POEZIJA I PROZA:

Miroqub Todoroviã, Qu-

bica Arsiã, Selimir Radulo-

viã, Ivan Zlatkoviã, Ÿivko Ni-

koliã, Dušan Belåa, Pavel Gatajancu,

Knut Odegard OGLEDI: Milosav Tešiã, Al-

bina Milanov, Igor Lekiã, Zorica Haxiã

SVEDOÅANSTVA: Predrag Piper, Dušan Nikoliã,

Milo Lompar, Mira Radojeviã, Åedomir Popov, Aleksandra

Novakov, Gojko Tešiã, Qiqana N. Vico, Nenad Grujiåiã,

Sava Stamenkoviã, Sava Babiã, Miro Vuksanoviã, David

Kecman Dako KRITIKA: Dragana Beleslijin, Aleksandar

B. Lakoviã, Ilija Bakiã, Sowa Kapetanov, Emilija Xam-

barski, Åaslav Ðorðeviã, Radivoj Stanivuk, Sava Babiã,

Nevena Varnica, Igor Javor, Biqana Andonovska, Qubica

Popoviã Bjelica

DECEMBAR 2009 NOVI SAD

Ministarstvo kulture Republike Srbijei Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kulturu

omoguãili su redovno objavqivaweLetopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine

Urednici

Georgije Magaraševiã (1824—1830), Jovan Haxiã (1830—1831), Pavle Sta-matoviã (1831—1832), Teodor Pavloviã (1832—1841), Jovan Subotiã (1842—1847), Sima Filipoviã (1848), Jovan Subotiã (1850—1853), Jakov Igwatoviã(1854—1856), Subota Mladenoviã (1856—1857), Jovan Ðorðeviã (1858—1859),Antonije Haxiã (1859—1869), Jovan Boškoviã (1870—1875), Antonije Haxiã(1876—1895), Milan Saviã (1896—1911), Tihomir Ostojiã (1912—1914), VasaStajiã (1921), Kamenko Subotiã (1922—1923), Marko Maletin (1923—1929),Stevan Ãiriã (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), To-dor Manojloviã (1931), Ÿarko Vasiqeviã (1932), Nikola Milutinoviã (1933—1935), Vasa Stajiã (1936), Nikola Milutinoviã (1936—1941), Ÿivan Mili-savac (1946—1957), Mladen Leskovac (1958—1964), Boško Petroviã (1965—1969), Aleksandar Tišma (1969—1973), Dimitrije Vuåenov (1974—1979), Mom-åilo Milankov (1979), Boško Ivkov (1980—1991), Slavko Gordiã (1992—2004)

Uredništvo

IVAN NEGRIŠORAC(Dragan Staniã, glavni i odgovorni urednik)

MIHAJLO PANTIÃ, JOVAN POPOV, SAŠA RADOJÅIÃ

Sekretar UredništvaVLADIMIR ŠOVQANSKI

LektorVLADIMIR ŠOVQANSKI

Korektor

BRANISLAV KARANOVIÃ

Tehniåki urednikVUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godišwe u meseånim sveskama od po desetštamparskih tabaka: šest svezaka åine jednu kwigu. Godišwa pretplata iznosi2.000 dinara, a za ålanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za inostran-stvo iznosi 100 €. Cena po jednoj svesci u kwiÿarskoj prodaji je 200 dinara.Pretplata se moÿe uplatiti u svakoj pošti na ÿiro raåun broj 355-1056656-23,sa naznakom „za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1,

telefon: 021/6613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901.

E-mail: letopis@maticasrpska.org.rsInternet adresa: www.maticasrpska.org.rs

Izdaje: Matica srpska

Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi SadŠtampa: BUDUÃNOST, Novi Sad

Tiraÿ: 1.000RUKOPISI SE NE VRAÃAJU

God. 185 Decembar 2009 Kw. 484, sv. 6

S A D R Ÿ A J

Miroqub Todoroviã, Torba od vrbovog pruãa . . . . . . . 857Qubica Arsiã, Pica kapriãoza . . . . . . . . . . . . . 863Selimir Raduloviã, Sedam malih drhtaja . . . . . . . . . 873Ivan Zlatkoviã, Mali junkie azbuånik . . . . . . . . . . 878Ÿivko Nikoliã, Seoba biãa . . . . . . . . . . . . . . 889Dušan Belåa, Vrata na slici . . . . . . . . . . . . . 893Pavel Gatajancu, Kamen graniånik . . . . . . . . . . . . 901Knut Odegard, Nastavqawe . . . . . . . . . . . . . . . 904

OGLEDI

Milosav Tešiã, Vilovanstvo Laze Kostiãa . . . . . . . . 907Albina Milanov, Kostiãeva kwiga „O Zmaju" i Kišov „Åas

anatomije" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 921Igor Lekiã, Åetiri pripovetke Laze Kostiãa . . . . . . . 928Zorica Haxiã, Alfa i omega Laze Kostiãa . . . . . . . . 944

SVEDOÅANSTVA

Predrag Piper, Biografika kao kultura seãawa . . . . . . 951Dušan Nikoliã, Panteon srpskog naroda . . . . . . . . . 958Milo Lompar, Istorija i egzistencija . . . . . . . . . . 959Mira Radojeviã, Kolektivno seãawe nije u krizi . . . . . . 964Åedomir Popov, Personalna enciklopedija srpskog naroda . . 968Aleksandra Novakov, Pogled koji je postao slika . . . . . . 969Gojko Tešiã, Dositej izmeðu levice i desnice . . . . . . . 975Qiqana N. Vico, Kratke priåe Milana Saviãa . . . . . . 982Nenad Grujiåiã, Adamov, Pavle Markoviã . . . . . . . . . 993Sava Stamenkoviã, Vrste signalistiåke poezije u zbirci Miro-

quba Todoroviãa „Sviwa je odliåan plivaå" . . . . . . 1000Sava Babiã, Pesnik Radnoti . . . . . . . . . . . . . . 1017Miro Vuksanoviã, Hercegov i Kowoviãev Tuna Kekez . . . . 1023

David Kecman Dako, Åovek iz åijih oåiju proviruju snovi (Ehodavnog razgovora sa Janošem Hercegom) . . . . . . . 1026

KRITIKA

Dragana Beleslijin, Roman — ruska babuška (Svetislav Basa-ra, Dnevnik Marte Koen) . . . . . . . . . . . . . 1041

Aleksandar B. Lakoviã, U zaåaranom krugu jezika (Miroqub To-doroviã, Qubavnik nepogode) . . . . . . . . . . . . 1045

Ilija Bakiã, Jeziåka zavera i oko we (Miroqub Todoroviã, Bo-li me blajbinger) . . . . . . . . . . . . . . . . . 1048

Sowa Kapetanov, „Stablo Marijino" u tematsko-poetskom kon-tekstu rane proze Miroslava Josiãa Višwiãa (MiroslavJosiã Višwiã, Stablo Marijino) . . . . . . . . . . 1051

Emilija Xambarski, Poetska mapa sveta (Moma Dimiã, Neov-dašwi pisci i susreti) . . . . . . . . . . . . . . 1055

Åaslav Ðorðeviã, Posvajawe grada ili tragawe za sobom (Bo-ško Ivkov, Zemqa i rašãe 9 — Åitanka Vojvodine) . . 1060

Radivoj Stanivuk, Pesnik prirode i kulture (Boris Laziã, Pe-sme lutawa i sete) . . . . . . . . . . . . . . . . 1067

Sava Babiã, Daje se na znawe (Milutin Ÿ. Pavlov, Dobošarije) 1070Nevena Varnica, O Lazaru i nama samima (Radomir Miqojko-

viã, Podizawe Lazarevo) . . . . . . . . . . . . . . 1072Igor Javor, Odbrana poezije itd. „Antene" Adama Zagajevskog

(Adam Zagajevski, Antene) . . . . . . . . . . . . . 1075Biqana Andonovska, Vreme se završilo vremenom (Vladimir

Stojniã, Vreme se završilo) . . . . . . . . . . . . 1079Qubica Popoviã Bjelica, Povratak u Ravangrad (zbornik ra-

dova Veqkovi dani 2007: Pripovedaåko delo Veqka Petro-viãa / Savremena srpska pripovetka) . . . . . . . . . 1083

Branislav Karanoviã, Autori Letopisa . . . . . . . . . 1086

LETOPIS MATICE SRPSKE • DECEMBAR 2009

ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

CIP — Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

82(05)

LETOPIS Matice srpske / glavni i odgovorni ured-nik Ivan Negrišorac (Dragan Staniã). — God. 48, kw.115, sv. 1 (1873)— . — Novi Sad : Matica srpska, 1873—.— 24 cm

Godišwe izlaze dve kwige sa po šest svezaka. — Pokre-nut 1824. god. kao Sýrbske Letopisi. — Nastavak publika-cije: Srpski letopis

ISSN 0025-5939

COBISS.SR-ID 7053570

9 770025 593009

ISSN 0025-5939

MIROQUB TODOROVIÃ

TORBA OD VRBOVOG PRUÃANaðene priåe i snovi

UBICA STOLEÃA

Denisu Nilsenu, „ubici stoleãa" u Velikoj Britaniji,posle deset dana suðewa pred porotom u Old Bejliju izreåenaje najstroÿa kazna u ovoj zemqi — doÿivotna robija. U presu-di stoji odluka da se molba za pomilovawe ubice ne moÿeuzeti u razmatrawe dok ne izdrÿi kaznu od 25 godina zatvora.

Iako je optuÿeni još u istraÿnom postupku priznao daje ubio petnaest qudi, optuÿnica ga je teretila za šest gro-zomornih ubistava i dva pokušaja. Ostale pomiwane zloåine,u toku desetodnevne rasprave, uporno je poricao i ostali sunedokazani.

Pri utvrðivawu dokaza i izricawu najstroÿe kazne sud-skoj poroti je pomogao i sam optuÿeni Nilsen koji se u tokupretresa hvalisao da je „ubica stoleãa".

— Lako sam mogao da ubijem i 500 qudi, ali nisam uspeoda ih pohvatam — govorio je on.

Nilsen je, inaåe, svoje ÿrtve åereåio i bacao u kanali-zaciju, ili zatrpavao u bašti. Pronaðen je tako što je kana-lizacija, zapušena od qudskih ostataka, poåela uÿasno da za-udara pa su se susedi poÿalili policiji.

TORBA OD VRBOVOG PRUÃA

Veåe je. Kiša. Tråim kroz vrbake neke velike reke. Zadi-han sam i uplašen. U desnoj ruci nosim malu zelenu torbunapravqenu od vrbovog pruãa. Znam da su u toj torbi spisisa strogo åuvanom tajnom koje treba na vreme predati. Gledam

857

na sat. Kazaqke se pomeraju neshvatqivom brzinom. Vreme is-tiåe…

Sada sam u blatwavom podnoÿju nekog visokog brda. Kišai daqe lije. Znam da moram doãi do vrha. Pokušavam da se pe-wem. Uzalud. Noge ne mogu da se zadrÿe u skliskoj, vodom na-topqenoj zemqi.

Na vrhu primeãujem qudske prilike. Glasom promuklimod zebwe i straha zovem upomoã.

Spuštaju mi dva konopca za koji je vezana daska i izvla-åe me na vrh. Tamo me doåekuje nekoliko qudi stisnutih usanai zloslutnog pogleda. Na wihovim ogromnim glavama umestokose vidim vrbove granåice sa lišãem. Oni mi uÿurbanouzimaju torbu iz ruke i bez reåi nestaju.

BORHESOV KOW

U jednoj Borhesovoj priåi iz sna Aleksandra Makedon-skog izrawa veliki beli kow. Wegovo vitko, mišiãavo telo,

858

859

NAPRED BUKEFALE!

savijen dugi vrat, široke grudi i bokovi izrawavqeni subrojnim udarcima maåeva i kopaqa. Iz gubice, koju otvara kaoda bi hteo nešto da kaÿe, kapqe krv. U pitomim, tamnim oåi-ma neopisiva tuga.

Noã je. Kow stoji pognute glave okupan hladnom meseåe-vom svetlošãu. Na leðima nosi mrtvog gospodara.

JOVAN

Prohladno novembarsko veåe. Grad u magli. Šetam Go-spodar Jovanovom od Francuske prema Kalemegdanu.

Na zgradi broj 42, ugao Jovanove i Knegiwe Qubice (biv-ša Zmaj Jovina) mermerna ploåa s natpisom:

„U ovoj kuãi ÿiveo je i radioveliki srpski kwiÿevnikJovan Skerliã1877—1914."

Kuãa jednospratna, siva, veã oronula. Na vratima inter-fon.

Iznad wega naziv neke firme.Posle malo oklevawa zazvonim. Javi se strog, promukao

glas:— Ko je?— Jovan — odgovorim.Zaåuje se zujawe, znak da mi je ulaz dozvoqen. Gurnem vra-

ta i kroåim u zamraåeni hodnik.

QUDI-SENKE

Negde sam na severu. Sneg i led unaokolo. Ipak, ne ose-ãam hladnoãu. Prekrasna plaviåasta svetlost koja obasjava tajsleðeni svet kao da me greje…

Sada sam u ogromnoj zgradi, usamqenoj na sneÿnoj rav-nici.

Zgrada je napravqena od materijala sliånog ledu. Nemakrova. Gotovo prozirni zidovi.

Šetam prostranim sobama bez nameštaja. Dodirujem zi-dove i oseãam blagi udar struje.

Iznad mene, odjednom, preleãu åudna biãa — qudi-senke.Izrawaju odnekud iz ledene pustoši. Jedva ih nazirem. Nema-ju krila. Lebde kroz vazduh lagano, bez napora, kao da plivaju.

860

PAD

Nalazim se u velikoj svetloj dvorani zasvoðenoj mleåno-belom kupolom. Puno je sveta. Pompezno otvarawe neke medij-ski izvikane izloÿbe. Na zidovima brojne slike, crteÿi, ko-laÿi.

Provlaåeãi se kroz gomilu qudi na svoje veliko iznena-ðewe, na jednom od zidova, ugledam i svoje radove. Tu su, izvizuelne poeme Lunomer izdvojeni i dosta uveãani, dete s me-seåevom glavom i Armstrongova noga kad stupa na Mesec.

Ne znam kako su se ovi radovi našli na izloÿbi. Nikomi ništa nije traÿio, niti me je obavestio.

Dok zastajem i posmatram svoje eksponate sa leve straneprilaze mi momak i devojka. Devojka je visoka, vitka sa dugomcrnom kosom u skoro providnoj ruÿiåastoj haqini. Za trenu-tak uåini mi se da veoma liåi na Marinu Abramoviã iz vre-mena kada smo se upoznali i kada je ušla u signalizam.

Zagledam se u devojku. Moj znatiÿeqni pogled, po svojprilici, nije se dopao i iznervirao je momka. Quti se, doba-cuje nešto ruÿno i pokazuje na moje radove.

Prilazim mu. Devojka se odmiåe. Momak zauzima borben,bokserski stav.

Pokušavam da ga iznenadim i udarim desnom nogom uonaj najosetqiviji dowi deo stomaka. To mi ne uspeva. Od za-maha gubim ravnoteÿu, padam na pod i budim se.

DESET BILIONA SEKUNDI

10—18 = 1 atosekunda. Za kvadrilioniti deo sekunde sve-tlost preðe širinu tri vodonikova atoma.

10—14 = 0,01 pikosekunda. Svetlost preðe nešto više odpreånika jedne ãelije sperme, najmawe åovekove ãelije.

100 = 1 sekunda. Åoveåije srce otkuca jednom. Zemqa pre-ðe 29,8 km na putu oko Sunca. Svetlost preðe duÿinu 7,5 putaveãu od obima Zemqe.

104 = 10.000 sekundi = 2,78 sati. Dobro hrawena bakteri-ja podeliãe se u 100 bakterija. Svetlost sa Zemqe preãi ãetri milijarde kilometara i preseãi Uranovu orbitu.

107 = 10.000.000 sekundi = 115,74 dana. Qudski zametakprelazi 40% svog razvoja. Svetlost sa Zemqe otišla je daqe iod najdaqe planete.

109 = 1.000.000.000 sekundi = 31,69 godina. Jedna qudskageneracija je išåezla. Svetlost stiÿe do Kanopusa, udaqenog299,8 biliona kilometara.

861

1012 = 1.000.000.000.000 sekundi = 31.690 godina. Bilionsekundi je mnogo duÿe od istorije civilizacije. Pismo je ot-kriveno pre 0,17 biliona sekundi; prvi gradovi podignuti supre samo 0,33 biliona sekundi. Svetlost sa Zemqe dostiÿesredište galaksije Mleåni put.

1013 = 10 biliona sekundi = 316.900 godina. Pre desetbiliona sekundi najnapredniji homoid bio je Homo erektus.Za to vreme svetlost je prešla rastojawe koje je, grubo uzev,jednako obimu galaksije Mleåni put.

862

QUBICA ARSIÃ

PICA KAPRIÃOZA

Došla je u Rim da se, posle mnogo godina, opet vidi sMarkom.

Februar u Rimu i nije neki mesec. Kiša silovito šiba,pqušti uprkos renesansi i Koloseumu sa znojavim leðimagladijatora ovekoveåenim na plakatu periferijskog bioskopa,koji je na trenutak ugledala iz taksija. Pada li pada, gurajuãiiz sebe, pred upaqene farove, kuåe s prebijenom šapom, raz-drqen mantil, koji uplašeno nestaje usred naglog koåewa ipsovke. Taksista je gråevitim pokretom skinuo naoåare kakobi ih ponovo stavio pošto ih je obrisao o rever sakoa. Upa-lio je cigaretu ne upitavši da li joj smeta što puši u koli-ma. Qubaznost mu nije bila jaåa strana.

Posle preturawa po pregradi ispred wenog sedišta dokse ona ukoåeno priqubila uz naslon, pronašao je mapu grada,koju je raširio po volanu, vešto zaobilazeãi nagnutu hondu ipikap u isparkiravawu, ne propuštajuãi da pokretima rukeprema tamnim staklima pokaÿe koliko ih prezire i kako gabaš zabole što im je upravo kucnuo branik. Zguÿvao je mapu,bacio je na zadwe sedište, uz neprestano trubqewe, koje jepodjarcavalo kišu da grozniåavo dobuje po haubi, ovaj putuporna da taksi utera u jednosmernu ulicu s wenim hotelom.

Pošto je saåekala da joj vrati kusur do posledwe lire,taksista je ostao da sedi prikriveno besan (kao Mimi meta-lac kome je povreðen ponos). Izgledalo je da mu na pamet nepada da joj pomogne oko kofera, što se ipak dogodilo posleneumoqivog ãutawa i usredsreðenog piqewa u retrovizor smalim raspeãem. Onda je iznenada poskoåio mahnito tresnuv-ši vratima. Tek kad je kofer spustio u baru pored ãupa s ve-štaåkom bugenvilijom, videla je da na nogama ima japanke.Dao je gas, uz škripawe guma.

863

Vrata hotela Ðentileski izvirila su iz kiše pošto sesvetlo upalilo åim je zakoraåila na stepenik. Krupna debelaÿena s velikim grudima odmah ih je otvorila, kao da je s onestrane åekala goste drÿeãi se za kvaku. Sliåno duvanxijki izAmarkorda, imala je svetlo plavi xemper od angore i ÿutu ko-su, sijajuãe ÿutu, kao lampa usred mraånog, tihog, skoro pu-stog hotela. I kao duvanxijka, velikom šakom je, na grudima istomaku, prikupqala xemper, razvlaåila i mrdala usne, puãi-la ih, traÿeãi u kwizi gostiju weno ime.

Na tabli su visili kquåevi prikaåeni za teške mesinga-ne kruške s brojem sobe. Nevin naåin da ih gosti ne stave uxep i zaborave da vrate. Pruÿila joj je jedan i, uprkos pregra-di koja ih je razdvajala, savila se preko pulta primakavši sewenom licu dovoqno blizu da utisne poqubac dreåavo nakar-minisanih usana, sliånih preseåenoj debrecini, debelo oi-viåenih tamnim krejonom.

— Kafa? Moÿda? S malo mlekca?— Prijalo bi mi, hvala.— Govorite italijanski! Divno!— Nekad sam åesto s roditeqima dolazila u Rim. Moj

otac ga je mnogo voleo. Kao devojåica, nisam znala da reå „al-bergo" u stvari znaåi hotel. Mislila sam da se tako zove onaju kojem smo odsedali. Hotel Albergo. Tata se smejao što samverovala da Italijani svim hotelima daju ime Albergo. On jeovde imao mnogo prijateqa, studirao je medicinu i specija-lizirao radiologiju u Rimu.

— Mrtav? — Vlasnica-duvanxijka napravila je tugaqivolice, spustivši krajeve pozamašnih usana.

— Umro je odavno.— Eh, jadniåak.Okrenula se prema poluotvorenim staklenim vratima tr-

pezarije iz koje su se åuli koraci u klompama.— Ðankarlo, donesi gospoði kafu s malo mlekca.Bat klompi je zamro. Posle pauza u zapisivawu, otvarawu

fioka i usredsreðenom preturawu po wima, vlasnica je itreãi put viknula:

— Ðankarlo, gde si, gde je ta lewa kreatura?Ðankarlo se ipak pojavio u klompama i dukserici, sa

ravno do pola åela podrezanim šiškama, koje su uprkos gelukoso štråale poput nadstrešnice. Kao kod mesecom opåiwe-nih tipova u filmovima braãe Tavijani. Spustio je poslu-ÿavnik na mermerni ampir stoåiã, zaposednut neizbeÿnimnovinama i okruÿen foteqama, ne obraãajuãi paÿwu na gazda-ricu, koja mu je moÿda bila majka, qubavnica. Ne primeãujuãi

864

nikoga. Otišao je sporo, namerno birajuãi delove poda kojenije pokrivao tepih.

Mesec je u prozoru bio nabrekao i rozikav, mimoilazilisu ga oblaci.

Tišina hotela se zgušwavala, padala je kao pepeo po is-habanom nameštaju i ploåicama. Zatvarawe vrata u daqinizvuåalo je kao grmqavina, isto i gazdariåino šuškawe novi-nama, koje je sreðivala pre nego što je uzela šoqu s åajem.

— Ðankarlo veã zna za moju bešiku. — Pipnula se ni-sko. — Za to je najboqi uvin åaj i strugana bela rotkva s malomaslinovog uqa, hladno ceðenog.

Namestila je usta, dodirnula rub šoqe.— Extra vergine.

Marko nije imao pojma da je ona veã stigla i odsela u ho-telu Ðentileski, koji je otkrila pretraÿujuãi po Internetu.

Hotel se nalazio, kako je pokazala mapa na koju je kliknu-la, na uglu ulica Prudenca i Santa Sangve. Nejasne mrqe sponekim zlatastim detaqem, koji je isijavao s ekrana kompju-tera kao dokaz patricijske prošlosti u kojoj moÿe da uÿiva ionaj bez mnogo para, pretvarale su se naoåigled u komodu iplišanu zavesu sa razbokorenim sasama na krajevima gajtana.A tamna rezbarija sa mleåno belim ostrvcima, koju je zapazilana posledwoj od reklamnih fotografija kompjuterskog pro-spekta, postala je ovde, u hotelskom salonu, uz gazdariåinauputstva o brojevima autobusa koji ãe je dovesti do Španskihstepenica, slika u masivnom ramu.

Turisti su oåekivali ovakve slike. Velike i teške, tam-ne svedoke prošlosti, okaåene iznad amfora sa suvim macama.

Skoro sve su bile naslikane tehnikom kjaro-skuro u sti-lu Karavaða, sa mrakom iz kojeg iskaåu naga ÿenska tela. Ot-krila je da je svetla mrqa sa fotografije u stvari deo Suza-nine noge uz koju se pewu poÿudni pogledi staraca. Suzana je,kao hipnotisana, ukoåeno podnosila wihovo zurewe. Napada-li su je, prodirali na silu u vazduh koji je branila zgråenihnogu i pogleda uperenog ka naslikanom nebu.

Na pravom je u daqini sevnula muwa. Pogledale su se zatrenutak. Vlasnica je nastavila s priåom o tome kako su svauqa u hotelu inspirisana rimskom slikarkom iz sedamnaestogveka, Artemizijom Ðentileski, po kojoj se zove hotel i s ko-jom je i ona u nekom dalekom srodstvu. Namerno je upotrebilareå „inspirisana", ÿeleãi da izbegne prizvuk razoåarawaamaterskom suvoãom koju uvek poseduju jeftine kopije. Nije jeprekidala. Nije joj se ÿurilo u sobu. Odlagawe onog što do-lazi uvek pojaåava uzbuðewe. Osim toga, bilo je prijatno što

865

posle toliko godina opet razgovara na italijanskom, sad kadviše nema oca koji joj je pomagao u prevodima i ispravqaoakcenat.

Svetlo lampe je zbog slabijeg napona postalo mekše. Star-ci su se povukli u senku, Suzana je još više pobelela, saonim pogledom Ðulijete Mesine iz filma Ulica, koji opra-šta i moli da je ne ostavqaju samu. Vlasnica je pewuãi se,kao predvodnica, stepeništem koje je izgledalo staro (madasu Italijani majstori u imitirawu svih tih ÿilica i puko-tina), otkinula s krÿqave palme sasušeni list. Biqka se ta-ko muåi, jer ÿeli da ga nahrani, a on je mrtav. Uvek treba ot-kinuti ÿuto lišãe. Napokon ju je dovela do sobe u kojoj je vi-sila još jedna slika sa telom sliånim uskislom testu koje ki-pi iz zemqane åinije. Kleopatra se ubijala zmijom. Omåa jegmizavo obuhvatila dojku dok je rascepqeni jezik palacao pre-ma bradavici.

Videla ju je åim je ušla i krenula ka kupatilu da napunikadu. Voda je odmah pokuqala vraãajuãi davno nestali zvukslavina koje klokoãu, nasuprot modernih što šište. Dok sekada punila, prišla je, kao što gosti hotela uvek åine prviput zakoraåivši u sobu, prozoru u kojem su, umesto meseca,sijali metalni gong sa firmom picerije i gajbe mokrih pomo-ranxi, nareðane pred ulazom radwice zaklowene tendom.

Åim se okupa, javiãe se Marku.Dve neuspešne veze odmah posle razvoda pojaåale su joj

goråinu neuspeha. Obojica su bili uzdrÿani do one crte kadodustajawe od svega što ona voli postaje pritajeni sadizam, aqubazne reåi kojima su se izviwavali što ne mogu da joj udo-voqe, ubodi noÿa. Tako su je, u stvari, odbijali. Neverovatnoje kako su se pojavili, jedan za drugim, kao dva mlitava talasaåija udvostruåena snaga nije u stawu da pokrene ni papirnibrodiã. Tako sliåni i tako dosledni. Uvek su imali puno po-sla, åuvali su decu preko vikenda, nisu voleli bioskop nišetwe pored reke, na wene poruke odgovarali su mlako ikratko tek posle nekoliko dana kada bi ih otpisala obrisav-ši wihov broj mobilnog. Nisu voleli da se qube, kao prosti-tutke koje odbijaju prisnosti s mušterijama. Uz nekoliko åa-šica votke strast bi dopuzala do kreveta i ušla u weno telopuno uzdaha i jecawa pred tom silom tvrdog srca, koja neãe dase na wu izlije.

Odavno je niko nije voleo ili se bar pretvarao da je voli.Nisu bili zainteresovani, a woj je tako bila potrebna

qubav.Svakodnevno ju je prizivala da je zaštiti od nasilnika

naoruÿanih hladnom qubaznošãu koja vreða, da je izbavi od

866

wihovog uzdrÿavawa koje je peklo, nepristajawa koje ju je do-vodilo do ludila.

Setila se Marka, svog momka s fakulteta. Na Fejsbuku jepronašla wegovu adresu i poåeli su da se dopisuju. Marko,koji je nekad maštao da postane slikar, sada je radio za ne-kog rimskog trgovca antikvitetima sve što je bilo potrebno,ukquåujuãi i vešte kopije za koje su stranci ÿeqni pedigreanaivno verovali da su originali. Ni trenutka ne bi posum-wali, jer nisu ÿeleli da sumwaju u svetice izvrnutih oåijuniti u svoje istanåano oseãawe za laÿni barok, koji ãe ih uz-nositi tamo daleko, dok primaju goste u Klivlendu ili Ohaju.Od toga i nije moglo bogzna kako da se ÿivi, ali je ÿenin po-sao u dizajnerskom studiju za opremawe frizerskih salona po-magao da se otplati kredit za stan. Imali su sreãe. Išli suu bioskop, ÿivot je bio pristojan, stan lep, filmovi podno-šqivi.

Pokušala je da pre kupawa otvori kofer, koji je gazdari-ca ostavila pored ormana, ali se bravica na katancu zaglavi-la. Dugo je petqala kquåem koji nije mogao da se pomeri pa jeprobala turpijom za nokte, jedva je pronašavši u tašni. Za-tim perorezom koji je uvek nosila na put, ako poÿeli da u ho-telskoj sobi pojede jabuku. Wime je posle nespretnog åeprka-wa uspela samo da se poseåe pa se opet vratila kquåu, ovaj putstrpqivo, s posekotinom na palcu omotanim toaletnim papi-rom. U jednom trenutku brava je popustila i katanac je škqoc-nuo, ali je ona posle toga izgubila voqu za kupawem. Voda jestrmoglavo klokotala kroz otåepqen odvod, mnogo brÿe negošto je punila kadu. Iz kofera je izvadila spavaãicu, stavilaje preko jastuka, zaÿelevši da picerija preko puta hotela jošprima goste.

Radila je. Nije ni bilo kasno, samo je tako izgledalo zbogzbijenih oblaka i kiše. Odjednom bi se pqusak svom silinomobrušio na poneku kabanicu koja bi utråala pod nadstrešni-cu picerije ili u susednu radwu, onda iznenada prestajao iponovo poåiwao, stvarajuãi sivo mušemastu vodenu zavesu.

Kelneri su se dosaðivali, peckajuãi se šalama samo wi-ma razumqivim i smešnim. Jedan je, da bi sebi dao vremenaza smišqawe nove, odlazio do zelene sveãe, koja je lewo po-kretala senke i dopuštala da se nazre pribor za jelo i vrlovisoka åaša u kojoj je mehur svetlosti našao pribeÿište, aonda se vraãao ostalima, dobacujuãi usput nekoliko reåi kojebi izazivale smeh.

Oseãaj koji obiåno ima u praznom restoranu, nešto iz-meðu nelagodnosti i olakšawa što je niko neãe gledati dokjede, sada se pretvorio u glad. Pred weno lice iskrsla je ma-

867

qava ruka da namesti salvetu, postavi slanik na jedan od kva-dratiãa stolwaka i donese jelovnik, ali je ona, iako je neko-liko trenutaka prouåavala spisak pica, uvek birala svoju omi-qenu. Kelneri su napravili guÿvu oko šubera. Buåno su doba-civali kuvaru, koji je, s belom kapicom sliånom jevrejskoj,paradno prošao kroz špalir stolova i nestao iza kaubojskihvrata. Potrajalo je dok joj jedan od wih nije doneo picu, a on-da su se skrasili kod šanka.

Pica je bila ispeåena onako kako ona voli — s reška-vim klobucima po obodu, soånim komadiãima šampiwona uto-nulim u rastopqenu mocarelu. Nedostajalo je još keåapa, kojijoj je uvek dodavao Marko, kada su posle predavawa išli uomiqenu piceriju. Nije ni morala da kaÿe. Marko je unapredznao da je nezasita što se keåapa tiåe, i odmah je, ako ga nijebilo na stolu, traÿio od konobara. Marko je pogaðao šta jojtreba a da ona ne izgovori ni reå. Ogrtao joj je xemper napromaji ili bi je pipnuo po obrazu kada joj se åinilo da mo-ÿda ima temperaturu. Prepoznavao je wenu tugu koju mora daodboluje sama, pa je, otprativši je do kuãe, bez protivqewaodlazio i sutra se javqao telefonom, ne pomiwuãi kako su impropale karte za bioskop. Stajao je opet u redu i po drugi putvadio karte za isti film, a u mraku sale je wegov topao dah,dok je glumac izgovarao: ostani sa mnom do kraja, dodirivaoweno uvo. Po izlasku su se åarkali oko poente i zapawujuãegpostupka junakiwe, ali je Marko, miroqubivo popuštajuãi,na kraju davao filozofska objašwewa kojima nije imalo štada se prigovori. To ju je još više qutilo, jer je ÿelela da muse suprotstavqa, pa je posle prepirki nestajala u ulazu bezpozdrava. Isprobavala je koliko daleko moÿe da ide, a Markojoj je to dozvoqavao, pokazujuãi kako wegovo biãe naseqavabezmerno veliki prostor.

Tamnoputi kelner doneo joj je åašu naruåenog kjantija, aonda je iza šanka nastavio da pije espreso. Drugi je zevnuo upola reåi, åekajuãi da mu doðe vreme za kraj smene. Naglo jemahnuo rukom da se rasani, zbog åega je plamiåak sveãe uzne-mireno zadrhtao.

Jednom su posle Kinoteke u kojoj su gledali Noãnog por-tira, po obiåaju svratili u obliÿwu piceriju. Raspravqalisu oko filma glasno i ÿuåno, upadajuãi jedno drugom u reå.Ona je tvrdila da je logorašica poÿelela da sa bivšim mu-åiteqem ponovi svoju mladost, da vrati vreme i ponovo gaÿivi, ovaj put kao obiåna ÿena, u hotelskoj sobi umesto u lo-gorskoj baraci, s obiånim muškarcem, noãnim portirom, ko-ji je nekad bio esesovac. A ne, rekao je Marko. Ÿene uÿivaju uulozi ÿrtve. Vole svoje muåiteqe perverznom i odanom quba-

868

vqu. U svakoj ÿeni åuåi mala logorašica koja åeka u redu zatorturu. Zato se film i zove Noãni portir. Misli se na totamno i noãno u nama, uvek budno, što oka ne sklapa, iakomoÿda ÿenica pospano sawari u naruåju svog pitomog qubav-nika. Iznerviralo ju je što Marko tako misli o ÿenama, toda ÿene same traÿe ðavola i u tome na åudovišan naåin uÿi-vaju. Wenu pobunu su potvrdili i crveni peåati koji su jojiskoåili po vratu. Optuÿila ga je da ništa nije razumeo, akada je on na svoj miran naåin nizao dokaze jedan za drugim,pribrano dolazeãi do nepobijajuãe istine, do kanonskog je-vanðeqa o tome šta sve ÿene jesu, tada mu je na košuqu baci-la paråe pice obilno zasute keåapom. Gosti su s nevericombuqili u crvenu mrqu na wegovim grudima, pitajuãi se da lije moÿda, dok su nazdravqali, neko pucao u sirotog mladiãa.Marko nije ništa rekao. Poskidao je s košuqe komadiãešunke i peåuraka, malo se obrisao i nastavio da jede kao dase ništa nije dogodilo, dodavši duhovito da um caruje svedok snaga ne poludi. U stvari joj je poruåio: Samo ti terajsvoje. Ãutali su dok su hodali opustelim ulicama. Onda je on,kao i uvek, malo stajao pred ulazom (kada bi ona jogunasto od-bila da je prati do lifta) i odlazio åim bi bio siguran da jesve u redu.

Na mraånom hotelu Ðentileski svetleo je samo jedan pro-zor s prvog sprata, wen prozor, jer je uvek ostavqala svetlokad nekud odlazi. Tako bi joj se po povratku naåas uåinilo daje neko åeka. Devojka iz radwe je velikom motkom odozdo boc-kala tendu i s we se, uz prasak, slivala zaostala kiša.

Ðankarlo je deÿurao na recepciji, zadubqen u sportskustranu. Ne diÿuãi pogled s novina, dodao joj je mesinganukrušku. Åim mu je okrenula leða, osetila je wegov pogled kakoje odmerava sve dok nije, zastavši na odmorištu, pogledalaprema wemu, koji se zbuweno i hitro vratio gråevitom zagr-qaju dvojice fudbalera.

Rustiåni orman, prevelik za tako mali prostor, bio jeprislowen na vrata koja su vodila u susednu sobu. Ogrnuta ba-demantilom, sela je u fotequ s naruåjima napravqenim odistog drveta kao i orman, koji je mirisao na oprqeni šim-šir, ili pregorelu plutu, i ukquåila laptop da se javi Mar-ku. Pošto do kasno sedi ispred kompjutera, sigurno ãe jošveåeras proåitati pismo s vremenom i mestom sastanka — nauglu ulica Prudenca i Santa Sangve. Mobilnim bi moÿdabilo boqe, ali se ne zna u kakvoj situaciji stiÿe poruka i dali ãe onaj drugi, kome nije namewena, pasti u iskušewe da jeproåita.

869

Nije joj se spavalo pa je krenula da pretraÿuje po Inter-netu. Prvi meðu podacima koje je pronašla o ArtemizijiÐentileski po kojoj je hotel, ukrašen replikama wenih sli-ka, dobio ime, isticao ju je kao prvu slikarku primqenu ufirentinsku akademiju umetnosti. Uåila je slikawe u oåevomateqeu. Posle sudskog procesa, pokrenutog zbog toga što ju jesilovao oåev prijateq, i u kojem ju je, da bi se pred katoliå-kim sudom utvrdila istina, komisija sastavqena od babicajavno pregledala, morala je da se preseli u Firencu s muÿem,takoðe slikarem, koga joj je otac odredio. Jedna od najznaåaj-nijih wenih slika prikazuje Juditu, koja posle silovawa, no-ÿem odseca glavu usnulom napasniku Holofernu. Na slici jemnogo krvi koja natapa zguÿvane åaršave. Belina, crveno itama. Judita i sluÿavka stoje pored kreveta, odluåne i sigurneu svom poslu.

Iskquåila je laptop i zavukla se u krevet, u hladnu po-steqinu i, åinilo se, pomalo vlaÿnu od vazduha natopqenogkišom. Iza ormana åuli su se koraci i razgovor gostiju izsusedne sobe. Ÿenski glas se åešãe pribliÿavao vratima si-gurno i tamo pregraðenim ormanom, dok je u muškom prepo-znala grlene glasove Arapa. Izgledalo je kao da se oko neåegane slaÿu. Ÿena je sigurno nešto sreðivala po ormanu, nasta-vqajuãi se na kratke muškaråeve reåenice dugim monolozima.Odjednom su se utišali, kao da su se napreåac dogovorili daje wihov razgovor besmislen.

Iako umorna, nije mogla da zaspi, pokušavajuãi da name-sti jastuk tvrdo ispuwen komadiãima sunðera. Nervirala ju jeuštirkana posteqina. Krevet je potmulo, iz dubine, škripaokadgod bi se pomerila. U starim hotelima stvari škripe,skoro cvile i same uznemirene bezglasnim mrakom.

Onog leta, otputovala je sama na more, jer Marko nijeimao para za letovawe. Po ulasku u voz, odmah je zaboravilana Marka. U Splitu je sa Mirnom, veã prve veåeri pošto jestigla, izašla u diskoteku na Baåvicama. Mladiã s kojim jesve vreme igrala poveo ju je u neosvetqeni deo terase gde su sequbili, razmewujuãi tek po koju reå. Pristala je da te noãibude s wim iako ga je jedva poznavala. Posle nekoliko danaotputovale su brodom na Šoltu, u kuãu Mirnine none. Mir-nin mlaði brat, åije je krupno preplanulo mišiãavo telouspešno prikrivalo sredwoškolca, vozio ih je åamcem dopustih pešåanih plaÿa gde su se kupali goli, ostajuãi sve domraka. Iz åamca što je sekao talase, obrisi udaqenog kopnaliåili su na peškire kojima su bili ogrnuti štiteãi se odprskawa i veåerwe sveÿine. Kasno noãu, Mirnin brat je do-šao u wenu sobu i ostao do jutra. Uzalud su se trudili da budu

870

tihi. Kroz tanke zidove sve se åulo, åak i kašqawe wegovihroditeqa koji su u ostrvskoj kuãi provodili vikend.

Marko joj je slao pisma na koja nije odgovarala. Kada sevratila, uporno je zvao telefonom. Izbegavala ga je, zamoliv-ši majku da se umesto we javqa i kaÿe kako ona nije tu, ali jena kraju ipak pristala da se vide. Ÿeleo je da doputuje uSplit i pronaðe je pa je do novca pokušao da doðe obijawemnekih kola sa parkinga, iz kojih je uzeo radio, ali ga je mili-cija uhvatila i privela u stanicu. Plakao je i molio da opetbudu zajedno. Zadigao je majicu da joj pokaÿe modre podlive odpendreka. Nije se naroåito saÿalila na Markove modrice,dosaðivao joj je upornim navaqivawem, jedva je åekala da sesve završi.

Bila je mlada. Mislila je da je qubav uvek tu, na dohvatruke.

Devojka iz radwe preko puta prebirala je po pomoranxa-ma i grejpfrutu, odbacujuãi trule i mekane plodove u crnu ke-su naslowenu kod ulaza, zatim je krenula da unosi gajbe. Krozmokro staklo hotelskog prozora åinila se lepa na starinskinaåin, s kapima kiše u kovrxama. Izmeðu sanduka i metalnihpolica kretala se kao vuåica (iz Felinijevog Amarkorda),wišuãi se samo kad bi poÿurila da što pre unese tešku ku-tiju ili da se javi na telefon. Mladiã u šuškavoj vetrovci,koji je na vespi došao po wu, pomogao joj je da zatvori radwu,a zatim je, uz tresak, spustio metalnu roletnu. Uzjahavši mo-tor, devojka ga je obgrlila oko struka, obraza naslowenog nawegova leða. Pramenom svoje kose zagolicala ga je po vratu,izvršavajuãi neÿnu duÿnost bez koje vespa ne bi krenulaprema glavnoj ulici osvetqenoj baricama sa semaforima.

Vrativši se ispod pokrivaåa, protrqala je jedno o drugohladna i ukoåena stopala. Krevet se polako zagrevao prizori-ma s Markom, koji joj je sve oprostio. Prisetila se mirisakolowske vode od koje nikako nije odustajao. Leÿe jedno poreddrugog, dodiruju usnama i jezikom zanemarena mesta i pregibe,wuškaju se, maze. Ona prstom pronalazi wegovu rupicu naobrazu, prelazi po liniji izmeðu dowe usne i brade. Od åar-šava što ih jedva pokriva uspeva da nazre trenutni mlaz kojibrazda vazduh i pretvara se u wegovu ruku, koja ju je tako dobropoznavala. Zagrqaj ih obavija, miri u jednu jedinu drhtavutvar. Pri posledwim milovawima, ona strahuje da je kucnuoåas u kojem Markova ÿena poåiwe da sumwa u verodostojnostduge šetwe po kiši, kada joj glas iz mobilnog uporno saop-štava da korisnik trenutno nije dostupan.

