Deca vukovi

Jo u najstarijim legendama obraen je motiv dece koju su odgajile ivotinje. Poev od legende o Miletu sa Krita, pa preko svakako najpoznatije takve legende o Romulu i Remu, koje je odgajila vuica. Poev od XVII veka do danas sauvano je bezbroj zapisa o deci koju su odgajili vukovi ili medvedi, a u manjem broju sluajeva i leopardi, antilope, koze, svinje, ovce i goveda. U svim ovim sluajevima deca su poprimila prirodu, ponaanje, sposobnosti i ak neke fizike osobine svojih ivotinjskih 'roditelja'. Jedva da postoji primer da su deca koja su vraena u ljudsku sredinu se oporavila i poprimila ljudske odlike. Neki od njih, koji su teko nauili da govore su objasnili da im se ivot sa ivotinjama vie sviao od ivota sa ljudima. Skoro uvek se smatra da su takva deca bila ukradena ili bila ostavljena pa pronaena od strane ivotinja, ali njihove izvanredne fizike sposobnosti, njihova brzina ili snaga u sluajevima antilope ili medveda i takvo oblije kao to su svetlee oi poput vujih. Autistina deca esto imaju karakteristike dece za koju se kae da su ih odgajile ivotinje. Prvi zabeleeni sluajevi su iz Nemake iz 1341. godine, gde se kae da su lovci uhvatili deaka-vuka koji je trao etvoronoke. Doveden je u civilizaciju gde je ubrzo umro. Najvie dece-vukova je zabeleeno u Indiji u XIX i XX veku, u dunglama Bengala. Svetenik J.Sing je otkrio i napisao o ovoj deci. Kao misionar u sirotitu u Midnapuru imao je obiaj da esto putuje u okolna mesta i obilazi lokalna plemena. U jednom takvom pohodu, 1920.godine, u jednom selu je uo priu o oporu vukova u kome su i dva duha sa svetleim oima. Dugo je proveo u tom selu, osmatrajui, i jednog dana se opor pojavio. Meu njima su bila i dva stvorenja koja nisu bili vukovi. Sing je organizovao poteru koja je uspela da pronae vuju jazbinu. Posle prvih udaraca krampom, dva vuka su izjurila iz jazbine i pobegla u dunglu. Zatim se pojavila vuica koja je napala kopae i koju su naalost ubili. Kada su raskopali jazbinu ekalo ih je veliko iznenaenje. U jami su sklupani jedno uz drugo, leali dva vueta i dve devojice. Jedna je bila stara oko godinu i po, druga oko osam godina. Devojice su odnete u sirotite gde je Sing poeo da se stara o njima. Dali su im imana Kamala i Amala. Mlaa devojica je umrla u toku te godine, ne progovorivi ni rei, niti je nauila da hoda uspravno. Starija devojica, o kojoj se sa velikom ljubavlju starala gospoa Sing, je ivela jo devet godina, tokom kojih je izgubila neto od svoje ivotinjske prirode, postepeno nauila da stoji uspravno, da jede pripremljenu hranu, a ak je nauila i oko 50 rei. Godine 1973. u Burundiju je pronaen sedmogodinji deak koga su odgajili majmuni, a iste godine je u ri Lanki, takoe u dungli, pronaen deak-majmun. Jo interesantniji su sluajevi deaka-gazele. Jednog je u Siriji uhvatila grupa lovaca. Trao je brzo poput gazele, i po njihovim reima imao odlian sluh i vid. Drugi je otkriven u panskoj Sahari, 1971. godine. Ugledni francuski antropolog, an Klod Armen ga je lino posmatrao i o tome napisao fascinantnu knjigu Deak gazela. Svi kasniji pokuaji, prvenstveno amerikih naunika, da ga uhvate, na alost, ili pre na streu, su propali.

Maleni Don Sebunya iz Ugande nestao je 1988. godine, kada mu je otac ubio majku. Smatra se da je dete, koje je tada imalo dve godine, otac ostavio u umi da ne bi morao da se brine o njemu. Tri godine nakon nestanka, njega su pronale drvosee bio je nag i imao je duge nokte.S obzirom na to da je tri godine iveo sa oporom divljih majmuna, Sebuda se veoma spretno pentrao po drveu. Nekoliko godina kasnije, izjavio je da su ga majmuni nauili da pronae hranu i da su ga prihvatili kao svog. Kada su metani upitanu da li je on govorio fluentno jezikom Luganda (lugandskim??), sloili su se da je govorio kao kucaa maina, odnosno da njegov govor nije imao ritam ni visinu tona koju su oekivali. Dat je Paul i Molly Wasswa koji su vodili sirotite, i njih dvoje su ga nauili da govori, mada mnogi smatraju da je znao da govori pre nego to je pobegao. Danas on peva u dejem horu Pearl of Africa i ne pokazuje skoro nikakve znake ivotinjskog ponaanja.

