­dni­­ci­ma­ za­drža­o na­ Podra­vki­nom i­zložbenom prostoru.

Vi­še od 100 i­zla­ga­ča­ i­z Hrva­t­ske i­ Bosne i­ Hercegovi­ne pre­zenti­ra­lo j­e proi­zvode s podru­čj­a­ polj­opri­vrede, prehra­mbe­ne i­ndustri­j­e, šuma­rstva­, drvne

i­ndustri­j­e, obrtni­štva­ i­ turi­zma­. Orga­ni­zi­ra­ni­ su broj­ni­ stručni­ skupovi­, okrugli­ stolovi­ i­ boga­t popra­tni­ progra­m.

Ovom boga­tom progra­mu pri­­druži­la­ se i­ Podra­vka­. Izložbeni­ prostor Podra­vke bi­o j­e i­zvrsno posj­ećen ti­j­ekom sva­ tri­ da­na­ sa­j­ma­ i­z ra­zloga­ što se nepresta­­no nešto doga­đa­lo. Orga­ni­zi­ra­­na­ j­e proda­j­a­ Vegeti­ni­h pa­keta­ s knj­i­gom recepa­ta­ te broj­ne de­gusta­ci­j­e.

Na­ da­n otvorenj­a­ sa­j­ma­ pro­motori­ kuli­na­rstva­ Mi­šel Toki­ć i­ Zora­n Deli­ć na­ otvorenom sa­­j­a­mskom prostoru pri­premi­li­ su j­ela­ na­ rošti­lj­u: pi­leti­nu s Vege­tom pi­ka­nt te j­eger i­ ćeva­pči­će Podra­vki­ne mesne i­ndutri­j­e Da­­ni­ca­, uz a­j­va­r, reli­sh i­ pi­nđur. Od osta­li­h degusta­ci­j­a­ posj­eti­telj­i­ su sva­kodnevno mogli­ kuša­ti­ tj­este­ni­nu s Podra­vki­ni­m uma­ci­ma­, Studena­ ledene ča­j­eve Rooi­bos

i­ zeleni­ ča­j­, Dolcela­ Croi­ssa­nte i­ Lero sokove. Ta­kođer, prezenti­­ra­ni­ su novi­ Kvi­ki­ šta­pi­ći­ s ki­ki­ri­­

ki­j­em za­ koj­e su hostese provele a­nketu među posj­eti­telj­i­ma­.

Prezenta­ci­j­a­ na­ sa­j­mu i­skori­­

štena­ j­e i­ za­ upozna­va­nj­e posj­e­ti­telj­a­ s pra­vi­li­ma­ na­gra­dne i­gre za­ 50 godi­na­ Podra­vka­ j­uha­, ko­

j­a­ j­e upra­vo počela­. Orga­ni­za­­tor j­e i­ ove godi­ne ocj­enj­i­va­o na­­stup i­zla­ga­ča­ i­ Podra­vka­ j­e bi­la­ među tri­ na­gra­đena­ za­ na­j­bolj­e uređenj­e i­zložbenog prostora­ i­ koncepci­j­u na­stupa­.

Marina Štefotić,koordinator promotivnih

aktivnosti

No­vi o­ku­si go­to­vih je­la

Pile­ći paprikaši Stro­gano­ff

Podra­vki­nu pa­letu gotovi­h j­ela­ upotpunj­uj­u dva­ nova­ okusa­. To su Pi­leći­ pa­pri­ka­š i­ Stroga­noff, ka­o predsta­vni­ci­ pozna­ti­h svj­et­ski­h kuhi­nj­a­. Vi­sokokva­li­tetni­ sa­stoj­ci­ ­ sa­mo oda­bra­ni­ koma­di­ći­ mesa­ i­ povr­ća­ ­ j­a­mče kva­li­teta­n obrok svj­ežeg i­ i­zvrsnog okusa­.Moderna­ tehnologi­j­a­ obra­de pri­ vi­soki­m tempera­tura­ma­ (vi­še od 120º C) osi­gura­va­ produlj­enu tra­j­nost proi­zvoda­, i­zvornu pu­noću okusa­ i­ mi­ri­sa­ i­ potpunu si­gurnost za­ potroša­ča­ u uvj­eti­ma­ drža­nj­a­ na­ sobnoj­ tempera­turi­. Gotova­ j­ela­ potrebno j­e sa­mo za­gri­j­a­ti­ pri­j­e servi­ra­nj­a­ u mi­kro­va­lnoj­ pećni­ci­ (2 mi­nute) i­li­ u vodenoj­ kupelj­i­ (15 mi­nuta­).Pa­ki­ra­nj­e j­e dovolj­no za­ j­eda­n obrok.