Za wu ništa strašnije od tog åasa u kojem prepoznaje ka-ko je wegovu nekadašwu qubav smenila privrÿenost sada-

871

šwem ÿivotu sa stanom i kreditima. Veã vidi wegovu buduãuravnodušnost prema svemu što im se dogodilo, jer raåun jenajzad namiren.

Na kompjuteru opet pronalazi mapu Rima s ulicama Pru-denca i Santa Sangve. Na wihovom uglu åeka Marko u jakni spodignutom kragnom, kao neki sredoveåni, umorni Mastroja-ni kome sudbina zadaje još jedan filmski udarac. Åeka dugo iuzalud, jer ona neãe doãi. Dovoqno je pametna da ga opet uvre-di, ponizi i ÿestoko povredi kako je ne bi prepustio bezose-ãajnom zaboravu.

872

SELIMIR RADULOVIÃ

SEDAM MALIH DRHTAJA

— A Avraamu beše sto godina kad muse rodi sin Isak!

Prva kwiga Mojsijeva, 21-5

1.

Jesi li napustio stanište svoje,Pre prvih petlova, praãen

Pogledom Sare!? Jesi li poznaoVeru svoju i glas Oåev!?

Gde ti je kow, krilati!?Jesi li uzeo dete za ruku,

Jedinca svojega, miloga,Isaka, dete starosti tvoje!?

Jesi li krenuo u zemqu Moriju!?Jesi li mu svezao ruke i noge!?

Jesi li drvo poloÿio, noÿPotegao!? Da li te pitao,

Dok ti um plivaše u zakonuGospodwem —

Zašto to radiš, oåe moj!?Jesi li izustio, iz voda

Dubokih, iz šuma gustih,Iz skita tesnog, jer nemaPuta, jer je svuda put —Sine moj, sine moj, ako si

Spreman da sluÿiš, upraviSrce svoje!

873

2.

Uzeo si Isaka, bez reåi,Pogleda prikovanog za zemqu,

Sve do åetvrtog dana.Ãutke poloÿio drva, svezaoDete, izvadio noÿ. I nisiPitao, iz sveta prolaznog,

Nerazumqivog,Ne slabeã' dušu svoju —

Jesi li mi zato dao da budemOtac!? Hoãeš li da mi ga

Uzmeš!?Boqe bi bilo da mi ga

Nisi ni dao! Ko je to video!?Ko je åuo za tako nešto!?

I nisi rekao —To je moj plod, Oåe moj,Zar da saseåem korewe!?

I nisi pomislio —Da je sve u pojasu, plaštu

I glasnikovom glasu!Ni zaplakao —

Jer, kao što plamen strašniGuta suvo grawe, tako i duša

Åista, dušom åistom, vodiU Zemqu Ÿivih!

3.

Osamarih magarca svojega,Zagrlih Saru,

Oprostih se s Elijezerom,Slugom vekoveåitim. Uzeh sa sobom

Dva momka i Isaka, jedincaSvojega, miloga. Kroz mrak,Buru i studen nepodnošqivu

Odoh u planinu, svezah mu rukeI noge, poloÿih drva, prineh noÿ

I bejah spreman na udarac.I ne skameni se ruka moja!I ne oslabi mišica moja!

I ne pomuti se um moj! Ne pitah —Zašto to radiš, Oåe moj!?

874

I ne sagoreh u plamenu tugeKoji se utrostruåi. Ne rekoh —

Da su dani zli, a vremeVarqivo, kad iz male kolibe

Krenuh k drugom svetu!Jer, åuvah se glasina, åuvah seReåi laÿnih i reåi lukavih.Kao i starac, gromoglasni,

Što na trgu, jerusalimskom,Okruÿen narodom, ne naðe åoveka,

Pa reå svoju usmeri k zemqi,K nebesima.

4.

Još sam na planini.Bez gneva i zavisti!

Ne bacam kamewe u vis,Ne odapiwem strele u nebo!

I nisam na uskom putu,Da me kušaju, gone, kao

Pomahnitalog.I Isak je tu, sin moj, jedinac,

Svezanih ruku i nogu. I drvo je tu.I noÿ je tu! I još se mnoÿe

Qudske senke zemqomI mrak tavni donose.

(Iako dalek od svake nade,Ti vidiš srce moje, ti znaš

Molitvu moju i pre no se pomolim)Al', tiho je u srcu, jer to

Ne zavisi od wih. Spreman sam!Za udarac, Oåe moj! Rekoh —

Dok iz trave, guste, zatalasale,Izrawahu glave cvetova divqih,

Što rastu do zvezda.Venac! Veã spliãem venac,

Oåe moj!

5.

Åija je ovo humka, Oåe moj!?Koji je ovo dan! Zar ga u

875

Gresima provedoh, Oåe moj!?Jer, domovi opusteše zemaqski

I kapije se zatvarahu zemaqske.Uzeh dva momka i Isaka,

Sina, qubimca mojega.Prikupih drva za lomaåu,

Noÿ naoštrih, ÿrtvenik spremih,I odoh tamo gde reåe ti,

Oåe moj.Ne trepnuh, ni glavu ne pomerih,

Ni usta ne otvorih.A na nebu, kao jata ptica,

U grupama, promicahu oblaci sivi.Uzeh u ruke svoje ogaw i noÿ.

Tad reåe Isak, sin moj, jedini,Sunce nezalazno —

Eto ogwa i drva, oåe moj!A jagwe, za ÿrtvu,

Gde je jagwe za ÿrtvu, oåe moj!?Kupih moã te reåi!

Kroz šumski gustišProbih se do skita osamqenog

I probudih iz smrtnog sna!

6.

Za sve se postarao Otac moj,On sve vidi. Zna za muku, suze

I ništa ne zaboravqa, rekoh —Vezujuã' sina, jedinoga, qubimca

Svojega. Smestih ga na ÿrtvenik, vrhDrva. I krenuh rukom svojom.

Da, nemo, potegnem noÿ.A nebo, opet, baci svoj plamen

I zemqa se, poda mnom, otvori.Pa, u teškim lancima, stupih

U bitku nevidqivu,Tri dana i dobar deo åetvrtog.

Tad åuh, na brdu,Gde se Gospod postarao —

Ne diÿi ruku na dete svoje!I još —

Ne åini to, oåe moj!Zar da ubiješ!?

876

I seme se zemaqsko umnoÿi,Kao zvezde na nebu, kao pesakNa bregu morskom. I iz wega

Raðahu se narodi mnogi.Zar ti ne rekoh, brate

Moj, najvoqeniji —Åuh, kako i pevah!

Ko strepi, mir svoj nalazi!A onaj što iz plaåa u sebi

Noÿ vadi Isaka dobija!

7.

Upamtio sam tu priåu,Od reåi do reåi, o Avraamu,

I sinu starosti wegove, Isaku.I rani zemaqskoj, stradalniåkoj,

Kad te tuga obori, pa ti je sve ravno —I bezdan tame i plamena. I ponor,Talasi svirepi, oluje grozne, pakao,

Pa ti se ni smrt ne åini strašnom!Nije to seãawe na utvaru,

Na snom ovenåanu, sedu, glavu,Ni prosta mera kakvu plod donosi.Veã reå Oåeva što utehu priziva

I ÿalost progoni. Stavih jeU nedra svoja da nas od greha

Otrgne, put pokaÿe i pomogneDa na nebo odnesemo

Sva blaga naša.U senci, skriven —

Zar da govorim, jer sve mogah reãi!?O ÿrtvi, ispitu, glasu što iz srca

Dopire. Kao i krojaå, bajkoviti,Što, za ÿivota, dospe na

Nebo i ozgo osmatraše svet.Pa ne znavaše sudije što

U zemqi, skriveni, poput semewa,Trošahu hleb svoj!

877

IVAN ZLATKOVIÃ

MALI JUNKIE AZBUÅNIK

B

Beograd nekada. „Prvi beogradski narkomani, u kasnimšezdesetim, bili su malobrojni. Vampir. Ÿuãa. Šuja. Opijumse kupovao ispred hotela 'Slavija'. Tada je biti narkomanznaåilo pripadati sloju elite. Preludin je bio prva beogradskadroga. Mogao se nabaviti u apotekama (kao potom i centedrin).Prva provala apoteke zabeleÿena je 1967. godine. Milicija jekonstatovala da su, tom prilikom, nestali barbiturati i lekovikoji sadrÿe morfin i kodein. Masovna upotreba heroina nastajeod 1978. godine, kada heroin postaje 'kraq' beogradskih ulica.U to vreme leåewe narkomana bilo je metadonsko samo u bol-nici 'Dragiša Mišoviã', dok se u ostalim gradovima premanarkomanima i daqe odnosilo iskquåivo kao prema 'neprija-teqima socijalistiåkog poretka'…" (Iz kwige Slavena Haxi-markoviãa Biti prvi u Beogradu).

Biti na majmunu. Krizirati.Bratstvo sintetiåara. Nastalo kao ideja da okupi sve

one koji oseãaju duh sopstvenog vremena. Sadašwost kao me-tafora veånog postojawa. „Sada" — jedina vremenska odred-nica. Samo znatiÿeqan um spreman je na eksperimente i no-ve neotkrivene horizonte. Hitri, bodri intelekti za koje jedinamika princip ÿivota. Odluånost da se dosegne „apso-lut akcije", kao najviši smisao postojawa. Oni koji nikadane spavaju, åije su ruke „åiste", a srce jako. Ãima. Enxi. Be-li. Awa. Krle Vuga. Ðole Šqiva. Dane Zombi. Nova i para-doksalna filozofija uÿivawa: „Ništa prirodnije od sinte-tike."

Bufotenin. Sastojak za ošašavqivawe. Moÿe se naãi uÿlezdi koÿe ÿabe krastaåe. Pluãima zeca. Peåurki „muhari".

878

V

Vaqati (drogu). Prodavati (vidi diler).Vutra. Trava. Marihuana. „Boqe danas vutra, nego boqe

sutra" (grafit na jednoj beogradskoj školi).

G

Gan. Špric. Pištoq.Gudra. Droga.

D

Derpe. Peder.Diler (diler). Prodavac droge. Onaj koji je „vaqa". Åesto i

sam narkoman. One koji rade na sitno zovu „mravima". Nikose meðusobno ne mrzi kao dileri. Najceweniji su oni kojinisu junkie. Rade za DB. Ÿene se devicama iz provincije.Imaju po nekoliko mobilnih telefona, obleãu školska dvo-rišta. Nose pištoq. Diler moÿe biti i ÿena. Svaki narko-man ima svog dilera, svaki diler — „transportera" (onog ko-ji donosi drogu). U dilerovom mozgu postoji samo jedna misao.Lova.

Dilkarnica. Ludnica.Drevni zapisi. Homer o Zevsovoj kãeri. (Helena sipa rat-

nicima u vino, iz svog pehara, „napitak hrabrosti". Pokli-åa. Smrti. Pobede. Ÿrtve. Qubavi.) Aristotel piše kako opi-jum „rasteruje bol". Slavi ga i veliåa Hipokrat, kao i Vergi-lije u epu o junaånom Eneidi… Scena iz budistiåkog delaMalabari (u åast bogova Višne i Likašami, devojke u belimodorama ispijaju sveti napitak. Tatulu i konopqu. Padaju uposebno sneno stawe. Gola tela igraju kraj vatri. Ispuštajujecaje i krike. Na usnama je pena, krv… Iz odaja koje zovu „åi-stilištem", vraãaju ih u svet smrtnika i åednih devojaåkihosmeha).

Drugs (droga). Reå arapskog porekla. Znaåila je lekovitosredstvo. Pomenuta prvi put javno u 14. veku u nekom engle-skom åasopisu. Predstavqa svaku supstancu koja mewa åoveko-vo psihofiziåko stawe.

Drot. Policajac.Duvati. Pušiti. Uzimati drogu pušewem.

879

E

Ekser. Ekstazi (Ecstasy). MDMA. Amfetaminska sintetiå-ka droga. Jeftina, popularna i rasprostrawena, naroåito narejv ÿurkama. Najåešãe se guta. Nikad je ne treba uzimati napun stomak. Traÿi mnogo teånosti. (Jedan opis Ãiminog eu-foriånog stawa sa ÿurke u Višwiåkoj Bawi, zabeleÿen mo-bilnim telefonom. „Lak sam kao vazduh. 'Ekser' je åudo…!Trenutak qubavi. Kosmiåko doba jednog dripca s Karaburme.Åas kada… mogu lajati na zvezde… Ne oseãam noge! Ja lebdim!I… kao da bih mogao beskrajno da tråim… Šta je ovo, brate,ludilo…? Hoãu da zagrlim ceo svet…! Po telu mi struji nekatopla reka… kao… mleko s medom…!")

Ÿ

Ÿutoglavi. Oni koji su na heroinu (vidi horse).

Z

Zikra. Kriza. Ÿestoka frka. Stawe koje se ne moÿe fi-ziåki i psihiåki podneti, kada se droga mora pronaãi i uzeti.

Zlatni metak. Smrtonosni fiks.Zombi prašak. Spravqa se od iskopanih qudskih kostiju.

Guštera. Peåuraka. Drugih biqaka… Ribe 'fugu'. Treba ga isec-kati i isitniti. Krišom staviti u neåiju cipelu, ili mu du-nuti u lice. Osoba åuje, vidi, ali ne diše, weno srce ne ku-ca. Mogu je i zakopati. Dejstvo traje nekoliko sati. Ostavqaÿešãe psihiåke posledice.

I

Ispovest jednog roditeqa. Enxin otac. (Enxi je na eksta-ziju neprekidno tri godine. Pokušala je da se baci s Branko-vog mosta. Lekari smatraju da se nalazi u kritiånom mental-nom stawu. Ne govori. Oseãawe straha i veånog stida. Depre-sivna je. Goji se. Ima bolove u bubrezima, povremeno gråewevilice.) „Tu sam zbog ãerke, ima desetak dana. Spavam na Ko-warniku. Sestra tamo ima stan… Zvali me, nisu sigurni dali još da je drÿe na klinici, ili da je vodim u duševnu. Ra-de opet neka ispitivawa. Nema promena naboqe… Qudi, jasam samo automehaniåar! Evo, pogledaj mi ruke, crne i ispu-cale od uqa, i sada mi je pucval u xepu…! Ja kolima osetimdušu, åim ih pipnem… ali, s åovekom, nekako to nije isto…to je druga priåa… Imam još jednu ãerku, ona je mlaða, dobar

880

ðak… Ma, i ova mi je bila. I' kakve je domaãe pisala! Najboqau odeqewu. 'Vukovac'. Nema školskih novina u kojima joj nisuštampali pesme… O drugarstvu, proleãu… Išla na takmiåe-wa iz matematike, pa na rukomet… Šta se ovo izdešava…? Nemogu noãu više oka da sklopim. Ni ÿena… Samo mi znoj nizkiåmu i krsta curi. 'Ladan… Odem do kruške ispod kuãe, gle-dam gore kroz grawe. Pa se… krstim! Psujem! Molim! Kunem…!Bio sam joj ugovorio posao kod nas u Obrenovcu. U banci. Åe-kaju je qudi… Primili bi je, i do treãe da doðe… Još nekiispit da poloÿi, ali ne dade ðavo…! Otvorio sam svoju radi-onicu, ne plaãam kiriju, u kuãu sam uveo grejawe, imamo i…dva hektara pod bukovom šumom…! A ona hoãe da se baci podtramvaj… Åuo sam za neku rusku mašinu koja briše iz glaveÿequ za drogom… Priåao mi jedan lekar, odavde iz Beograda,popravqao sam mu 'opela'… Moraãu da ga zovnem…!"

J

Jedinica mere. „Kvoter", „uter" (åetvrt grama droge). „Lut-ka", „luåe", „polutka" (polovina grama). „Ãamil" (1 gram).„Petarda" (5 grama). „Banka" (paketiã od 10 grama).

Joint (xoja). Cigara napravqena od mešavine duvana i ka-nabisa (marihuane ili hašiša).

Junkie. Narkoman, drogoš, fikser. Otpad, ðubre.Junkie muzej na Balkanu. Ideja Vedrana Jerkoviãa, arheo-

loga iz Zagreba, izneta u ålanku „Prilozi za prouåavawetrans-historije", objavqenom u Globusu. Jerkoviãev predlog je,izmeðu ostalog, da se saåini muzejsko-arhivska postavka kojombi se ukazalo na razvoj upotrebe narkotiåkih sredstava napodruåju drevnog Balkana. U tekstu se navode i rezultati dokojih je on došao višegodišwim istraÿivawem paleolitskogdoba i vinåanske kulture, obiåaja i ÿivota Traåana, kao i„barbarskih" Slovena. Tu je i trgovina opijumom izmeðu Ara-pa i velmoške Srbije u doba Nemawiãa, gusarska delatnost iwihova „dominantna" uloga u „narko-historiji Primorja" itd.Balkan je i danas ÿivo „tranziciono i manufakturno mje-sto", smatra Jerkoviã, stoga bi, prema wegovom mišqewu,trebalo pristupiti sakupqawu „eksponata", u åemu moraju uåe-stvovati „znanstvenici" svih okolnih drÿava. S obzirom nato da bi ovaj projekat imao meðunarodnu vaÿnost, treba zatra-ÿiti podršku i posredovawe UNESCO-a, kako bi se deo ove„subkulturne historije" obznanio u „najobjektivnijem svije-tlu" najširoj evropskoj javnosti.

881

K

Kiselina, acid, trip, svadbeno zvono, nebo, jastreb, zen, pur-purna magla, naranxasti blesak. „Hofman". „Timoti Liri".„Åe Gevara". Nazivi za LSD. (Pronalazaå Albert Hofman,Švajcarac, bio je prvi åovek koji je 19. aprila 1943. godineisprobao ovu novu supstancu. Seo je na bicikl i krenuo kuãi,uveren da je konaåno sišao sa uma. Stawe u kojem se nalazionije bilo drugaåije od suludog veka u kojem je ÿiveo. Vremeubica i sawara. Taj dogaðaj je u istoriji nauke nazvan „Danbicikla".) LSD je u Beogradu rasprostrawen u obliku karton-åiãa sa sliåicama koji se liÿu (sisaju) ili gutaju.

Koka. Belo. Kokain. (Poznat još u praistoriji, potiåe izJuÿne Amerike. Sveštenici starih Inka koristili ga u le-åewu. Danas se dobija i sintetiåkim putem.) Priåa kaÿe kakose gospodar muwa i gromova bog Kunu jednom naqutio na po-glavare Junga, jer blesoglavi, bahati, i neobuzdani, zapališešume Anda. Kunu ih zbog toga protera na puste obale jezeraTitikaka, kako bi ih tamo sustigla zasluÿena smrt. Potucaju-ãi se krvavi, iznemogli, vapeãi i zapomaÿuãi, okruÿeni ka-mewem koje im se kao noÿ zarivalo u noge i telo, skonåašekraj nekog nepoznatog ÿbuna. Gladni, poåeše da ga brste kaoÿivotiwe. Osetiše se toliko laganim, kao pero ptice, da ne-stadoše u svetlucavoj nebeskoj daqini. Åudesnu biqku nazva-še „koka".

Kokošar. Onaj koji ne bira. „Kquca" sve. Bilo koju gudru.Crack. Sintetiåki proizvod kokaina.

L

Lude biqke. „Ludaåa" („luda trava"). U istoånoj Srbijispravqaju åaj koji podmlaðuje, odnosi tugu i brige. Ÿene kojedoje ispiraju grudi ovim åajem kako bi im deca spavala bezstraha od veštica i mraka. „Muhara" je crvena peåurka s be-lim tufnama, nalik na one u deåjim slikovnicama i bajkama.Smatra se dalekim pretkom LSD-ija, raste po šumama Zlati-bora, Tare, Avale. „Bunika" je sastojak „veštiåije masti".„Tatula" se koristi da bi neko video ono åega i nema. Sokratse otrovao „kukutom", a u našem narodu poznate su i „bale-garka", „balan" („vuåja malina"), „ÿalfija" i „beli tartuf".

Q

Qankase. Seqanka, glupaåa. Strejtašica.

882

Qubavna priåa (iz „dilkarnice"). Beli je vratio kuãi svestripove koje je drÿao na bolniåkoj natkasni. Pomilovao jesvog mlaðeg brata po kosi, dok je majka razrogaåenih oåiju sta-jala nasred sobe, kao kada je zavrnuo vrat onoj maåki u podru-mu. Pevušio je „Nothing Else Matters" svakog jutra, brijuãi sepred razbijenim ogledalom, i ubrao jednom struåak ðurðevka udnu dvorišta. U „ateqeu" je s Awom, dok je ona zatvarala tubes bojom, priåao o smislu ÿivota. O patuqcima Nogroda. Dor-ãolskim letwim veåerima. Prvom poqupcu. Rešio je da stvar-no bude „åist", od sada pa zauvek. Kad je izašao iz „dilkar-nice", svakog podneva donosio joj je pomoranxu. Jagode. Kri-šku lubenice… Padao je sneg kada je brkati i debeli Arsa za-lupio kapiju za Awom. Beli je iz xepa izvadio kutijicu sokruglim babinim prstenom, i crvenim kamenom na vrhu. Po-qubila ga je u obraz. On je poÿeleo da imaju sina, da se zoveAleksa, kao i wegov pradeda Solunac. Awa je abortirala. Sme-talo joj je u poslu. Za „mušterije" ona je bila Anåi. Beli jepoåeo da šmråe i horse, koji je Awa svakog jutra donosila ukrevet. I vutru. Bila je opet na igli, uostalom kao i drugedevojke u Bulevaru. Lana. Slaða. Plašio se samo da ne završikao Kerol, kojoj je svake noãi otpadala kosa. Ili nokti. Nijese naqutio ni kada je jedne kišne noãi pobegla s nekim ma-ðarskim Ciganinom, koji je umeo da „åardaš" svira i zubima.Beli je wen smešak nosio i daqe na usnama. I bio je sreãan,jer ga je Awa nauåila da voli.

M

Mara, „Marrie Jane", shit, vutragowa, šiptarka, slama,domaãica, xixa, indijsko seno, dim smeha, crvenperka. Nazivi zamarihuanu. Kanabis. Najåešãe se puši, a moÿe se priprematii kao åaj. Ili jesti.

Misao o drogi. „Droga ti je, brate, kad hoãeš da kidnešod sebe, da se malo opustiš, da nešto karaš… da ti bude bo-qe nego što je u ovom usranom ÿivotu… Ali… jebi ga, sve jeto kratko… fora za zeåeve… Kad siðeš odozgo, k'o da te je ne-ko naguzio! Budeš, brate… u još veãem bedaku" (Krle Vuga)

Moki (mokica), „gospoðica Ema", sawalica. Nazivi za mor-fin.

N

Narkomanska predawa. 1) Ðole Šqiva. (Majka Stoja je ra-dila kao åistaåica u pivari. Nije nikada imala muÿa. Oti-šla je u prevremenu penziju zbog srca, dobila akcije i proda-

883

la, kako bi Ðoletu platila leåewe. Od ostatka para zazidalaje jedan trokrilni prozor u dnevnoj sobi, koji je gledao nagrobqe.) „…Ja sam se navukao u zatvoru. Pre toga nisam nika-da ni probao. Nije me zanimalo… Boleo me kurac, cirkao samsamo s ortacima pivo i slušao Cecu… Posle sam napravioneko srawe… jednog lika sam na sestrinoj ÿurci izbo noÿem,i tako… Ali u tvorza je… sve drugaåije. Moraš nešto da ra-diš, makar bilo i naopaåke, jedino tako moÿeš da opstaneš.Ne smeš… da budeš sam. To je osnovno pravilo… Ili te sje-bu! Ja sam se uhvatio s nekom ekipom… koju sam znao iz škole.Nisu svi Mirijevci, ali su bili narkomani… Jednom su likusvaki dan ispadali zubi, išao je po hodniku… skupqao, pra-vio ogrlicu. I tako… A znaš Jajcaru? O wemu se priåalo:'Jajce ima, brate, samo jednu vijugu više od kokoške, zato nesere po dvorištu…!' Bio sam tu kad je… zaradio onaj oÿiqakna faci… Neki ga je Lozniåanin rasparao od uva do uva ekse-rom… u radionici. I åuvari su bili tu… Likovi tamo… dajui buqu za trip… Svojim sam oåima gledao kako je jedan Ciga-nin, kad je bio u krizi… gurao paråe ÿice u venu…! I tako…"

2) Dane Zombi. (Otac pukovnik u penziji, rodom iz Bje-lovara. Odan „Jugi i majåici Rusiji". Supruga Nela se vrati-la svojima u Kotor, nakon smrti starijeg sina.) „… Prvu kri-zu sam imao… kad mi je bilo sedamnaest godina. Bio sam kli-nac, ali veã narkos… Bili smo na 'ÿutom'. I ja… I brat. Onje retko kad spavao… Uÿasno se plašio… zikre, jer mu se toveã dešavalo… Bio je stariji… Kad me je video, u kakvoj samfrci… on je potpuno odlepio. 'Biti na majmunu' je velikishit. Poåeo je da vrti telefone i… juri fiks. Love nismoimali… a dugovali smo svakom dileru koga smo znali… Bratje rekao kako su mi zenice velike kao lopte za basket… Pitaome… kada sam se posledwi put uradio… ja sam rekao 'jutros',ali da sam… morao da delim s nekim likom, koji me je veã ne-koliko dana… izdrÿavao na svojoj gajbi… On je opet okretaotelefone… Zvao je neku ribu… ortaka s ratišta… A onda jeurlao, kako ãe da jebe kevu nekom taksisti… ako se samo nepojavi za petnaest minuta… kod nas u Sarajevskoj! Zapaliãe mustan! Jebaãe mu klinku… ima da je saåeka ispred 'Slavenskog'i… ne znam šta još… Lik je sto posto spustio slušalicu…jer je ovaj bacio telefon o zid… Nije mi baš bilo jasno… za-što je u tolikoj frci, sve dok nisam poåeo da povraãam. 'Ba-cio sam peglu' na ãaletov… pirotski ãilim… parket… Nabioglavu u šoqu, a brat me je drÿao za åelo… Previjao sam se odbolova… Gråeve sam imao svuda, ali mi je nekako… najÿešãebilo u stomaku! Napiwao sam se k'o ÿivotiwa… Mislio, kakoãe oåi da mi iskoåe! Grlo mi je bilo… ono, k'o da si gašmirglao… Noge ledene… smrzla mi se jaja, brate… graške

884

znoja k'o klikeri… Ne vidim ništa! Zubi cvokoãu… a… glavak'o u rerni, zuji u ušima, mozak mi se cepa…! 'Umreãu, bra…',procedim… I tada sam se, da izviniš… usrao u gaãe…!" (Za-pisi iz kwige Narkomanski folklor, Boÿidara J. Stojiåiãa).

O

Overdoze. Predozirawe. Najåešãe smrt. („Overiti se" —predozirati se.)

Okica. Opijum. (Još u faraonskim grobnicama, peãinamaPerua, spravqane su kuglice opijuma. U blizini Korinta, unebo se dizao grad Mekon. Na jednom crteÿu vide se senke ka-ko silaze na zemqu, dok jedna mlada Grkiwa pod jezikom gne-zdi novåiã s krilatom åaurom maka.

Ostosi. Ostaci od prethodno korišãenog fiksa. Koristese u nedostatku droge. U krizi.

P

Pasti. Biti uhvaãen, uhapšen.Pipe. Lula za pušewe.Povuãi crtu. Ušmrknuti drogu.

R

Razbiti se. Biti pod izuzetno jakim dejstvom droge.Razmišqawe jednog policajca. Inspektor Drago. „Ja sam u

policiji više od dvajes' godina. Pet sam u odeqewe za narko-tike. Ima nas oðe trojica. Ja radim sa Ðorðem. Onijem trša-vim, s bråiãima… Teško je s narkomanima. Ima i' sve više.Ono što imamo u tefter, nije ni pribliÿan broj. A nas jesve mawe. Svako dijete, kad ode na ÿur, potencijalni je kori-snik, mnogi tako poåiwu. Sad su ti raširene te sintetiåke ijeftine droge. Za najmawi xeparac moÿeš da nabaviš eksta-zi. Ne treba ti ni sto dinara… zovu ga drukåije i 'klupskadroga', ðeca je kupuju i u školi. Jeftinija od sladoleda… Ve-liki je to problem. Roditeqi ne vjeruju da im se ðeca drogi-raju. Qute se, ne saraðuju. A nama su svezane ruke. Mi ti pri-vedemo nekog narkomana za kraðu, ili pokušaj ubistva. Ovi gapuste! Dilera osude na uslovnu! Dobro se ponašao pred sudi-jom! Jebi ga…! Narkomani su ti poseban soj. Imaju sto lica. Isvako te laÿe! A nema koji od wi' nije i kriminalac. Evo, ot-kad ja oðe radim, svaki je imao problema sa zakonom… Morajuda kradu… Znam jednog koji je ocu, u kovåeg, isjek'o prst, da bimu skinuo prsten… i dao za drogu! Dotle to ide. Narkoman ne

885

razmišqa k'o åovjek! To je poseban mozak. Ako 'oãeš da mi-sliš k'o on, samo åini sve naopaåke, od onog što bi neko smozgom radio. Narkomani su ti qudska negacija!"

Registar „tripova" (narkomanske vizije, halucinacije,doÿivqaji, snovi, misli, oseãawa). Vizuelni tripovi: zvezde,neonske reklame, sunce, farovi, ringišpil, lampioni, mu-we, voštane sveãe, stroboskopi, neidentifikovani leteãiobjekti, bakqe, vulkanska lava, disko kugle, logorske vatre,slapovi svetlosti, geometrijske figure, mrak. Zvukovni: plaådeteta, muzika, bruj motora, glasovi, policijska sirena, gr-mqavina, kucawe sata, razbijawe stakla, majåino dozivawe,škripa vrata, pucaw, crkveno zvono, laveÿ, šuškawe, smeh,pisak lokomotive, koraci, šum mora, jauk, tišina. Emotivni(misli i stawa): strah, toplina, moã, jeza, mrzovoqa, bistri-na uma, bol, opuštenost, slabost, uzbuðewe, patwa, poÿuda,gušewe, beskonaåna energija, raspadawe, qubav, muånina, tu-ga, sreãa, mrÿwa, praznina. Tematski: detiwstvo, progon, bol-nica, putovawe, jebawe, istorija, religija, smrt.

Rufi. Rufinol. Sintetiåka droga, koriste je oni koji siluju,umawuje potpuno ÿequ za otporom kod ÿrtve, pri åemu se onai ne seãa zlostavqawa.

S

San Francisko Bomb. Koktel mešavina heroina, kokaina,LSD-ija.

San Pedro. Meskalin. Kaktus rasprostrawen u Juÿnoj Ame-rici. Sveti Petar koji åuva kquåeve nebeskog raja.

Serotinin. Hormon zadovoqstva. Upotrebom pojedinih sin-tetiåkih droga poveãava se koliåina serotinina u mozgu, štopodstiåe euforiåna stawa.

Snifati. Ušmrkavati drogu. Uzimati „na nos".Speed, amfi, pasuq, otvaraå oåiju, bog, skakavac, vozaå ka-

miona, beba. Nazivi za amfetamin. Izuzetno je popularan naÿurkama. Uzima se uz alkohol. Ili gazirana piãa.

Sreãkica. Pilulica koja otklawa frku, nemir, nesanicu(apaurin, bromazepam iliti lexilium, traneks, tavor).

Stound. Stawe potpune opuštenosti.Strejtaš. Tip koji ne koristi drogu.Shit. Hašiš. Droga lošijeg kvaliteta.

T

Tvorza. Zatvor.Teka. Apoteka.

886

Trip (trip). LSD. Putovawe, doÿivqaj.Tursko blato. Smeša koju dileri mešaju s heroinom kako

bi se dobila veãa masa.

U

Uvijati. Motati. Spravqati joint.Uraditi (se). Uzeti drogu. Ufiksati se. Usnifati. Nadu-

vati.Utoka. Pištoq.

F

Flash Back. Pojava istih doÿivqaja kod narkosa nakonodreðenog vremena, ali bez droge. Dok je „åist".

Fugu. Bodqikava riba. Popularna u Japanu zbog psihode-liånog dejstva, ali moÿe biti i smrtonosna.

Full. Pun. Ispuwen.

H

Hašiš, ganxa. Kanabis. (Pre nekoliko hiqada godina uKini se koristio kao lek protiv kašqa. Proliva. Poznat i uIndiji. Pretpostavqa se da su konopqu iz Azije u Evropuprenela skitska plemena. Surovi vikinzi su na laðama, tokomplovidbe, udisali miris vlaÿnih uÿadi, stupajuãi tako u mi-stiånu vezu sa svojim bogovima.) Pripovedalo se i kako su vi-tezovi „krstaši" uÿasnuto uzmicali pred divqim plemenomAsasina, koji su zubima klali svoje neprijateqe i otkidaliim glave. Oåi su im bile mutne i velike kao Crno more, dokim je koÿa mirisala na paqenu konopqu. Wihov voða staracHasan, jahao je belog kowa s jednim rogom, a vatra kojom je bioobavijen, raspaqivala je velika muška srca. Asasini su vero-vali da im je nebo podarilo neuništivost, a da smrt postojisamo za „bezboÿnike" u teškim oklopima s krstom na åelu.

„Hašišari". Naziv jedne od Awinih uqanih slika, izlo-ÿena u galeriji „Šumanoviã" u Somboru. Poklonio ju je vio-linista Joÿef Svilar, na godišwicu wene smrti.

Heroinske glave. Oni koji su na heroinu (vidi horse).Horor trip. „Bad" trip (loš doÿivqaj, „bedak").Horse, „Alija", ÿuto, „Hari", dope, zlatni zmaj, carski

prah. Nazivi za heroin. U osnovi beli, ali na našem trÿi-štu ÿuãkasti ili braonkasti prah bez mirisa. Gorkastog jeukusa. Najåešãe se uzima injekciono, ali i ušmrkavawem.Pušewem. Smatra se još uvek „kraqem" droga. „Okrenuo sam

887

se heroinu, jer su mi kao detetu stalno govorili: 'Nemoj dapušiš marihuanu, to ãe te ubiti!' " (Irvin Velš)

C

Cava. Ovca. Glupak.Crna reka. Duhovno-rehabilitaciono središte za leåewe

narkomana, nalazi se u blizini jednog pravoslavnog manasti-ra, na krajwem severu Metohije. Drugaåije ga zovu i „Lopata".Osnivaå prihvatilišta je otac Branislav.

Cupi. Devojka, ÿena.

Å

Åiste stvari. Sintetiåke droge.

X

Xaja. Stari junkie.

Š

Šitina. Loša stvar. Srawe.

888

ŸIVKO NIKOLIÃ

SEOBA BIÃA

PÅELA SELICA

påela na cvetuna barici vodeili na ramenuuvek je påelauzrujanaubrzanaspremna dapreseli zujawenapušta i vraãa sedonosi pregrštia siãušnakrilcima pomeratek zaåete svetove

najlepša jekad sleti na dlani miruje

30. 7—11. 8. 2007, Beograd

RODA SELICA

Iznenada, gotovo niotkud,na livadu je sletela roda.Ona se nije plašila naših pokreta,ona je hodala po pokošenoj travi ponosna,

889

u gustiš predano zagledana.Video sam kako guta miševei kako se naslaðuje skakavcima.Video sam wen pogled usmeren na kqun.I kako je kqun još jednom škqocnuo.

I videh na kraju kako se rodakratko leteãi do narednog buwišta,preseqava. To tako biva hiqadamagodina. I moj zastali dahtom kratkom letu zauvek pripada.

31. 7—16. 12. 2007, Beograd

GLAS KRAVE

Toj sam se kravi najviše obradovao,odjednom nisam više sam,zagubqena, od svih zaboravqena,to je ona pokraj ÿbuna mene åekala.Åuo sam u daqini wenu rikui nisam svojim ušima verovao,mislio sam da izmišqaju glasovekako ne bi od tišine opne prepukle.I wu je mamila bistra voda.Sami smo, meðu stablima,lutamo i ãutimo na suncu.Sreãno je kraj krave plandovatii wenom se mukawu radovati u pustoši.

4—27. 4. 2008, Beograd

GLAS KOZE

S kakvim smo guštom pojeli to jarena letwoj pripeci, slaveãi zavetne Bogove,a posle smo danima išli da tuåemo kozu —zašto jauåe i doziva, zašto naokolo lutakada je obiqe lišãa pred wenim rogovima?I sad priåamo o vinu koje smonakon u slast oglodanog repa popili.

890

Kozi dobacujemo pogrdne reåi,ali koza ne mari, svuda nas wen meket

sustiÿe.Kao da nas opomenuti ÿeli,kao da nas dozvati pameti imaumesto da srubi nabujali grm,ona meketom remeti naš podnevni dremeÿ.

17—27. 4. 2008, Beograd

GLAS PILETA

Glas pileta, koje je tik pred moja stopalaiznenada, s nekakve visine paloi sad me prene iz misli i zaboli,kao da se taj pisak u moje disawe utkao.Nerado idem tom zapuštenom stazom,taj glas mi daje zamah da seu krošwu drveta sakrijem.Ali se iz mog malog prsta,iz mog zaklopqenog oka,nenadano, otima glas.Ma kako da nije moguãe, tu je.I ne pušta me da saåekamda kiše speru tragove,da saåekam olujne zduhaåe i nevede.Kako saåekati kada se iz utrobe,iz laktova i s nebeskih visova odvajai pribliÿava sa mnom da se spoji.

4. 3—27. 4. 2008, Beograd

PILE U SNU

sawam da izgubqeno piletraÿi dlaniz hodnika dopire wegov pisaki od tog piska dlan treperiali trava u zemqu urawavidi kako dlan boju zemqe poprimapile bi da poskoåi

891

pile bi da poletikroz lišãe se probijaju prstiiz trave koja perje postajeiz vrha granåice pomaqa se kqunja sam pileto ja sebe piskom dozivampištawe se pojaåavai deli me i razbistrava

17. 12. 2006—5. 1. 2007, Beograd

892

DUŠAN BELÅA

VRATA NA SLICI

Svi su videli da je Antonije Mihajloviã bio dobar pri-jateq sa gospodinom Pavlom Jovanoviãem, iako niko nije znaokako su se oni upoznali. I kad god je dolazio u Vršac, veli-ki slikar je, obavezno, pored starih prijateqa i roðaka, re-dovno još poseãivao gospodina Milekera kustosa Gradskogmuzeja, protu Samuilova i wega, Antonija Mihajloviãa.

Svima u gradu bile su razumqive one posete, ali ova imnikako nije bila jasna. Šta traÿi veliki slikar kod jednogmalog magistratskog arhiviste? I kada su Paju pitali:

— Bogati, Pajo, šta se ti petqaš sa onim Antonijem,pisarem.

A Paja se smejao, onako kako on ume, i s podsmehom odgo-varao:

— Popravqam mu neka vrata.A pošto su svi znali da Antonije pati od zakquåavawa,

shvatili su to kao šalu i prestajali da daqe insistiraju.Slikar je od mladosti poznat bio po svojim „bubama" i tvr-doglavosti pa nije vredelo mnogo da se insistira na priåi,kao što se nije moglo ni cewkati oko slike koju nekom radi.On bi rekao cenu i ni za dinar nije popuštao, a kada je de-lio besplatno nije mnogo traÿio zahvalnosti.

Ali ovo sa vratima je bila ÿiva istina. Paja je zaistaradio na nekim vratima kod Antonija Mihajloviãa. Naravnoto su bila vrata na slici.

U stvari on je tako i upoznao starog arhivistu. Jednomse, kada se iz Beåa vraãao da poseti rodni grad, u vozu našaou kupeu sa Antonijem. Oni se pre toga nisu poznavali. Buduãida su u jednom trenutku, posle Zagreba, ostali sami u kupeu,morali su da progovore. I ubrzo su ustanovili da obojica pu-

893

tuju u Vršac, što je predstavqalo ipak neki kuriozitet, iakoje Paja rekao:

— Znate, gospodine, u ona predratna vremena bila je tonormalna stvar da se, ne dvojica, veã i više qudi naðu u ku-peu iz Beåa u Vršac, ili obratno, ali tada je voz redovno,svakoga dana, povezivao dve varoši. Pa i na beåkim ulicamanije bilo ništa neobiåno ako sretnete nekog vršaåkog po-znanika. Sada je to drugaåije. Znate ratovi sve pokvare.

— U pravu ste — odgovori Antonije — ratovi nanesumnogo zla qudima. I ja imam takvih sluåajeva u porodici. Mismo se rasturili na sve strane. Ima nas u Parizu, u Minhe-nu, u San Francisku, u Pragu i Berlinu, pa eto vidite i uVršcu. Istina tu sam ja sam od cele familije.

Po izgovoru Paja je veã video da wegov saputnik nije Sr-bin, niti Nemac, a još mawe Maðar. Najverovatnije da je Rus.

— Vi ste Rus? — upita.— Da — odgovori mu saputnik — ja sam jedan nesreãni

emigrant koji je našao mir u toj lepoj varoši. Ja sam vam izPetrograda.

On tada ispriåa slikaru svoju istoriju i onda doda:— U mojoj sudbini ima nešto što bi vas moglo da inte-

resuje.Paja, naravno, nije mogao da nasluti o åemu se radi, a

wegov saputnik odmah nastavi:— Znate gospodine, ja nisam sa sobom ništa stigao da

ponesem. Nešto malo para i jednu sliku. Jednu prelepu sliku.Nije osobito velika, tako da sam mogao da je skinem sa rama iumotam u rolnu i donesem åak do Vršca. Tu sam je nekako raz-motao i kako sam umeo stavio na neki ram.

Paja je mislio da je to svakako neko beznaåajno delo, alizastade mu dah kada je åuo da je majstor slike bio niko drugido Verešåagin.

I tada mu Antonije ispriåa kako je Verešåagin, pre negošto je otišao u Japanski rat da slika i nestao sa celom po-sadom broda, dolazio redovno u wihovu kuãu jer je bio prija-teq wegovog oca, sa kojim je obilazio juÿne krajeve Rusije,Kavkaz i sredwu Aziju, tamo gde je naslikao one åudesne slikeTamerlanovog groba i neobiåne pajzaÿe.