Viktor, pronaen krajem 18. veka u Francuskoj, jo jedan je priper deteta kojenije nikada nauilo da govori. iveo je u divljini oko 7 godina, i sneg mu nije predstavljao nikakav problem kada je bio go. Pokuali su da ga naue da govori,ali su odustali zbog nedostatka napretka. Umro je sa 40 godina u pariskoj instituciji.

Ta deca ispoljavaju ponasanje slicno autisticnoj deci: nezainteresovanost za integraciju u ljudsko drustvo. Ipak, po necemu se razlikuju od autisticne dece: pokazuju interes prema zivotinjama i komuniciraju za njima. Cak postoje izvestaji da bolje vide u mraku nego normalni ljudi i da im oci svetle kao kod macaka. Komunikacija sa ljudima je komplikovana: u nju su umesani simboli, gestikulacija, grimase lica, emocije i, naravno, govor. Komunikacija sa zivotinjama je daleko neposrednija i direktnija.

Deca koju su odgajile zivotinje ne pokazuju emocije mimikom i gestikulacijom. Izrazi lica su im uvek manje-vise isti.

Postoji jos jedna zanimljiva stvar: kada nauce da govore, pokazuju skoro potpunu amneziju za period dok su bili zivotinje. Cini se da je secanje kod ljudi povezano sa govorom i prepricavanjem svog zivota drugim ljudima. Medjutim, takvo secanje je cesto pogresno secanje, jer se u njega umesaju prepricane stvari koje nisu bile deo zivota.

Poznat je slucaj divljeg deteta iz Cilea. Kada je nadjen, imao je oko osam godina. Tada je znao da kaze samo nesto kao kau-kau. Tako su ga i nazvali. Imao je veliku srecu da je naisao na jednu zenu koja je ulozila veoma mnogo strpljenja da ga nauci govoru i zivotu medju ljudima. Prema njima treba pokazati strpljenje da se sami priblize ljudima a ne terati ih, jer onda se povlace. Nakon dugo vremena, naucio je da govori, kako da jede kao ostali, i sve ostalo pa i da cita. Sada on ima oko 70 godina i ozenjen je. Ne seca se nicega iz vremena kada ga je odgajala puma. Seca se samo jednog momenta kada je pao, a ona ga je podigla uhvativsi ga za vrat kao svoje mladunce. Primeceno je da se takva deca secaju samo onih dogadjaja koji su bili prozeti jakim emocijama na primer, strahom ili bolom, poput momenta kada je kau-kau pao. Deo secanja je iskonstruisao i dodao iz knjige koja je napisana o njemu, dodavsi ono sto je u njoj izmisljeno da bi popunilo pricu. Komunicirao je nekom vrstom znakovnog jezika.Prvo je poeo da naziva stvari po njihovim bojama (belo mleko, crveno cvekla). Prvu reenicu je izgovorio godinu i po dana nakon to je vraen iz divljine 2upalite svetlo. U bolnici je upoznao Bertu Rikvelme (Bertha Riquelme), profesorku fonetike, koja ga je poduavala. Ona za njega kae: Ne zna sintaksu i govori samo u sadanjem vremenu. Nema oseaj za apstrakciju. Berta je pisala dnevnik u kome je dokumentovala svoje metode poduavanja KauKaa. Nakon par godina, on poinje da koristi glagole u prolom vremenu, ali ne i u konjunktivu. Po prvi put poinje da koristi rei koje imaju vie od tri sloga.

Postoje deca koju su odgajile ivotinje, ali i deca koja su ivela u izolaciji.

U Ukrajini je pronaena devojica Oxana Melaya koja je bila zapostavljena od strane roditelja koji su bili alkohoicari. Pretpostavljas e da je patila od razvojnog poremeaja. ivela je sa psimai to je dovelo do njenog razvijanja ponaanja sling psima. Naima, ona je lajala, hodala na sve 4 kao ivotinja, zavijala, njukala sve i kopala zemlju. Jedine rei koje je umela da izgovori bile su da i ne. Nakon to je spasena, bilo joj je teko da naui normalan jezik i ponaanje mada je s vremenom prevazila ove probleme. Nauena je da pria jezik teno i mnogi njeni poreeaji ponaanja su ublaeni. Bez obzira na sve to, doktori su rekli da je malo verovatno da e ona ikada biti rehabilitovana do te mere da se uklpoi u normalnu drutvenu zajednicu. Od 2003. ona ivi i radi u Odeskoj oblasi u Ukrajini uvajui krave i konje.