— Oni su bili veliki prijateqi, iako moj otac nijeimao smisla za umetnost. On vam je, moj gospodine Jovanovi-ãu, bio vojni inÿewer. Åovek od reda. I zamislite šta je onzatraÿio od velikog slikara da mu naslika:

„Hoãu da mi naslikaš jedna vrata koja stalno sawam,vrata kroz koja se odlazi u drugi svet. Ja ih sawam veã dvade-set godina i nikada nisam imao hrabrosti da ih otvorim i

894

odem na drugu stranu. Naslikaj mi ta vrata. Neka budu åude-snija od onih na Tamerlanovom grobu."

— I moj otac je podrobno opisao Verešåaginu ta vrata iposle nekoliko nedeqa ovaj mu je doneo sliku.

„To su ta vrata, reåe moj otac, samo fali kquå u wima, jati to nisam napomenuo."

Verešåagin je obeãao da ãe da naslika i kquå, ali desi-lo se da je ubrzo otišao na Japanski front i tamo na onomratnom brodu bio potopqen. Slika je ostala nezavršena, bartako je moj otac govorio, iako, naravno, to niko ne bi mogaoda primeti, jer niko sem wega nije ta vrata video u snu.

— Gospodine Jovanoviãu, ja još nisam imao sreãe daupoznam nekog slavnog slikara kao što je Verešåagin da bihga zamolio da sliku završi. Moÿda biste to mogli vi.

Paji je imponovalo da ga wegov saputnik uporeðuje sa Ve-rešåaginom åije je slike video u Parizu, ali nije se ustezaoda pomisli da bi on mogao da završi sliku.

— Zašto je vašem ocu nedostajao kquå u bravi? — upita.Antonije se malo neãkao, a onda reåe:— Znate, ja mislim da je moj otac verovao kako je ta sli-

ka åarobna i da su ta vrata ne samo puka slika wegovog sna,veã stvarnost, i da se kroz wih moÿe, ne u snu, veã u budnomstawu proãi na drugu stranu, u onaj boqi svet. Ali nedostajaoje kquå.

Paja je bio zaprepašãen, jer ovako nešto nije nikadaåuo.

— I vi verujete da bih ja mogao da naslikam kquå kojiotvara ta vrata.

Antonije je ãutao neko vreme zagonetno smešeãi se i on-da progovori:

— Apsolutno sam siguran u to, ja znam da ste vi to u sta-wu. Video sam vaše slike, a sada vidim i vas. Vi to moÿeteuraditi.

— Naravno da mogu da naslikam kquå, ali siguran sam dataj neãe otvoriti vrata za drugi svet.

— Otkuda vi znate? — upita Antonije. — Nemojte ništaunapred govoriti.

Onda su u wihov kupe ušle dve mlade ÿene i to je slika-ru odvuklo paÿwu od starog gospodina kojeg je u potpunostizapustio. Tako su stigli i do Beograda, gde su se rastali, jerje Paja ÿeleo da u Beogradu obiðe kneza Pavla i porazgovara onekim slikama koje je za wega pronašao u beåkim galerijama,ali obeãao je svome saputniku da ãe ga sigurno posetiti u Vr-šcu da vidi onu sliku.

895

Posle nekoliko dana Paja je došao u Vršac i odmah sesetio gospodina iz voza pa se raspitao o wemu. Nije mogaomnogo da åuje, sem da Antonije radi kao arhivista u magistra-tu i da je dosta smešna i åudna osoba, kao i mnogi drugi emi-granti koji se nisu snašli potpuno na ovoj ÿivotnoj stepe-nici gde ih je sudbina dovela.

U prvom trenutku sve to što je åuo odbilo ga je, a onda jepomisao da ãe videti Verešåaginovu sliku nadvladala. Iprilikom posete gradonaåelniku on obiðe i Antonija u wego-voj prašwavoj kancelariji i najavi mu svoju posetu za sutrapo podne.

Tako je i bilo. Sutradan Paja iz kuãe svoga brata Alek-sandra, Apoteke na stepenicama, posle ruåka uputi se u Sve-tosavsku ulicu gde je u jednom malom iznajmqenom stanu bora-vio Antonije.

Bio je to ubog stan sa malo stvari, ali dosta kwiga i jed-nom slikom na zidu. Kada je ugledao sliku Paji zastade dah.Zaista, bila su to vrata za onaj svet. Tako naslikana da se izawih nasluãivao drugi prostor, pun ÿivota, sreãe i mladosti.Kao da su neka vrata za raj, ali ne ona glavna, veã neka druga ukamenom zidu iza koga se nalazi obeãani svet.

Na slici je bio deo zida i samo ta vrata od masivnog dr-veta sa velikom bravom od kovanog gvoÿða i takvom kvakom.Pored wih samo se video jedan izdanak bršqana i neki cve-tiã koji je rastao iz praga.

Paja je gledao i ãutao i sve mu je bilo jasno. To jesu vratakroz koja se moÿe otiãi na drugi svet, ali treba biti majstorda naslikaš kquå.

— Gospodine Antonije — reåe on svome domaãinu — upravu ste. Ovo su onakva vrata kakva je vaš otac traÿio. Ve-rešåagin ih je naslikao i ona su stvarna. Ali kako naslikatipravi kquå?

— Hoãete li pokušati? — upita Antonije.— Ja nemam drugog izlaza. Ja to moram da uradim.Dogovorili su se da kada sledeãi put doðe u Vršac, Paja

ponese sa sobom boje i åetkice i naslika kquå.Posle dva dana slikar je otišao iz Vršca i nije trebalo

da se vrati do iduãe godine, jer ga je åekao put u Minhen, aliona slika mu nije dala mira i on odloÿi putovawe i vrati seu Vršac. Sa sobom je doneo sve što treba da naslika kquå.

Kada je stao pred sliku uhvati ga strah. Kako da stavisvoju kiåicu na jedno takvo remek-delo? Moÿe se dogoditi daga samo nagrdi. Ali sila koju je slika imala u sebi natera gada radi. On paÿqivo prouåi bravu na slici, wen otvor i ve-liåinu i zamisli kquå kakav bi trebalo da naslika.

896

Paÿqivo je iscrtavao veliki gvozdeni kquå. Trebalo muje åitava dva sata dok ga konaåno nije završio tako da se nijemoglo pomisliti da se radi o sveÿem dodatku.

— Evo, pogledajte — reåe on Antoniju — da li ste zado-voqni?

Antonije je bio ozbiqan i samo se nasmeši i posle krat-ke pauze progovori:

— Videãu kada ostanem sam.— Zašto? — upita slikar.— Videãu da li taj kquå zaista otvara vrata.Paja se nasmeši i doda:— Ako ne vaqa, ja vam neãu skoro moãi da naslikam no-

vi. Tek za jedno pola godine kada se vratim iz Minhena.Ostaviãu vam moju tamošwu adresu da mi se javite.

I tada su se rastali, Paja je otišao da se oprosti sabratom Šandorom, a onda fijakerom poÿuri na stanicu zaveåerwi beogradski voz.

Kada je ostao sam, Antonije stade pred sliku i srce poåeda mu lupa u grudima. Pitao se da li ãe se vrata otvoriti.Satima je sedeo u neizvesnosti, a onda, kada je veã pao mrak,on upali slabu sijalicu i pruÿi ruku prema vratima na sli-ci. Sav je drhtao od uzbuðewa. Dodirnu onaj kquå, ali vratase nisu otvarala. On pokuša još nekoliko puta, ali opet bez-uspešno. Paja Jovanoviã nije pogodio pravi kquå. Sada ãemorati da åeka još nekoliko meseci da se on vrati i pokušada naslika novi.

Antonije je nastavio svoj jednoliåni ÿivot i još neko-liko puta pokušavao sa vratima, ali jasno je bilo da to nijepravi kquå. O tome je obavesti Paju, koji mu se iz Minhenajavio, tešeãi ga da ãe moÿda sledeãi put biti boqe sreãe.

I tih šest meseci je prošlo i slikar kada se vratio ni-je zaboravio svoga novog prijateqa, pa se nije ni zadrÿavao uBeogradu, veã poÿurio u Vršac da naslika novi kquå.

Antonije ga je radosno doåekao, a još više se obradovaokada je saznao da ãe Paja ostati u Vršcu desetak dana i da ãepokušati da reši to pitawe kquåa.

I zaista, on je veã prvog dana poåeo da radi. Naslikao jejedan drugaåiji masivniji kquå. Ali sutradan je åuo da se vra-ta ne otvaraju. Tog popodneva naslikao je novi. I slikajuãipitao se nije li on moÿda poludeo, ako veruje da se vratastvarno mogu otvoriti — naslikana vrata — naslikanim kqu-åem.

Sedam kquåeva je naslikano, ali nijedan se nije pokazaodobar. Vrata se pred Antonijem nisu otvarala. Najzad obojicaÿalosni rastadoše se, jer se Paja morao vratiti u Beå gde ga

897

je åekalo slikawe portreta direktora Austrijske banke i ne-koliko austrijskih ministara. Bio je to posao koji se nijesmeo propustiti, jer ãe mu doneti lep prihod.

Slikajuãi u Beåu, slikao je rutinski, jer su mu sve vremeu pameti bila ona Verešåaginova vrata i kquå koji on trebada naslika. Åudio se sam sebi kako moÿe da veruje u takvu glu-post, to ne liåi na wega, ali verovao je, verovao je da se moÿenaslikati kquå koji otvara ta vrata. A oseãao je da je za tosposoban.

Jedva je åekao da se vrati u Vršac jer, ni sam ne zna za-što, bio je siguran da ãe u tome uspeti.

Åim je došao i smestio se kod brata poÿurio je sa svojomkutijom Antoniju, jer imao je slodobno samo tri dana, poštoga je åekalo slikawe portreta kraqice Marije.

Sada je rešio da završi ovaj posao i zato je paÿqivorazmislio o kquåu koji ãe naslikati. Imao je tri dana i nijeÿeleo da svakog dana slika novi. Slikaãe samo jedan i taj mo-ra da bude pravi.

Imao ga je veã nekoliko meseci u svesti, åak ga je i sa-wao, moÿda je sawao baš onaj isti kquå koji je u svome snuvideo Antonijev otac. Ko zna kako Svemoguãi raspodequje snove.

Treãe veåeri kquå je bio naslikan i kao da je bilo oåi-gledno da je to onaj pravi. Paja se rastade sa Antonijem i odeu Beograd, gde je nekoliko dana slikao kraqicu, a onda poÿu-rio u Pariz gde je trebalo da portretiše francuskog pred-sednika. Putovao je a mislio je šta se dogodilo sa onom sli-kom u Vršcu. Nikakve vesti o tome nije imao.

I tek posle nekoliko meseci kada se vratio u svoj beåkiateqe on izmeðu ostalih pisama pronaðe i ono od AntonijaMihajloviãa u kome je pisalo:

Poštovani gospodine Jovanoviãu,Ovo Vam ne pišem iz Vršca, veã ne znam odakle. Sa druge

strane onih vrata koja je otvorio Vaš kquå. Kakav je ovaj sveti gde je — ja ne znam, ali jedno je sigurno to nije san, kao štoga je moj otac sawao, veã stvarnost koju ja doÿivqavam.

Åim ste Vi otišli ja sam krenuo ka onim vratima i do-voqno je bilo samo da stavim ruku na kquå koji ste Vi naslika-li, ona su se otvorila i s one strane zabqesnu me svetlost dru-gog sveta. I ja sam tamo zakoraåio. Ja vam te lepote i åuda sdruge strane vrata ne mogu opisati. Da li je to raj ili wegovopredvorje, da li je to neki drugi kontinent ja ne znam. Ne usu-ðujem se ni da pretpostavim šta je to. To treba videti.

Evo veã deset dana uzastopce ja ovde provodim sate posma-trajuãi oblake na nebu, neobiåne ptice i leptirove koje lete i

898

cveãe što na sve strane cveta. Sve je ovde åarobno, ali nigdequdi i zvukova, samo tišina, a ona je meni najpotrebnija. Neznam šta da Vam kaÿem, ali ja se odluåujem da ostanem ovdezauvek.

Puno pozdrava od A. M.

Ovo pismo uplaši slikara jer pomislio je kako je wegovvršaåki prijateq poludeo i nikako nije mogao da se otmeutisku da je pogrešio što se bavio ovom stvari. A opet pitaose kako je sve to mogao da izbegne.

Prošlo je skoro dve godine pa se ponovo našao u rod-nom gradu i tu ga je åekalo iznenaðewe. Wegov brat Šandormu reåe da ima za wega jedno pismo i jedna slika.

Pismo je bilo od Antonija Mihajloviãa, a slika ona Ve-rešåaginova vrata od drugog sveta. Brat mu objasni da je An-tonije netragom nestao i da se ništa ne zna šta se sa wimdogodilo. Otišao je odjednom, ali iza sebe je ostavio porukuda je otišao u drugi svet gde ãe mu biti boqe nego ovde, iakoje Vršac i Vršåane zavoleo. Ono malo imovine što je imaoostavio je da se rasproda i kupi cveãe za grobove umrlih Ru-sa, a slika onih vrata preda Paji Jovanoviãu zajedno s pi-smom.

Paja preuze pismo, ali ga ne otvori pred bratom veã od-loÿi i zagleda se u sliku. Prvo što je primetio bio je polo-ÿaj kquåa koji je bio drugaåiji nego kako ga je on naslikao.

Kasnije kada je ostao sam on otvori Antonijevo pismo ukome je bilo sledeãe:

Dragi gospodine Jovanoviãu,Ja sam se konaåno prelomio i izabrao svoj put, ja sam ispu-

nio san svoga oca i pošao u drugi svet, onaj koji meni odgovara.Put tamo ste mi Vi omoguãili, Vi i Vaš talenat koji Vam jenaš Gospod darovao.

Ja sam otišao, a Vama ostavqam ovu sliku na dar, jer wune mogu da ponesem sa sobom.

Molim Vas da mi uåinite nešto. To ãe za Vas biti sit-nica. Skinite kquå sa slike da ne padnem u iskušewe da se vra-tim. Zakquåajte me ovde u ovom svetu da ostanem zauvek.

Pozdrav od A.

Dugo se Paja Jovanoviã premišqao šta da uradi. Konaå-no je doneo odluku. Ponovo je naslikao kquå vrativši ga uprvobitni poloÿaj. Tako da su vrata bila ponovo zakquåana, a

899

onda ga je potpuno skinuo i vratio slici wen originalni iz-gled.

Sliku je poneo sa sobom u Beå i tamo prodao jednom bo-gatom Amerikancu za deset hiqada dolara. Zašto je nije zadr-ÿao za sebe i koristio ona vrata, nama je potpuno jasno. To jebio Paja Jovanoviã, veliki umetnik poput jednog Verešåagi-na, ali i praktiåni åovek koji nije voleo neizvesnost.

900

PAVEL GATAJANCU

KAMEN GRANIÅNIK

PARTIZANKA GOLA PUŠKA

Sišla je s planinei odmarširala ka moru.Blaga klima pokrenula joj je cikluszanosom zorwaåe.

Crna kovrxava kosa,grudi — dve bombe,pogled askete.

Ÿenskost skrivena gaãicamaiseåenim od pancirnog prsluka.

Noãu — kapetan ispaquje rafale na wu.Zli jezici kaÿu da je mali,premali kalibar.

Tokom tog blic-kriganezainteresovano se zadovoqavapištoqem urowenim u samoãu.

OPŠTINSKI BOGOVI

Trideset bogova u trideset opštinazaustavqaju ptice u letu,padavine i disawe.Siluju pevaåice u narodnim nošwama,

901

iste one koje i danas gamiÿusa ekrana televizije.Trideset bogova u trideset opštinagrade male rumunske imperijesa ðavolom na zastavi.

SUDBINA

Evo me ovde gde nisamni åovek ni svetac.Poåivam ukletih noguveåno se rvuãi sa neåastivimodbaåen od sudbineiz sopstvene zemqevoqen i omraÿen od bliÿwihponekad progowen k'o zver.Evo me ovde gde nisamni biãe ni vetarvremešni kamen graniånik.

DODATAK SVEMU ONOMEŠTO SAM NAPISAO DO SADA

Kada bih mogao da sakupimu svoj kišni mantilsvu tugu Rumunijeiscelio bih planine i izvoremora i poqane.

GRAŠAK I TARANA

Istorija Rumunau srpskom Banatuliåi na prepariranu maåkukoju je zaboravio vlasnik kuãenegde na strwištuAustrougarske imperije.

Ostalo je grobna tišina.

902

BALADA

Draga, grudi su ti napupelepoåeo je novi vek natopqen krvquevo moje kwigeili moje nedovršene pesmeda te brane od gradaovog leta.

Draga, propupele su ti grudiko ãe ih milovati osim vetrakad se pretvore u zrele kajsije?Muškarci poput kowastoje isplaÿenih jezika, spremni da te

poliÿuuprkos kavgama i vojnim paktovimako ãe ti dotaknuti samoãu?

Draga, ozelenele ti grudiproleãe je i ovan u meni,gladan po obiåajuod tolike lepotepase tvoju gustu travuokolo da te ne boli tugaizgubqenog detiwstvašto se širi po tvom obrazu kao oblakna plavom nebu.

Draga, grudi su ti propupelei ja ãu moÿda umretipre nego što postanuzrele kajsije.Molim te, pozajmi osmeh drveãu u bašti,nek procveta kao trešwin cveti svake godine nek procvetam i jašto bliÿe tebi.

Prevela s rumunskogDaniela Popov

903

KNUT ODEGARD

NASTAVQAWE

¡

Razliåite boje mokraãe.Duboko zelena,sa mirisom na med,podseãa me na kuãui jesen, na ocai na proces dobijawa meda od vresakada se sunce lagano cedi silazeãisa jeseweg neba, sagorevajuãiduÿ wegovog luka: brdokrije sunce i širimiris meda preko oåeve zemqe.Mokraãa bela kao voda,a posle nekoliko danau bolnici,kao posno mleko, majåinaštala, gde su se grejala usta i zubina pari, pio sam proceðeno mlekoiz drvene kutlaåe. Bledo-plavi deåak,zelenkaste kose. Mršav sveštenik dolazii nudi pastirsku paÿwuu ovom krevetu i u sobi kakva je ova, ali jane verujem u ograniåenost svetih tajnikoje daje, on odlaziåudotvorno namirisan medomi tek proceðenim mlekom. Wemu nedostajeapostolska izdrÿqivost, suvowavko jedan.Moÿda sam preokupiran vidqivimznacima Hristovog prisustva:Ja verujem.

904

¡¡

Ja nisam jedan od onihkoji poriåe Vitenbergov krugteza, ja leÿimu svojim mirisima i verujem. Ne poriåemsedam svetih tajni, ne poriåemsvog oca i majku. Ja verujemu blagosloveno mleko i med,i na kraju ãu doãi kuãi.Sešãu u toaletupravo posle sedewa moje majke.Crna daska od abonovinehladna je od wene staraåke toplote,mali tragovi urina, zeleni kao malaksalosunce koje okonåava svoj putiza crnog brda i kuãe.Ja verujem.

¡¡¡

Ne poriåem.Osmotri svoju majku, kaÿemsvešteniku (Luteranu): ÿena —ptica u sobi broj dvakoja se ne usuðuje da zakquåa hol. Kojasedi kao kluvak u toaletukada se neko neoåekivano pojavi.Ona nosi sav naš prezirna svojim krilima, namesniåe. Smeh.Ti si wen sin, pokaÿi jojpastirsku paÿwu, svete tajne.Doði slatka noãi, namesniåe. Stari izmetsasušio se na unutrašwim zidovima toaletšoqe. Nije jutrosdobro oprana. Takav je uvekostatak, namesniåe,od braon i belogporcelana. Stara ÿena-pticakoja je tvoja majka, pritisnula jenezakquåanim vratima tokom noãisivo govno, onaj koji je imao operacijuÿuåne kesesvoju crno-braon košuqu

905

isflekao je wime. Doði, slatka noãi,namesniåe,uvek takvi ostacipreostanu.

Preveo s engleskogDragan Dragojloviã

906

O G L E D I

MILOSAV TEŠIÃ

VILOVANSTVO LAZE KOSTIÃA

1.

Šta me seca sa Meseca? — upitao se Laza Kostiã u mla-dalaåkoj pesmi Sabqa i kruna. Takvo pitawe, ma koliko izgle-dalo bezazleno, a donekle i smešno, dvostruko je znakovno. Tosecawe, prenosno shvaãeno, u jednakoj meri primereno je we-govim dvema sudbinama — ÿivotnoj i literarnoj — obema kaoneåem što se, åas u vruãici, åas u oåajawu ili kojeåemu sliå-nom, na sve strane rastråavalo.

Skoro polustoletni deo ÿivota proveo je Laza u lomata-wu, mahom po Panoniji, ali i po Srbiji i Crnoj Gori — po-nekad potucajuãi se. Åime se sve u svom radnom veku taj preo-setqivi i viloviti pesnik nije bavio: gimnazijski profesor,åinovnik pravniåke struke, gorqivi politiåar, novinar, po-slanik, diplomata… Moÿe se zamisliti kako su se sva ta za-nimawa, voqna ili nevoqna, prelamala u wegovom vilovan-ski nadarenom pesniåkom biãu. (Uz to je on bio i pripovedaåi vrstan dramski pisac, kao i višesmerno radoznao intelek-tualac: estetiåar, esejist, prevodilac, kritiåar, polemiåar…)

Koje su se sve sile, u ÿivotu koji je za wega bio nesnosivoåigled, tukle u wemu, šta se u uskovitlanom ÿrvwu wegovogsveta trlo, kidalo, mrvilo, mlelo, moÿe se najboqe videtiili nerazgovetno nazreti i donekle naslutiti u zemaqsko-ko-smiåkim odrazima wegove poezije — helenistiåkim, folklor-nim i romantiåarskim — u wenim dubokim unutarwim viro-vima i zraånim visinama; gde i u jednom i drugom ima nepre-åišãenih slika i muqevitih nanosa, kao i hirovitih, ishi-trenih i stihijnih upada, svojstvenih pesnicima romantiåa-rima.

907

2.

Kostiãev pesniåki jezik, kuðen, ismevan, ali i hvaqen,jedna je od odlika wegovog literarnog rada koja se najpre uo-åava. Ta nejewavajuãa verbalna energija, bujiåava i zahuktala,neretko je zauzdana i pripitomqena, ali je ponekad razdreše-na i razgoropaðena — takva kao da je puštena s lanca. Ona jenekad ÿuborqiva gorska vruqa, nekad gradonosni oblak.

Koristeãi se obiqem narodnih reåi, poznatih ili mawetakvih, sluÿeãi se i kwiÿevnom i kwiškom leksikom, kao ionom iskquåivo pesniåkog porekla — a znajuãi srpski jezik unajtawe niti — Kostiã je, prema tvorbenim modelima našegjezika, kalio i kovao sopstveni pesniåki leksikon.1 Wegovekovanice, one meðu najboqima, otkrivaju magiåno kreativnogkovniåara, upravo jezikotvoriteqa od najreðe vrste. On je podsnaÿnim pritiskom elementarne i uzavrele pesniåke graðe —a ograniåen datim i zadatim jezikom — bio prinuðen da, uzrizik i o sopstvenom trošku, tu graðu naåne i rasprsne liå-nom reåju, åesto veoma pronicqivom i šireg znaåewskog ra-spona. Åinio je to onda kad je nagomilano pesniåko gradivovapilo za jeziåkim uobliåewem, kad je, dozrevajuãi, traÿiloda izaðe na beli dan materweg jezika; odnosno radio je tosvagda kad u tom jeziku nije bilo odgovarajuãih reåi za estet-sko oblikovawe te graðe:

bezwenica: iz bezwenice u raj, u raj;budwe: mome snevqu, mome budwu;buduk: Ništ' mu sanka ni buduka;buktac: åas je buktac od poÿara;buktiv: izleti ispod buktiva garišta;bradoglad: u jedan klim, u jedan bradoglad;vaseqenka: Svetska ruÿo, vaseqenko;vekotraj: iz davnina vekotraja;gonivek: Zaopuca l' najÿešãi gonivek;goruk: u goruku ÿrtvenog svetila;grizutak: pa joj veã i taj grizutak uzeo;dvokqunimice: u rebra g' udri dvokqunimice;zagrl: u ÿestokom, u zagrlu;zadisak: svak' zadisak ÿeqne duše;zakriqenåe: zakriqenåe moje drago;izniklica: izniklice srca moga;

908

1 „Ja nisam siguran … da u wega nema više lepih kovanica nego ru-ÿnih. U svakom sluåaju mnoge wegove nove reåi znaåe za åitaoca misaono imuziåko otkriãe" — kaÿe Milan Kašanin u eseju Prometej (Laza Kostiã) u:Sudbine i qudi (ogledi o srpskim piscima), Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd 2004, 76—77.

ispotaj: veã iz grudnog ispotaja;jagawast: na onoga junaka jagawastog;kosotres: iz uvojna kosotresa;letivrag: Kako li ga letivrag / Pegaz ne obara;mirisaqe: preko leje mirisaqe veje;mirišåad: wena rosna mirišåad;mrelo: skamewen ropac junaåkog mrela;naisced: ev' ovako naisced;neberice: ma zginulo tako neberice;nebojåad: Skupila se nebojåad / pevcu oko struna;nedokajka: lepa, grešna, nedokajka;nedosip: u srca moga nedosip;nezelenka: sirotanko, nezelenko;nemqe: al' pored svega nemqa;nenaÿar: za te strasti nenaÿar;neodvaj: iz qubavnog neodvaja;neokrunka: A oko te divne krune, / neokrunke, svetle, pune;neotrp: robovawe mu teški neotrp;nepovred: jer to je onaj nepovred / što pesmom zove svet;neprovir: ÿeqa mojih neprovir;neprogled, neprokid: u neprogled, u neprokid;odajnica: odajnice tajnih bruka;osamka: Osamko bedna, posledwa ruÿo;otpquskaj: u otpquskaju opad-osleke;otponiknuti: da l' iz carska otponikoh lika;piruk: ko ponoãnoga vetra piruk;plakajnica: Tvoje oåi plakajnice;pletisanka: neumorna pletisanko;pleticveãe: moga raja pleticveãe;podvikivan, -vna, -vno: poskoåice podvikivne;poÿiqe: wime ti šibaš poÿiqe divqe;pokajka: tek iz tvojih usta pokajku da primi;pokaz: Bez pokaza vida svoga;poletanac: al' su sanci poletanci;poqupåad: nudi kišu, poqupåad;posteqiåarka: posteqiåarka kmeta robovskog;preveseqka: u po noãi preveseqke;prekozimqe: sa hajduåka prekozimqa;priÿeqak: åuješ li taj priÿeqak nebesni;priokoqe: te obasja priokoqe;proÿeqkati: Kamo noãi, kamo dani / prosawani, proÿeqkani;promotrivost: promotrivost mu britka kao noÿ;razagrev: te u gwevnom razagrevu;razbuðaj: åekajuãi razbuðaj mi;razdešaj: navada niskih slomi razdešaj;razleg: il' je razleg od pesama;rajomir: pa po cvetnom rajomiru;rušitrud: zidara umnog veåni rušitrud;svetlucaqka: jednu malu svetlucaqku;svešir: leti s cvetom po svemiru, / po sveširu, po etiru;

909

sevqe: al' umesto sevqu winu;seniåast, -a, -o: Ispod veða seniåasti';slaðe: spašãe lišãe i rodovo slaðe;snebivo: Pa te åeÿwe, tog snebiva;snevqe: mome snevqu, mome budwu;snovoje: u snovoje snujem prame tvoje;stadovit, -a, -o: stadovita j' oca kãi;stenevqe: sa stenevqa suda nebna;sunåanarka: oj, gujo sunåanarko;tešilo: najboqe takoj bedi tešilo;tugozvanac: oni mraåni tugozvanci;uveqe: od zemqina, od uveqa;uzbud: od uzbuda silna, jaka;uzdisanak: oni sanci uzdisanci;uskolenik: iz usklika od uskolenika;uspavqaj: u sutonu uspavqaja;umiqaj: od umiqaja car-napadaåu;ustrmice, åudimice: u Savino svetlo lice / åudimice, ustrmice;škripet: Škripnu vrata na dvorani / šumom, škripetom;šprqoãudnik: razmetqivih šprqoãudnika krik;štakolazan: Il' onaj vaqda štakolazni krok.2

Meðu obiqem Kostiãevih kovanica, razume se, ima i ma-we uspelih, ali se ne bi moglo reãi da je bilo koja od wihveoma rðava, ruÿna ili åak besmislena.

Šta je Lazu Kostiãa još moglo naterati da u tolikoj me-ri tvori kovanice? Zar je u tadašwem srpskom jeziku bila to-lika leksiåka oskudica?

Oko tog pitawa izvesno je ovo: bez kovanica bi Laza Ko-stiã ostao onoliko mawe pesnik koliko su wihova zvuånost iznaåewska punina, raskošna slikovitost i zaokruÿena smi-slenost — uopšte wihova estetiånost — doprineli uverqi-vosti i originalnosti wegovog pesniåkog izraza.

Kostiãev stih je zahvaqujuãi kovanicama postajao pokre-tqiviji i elastiåniji, dobijao vajalaåku zaobqenost. One sumu i te kako posluÿile da pesniåki uverqivije odslika mno-štvo pesmovnih sadrÿaja, bilo onih koji se tiåu snaÿnihemotivnih stawa ili psihološki sloÿenih i zamršenih si-tuacija, bilo onih kojima se zahvata pejzaÿna i svemirskascenografija. Kostiãu je, nadaqe, izuzetna kovaniåka domi-šqatost znaåajno pomagala i u saÿimawu pesniåkih slika, uwihovom svoðewu na suštu jezgru. Tako su mu, na primer, u

910

2 Od ovih Kostiãevih leksiåkih individualizama — a ima ih znatnoviše — jedni su uneti u šestotomni Reånik Matice srpske i u dosad sedam-naest objavqenih kwiga Reånika SANU — a drugi nisu. O razlozima za neuno-šewe jedino se moÿe nagaðati.

dramatiånoj baladi Samson i Delila bila dovoqna ciglo dvastiha da u wih saÿme jednu masovniju scenu, tj. da je pomoãutriju kovanica najreqefnije opiše. Bez wih bi mu za to bilopotrebno nekoliko stihova:

Pokloniše se starci u povlad,

u jedan klim, u jedan bradoglad.

Ono što sa stanovišta jeziåke åistote okrwuje Kostiãevpesniåki jezik, to su, recimo, glasovne redukcije uåiwene unameri da se ostvari puna ili što potpunija rima, što seponekad kosilo i sa prirodom srpske prozodije: Ropstvo midoðe nesnosno, mrsko, / a omile mi otaštvo sr'sko (Ðurðevistupovi); iz obilnih što se vlasi / od potresa tajne stra'si…/ zatalasi (Samson i Delila); ili: A što je slavno, što je veå-no u w, / ni ti mu, kruno slava, ne okrun'! (O Šekspirovoj tri-stagodišwici).

Zanemarimo takva Lazina jeziåka izvitoperewa, jer on ikada kalamburno kaÿe neverice, moja veverice, nagoveštava ne-što poetski podsticajno. U stvari, sva Kostiãeva maštovitaostvarewa u jeziku sasvim se uklapaju u wegovo opšte pesniå-ko vilovanstvo i potpuno priliåe jednom takvom stvaralaå-kom temperamentu.

3.

Što se tiåe versifikacijskih odlika Kostiãeve poezije,razume se da i za wu vaÿe metriåka pravila romantiåarskogstiha. Kostiã se, kao i ostali pesnici srpskog romantizma,koristio punim i kombinovanim kraãim metrima, kao i du-ÿim. Postoji, meðutim, jedan stih, koji je ugledajuãi se naŠekspira, u srpsku poeziju on uveo: to je jampski deseterac.3

Taj moãni metar åarobno je zazvuåao u wegovim tragedijamaMaksim Crnojeviã i Pera Segedinac, kao i u pojedinim pesma-ma. Uz raznovrsne ritmiåke varijacije, osnovna wegova obe-leÿja su uzlazno pokrenut ritam (što se u srpskom jeziku zbogprozodijskih distribucionih ograniåewa i pomawkawa na-glašenih jednosloÿnica teško postiÿe) i pokretna cezura s

911

3 „Po nekim svojim odlikama, a pre svega po uzlaznoj obojenosti ritmaretkoj u srpskoj poeziji, Kostiãev jampski deseterac moÿda je najsamosvojnijistih åitavog klasiånog razdobqa srpske versifikacije" — s pravom misliLeon Kojen (Studije o srpskom stihu, Izdavaåka kwiÿarnica Zorana Stojano-viãa, Sremski Karlovci—Novi Sad 1996, 199).

primarnim poloÿajem posle petog sloga, a sekundarnim posleåetvrtog (što nije svojstveno klasiånom srpskom stihu).4 TajKostiãev osobeni metar, to je bogato orkestrirano zvuåawe,dikcijski uravnoteÿeno, ozbiqno, uzvišeno — bez razvuåeno-sti i monotonije. Wegovi udari su dinamiåni, odseåni, raz-buðujuãi. On udara u åvorišne slušne taåke, aktivira ritamu korenu:

Oh, Boÿe blagi, da li si ti blag,

kad mene goniš tako ÿestoko?

Oh, svemoguãi, da l' si svemoguã,

kad ne moÿeš povratiti mi reå,

što dadoh Duÿdu! Ni to ne moÿeš!

Tek jedna reå, tek jedna huda reå!

Ta jedna reå pobedila nas sve:

i moju silu, silu duÿdevu,

i lepu sreãu moga Maksima,

i tebe, Boga svemoguãega!

Pa šta da radi smrtan åovek tu,

kad, besmrtniåe, i ti malakšeš?

…

Najlepši junak, rekoh Duÿdu ja,

najlepši, rekoh ja, u hiqadi —

u hiqadi sad nema ruÿnijeg!

I nema lepšeg cela Latinska —

sad ruÿnijega nema åitav svet!

(„Maksim Crnojeviã", iz lamenta Ive Crnojeviãa)

4.

Teÿeãi da pevawem ostvari åisto stawe poezije, poezijekao aktivnog åinioca u kosmiåkoj harmoniji, Laza Kostiã jepodviÿniåki nastojavao da prekoraåi i sam jezik, uz odrÿawe— ako se tako moÿe kazati — utiska o jeziku ili uspomene najezik. To podrazumeva ne samo savlaðivawe neizrecivog negoi, što je paradoksalno, poništewe izreåenog.5 Sa druge stra-

912

4 Åak je i Jovan Skerliã pohvalio Kostiãev dramski jamb: „Kostiã jeuspeo da u drami svome jambu da neåeg krepkog i energiånog" — veli on uprilogu Laza Kostiã (Istorija nove srpske kwiÿevnosti, Prosveta, Beograd1967, 318).

5 „U tom naporu da se prevaziðe nivo jezika i da se dosegne vizija ne-posredno, jeziåka sredstva se, srazmerno teÿini zadatka, stalno umnoÿavaju.

ne — kako zapaÿaju lingvisti — i u samom jeziku postoji sna-ÿno naprezawe, silno stremqewe za samonadilaÿewem, nagonza samoiskoraåewem — s ciqem da se iskaÿe ono što je neis-kazivo. Taj teški napor da se jezik oslobodi sopstvenih oko-va i ograniåewa, åineãi wenu osnovicu, postoji u biti pe-sniåke umetnosti.6 Pesnici su zato jedini pravi nosioci iizvodioci neodoqive teÿwe jezika da iskoraåi iz samog sebe.

Brojnošãu kovanica i deminutivnih reåi kao da se Laza,s ciqem da ga premosti, i umiqavao jeziku. Potpuni uåinaktog teškog poduhvata bio bi nejezik, obezreåeno stawe reåiostvareno wima samima, proåišãeno kroz stotinu sita, takvoda samo što dušom probije zrak (Santa Maria della Salute). To jeonaj isti zrak koji se u wegovoj autopoetiåkoj pesmi Posta-nak pesme izdvojio iz sunåevog ÿara, zapalio pesnikovo srcei raspršio se u boje i postao još lepši. Wegova daqa sudbi-na, navešãuje pesnik, biãe takva da ãe on ostati bez svetlo-sti, tj. bez samog sebe, i preobraziti se u nešto izmešteno uoblast nepovredivosti i prosvetqeno onostranim sjajem. Tobi moglo biti pomenuto åisto stawe poezije, u kojem ni adi-ðar ni kamen drag nisu ono što se misli ili åini da jesu:

Sunašce na zalazu,

kroz prozor pada ÿar,

odande na tvoj adiðar,

sa wega na duvar.

…

Zapali srce moje,

iz wega sinu zrak,

kroz oka tvoga kamen drag

prosinuo je blag.

…

913

Tako se dogaða da jezik proizvodi upravo ona teÿwa koja bi htela da ga uki-ne" — primeãuje Qubomir Simoviã u eseju Beleške o Lazi Kostiãu u: Duplodno (eseji o srpskim pesnicima i dramskim piscima), Beogradska kwiga, Beo-grad 2008, 225.

6 „Napor da se pomoãu samog jezika prenese nerecivo, nesaopštqivo,neopisivo postoji od trenutka našeg percipirawa jezika; jer jezik nepresta-no teÿi da prevlada svoje granice kroz vlastite realizacije u govoru ili sa-mom sistemu. Formulišuãi problem na ovaj naåin, lingvisti potvrðuju veãmilenijum staru pesniåku definiciju poezije. Poezija je neizrecivo, ali re-åeno" — istiåe Ÿorÿ Munen u poglavqu Jezik, stil i poezija (Lingvistika ifilozofija, BIGZ, Beograd 1981, 260).

I nestaãe mu sunca,

al' trajaãe taj cvet,

jer to je onaj nepovred

što pesmom zove svet.

Iz nerazmrsive i zatamwene zbiqe — noseãi se sa neis-kazivošãu i doÿivqujuãi svet kao vekoviti neprozrak (Mojadanguba, ¡¡¡) — zalazio je Kostiã u zamraåene i duboke virovesnova. Wemu se, åesto u plodnom ukrštawu, u snoviðajnimponorima ukazuje i ogleda java, dok mu, u uzajamno-povratnojsprezi, ÿive snevne slike prekriquju javu. Sluÿeãi jednodrugom kao materijal, to dvoje se åak i uzajamno stvaraju: Odjave si kovo snove, / sad od snova javu vezi! (Moja danguba, ¡¢).Slikovitije reåeno, san i java u pesništvu Laze Kostiãa jed-naåe se po zvuånosti, naizmeniåno i stalno.7

Onaj koji je istinski spoznao da koliko ruÿa, toliko ra-na (Posledwa ruÿa) morao je, kostiãevski reåeno, da osawujejavu i da ojavquje san. Primoravalo ga je na to i gorko pe-sniåko iskustvo, ravno muåeništvu:

na mome se vide listu

sitni retci crnih slova,

svete mošti muåeniåkih snova.

(Moja danguba, ¡¡)

5.

Kostiãevo nastojawe da literarno ukrsti vremenski i estet-ski toliko udaqene epohe kao što su helenizam i romantizam,iako teško izvodqivo, pomoglo mu je da odelito, tj. bez togukrštawa, bude åas heleniåan, åas romantiåan i da u oba slu-åaja, istina ponekad samo fragmentarno, ispeva vrhunski vred-nu liriku: himniånu, oåajniåku, mislilaåko-smislilaåku, do-mišqatu, dramski uskomešanu i napregnutu, s poqupcima iqutim ubojima, nadstvarno umilnu, vasionski zvuånu…8

914

7 „Bez te intervencije iracionalnog … bez tog åudesnog preobraÿaja ja-ve u jednu novu realnost, oåuvanu i prevaziðenu, nema i ne moÿe biti velikeumetnosti" — istiåe Zoran Mišiã u eseju Laza Kostiã (Kritika pesniåkogiskustva: SKZ, Kolo £H¡H, kw. 464, Beograd 1976, 110).

8 „Laza je hteo da helenizuje romantizam, i da romantizuje helenizam. Uprocepu izmeðu romantiåarstva i helenstva, on je bio suviše ozbiqan za onoprvo, suviše patetiåan za ovo drugo" — zakquåuje Jovan Hristiã u eseju Ski-ca o Lazi Kostiãu (Izabrani eseji, Srpski PEN centar, Beograd 2005, 45).

Koliko se štošta raspevalo u wegovom Prometeju, u pe-smi o qudskom prkošewu boÿjoj oholosti i osvetoqubivosti.U woj je jedan jezivi prizor opevan u zvuånom zamahu koji svojvrhunac dostiÿe u svemirski razleÿuãem smehu. Izmeðu ta-kvog smeha i bogovskog besa otisnula se ona slika sa orlomkoji stiÿe zrakom plivajuã, ustremqen na Prometejeva rebra ipluãa — a Prometej je na kamenu, na stancu prikovan. Sve je utoj pesmi izvedeno u krupnom i širokom planu — u potezimanebeskih razmera, u pokretima koji kao da se ukucavaju, ukiva-ju u nebesa:

U strahu Zej sa strepna kolena

svog orla šiqe glaðu morena,

da jede rebra, da mu vadi pluã;

nek s' onda smeje bogu rugajuã!

i ode oro zrakom plivajuã

i stade jesti titansku mu pluã;

al' åim naraste — opet onaj smej,

nijedna reå, veã smej i opet smej —

da pukne silan od qutine Zej.

Koliko se iskazalo neusiqene saoseãajnosti i sapatniå-ke briÿnositi u tugovanci nad srpskim nacionalnim udesomu jednom fragmentu iz pesme Posledwa ruÿa, u još jednom pi-tawu upuãenom ruÿi, ostavqenom, kao i sva druga, bez ikakvogodgovora. Po okrajcima te pesme, pesme sa asocijacijama nasveÿe bojište, kao da se ukazuje sen Kosovke devojke, one štose šeãe po razboju mlada, / po razboju åestitoga kneza. U tomfragmentu, stavši u glagol poruåivati, zamirisao je tugomsav prostor od Prizrena stara do Budima bela:

Osamko bedna, posledwa ruÿo,

što gledaš dole na svoje mrtve,

na roda svoga uvele ÿrtve,

da li ti kadgod ko poruåiva

od severa hladna, il' juga ÿiva,

da l' ti poruåiva koja rujna sela

od Prizrena stara, il' Budima bela,

donoseã bajke u mirisu åednom

o divnom jednom plemenu bednom,

uveloj slavi roda jednoga,

plemena moga, roda srpskoga?

Koliko, uz dikcijsku proåišãenost i ritmiåku talasa-vost, ima lirske elegancije i emotivne ufiwenosti u baladi

915

Minadir, u toj maloj i tragiånoj qubavnoj drami. U wenihtrideset katrena nema nijednog napamet uzetog romantiåar-skog rekvizita, nijednog nehajno prikaåenog priruånog pe-sniåkog ornamenta. Ni duševna patwa i fiziåko vewewe za-qubqenih, vajaoca i kraqevne, ni trostruka smrt na kraju tetragiåne pripovesti nisu spreåili da se sve u woj ispeva ne-kako prozraåno i rastresito, jednostavno i lako — a dirqivoi potresno:

Gledao je vajaoåe

punu åari, punu miqa,

sve mu ruka lakše kuca,

sve mu lice bleðe biva.

Usami se, ne zna šta ãe,

kosu mrsi, ruho kida,

zamršaje srca svoga

u lavirint sulud zida.

6.

To se ne piše, to se ne poje izriåito se tvrdi u najslav-nijoj pesmi srpskog jezika, u Kostiãevom pesniåkom oratori-jumu Santa Maria della Salute.

Åetrnaest puta ponovqen refren Santa Maria della Salutetemeqni je ne samo zvuåni nego i mnogostruko reperni oslo-nac u tim daktilo-trohejskim qubavnim himniåno-tragiånimoktavama. Zahvaqujuãi refrenskim ponavqawima, tj. toj ne-prestanoj molitvi, sve se od poåetka do kraja pesme zbiva uBogomajåinom prisustvu. Weno ime je najistaknutija reå u pe-smi, wen deÿurni zvuk otvorenih motriteqskih oåiju.

Pateãi i ÿalujuãi (Oh, slatka voãko tantalska roda, /što meni nisi sazrela pre?), u tim oktavama se pesnik oåajniki trpeÿnik moli, kaje, samokritikuje, ispoveda, prašta, a kaoda sve to åini radosno plaåuãi pred Bogorodicom i — sme lise reãi? — uz wenu preãutnu saglasnost i blaÿenu samilost.

Krah jedne velike ovozemaqske qubavi (utekoh od we — aona svisnu) nesreãan je ne samo zbog smrti voqene osobe negoi po komplikovanom kriterijumu prilika-neprilika, odraÿe-nom i u qutom trvewu izmeðu neuravnoteÿivih i neizmirqi-vih sila: Dve se u meni pobiše sile, / mozak i srce, pamet islast. Taj krah za pesnika je ravan smaku sveta, viðenom i do-ÿivqenom u slici opšteg svetlosnog pomrknuãa:

916

Pområa sunce, veåita stud,

gasnuše zvezde, raj u plaå briznu,

smak sveta nasta i strašni sud.

Ta tragiåna qubav, realno prepolovqena, iznašla je uto-åište u tajanstvu nesamerqivo više realnosti — u snoviðaj-nim sretawima wih dvoje. Ali i susreti u snoviðewu, hiper-bolisani u nebeskim razmerama, golema su nevoqa i pored br-zog zaleåewa svih rana. Šta ãu od miqa, od muke qute…? —pitawe je koje pesnika goni, pritiskuje, razapiwe.

Mrtva draga i daqe se u snu sreãe sa svojim ovozemaq-skim nesuðenikom. Wihova sretawa, jaåawem emotivnog in-tenziteta, sublimišu u duhovno sjediwewe, u duhovno jedno:kroz wu sad vidim, od we sve znam. Weno pojavqivawe odonudpesnik doÿivquje epifanijski, kao prosvetqewe: ko da se Bogmi pojavi sam. On je u potpunosti potåiwen wenoj voqi. Onaraspolaÿe i tajnim moãima, kojima suvereno upravqa; sposob-na je da ovoqudski lepo, što znaåi i prolazno, preobuåe unebesko, u veåno, da mu podari boÿansku preoblaku, ali seispod nabora te odeÿde primeãuju nesumwivi odblesci åul-nosti:

Doðe mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi ÿeqa navreli roj,

ona mi doðe kad wojzi gove,

tajne su sile sluškiwe woj.

Navek su sa wom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Umrla dragana, za koju je reåeno da spomen je wezin sveti mihram, odnosno da predstavqa uspomenu u crkvenom obliåju iznaåewu, u stvari je pesnikova nebeska supruga. Za taj supru-ÿanski odnos karakteristiåna je redukovana senzualnost, ero-tiånost suspregnuta rajskom hladovinom. U stvari, åulnost upesmi Santa Maria della Salute nikako ne jewava, jer ona je we-na inicijalna pokretaåka sila:9

U nas je sve ko u muÿa i ÿene,

samo što nije briga i rad,

sve su miline, al' neÿeÿene,

strast nam se blaÿi u rajski hlad.

917

9 „Kostiãeva vizija u ovoj pesmi ima snagu otkrovewa, wemu se zagonet-ka kosmosa otkriva u veånoj sladosti erotizma" — uoåava Miodrag Pavloviãu eseju Santa Maria della Salute Laze Kostiãa (Eseji o srpskim pesnicima, Pro-sveta, Beograd 2000, 126).

Otkud stih u nas je sve ko u muÿa i ÿene — od jedanaestslogova i jampski intoniran — meðu maestralnim akatalek-tiåkim i katalektiåkim deseteraåkim daktilo-trohejima, ko-jima se, za razliku od tog stiha, opevaju uzvišeni i estetskioplemeweni sadrÿaji? Moÿda je to Kostiã uåinio i zbog togada bi napravio što izrazitiju, što jaåu distinkciju izmeðudveju ÿena: svoje oÿivqene mrtve dragane i veåne Bogorodice.10

Na putu iz ništavila u slavu slava, pribliÿujuãi se pre-delima gde svih vremena razlike ãute, Kostiãevo vizionarstvo,tvoraåki i åudesno podstaknuto radošãu unesreãenosti, kul-minira snagom proroåkog nadahnuãa: otvaraju se rajske dveri,samrtniåki ropac poništiãe se zagrqajem s voqenim biãem.Uz trusnu tutwavu, doåaranu uzastopnim rimovawem, najavqujese, kosmiåki vatromet u ÿaru i buri probuðenih ÿeqa; nave-šãuje se oglašavawe duše u wenoj gudaåkoj celovitosti. Uzdivqewe i qudi i bogova, uz ludilo duhova, izazvano sreãom,pokrenuãe se vasiona, preusmeriti kretawe nebeskih tela,prosuãe se sunåeva svetlost po kosmiåkoj hladnoãi i jezi, za-zoriãe se u svakoj špiqi i mraki:

Sve ãe se ÿeqe tu da probude,

dušine ÿice sve da progude,

zadiviãemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli qude,

zvezdama ãemo pomerit pute,

suncima zasut seqenske stude,

da u sve kute zore zarude.

Kada se stiša ta zanosna muziåka grmqavina, kad malak-šu i ohlade se weni smoreni gromovi, ostaje da se sluša wi-hov eho i da se sluti kako po nebeskim bezdnima i sazveÿði-ma, u harmoniji i lepoti od neovoga sveta, zri tišina, uzro-kovana i oblikovana najzvuånijom pesmom srpskog jezika.

7.

Da li je išta iz Kostiãeve poezije doteklo u kasnije srp-sko pesništvo i bujnije proklijalo u wemu, da li su srpski

918

10 Taj stih je u eseju Laza Kostiã Isidora Sekuliã nazvala izgoretinom:„Ta je pesma veliki ditiramb qubavi, i velika himna tragediji. Ima u wojod helenskog i od romantiåkog duha […] Ima od sukqawa lave i vatre, i imazato na jednom mestu i izgoretinu." (Domaãa kwiÿevnost, ¡, Stylos, Novi Sad2002, 151).

pesnici narednih generacija, oslawajuãi se na wega, poneštoosetili i proÿiveli kao on ili sliåno wemu? Malo šta —tek ovde-onde poneki trag, mahom kao sporedni odblesak.

Ne nalaze li se moÿda podsticaji za Popin ciklus Malakutija u nekim prigodniåarskim stihovima Laze Kostiãa, za-pitao se Miodrag Pavloviã?11 Pridodajmo tim javnim stiho-vima i ovu strofu iz Kostiãeve neprigodniåarske pesme Stva-rawe sveta, gde se vidi šta je uåinio Bog pošto je skovo zemqu:

To golemo blago,

ovejanu slavu,

zakquåo je tvrdo

u kutiju plavu.

Kad u pesmi Spomen na Ruvarca naiðemo na stihove: Toplotablaga, naloÿena peã, / u wojzi tiwa paw, zar se ne oseti veåer-wa atmosfera iz Šantiãeve pesme Pretprazniåko veåe? Ovajodlomak iz pesme Razgovor s uvuåenom srpskom zastavom u ma-ðistratu novosadskom, po ritmiåkom utisku, a donekle i posintaksiåkoj strukturi, kao da vodi ka vratima nekih Nasta-sijeviãevih lirskih krugova: vihar da sapon raskine mreÿe, /tebe u vrte tvoje donese, / grom da saÿeÿe / pauku vek. Ima lirastkovske ponesenosti i smelosti u ovim stihovima iz pe-sme Ej, ropski svete!: Ej, zvezdice sjajne, / štrecavi ÿuqevi naBoÿjoj stopi!? Nekim Vinaverovim pejzaÿnim viðewima veo-ma naliåi, liåi do prebliskosti ova slika iz pesme O Šek-spirovoj tristagodišwici: neproniknuta biser-jezera / uz nedo-gledna visa urnebes. U straÿilovski lirizam Miloša Crwan-skog sasvim je ugradqiv ovaj refren iz Lazine pesme U Sremu:(a) ti se smešiš, samo se smešiš. Ne stoji li Kostiãev me-tapoetiåki stih iz pesme Posledwa ruÿa u kojem se kaÿe data ruÿa reå svoju sama preÿivet mora u nekoj, makar i dale-koj, vezi sa metapoetiåkim motivima u Miqkoviãevoj poeziji:Sve je nestvarno dok traje i diše; / Stvaran je cvet åija ot-sutnost miriše / I cveta, a cveta veã odavno nema? (Ariqskianðeo)

8.

Laza Kostiã, naš nadromantiåni romantiåar, to je pe-snik titansko-prometejskog poriva, neretko proroåki zanet.

919

11 Miodrag Pavloviã, Predgovor Antologiji srpskog pesništva (H¡¡¡—HHveka), (åetvrto izdawe), SKZ, Beograd 1978, str. H£¡¡.

Vizionarski nadahnut (uz to estetiåar i paÿqiv pratilacevropske filozofske i uopšte nauåne misli), on je stvara-laåki baštinio i helensku tradiciju i srpsko usmeno pe-sniåko nasleðe, kao i estetska iskustva evropskog romanti-zma. Mada u tom smislu nesintetizovano, wegovo pevawe —imajuãi u vidu najlepše pesme i lirski snaÿne fragmente izdrama i mnoštva drugih pesama — ima stoÿerni i svetioniå-ki znaåaj u razvoju modernog srpskog pesništva: po inovativ-noj leksici, po articifijelnosti stiha — po jeziåkoj inven-ciji uopšte; po dubini emocija kojima je visoki lirski to-nalitet najåešãi ekvivalent; po pesniåkom humoru; po skladuu grandioznosti poetskih slika; po vizionarstvu i pregnuãuda se iskaÿe ono što je teško iskazivo…

Jedno Lazino gorko pesniåko saznawe, dvaput istaknuto upesmi Qubavna guja, ugraðeno je u stihove neiskazan još osta /neiskazani jad. Toj kobnoj spoznaji da postoji nepodudarnostizmeðu ÿeqenog da se kaÿe i kazanog ima leka u samoj wegovojpoeziji, u wenoj preostaloj ÿivoj poetskoj energiji, dostruja-loj i dozvuåaloj od slavuja svetske ruÿe, a rastoåenoj po we-nim zamršajima i lavirintima. Ima te sile na svim onimmestima u wegovom pesništvu kojih se makar i senkom dotakla

reå naåelna sviju vera,

prvi prozor nerazmera,

rajski krotnik divqeg zvera, —

'armonija sfera.

(Meðu zvezdama)

920

ALBINA MILANOV

KOSTIÃEVA KWIGA „O ZMAJU"I KIŠOV „ÅAS ANATOMIJE"

Ova neobiåna, i dugo vremena jedinstvena kwiga u našojkwiÿevnoj tradiciji, nastala je kao rezultat jednog kwiÿev-nog skandala. Naime, autor je bio zamoqen od strane åelnikaMatice srpske da svojim govorom upriliåi sveåano obeleÿa-vawe pedeset godina stvaralaštva tada najslavqenijeg srpskogpesnika, Jovana Jovanoviãa Zmaja. Ekscentrik kakav je bio,Laza Kostiã se odluåio na riziåniju varijantu — da govorodrÿi bez napisanog teksta. Kako i sam kaÿe u ovoj kwizi,loše je reagovao na publiku (kao, uostalom, i ona na wega),izgubio koncentraciju i nit izlagawa, zaneo se tezom o zmajuu Zmajevoj poeziji, zaboravio da izloÿi veãi deo isplanira-nog, i poÿurio da izlagawe privede kraju, svestan da je na-pravio grešku i da nema svrhe pokušaj wenog ispravqawa.Posledice su bile nesagledive. Reagovala je celokupna jav-nost, optuÿujuãi Kostiãa za malicioznost, prikazujuãi ga kaozavidqivca koji ne podnosi kolegu koji je uspešniji od wega,åak je optuÿivan da se sveti za sitne uvrede (kojima je Zmaj,doduše, bio sklon) nanete ko zna koliko godina ranije. Ko-stiã je bezuspešno pokušavao da se odbrani, i naposletku jebio primoran da ovu kwigu objavi o svom trošku (pošto ni-ko nije ÿeleo da se prihvati tog posla). Kwiga O Zmaju jeugledala lice javnosti u Somboru, 1902. godine, sastavqenaprema „skandaloznom" govoru odrÿanom u sveåanoj sali Ma-tice srpske 24. H¡ 1899. godine. S obzirom na to da je bilaobjavqena posle ozloglašenog govora, kwiga je bila unapredosuðena na lošu recepciju. Smatrana je, kao i govor, liånimKostiãevim napadom na Zmaja, sramotom za obojicu, i svojedrugo izdawe doÿivela tek nakon nekih osamdeset godina (taå-nije, 1984. god.), a za sve to vreme je predstavqala biblioteå-

921

ki raritet. Interesantno je to da Dragiša Ÿivkoviã u svomprikazu ove Kostiãeve kwige,1 iako navodi pisce koji su sena bilo koji naåin bavili ovom kwigom (kao polazištem ililiteraturom), izostavio tvorca kwige koja je, ako ne jedini,onda najbliÿi srodnik ove Kostiãeve, a to je Danilo Kiš iwegov Åas anatomije.2 Naime, moglo bi se govoriti o neka-kvom paralelizmu izmeðu kwige O Zmaju i Erazmove Pohvaleludosti, utoliko što su obe kwige bile anatemisane od stra-ne javnosti (doduše, iz razliåitih pobuda), ali najpre zbogkršewa ÿanrovskih konvencija (ili onoga što bi se danasnazvalo dekonstrukcije ÿanra), mada bi rasprava o genetskimvezama bila priliåno nategnuta. Meðutim, srodnost izmeðuKostiãeve i Kišove kwige je oåiglednija i, ako je verovatiKišu da nije åitao kwigu O Zmaju pre pisawa Åasa anatomi-je, spada u red tipoloških analogija, i neobiåno je to što jeŸivkoviã nije ni spomenuo, mada nije iznenaðujuãe, s obzi-rom na to kakvu reputaciju je imala Kišova kwiga. Stoga bihse ovde pozabavila analizom te tipološke analogije, tj. pri-kazom Kostiãeve kwige O Zmaju kao anticipatora postmoder-nistiåke poetike, u tom smislu što ona sama po sebi, ÿan-rovski gledano, za svoje vreme predstavqa novinu, ali i usmislu poetiåkih naåela koja proklamuje, koja takoðe moÿemovideti i kod Kiša.

Tipološke analogije mogu biti uslovqene društvenimokolnostima, literarnim ÿanrom ili psihološkim procesi-ma.3 U ovom sluåaju, iako je teren isti, vremenska razlika iz-meðu stvarawa ovih kwiga je pozamašna, ali buduãi da znamoda je do ponovqenog izdawa iz 1984. kwiga O Zmaju predsta-vqala pravu retkost, dalo bi se zakquåiti da pisac Åasa ana-tomije nije imao prilike da je åita, što je on sam potvrdio unekom od svojih brojnih intervjua. Dakle, posmatrajuãi fak-tor društvenih okolnosti, iako su one, sa sociološkog aspek-ta, bile veoma razliåite, vidimo da je u oba sluåaja došlo doobjavqivawa kwige koja bi sluÿila odbrani pisca od napadakritiåke javnosti. Znamo da je Kostiã objavio kwigu O Zmajukako bi popravio negativan utisak koji je na kritiku ostaviowegov nespretan govor, i kako bi, studiozno i argumentovano,dokazao sve što je izgovorio toga dana. Sa druge strane, Da-nilo Kiš piše Åas anatomije kao završnu reå u borbi sa

922

1 Laza Kostiã, O Zmaju, Matica srpska, Novi Sad 1989, u predgovoru,7—29.

2 Danilo Kiš, Åas anatomije, Nolit, Beograd 1978.3 Zoran Konstantinoviã, Uvod u uporedno prouåavawe kwiÿevnosti, SKZ,

Beograd 1984, 68.

brojnim pamfletima koje su na wegov raåun ispisivali onda-šwi vodeãi kwiÿevni kritiåari, posebno Dragan M. Jere-miã i wegovi bliski saradnici, optuÿujuãi ga za plagijat inedostatak kwiÿevnog dara, što je bio i osnovni Jeremiãevargument da Grobnicu za Borisa Davidoviåa skine sa liste no-minovanih za Andriãevu nagradu. Kostiã pokušava da „otvorioåi" kritici i publici, detaqno analizirajuãi Zmajevo pe-sniåko delo, gotovo popoviãevski, red po red, ali na jedan vrlooriginalan naåin, sa velikom paÿwom, koncentrisano, i vr-lo smišqeno, iako deluje improvizatorski. Kiš, naprotiv,svoju odbranu ne gradi analizom, veã analogijama, citatom,aluzijama, jednom reåju — bibliotekom, svojom kwiÿevnom kul-turom, istiåuãi nedostatke kod onih koji ga napadaju, što do-kazuje i sam razlog tih napada. Imamo pred sobom senke dvavelika kwiÿevnika koji su u datom trenutku bili nedovoqnoceweni, bilo zbog kwiÿevnih ili nekwiÿevnih razloga, alineosnovano optuÿivani za nedostatak kwiÿevnog dara, i sto-ga su bili prinuðeni da se brane zaoštrenim perom. Tu vi-dimo tipološku analogiju koja izvire iz stawa svesti obaautora, impuls za prokazivawem onih koji sebe nazivaju kwi-ÿevnom elitom, marginalizujuãi one koji su daleko veãi odwih, diskreditujuãi ih optuÿbama za intrige, plagijat i ne-darovitost. Videãemo i da se pojedina poetiåka naåela ovihpisaca u mnogome poklapaju, uglavnom implicitno, s obziromna to da postoji velika vremenska distanca izmeðu wih.

Buduãi da su povodi za pisawe ovih kwiga bili relativ-no sliåni, uslovili su i upotrebu specifiånih ÿanrova. Te-ma i naåin napada na pisce su traÿili adekvatan odgovor,kako u sadrÿinskom, tako i u formalnom pogledu. Naime, mo-ralo se odgovoriti na poseban naåin, jer åast nije dozvoqava-la pamflet, wime se sluÿila suprotna strana, a bio je neop-hodan ÿanr koji bi posedovao ÿaoku, a da pri tom ne izgubina nauånosti i objektivnosti. Imajuãi u vidu široku kwi-ÿevnu kulturu oba autora, naziremo genetsku vezu ovih kwigana planu forme, kako meðusobnu, tako i sa dalekim pretkom.Analizirajuãi pomnije stil kojim su pisane i naåin na kojije pristupqeno temi, nemoguãe je ne primetiti u ovim kwiga-ma strukturu Platonovih Dijaloga i Montewevih Ogleda. Iakoje genetske veze u delu najteÿe dokazati, ipak se moÿe uoåitinešto zajedniåko ovim delima — ÿanr je otvoren, nekanoni-zovan, pogodan za bilo koju temu; jeziåki izraz je doveden doperfekcije i dat u dijaloškoj formi, u vidu argumentovanerasprave sa „sagovornikom" suprotnog mišqewa; sadrÿe au-tobiografske i anegdotske, ali i analitiåke i autopoetiåkekomponente; pozivaju se na izvore, upuãuju na literaturu, ci-

923

tiraju druge pisce i dela u vezi sa temom o kojoj pišu; dajuliåno mišqewe koje je potkrepqeno argumentima. Da li je tostaro ili novo, tradicija ili ustoliåewe nove tradicije?Teško je reãi, u literaturi je sve postalo legitimno, i samKiš nam to sistematiåno dokazuje svojim Åasom anatomije,citirawem mnogobrojnih velikih pisaca i imenovawem svogdela veã postojeãim delom iz drugog umetniåkog medija, na-glašavajuãi time da je åitava umetnost jedna amorfna tvore-vina, da se sve u woj prepliãe, ponavqa, ispuwava i proÿi-ma; sva dela su povezana — svaka slika je u vezi sa onim štoje slikar i video, i åuo, i proåitao; svako kwiÿevno delo jesastavni deo nekog prethodnog i buduãeg, deo Biblioteke, …svet ne poåiwe od danas i mi znamo, vidimo, da ovo nije prvi åasanatomije pod kapom nebeskom, ali još se mogu saznati novestvari, posmatrawem, secirawem i vivisekcijom, praksisom isumom iskustava koja su nam dostupna.4 Samim naslovom namKiš sugeriše svoje namere, da secirawem i dostupnim isku-stvima sazna i dokaÿe, kao i da nauåi druge na koji naåin daseciraju; da kritikom tuðe poetike pokaÿe naåela svoje. Istotako, Kostiã kwigom O Jovanu Jovanoviãu Zmaju (Zmajovi), we-govu pevawu, mišqewu i pisawu, i wegovu dobu nam, zapravo,jednako govori i o svom pevawu, mišqewu, pisawu i dobu.

Pored brojnih sliånosti koje ih svrstavaju u red tipolo-ških analogija, ove kwige broje i izvesne razlike. Najvaÿni-ja je, åini mi se, u konkretnom pristupu temi. Izuzimajuãielemente koji je pribliÿavaju Montewevim Ogledima (autobi-ografski, anegdotski, pamfletski, liåne pretpostavke i na-gaðawa), kwiga O Zmaju bi se mogla slobodno nazvati studijomo ovom piscu. Kostiã imenuje naslove poglavqa naslovimaZmajevih zbirki, svakoj jednako posveãuje paÿwu, svakoj sudipo istim pravilima, savesno secirajuãi svaku pesmu, svakistih, istiåuãi svoje mišqewe, i potkrepqujuãi ga dokazimaiz samog teksta da je Jovan Jovanoviã veliki pesnik samo uonim pesmama gde je slavuj uspeo da nadjaåa zmaja. Pri tom podslavujem podrazumeva pesnika åija poetika najviše liåi naonu koju Kostiã smatra idealnom (mada je i wegova liåna unekim aspektima u suprotnosti sa wom), koja u velikoj merianticipira ono što ãe kasnije biti naåela modernog pesni-štva. Stoga Kostiãeva kritika Zmaja poseduje nešto od poe-tiåkog, autopoetiåkog i najviše esejistiåkog. Sa druge stra-ne, Kiš svoju kwigu koncipira kao poetiåku u prvom i auto-poetiåku u ostalom delu. U prvom delu objašwava povod kojimpiše kwigu, nadovezujuãi se pozivawem na kwiÿevne autori-

924

4 Danilo Kiš, Åas anatomije, Nolit, Beograd, 1978, 14.

tete u svoju odbranu, ukazujuãi na legitimnost svoje poetike ikwiÿevnih postupaka, sluÿeãi se pritom citatima, aluzija-ma, metodom uporednih odlomaka, kao da se bavi tuðim, a nesvojim delom. Drugi deo kwige više podseãa na kwigu O Zma-ju, jer se tu Kiš bavi analizom dela Jeremiãa i Šãepanovi-ãa, sluÿeãi se tekst-metodom, red po red, kao Kostiã, ali se,za razliku od wega, poziva na kwiÿevne autoritete, nepresta-no citira Aristotela, ruske formaliste, Borhesa i druge, nebi li priuåene kritiåare uverio u legitimnost svojih kwi-ÿevnih postupaka koje oni nazivaju plagijatom, odnosno, nebi li oborio osnovna obeleÿja wihovih kwiÿevnih dela, åi-me tekst dobija na nauånosti, dok Kostiã ostaje u domenu liå-nog mišqewa — eseja.

Ono što pada u oåi kod oba autora jeste to da su rad nakwiÿevnom delu shvatali ozbiqno i posao kwiÿevnika oba-vqali savesno, tretirajuãi delo kao proizvod talenta i pre-danog rada, kao idealnu kombinaciju zanosa i erudicije. KodKostiãa je talenat jednak zanosu; pesma leÿi u jeziku, treba jeprobuditi; treba umeti ispevati slavujanku koja ãe biti jeziå-ki autentiåna. Wegovo shvatawe pesniåkog jezika je shodnoKoderovom, anticipirawe ruskog formalizma — pesmu trebaporoditi iz jezika, ona je u wemu veåito prisutna, samo veli-ki talenti mogu da je vide (talenat = sluh za jezikotvorstvojednako kao i za stihotvorstvo, jedno bez drugog daju lošeg pe-snika tj. zmaja), potrebno je dati pesmu jeziåki savršeno, ta-ko da se zvuk i smisao u potpunosti proÿimaju i osmišqavaju— zvuk je u jeziku jednako kao što je jezik u zvuku, treba bitiveliki umetnik da bi se zanos mogao pravilno jeziåki artiku-lisati, da svaka reå ima svoje logiåno mesto, i da je svakastilska figura pravilno sagraðena kako bi vršila svoju funk-ciju na pravi naåin. Pesma mora doãi iz dubine svesti, izsamog jezika, ruka joj samo daje konaåan oblik; ona je kosmiå-ka, opåiwavajuãa i neuhvatqiva, ali, isto tako, mora biti ilogiåna, i dosledna. Antiåki uticaj na Kostiãevo viðeweumetnosti je i ovde vrlo uoåqiv, imajuãi na umu wegovo po-tencirawe jezikotvorstva i veštine kovawa novih reåi istilskih figura, što je, na neki naåin, ujedno i anticipira-we modernistiåkih teÿwi: … Kovanicom zovem reå kojom sedrugi uopšte ne sluÿe, nego je pesnik sam uvodi, … Ono što åi-ni vrlinu pesniåke dikcije jeste wena jasnoãa ali bez prostote.Doduše, dikcija je najjasnija kad uzima obiåne reåi, ali je neot-mena. … dikcija postaje uzvišena i otklawa prostotu kad sesluÿi samo neobiånim izrazima, a neobiånim izrazima zovemtuðicu, i metaforu, i produÿenicu, i uopšte svaki izraz kojiodudara od obiånog govora. … veoma je vaÿno umeti se prikladno

925

sluÿiti svakom od pomenutih vrsta, i sloÿenim reåima i tu-ðicama, a najvaÿnije kad se pesnik odlikuje u upotrebi meta-fora. Jer, to se jedino ne moÿe nauåiti od drugoga, i to je obe-leÿje genijalnosti, jer umeti nalaziti sjajne metafore znaåiumeti videti sliånost.5 Takoðe, Kostiã istiåe posebnost lir-skog izraza, što anticipira kasnija shvatawa u modernoj: …lirika teÿi da bude nešto drugo prvenstveno svojim naåinomkazivawa, koji u veãini sluåajeva nije toliko posledica kolikouzrok drugojaåosti. Naåin kazivawa se moÿe objašwavati, alise ne sme preãutati ta wegova drugojaåost.6 Meðutim, sva taanticipirawa mogu se podvesti i pod razliåite oblike na-sleða, jer još Aristotel opisuje neka obeleÿja pesniåkog jezi-ka, kao što su nesvakidašwost izraza, jezikotvorstvo, stih imuzika, stil i naåin pristupawa temi… Stil igra vaÿnuulogu u Kostiãevom shvatawu umetnosti, ali je ta uloga neštonaglašenija kod Kiša. Naime, Kišovo shvatawe umetnostipoåiva na kwiÿevnoj erudiciji. Pisac piše onoliko dobro uzavisnosti od toga koliko je naåitan, neophodno je da poznajetradiciju kako bi se u wu lakše ugradio, i kako bi doneo ne-što originalno svetskoj kwiÿevnoj baštini. Kod Kiša jeosvešãeno znawe ono što Kostiã samo implicitno dotiåe —nema dobrog pesnika/pisca bez talenta i predanog rada, pe-snik je vredan radnik na muånom poslu rime i ritma, kwi-ÿevnost je zanat koji se uåi, ali je uzaludan bez dara. Poštoje još od Borhesa postalo legitimno pisati nova kwiÿevnadela na osnovu postojeãih (mada je taj kwiÿevni postupak po-stojao još pre toga, iako nije nazivan postupkom palimpse-sta, npr. Xojsov Uliks, itd.), za novu generaciju pisaca u kojuspada i Kiš, darovitost nije ista kategorija koja je postojalau romantizmu, najviše stoga što je iznalaÿewe novih tema,u romantizmu veoma ceweno, postalo passé. Sa druge strane,glavno izvorište inovacija postaje stil, ili, reåima HugaFridriha: … U vreme kada je pisao Madam Bovari, Flober jestil oznaåio kao naåin gledawa. … Zakon tako shvaãenog stilane proishodi iz tema i predmeta, pa ni iz nasleðenog umetniå-kog jezika. On svoje ishodište ima u samom piscu. … Smišqawemotiva ustupa mesto otkrivawu forme. … Time se ne ograniåa-va samo broj motiva nego se motiv javqa samo kao veÿba za va-rijacije. … Transformišuãi stil zaokupqen je samim sobom.7

926

5 Aristotel, O pesniåkoj umetnosti, preveo Miloš N. Ðuriã, „Dere-ta", Beograd 2002, 92, 93, 96.

6 Hugo Fridrih, Struktura moderne lirike, preveo Tomislav Bekiã,„Svetovi", Novi Sad 2003, 165.

7 Isto, 164.

Dakle, za Kiša je darovit onaj pisac koji najsmelije i najo-riginalnije isprede veã postojeãu priåu, teÿeãi da prevazi-ðe original. Izbor same teme zavisi od pišåevog senzibili-teta, od slavuja u wemu, odnosno, po Kišu, teme koja ga zaoku-pqa i nosi.

Drugi deo Åasa anatomije je mnogo bliÿi kwizi O Zmajujer se bavi kritikom, s obzirom na to da je prvi deo konkret-na poetiåka odbrana sopstvenog dela, što kod Kostiãa ne po-stoji, prvenstveno stoga što je odbrana stava bila samo povodza objavqivawe kwige O Zmaju, ne i wena tema. Zanimqivo je,ipak, to što su u oba sluåaja implicitno izneti poetiåkistavovi kojih se autori razliåito pridrÿavaju. Åini mi se daKiš mnogo doslednije primewuje poetiku koju izlaÿe u kwi-zi, za razliku od Kostiãa åija se primena razlikuje od pro-klamovane: npr, Kostiã je sklon oneobiåavawu jeziåkog izra-za, åak i ako to uslovqava odstupawe od gramatiåkih pravila,dok to odstupawe oštro kritikuje kod Zmaja. Meðutim, najzna-åajnije srodništvo ovih kwiga se ne da zanemariti pod uti-cajem razlika, a to je nastojawe da se promeni viðewe, da seutiåe na prošlost jednako kao i na buduãnost, ili, kao štoKiš navodi Borhesov komentar Kafke, da je åiwenica da svakipisac stvara svoje prethodnike. Wegov doprinos mewa našu kon-cepciju prošlosti isto onoliko koliko mewa i koncepciju bu-duãnosti, u åemu se ogleda i doprinos ovih kwiga — pogledna Zmajevu poeziju, kao i na Kostiãevu i onu posle wega, vi-še nije isti posle kwige O Zmaju, kao što ni pogled na Ki-ša, kao i na pisce pre i posle wega, ukquåujuãi i samog Ko-stiãa, više nije isti posle Åasa anatomije. Ako je bilo po-trebno napisati kwigu analognu Kostiãevoj, to sedamdeset go-dina kasnije samo potvrðuje ispravnost wegovih vizionar-skih veština i wegovu kwiÿevnu veliåinu.

927

IGOR LEKIÃ

ÅETIRI PRIPOVETKE LAZE KOSTIÃA

¡

Veliåina koju je Kostiã stekao u svom kwiÿevnom raduproizašla je najviše iz wegove poezije — svima su nam po-znata wegova velika pesniåka ostvarewa (Santa Maria della Sa-lute, Spomen na Ruvarca, Meðu javom i med snom…), zatim svojimfilozofskim delima, esejistikom, kritikom, ali ostaje jošnešto, åetiri wegova rada u åetiri godine, koja su samo jed-nom celovito objavqena, i jednom delimiåno. U pitawu su åe-tiri wegove pripovetke nastale u periodu od 1860. do 1863.godine. O tim wegovim radovima malo je pisano i u wegovovreme, kada su bili aktuelni, a danas su åak i u kwiÿevnimkrugovima retki oni koji znaju da oni uopšte postoje.

Najviše su o wegovim pripovetkama pisali StanislavVinaver (u svojoj obimnoj studiji Zanosi i prkosi Laze Kosti-ãa) i Ÿivomir Mladenoviã (Pripovetke Laze Kostiãa, prvoobjavqeno u Godišwaku Matice srpske za 1939. god. a zatim ikao zaseban rad). Takoðe, o wima svoj sud daju i Miodrag Po-poviã (Istorija srpske kwiÿevnosti, romantizam, ¡¡¡, 1972),i Milan Kašanin (Sudbine i qudi, Prosveta, Beograd 1968,84), a prvi je progovorio Ðorðe Andrejeviã-Joles (Danica br.23, 30. septembar 1860).

¡¡

Svoju prvu pripovetku Minehaha Laza Kostiã je napisaonadahnut Longfelovqevim spevom Hijavata.1 Pripovetka je obja-

928

1 Henry Wadsworth, Longfellow, The Song of Hiawatha, 1855.

vqena u Danici br. 19 od 20. avgusta 1860. godine, str. 388—391 i broj 20 od 31. avgusta iste godine, strana 405—409, sapotpisom -st-. Veã prve kritike pripovetka je doÿivela u Da-nici br. 23 od 30. septembra iste godine gde Ðorðe Andreje-viã-Joles u ålanku Prijateqsko pismo uredniku (str. 460—464)pred sam kraj kaÿe „Minehaha mislim, da je L. Kostiã pisao,po slogu sudeãi i po vanredno åudnom sravwivawu u koje seod nekog doba zaqubio, pa kao lepa devojka sa svojim åinima,tako i on sa svojim lepim darom umiqato koketuje".2 Lazinanamera ovde nije bila da Longfelovqevo delo samo prevede inaåini samo dostupnim åitalaåkoj publici, veã da napišenešto sasvim novo. On na osnovnoj potki koju preuzima odLongfelova i iz legende gradi svoju priåu, bukvalno dajuãisasvim drugaåiju sliku. U legendi i Longfelovqevom spevu,Minehaha je ÿena Hijavatina, a on veliki indijanski vraå iprorok koji je prosvetlio svoj narod predskazujuãi dolazakHrista, iz åega je nastao sladuwavi spev o veånom trijumfuhrišãanstva i Hrista nad „bezboÿnicima", a koji vešto skri-va genocid koji su za jedinu pravu veru došqaci poåinili.Kostiã na toj osnovi, uz bitne izmene gradi romantiånu pri-åu o qubavi dvoje mladih koji potiåu iz sasvim suprotnihkultura i svetova, ali daje implicitno i kritiku kako hri-šãanskog „varvarstva", tako i konzervativnog stava starose-deoca, i tu su najbitnije reåi belca kada ga Minehaha upitako je na raspeãu, a on joj odgovara da je to: „onaj što nas jenauåio kako treba da se volimo, a svet ga je zato ubio" jer po-kazuje promašenost ciqa i metoda hrišãanstva koje je umestoda bude prihvaãeno slobodno poåelo da se nameãe nemilosrd-no i beskompromisno svima.

Ipak osnovna ravan ove pripovetke jeste tragiåna qubavkoju nam on na karakteristiåno romantiåarski naåin, prepunzanosa pripoveda u obliku kratke priåe. Mlado indijanskodevojåe Minehaha, „vodni osmejak", ãerka velikog poglaviceHijavate, u sam osvit velikih borbi izmeðu crvenih i belih,nailazi sluåajno na belog åoveka, hrišãanina dobrog srca ipredaje mu „sve svoje", svoj ðerdan ispleten od srebrnih škoq-ki, svoje srce, dušu, sebe. Ali baš kao i kod Šekspira åijije Kostiã bio poštovalac i prevodilac, qubav nije jedno-stavna i na dohvat ruke, pa se javqa sasvim oåekivani zaplet,kao u Romeu i Juliji. Veliki indijanski poglavica Hijavata,Minehahin otac, oštri strele i umaåe ih u otrov, blagosiqa-juãi ih i namewujuãi svaku „belom vragu", a jednu posebnoonome koji je došao da qubi wegovu jedinicu. Sve to posma-

929

2 Danica, 30. septembar 1860.

tra Crni orao, posmatraå i glasnik koji, kako i sama boja veãnagoveštava, donosi zle i nesreãne vesti (i ovde se moÿe po-vuãi paralela sa gavranima iz naše narodne epike koji uvekdonose nesreãne vesti sa bojišta, gde se vidi uticaj narodnogverovawa i kwiÿevnosti). Prvi put on donosi vesti Mineha-hi, da je Hijavata ubio wenu qubav, i pri tom joj vraãa ðerdankoji je ona dala bledolikom. Shrvana izgubqenom qubavqu, tu-gom i nesreãom, nemoguãnošãu pomirewa dva razliåita sveta,Minehaha, nestaje u vodi, dok se Crni orao pita da li je tozaista bila Minehaha ili vila. Sada on nosi vesti Hijavatio smrti ãerke jedinice, što starca dovodi do ludila, pa ume-sto da imamo samo jednu tragiånu qubav, dobijamo tri tragiå-na lika u samo jednoj pripoveci: bledi došqak i Minehahapo osnovi qubavi i nemoguãnosti birawa porekla, a Hijavatapo osnovu višeg ciqa oåuvawa dostojanstva i qubavi premasvom narodu.

Stil kojim je pripovetka pisana navodi na zakquåak da jeona pesma u prozi, mnogo više nego pripovetka. Oseãa seprilikom åitawa pesniåki ritam koji je Kostiã preuzeo saoriginalnog dela, i kako je Vinaver primetio, on je verovat-no pomišqao prvo da je iz åetvornog jamba prenese u naštrohejski deseterac, ali mu to nije pošlo za rukom, pa se od-luåio za slobodan prozni oblik u kojem je stilski zadrÿaolirske pasaÿe koje bi svakako uneo u stih. Takoðe zanimqivaje i upotreba kolorita, tj. kontrasta na kom je graðena pripo-vetka, a koji Kostiã smelo koristi. Veã u samom odnosu oca iãerke uoåava se razlika, dok oko Minehahe sve odjekuje lepo-tom, smehom, åak i u momentu kada je sentimentalno, melanho-liåno raspoloÿena, oseãa se oko we lepota; oko Hijavate sveje tmurno i turobno, oseãa se unutrašwi bes, pa i kada mu jeãerka tu, oko wega nije vidqiva sreãa i lepota, on je velikiratnik grubih postupaka, uvuåen u svoj gnev i svoju mrÿwu,toliko veliku da neãe pokleknuti ni pred ãerkinom qubavqu,pravo oliåewe našeg patrijarhalnog društva. Wihov odnosprema belom åoveku gotovo da je beznaåajno i pomiwati, jer jeon potpuno oåigledan, sasvim suprotan: dok je Minehaha punaqubavi, stvarne ili naivne sa svojih sedamnaest leta, dotle„… vaqda ni jedan Indijanac nije tako mrzio na 'bledolike'kao što je Hijavata". Sa treãe strane stoji bledoliki stra-nac, onaj koji uvek nasmejanoj Minehahi daje svoj ðerdan nakojem je raspeãe „onoga što nas je nauåio kako da volemo, asvet ga je zato ubio". Wegova se slika daje dvojako, u oåimaHijavate on je samo bledoliki vrag koji je došao da donesezlo i da qubi indijanske devojke, ali iz vizure Minehahe, onje sve što ona moÿe da poÿeli.

930

Jedan od zanimqivih delova pripovetke jeste igra znaåe-wa koja se pojavquje na drugom sastanku Minehahe i belog åo-veka, oni jedno drugome tepaju, on je kapqa rose, a ona ruÿinpupoqak. To moÿemo tumaåiti na više naåina: sam pupoqakmoÿemo posmatrati kao simbol mladosti, nevinosti, åistotei lepote (i sam Kostiã ima jednu neobjavqenu pesmu koja uskokorespondira sa ovom tematikom — Ruÿa3), pa bi tada kapqarose bila elementarna åestica koja je potrebna da se ruÿa izpupoqka razvije u zreo cvet. Opet, te metafore mogu se posma-trati i u erotskom prosedeu, koji je åak i mnogo verovatnijii oåigledniji od prethodnog, po kojem strast koja se oseãa iz-meðu wih dvoje dobija svoju emanaciju, tj. kao otvoreni i obo-strani poziv na seksualni åin. Kao što ãemo videti kasnije,ovo nije ništa neuobiåajeno za Kostiãa.

Minehaha je kod kritiåara dobro prošla. Mladenoviã jehvali i pored Kostiãeve naivnosti koja je u woj oåigledna.Vinaver lepo zapaÿa da pripovetka svojim stilom jako liåina Milovana Vidakoviãa, tj. ton koji Vidakoviã koristi ureåima, jeste ton koji Kostiã nastavqa ovde, a opet, MiodragPopoviã poredi Minehahu sa Jakšiãevim Sinom sedog Gamze:„… u obema pripovetkama nalazimo romeojulijevski motiv veå-ne qubavi. Kao što se Nemawina kãerka Krinka zaqubquje umnogobošca, i Minehaha, jedinica indijanskog poglavice Hi-javate, iznenada je zavolela belca, hrišãanina, koga mrzi wenotac Indijanac. U Sinu sedog Gamze Nemawina iskquåivostprema mnogobošcima uzrok je tragedije dvoje zaqubqenih. UKostiãevoj Minehahi, takoðe, mrÿwa oca Hijavate prema be-lim osvajaåima daãe tragiåan obrt idealnoj qubavi izmeðuwegove kãeri Indijanke i bledolikog stranca. … Fabule suviše nego srodne, gotovo istovetne. Meðutim, kolorit u komesu one date sasvim je razliåit. Jakšiãevo pripovedaåko plat-no obojeno je patriotskom heroikom. Kod Kostiãa, meðutimsreãemo drugaåije tonove. Kostiã preobraÿava Longfelovqevodelo, puno hrišãanske samilosti i neÿne sladuwavosti, uproznu poemu o romantiånoj qubavi crvenopute paganke ibledolikog hrišãanina."