Danijela Kroket je jo jedan sluaj. Naena je kada je imala 7 godina, nije bilo kreveta, samo prljavih pelena, buva i buba. Imala je samo 23kg, nije mogla da govori, odgovara drugim ljudima niti da jedu vrstu hranu. Zapostavljanje tokom kritinih godina za razvijanje jezika ini mogunost komunikacije govorom malo verovatnom. Povremeno kae poneku re, a mnogi eksperti tvrde da nikada nee sklapati reenice.

Najpoznatiji sluaj dece vukova (dece koja su odrasla bez kontakta sa ljudskim govorom) je Dini, naena u 13. godini 1970. Pokuaj psiholingvista da je naue da govori bio je relativno bezuspean. Dini, s druge strane, nije uspela da razvije sposobnost govora na nivou viem od najosnovnijeg, a kasnije je i tu sposobnost izgubila. Dini je devojica roena 1957. u Kaliforniji, o kojoj je snimljen niz dokumentarnih priloga i igrani film Ptica rugalica ne peva (Mockigbird dont sing). Za razliku od veine poznate divlje dece, koja su takva postala jer su ih izgubljenu u divljini prihvatile i odgajile divlje ivotinje, Dini je u ovo alosno stanje doveo sopstveni otac koji ju je godinama drao zatvorenu u garai. Bila je u mraku, lancima vezanu za stolicu sa rupom za nokir ili za kolevku koju je odavno prerasla. Kada je u 13. godini osloboena, jo je nosila pelene.

Nije putala ni glasa, jer je kanjavana kad god bi bila buna, stalno je pljuvala, grlila samu sebe i samopovreivala se, i nije bila pristupana ni za kakvu ljudsku komunikaciju.Nauila je da govori, mada gramatiki nesavreno i sa ogranienim fondom rei, da izraava oseanja, da obavlja svakodnevne aktivnosti i odrava linu higijenu, pa ak i da pie. Zapoela je sa nekom vrstom najosnovnijeg obrazovanja.Razlikovala je jedninu i mnoinu imenica, kao i potvrdne i odrine reenice. Mogla je da napravi reeice od 2, nekad 3 rei. etiri godina nakon toga, jo nije nauila negaciju, i bila je zaglavljena na nivou reenice ne + glagol + objekat. Izgledalo je da razume upitne reenice sa gde, kada, kako ali nije mogla da ih pravilno reprodukuje, ve bi govorila npr. "Where is may I have a penny?""I where is graham cracker on top shelf?"Meala je zamenice ja i ti. Nije shavtala da na Zdravo treba da odgovori sa Zdravo niti da shvati re Hvala. In Chomsky's terms, she appeared to be unable to use 'movement' - that is, the capacity to reorganise the underlying declarative sentence.

Petar je naen 1725. sam u nemakoj umi, i pretpostavlja se da su ga napustili roditelja koji nisu mogli o njemu da se staraju.

Sledee godine, sa 12 godina, Dord I ga je doveo u London gde je postao ljudski kuni ljubimac u Kensington Palati. Niko ne zna da li mu je ime stvarno bilo Peter (Petar) jer nije mogao da govori i hodao je na sve 4.

Bilo je puno pretpostavki da je odgajan od strane vukova ili medveda i da je zato jeo rukama, nije voleo odeu i nije mogao biti nauen govoru. Meutim, koristei se njegovim portretom, profesor Phillip Beales je zakljuio da je Peter verovatno imao Pitt-Hopkins sindrom koji ima teke neuroloke efekte, potekoe sa uenjem i nemogunost razvijanja jezika. Peter je doiveo svoju 70. godinu i posetio ga je kotski filozof James Bunett koji je rekao da je Peter razumeo sve to mu se govorilo ali nije mogao da kae nita osim Peter Kralj Dord i da pevui (hum) par pesama.

Bello, naen u Nigeriji 1966. kada je imao otprilike 2 godine u umi, iveo je sa majmunima. Prebaen je u dom, ali uprkos konstantnoj interakciji sa ljudima nikada nije nauio da govori.

Vanya Yudin je naen 2007. u Rusiji, kada je imao 7 gofina i nije mogao da govori. Samo je mahao rukama kao da ima krila i ponaao se kao da je ptica. Dran je u dvosobnom stanu punom kavezima sa pticama gde je iveo sa svojom majkom, koja nikada sa njim nije razgovarala i koja ga je tretirala kao jednog od svojih kunih ljubimaca. Umesto govora je cvrkutao.