931

3 RUŸA: „Uzbrao sam divnu ruÿu / Od qubavi i milina / Iz gradinamoje duše, / Di se tako cveãe prima. // Bacio sam rajski cvetak / Rascvetanemoje ruÿe / U ledine pladovite / Nesaðene tvoje duše. // Primila se mojaruÿa / Na tim plodnim ledinama, / Rascveta se, zamirisa — / To je ruÿa nausnama. // Ruÿo, cveãe moje duše, / Što te nosi moja mila, / Daj, da te se na-mirišim / Ta nekad si moja bila."

Kao što vidimo, ova Kostiãeva pesma ima doista sliånosti sa Mineha-hom, s obzirom na to da se lirski subjekat iz pesme prepoznaje i u Minehahii u belcu, a posebno u darivawu wihovih dragocenosti, „od srca" koje se mo-gu posmatrati kao zavet da ãe biti zajedno.

¡¡¡

Druga Kostiãeva pripovetka, tj. pesma u prozi, kao iprethodna nosi egzotiåan naziv, samo što se iz dalekih kra-jeva indijanske zemqe seli u daleke krajeve Indije. Pripovet-ka Maharaxa prvi put je objavqena u Danici br. 25 od 10. sep-tembra 1861. godine, strane 422—426. i za razliku od prethod-ne potpisana je punim imenom i prezimenom. Åak je i pesmukoju Mejma peva objavio zasebno, prvi put 1864, a drugi 1909.u svojim kwigama stihova, ali oba puta ispravqajuãi posled-wa tri stiha, što je sasvim razumqivo s obzirom na oåigled-nu erotiånost i izraÿenu strast, što je jedino moglo proãitada integrisano u drugo delo koje je i samo po karakteru ta-kvo, ali dobro zamaskirano iza paravana Romea i Julije.

Ono što najviše pada u oåi prilikom åitawa ove pri-povetke jeste wena izuzetna ritmiånost, åak mnogo više negou Minehahi koja se oslawa na poetsko delo. Pesniåki ritamse u Maharaxi dosledno provlaåi od poåetka pa do samog kra-ja, a kako je to dobro primetio M. Popoviã, on je sav izgra-ðen na Mejminom desetercu. U wega su virtuozno upletena ioseãawa koja se javqaju meðu likovima i ne jewavaju do samogkraja, kako Mladenoviã kaÿe: „Ni jednom se, vaqda, Kostiãe-vom delu oseãawe nije duÿe i doslednije odrÿalo na visininego što je to uåiweno ovde sa oseãawem åulne qubavne stra-sti."4 Ovde se ne odraÿava samo åulna qubavna strast, za kojubi se svakako na mestima moglo reãi da je kao i u Minehahi,više stvar poÿude i strasti nego qubavi, makar bila i åul-na. Ona svakako dominira u prvom delu pripovetke, poredkletve i oåajawa odbijenih devojaka, ali se na kraju, kada kle-tva dolazi po svoje meša sa wom, sa jadima svih odbijenih iprelazi u uÿas koji na momente proÿima dušu, dok strašnakletva obleãe oko dvoje zaqubqenih, utonulih u strast i po-ÿudu u kojoj Maharaxa u silnoj pomami ubija Mejmu, da bi nakraju prešlo u saoseãawe sa wima i u trijumf qubavi kojapobeðuje i samu smrt, tj. smrãu pobeðuje sve prepreke.

Momenti izuzetnog erotiånog naboja i strasti svakako sunešto što ovu pripovetku izdvaja. Veã sama Mejmina pesmaeksplicitno, kao i razgovor Minehahe i belca, poziva otvo-reno na åistu åulnu qubav, zbog åega Kostiã i izostavqa po-sledwe stihove kada pesmu objavquje zasebno: „A kad bi dikadošo menika, / Ja bi mu rekla dragi pristupi, / Odi pristu-pi, qu-qu-qu-qubi." Maharaxinu aluziju sa „hanxarom kojitreba da stoji u kadif koricama, u krilu Mejminom", gde za-

932

4 Ÿivomir Mladenoviã, Pripovetke Laze Kostiãa, Novi Sad 1938, 8.

rez iza „koricama" sluÿi samo da se na momenat odloÿi onošto autor ÿeli da kaÿe i na šta aludira, zaista je nepotreb-no detaqnije komentarisati i analizirati, dovoqno je samoosvrnuti se na kapqu rose i ruÿin pupoqak iz prethodnepripovetke, gde cvetawe i zalivawe mnogo više u datom kon-tekstu iskazuju seksualno odrastawe i sazrevawe nego platon-sku qubav.

Sama po sebi pripovetka Maharaxa je mnogo uspelija istilski zrelija od Minehahe. Mnogo mawe naivnosti, a mnogoviše ozbiqnosti ima u woj, kao da je Kostiã ÿeleo da doradiMinehahu, pa time stvorio sasvim drugaåije i boqe delo, štose moÿe videti i u åinu potpisivawa, jer Minehahu, kao svojuprvu pripovetku nije potpisao verovatno iz straha od glasovakoji bi se kasnije javili.

O samoj pripoveci nije mnogo pisano, kao ni o prethod-noj, åak mnogo mawe. Mladenoviã je hvali mnogo više negoMinehahu, Vinaver, a braneãi pišåevu umešnost i virtuo-znost, gotovo strasno napada Boÿu Kovaåeviãa koji zameraKostiãu nedovoqnu ozbiqnost, stih i nesugestivnost, dok Po-poviã gotovo sa teškoãom ukratko daje opis priåe koja samopokazuje trijumf qubavi i posle smrti, ali uoåava i da je„pesnik otišao do metafiziåke teme jedinstva smrti i raða-wa",5 što onda ovoj åuvstvenoj pripoveci daje još veãu vred-nost, jer se wenom apsolutno zemaqskom temom zapravo alego-riåno govori o neåemu višem, uzvišenom. Takoðe PopoviãKostiãu zamera preterani kolorit kojim on slika, ali to štoje „On, oåigledno, i ovde, pre svega pesnik",6 što nije na me-stu, pogotovo ako se setimo npr. da ove dve i naredna pripo-vetka zapravo jesu pesme u prozi.

¡¢

Pripovetku Åedo vilino Kostiã objavquje u Javoru br. 1od 5. januara 1862. godine, br. 2 od 15. januara 1862, br. 3 od25. januara 1862. i br. 5 od 15. februara 1862. sa potpisom La-za Kostiã.

Za razliku od prve dve wegove pripovetke, qubavne, ro-mantiåne balade, u kojima je pisac u svojim mislima odlutaou daleke krajeve Indije i Amerike, ova pripovetka seli se uSrbiju, Srbadiju, i izrazito je nacionalno-patriotskog ka-raktera. Kako je M. Popoviã dobro zakquåio „… u Åedu vili-

933

5 Miodrag Popoviã, Istorija srpske kwiÿevnosti, ¡¡¡, Beograd 1972.6 Ibid.

nom, Kostiã … nije pripovedaå veã tvorac novih nacionalnihmitova."7 Ipak, daleko od toga da Kostiã ovde nije pripove-daå, stilski ova pripovetka stoji na istoj ravni kao i pret-hodna, a i sama åiwenica da on priåa/stvara jedan novi ob-lik nacionalnog mita åini ga pripovedaåem.

Ova wegova pripovetka obrada je Kosovske legende, samona jedan poseban naåin, kojim on nalazi dodirnu taåku sa jed-nim drugim našim velikim piscem, Rastkom Petroviãem. Ko-stiã ovde iznosi potpuno nove razloge za gubitak boja kosov-skog, naime, pad nije bio zbog odluåewa za carstvo nebesko,veã zbog podlosti, qubavi i jarosti Meseca, koji uz pomoãproroka Muhameda uspeva da se osveti vili za wenu neuzvra-ãenu qubav i to nikako drugaåije nego tako što u woj samojnapravi razdor i stvori mrÿwu prema wenoj ãerki. Priåaukratko teåe ovako:

Mesec voli vilu, ali vila wega prezire, vila ima ãerku,Kosovku devojku, åiji je otac car Dušan. Vila se zaqubquje uToplicu Milana, a ãerka, vilinskog porekla, u majåinom sr-cu vidi wegov lik i zaqubquje se istog momenta, što se istodešava i kod Milana pošto vila predstavqa vod komunika-cije u oba smera na daqinu, mesec to zna i u ÿeqi da se osve-ti, traÿi pomoã od Muhameda, koji šaqe tri hurije vili, qu-bav, strast i qubomoru, one odlaze vili i opåiwavaju je, predKosovski boj junaci se priåešãuju u Graåanici i kada dolazired na Toplicu, on i åedo vilino stupaju prvi put u kontakt,oboje izbezumqeni od jake qubavi koja u wima gori, uveåe senalaze u crkvi, i poveravaju se jedno drugome i zakliwu, sveto gleda vila, koja je zbog omamqenosti razjarena i puna mr-ÿwe. Sutradan je boj, vila ga posmatra i diÿe vetar koji usrpskim junacima raspaquje samo još veãu snagu, ali u VukuBrankoviãu budi i ÿequ za odmazdom koju on i åini, pogibijaMiloša, Ivana i Milana, i ubistvo Murata… Kosovka devoj-ka zatim obilazi Kosovo poqe po završetku bitke i nosi vo-du, vino i hleb da okrepi junake, meðu kojima traÿi svog dra-gog Milana, pošto saznaje da je mrtav i sama umire, a Mesechvata vilu, reÿe joj krila, i „… dok je on wenu decu tamanioi muåio, dotle je ona wegovu morala 'raniti i negovati' ".

Kao što vidimo, Kostiã jeste ovde pripovedaå, on namdaje zapravo više priåa, prva, okvirna je o qubavi meseca ivile, i o meseåevom podlom planu kako da zadobije vilu, i toje alegorijska priåa o Turskoj i Srbiji, druga priåa je o qu-bavi åeda vilinog, Kosovke devojke i Milana Toplice, a tre-ãa o samom Kosovskom boju, tj. obrada same legende. Mada bi

934

7 Ibid.

moÿda jednostavnije bilo ovo rašålawivawe svesti na dveravni, tj. priåu o Turskoj i Srbiji spojiti sa priåom o Boju,Kostiã daje dovoqan uvod i dovoqno kazuje o samoj qubavi me-seca i vile da se ona moÿe posmatrati kao zasebna ravan. Overavni same po sebi ne treba analizirati pošto to ne bi vo-dilo nikamo sem prepriåavawu, veã se treba pozabaviti ka-rakterom likova.

Mesec je ovde jedini negativan junak, on simboliše Tur-sku imperiju, i Kostiã ga namerno povezuje sa noãi, što jeopet vezano sa nesreãom i stravom (pogotovo momenat kada semesec moli Muhamedu: „… Mesec je u najsveåanijem trenutku;moli se proroku Muhamedu, da mu pomogne osvetiti se pono-sitoj srpskoj vili", gde se on vidi kao pun), mada ga Kostiãnije dao u potpunosti negativnog, u wemu gori jaka i posesiv-na qubav prema vili koju on ne moÿe obuzdati, sliåno kaokod Maharaxe koji zbog viših sila, odnosno kletvi, ne moÿeda se obuzda u strasnom qubavnom zanosu i svojim zubima pre-griza Mejmin vrat, tako i mesec ovde u afektivnom qubavnomzanosu odluåuje da se po svaku cenu osveti „ponositoj srpskojvili" i da ju na bilo koji naåin pridobije, makar i kao robi-wu. Muhamed koga ovaj moli za pomoã, predstavqa samo sred-stvo i Kostiã mu ne daje nikakvu veãu vrednost, åak i na sa-mom planu opisivawa i karakterisawa junaka, on ih nepred-stavqawem umawuje.

Vila je ovde najokarakterisaniji lik, ona naspram mese-ca predstavqa Srbiju, ali ne samo Srbiju, veã sve srpsko, qu-de, verovawe, obiåaje, i samim time, veã na znaåewskom pla-nu, ona predwaåi u veliåini nad mesecom koji predstavqa sa-mo Tursku, ona je ponosita Serbadija, koja se poniziti („sa-giwati neãe") neãe i ne da, pa ãe zato i ispaštati, åetiri-sto godina kako slikovito kaÿe Kostiã. Ona je okarkterisanau najboqem svetlu i nema stvarne krivice, sem ako se wen po-nos (tj. nacionalni ponos) ne shvati kao krivica, što je jakoteško, ona nasuprot tome ima tragiånu krivicu, isti taj ve-liki ponos i slobodu, zbog kojih Muhamed po ÿeqi meseåevojšaqe hurije. Od momenta kada vila biva opåiwena, wen sepoloÿaj u pripoveci mewa, ona i daqe ostaje simbol Srbije,ali sada u woj postoji i negativna sila koja potiåe od meseca.U momentu kada Milan i wena kãi izjavquju qubav jedno dru-gome, a ona ih posmatra u obliku arhanðela, da nije bilo kle-tve, ona sigurno ne bi ostavila spaqeni trag po odlasku, jeriako se ona zaqubila u Milana kao najlepšeg srpskog junaka,sigurno ne bi kao srpska vila išla protiv qubavi svoje jedi-nice, tako da je ovde u pitawu poåetak meseåeve osvete, a nesebiånost. Drugi momenat kada se ta osveta iskaquje, a takoðe

935

i drugo ispaštawe vilino jeste sam boj kosovski, koji pred-stavqa jednu sliku izuzetne lepote, pogotovo u slikawu li-kova, vila ovde nije pod punom kletvom, ona ju je umnogomeublaÿila, jer iako diÿe jak vetar na bojno poqe, on ne sputa-va hrabre srpske junake da krenu u boj, veã nasuprot tome onih još više podstiåe i raspaquje još veãu snagu u wima. Tudolazimo do momenta izdaje, koji je Kostiã potpuno opravdao,nije kriv ni Vuk Brankoviã zbog svog odlaska, veã vilina ne-sreãa koju ona šaqe, ali nije ni vila kriva zbog toga, nego jeto u stvari meseåeva osveta za neuzvraãenu qubav, åime je Ko-stiã sada stvorio sasvim novu, reklo bi se pomalo utopijsku,idealistiåku legendu.

U ovoj pripoveci Kostiã ne samo da se pribliÿava sim-bolizmu, nego gotovo da stoji u vremenu ekspresionizma, izsvake wegove reåi oseãa se ekspresija, jaka oseãawa izviru izopisa i postupaka likova, ali i iz wega samog, gotovo da istoto vidimo i kod Rastka Petroviãa u wegovoj Burlesci Gospodi-na Peruna Boga groma, skoro da izgleda kao da su ova dva delapisana po meðusobnom uzoru, samo što dok Kostiã stvaraidealniju sliku Boja, dotle Petroviã stvara burlesku i isme-va. Takoðe razlika je i u vremenu, iako izuzetno umešan, Ko-stiã nije u stawu da stvori brzinu toka radwe kao Petroviã,kao ni da skaåe iz jednog vremena u drugo, vreme wegove pri-povetke obuhvata samo par dana sa kratkim digresijama koje supotrebne da bi se radwa što boqe vodila. Ipak, ovo ne poka-zuje da se ta dva dela ne slaÿu, ona imaju nešto zajedniåko,Kostiãev svetski duh, koji, kao što Petroviãev Nabor Devo-lac leti u Burlesci od slovenskog paganstva preko hrišãan-stva, do wegovog vremena, leti iz 1862. u gotovo 1921. i kao davidi šta ãe se i kako gotovo sto godina posle wega pisati.

Mladenoviã prosuðuje da je „Åedo vilino jedna od najbo-qih Kostiãevih pesniåkih pripovedaka i po svome naciona-lizmu, kao i po svojoj umetniåkoj formi." i åudi se da „…nijedan Kostiãev kritiåar nije umeo ili nije hteo da osetipesniåke lepote ove pripovetke". Vinaver poetski zakquåujeda je Åedo vilino, „romantiåno sawarewe", Kostiã je „ispevaoritmovima tadašwe — nemaåke izbezumqene romantike. Novoje bilo — srbovawe kroz sav taj nerasplet od pesniåkih sli-ka. … 'Vilino åedo' svakako je pisao nagonski, pa i u bezazle-noj strasti; što se moÿe bez kraja i konca sluÿiti srpskimalegorijama koje svako zna i razume."

Ono što je ipak jako zanimqivo, a vezano je za ovu pri-povetku, jeste Skerliãev sud o woj koji svojom negativnomkritikom, zapravo, iznosi pozitivan sud: „U 'Javoru' 1862.štampa on neku vrstu simboliåne i fantastiåne priåe 'Åedo

936

vilinsko' (sik), koja je u mnogom pogledu tipiåna za kwiÿev-nost onoga doba. Stvara se jedan naroåiti pesniåki jezik;usiqen, izveštaåen, laÿan, izbegava se prava reå. Traÿi sefigura, metafora, perifraza … Laza Kostiã je pun åulnih ismešnih 'kovanica', koje ãe ostati kao primer šta se sve ra-dilo sa jezikom u doba naših 'prirodnih genija' koji su dr-ÿali da je bogom miropomazanom pesniku sve dopušteno, kakou ÿivotu, tako i u reåniku i sintaksi."8 Dobro je on prime-tio da Kostiã (kao što se danas smatra, kao preteåa simboli-zma pored Kodera i Sarajlije) ovde stvara jednu simbolistiå-ku priåu, ipak wegova konstatacija da je jezik ove priåe usi-qen, izveštaåen, laÿan, potpuno je besmislena, kao i aporijau koju je zapao zakquånim reåima o pesniåkoj slobodi.

¢

Åetvrta Kostiãeva pripovetka objavqena je samo jednom uBudimu, u Almanahu Preodnica (1863, str. 143—195), sa potpi-som L. Kostiã. Pripovetka Muåenica se u potpunosti razli-kuje od prethodne tri wegove pripovetke. Prvenstveno po obi-mu, ona se prostire na punih 40 strana,9 za razliku od pret-hodnih koje se prostiru na deset do petnaest strana, što na-ravno ne ide na uštrb wegovim prethodnim radovima. Ipakpo svemu sudeãi, Muåenica je ipak produkt zrelog i napornograda Kostiãevog, a ne mladalaåkog zanosa, jer od tog zanosa uwoj više ništa nije ostalo.

Kao i u prethodnim pripovetkama wegovim, i ovde je te-matika qubav, i to graðena na prosedeu Romea i Julije, tipiå-no tragiåna i jedino je još to moÿda iskra zanosa koja jeostala od pre åetiri godine kada je on napisao Minehahu.Struktura priåe je prstenasta, dva kruga priåawa, gde se autoruliva u lik Stevana, posmatraåa, slušaoca i prvog i posled-weg naratora dogaðaja i Bogdana, glavnog lika oko kojeg seradwa vodi i koji svoj sluåaj iznosi prijateqima u hladnozimsko veåe. Taj „sluåaj" je sledeãi:

Na svom putu u Peštu, u posetu svojoj zaruånici, Bogdansvraãa do svojih školskih drugova, i sa jednim odlazi u šet-wu, usput se zaustavqaju pred nekim izlogom i komentarišusliku Delarošove utopqene muåenice, u jednom momentu Bog-

937

8 Jovan Skerliã, Omladina i wena kwiÿevnost, izuåavawa o nacional-nom i kwiÿevnom romantizmu kod Srba, Beograd 1925.

9 Sabrana dela Laze Kostiãa, kwiga Pripovetke, O pozorištu i umet-nosti, Matica srpska, Novi Sad 1989, 76—115.

dan spazi devojku koja stoji iza wih i koju on bukvalno po-istoveãuje sa muåenicom sa slike, i sa wom zapoåiwe razgo-vor, u jednom momentu kida jednu od traka sa venåanog vencakoji je ova nosila za drugaricu pod opravdawem da je ta trakapotpuno nepotrebna, odlazi sa wom u šetwu, u kojoj se jednodrugome udvaraju, i zajedno prisustvuju nemilom dogaðaju, smr-ti wene sestre, posle åega Jelka odlazi. Bogdan odlazi svojojzaruånici Milki, ali na svoje zaprepaštewe tamo susreãepreneraÿenu Jelku koja van sebe opet odlazi. On ugovara saMilkom da venåawe bude što pre, da bi mogao da se vrati sawom u Srbiju. Na ispovesti kod svatovca, Bogdan se opet setiJelke, ali uspeva da sakrije oåajawe i zaqubqenost, i venåavase sa Milkom. Na samom venåawu pojavquje se još jedan lik,Marta, Milkina i Jelkina drugarica koja iz zavisti prematuðoj lepoti svima pokušava da podvali, a pogotovo Milki,pošto je imala simpatija prema Bogdanu. Ona saznavši odJelke šta se taåno desilo, pokušava posle svadbenog ruåkaMilki da saopšti Bogdanovo neverstvo, ali u tome ne uspevazbog po wu nesreãnih okolnosti. Pre no što kreãu u Srbiju,Bogdan i Milka se pozdrave sa svima, sem sa Jelkom, toga seseti Bogdan, a Milka ga odmah hvata za ruku i bukvalno odvla-åi do Jelke, još uvek ne znajuãi šta se desilo. Tamo zatiåuJelku koja peva „plaå majke Uroševe", ali i Martu sa kojomMilka odlazi da pogleda slike, tako da Jelka i Bogdan ostajusami, pokušavaju da rasprave nesuglasice i zablude oko wiho-vih ÿeqa, i završavaju sluåajnim poqupcem. U tom momentunailaze Marta i Milka, a Bogdan muwevitom brzinom sa ÿe-nom istråava napoqe, i sutradan odlaze u Srbiju.

Ovde nastaje mali prekid u Bogdanovom retrospektivnompripovedawu i on se vraãa u skorije vreme, i nastavqa priåuo ponovnom putu u Peštu, gde se opet sreãe sa Markom kojiåim ga vidi upita ga da li je bio sa Milkom, što Bogdana za-åudi pošto ne zna da je Milka došla za wime. Velikom brzi-nom stvari se razrešavaju, Bogdan vidi da je Milka dobilaklevetno pismo od Marte u kom ga ona optuÿuje da je u dogovo-ru sa Jelkom da pobegnu i venåaju se, i javqa da ãe izvršitisamoubistvo, ali i pismo od Jelke u kome ona priznaje svojustrast prema Bogdanu i takoðe nagoveštava samoubistvo izoåaja. Bogdan pokušava da naðe Milku i tazbini sve govori,misleãi da je ona kod wih i time gubi i wihovo poverewe, ina kraju prisustvuje Jelkinom samoubistvu i sam umalo ne po-gine pokušavajuãi da je spasi iz Dunava u koji se bacila. Bu-di se i vraãa kuãi sam, i odlazi kod prijateqa. To je momenatsadašwosti i tu Bogdan završava svoju priåu, a nastavqa jeStevan, koji odlazi na put u Pariz gde dobiva pismo od Nova-

938

ka koji ga obaveštava da je Bogdan umro i da je Jelka ostavilasve svoje imawe wihovom detetu. Posle godinu i po dana uParizu, Stevan se vraãa i sluåajno saznaje da se Milka preu-dala, susreãe je i okreãe joj leða åime se priåa završava.

Kao što se da primetiti priåa je dobro razraðena, panije ni åudo što onda Mladenoviã kaÿe za ovu pripovetku daje ona „åitav roman u skici".10 Mada bi se u odnosu na pret-hodne wegove pripovetke lako moglo pretpostaviti (i timezaãi u predrasudu) na samom poåetku da je reå o jednostavnijojformi pripovetke u kojoj je na nekoliko strana ispriåanapriåa, u toku åitawa oåekuje nas nešto sasvim drugo. Kostiãje ovde pre svega dobar psiholog, on nam likove ne predstavqau wihovom spoqašwem svetlu, nego ih prikazuje kroz wihovaunutrašwa proÿivqavawa. Jedini lik koji je prikazan u spo-qašwem svetlu jeste Marta, ali prevashodno zbog wene ru-ÿnoãe, zbog koje svima zavidi (i sveti se Bogdanu, Jelki iMilki), pa se time samo još boqe odraÿava wena psihologi-ja, kompleks više vrednosti koji ona ima, i koji je oåitupravo u momentima kada ona sebe predstavqa kao lepu i do-bru osobu. Jelka je nasuprot we tipiåan predstavnik roman-tike, ona je sva zanesena, pada na mostu kada vidi da joj se se-stra bacila u reku, ali veã se sledeãeg momenta nalazi koddrugarice i priåa joj o tome kako se zaqubila, a onda opet be-ÿi i pada u tešku depresiju kada shvata da su Milkin zaruå-nik i wena simpatija zapravo ista osoba, no wena strast iqubav prema wemu ne prestaju ni tada, pa åak i posle tolikovremena, kada Bogdan dolazi ponovo u Peštu, ona je i daqeopsednuta wime. Sliåna je i Martina opsesija koja se impli-citno nagoveštava, u wenom posledwem pismu Milki: „…Bogdan je u dogovoru s Jelkom došao ovamo da s otom krvnomdušmankom i tvoje i moje sreãe pobegne u daleke zemqe …",koje povezano sa åiwenicom da je ona takoðe simpatisalaBogdana dovodi do zakquåka da ona i Jelka imaju u jednom po-gledu sliåan povod za samoubistvo, s tim što kod Marte tuima još dosta faktora, od kojih su bitniji wena opsesija svo-jim fiziåkim izgledom, zavidnost drugima, kompleks viševrednosti, åiwenica da se u svojim manipulacijama drugimastalno sluÿi laÿima i obmanama, a sve to zajedno predstavqaporemeãaj wene liånosti koji dovodi do gubitka zdravog od-nosa prema stvarnosti i wene odluke da završi svoj ÿivot.Za razliku od Marte, Jelka je samo u jednom momentu zavidnai kivna na Milku, kada ih Bogdan zatiåe zajedno u sobi, alitaj momenat moÿe da se protumaåi kao afekat, pa samim time

939

10 Ÿivomir Mladenoviã, Pripovetke Laze Kostiãa, Novi Sad 1938, 19.

i wene reåi koje ona upuãuje Milki, a veã posle toga, ona seviše trudi da Milka ne sazna šta se desilo izmeðu we iBogdana, nego što ÿeli da joj se osveti, ali ipak sve vreme jesvesna svoje strasti i hemije koja ih oboje obuzima kada su jed-no pored drugoga. Zanimqiva je pozicija Bogdana u celoj pri-poveci, iako on na prvom susretu jako simpatiše Jelku, i po-kazuje joj to, kada shvata da je ona Milkina drugarica, jedinošto ÿeli jeste da ga Jelka zaboravi i da se taj nemili dogaðajizbriše iz seãawa, on se svim svojim snagama trudi da situa-ciju nekako izgladi, ali bez uspeha, moÿda bi mu to i pošloza rukom da su u pitawu samo dva faktora, tj. da nema Marte,ali sa wom, on se samo razapiwe izmeðu poštovawa i qubaviprema Milki koju je uzeo za ÿenu i strasti i „hemije" premaJelki. Milka, kao åetvrti deo priåe zanimqivo je predsta-vqena takoðe, ona nema karakter, ni u priåi ni u wenom ÿi-votu, ona ne moÿe da vidi šta se dešava iako joj Marta svevreme nagoveštava i pokušava da objasni, mada joj to nesreã-nim sluåajem ne polazi za rukom, zanesena je u svojoj qubaviprema Bogdanu, ne moÿe da uvidi razlog Jelkinog odstupawaod we, veruje Martinim reåima da Bogdan samo zbog Jelke od-lazi u Peštu da bi sa wome pobegao, iako joj sama Jelka eks-plicitno govori da ãe se ubiti. Bukvalno, wome rukovodiMarta, a ne ona sama. Hladna je i bez pravih oseãawa, što senajboqe vidi na kraju, kada ona bez srama što je wihovo detedobilo celo Jelkino imawe i bez tuge zbog Bogdanove smrtiodluåuje da se opet uda.

Kostiã ovde na zanimqiv naåin pokazuje odnose meðu po-lovima, ali i stepen svesti, po kojem bi se moglo zakquåitida Milka poseduje najsavremeniju svest, jer ona ipak, poredsveg Martinog zavoðewa i obmawivawa, misli na svoju dobro-bit i svoju buduãnost, što se po nekim moralnim naåelimamoÿe okarakterisati kao nemoralno, ali danas kao jedan sa-svim normalan postupak. Marta je sa druge strane osoba kojaje pravo oliåewe nemorala i laÿnog morala, jer ona tu situa-ciju ne koristi samo da bi došla do nekih svojih ciqeva ne-go i da bi napakostila drugima, a u tome se sluÿi i uveãava-wem greha koji i nije greh, veã više nesporazum. Jelka je svi-me time zanesena i kao što smo veã rekli romantiåarska du-ša koja pati od melanholije i vidi oko sebe samo patwu ibol, i tim stavom svaka wena reå odiše, pa nije ni åudo štoje onda baš po wenom liku Kostiã i dao naslov ovoj pripove-ci, po tom oliåewu weltschmertz-a kojoj se po romantiåarskomzanosu pribliÿava samo Bogdan, koji ipak ne moÿe da se po-smatra kao tipiåno romantiåarski lik pošto je wegova svestipak realistiåka, trezvena, jer iako se on zanosi Jelkom, on

940

je svestan da izmeðu wih ne moÿe ništa da bude, pošto je onoÿewen, i to wenom drugaricom; takoðe, wegov stav prema to-me što se desilo je realan, nije se ništa desilo, to je biosamo jedan momenat, mada prepun hemije i jakih simpatija,ipak nedovoqan da bi se srušilo ono što je veã izgraðeno.

Kao što vidimo, Kostiã se u ovoj pripoveci kreãe izme-ðu realizma i romantizma, i to vešto, a ne kao što je prime-tio Vinaver: „…bez naroåite sreãe, da uskladi realistiånedetaqe u osnovnu potku."11 Kostiã baš suprotno uspeva dauskladi romantiåarske detaqe u realistiånu pripovetku, jerkao što vidimo, u osnovi wegovog pripovedawa jeste realnasituacija, ono što se sigurno nekome desilo, sa istim ilidrugaåijim ishodom, dok se romantiåarski stil koristi da bise intenzivirali odreðeni detaqi i likovi, a ne kao osnov-ni prosede ove pripovetke. Zanimqiva je i wegova konstata-cija da je: „Muåenica … jedna od najslabijih Lazinih stvari —ona je wegov neuspeli pokušaj da ostvari pravi roman, u bit-noj opreci sa dramom. Uistinu, pak, Laza uglavnom i vazdamisli dramski…"12 Taåno je da Kostiã misli dramski i dadramskim naåelima vodi radwu, ali ako ovo i predstavqa we-gov pokušaj da napiše roman, a moglo bi moÿda tako i biti,s obzirom na duÿinu same pripovetke, na broj priåa i situa-cija u kojima se likovi nalaze, onda ovo ipak nikako nije we-govo najslabije prozno delo, veã wegovo najjaåe, jer je kao i uspajawu romantiåarskog i realistiåkog, i ovde uspeo lepo daukombinuje dramu i roman, intenzivirajuãi radwu dramskimetapama.

Ovu pripovetku/roman hvalio je samo Mladenoviã, kojije karakteriše kao jednu od „najjaåih" pripovedaka našeg ro-mantizma. Vinaver kao što vidimo nije baš bio oduševqenwome, dok Popoviã gotovo da ju izmešta iz kwiÿevnosti re-åima: „Muåenica, delo u kome je na široj društvenoj i psi-hološkoj osnovi pokušao da ostvari pravu pripovetku, goto-vo je izvan kwiÿevnosti",13 ali ipak, svestan kvaliteta, hva-li jezik kojim je pisana.

¢¡

Lako je primetiti da se ova åetiri Kostiãeva dela meðu-sobno uveliko razlikuju, dok sa jedne strane imamo åednu qu-

941

11 Stanislav Vinaver, Zanosi i prkosi Laze Kostiãa, Novi Sad 1963, 250.12 Ibid.13 Miodrag Popoviã, Istoria srpske kwiÿevnosti, ¡¡¡, Beograd 1972.

bav, na drugoj nam stoji teška qubomora, a naspram pokušajapsihološkog realizma opet stoji fantastiåna fikcija; sve tozaokruÿeno u opus jednog pesnika i sagledano kroz prizmukwiÿevne istorije svakako drugaåije osvetqava status srpskekwiÿevnosti u wenom odnosu na evropske tokove. Evropskisimbolizam vezuje se za francuskog pesnika Šarla Bodlera,koji je 1857. godine objavio zbirku pesama Cvetovi zla, a1869. Male pesme u prozi — Splin Pariza.14 Ono što je namaovde interesantno jeste upravo ta druga kwiga Bodlerova, ukojoj on uvodi u kwiÿevnost pesme u prozi tj. pesme u kojimaje stih toliko slobodan da više nema „okovanih pravougaoni-ka". Kostiã je kao što vidimo veoma blizak toj formi u prvetri wegove pripovetke, åak i ako izuzmemo prvu s obzirom nato da joj je predloÿak poetska forma, ostaju nam druga i treãakoje su svakako wegova originalna dela. Kostiã se u drugojpripoveci ako ne tematski, formom svakako pribliÿava sim-bolizmu, veã sama sinestezija poetske i prozne forme, kao imuzikalnosti koja odjekuje u reåima potvrðuje to. Åedo vilino,kao i Maharaxa i Minehaha, takoðe predstavqa spoj muzikepoezije i proze, mada su u woj, za razliku od Maharaxe, stiho-vi izostali, ona je ipak donela nešto novo sa druge strane, ato je fantastika koja bi svakako mogla stati rame uz rame åaki sa filmskom fantastikom današweg vremena, pogotovo akose obazremo i na Kostiãev Dnevnik posle åijeg åitawa wegovepoeme dobijaju sasvim drugaåiji smisao. Svakako ne bi bilodobro propustiti još jedan bitan detaq koji se odnosi naMaharaxu, a dovodi Kostiãa u blisku vezu sa stvaralaštvomBodlera. Maharaxa je u pripoveci naslikan kao uzor lepotena koju sve ÿene padaju, ali ono što wega svakako najvišekrasi su wegovi zubi, koji s poåetka predstavqaju lepotu, alikasnije simbolišu blago reåeno grozotu, koja ubija jedinu qu-bav koju je on „mogao" da spozna. Svakako u ovom kontekstumoramo se obazreti i na mišqewe Save Damjanova o Kostiãu,pogotovo na wegovo tumaåewe pesme Do pojasa u pogledu prin-cipa Alfe i Omege, gde on ukazuje da Kostiã jedino u treãojstrofi poriåe ideal duhovnog, i stavqa ih u istu ravan, a i:„Štaviše, u jednom trenutku on kao da ponovo daje prednostsvemu onome što dubinski simboliše od pojasa: do pojasa —to je ogwevita granica („jekvatorski ogweviti raz") gde su mo-ÿda rajski sunåani prostori; ali ispod te granice nalaze seistinski plodovi rajskog sunca (koje on tek sluti jer ih ni-

942

14 Pošto je kwiga izdata posthumno podrazumeva se da su radovi napi-sani zasigurno ranije, tako da se svakako ne prejudicira da je Kostiã pre Bo-dlera uveo slobodan stih u poeziju, kao ni pesme u prozi.

kad nije kušao)",15 jer sagledana naspram toga, pripovetka Ma-haraxa dobija sasvim drugi smisao i pogotovo wen kraj moÿese protumaåiti kao definitivno opredeqewe za princip Al-fe odnosno duhovnog, a u skladu sa time je i wegova pripovet-ka Åedo vilino, gde zbog principa telesnog duhovno ispašta,odnosno zbog simpatija individuuma koje su svakako mnogoviše telesne nego duhovne ispašta ceo nacion koji se opetsa druge strane mnogo više shvata kao Alfa.

¢¡¡

Kao što vidimo, Kostiã se u svoje vreme, a ni kasnije,nije proslavio svojim pripovetkama, premda su one hvaqene.Iako je stekao zasluÿenu slavu i upisao svoje ime za „vijekevijekova" u svest srpskog naroda, osakaãen je jedan deo wego-vog stvaralaštva, koji je, iako nevelik, ipak za celokupnu na-šu kwiÿevnost veoma bitan jer doprinosi potvrdi teze kojumnogi današwi prouåavaoci kwiÿevnosti podrÿavaju i doka-zuju, da su se zaåeci simbolizma kod nas javili mnogo pre ne-go što se to do sada smatralo,16 i da je srpska kwiÿevnostuvek stajala ravnopravno „rame uz rame sa evropskom". Krene-mo li od poåetka, videãemo da je Minehaha, iako prvenstvenomladiãki pokušaj pisawa pripovedaka svakako veoma uspela,kao i Maharaxa, iz koje u osnovi progovara priåa o indijan-skoj lepotici, ali je predstavqena na potpuno drugaåiji na-åin; veã mnogo uspelija i jaåa, Åedo vilino, odlazi mnogo da-qe, i izgleda naspram prethodnih pripovedaka kao da je nijepisao Kostiã, veã neki simbolista, pa åak i daqe i više odtoga, dok je Muåenica zaista najboqi sklop realizma i roman-tizma. Pa je onda zaista prava šteta što su wegove åetiripripovetke objavqene samo jednom, sve zajedno, i to u wegovimsabranim delima, a nikada nisu doÿivele zasebno izdawe, ve-rovatno samo zato što, kako Milan Kašanin kaÿe: „Našikritiåari i åitaoci decenijama nisu marili za pripovetkekoje ne liåe na pripovetke Gi de Mopasana".17

943

15 Damjanov Sava, Pesništvo Laze Kostiãa izmeðu romantizma i simbo-lizma, Novi Sad 2007, 153.

16 Pojava simbolizma kod nas vezuje se za pesništvo Vojislava Iliãa(Milorad Paviã, Dragiša Ÿivkoviã).

17 Kašanin Milan, Sudbine i qudi, Beograd 1968, 84.

ZORICA HAXIÃ

ALFA I OMEGA LAZE KOSTIÃAO dva nepoznata qubavna pisma

Na ovom mestu objaviãemo dva do danas nepoznata pisma:pismo Laze Kostiãa upuãeno Pavi Stankoviã i pismo koje jePava uputila Lazi. Saznawe o postojawu pisama Laze Kostiãai Pauline Pave Stankoviã naznaåeno je u prvoj kwizi prepi-ske Laze Kostiãa, meðutim, prireðivaåi su mislili da su svapisma izgubqena.1 Ipak, dva pisma su se krila na (ne)oåeki-vanom mestu. Prepise ovih pisama pronašli smo u Rukopi-snom odeqewu Matice srpske pod signaturom M. 7. 781 podkojom se åuva rukopis monografije o Lazi Kostiãu koju je na-pisao Milan Saviã. Poznato je da su isprva delovi ove Sa-viãeve monografije objavqivani u Letopisu Matice srpske a,zatim, 1929. godine objediweni u kwigu. Meðutim, jedna stvarje mawe poznata. Rukopis monografije koji se åuva u Rukopi-snom odeqewu Matice srpske, koji smo pregledali i uporedi-li sa štampanim primerkom, sadrÿi proširewa i predsta-vqa obimniju verziju objavqene monografije! Upravo na stra-nicama ovog rukopisa pronašli smo dva nepoznata pisma izqubavne prepiske Laze Kostiãa, kao i mnoštvo neobjavqenihfragmenata, delova monografije. Našli smo, takoðe, i poda-tak da je Milan Saviã planirao da napiše (moÿe se reãi daje i napisao!) nastavak ove monografije pod nazivom Iz mla-dosti Laze Kostiãa.2 Sa rukopisom ove kwige bio je upoznat

944

1 Prva kwiga prepiske Laze Kostiãa pojavila se 2005. godine u izdawuMatice srpske. Priredili su je Mladen Leskovac, Dušan Ivaniã i MilicaBujas.

2 Ova kwiga je trebalo da sadrÿi sledeãe Saviãeve ranije objavqenetekstove: Lazina pisma Toni Haxiãu (1860—1866), Lazina pisma Novaku Ra-doniãu (1862—1863), Lazine beleÿnice iz tog doba i Prvi napis MaksimaCrnojeviãa.

i Mladen Leskovac ali je odbio da ga objavi jer je u wemu Sa-viã neka Kostiãeva pisma skraãivao i izostavqao mesta kojanisu za javnost — reå je o Lazinim pismima Toni Haxiãu.

Ovom prilikom, zadrÿaãemo se na dva pronaðena pismasaåuvana u prepisu Milana Saviãa. Naime, kada je još 1915.godine rešio da napiše kwigu o Lazi Kostiãu, Saviã seobratio za pomoã Toni Haxiãu u åijem je posedu bio deo La-zinog „ostavka". Evo šta je o tome svojevremeno pisao MilanSaviã: „Lazin kwiÿevni ostavak povelik je. U stvari nije toostavak u obiånom smislu, nisu to rukopisi koje Laza iz raz-liåitih razloga nije dospeo da štampa. To su pisma koje nijeni mislio publikovati, to su koncepti koji po sebi jedva akosu za štampu, bar ne u tom obliku. I nema sumwe da bi ih svremenom i uništio, da nije Tona Haxiã, pored pisama we-mu, zarana došao do wih te ih tako i saåuvao. Laza je po svojprilici zaostale spise i traÿio, pa kako ih nije našao aTona je opet ãutao, zaboravio je da su i na svetu. Sliåno setom s vremenom desilo i Toni. I on je zaboravio na wih.Inaåe bi koji put govorio o wima, bar meni, kad sam mu 1915.rekao da hoãu da pišem raspravu o Lazi. On mi je i govorio oLazinim studentskim pismima koja mi je ujedno i dao, o svemudrugom je ãutao, moÿda što je na te stvari zaboravio a moÿdabaš iz razloga, što nije hteo da drugi ko o wima raspravqa,kad se wemu veã ne da. I tek posle Tonine smrti, januara1916, došao sam do ostalih Lazinih pisama wemu, kaogod i dobeleÿnica i do najvaÿnijeg rukopisa, do prvoga Maksima Cr-nojeviãa."3

U pomenutoj prvoj (za sada i jedinoj) kwizi objavqeneprepiske Laze Kostiãa doneta je samo jedna reåenica iz pi-sma Laze Kostiãa upuãenog Pavi Stankoviã. Reåenica je pre-uzeta iz objavqene monografije Milana Saviãa i glasi ovako:„Ako me pitate kako je meni mogu vam reãi da jako kašqem,moÿe biti da me je i xigerica aficirana, i ako je tako, moguskoro mojoj sestrici otiãi u goste."4 Prireðivaåi prepiskesu se odluåili da saåuvanu reåenicu objave, istiåuãi tako jošjednom åiwenicu, odnosno potvrdu, da je izmeðu ovo dvoje ne-kadašwih qubavnika prepiska postojala, iako do pisama kojasu izmenili nisu uspeli da doðu.

945

3 Videti uvodni deo rukopisa Milana Saviãa Pisma Laze Kostiãa,ROMS, inv. br. M. 7. 779. Inaåe u ovom rukopisu Milan Saviã je, uz izvesnaskraãivawa, priredio i komentarisao Kostiãeva pisma Toni Haxiãu.

4 Videti: Milan Saviã, Laza Kostiã, Novi Sad 1929, str. 21 i LazaKostiã, Prepiska ¡, prir. M. Leskovac, D. Ivaniã i M. Bujas, Novi Sad2005, str. 151

Paulina Pava Stankoviã bila je velika mladalaåka qu-bav Laze Kostiãa. U vreme dok je bio student prava Laza Ko-stiã je åesto i rado poseãivao kuãu Pavinog oca, JosifaStankoviãa i najverovatnije tako Pavu upoznao i zavoleo.Simpatnica (nije u pitawu slovna greška) mladog Laze Ko-stiãa, crnooka Paulina Pava Stankoviã, ostavila je znaåajantrag u wegovom ÿivotu. Dvoje mladih imali su brojna zajed-niåka interesovawa, poput, na primer, potrebe da se oprobajuu glumi — prilikom proslave stogodišwice roðewa Save Te-kelije u Novom Sadu 1861. godine. Tom prilikom, u Steriji-nom „Kir Jawi", Lazi je pripala uloga notaroša Mišiãadok je Pava glumila Jucu.

Moÿe biti i da je Laza Kostiã imao više qubavi isto-vremeno, kako to na jednom mestu u rukopisu navodi MilanSaviã,5 ali je sigurno da je burna i višegodišwa qubav pre-ma Pavi Stankoviã bila posebna, velika. Konaåno, ova qubavje Lazinim perom ispisala stihove pesama: Volimo se, Ti itvoja slika, Sinoã, Anðeliãu, Srce kuca. Interesantno je da jepre nastanka nekih antologijskih pesama, najpre pesme Spo-men na Ruvarca, videli smo to u pronaðenim pismima, LazaKostiã upravo na Pavinim usnama pronalazio „poåetak isvršetak, alfu i omegu svoga sveta".

Prepiska izmeðu Laze i Pave bila je ÿiva i po svoj pri-lici razmenili su mnogo pisama. Laza je u jednom pismu To-ni Haxiãu napisao: „Ja zaopucao gotovo svake nedeqe pisatiu Budim kao apostol: 'Budimqaninom, svjatago apost. Lakeåtenije'." Tragove Lazine mladalaåke qubavi nalazimo i u ob-javqenoj prepisci Laze Kostiãa. Toni Haxiãu 1862. godineLaza je pisao: „Pozdravite sve Stankoviãeve pa i kod Duke,koga u ruku, koga u åelo, koga u usta; Pavu par ekscelans, ma dasam raskrstio swome, kaÿite joj da je svaku noã sawam a to jeÿalost, jer je to znak, da u Novom Sadu nemam nikakvog wojziravnog predmeta; al' opet ne zakrati Boÿe — Ako me je zabo-ravila, meni ãe milo biti." Ime Pave Stankoviã se najvišepomiwe u prepisci Laze Kostiãa i Tone Haxiãa koji je bio,po svoj prilici, posrednik izmeðu wih dvoje. (Pretpostavqase da je Tonina simpatnica bila Pavina sestra, Mara.)

Qubav je, meðutim, okonåana Pavinom prosidbom za advo-kata Mišu Roguliãa. Nakon udaje Pava je otišla u Vukovar.Laza se, kaÿu, teško oporavio od ove propale qubavi. Nakonwene udaje pisao je Toni Haxiãu: „A opet zbiqa: Moram ti

946

5 „… Laza se u Budimu a i van Budima zanosio za Pavom; u Novom Saduje ašikovao s Jovankom a docnije s Milom, sa zvonarevom Milom." Videti:Milan Saviã, Pisma Laze Kostiãa, ROMS, inv. br. M. 7. 779.

priznati da se još nisam oporavio od rane. Badava, qubav jejedna, i telesno i duševno, i vidom i nevidom. Ako poštenoorawavaš od we, moÿda ãeš se i izleåiti kojekako, al' kadgod je rðavo vreme, kad god se sprema kakva bura, evo je da sebudi — stara bludi!" Iz objavqene prepiske, takoðe, vidi seda je Laza i nakon Pavine udaje za Mišu Roguliãa, tajno po-zdravqao mladu gospu mišinicu.6

Pismo Laze Kostiãa koje smo pronašli izgleda ovako:

„Simpatnico moja! Kad dva naroda pate pod akovom jednetiranske vlade, onda se ta dva naroda qube, i to se zove simpa-tija: kad dve duše pate pod akovom jedne iste tiranske sudbine,i to se onda zove simpatija. Ibrigens vil ih damit nihte gesagthaben,* samo sam åuo da vam je mamaša jako bolesna, koje mi jeposvedoåio iznenadni odlazak Marikin i Tasin iz N. Sada.

Je l to ta sudbina, koja je odredila, da se rajski cvet, kojise 'qubav' zove, moÿe tako lako primati u toj zagušnoj atmosfe-ri, u mijazmima tuge i patwe? A koja je ta sudbina što je moglazasaditi taki cvet? ta ista koja je i Boga stvorila — ne postoji!Taj se cvet sam seje, sam zasaðuje, sam klija, sam raste, sam li-sta, sam cveta, sam, sve sam; al' su u wemu prvobitno dva ele-menta, dve snage, seme mu je imalo dve jezgre, taj cvet spada udikotiledone (åitajte teoriju botanike!). —

Åudno ãe vam biti, što tako teoretiåno razgovaram o te-mi, koju i suviše praktiåno oseãam, što puštam napred neve-štu artileriju razuma, da bi mogao sjajan manevar razviti sarazuzdanom kavalerijom strasti, s mojom afrikanskom kavaleri-jom, 'chasseurs du coeur'.

Ja sam sad, kao Bajronove ÿene (mislim u 'Heaven and Earth',nebo i zemqa), koje su se s anðelima volele, pa kad anðeli odle-te, a one se zablenu u zvezde, u ladnu, veåitu noã u koju se anðe-li wiovi rastopiše.

Sve jednako se bojim, da moj anðeo neãe tako isto samnomuåiniti. Pa u tome strau veã sada se spremam, kako bi mogaopoznati tu prazninu, a da se sav ne raziðem u praznini. Veã sa-da åesto pogledam u nebo, gubim se u mekoj meseåini, presipamsa sitnim zvezdama; al' kad me tuga zemqi pritegne, onda izva-dim ÿuqevitu iglu bola moga, pa tom iglom nabadam sitan bi-ser sjajni zvezdica, a meseåinu razapnem na stisnut ðerðev sre-ãe moje, pa tako vezem u mirnoj noãi, dokle god nad vezom ne za-spim, pa u snu opet daqe vezem, neprestano jedan isti vez, jedneiste crne oåi, jedne iste usne, — te usne kad je Bog stvarao, mo-ra da je sastavio s neba svoga zoru i veåe, na jednim ustima po-

947

6 Videti Kostiãeva pisma Toni Haxiãu i Kostiãevo pismo JovanuÐorðeviãu od 10. decembra 1864. godine u: Laza Kostiã, Prepiska ¡, prir. M.Leskovac, D. Ivaniã i M. Bujas, Novi Sad 2005.

* Pismo Laze Kostiãa donosimo onako kako ga je Milan Saviã pre-pisao.

åetak i svršetak, alfu i omegu svoga sveta, blaÿen je onaj kometa zora i to veåe svoje sunce osetiti dopuste! — jedne iste crnevlasi, jedan isti neiskazani lik! — treba l' još da kaÿem åij jetaj lik? treba l' da mu kaÿem imena? — Kazao bi ga, al' ako gaizustim: potavniãe sva ova moja sjajna vezena slika pred suncemimena toga! (Ime izvolite potraÿiti na adresi! L. K.)

Al' ja sam vam tu nešto dugo razvezao i buduãi da je vezÿenski posao, to ste prinuðeni pripoznati mi, da sam se bar uneåem ugledao na Bajronove ÿene, jer i te su se zacelo vezom za-bavqale, kad im je bilo dugo vreme åekajuãi svoje anðelske šva-lere. —

Ako nesmem biti tako slobodan — jer u slobodi sam veã ionako prekardašio pišuãi vam ovo — zamoliti vas da mi štojavite o qubavi i nevoqi vašega srca ili upravo o srcu vašequbavi i nevoqe; al' bar vas to smem zamoliti da naloÿitebraca Toni neka mi javi, ako bude što contidérable u stawu vašemamaše, da donese vesti indarekte na gosp. Veliåkoviãku, akosu malo nepovoqnije, jer ona se jako brine.

Zbiqa jedna novost! Åujem da se raskrstila udadba Marti-åina za Isu Pavloviãa, bar wena mati tako mi govori pred wo-me, i to, veli mati, da je mladoÿewa nevestu iz preterane ÿalu-zije uvredio. Ona sirotica još neveruje, pa kad sam je zapitao:'dakle brisé á peu prés?' a ona mi odgovori: 'pas encore!' al takoen voix bane, da bi boqe radila da je ãutala.

Ako me pitate, kako je meni, mogu vam reãi, da jako ka-šqem, moÿe biti, da mi je xigerica aficirala, i ako je tako,mogu skoro mojoj sestrici otiãi u goste!

I taj ãe me kašaq sada prinuditi da se okanem pisawa ida legnem spavati, i zato, ako nemate preåe molitve, koje vam izsveg srca ÿelim, molite se Bogu da mi pošqe san na umorne veðe.

Laku noã i milo i drago!A propos, sad mi je favoritna pesma:Tavna noãi, puna ti si lada,Moje srce još punije jada,Jad jadujem, nikom ne kazujem,Majke nemam, da joj jade kaÿem,Ni sestrice da joj se potuÿimJedno drago, i to na daleko, i t. d.

Vaš Lakan"

Dakle, to je do danas jedino poznato celovito pismo kojeje Laza Kostiã uputio Pavi. Za ovo pismo Laze Kostiãa Mi-lan Saviã je napisao da je upuãeno iz Novog Sada a datirao gaje 1864. godinom. Iz rukopisa se jasno vidi da se Saviã pri-liåno dvoumio prilikom odreðivawa godine u kojoj je pismonastalo. (Godina nastanka bila je nekoliko puta prepravqanai precrtana.) Moÿe biti da je pismo napisano i 1862. godinezbog pomiwawa raskinute veridbe Martice i Ise Pavloviãa

948

koju Laza Kostiã pomiwe i u pismu Toni Haxiãu od 23. avgu-sta (4. septembra) 1862. godine.7

Na mestu u rukopisu gde je prepis pisma, Milan Saviã jeostavio i sledeãi komentar: „Meðu pismima, koja dobih od A.Haxiãa, našao sam nekoliko pisama, pisanih ÿenskom rukomi na francuskom jeziku. Rukopis nije svagda isti, potpisanema na svakom, datirano nije nijedno a sva su adresovana naA. Haxiãa, koji je te adrese pisao sam. U pismima se åešãenavodi 'oncle Cornelius' (Stankoviã, muziåar), drugom prili-kom: kako taj åika jako kašqe a on (Laza) da se åuva. Ima iqubavnih izraza, napomena, priznawa ali nekako bez naroåi-tog temperamenta.

Nema sumwe da su to Pavina pisma, jer oncle Kornelijebio je wen roðeni stric a što se 'kašqa' i 'åuvawa' tiåe,svakako je aluzija na Lazino gorwe pismo. Od sviju tih pisa-ma, koja su sad u Matici srpskoj, navešãu, u srpskom prevodu,pismo s Pavinim potpisom."

Dakle, sledi pismo koje je Pava uputila Lazi. Milan Sa-viã pretpostavqa da je Pava ovo pismo pisala pred udaju inaziva ga oproštajnim. U kwizi o Lazi Kostiãu Milan Sa-viã piše da se Pava udala u jesen 1865. godine. Meðutim, preãe biti da je wena svadba bila 1864.

Pavino pismo glasi ovako:

„Gospodine!Nemojte se åuditi, što vas, eto, pozivam na svoju svadbu,

iako moram sasvim iskreno da priznam, da ni sama ne bih znalaprotumaåiti, kako se to tako brzo svršilo: pri vašem odlaskuodavde nisam na to ni pomišqala, ali sad vidim da ste imalipravo kad ste mi rekli: 'nas dvoje smo se voleli, i to je bilo paprošlo' (razumete me jamaåno?); i što me još teši, to je, danisam moÿda jedina na svetu, koja vidi uništene sawarije svojemladosti; inaåe šta znam, moÿda je dobro ovako za mene, nikone moÿe da predvidi u tamnu buduãnost; 'ko doÿivi, videãe'.

Iz Marijinog pisma ãete doznati da ãemo odrÿati berbu uponedeqak 3., ali sad åujem da ãe biti tek u åetvrtak 6., i nadamse da je nepotrebno da vas uveravam, koliko bih se radovala, kadbi došli, da je s nama provedete, inaåe ãemo imati zapravo tu-ÿnu berbu; Bog zna, kad ãemo je opet u buduãe moãi zajedno pro-vesti? Što se tiåe moje svadbe, verujte mi, gospodine, da nemogu ni da zamislim, da ãete je propustiti. Uverewa sam, da ãe-te uåiniti sve što moÿete, da mi ne pokvarite tu radost. Izvi-nite što vam pišem malo rasejano no moÿete zamisliti kakavje haos u nas, i zato vrlo nestrpqivo oåekujem vaš dolazak, dabih vam mogla iskreno govoriti; još jednom vas molim, doðite

949

7 Videti u kwizi prepiske Laze Kostiãa.

åim pre moÿete; imala bih još mnogo da vam kaÿem, ali mivreme zbiqa ne dopušta; nadam se da ãu sve moãi usmeno. Åeka-juãi pozdravqam vas

(drugim rukopisom):*

Pauline

Još mnogo pozdrava od sviju, poåev od mame pa do Olge."

Na kraju, Mladen Leskovac je, u kwizi na koju se åestopozivamo, zapisao da je verovao da su se mnoga Lazina pismanalazila u vlasništvu Milana Saviãa odnosno wegove ãerkeAnice Saviã-Rebac. Naveo je i to da je nekoliko puta molioAnicu Saviã za originale tih pisama, no da mu je ona uvekodgovarala da pisma nisu kod we. Mladen Leskovac je iskazaosumwu da je moguãe da su Saviãevi uništili Lazina pismajer su negovali „vrstu dirqivog kulta Laze Kostiãa".

No, Saviãevi rukopisi pobijaju svaku pomisao na to daje on uništio Lazina pisma: „…Od sviju tih pisama, koja susad u Matici srpskoj, navešãu, u srpskom prevodu, pismo sPavinim potpisom." Dakle, Milan Saviã je napisao, i to ve-oma jasno i nedvosmisleno, da se pisma Laze Kostiãa i PaveStankoviã nalaze u Matici srpskoj. Danas tih pisama tamonema. Mnoga pisma iz prepiske Laze Kostiãa oåigledno nisubila u Matici ni u vreme kada je Saviãeva ãerka, Anica Sa-viã-Rebac pokušala da ih pronaðe. Na prvoj strani Saviãe-vog rukopisa u kojem se nalaze Lazina pisma Toni, Anica Sa-viã-Rebac je zapisala: „Iz priloÿenih dokumenata vidi se daje moj otac rukopise poklonio Matici, ali gde su rukopisipisama?" Ova reåenica se, najpre, odnosila na prepisku LazeKostiãa i Tone Haxiãa. Istim pitawem moÿemo završitiovaj tekst.

950

* Napomena Milana Saviãa.

S V E D O Å A N S T V A

ENCIKLOPEDIJSKI I SRODNI POSLOVI

PREDRAG PIPER

BIOGRAFIKA KAO KULTURA SEÃAWA

Zrelost i stabilnost jedne kulture prepoznaje se po tomekoliko je ona dobro oslowena na prošlost i koliko dalekonagoveštava buduãnost. Kada je o prošlosti reå, pored isto-rijskih procesa i struktura najåvršãe taåke oslonca su is-taknuti pojednici i wihova dela. Wihova istaknutost merise, pre svega, time koliko su doprineli opštem dobru, koli-ko su sebe ugradili u druge. Wihov doprinos nije samo u delunego i u wima samima, u primeru sluÿewa svom narodu i åo-veåanstvu. Svaki takav primer moÿe biti izvor jakog nadah-nuãa mlaðim pokolewima i u tome je snaÿna vaspitna ulogabiografija istaknutih qudi.

Rodonaåelnik srpske biografske literature jeste, kao štoje znano, sv. Sava. On je Ÿitijem sv. Simeona zasadio taj ple-meniti åokot, koji i danas donosi bogate i srpskom narodupreko potrebne plodove. Najnovije krupno zrno u tom grozdusrpske slovesnosti, sa svetosavske loze srpske biografike,jeste åetvrti tom Srpskog biografskog reånika.

U novome veku i kod Srba je pored ÿivotopisa svetih qu-di zaÿuborio još jedan duhovni izvor — biografije znameni-tih qudi, åija se znamenitost ispoqila u onome što su uåi-nili svome rodu, a ko åini drugome, åini i najveãu zapovest.

Pre jednog veka (1903) Oto Vajninger ubedqivo i naši-roko obrazloÿio je tezu o zaboravqawu kao grehu, ili, doslov-no, o nemoralnosti zaboravqawa. Tu naravno nije reå o sit-nicama svakodnevnog ÿivota, koje se iz razloga mentalne hi-gijene moraju brisati iz pamãewa kao prašina sa stakla. Tuje reå o zaboravqawu qudi i wihovih dela. Zaboravqati qude,pogotovu one koji su sebe ugradili u nas današwe, veãinom ine oåekujuãi da im se ime zbog toga pomiwe, jeste tuÿan ob-lik nezahvalnosti. Negovawe seãawa na wih i stalno uåewe

951

od wih vrlo je blagorodno i veoma qudski u najboqem smislureåi. Jer zahvalnost je znak da smo prepoznali šta nam je ne-ko dobro uåinio i da ÿelimo da uåinimo sliåno wemu ilidrugome. Kultura seãawa jednog naroda se neguje, gradi i do-graðuje, a graðevina srpske kulture seãawa sve åvršãe se osla-wa i na stubove tomova Srpskog biografskog reånika. To jakoraduje i ohrabruje, posebno u ovome veoma smutnom vremenurazgradwe srpske drÿavne teritorije, razgradwe srpskog kwi-ÿevnog jezika i kulture, razgradwe srpskih nacionalnih usta-nova i projekata, i davno zapoåetih nastojawa razgradwe srp-skog nacionalnog identiteta.

Matica srpska, kao najstarija košnica ukupne srpske kul-ture, od samog svog poåetka ima kao jedan od najvaÿnijih zada-taka åuvawe seãawa na zasluÿne pojedince u srpskom narodu.Veã je u Letopisu, koji je, kao što je znano, dve godine pret-hodio stvarawu Matice srpske i suštinski doprineo da onabude stvorena, negovawe seãawa na znamenite Srbe istaknutokao vaÿan kulturni zadatak. I kao što biva kada stvari idudobrim tokom, ta Matiåina misija je jaåala i granala se. We-ni plodovi jesu åetiri objavqene kwige Srpskog biografskogreånika.

Razume se, srpska biografika nije bila omeðena iskqu-åivo Maticom srpskom, i dobro je što je tako. Bilo je, i ima,i izvan Matice srpske veoma vrednih doprinosa, kao što supoglavqe „Znameniti qudi koji u Beogradu borave veånimsnom" u kwizi Milana Ð. Miliãeviãa Kneÿevina Srbija (1876),wegov Pomenik znamenitih qudi u srpskoga naroda novijeg doba(1888) i dodaci tom Pomeniku (1900, 1901), trotomno delo An-dre Gavriloviãa Znameniti Srbi H¡H veka (1901—1904), neštokasnije Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaåka Sta-noja Stanojeviãa (1924—1929), a od novijih kwiga Jedan veksrpske stvaralaåke inteligencije 1820—1920 Miloša Nema-wiãa (2001), umnogome oslowena na Stanojeviãevu enciklope-diju. U taj niz idu, ili mu stoje blizu, i dva izdawa biograf-skog leksikona Ko je ko u Jugoslaviji (1926, 1929), pa Enciklo-pedija Jugoslavije (1955—1971), kao i leksikoni Ko je ko u Ju-goslaviji (1957), Jugoslovenski savremenici: Ko je ko u Jugosla-viji, ur. Radošin Rajoviã (1970), Ko je ko u Srbiji '91, ur.Stjepan Mimica, te Sto najznamenitijih Srba, ur. ZvonimirKostiã (1993), Srbi u svetu — Ko je ko 1996—1997, kao i Srbikoji su obeleÿili HH vek (2006), ur. Milena Milanoviã.

Svi ti korisni prinosi negovawu seãawa na pojedincekoji su znaåajnije ugraðeni u srpsku istoriju i kulturu tek suneophodni stepenici koji nas izvode na širok i visok isto-rijski vidikovac desetotomnog Srpskog biografskog reånika,

952

koji se još gradi, ali koji je znatnim delom veã i dostupansvakome ko bi poÿeleo da panoramu srpske istorije sagledavakroz liånosti Srba, ali i nekoliko hiqada predstavnika dru-gih naroda koje su u srpskoj istoriji imale znaåajnije ili po-sebno znaåajno mesto, veãinom stvaralaåko, ponekad i ruši-laåko.

Tu nije reå samo o desetinama ili stotinama biografija,nego o hiqadama, taånije o pribliÿno 28.000 liånosti, koli-ko biografija treba da bude obraðeno i objavqeno do krajaovog izuzetno krupnog istraÿivaåkog i izdavaåkog poduhvata.Razume se, ni tim brojem neãe biti obuhvaãeni svi koji su naneki naåin uticali na tok krupnijih ili mawe krupnih doga-ðaja u srpskoj istoriji, jer bi potpuna iscrpnost tu bila jed-nostavno nemoguãa, kako zbog ograniåenosti obima reånika,tako i zbog ograniåenosti naših uvida u bezobalni tok isto-rije i sve wene podzemne izvore i struje.

Svet još opstaje, smatraju mnogi, zahvaqujuãi nekolici-ni velikih molitvenika, koji verovatno još nisu ušli nitiãe uãi ni u jedan biografski reånik, ali su im imena zapisa-na u Kwizi ÿivota. Sv. Sava je nesumwivo rodonaåelnik i teloze velikana, koji su nevidqivi obiånom oku, ali kojima jeprotkano sve što vaqa u srpskom rodu.

Zato svakako nije sluåajno što su u Srpskom biografskomreåniku i brojem uoåqivo zastupqena duhovna lica. Nije tobio koncepcijski izbor uredništva nego je to imenski odsjajrealne åiwenice da su u srpskom narodu kao, uostalom, i udrugim narodima, duhovna lica vekovima bila najbrojniji deointelektualne elite, a i kada nisu bili brojem oni su bili uvrhovima svojom snagom i podsticajnošãu.

Od mnogo naåina na koji se moÿe åitati biografski reå-nik, jedan od najåešãih je åitawe prema zastupqenosti u reå-niku predstavnika odreðene društvene grupe — kwiÿevnika,slikara, drÿavnika, nauånika itd. Prirodno je da jednog ma-tematiåara posebno interesuje ko je od predstavnika wegovestruke i kako zastupqen u SBR-u, kao što je neki vojni isto-riåar posebno merodavan i zainteresovan za vaÿnije akterevojnih zbivawa, a istoriåar muzike za kompozitore i izvoða-åe itd.

Åitawe prva åetiri toma Srpskog biografskog reånika iztakvog ugla mnogo moÿe dati i svakome ko se interesuje zasrpsku filologiju. U wima su, pored ostalih, dati biograf-ski ålanci: Aleksandar Beliã, Jovan Boškoviã, Radosav Bo-škoviã, Olaf Broh, Ðura Daniåiã, Qubomir Durkoviã Jak-šiã, Miodrag Ibrovac, Pera Ðorðeviã, Petar Ðorðiã, Mi-loš Ðuriã, Gliša Elezoviã, Jovan Ÿivkoviã, Ðorðe Ÿiva-

953

noviã, Vatroslav Jagiã, Qubomir Jurkoviã, Jovan Kangrga,Vuk Karaxiã…

U åetvrtom tomu Srpskog biografskog reånika, a svakako iu wegovoj desetotomnoj celini, posebno mesto ima ålanak oVuku Karaxiãu saglasno mestu koje Vuk Karaxiã ima u srpskojkulturnoj istoriji i zato bi se na taj ålanak ovom prilikommorao dati poseban osvrt.

Ålanak „Karaxiã, Vuk Stefanoviã" (str. 862—872) odli-kuje se, pre svega, åiwenicom da je uprkos prostornim ogra-niåewima, kakve su u enciklopedistiåkoj leksikografiji ne-izbeÿne, vrlo informativan i pregledan, a da je izbor poda-taka koji su u wega ušli (u odnosu na podatke koji su moralibiti izostavqeni) ubedqiv.

Danas postaje sve veãi izazov pisati o Vuku Karaxiãu,jer je posle åitavog stoleãa glorifikacije liånosti i nauå-nog dela tog velikog srpskog filologa (u åemu je bilo i pre-terivawa), a u novije vreme i povremenih preterano oštrihnapada na Vuka i vukovce, u kojima nije baš sve neosnovano,sve veãa potreba da se Karaxiãevo delo prouåava sa razumnomi argumentovanom kritiånošãu, koja je do sada åesto izostaja-la. Srpski biografski reånik ne pruÿa široke moguãnosti dase u oceni razliåitih aspekata dela Vuka Karaxiãa kaÿe argu-mentovano nova reå, prvo, zato što još skoro da i nema veãihistraÿivawa u kojima bi se kritiåki, odmereno i argumento-vano iznova vrednovalo ono što je Karaxiã uåinio za srpskijezik, kwiÿevnost i kulturu, i, drugo, zato što ÿanr ålanka ubiografskom reåniku ne dopušta iole širu elaboraciju idokazivawe vrednosnih sudova. U enciklopedijskom ålanku jegotovo jedini oblik ocene naåin na koji se vrši selekcijainformacija koje ulaze u ålanak, kao i prostor i redosled ko-ji u wemu dobija ona što je odabrano da bude deo ålanka, uzponeki vrednosni atribut i krajwe skuåeni prostor za doka-zivawe wegove umesnosti.

Imajuãi sve to u vidu, moÿe se reãi da su autori ålankao Vuku Karaxiãu, inaåe vrsni poznavaoci wegovog dela (M.Piÿurica, N. Miloševiã Ðorðeviã i R. J. Popoviã), uåini-li najboqe ili skoro najboqe što se moglo uåiniti u datomnauånom ÿanru.

U ålanku se eksplicitno ne osporava ustaqena slika oKaraxiãu kao beskompromisnom borcu za novi srpski kwi-ÿevni jezik, retko darovitom filologu koji je stvorio azbukukakvih je malo na svetu, koji je napisao izrazito novatorskafilološka dela, utro put koncepciji kwiÿevnojeziåkog za-jedništva Srba i Hrvata itd., ali se, bez osporavawa Kara-xiãeve izuzetne liånosti, darovitosti, energije i ambicije,

954

ogromnih zasluga koje je uåinio u nekim filološkim obla-stima, i dubokog traga koji je ostavio u nekim drugim, u ålan-ku o Vuku Karaxiãu više preciznom faktografijom nego eks-plicitnim vrednosnim iskazima pokazuje da neke ustaqenepreterane ocene o wemu treba staviti u kontekst realnih åi-wenica. Princip „Piši kao što govoriš" formulisao je,kao što je poznato, J. Adelung (to se, doduše, u ålanku o VukuKaraxiãu ne pomiwe); Vukova reforma azbuke je umnogomeoslowena na delo Save Mrkaqa; Vukova mala srpska gramatikanapisana je uglavnom prema gramatici Avrama Mrazoviãa; ak-centološka rešewa koja je Vuk sproveo uglavnom je pre wegarazradio L. Milovanov; inicijator i gotovo koautor Srpskogrjeånika bio je J. Kopitar, kao što je u pripremawu drugog iz-dawa Rjeånika Daniåiãeva pomoã bila od presudnog znaåaja;Vuk se zalagao za izostavqawe glasa i slova H pa ga je zatimprihvatio iako ga nije imao u zaviåajnom govoru, åega se ina-åe naglašeno drÿao; zalagao se za ijekavicu, ali je napisaoponešto i na ekavici; zalagao se za ãirilicu, ali je „od-škrinuo vrata" i prema latinici; bio je jedan od glavnihpotpisnika i realizatora beåkog Kwiÿevnog dogovora o zajed-niåkom jeziku Srba i Hrvata kao „jednog naroda", ali je napi-sao i rad „Srbi svi i svuda"; bio je ÿestok protivnik slave-nizama u srpskom jeziku (koje je sam ipak koristio), ali ne iturcizama; praktiåno je ostvario naum beåkog dvora da se Sr-bima moÿe dopustiti samo kwiÿevni jezik na narodnoj osno-vi (da bi se odvojili od ruskog uticaja), što su prethodnoSrbi u Austrougarskoj 1785. uz mnogo napora odbili zajednosa odbijawem nametawa latinice. V. Karaxiã je dosta oštroosujetio razloÿan pokušaj Jovana Sterije Popoviãa da se uDruštvu srpske slovesnosti radi na stvarawu srpske nauåneterminologije (kao u drugim evropskim akademijama), insi-stirao je da u osnovi srpskog kwiÿevnog jezika bude jezik„prostog naroda", a privatno saopštava (I. Brliãu) da Dani-cu ne piše „za åitateqe od prostote", bitno je doprineo dase u srpskoj nauånoj polemici ustali ton i ÿanr „utuka"(uglavnom dalek od akademske rasprave), što je kasnije åestohvaqeno, a nastavqa se do danas… (u tom smislu u ålanku oVuku Karaxiãu u Srpskom biografskom reåniku sasvim umesnosu kao Karaxiãeve osobine pomenute „samouverenost i odluå-nost, koja se neretko ispoqavala kao gruba netrpeqivost pre-ma svakom oponentu").

U ovom osvrtu se ne moÿe teÿiti iscrpnosti, ali i na-vedene åiwenice su dovoqne da se zakquåi da je Vuk snagomsvoje liånosti i darovitosti uspeo da objedini mnoge pret-hodne inicijative i (skoro) gotova rešewa, da je imao nepro-

955

cewivo korisne saradnike, ali da ni wegova liånost ni we-govo delo nisu lišeni nekih protivureånosti i ponekad pre-velike pragmatiånosti.

U Srpskom biografskom reåniku u ålanku o Vuku Karaxiãuveãi deo ovde navedenih åiwenica je precizno dat, što sva-kako doprinosi formirawu realnije slike o ulozi Vuka Kara-xiãa u razvoju srpskog kwiÿevnog jezika i srpske filologije.

Iako se Karaxiã obiåno vidi kao veliki novator (što jeon u mnogo åemu i bio), u srpskoj lingvistici postoji i do-bro obrazloÿena koncepcija (A. Mladenoviãa) o kontinuite-tu kwiÿevnojeziåke reforme, åiji vrhunac åini delo VukaKaraxiãa. Razume se, da li je u pitawu reforma, radikalnareforma, prevrat, revolucija, svesno ili nehotiåno margina-lizovawe doprinosa drugih filologa — zavisi i od toga kakose definiše kwiÿevnojeziåka, a kako nauåna revolucija.

Nije bez znaåaja ni åiwenica da su neki od vrhunskihslavista H¡H veka, npr. J. Dobrovski i nešto kasnije J. Bodu-en de Kurtene, s rezervom gledali na krajwu radikalnost Vu-kove kwiÿevnojeziåke reforme, kakva nije bila sprovedenani u jednom drugom evropskom jeziku, pa åak ni J. Kopitar,koji je tu radikalnu reformu sve vreme podsticao, pokušav-ši prethodno, ali bezuspešno, da u sliånom smeru uputi iMaloruse, nije pomišqao da primeni analogna rešewa naslovenaåki kwiÿevni jezik iako je bio jedan od najuglednijihi najuticajnijih slovenaåkih filologa svoga vremena.

Ukratko, ålanak o Vuku Karaxiãu napisan je vrlo profe-sionalno i kvalitetno jer donosi dosta relevantnih i dobroprobranih i izloÿenih informacija o Vuku Karaxiãu i we-govom delu, ostavqajuãi åitaocu moguãnost da zakquåi da jeKaraxiãevo delo uistinu umnogome odredilo daqi razvoj srp-skog kwiÿevnog jezika, kwiÿevnosti i kulture, ali da nijebilo samoniklo niti lišeno izvesnih protivureånosti.

Kao što su autori ålanka o Vuku Karaxiãu uspeli da uformi enciklopedijskog ålanka objedine dobro probranu fak-tografiju, interpretaciju i u glavnim crtama odmereni vred-nosni sud koji ne robuje ustaqenim klišeima, sliåno tome sui u drugim ålancima autori uglavnom uspevali da daju taåne iplastiåne biografske portrete bez kojih bi naše znawe per-sonalne istorije srpskog naroda bilo skromnije. Ipak, pri-meãuju se da nisu svi autori biografija srpskih filologa uSrpskom biografskom reåniku u jednakoj meri uspeli da izbeg-nu iskušewa pisawa iskquåivo u superlativima i povremenemitologizacije znamenitih Srba. Zato bi se moglo preporu-åiti da u sledeãim tomovima Srpskog biografskog reånika barbiografije liånosti iz iste struke i istog vremena (npr.

956

srpska filologija H¡H veka) piše isti autor jer bi se takoobezbedila veãa komplementarnost i metodološka ujednaåe-nost biografskih ålanaka.

Srpski biografski reånik je mnogo više od biografskogreånika znamenitih Srba. U wemu se nalaze i biografije ma-we poznatih, a po neåemu za srpsku istoriju vaÿnih pojedina-ca, ali i mnogih liånosti koje nisu Srbi — s jedne strane ionih koji nisu kod Srba upamãeni po dobru, a sa druge stranei onih koji su se pokazali kao osvedoåeni srpski prijateqiili bar kao uticajni pojedinci koji nisu bili nenaklowenisrpskim nacionalnim interesima. Wih je bilo u raznim na-rodima, ali uoåqivo mnogo ih je bilo, kao što ih i danasima, u ruskom narodu. I samo prelistavawe ¡¢ toma Srpskogbiografskog reånika, kao uostalom i prethodna tri toma, a po-gotovu paÿqivije åitawe, pokazuje koliko je Rusa prisutno nastranicama Srpskog biografskog reånika, uostalom srazmernowihovom prisustvu u srpskoj istoriji, poåev od Igwatija izSmolenska, monaha, kojem dugujemo najstariju zabeleÿenu vesto Kosovskoj bici, do mnogih drugih predstavnika ruskog na-roda od careva i carica do vojskovoða, politiåara i profe-sora, kako onih koji su ušli u prva åetiri toma tako i onihåije ãe biografije doneti sledeãi tomovi Srpskog biografskogreånika (npr. Bilimoviå, Gilferding, Izvoqski, Jastrebov,Kozaåinski, Krasnov, Kulakovski, Kuqbakin, Majkov, Mitro-pan, Mošin, Ostrogorski, Rovinski, Sazonov, M. Suvorov,Taranovski i dr.), meðu kojima je najviše onih koji su, kaopredstavnici ruske emigracije u Srbiji, ugradili sebe u srp-sku kulturu prve polovine HH veka, onih koji su nas zaduÿilisvojom naklonošãu i trudom na našu korist, pa i samim svo-jim ÿivotima.

Prva åetiri toma Srpskog biografskog reånika, sa do sadapreko sedam hiqada objavqenih biografija, predstavqaju jak ibogat izvor saznawa koliko su pojedinci iz raznih naroda,vera, struka i nauka, qudi raznih vremena i sa raznih pro-stora ostavili u srpskoj istoriji širok trag, kojim se i da-nas ide.*

957

* Reå na promociji ¡¡¡ i ¡¢ toma Srpskog biografskog reånika, u Beo-gradu, 14. oktobra 2009. godine.

DUŠAN NIKOLIÃ

PANTEON SRPSKOG NARODA

Dame i gospodo, poštovani prijateqi Matice srpske,

Pripala mi je åast da vam poÿelim dobrodošlicu u imenajstarije kwiÿevne, kulturne i nauåne institucije srpskognaroda. Veoma sam sreãan što to åinim upravo danas, u ovomistorijskom trenutku kada javnosti predstavqamo još jedan,åetvrti tom Srpskog biografskog reånika.

Znam da pozdravne reåi moraju biti kratke, da onaj kojipozdravqa ne treba da drÿi besedu. Ipak, dopustite mi da ka-ÿem nekoliko reåenica o ovom trenutku koji misaono povezujenašu sadašwost sa našom prošlošãu i našom buduãnošãu.

Ÿivimo u teškim vremenima punim izazova i nesigur-nosti. Kaÿu da je Srbija åetvrta od oko 200 zemaqa na planetipo brzini starewa stanovništva. Mi ubrzano nestajemo. Akose ta tendencija nastavi naš narod i naša zemqa ãe za neko-liko decenija postati samo deo globalne prošlosti. Neki birekli da se time ništa ne mewa jer Srbi inaåe ÿive u pro-šlosti i za prošlost. Meðutim, nije tako. Nove generacijeÿive danas za danas, sad za sad, trenutno, vanvremenski, åestobez kolektivnog seãawa na prošlost, bez jasnog sistema vred-nosti u sadašwosti, bez samopoštovawa koje je preduslov zatrajawe u buduãnosti.

Prosto je neverovatno do koje mere smo zaboravili svojeporeklo, svoju tradiciju, one koji su stvarali i one koji suåuvali ono od åega danas ÿivimo. Istina je da smo svi smrt-ni i prolazni, listopadi. Meðutim, nijedan åovek i nijedannarod nisu taåka u vremenu. Svi smo deo jednog niza koji seproteÿe iz daleke prošlosti ka buduãnosti. Zato onoliko ko-liko pamtimo toliko ãemo trajati. To su znali mnogi prenas. Naša najstarija kwiÿevna, kulturna institucija nije osno-vana samo zbog Letopisa, niti je Letopis osnovan samo zboglepe kwiÿevnosti. Osnivaåi Matice su znali da su Srbimapotrebne institucije koje su nestale tokom viševekovne tur-ske okupacije i dugotrajnih lutawa po tuðim zemqama. Treba-lo je zapisati i opisati mnoga leta, trebalo je saåuvati ko-lektivno seãawe i kolektivnu svest da bi se saåuvao kulturniidentitet. To nije mogao da åini pojedinac sam, jer je onsmrtan i prolazan. To mogu åiniti samo institucije. S drugestrane, pojedinci su deo kolektivnog seãawa. Porodice pamte

958

ili bi trebalo da pamte svoje pretke, a narodi qude koji suobeleÿili wihovu istoriju. Zato je plemeniti Sava Tekelija1838. godine rekao „I dajem jednu sobu za Panteon…". Nemasumwe da je kao sledbenik francuskih prosvetiteqa uzor na-šao u åuvenom pariskom hramu slavnih u kojem se još od pe-rioda Francuske burÿoaske revolucije åuvaju seãawa na najza-sluÿnije Francuze. Ne znam da li su ga savremenici najboqerazumeli. Ipak, u Matici je za posledwa dva veka stvorenakolekcija portreta znamenitih liånosti. Meðu wima su pi-sci, nauånici, dobrotvori… Meðutim, vreme je uåinilo svoje— mesingane ploåice su decenijama patinirale i mnoga ime-na su pala u zaborav. Ostale su slike bez reåi. Sreãom tako jebilo sve do nedavno, do zaåetka ideje o Srpskom biografskomreåniku. Qudi na slikama polako dobijaju svoja imena i svojeÿivotopise. Akademik Åedomir Popov i wegovi saradnicina Srpskom biografskom reåniku su poåeli da zatvaraju idejnikrug koji je skicirao Sava Tekelija sredinom 19. veka.

Vreme je da srpski narod dobije svoj Panteon. Prirodnoje da to bude Matica srpska, ne samo zato što je najstarijakwiÿevna, kulturna i nauåna institucija veã zbog toga što jedokazala da ima potencijal da odgovori na izazove vremena ukojem ÿivi. Portreti iz 19. veka i kompjuterom pisane bio-grafije Reånika naãi ãe se uskoro na novim internet strani-cama. Spojiãemo prošlost i sadašwost, radi buduãnosti.

Vreme je, takoðe, da svesni prošlosti i sadašwosti poå-nemo da ÿivimo za buduãnost. Verujem da ãe tako biti i da ãeSrpski biografski reånik biti pisan vekovima.*

MILO LOMPAR

ISTORIJA I EGZISTENCIJA

Kada nam se uåini da sve oko nas — na jedan duboko uzne-mirujuãi naåin — potpuno poriåe svaku vrednost pamãewa,kao i samu åovekovu potrebu da se osvrne i raspozna u jednomkretawu koje nimalo ne mari da i na mah zaustavi bilo kojimomenat ÿivota, ipak je dobro da se okrenemo prošlosti i dasagledamo kakve su bile prilike u vremenima koja su daleko

959

* Reå na predstavqawu ¡¢ toma Srpskog biografskog reånika, u GalerijiMatice srpske, 2. oktobra 2009. godine.

od nas: a po neåemu bitnom jako su nam bliska. U jednom ta-kvom vremenu prepoznajemo — po taånoj reåi Milana Kaša-nina — „veliåinu i dramu srpskih pisaca H¢¡¡¡ veka, prvihi potowih polihistora u našoj kwiÿevnosti, koji su, na kul-turnom haxiluku, sreãni i siromašni prolazili od carskeVijene do Sankt Peterburga, od Kijeva do Carigrada, od SveteGore do Venecije, od Lajpciga do Londona, da bi pošto-potoštampali kwige za jedan narod koji nema ni otaxbine, nikwiÿevnog jezika, ni vladara". Reå je o izrazitom kosmopoli-tizmu naših prosvetiteqa, o wihovom susretu sa svetom, owihovim putovawima i — presudno — o wihovom rodoqubqui odanosti neåemu što je izgledalo kao da je zauvek nestalo.