Dina Sanichar, naen u Indiji 1867 sa 6 godina, takoe nikada nije nauio da govori. Njega su odgajili vukovi. Nakon nekog vremena je poeo da jede kuvano meso i da se ponaa malo manje kao ivotinja, ali nije razvio govor.

23. januara 2007, naena je ena u Kambodi koja je provela vie od 19 godina u dungli. Porodica iz okoknog sela ju je prepoznala po oiljcima na leima kao svoju etrku koja se izgubila u umi 1979. Kada je pronaena, bila je golai preplaena. Izgubila se sa 8 godina. Nakon to je naena, mnogi su sa njom radili da joj pomognu da se prilagodi normalnom ivotu. Umela je da kae rei mama tata i stomachache(bol u stomaku) kada je naena takoe je govorila neke rei koje su neprepoznatljive.

Traian Caldarar (naen 2002) je iveo odvojen od svoje porodice od svoje 4. do svoje 7. godine. Majka mu je bila rtva porodinog nasilja koja je pobegla od kue, a veruje se da je i on to uinio ubrzo posle nje. iveo je u kartonskoj kutiji u Brasovu, u Rumuniji. Oni koji su otkrili Traiana su verovali da su mu psi lutalice pomogli da preivi. Kad je naen, u blizini je naeno i telo psa, i mnogi pretpostavljaju da je jeo pa kako bi preiveo. Pavao je ispod kreveta kada je usvojen, i esto je jeo. 2007. je prijavljeno da mu je dobro pod brigom svog dede i da je u treem razredu osnovne kole. I like it here, coloring, play and learn to write and read. We have toys, cars, teddy bears, and the food is very good,

Hipoteza kritike faze za usvajanje jezika meutim nije potpuno potvrena svim ovim sluajevima iz dva razloga: ne zna se zasigurno tanost ovih pria, a izolacija moe imati posledice kao to su mentalna retardacija i emocionalne smetnje, koje mogu uticati na usvajanje jezika.

Kaspar Hauser

Kaspar Hauser je uvan u izolaciji elije u Nemakoj do svoje 17. godine. Imao je neto kontakta sa drugim ljudima tokom svoje izolacije. Neki izvori tvrde da je imao znao pomalo da govori, drugi da je po pronalaenju izgovorio izoblienu reenicu. Uspeo je da stekne dovoljno znanje jezika da pokua da napie autobiografiju i da postane legal clerk (prevod??) Meutim, 5 godina kasnije, izboden je na smrt. Kaspar Hauzer je u ranom detinjstvu odgajan u eliji, ali mu je data hrana kao i bar jedna igraka. Kada je osloboen i stavljen u porodicu, nauio je uz pomo uitelja nemaki, mada je i njegovom govoru falio prirodni ritam, kao i Donu iz Ugande.26. maja 1828. na ulicama Nrnberga zateen je deak u seljakoj odei koji je jedva znao govoriti. Nosio je pismo upueno satniku 4. odreda 6. konjike regimente, u kojem se satnik moli da primi deaka ili ga obesi, kao i poruku koju je njegovu prethodnom skrbniku verojatno pisala njegova majka. Anonimni autor je rekao da je deak bio pod njegovim starateljstvom od 7. oktobra 1812. i da ga je poduavao u itanju, pisanju i hrianskoj religiji, ali da ga nikad nije pustio da izae iz kue. U pismu je pisalo i da deak sada eli da bude konjanik kao njegov otac i uputstvo da ili primi deaka ili da ga obesi. Postolar Weissman odveo je djeaka u kuu satnika Wesseniga, gdje je djeak govorio samo: "elim biti jaha kao moj otac" i "Konja! Konja!". Kad su ga pokuali dalje ispitivati, rasplakao se i ponavljao "Wei nicht." ("Ne znam."). Odveli su ga u policijsku postaju, gde je znao napisati samo jedno ime: Kaspar Hauser. U pismu koje je nosio pisalo je da se rodio 30. travnja 1812.Sljedea je dva meseca proveo u tornju Vestner, u starateljsvu tamniara Andreasa Hiltela. Poseivali su ga znatieljni ljudi, zbog ega se otvoreno radovao. Smeio se, hodao je kao malo dete i nespretno je koristio prste. Jeo je samo hleb i vodu. Imao je verovatno esnaest godina, ali duevno je bio estogodinjak. Ipak, bojnik Binder je tvrdio da dete ima izvrsno pamenje, iz ega je zakljuio da je plemikog porekla.