To oseãawe nas moÿe obuzeti ako pogledamo prilike ukojima se pojavquje ovaj åetvrti tom Srpskog biografskog reå-nika. Jer, on stiÿe u kulturu u kojoj — u ovom trenutku — nepostoji nikakva svest o jeziku kojim govorimo, åak se niko ine usuðuje da pitawe o tom jeziku i postavi, da se osvrne naono što niåe svud oko nas kao ono što se åini sa srpskimjezikom: niti se ko, pak, usuðuje da javno razmisli o tome ko-liko uopšte postoji naša duhovna i fiziåka otaxbina. Akonam to izgleda tuÿno, treba da se zagledamo u prošlost i vi-dimo kako to nije prvi put u nas. Doseÿuãi do našeg sredwo-vekovqa, do onoga što su letopisci zvali tamom turskih ve-kova, tamom koja ipak ne skriva — kao što se danas od nasskriva — kako „u poniÿewu velikom stojimo, goweni silomkuda neãemo", do osvita novog veka u kojem, prelazeãi Savu iDunav, mase ratnika, seqaka, dece, ÿena, kaluðera — meðu ko-jima su ravaniåki kaluðeri nosili svete mošti kneza Lazara— stupaju na tlo zemaqa habzburškog cara Leopolda ¡, pred-voðene patrijarhom u åijim su rukama bile carske privilegi-je, kao garant da su oni ipak i prevashodno jedan narod, kojiima svest o sebi, koji je poziv da stupi u carsko podanstvozasluÿio mit dem Säbel — Srpski biografski reånik nam omo-guãava — na naåin enciklopedijski, nauåni, utemeqen — dapostavimo pitawe koje se nalazi na samim poåecima istorij-ske nauke: to je pitawe o odnosu liånosti i istorije.

Jer, veã onaj åuveni Periklov govor, iz Tukididovih Pe-loponeskih ratova, uzorno pokazuje da na velikoj pozorniciistorije, na pozadini dogaðaja koji ujediwuju kretawe masa ipojedinåeve podvige, postoji liånost u åijem ÿivotu je saåu-van i opšti i neuporedivi znak vremena. Iako ne izraÿavasvu isprepletenost istorijskih dejstava, liånost izraÿava vre-me na neuporediv naåin. Kao vaÿna istorijska liånost: i ka-da åini u skladu sa svojim lošim osobinama, kada dakle pra-vi ozbiqne greške, ona uprkos wima nezadrÿivo stremi u

960

vis, jer je nošena vrhom istorijskog talasa, da bi — potom —sve åineãi ono što je najboqe od onog što moÿe, nezadrÿivotonula ka istorijskom dnu. Zato što je istorijska amplitudakrenula silaznom putawom. Kao neznatna liånost jednog vre-mena i jedne situacije: iako nudi samo detaqe o dugotrajnimsmenama obiåaja i navika, koji pretrajavaju drÿave i poretke,ona ostavqa vaÿne tragove o kulturi i obiåajima, o sporimritmovima vremenskih perioda, o malenim naporima koji do-vode postojawe do neke forme, o istoriji dugog trajawa. Uliånosti se, dakle, dotiåe velika i dogaðajna istorija sa åo-vekovim privatnim ÿivotom i wegovom kulturom seãawa.

Srpski biografski reånik upravo obeleÿava taj susret raz-liåitih modela istorije i kulture u jednoj liånosti. To nijekwiga suva i suvoparna, premda je utemeqena, pouzdana i is-crpna, zato što zadire u oba pola åovekovog istorijskog sa-znawa. To su: istorija, kao epoha i vreme, i egzistencija, kaoåovek i karakter. Otud u Srpskom biografskom reåniku moÿemoraspoznati dve putawe našeg saznawa. Postoji, naime, hori-zontalno kretawe åitaoåevog duha: ono se obrazuje oko qudikoji su delovali u isto vreme, ponekad u istim ili sliånimuslovima, voðeni razliåitim motivima, prepušteni istimokolnostima, oni se behu odluåivali razliåito ili podudar-no. Postoji, meðutim, vertikalno kretawe åitaoåevog duha:kada neki åin iz davnih vremena, iz åetrnaestog ili osamnae-stog veka, ospoqi svoj smisao u vremenima modernim. Da bi-smo ilustrovali ovo vrtloÿewe åitaoåevog duha pred dubinomistorijskog vremena i predragocenim obiqem detaqa, moÿdabi nam pomogao neki primer?

Trenutak je bio ispuwen skrivenom simbolikom: auten-tiåni åovek prosveãenosti, nesklon bilo kakvoj iskquåivo-sti, po prirodi blag i tolerantan, nagnut nad katalogom kojije svaki student Univerziteta u Haleu trebalo da popuni,upisuje svoje podatke: Demetrius Obradovics — Servianus, štopo tadašwem naåinu odreðivawa i prirodi rubrike u kojoj jeupisano znaåi: Demetrius Obradovics aus Serbien. Kako moÿemorazumeti ovaj istorijski trag? Da li to znaåi da je ovaj nepo-znati student, poreklom iz Åakova, iz Banata, podanik Hab-zburške monarhije, koji na svojim brojnim putovawima nika-da još ne beše pohodio Srbiju, upisao laÿne podatke? Da lije nekoga hteo da obmane? Varaju li nas istorijski zapisi itragovi na ovakav naåin? Ili je obmana skrivena u samoj pri-rodi åiwenice, koja je — kako veli Niåe — glupa kao tele? Ugodini 1782, 17. oktobra, kada je nastao ovaj istorijski zapisi arhivski trag, nenamewen bilo kakvoj javnosti, nigde nijebilo te drÿave, ni carevine, ni kraqevine, niti despotovi-

961

ne, ona više nije bila nikakav pojam, kao graniåna turskaprovincija ni geografski nije obuhvatala rasuti narod. Da lije to bio duboko iracionalni gest jednog duha koji je uÿivaoda bude obasjan svetlošãu razuma?

Taj zapis, nastao ispod Dositejevog pera, što je najboqidokaz da je bio oåišãen od svake uskogrudosti, postoji kaotrag jedne dugotrajne, nevidqive i egzistencijalne doslednosti.(Koja je utoliko delotvornija što je praãena skidawem sve-šteniåkih haqina koje se odigralo u isto vreme i na istommestu: raskidawem, dakle, sa skoro svim što ga je do tada od-reðivalo.) Bio je to skriven i neprimetan znak da su onipotpuno nepoznati qudi, zagubqeni u tami vremena, u krivi-nama neprohodnih puteva, skrivenih i pqaåkanih manastira,u dubokim i tamnim šumama, uspeli da saåuvaju nešto bitno:ti neznani dijaci koji su — osvetqeni trepetom ÿiška ukandilu — prepisivali sredwovekovne zapise, poslanice, le-topise, ÿitija, koji su tek ponegde na ivicama svojih na pro-past osuðenih kwiga uspevali da ostave samo svoje ime, behu,dakle, uspeli da oåuvaju i prenesu kroz H¢, H¢¡, H¢¡¡ vek, du-hovno-istorijsku svest o Srbiji. Ta misao postoji i kod Or-felina i kod Rajiãa, ona istrajava na mnogim stranicama is-pisanim ruskoslovenskim jezikom u H¢¡¡¡ veku, ali tek u du-bokoseÿnom i potpuno privatnom gestu ovog sasvim drukåijegåoveka od wih, koji je sav bio proÿet mislima vlastitog do-ba, koji je bio nesklon manastirima i monasima, koji je biooduševqen školama i prijateqstvima, koji nije ni na mahbio izgubqen u masi drugih qudi i naroda, veã potpuno spo-kojan meðu wima, nastaje metafiziåka simbolika jednog pot-puno privatnog åina: na najudaqenijoj taåki svakog oåekivawajedna misao dobija svoju osnovu, jer dobija svog jemca u samojliånosti.

Ta Srbija iz koje je došao Dositej, iako nikada pre u wojnije ni bio, bila je zemqa oåuvana i stvorena unutar jednogdugog i simboliånog pamãewa, oliåena u kulturnoistorijskojsvesti koju je baš åovek novog doba, u mnogo åemu sklon daprihvati wegove vrednosti, utisnuo u svoj zapis. Dositejevpotowi dolazak u Srbiju, kao susret tog u jozefinskom smisluobrazovanog åoveka, velikog kwiÿevnog putnika, sa sredinomkoja je bila epska, ubilaåka i haotiåna, predstavqa, otud, ne-minovni obol ovoj tako nevidqivoj doslednosti, pa je znak dase ispod åoveka putovawa i kulture, åoveka koji oliåava savznaåaj zapadnog duha za našu duhovnu formaciju, negde na dnu,pronašao åovek povratka, åovek susreta sa svojim pamãewem:on je stupio na neizbeÿnu stazu koja åoveka navodi da se sret-ne sa sobom. Jer, Dositej je aus Serbien ili nije Dositej.

962

Na mnogim mestima ovih ogromnih tomova Srpski bio-grafski reånik nas nehotiåno poziva da upadnemo u ovakavåitalaåki vrtlog, da se spustimo spiralom jednog strmogla-vqujuãeg pamãewa. To nam naroåito omoguãavaju ista imena:åesto nema niåeg osim imena i razliåitih vekova u kojima seona ponavqaju, reðajuãi se jedno za drugim, kao kaluðeri, voj-nici, trgovci, åija prezimena su zaboravqena. Istorija srp-skog naroda ispresecana je ovim imenima, što upeåatqivoodslikava istinu da je ta istorija prvenstveno vezana za dis-kontinuitete. Ali, u ponavqawu imena, koje dovodi do razvije-nijih paralela, prepoznajemo da na velikom platnu koje pri-ziva Srpski biografski reånik postoje skrivene i isprekida-ne linije slabih, ali ipak kontinuiteta: i kao što blede ijedva vidqive izohimene na geografskoj karti povezuju razli-åite taåke zemaqskog šara, tako ova imena — u vertikalnomkretawu åitaoåevog duha — stvaraju krhku vertikalu srpskeistorije. To nije bitno samo za istoriju, veã za jedno mnogošire poqe simboliåkih dejstava, jedno nevidqivo tkawe ÿi-vota u razliåitim dodirima: dodirima kultura, vera, tradi-cija unutar postojawa srpskog naroda. Jer je naša istorijapolicentriåna, jer postoje razliåiti slojevi naše kulture ipostoji nešto što bismo mogli da prepoznamo kao bitno zawen lik u vremenima koja dolaze.

Srpski biografski reånik nam omoguãava da spojimo epo-halnu i egzistencijalnu dimenziju naše nacionalne egzisten-cije, jer se tek u takvom osvetqewu pribliÿavamo onome štose zove samorazumevawe. Ono pripada onim sredinama i kultu-rama koje se ogledaju u svom jeziku, svojoj istoriji i svimonim svojstvima koja nam danas tako bolno nedostaju: kao štonam nedostaje i svest o tome koliko su nam neophodni. Utoli-ko je svaki wegov tom dragocen za sadašwu javnu svest. U La-ÿnom caru Šãepanu Malom — toj proroåkoj kwizi o našimdanima, toj veåitoj kwizi o paradoksu hilijazma u svetu —pojavquju se, oåekivane u našem kolektivnom pamãewu, uobi-åajene u epskoj dikciji Wegoševog sveta, reåi o tome kako su„odvazda… Srbi narod hrabri". One, meðutim, izazivaju neo-åekivan i tako moderan odgovor: „Istina je da su narod hra-bri, / da su bili. Ali, ðe su sada?" Kako bismo kao åitaocimogli odgovoriti na ovo pitawe? To pitawe ostaje da lebdi uvazduhu: „ðe su sada?" Postoji samo utešni odgovor: u Srp-skom biografskom reåniku. Bar tu.*

963

* Reå na predstavqawu ¡¢ toma Srpskog biografskog reånika, u GalerijiMatice srpske, 2. oktobra 2009. godine.

MIRA RADOJEVIÃ

KOLEKTIVNO SEÃAWE NIJE U KRIZI

Ÿelim sve da vas pozdravim i kaÿem da mi je drago štoje promocija åetvrtog toma Srpskog biografskog reånika takodobro poseãena. Naravno, kao neko ko je gost na ovoj promo-ciji, bez obzira na to što je u svojstvu promotera, ÿelim naj-pre da se zahvalim profesoru Åedomiru Popovu i saradnici-ma Srpskog biografskog reånika, koji su mi ukazali povereweda danas progovorim nešto o ovom zaista velikom poduhvatu;usudiãu se da kaÿem — verovatno najveãem koji se trenutnopojavquje u istoriji kulture srpskog naroda i neåemu što namje zaista potrebno. Treba se nadati da ãe se uskoro Srpskombiografskom reåniku pridruÿiti i Srpska enciklopedija åijije prvi tom nekako pri kraju. Kada sam uzela åetvrti tomSBR-a, podjednako kao i prva tri, osetila sam veliko uzbuðe-we koje me je podsetilo na jednu posebnu vrstu struånog iliånog doÿivqaja koji sam imala priliku da osetim pre ne-koliko godina kada su mi studenti istorije, koji saraðuju najednom projektu vezanom za popis srpskih ÿrtava u ratovimavoðenim u prvoj polovini 90-ih godina, doneli da ga pogle-dam. Na spisku su se nalazila imena 5.155 qudi koji su stra-dali u Sarajevu od 1992. do 1995. godine. U pitawu su biliSrbi, samo wihova imena, samo godine roðewa i godine smr-ti. Verujte mi, åovek uspe da proåita samo nekoliko strani-ca, bez obzira na to što tu nema podataka o tome kako su ÿi-veli, kako su stradali ili na koje su muåne naåine završilisvoje ÿivote. Doðete do treãe ili åetvrte stranice i posletoga sve postane veã previše bolno.

Podjednako uzbuðewe, mada na sreãu na drugaåiji naåin,åovek oseti kada poåne da åita Srpski biografski reånik, svawegova åetiri toma. Wihovo objavqivawe došlo je u trenutkukada se poåelo ozbiqno govoriti o krizi kolektivnog seãawa,o odsustvu kulture kolektivnog pamãewa, o jednoj ozbiqnoj,izuzetno teškoj krizi nacionalne i politiåke misli. I, utom trenutku pojavquje se prvi tom SBR-a kao jedno svedoåan-stvo da kolektivno seãawe ipak nije u takvoj krizi i da su ba-rem istoriåari, kao i svi oni koji su im se pridruÿili naovom poslu (a popis autora i saradnika na SBR-u pokazuje dasu u wemu uåestvovali qudi koji pripadaju desetinama razli-åitih profesija), u stawu da ono što predstavqa više vekovasrpske istorije spasu od zaborava. Ono što je meni kao isto-

964

riåaru, ili nekom ko pokušava da bude istoriåar posledwihdvadesetak godina, bilo izuzetno vaÿno je da se od zaboravaspase pojedinac, sve one desetine i stotine hiqada qudi kojisu svoje ÿivote i svoju delatnost utkali u ono što danas zo-vemo istorijom srpskog naroda. Åitajuãi SBR, wegov åetvrtitom, moÿete još jednom da se upoznate sa istorijom dugom, ba-rem se to pokazuje na ovim biografijama, negde od hiqadu sto-tinu i neke godine pa sve do kraja HH veka, a preko biografi-ja više od 1.700 razliåitih liånosti. Tu nisu prisutni samopolitiåari, vojnici, vojskovoðe i istaknuti nauånici, negoi qudi iz nekih struka koji nisu toliko na udaru javnostiili nisu javnosti toliko vidqivi, nego predstavqaju jednuveliku armiju onih skromnih delatnika koji su svoje ÿivoteposvetili svom poslu i svom narodu. Moÿete, åitajuãi Reå-nik, da se kreãete kroz nekoliko vekova srpske istorije i to ujednom zaista izrazito skokovitom naåinu, jer na stranicamase od jedne do druge, åak i na jednoj istoj, nalaze oni koji suÿiveli u H¡¡¡ i H¡¢ veku zajedno sa onima koji su radili idelovali u HH veku.

Sa stranica Srpskog biografskog reånika gledaju vas qudinaslikani na 586 fotografija. Posledwih dana intenzivnosam posmatrala te fotografije. Tu moÿete da vidite fizio-nimije lica koje ãete danas retko sresti. Gledaju vas qudi za-gledani u neku buduãnost, ili zagledani u sebe i u svoj posao.Verujem da bi se mogla napisati jedna studija samo o fotogra-fijama koje su objavqene, o tome šta nam one poruåuju i kakvosu svedoåanstvo o jednom vremenu koga više nema, podseãajuãinas da ipak imamo koren sa wim, bez obzira što neka novijaistraÿivawa ÿele da nam kaÿu kako srpski narod danas goto-vo da i nema veze sa prošlošãu. Sreãom, na ovakvim projek-tima se pokazuje da to nije tako, da su koreni veoma duboki ida o wima treba pisati, razmišqati i ovako javno diskutova-ti. Na tim fotografijama su neke stare dame u toaletama ko-jih više nema, tu su åetniåke vojvode, istaknuti oficiri,qudi koji su se zagledali u nešto daleko.

Mogla bi se napisati posebna studija o imenima koja sepojavquju u Srpskom biografskom reåniku. Mnogih imena višenema, mnoga od wih su zaboravqena i zbog toga sve ovo delujekao jedan izuzetno dobar podsetnik i kao povod za razmišqa-we šta smo od toga mogli da zaboravimo ili koliko toga smoveã zaboravili iz sopstvene prošlosti. Kretawe kroz nekoli-ko vekova i preko åetvrtog toma SBR-a pokazuje bogatstvo jedneistorije upravo zbog toga što se u woj nije govorilo samo oraznim ratovima, bunama, kako se danas pokušava sugerisatisa raznih strana kada se govori o kolektivnom pamãewu srp-

965

skog naroda, nego su tu zastupqene i razliåite nauke i qudipotpuno razliåitih profesija. Za mene je to predstavqalo ve-liko struåno uzbuðewe, jer sam još jednom shvatila kolikotoga je pretilo da bude zaboravqeno i koliko je velik i ple-menit posao koji rade saradnici okupqeni oko profesoraPopova.

Govorila bih i o ovom ureðivaåkom timu. On zaista imaizuzetno ozbiqan i teÿak zadatak. Jedan od najveãih problemaprilikom izrade jedne ovakve publikacije je kako napravitiazbuånik, odnosno koga uneti a koga izostaviti, jer vam se åi-ni da svakom åinite nepravdu, a sa mnogih strana ãe dolazitirazliåite primedbe — da li je neko zasluÿio da uðe u ovakvujednu kwigu, da li je neko sluåajno ili namerno izostavqen.Naravno, ureðivaåki posao je tu izuzetno odgovoran i sloÿen,ali meni se åini, barem dok sam åitala ovaj tom, kao i pret-hodna tri, da su se urednici zaista trudili da budu zastupqe-ne sve delatnosti i da budu pomenuti i qudi kojima je pretiokolektivni zaborav.

Izuzetno teško bilo je i autorima. Više je nego sloÿe-no pronaãi åoveka u istoriji; mislim da je to najteÿi zadatakkoji stoji pred jednim istoriåarem. I sama sam pokušavalada to utvrdim i u nekim trenucima, kad mi se åinilo da do-lazim do rešewa odnosno da mi se otkriva pojedinac u isto-riji, bila beskrajno sreãna jer mi se åinilo da sam neštorazumela. Autori, kojih je u ovom tomu 344, pokušavali su danešto napišu i u najveãoj meri uspevali da nam kaÿu o qu-dima kojih davno više nema. Teško je napisati jednu biogra-fiju, åak kad je u pitawu i kwiga; još je teÿe na nekolikostubaca ili u jednom ili dva pasusa sabiti ceo jedan ÿivot.To je teško onda kada ima premnogo graðe, kada vam se prostoåini kao velika nepravda koju nanosite jednoj istorijskoj liå-nosti, ma ko ona bila, jer imate utisak da je sve vaÿno unetii da sve zasluÿuje da ostane zabeleÿeno. Na drugoj strani,podjednako je teško i autorima koji ne mogu da sastave ceo je-dan ÿivot iz onih oskudnih podataka koji se sreãu u razliåi-tim vrstama istorijskih izvora, odnosno da napišu jednu to-liko ozbiqnu biografiju koja bi rekla najvaÿnije iz neåijegÿivota. Naÿalost, ima mnogo onih qudi o kojima je saåuvanatek poneka reåenica. Naravno, mnogo je zavisilo i od sposob-nosti autora da se snaðu u ovom poslu, pogotovu kada su u pi-tawu bili istoriåari. Za mnoge druge struke to je lakše, jermogu da govore o onima koji su pripadali wihovoj profesiji(recimo kao što su geografi pisali o geografima, novinario novinarima, lekari o lekarima, inÿeweri o inÿewerimaitd.), da govore potpuno nepristrasno, neoptereãeni svim

966

onim krizama u kojima se mi nalazimo posledwih godina idecenija. Istoriåarima je to daleko teÿe jer i ovde, u biogra-fijama, moÿete da naðete liåna odreðewa, neki liåni pri-stup politiåkim, idejnim ili nekim drugim razlikama kojesu nas posledwih decenija, ili åak i posledwih vekova, deli-le. Tako moÿete na istim stranicama, ili na stranici dostranice, da åitate o onima koji su delovali u H¡¡ ili H¡¡¡veku, a odmah zatim da se zamislite nad jednom kolektivnomtragedijom koja je zadesila srpski narod u HH veku. Kad godrazmišqam o ratovima koji su delili Srbe, naroåito u Dru-gom svetskom ratu, setim se reåi koje je napisao DimitrijeÐorðeviã u svojim memoarima Oÿiqci i opomene: „To je biorat u kojem su se meðusobno ubijala deca jednog istog naroda."U Srpskom biografskom reåniku pokazuje se da taj tragiånirat, koji je suštinski trajao samo tri i po godine, nije zavr-šen ni do današweg dana. Ali, i da svi oni koji saraðuju naovako plemenitim poduhvatima imaju ambiciju da ga veã jed-nom završe i pokaÿu i tu istoriju HH veka onakvom kakva jeona bila.

Meni je zaista drago što su profesor Popov i wegovisaradnici uloÿili toliko mnogo napora, odnosno što i da-nas u ovim našim strukama postoje qudi toliko velike dobrevoqe i toliko spremni da se nesebiåno posvete jednom poslui da naprave jednu kapitalnu stvar od velikog nacionalnoginteresa i znaåaja. Pored toga što su uåinili mnogo da poka-ÿu kako u Srbiji ne postoji uvek i svuda ono što je ponekadtumaåeno kao nemawe jedne kulture seãawa, odnosno jedan to-talni istorijski i nacionalni zaborav, saradnici i autorikoji su pisali u Srpskom biografskom reåniku pokazali su namda ovo moÿemo da koristimo kao jedan neiscrpan rudnik ijedno veliko bogatstvo kojem se moÿemo obraãati da bismopronašli nekog ko nam je izgledao izgubqen u istoriji, u timvekovima zaborava i tame. Na drugoj strani, ovo ãe dobro do-ãi i istoriåarima (naravno ovo je sada pro domo suo, poštosam i ja istoriåar), jer se upravo na ovim stranicama nalazeupute na jednu ogromnu literaturu koja je korišãena prili-kom izrade ovog zbornika, na nepreglednu masu izvora i nasve ono što za nas predstavqa jedno veliko skladište iz ko-jeg moÿemo da crpemo najdragocenije podatke. Zbog toga se na-dam i verujem da ãe profesor Popov i wegovi saradnici sapodjednakim entuzijazmom i još veãim uspehom, mada je on isada izuzetno velik, nastaviti ovo što su zapoåeli pre neko-liko godina i sa toliko umešnosti i dobre voqe izradili.Nadam se da ãe ovo wihovo zalagawe biti podsticaj da im sepridruÿe i ostali i da zapoånu objavqivawe Srpske enciklo-

967

pedije, koja bi sa Srpskim biografskim reånikom trebalo dapredstavqa jednu celinu. Pošto sam i ja jedan od saradnikana Srpskoj enciklopediji, nadam se da ovo neãe zvuåati previ-še liåno, htela bih da iznesem jednu iskrenu pohvalu koja seåuje na svakom sastanku Redakcije — kad razmišqamo o tomeda li neko „zasluÿuje" da uðe u enciklopediju ili ne, uvekkonsultujemo SBR, jer nam sluÿi kao orijentir kome se uvekrado vraãamo.*

ÅEDOMIR POPOV

PERSONALNA ENCIKLOPEDIJASRPSKOG NARODA

Bilo bi i nepristojno a i nepotrebno da nastavim ovoizlagawe opisivawem i tumaåewem Srpskog biografskog reåni-ka. Bilo bi neukusno zbog toga što smo uspeli da danas naovoj promociji obezbedimo izlagawa dva moÿda najjaåa besed-nika sa Beogradskog univerziteta, koja su ne samo inspira-tivna nego i tako koherentno izloÿena da mogu biti skinutasa trake i objavqena bez ikakve redaktorske intervencije (a jaznam šta su redaktorske intervencije jer to radimo i izuåi-li smo kao novi zanat koji u poåetku nismo znali radeãi naovom Reåniku). Ÿao mi je što izlagawa današwih govornikanisu i duÿe trajala i to zbog posla koji radimo sa najveãomqubavqu, sa velikim zadovoqstvom i spremnošãu da ga nasta-vimo bez obzira na neizvesnosti koje ga prate. Jer, ÿivimo uvremenu velikih planetarnih neizvesnosti. Sve te neizvesno-sti nadvijaju se i nad našim najplemenitijim i najkorisni-jim poslovima, a ovaj smatramo takvim. Ovo je moÿda jedna za-mena za nepostojeãu srpsku enciklopediju. Od poåetka, kadasmo pre 30-ak godina krenuli sa idejom, zamislili smo je kaopersonalnu enciklopediju srpskog naroda ili åak personalnuistoriju srpskog naroda, i tu koncepciju odrÿali i sprovo-dimo je i danas. Kada smo je zapoåeli smatrali su nas preva-ziðenim, demodiranim, jer su tada u istoriografiji vladaleškole koje su smatrale da se treba baviti strukturama, dubin-

968

* Reå na predstavqawu ¡¢ toma Srpskog biografskog reånika, u GalerijiMatice srpske, 2. oktobra 2009. godine.

skim snagama, pokretaåima procesa a liånosti i dogaðaje tre-balo je gurnuti na marginu istorije. Ubeðewe nas koji smopokrenuli ovaj posao bilo je da istorije bez qudi kao ÿivihi kreativnih liånosti, i bez dogaðaja, nema. Sad smo u nekuruku ponovo demodirani jer smo previše nacionalni, previ-še okrenuti liånostima i stvaraocima srpske istorije. UReåniku mi ne pišemo samo o Srbima veã ãe tu biti i 5—6.000 stranaca koji su ostavili trag u našoj istoriji i kojine mogu da iz we budu izbrisani. Time ÿelimo da pokaÿemoda je srpski narod åak i onda kada nije imao svoju drÿavu, niotaxbinu, ni priznatu naciju, bio svestan sebe i onoga åemuteÿi. Danas nastavqamo koncept usvojen pre više od 30 godi-na, ÿurimo da što više otmemo od vremena, od nepovoqnihuslova i okolnosti u kojima radimo a koje ne idu u koristsrpskog naroda i wegovog kolektivnog i istorijskog pamãewa.Posao traje i nastavqa se, a nadamo se da ãemo ga završitiuprkos opomenama sa raznih strana da posao ne moÿemo zavr-šiti. Nadam se da ãe se meðu svim našim saradnicima naãioni koji ãe raditi na završetku Reånika dokle god ima i naj-mawih moguãnosti za to. Sprema se nova generacija mladihqudi koja ãe nastaviti naše poslove i dovesti ih do kraja.*

ALEKSANDRA NOVAKOV

POGLED KOJI JE POSTAO SLIKA

Od samog poåetka svog svesnog postojawa åovek je ÿeleoda zapamti biãa koja se raðaju i umiru. Fotografija je uspelada ostvari tu qudsku teÿwu da sliku koju oko vidi pretvori utrajnu i realistiånu. Fotografisawe je postupak reprezento-vawa stvarnosti, a fotografija je „pogled koji je postao sli-ka". Osim što donosi ÿivotopise znaåajnih liånosti, Srp-ski biografski reånik te liånosti ilustruje fotografijama,portretima, karikaturama, crteÿima, bistama, pa åak i reqe-fima sa nadgrobnih spomenika. Suština objavqivawa foto-grafija je da potomci mogu da saznaju mnogo više o svojimprecima i vremenu u kojem su oni ÿiveli i da uporeðuju svojelikove sa wihovim, da ne ostanu u mraånom hodniku nego da

969

* Reå na predstavqawu ¡¢ toma Srpskog biografskog reånika, u GalerijiMatice srpske, 2. oktobra 2009. godine.

budu osvetqene i prikazane. Na tom åudesnom „komadiãu har-tije" nastavqaju da ÿive i oni kojih veã davno nema meðu na-ma. Slika je postala svemoguãi informator tako da åovekprima najveãi procenat informacija preko åula vida. Nematih reåi koje bi mogle da priåaju ubedqivije od dobre foto-grafije. „Kada fotografišete lice, snimate dušu iza togalica", rekao je slavni francuski reÿiser Ÿan-Lik Godar.

U vremenu kada se razmišqalo o ilustrovawu prvog tomaSrpskog biografskog reånika meðu uglednim ålanovima Ureði-vaåkog odbora bilo je podeqeno mišqewe. Neki su se zalaga-li da Reånik ne treba ilustrovati da se ne bi usporio izlazakdugo oåekivanog prvog toma, drugi su se zalagili da se ilu-struju ne samo portreti liånosti veã i grbovi porodica kaoi prve stranice kwiga, umetniåka dela i sliåno. Prevagnuloje mišqewe da Reånik treba ilustrovati samo portretima.Doneta je prava odluka, jer dobra ilustracija lika pobuðujepaÿwu åitaoca i na taj naåin i ÿivotopis ostaje duÿe u se-ãawu. Pri tom se ne sme zaboraviti wen estetski doÿivqaj.

Srpski biografski reånik je podeqen na sedam istorij-skih epoha. Zahvaqujuãi brojnim freskama manastira otrgnutisu od zaborava ne samo vladari veã i episkopi, kao i ktitorimanastira i mnogi vlastelini sredweg veka. Meðutim, liåno-sti 16, 17. i 18. veka, što znaåi druge i treãe epohe, gotovo suvizuelno nedodirqive. Ilustracije liånosti od åetvrte dosedme epohe su najbrojnije, što je sasvim logiåno, jer u tovreme, vreme 19. i 20. veka, nastaju i razvijaju se fotografije.Odabir ilustracija nije raðen samo prema znaåaju liånosti,nego se tragalo i za fotografijama mawe poznatih liånostiåiji su portreti retko publikovani ili uopšte nisu obja-vqivani. U nekim sluåajevima je prenebregnut nezadovoqava-juãi tehniåki kvalitet fotografija a data prednost oåuvawuovih likova od zaborava.

U treãem tomu Srpskog biografskog reånika gotovo da jesvaka treãa liånost ilustrovana i prezentovano je 566 foto-grafija. Sa stranica åetvrtog toma SBR-a posmatraju vas 586liånosti razliåitih ÿivotnih dobi, istorijskog vremena iprilika. Ilustracije u Reåniku, ta galerija likova, pretendujeda preraste, naravno nakon izlaska svih tomova, u svojevrsnialbum. Junaci tog albuma su dame u sjaju svoje najboqe odeÿdekako moderne tako i graðanske ili narodne nošwe, grofovi ivojvode sa prestiÿnim titulama, heroji okiãeni lentama iordewem, tu su istaknuti nacionalni radnici, dobrotvori,glumci ponekad naslikani u svojoj roli, muziåari, åetnici,mlade partizanke… i svi oni svedoåe o jednom vremenu kojegviše nema.

970

Tragati za fotografijama je veoma uzbudqiv ali i zahte-van posao. Traga se na mnogim stranama, ne preza se ni od od-laska na veåno poåivalište znaåajnih liånosti, ne bi li sepronašao lik. Nije uvek jednostavno pronaãi fotografiju isvaki pronaðeni lik je otkrovewe. Oteÿavajuãa okolnost je tašto mnogi koji poseduju fotografske fondove (kulturne usta-nove), drÿe ih na margini… Još veãi problem je u tome štosu mnoge liånosti na fotografijama neidentifikovane, ilisu, što je još opasnije, pogrešno identifikovane. Na putuka pronalaÿewu fotografija vrebaju mnoge opasnosti, od po-grešno identifikovane liånosti u samim zbirkama fotogra-fija, do pogrešno objavqenih u publikacijama. Da ne bi bilopogrešaka, u Reåniku je svaka fotografija višestruko prove-ravana na razliåite naåine. Pre svega, obilazeãi sve dostup-ne muzeje, arhive, galerije, razna udruÿewa i društva, preu-zima se svaka fotografija traÿene liånosti. I kada je foto-grafija slabijeg kvaliteta koja se neãe objaviti, ona se skeni-ra jer moÿe posluÿiti za poreðewe sa drugim fotografijamaiste liånosti. Problem predstavqaju i fotografije jedne liå-nosti iz mladalaåkih dana i one u dubokoj starosti. Skoro dacrte lica u tim sluåajevima nemaju mnogo zajedniåkog, osimoblika oåiju i ušiju, koji nam sluÿe kao glavni pokazateqi.Da bi se formirala kolekcija fotografija traÿena je i po-moã potomaka znaåajnih liånosti, koji su sa zahvalnošãu ipijetetom otvarali svoje porodiåne albume. Ti fotografskialbumi puni su nezamewivih priåa, jer je svaka fotografijapriåa za sebe a ceo album roman prepletenih sudbina i do-gaðaja.

U åetvrtom tomu Reånika objavqene su biografije Kara-ðorðeviãa. Naš ciq bio je da na jednom mestu prezentujemofotografije svih Karaðorðeviãa. Naÿalost, u tome nismo uspe-li. Naime, nije objavqena samo ilustacija najstarijeg Karaðor-ðevog sina Alekse koji je umro 1830. godine. U Arhivu Srbijepostoji wegova ilustracija na åijoj pozadini piše: „Aleksanajstariji Karaðorðev sin", ali kako nismo imali moguãnostda to proverimo i uporedimo, wegov lik nije objavqen.

Prilikom istraÿivawa ilustracija javqa se divqewe izahvalnost zasluÿnima za vizuelni neizbrisiv trag liånosti.Meðu „zasluÿnima" su slikari, vajari pa i freskopisci iznaše najdubqe prošlosti. Taj „prostor" umetnika od sredine19. veka polako zauzimaju i fotografi. Fotografišuãi onipruÿaju nesluãene izraÿajne moguãnosti. Imajuãi u vidu kvan-titet ali i kvalitet vernosti ilustracije, fotogafi zauzima-ju veoma znaåajno mesto. Iako je fotografisawe najmlaða teh-nika, ono je, neko duÿe vreme, najpopularnije i najraspro-

971

strawenije jer je fotografija najautentiåniji prikaz åoveka.Sa fotografija nas gledaju ÿivi qudi onako kako ih je umet-nik gledao ne da od wih napravi umetnost, veã da ih auten-tiåno zabeleÿi. Portretna fotografija profesionalnih ate-qea iz 19. i spoåetka 20. veka ostavila je dubok i neizbrisivtrag. Te fotografije su obeleÿile jedno vreme, društvo iliånosti.

Svi ti umetnici imaju svoje mesto u Srpskom biograf-skom reåniku. O slikarima, vajarima pa i freskopiscima imadovoqo podataka ali je u Srpskom biografskom reåniku obra-ðen mali broj fotografa. Literatura koja je korišãena kaobaza za pravqewe Azbuånika nije ih u dovoqnoj meri pomiwa-la pa su tako ostali na margini qudske istorije a bili suznaåajni.

Izdvajamo neke zanimqive segmente iz biografija „za-sluÿnih" za oåuvawe lika od zaborava. U treãem tomu objavqe-na je biografija Dušana Ÿivojinoviãa Šapåanina, novina-ra, fotografa i narodnog poslanika, roðenog 1872. godine.Wegov otac Mojsije bio je fotograf koji je 1863. godine ini-cirao akciju za snimawe srpskih manastira i drugih objekataiz prošlosti. Dušan se bavio fotografskim zanatom širomtadašwe Srbije. U Beogradu je osnovao najpre Srpsko a potomi Savezno udruÿewe fotografa Kraqevine Jugoslavije. Umroje u Poÿarevcu 1942. godine.

Åetvrti tom SBR-a donosi biografije gotovo najznaåaj-nijih i najpoznatijih srpskih fotografa Anastasa Jovanoviãai Milana Jovanoviãa iz pera istoriåara srpske fotografijeMilanke Todiã. Anastas Jovanoviã, fotograf i litograf, ro-ðen je u Vracu u Bugarskoj 1817. godine. U Beograd dolazi1826. da uåi i radi. Posao u novoosnovanoj Drÿavnoj štampa-riji bio je za wega od presudnog znaåaja. Radeãi u slovoliv-nici od 1832. sa uspehom je izrezao i nekoliko ãiriliånihslova. To ga je preporuåilo da dobije stipendiju od kneza Mi-loša za nastavak školovawa u Beåu. Fotografisao je mnogeålanove porodice Obrenoviã kao i najznaåajnije Srbe togadoba: Petra Petroviãa Wegoša, Vuka Stefanoviãa Karaxiãa,Tomu Vuåiãa Perišiãa, Mišu Anastasijeviãa, Milicu Sto-jadinoviã Srpkiwu, Dimitrija Avramoviãa, Stevana Kniãa-nina, Iliju Garašanina i druge. Ti portreti ni u åemu nisuzaostajali za najpoznatijim delima iz evropske istorije foto-grafije veã su izuzetna ostvarewa portretne umetniåke foto-grafije toga doba. Wegov litografski opus izuzetno je bogat ibroji više od dvesta listova. Prvu litografiju, portret Do-siteja Obradoviãa, napravio je u Beåu 1840. i to je bila prvalitografija u istoriji srpske grafike. Kao veran porodiåni

972

prijateq dinastije Obrenoviã, nakon wihovog povratka u Sr-biju dobio je znaåajnu poziciju u javnom ÿivotu. Knez Mihai-lo Obrenoviã ga je 1861. imenovao za upraviteqa dvora gde jeostao sve do kneÿeve smrti 1868. Teško pogoðen kneÿevomtragiånom smrãu, povukao se iz javnosti i posvetio fotogra-fiji. Umro je u Beogradu 1899. godine.

Porodica fotografa Stevana Jovanoviãa, Vršåanina, po-reklom sa Kosova, dala je veliki doprinos oåuvawu od zabora-va kako znaåajnih tako i onih mawe znaåajnih liånosti. Presvega wegov sin Pavle Paja Jovanoviã, slikar koji je u svomdugoveånom ÿivotu ostavio iza sebe veliki broj portretisa-nih liånosti raznih dinastijskih i ideoloških opredeqewa.Slikao je ålanove dinastije Obrenoviã, zatim Karaðorðeviãei na kraju jugoslovenske komunistiåke prvake, pre svih JosipaBroza Tita. Wegova opširna biografija napisana rukom znal-ca Nikole Kusovca objavqena je u åetvrtom tomu Srpskog bio-grafskog reånika. Brat Svetislav bio je slikar, maåevalac ifotograf, a takoðe je ostavio znaåajan likovni opus. Wihovbrat Milan Jovanoviã, jedan od najpoznatijih srpskih foto-grafa, roðen 1863. godine, od najranijeg detiwstva bio je uprilici da pomaÿe ocu Stevanu u fotografskom ateqeu. Kra-jem sedamdesetih godina 19. veka pridruÿio se starijem bratukoji je postao ðak beåke akademije. Osim usavršavawa u foto-grafskom zanatu, u Beåu je stekao i osnovna slikarska i cr-taåka znawa. U Srbiju je došao 1887. godine i otvorio foto-grafski ateqe u centru Beograda. Veã 1889. imao je tituludvorskog fotografa dinastije Obrenoviãa i Petroviãa Wego-ša, a od 1903. dinastije Karaðorðeviãa. Wegov ateqe bio jeomiqeno mesto okupqawa i fotografisawa istaknutih liå-nosti javnog i politiåkog ÿivota. U vreme Prvog svetskog ra-ta sa srpskom vojskom prešao je preko Albanije. U nemoguã-nosti da se pronaðe boqa fotografija Srpski biografski reå-nik je objavio wegovu fotografiju u uniformi srpske vojske.Wegova galerija od nekoliko stotina portreta savremenika,åini nezaobilaznu riznicu. Umro je u Beogradu 1944, ne doåe-kavši osloboðewe.

Meðu znamenite fotografe uvrštena je i Marija Kaso-vic, jedna od najdarovitijih ÿena u oblasti fotografskogstvaralaštva. Naÿalost, zajedno sa svojom porodicom okonåa-la je u zloglasnom logoru u Aušvicu, bila je Jevrejka. (Wu jeotkrio i o woj pisao Borivoj Mirosavqeviã, foto majstor.)

Meðu liånostima åetvrtog toma SBR-a je i poznati vajarÐorðe Ðoka Jovanoviã, Novosaðanin. Ostavio je veliki brojbista vaÿnih liånosti kao npr. Georgija Brankoviãa, Jovana

973

Jovanoviãa Zmaja, Jovana Ÿujoviãa, kraqa Aleksandra, kraqi-ce Marije i mnogih drugih.

Fotografije, posmatrane kao „ogledala koja se seãaju" ka-ko ih je nazvao Edmon Abu, dobijaju jednu drugu dimenziju usvetlu istorijskih åiwenica. One nisu samo dokument, one suistorijska dragocenost. Vizuelno nas podseãaju na naše slav-ne pretke i govore nam o jednom vremenu koga više nema.

Ilustracije u tomovima Srpskog biografskog reånika, ob-javqene, kao i one koje su u pripremi, biãe veoma dragocenejer se na jednom mestu okupqaju širom sveta rasute fotogra-fije onih liånosti koje su obeleÿile srpsko društvo krozistoriju. Pri tom, fotografija je kao staro dobro vino, štoje starija sve je izazovnija i zanimqivija.*

974

* Reå na promociji prva åetiri toma Srpskog biografskog reånika, uKikindi, 20. oktobra 2009. godine.