Prvo se mislilo da je odgojen u umama, ali tokom mnogih konverzacija sa Bajnderom (Binder), Hauzer je ispriao drugaiju verziju svog ivota, koju je kasnije i zapisao u vie detalja. Proveo je prvih 16 godina svog ivota u mranoj eliji veliine oko 2x1 m sa slamenim krevetom i drvenom igrakom konja.

Rekao je da je nalazio hleb i vodu pored svog kreveta svakog jutra. Ponekad je voda imala gorak ukus i od nje je due spavao nego obino. U takvim sluajevima, po buenju su mu kosa i nokti bili skraeni i slamica promenjena. Tvrio je da je prvi ovek s kojim je imao kontakt bio misteriozni ovek koji ga je posetio neposredno pred njegovo oslobaanje. Uvek se trudio da sakrije svoje lice od Kaspera. Nauio ga je da napie svoje ime tako to mu je vosio ruku, kao i frazu elim da budem konjanik, kao moj otac (na bavarskom dijalektu) ali je Hauzer tvrio da nije razumeo znaenje ove reenice.

Bilo je vie incidenata gde je Hauzer zadobio povrede (posekotina na elu, plitka rana od pitolja na glavi..) gde nije sigurno da li je sam sebe povredio ili je bio napadnut, kako je tvrdio, jer su svi njegovi staratelji tvrdili da je laov i da izmilja prie.

Psihijatar Karl Leonhard concluded: "If he had been living since childhood under the conditions he describes, he would not have developed beyond the condition of an idiot; indeed he would not have remained alive long. His tale is so full of absurdities that it is astonishing that it was ever believed and is even today still believed by many people. Kaspar Hauser was, as other authors already opined, a pathological swindler. In addition to his hysterical make-up he probably had the persistence of a paranoid personality since he was able to play his role so imperturbably. From many reports on his behaviour one can recognise thehystericalas well as theparanoidtrend of his personality."

Neki misle da je izvrio samoubistvo, ali autopsija nije uspela da dokae ni jednu ni drugu mogunost.

Inpirisao je Verlena da napise pesmu o njemu Gaspar Huaser chante.

Meu posetioima je bio i kriminolog Anselm Riter fon Fuerbah. Posetio ga je 11 juna 1828. i primetio Kasoperovu opinjenost svetlucavim predmetima i njegovu osetlivost na svetlost. Takoe je primetio da nije bilo mnogo pokreta deakovih facijalnih miia i da su mu oi buljile prazno u prostor. Tada je mogao da se sporazume sa velikim potekoama i uvek je osebi govorio u treem licu Kasper vrlo dobar i govorio je sa ljudima u treem licu Mister Colonel umesto ti.

DO avgusta 1828 Kasper se delimino prilagodio, mogao je da se izrazi i da se sporazume, kao i da razlikuje izmeu ivih i neivih stvari. Pod Daumerovom instrukcijom, razvio se u zdravog, inteligentnog i na mnoge naine normalnog mladia, koji je brzo nauio nemaki jezik, ali ga je uvek govorio stranim akcentom. Pisao je pisma, eseje i svoju autobiografiju. Do septembra je poeo da se pita kako za vreme svg zarobljenitva nije razmiljao o svetu van kaveza, drugim biima, ak ni o tome odakle su doli hleb i voda. Poeo je da pie svoju autobiografiju. Po miljenju onih koji su ga upoznali, Kasper se priseao jezika, nije ga uio ispoetka, to je navelo mnoge da misle da je zatvoren izmeu druge i etvrte godine.

Nakon prvog napada, kada ga ne neko napao noem i povredio mu elo, rekao je 'Why you kill me? I never did you anything. Not kill me! I beg not to be locked up. Never let me out of my prison - not kill me! You kill me before I understand what life is. You must tell me why you locked me up!'

Rekao je da je glas napadaa bio isti kao oveka koji ga je drao zatvorenog.

Prebaen je od Daumera kod biznismena Her Bieberbaha (Bieberbach) sa kojim je imao dosta problema. Nakon 6 meseci je prebaen kod Barona von Tuchera koji mu je dosta pomogao da povrati emocionalno i mentalno zdravlje.

Negde pie da je znao samo po nekoliko rei, negde da je mogao da sklapa reenice kada je pronaen svuda pie razliito. Rani dokazi nisu konsistentni sa Kasperovom kasnijom priom o sebi, jer kau da je mogao normalno da pria i hoda.

Postoji film The Enigma of Kaspar Huser (1974) reirao ga je nemaki reditelj Werner Herzog, a glavne uloge tumae Bruno Schleinstein i Walter Ladengast. Film je koristio pisma koja su naena kod Hausera i veoma blisko prati pravu priu.