GOJKO TEŠIÃ

DOSITEJ IZMEÐU LEVICE I DESNICE

„Znamo li šta mu dugujemo? Koliko smo ga uistinu prou-åili? … Znamo li koliko je Dositej poznavao sopstvenu nacio-nalnu kwiÿevnost? … Opet, pitam se i daqe, koliko je wegovodelo meðu nama? … I opet, koliko su Dositej i dositejevskeideje utemeqene u savremenoj srpskoj kulturi? Zašto one nisuobrazac, osnova i putokaz onom obliku graðanske kulture kojemsvi deklarativno teÿimo? … Pitam se stalno, kao što se vidi,poznajemo li Dositejevo delo, toliko poštovano za wegova ÿi-vota da mu je vrednost kwiga, izraÿavana u zlatu, vredela ono-liko koliko je u gramima teÿila wegova kwiga… Da li smo, ikada ãemo, poåeti da åitamo, ne oko wega, veã samog Dositeja?Åitamo li Dositeja? … Konaåno, koliko je Dositejevo delo stvar-no meðu nama? Odgovor na to pitawe zavisi samo od nas, od na-še spremnosti da razmišqamo o aktuelizaciji tradicionalnenacionalne kulture."1

Prepisujem, priznajem, i prisvajam pitawa jednog od po-uzdanih istraÿivaåa, a svakako najpristrasnijeg dositejevcadanas i ovde, Mirjane D. Stefanoviã, koja je na zimskom se-mestru 2007/2008. na dositejevskom poslu, kao gostujuãi pro-fesor po pozivu na Miklošiãevoj i Jagiãevoj slavistiåkojKatedri Univerziteta u Beåu, drÿala kurs o Dositeju. Kori-stim poetiku citatnosti, jer su ova pitawa i programsko-ma-nifestnog, i polemiåkog tipa, jer u sebi sadrÿe temeqna pi-tawa koja su ispisana povodom Dositejevog dela a pitawa sukoja se i te kako tiåu i sveukupnosti kulture, tradicije, na-še, dakle srpske, uopšte. A da su ona krucijalna, uåinilo mise na onoj relaciji izmeðu levog i desnog (neko je rekao, raz-

975

1 Mirjana D. Stefanoviã, „Putokaz graðanskoj kulturi", Politika, Kul-tura, umetnost, nauka, £¡, 28, 20. H 2007, 2.

govora nema), a u meðuratnom razdobqu kada su se u tom prete-ÿno ideološkom sporu, to jest na ne-kwiÿevnom planu spo-rili poslenici kwiÿevne umetnosti. Reå je, znamo, o danasposve nepopularnom sukobu na kwiÿevnoj levici, ali i o su-kobu izmeðu levice i desnice, i o sukobu na kwiÿevnoj de-snici.

Kultura nam je oduvek bila u sukobima, a Dositej je bio„propagator ideja o toleranciji i altruizmu. … Bio je stra-stveni zagovornik vaÿnosti saznawa istine."2 I zarad te do-sitejevske „vaÿnosti saznawa istine" i zarad davawa bar ne-kih odgovora na izuzetno upozoravajuãa a prepisana-preuzetapitawa iz prologa u moguãnu raspravu, åini mi se da je bašna relaciji izmeðu levog i desnog skriveno nešto od onogašto je i ideološka i ne-ideološka paradigma srpske kultu-re: neznawe, neåitawe, nepoštovawe, krivotvorewe tradicijeu svakome smislu, u mnogom pravcu, u raznim kquåevima; sva-kako i u onom opasnom rigidno nacionalnom, kao i u onommodernom (tzv. evropskom, pro-evropskom). I tu, baš na tompoqu, na proplanku, levice i desnice, i u sporu, i van wega,otkrivamo neke paradokse srpske kulture. Poðimo od levog.3

Ukratko, rasvetqavawe kquånog paradoksa. Dositej je odu-vek bio simbol prosvetiteqstva, modernosti, evropejstva. Bioje prema najveãem delu tumaåa — neka vrsta suprotnosti Vuku;to, naravno, i netaåno i pogubno za razumevawe naše tradi-cije, ta istraÿivaåka perspektiva da se sve posmatra u su-protnostima, dovodila je do stvarawa klišea kwiÿevnoisto-rijskog mišqewa, koje bi jednom za svagda trebalo razoriti ito stavovima zasnovanim na åiwenicama koje proistiåu izidejnog aspekta dela. Dva evropska duha srpske kulture uisti-nu su bili na istome zadatku: modernizacije — odnosno evro-peizacije nacionalne kulture. Za tzv. najevropskije primeresrpske kwiÿevnosti meðuratnoga razdobqa — beogradske nad-realiste, Dositej je uvek bio i ostao nebitna kwiÿevna åi-wenica. U wihovim intelektualnim-stvaralaåkim registrimaDositeja jednostavno — nema.

Šetwa kroz uvek briÿqivo prezentovane, a narcisoidnoisticane u ime uåenosti, registre u kwigama Marka Ristiãanameãe mnoga pitawa. Navešãu bar jedno. Zašto najevropski-jega srpskog pisca H¢¡¡¡ veka, modernog i po duhu i po åiwe-

976

2 Isto.3 Ova problemska tema sadrÿi i veoma vaÿnu napomenu. Koristim, na-

ime, ne-kwiÿevne pojmove u raspravi o vaÿnim pitawima kwiÿevne umetno-sti — pojmove „levice" i „desnice", ne bih li na drugi naåin, pomoãu ide-oloških pojmova, uspostavio kwiÿevnokritiåki stav o Dositejevom delu iidejama u wemu.

wu, nema kod, kaÿu nam, i dan-danas nas uveravaju najevrop-skijega duha srpske kwiÿevnosti HH veka. Išåitavawem svihdosadašwih bibliografijâ o Dositeju suoåavamo se s nepo-bitnom åiwenicom. Dositejeva misao skoro da nema nikakverecepcije u onom kontekstu koji danas imenujemo pojmom avan-garde.4 Ovo je naroåito vidqivo u nadrealizmu. Imamo li uvidu paradigmatsku poetiku krivotvorewa kad o nadrealisti-ma govorimo, nije ništa sluåajno, pa ni ova åiwenica. Sko-ro svi nadrealisti nametali su tezu o sebi kao o najautentiå-nijim i jedinim pravim predstavnicima evropskog moderni-teta u srpskoj kwiÿevnosti.

Ista je situacija i kod novih (neo)nadrealista pedesetihi šezdesetih godina, u duhu wihove vladajuãe poetike krivo-tvorewa: naravno nema Dositeja.5 Eto dokle åak seÿe ovakavstav! Ipak. Jedan od retkih, Dušan Matiã, tek 1961. godine,kao da priznaje takav greh. Pišuãi o wegovom dolasku u Sr-biju, posle Prvog ustanka, u radu Mislim na Dositeja, kaÿe:„Zamislite: Dositej, åovek koji se uzdigao do vrhova kulturesvoga vremena, veã ostareo, ali neprekidno radi na polzusvoga naroda meðu surovim, ogrezlim u borbi qudima pred ko-jima tek puca vidik slobode i nuÿnost organizovawa novognacionalnog ÿivota. U našoj nacionalnoj istoriji, u našemnovom kulturnom razdobqu to mi se åini da je najuzbudqivijitrenutak kada se izvršio najzad spoj izmeðu duha i maåa, po-sle mraånog robovawa. Åini mi se da je Dositej došao u Sr-biju da zapoåetoj borbi za osloboðewe doda i svetlost i ÿarduhovnosti, kako bi ta borba dobila najzad svoj puni smi-sao."6 Tako, dakle, piše, posle Drugoga rata jedan od retkihnadrealista.

Vratimo se u meðuratno doba. Ðorðe Jovanoviã, jedan odnajradikalnijih nadrealista, kao nadrealistiåki otpadnik inajrigidniji antinadrealista u svom novorealistiåkom pro-jektu, krajwe leviåarskom, tek krajem tridesetih godina obja-vquje esej Humanizam i rodoqubqe Dositeja Obradoviãa.7 Tu, zasebe? Ili za koga?, pokajniåki?, otkriva Dositeja na potpunoneobiåan naåin. Vidi ga i tumaåi ga „kao odluånog i upornogkråioca puteva moderne kulture i kao zaåetnika åitave srpskemoderne prosveãenosti", stvaraoca koji je „shvatio i osetio

977

4 Izuzetak je jedino Stanislav Vinaver, a ko bi drugi! U wegovom du-hovnom okruÿju ima prostora za razmišqawe o Dositeju, makar i uzgred, i tos relativno kritiåkom intonacijom.

5 Reå je, naravno, o poratnim „modernistiåkim" nadrealistima.6 Dušan Matiãj „Mislim na Dositeja", Kwiÿevne novine, H¡¡, 142, 7.

¡¢ 1961.7 Ðorðe Jovanoviãj „Humanizam i rodoqubqe Dositeja Obradoviãa",

Umetnost i kritika, ¡/1—2, 1939, 7—11.

smisao svoga doba, video je i razumeo pustošnu stvarnostsvoga naroda, i bez kolebawa je prihvatio borbu protiv zao-stalih shvatawa". Tako govori nekadašwi „jezuitski nadrea-lista". Zbori u neobiånom, otkrivalaåkom duhu.

Kaÿe kako je Dositej, koji je veliåao i „obilato se kori-stio jozefinistiåkim liberalizmom" uspeo mnogo više zasrpsku kulturu: „Svojim delom daleko (je) prekoraåio granicejozefinistiåkog slobodoumqa"; svojom veštinom, dovitqivo-šãu i opreznošãu izbegao je „podaniåku lojalnost" Josifu¡¡, jer mu je „najviše bilo stalo do svoga naroda, do wegoveslobode i do wegove buduãnosti". I od samoga poåetka svogprosvetiteqskog aktivizma, od 1783. pa narednih „tridesetpotowih godina, neumornih i oduševqenih, doprinosi na'polzu narodu svojemu'. On do smrti oseãa 'årezviåajni svra-beÿ kwigoizdavawa', ali taj wegov 'svrabeÿ' nije ni izdalekawegovo liåno slavoqubqe, veã veliåanstvena åoveåanska irodoqubiva ÿeqa i voqa da se kulturno zaostali srpski na-rod prosveti, da postane ravnopravan u svetskoj kulturnoj za-jednici, da izgraðivawem svoje kulture doprinese opštoj kul-turi."

Ðorðe Jovanoviã govori potom o proÿimawu civiliza-cija, o neutoqivoj ÿeði za preuzimawa, tj. usvajawa novihvrednosti drugih kultura; raspravqa o potrebi saÿimawa ro-doqubqa i humanizma (jer, suprotnost vodi u nequdskost, pa inenarodnost). Ima ovaj esej svoju snaÿnu i istorijsku i kwi-ÿevnoistorijsku, dakle, kulturološku vrednost. Ukazuje, nai-me, na åiwenicu snaÿnog kulturnog i prosvetiteqskog preo-braÿaja „u juÿnoj Ugarskoj", to jest Vojvodini. Konaåno, to ijeste nesporna kwiÿevna åiwenica. Wu nikako novi istori-åari ne smeju, niti mogu krivotvoriti — nekima koji su senaroåito bavili delom Ðorða Jovanoviãa ovaj detaq umawujevrednost ovog, veoma vaÿnog, eseja.8 Radi se, zapravo, o tako-zvanim spornim pitawima, naime, o raskolu/razlikama unu-tar srpskog naciona (a misli se na sukobe „izmeðu liberal-nog i prosvetiteqskog graðanstva i reakcionarnog i mraå-waåkog višeg duhovništva").

Ima u delovima ovoga eseja, koji jeste rasprava o istorij-skim, dakle, politiåkim i ideološkim prilikama u Vojvodi-ni H¢¡¡¡ veka, nešto od nadrealistiåkog polemiåkog diskur-sa.9 Moÿda ãe neko reãi da je takav pristup kulturnim pita-

978

8 Tu mislim na stavove Miroslava Egeriãa u wegovoj kwizi Reå u vre-menu: studija o kwiÿevnom delu Ðorða Jovanoviãa, Vrwaåka Bawa, 1976 (obja-vqeno i u åasopisu Zamak kulture, Vrwaåka Bawa, 1976, sv. 3, 369—589).

9 I taj detaq je, po svemu sudeãi, neprihvatqiv i u mnogo åemu sporanupravo onima koji te prilike „åitaju" drugaåije.

wima i preporoditeqskim idejama u Vojvodini u Jovanoviãe-vom rukopisu rezultat leviåarskog zastrawivawa. O åiweni-cama, i onim istorijskim, i onim kulturološkim, o neumit-nim åiwenicama je reå. Rat modernog dositejevskog „prosve-titeqstva protiv" „duhovništva" za novi duh, za nove vred-nosti, u ime novih shvatawa ostvaruje se izlagawem ideja „na-rodnim jezikom" (i otkud je onda Dositej suprotnost Vuku?).Raspravqajuãi o Dositejevim idejama, o wegovom racionali-zmu, humanizmu, åovekoqubqu i slobodi, Ðorðe Jovanoviã,izmeðu ostalog, konstatuje kako je „wegovo prosvetiteqstvonerazluåno vezano sa stvarawem srpske nacije, zapoåetim uvojvoðanskom srpskom društvu a nastavqenim srpskim narod-nim ustancima, i ogromno je doprineo buðewu nacionalnesvesti". Svakako je iskaz o „prosveãivawu" nivoa konaånogsuda o tome kako je upravo oslobaðawem razuma od stega nasta-la neophodnost za konaåno osloboðewe.

I, konaåno, ova kwiÿevnoistorijska rasprava o Dositejui wegovom rodoqubqu i humanizmu daje jedan posve savremen,i u ovom åasu vredan zakquåak: „I ovaj dosledni i oduševqe-ni prosvetiteq, åovekoqubivi i rodoqubivi Dositej, još uvekje ÿiv i savremen po svome pregalaštvu i qubavi za narodnuslobodu i kulturu. Nastavqawe i razvijawe dositejevskih tra-dicija deo je savremenih kulturnih borbi."10 I to bi, eto, bilosve u krugu levice. Zar nam prisvojena pitawa sa poåetka tek-sta nisu i najpouzdaniji odgovor na sve nedoumice koje su idan-danas negativne paradigme — ne samo kad besedimo o/po-vodom Dositeja, naše sveopšte kulture i tradicije uopšte,pa bila ona i „mrtva" („starinsko", prošlo) ili „ÿiva"(ona moderna, evropejska). Na levici Dositej nije ni vitalnani sporna tema, nema recepcije wegovog evropskog duha.

Vratimo li se unazad, „skrenemo li udesno", u åasopisuNarodna odbrana 1930. godine (u jeku najÿešãeg nadrealizma ipokreta socijalne literature — kwiÿevnog levog fronta —kad o Dositeju nigde nema ni jedne jedine reåi, ni aluzije, ao pohvalama ni u primisli!), a u eseju Tri lika11 VladimiraVujiãa, najuticajnijeg i najvrednijeg kritiåara i esejiste (mo-ÿemo s puno razloga reãi i teoretiåara, i ideologa, i esteti-åara kwiÿevne desnice) otkrivamo nacionalne veliåine kojesimbolizuju širinu (Dositej), dubinu (Wegoš — „najveãu,najdubqu, najtajanstveniju") i visinu (Boÿa Kneÿeviã). I od-mah da istaknem: nije Dositej ni na desnici tako vaÿna tema.

979

10 Istakao G. Tešiã.11 Vladimir Vujiã, „Tri lika. Dositije. Wegoš. Kneÿeviã", Narodna

odbrana, ¢/1—2, 1930, 4—5.

Ipak, Vujiãev esej ukazao je na bitne odlike Dositejevesimboliåke širine kao „uåiteqa rada", „zaqubqenika kultu-re zapada" koji je i „presaditeq wen u srpski rod": (1) „On jeåovek koji je moÿda prvi uvideo potrebu preobraÿavawa hero-izma fiziåkog i individualnog u duhovni i kolektivni"; (2)„On je u svom prostodušnom i revnom zamahu za svoj rod upo-reðivao duhovna stawa tamo (zapad) i ovde i došao do prostogi bistrog zakquåka da nam treba prosveštenije." (3) Stvara-lac „otvorenih oåiju za civilizovane tekovine" koji „za pra-vi religiozni zamah nije imao snage ni sklonosti duhovne",„gledao je na prve i najpreåe potrebe" svoga roda — „šta jedrugo i mogao biti nego energiåni borac za prve, najvišespoqašwe, neophodno potrebne nesumwivo, slojeve onoga štose obrazovawem zove"; (5) wegovo duhovno preobraÿewe, bek-stvom iz „kaluðerstva" od sebe je „šegråeta i ðaåeta" uåinio„prvim popeåiteqem prosveštenija u slobodnom delu svoganaroda, svoje liåno preobraÿewe hteo je uåiniti i preobra-ÿewem svoga naroda. Zamah, istrajnost, voqa, odluånost, bi-strina kojima je to od sebe naåinio i kojima je dao sve tosvoje osvetqewe unutrašwe i svom rodu — jeste wegovo ÿi-votno delo."

Vladimir Vujiã osporava tezu o Dositeju kao misliocu.Priznaje mu, meðutim, širinu, naroåito u tome kad istiåewegovu fanatiånu opåiwenost kulturom „kao problemom pr-vog civilizovawa, pravog uquðivawa, prvobitnog stepena unapredovawu". Vidi ga, konaåno, (6) kao stvaraoca široke hu-manosti i civilizacije, kao srpskog inovatora evropskog du-ha i „ne treba zaboraviti pri ovom pomenu koji mu åinimo iwegovo taåno i opseÿno shvatawe potrebe åistijeg jezika, jed-no shvatawe boqe od Vukovog, ono koje je uåinilo da mu se de-la 'u slast' åitaju" — dakle prosvetiteq sa elementima „in-timno-poetskog" nekom „atmosferom umetniåkog…".

Daqe, Vladimir Vujiã istiåe Dositejev nemir duhovni„koji raða delo", „razvija liånost", „goni na izraz" i „izla-ÿewe iz uske oblasti duhovne", „nemir koji je i oznaka svakogvelikog duha, bio je u Dositeja". Kad ga poredi s Wegošem, onpostaje „vedri prosvetiteq". Kad ga uporeðuje s BoÿidaromKneÿeviãem, koji je visina, onda postaje „Dositije … poåetaki zaåetak prvih napora". U eseju Utemeqaåi duhovnog jedinstva(takoðe u Narodnoj odbrani), u kojem piše o sv. Savi, Dositeju,Štrosmajeru i Trubaru, Vujiã pak kaÿe da je „Dositije bioprvi uåiteq široke jugoslovenske zajednice" koji je „oseãaoisti duh svuda, po svima nesreãnim i razjediwenim delovimajedne velike nacije". Na širinu jugoslovenskog shvatawa uka-

980

zuje i u eseju Tri lika. Nije li pomalo neobiåan kritiåkidiskurs za jednog izrazitog desniåara!

Moguãni zakquåak: i levica i desnica u svom intelektu-alnom registru, naÿalost, nema Dositeja kao eksplicitnu pa-radigmu svojih poetika. On je ostajao i uvek ostao na marginiwihovih promišqawa o kquånim nacionalnim problemima.Ipak, Vujiãev (prvi se javqa) i Jovanoviãev — jesu dva, ne sa-svim opreåna, ali su u svakom sluåaju dragocena viðewa jedneevropske i kulturne (dakle, prosvetiteqske) i kwiÿevne åi-wenice srpskog H¢¡¡¡ veka.

Kada se u postapokaliptiåkim, burnim, konvulzivnim vre-menima o Dositeju ãuti, onda programsko-manifestna pitawas poåetka teksta mogu postati moguãni odgovori i na ono štoÿivimo u vremenima ovdašwim.*

981

* Izlagawe na meðunarodnom nauånom skupu „Delo Dositeja Obradovi-ãa 1807—2007", odrÿanom 14. i 15. decembra 2007. godine u Beogradu, u orga-nizaciji Zaduÿbine „Dositej Obradoviã".

QIQANA N. VICO

KRATKE PRIÅE MILANA SAVIÃA

Kwiÿevno stvaralaštvo Milana Saviãa, nakon kwiÿev-nih kritika sa kraja 19. i poåetka 20. veka, osim pojedinaånihosvrta, skoro ceo vek ostaje obavijeno tišinom i ignorisa-wem. Pomenute kritike, a odnosi se na Jovana Skerliãa,1 Da-nila Ÿivaqeviãa2 i grupu oko Pokreta3, uåinile su da wegovrad biva skrajnut i omalovaÿen. Tek ãe se Predrag Protiã4

znaåajnije osvrnuti na stvaralaštvo Milana Saviãa, deleãiga na dva razdobqa i ceneãi da je najznaåajnija dela napisao udrugom razdobqu, koje je od Saviãevih savremenika bilo pot-ceweno. Protiã sagledava rad Milana Saviãa u celini, ima-juãi u vidu ne samo spisateqske, nego i druge kwiÿevne ak-tivnosti, a kojima je on posvetio skoro ceo svoj radni vek.Tako, gledajuãi celinu u kojoj svoje mesto podjednako nalazepripovetke, pokušaji romana, pozorišna dela, putopisi, kwi-ÿevni osvrti, portreti, ali i uredniåki rad na LetopisuMatice srpske (skoro 20 godina), wegovo ÿivo interesovaweza sve što se kwiÿevnosti i kulture ticalo, kao i obimnaprepiska sa mnogim znaåajnim kwiÿevnim stvaraocima svogadoba, dakle, sve to imajuãi u vidu, on odbija „efemernost"Saviãeve kwiÿevne pojave. S poštovawem o wemu govori iQiqana Vuletiã,5 biograf Anice Saviã-Rebac, ãerke Mila-

982

1 Jovan Skerliã, „Iz srpske kwiÿevnosti. Slike i rasprave od Mila-na Saviãa", Zvezda, 1898, god. ¡¡, br. 21, 168—169.

2 Danilo A. Ÿivaqeviã, „Iz prividnog sveta. Tri šaqive igre odMilana Saviãa", Kolo, 1901, kw. ¡, sv. 3, 88—191.

3 Pokret, list je izlazio u Novom Sadu od 1899. do 1912.4 U kwizi Laza Kostiã i kritika u doba nacionalnog romantizma (pri-

redio Predrag Protiã), Novi Sad—Beograd 1987, nalaze se tri Saviãeva tek-sta: „Humor naroda srpskog", „Jovan Sterija Popoviã" i „Laza K. Lazareviã".

5 Qiqana Vuletiã, Ÿivot Anice Saviã-Rebac, Beograd 2002.

na Saviãa, ali pravu najavu novog interesovawa za kwiÿevnuzaostavštinu ovog stvaraoca nalazimo u Skici za portretMilana Saviãa, koja je svojevrsni uvod prireðivaåa MilivojaNenina,6 a u kojoj, osvrãuãi se na nepravednu zapostavqenosti potpuno odsustvo iz korpusa srpske kwiÿevnosti, opomiwei traÿi novo åitawe Milana Saviãa, nepristrasno, ali do-bronamerno. Tako se åini da novi vek donosi novo intereso-vawe za ovog zaboravqenog stvaraoca, a koji danas sigurno ideu kategoriju Naši stari.

Åitajuãi Prilike iz moga ÿivota nailazi se, naravno, ina onaj deo u kome sam Saviã govori o svojim radovima. Iš-åitava se wegova skromnost i odsustvo velikih pretenzija, patako on sam ponajviše vrednuje svoj prevod Geteovog Fausta,na kome je, sa prekidima i prepravkama, radio 38 godina.Prevodio je i na nemaåki (najznaåajniji je prevod Ðuliãa iÐuliãa uvelaka J. J. Zmaja), pisao je pripovetke, pozorišnadela, kwiÿevne rasprave, a okušao se i u putopisu i portre-tima savremenika. Sam ih, uglavnom, nabraja, tek ponegde dajeprimedbu, ali nigde hvaleãi ili visoko vrednujuãi svoj rad.

Ovom bi se prilikom vaqalo osvrnuti na, tek jedan de-liã wegove zaostavštine, kratke pripovetke. Pisao ih je unepravilnim intervalima tokom ÿivota. Veãina je rasuta polistovima u kojima je i inaåe objavqivao svoje radove, Javor,Straÿilovo, Srpske ilustrovane novine, ali je nešto wegovihpripovedaka objavqeno u svojevrsnim zbirkama Pripovetke Mi-lana Saviãa u izdawu Srpske kwiÿare i štamparije Braãe M.Popoviãa, u Novom Sadu, 1887. g. Evo šta o svojim pripovet-kama sam autor kaÿe:

„Svom prvašwem kwiÿevnom radu, pripoveci, ostao sam uglavnom veran. Prikazivao sam meni poznate prilike. Neke suprevedene na nemaåki, neke na maxarski… Rado sam pisao priåeiz starog Dubrovnika, svagda po izvorima, kako ih je Konstan-tin Jiriåek u Jagiãevu Slavisches Arhiv izneo. Radeãi na pripo-veci, veãoj ili mawoj, nisam nikada imao odreðen i ustano-vqen plan. Znao sam u glavnom šta hoãu, ali kako ãe se moje'hoãu' razviti pa åak i dovršiti, nisam imao ni pojma, ni utoku pisawa a kamoli u poåetku. Sve se to razvilo jedno iz dru-gog. Takav mi je rad godio. Mene je stvar zanimala, otprilikekao i åitaoce, te sam i sam bio radoznao, kako ãe se svršiti.Da sam unapred udesio plan, ne bi me priåa zanimala, te biostala nenapisana. Tako je isto bilo i s mojim pozorišnim ra-dovima. Dok sam štogod pisao, nisam nikom ništa ni govorio.

983

6 Milan Saviã, Prilike iz moga ÿivota (priredili Milivoj Nenin iZorica Haxiã), Novi Sad 2009.

Prvo, što nisam ni znao, šta ãe se izleãi, a drugo, što nisamvoleo, da kogod zna, šta radim. Kad sam ipak govorio o mom ra-du, ostalo je i na tom, i što god sam više govorio, sve mi semawe pisalo…"7

Predmet ovog razmatrawa je pokušaj novog åitawa krat-kih pripovedaka Milana Saviãa i to onih koje su objavqiva-ne od 1880. pa do 1892. g.: Ivawsko cveãe (1880); Avramova qu-bav (1891); Raspuštenica (1892) u listu Javor, Ipak je san(1882) u Srpskim ilustrovanim novinama; dok Åetrdesetprvibiva štampana (1888) u Straÿilovu. Pripovetke: Pomodarka,Nevenka, Pod prozorom, Rumene ruÿe, Smiqa, Stihovi i svirka,Stara slika, Baš tako je moralo biti, Kraj izvora štampanesu 1887. g. u dve sveske, naslovqene jednostavno sa Pripovet-ke, a u izdawu Srpske kwiÿare i štamparije Braãe M. Popo-viãa, u Novom Sadu.

Zajedniåka nit pomenutih pripovedaka je tema qubavi. Tosu, uglavnom, lagane i vedre priåe sa sreãnim završetkom.Radwe su åešãe smeštene u gradsku, nego li u seosku sredi-nu jer je i sam autor boqe poznavao gradski miqe. Likovi suwegovi savremenici, poznanici iz susedstva, neretko inspi-risani stvarnim dogaðajima, a ima i autobiografskih ele-menata.

Svoje junake nalazi meðu lekarima, advokatima ili u so-lidnim graðanskim kuãama. Jasne su socijalne odreðenosti iklasne pripadnosti, ali one nisu tema, niti izazivaju veãeautorovo zanimawe. On se više interesuje za ono u likovi-ma, šta misle, o åemu sawaju. Tako je Janko, junak pripovetkeIpak je san, doktor prava, gradski åovek, koji pohodi dru-štvena dogaðawa, prikazan kao ponosit i samoqubiv åovek,koga ãe sujeta spreåiti da sa ÿenom, koju sawa, bukvalno i me-taforiåki, ostvari qubav. Pisac je ovde uåesnik i svedok,priåa u prvom licu. On je ispovednik i Janku i Jelici, pre-ma kojoj je nakloweniji, ali koja u jednom trenutku, iako prvaizjavquje qubav, u društvu koje oåekuje da to muškarac åini,pokaje se jer vidi da je u Janku sujeta jaåa od qubavi. Svoju po-vreðenost krije izraÿavajuãi vlastitu sujetu i tu je kraj zawih.

U šaqivoj priåi Pod prozorom glavni junak je StankoGlišiã, åovek bez poloÿaja, imetka ili imuãne porodice,koji se našao u situaciji da se krije od poverilaca jer nemada plati dospele dugove. Nema tragiånih okolnosti, niti jejunak zbog toga u mraånom raspoloÿewu, naprotiv, on voliÿivot i uÿiva u wemu, a svaki novi dan je nova moguãnost.

984

7 Isto, Kwiÿevne ispovesti, 90—91.

Tako on, umesto velike brige, odlazi u društvo da se provede,a u povratku, nasluãujuãi da ga iza spuštenih ÿaluzina jednogprozora gledaju neke devojaåke oåi, on zastaje i peva. U pijan-stvu ãe jedne veåeri i zalupati, oåekujuãi da se ona pojavi.We nema, ali stiÿe ÿandar i ravno iz kreveta ga odvodi nasaslušawe. Wen otac je rešen da drskog pevaåa kazni. Lepo jeostvarena blaga napetost u išåekivawu razrešewa, koje stiÿeu neoåekivanoj pomoãi i sve se sreãno završava. Veseli junakje slobodan i rešen da, nastavqajuãi hedonistiåki i daqe, nedospe više u ovakvu situaciju.

U nekim pripovetkama autor jasnije izraÿava svoj stav,izruguje se nekim društvenim pojavama, ponegde je i veomakritiåan. Tako se u priåi Stihovi i svirka ruga modi koja jepreplavila gradske kuãe, te tako u wima sve devojke uåe svira-ti, a momci stihove pisati:8

„Slušajte samo daqe. Nedeqom, gospoðice, onda sam biopatnik, muåenik — ta zasluÿio sam da doðem u raj ili bar u ka-lendar. Onda su vam besposlene sve kalfe, kwigovoðe, kasiri,bankarski åinovnici i bog te pita, kako se taj narod zove, paodmah izjutra, hajderede! Ovaj zviÿdi po flauti, onaj mrwauåepo fruli, ovaj testera po violini, u treãem spratu duva neki utrumbetu, drugih desetorica urlaju sa svih strana… da svisnem."

Saviãevi junaci Pavo i Pava, quti protivnici ove poja-ve, zbliÿavaju se kroz gaðewe:9

„Vi, gospodine, niste mogli da naðete devojku, koja ne svi-ra u klavir; ja opet nisam naišla na mladiãa, koji nije — pe-snik…

…Ne zna åovek, šta je gore: sadrÿaj, oblik ili slik. Tu za-

peva kakav ÿutokqun za nevernom qubavnicom; tamo ispija nekagolobrada uãvala po deset pokala na dan; tu umire kakav sipqa-hivi junak po sto puta u svakom stihu za slobodu i za ime; tamose pokušava šuvrta neka u traqavim sonetima; ovaj uzdiše,onaj plaåe, ovaj peva, onaj oåajava — da vas bog saåuva."

Nakon izvesnog vremena, sad veã u braku, bivaju neprijat-no iznenaðeni kada svako od wih, o onom drugom, otkriva pi-sca stihova i pijanistkiwu. Naravno, opraštaju jedno drugomuviðajuãi da:10 „Biti umetnik u svirci, biti pravi pesnik,to je dar boÿji; a takvih qudi ima malo, vrlo malo."

985

8 Milan Saviã, Pripovetke, „Stihovi i svirka", Novi Sad 1887, 22—23.9 Isto, 25, 26.

10 Isto, 33.

Ako se u prethodnoj priåi narugao na raåun pomodarstva,u pripoveci Pomodarka jasno kritikuje. Kroz lik gradskogmangupa, propalog ðaka Rade, koji, došavši u još neiskvare-nu seosku sredinu, pokušava uz pomoã svog dvoliånog sauåe-snika, seoskog ãate Pere, da se okoristi ÿenidbom, autor sejasno odreðuje.

Anða, ãerka imuãnog seqaka Kuzmana, je ta pomodarka, ko-ja „beli" lice i oblaåi „manzaflarije", sasvim nepriliåneseoskoj sredini, pa biva predmet podsmeha i zlobnih, naro-åito ÿenskih, komentara. Ona naseda na laÿno udvarawe inakon neuspešne proševine, rešava da pobegne sa Radom i ugradu postane „prava gospoða". Kako su wegove namere neåa-sne, pisac ne dopušta veliku štetu, pa beg biva osujeãen, aÿenik dobija lekciju za pamãewe jer ga i wegov sauåesnik, izvlastitog koristoqubqa, izdaje. Sve se sreãno završava, dru-štveni moral nije ugroÿen, Anða shvata svoju zabludu, a osta-li vinovnici bivaju dostojno kaÿweni. Likovi su u ovoj pri-poveci lepo i realistiåno oslikani, a koristeãi razliåitekwiÿevne postupke, veštom naracijom i uspelom deskripci-jom, postiÿe se napetost, te ne mawka akcije, obraåuna, åak inasiqa, što nije, inaåe, karakteristika umivenog i blagogSaviãevog stila. On se ovde stavqa u odbranu åistote sela, pasve što dolazi iz grada, dolazi iz dokonosti ili koristoqu-bivosti. Seqani su prikazani kao radni, moralni i rešenida saåuvaju svoj naåin ÿivota i jasne granice šta jeste, a štanije prihvatqivo.

Pripovetka Åetrdesetprvi mogla bi, uslovno reåeno, ima-ti moralistiåku crtu. Ovo je jedna od snaÿnijih pripovedaka,jasno zaokruÿena u pišåevoj nameri. Glavni junak je Petar,åovek mlad, bez zanimawa, bez profesije, bez završene škole,a na školovawu, po više evropskih gradova, proveo je niz go-dina. To je åovek bez jasnog interesovawa, hedonista, kojiuÿiva da konzumira ÿivot, pa je wegovo vreme podreðeno we-govim površnim potrebama: jelu, piãu, leškarewu, šetwama,površnim susretima i lakim druÿewima. Iz puste dosade po-kreãe ga ålanak u novinama, o devojci, koja je odbila åetrde-set prosaca. I kad bi se åitalac ponadao, da ãe on u akcijukrenuti iz samoqubive ÿeqe da bude jedini koji je uspeo, pi-sac ga ostavqa u melanholiånoj potrebi da prekine dosadu.Tako on otputuje u mesto „izvesne gospoðice", u nameri da isam dobije „košar". Sve teåe lagano, po planu, ništa ga nemoÿe uzdrmati, ali preokret nastupa u trenutku kada wegovaprosidba bude prihvaãena. Od silnog iznenaðewa se onesve-sti, sad više nema kud. Ali wegova narav, koja i inaåe nepridaje znaåaj stvarima, pomaÿe mu i on se brzo smiruje. Sve

986

u sebi misleãi da ništa nije gotovo dok nije završeno, onistrajava u novonastalim okolnostima i tako, skoro nepri-metno, poåiwe wegova preobrazba. On uviða svu ispraznostÿivota koji je vodio:11

„Prošla je nedeqa dana i više. Petar je za to doba prona-šao u sebi svojstva, o kojima do sad nije imao ni pojma. Pavli-ni je odlazio svaki dan, ali ne, što bi ga srce wojzi vuklo, veãšto mu to beše nov 'posao' k onim dosadašwim poslovima: dapre podne pije piva, da posle ruåka malo prilegne i t. d. Noosim toga poåe i malo ozbiqnije misliti. Zaqubio se nije, otome kod wega ne moÿe biti ni razgovora, ali je primetio, daPavlina mnogo više zna nego on sam. To ga je malo peklo. Pa-vlina je åešãe pokrenula razgovor o našoj kwiÿevnosti, o dru-štvenom pokretu u nas, o mnogim pojavama u ÿivotu, a Petrubeše sve to terra incognita, nepoznato zemqište. Stidio se, štotako malo zna, i prvi put u ÿivotu svom zapitao se: gde je pro-ãerdao mladost. Zar devojka, koja je najmawe deset godina mlaðaod wega, da je tako kod kuãe u svim pitawima, a on, åovek, kojiprošao tolika sveuåilišta, da stoji pred wom kao ðaåe, koje nezna ni najlakšu lekciju. Petra poåe to sve veãma kopkati, iskoro da pobegne iz Pavlovaca, samo da ne crveni pred neve-stom svojom. I Petar koji nije uzimao kwigu u ruke ni kad jemorao, poåe preko dana åesto da åita….

… Petar je na svoje divno åudo osetio u sebi neku prome-nu. Vreme mu ne beše tako dugo više, on je našao sebi: zanimaose svojim mislima. Pa ako je još svagda posle ruåka prilegao,nije tako dugo dembelisao na divanu…"

Na kraju je to preporoðen åovek, koji uviða da mu se dogo-dila sreãa, te da je našao viši smisao. Podseãa, na prvi po-gled, ovaj Saviãev lik na Puškinove junake, koji se kreãu,tragaju, ni sami ne znaju za åim, a od sebe ništa ne daju, aliza razliku od wih Petar nije destruktivan, pa ako i ne stva-ra, a ono, sigurno, i ne uništava.

I u Raspuštenici pisac kritikuje malograðansku usred-sreðenost na tuðe ÿivote, sklonost ogovarawu, izmišqawu,traåu. Pokazuje kako poluinformacija stvara veliko uznemi-rewe meðu dokonim znancima i prijateqima. Pojava mlade,lepe ÿene u crnini, odmah biva protumaåena kao dolazak qu-bavnice advokata Steve. Pisac ne dopušta da se traå razvija,nego wegov junak sa suprugom, poziva društvo na veåeru. Tada,radoznalim i podozrivim gostima, predstavqaju mladu ÿenu,kao Stevinu polusestru, koja se doseqava u varoš.

987

11 Milan Saviã, „Åetrdesetprvi — pripovetka iz varoškog ÿivota",Straÿilovo, 1888. br. 27, 423, 424.

U navedenom izboru paÿwu skreãu tri pripovetke pisaneu prvom licu, u kojima je autor poverenik ili glavni junak. Upriåi Kraj izvora, lepršavoj crtici, narator je poverenik,on je nemi svedok, koji, skriven u grmqu Kameniåkog parka,prisustvuje razgovoru dvoje mladih. Sve je tu prijatno i lepo,i Kamenica, i iz we pogled na Dunav i Novi Sad, i qubavnoãuãorewe momka i devojke iz susedstva, i doåekana qubavnaizjava. Ova kratka priåa je kao licitarsko srce, slatka uspo-mena. U sledeãe dve, Baš tako je moralo biti i Smiqa, nara-tor je i glavni junak. U prvoj se seãa Marije, devojke iz istogdvorišta, sa kojom je išao u školu i odrastao. Ona je svoje-glava, pomalo narcisoidna i svesna ÿenske moãi, pa narato-ra tretira kao druga, pratioca ili slugu, a on joj se ne moÿeodupreti. Drÿi ga u svojoj blizini, „za svaki sluåaj". Odra-staju i wega sluÿba odvodi u drugi grad, iz koga retko poseãu-je roditeqe, ali kada doðe, ona se prema wemu isto ophodi.On, u meðuvremenu, misli na wu, ali joj ne piše. Kada pono-vo doðe, åuje da je odbila prosce i konaåno se doseti, da mo-ÿda wega åeka, pa joj iskazuje qubav. U drugoj, narator je naodmoru u Fruškoj gori, na kojoj je sve lepo, pa i lepa Smiqa,koja mu se veoma dopadne. Ona ÿivi sama, u skromnim uslovi-ma, ali je primer åestitosti, smernosti i vrednoãe. Dok ontraÿi naåin da joj priðe, upoznaje i Aleksu, momka zaqubqe-nog i spremnog da se za devojku bori, a da bi se obojica uve-rila da Smiqa voli Aleksu, pitaju wu samu. Ÿenski likovi uovim, kao i u veãini Saviãevih pripovedaka, dati su u pozi-tivnoj konotaciji. O wima se, mahom, pohvalno izraÿava, pai kad mu koja junakiwa nije preterano simpatiåna, on nigdene daje osudu ili kakvu tešku kvalifikaciju.

Ovom nizu pripovedaka, pisanih u prvom licu, treba do-dati i autobiografsku priåu Rumene ruÿe. Reå je ovde o de-åaåkoj qubavi prema partnerki sa åasova plesa, koja mu pokla-wa rumenu ruÿu tokom plesa. Radwa se nastavqa nakon dvana-est godina, u Beåu, kada se sreãu na velikoj izloÿbi i prepo-znaju. Tajni sastanak ne pokreãe qubavnu vezu, veã samo dono-si svest da su jedno drugom najlepša uspomena. Moralnostnije ugroÿena, dama je svesna da je udata, ali sva dubina we-nih skrivenih oseãawa data je u trenutku kada mu poklawa jošjednu ruÿu, kao zalog nekog moguãeg novog susreta. Priåa jeinspirisana stvarnim dogaðajima i pišåevom velikom i ni-kad zaboravqenom qubavqu prema Vilmi, devojci koju je upo-znao na åasovima plesa u Peåuju. Ovaj zakasneli susret lite-rarno podseãa i na ponovni sastanak Owegina i Tatjane, sa-mo nema onog patosa, kao kod Puškina.

988

Sledi niz pripovedaka, koje svedoåe o Saviãevom istin-skom talentu za naraciju. Stara slika je kratka priåa s qu-bavnom pozadinom, smeštena u gradsku sredinu, patrijarhal-nu, moralnu i graðanski melanholiånu. Pisac je ovde posma-traå, koji pronicqivo, ali duboko saoseãajno govori o neo-stvarenoj qubavi. Milutin Stojšiã, glavni junak, dolazi uposetu svom starom prijatequ Stevi i wegovoj supruzi Mili-ci i sa wima provodi prijatne trenutke u druÿewima. Vreme-nom on shvata da izmeðu supruÿnika postoji neki problem,mada ni u jednom trenutku ne dolazi do jasne konfrontacije.Unutrašwim monologom autor produbquje i produhovquje likMilice i tako saznajemo da je ona veoma usamqena u svom bra-ku i nesigurna u muÿevqevu qubav.12

„… — e, ali to je baš ono, što me tišti, jer opaÿam, daga ne zanimam, da sam mu ravnodušna. Kad sam mu postala drugaza ceo ÿivot, naslikala sam najlepšim bojama svoju buduãnost:sad imam muÿa, kao što sam ga sebi zamišqala, izobraÿen je,nauåen je, vaqan je … moje srce beše prepuno sreãe i zadovoq-stva; meni je svaka devojka zavideti mogla! Boÿe moj, sad ja zavi-dim svakoj devojci. Iz prva nisam ni opaÿala svoju usamqe-nost, šta više, ponosila sam se naukom i znawem svoga muÿa,poverewem wegova iskrena srca; ali docnije, kad sam primeti-la, da je nauka wegova qubavnica i da on pored we prenebregavamene, ÿenu svoju, onda mi se praznina ÿivota mog tek otvorilapred oåima…"

Milutin se, tokom åestih poseta wihovoj kuãi, zaqubqujeu Milicu i ta qubav, u zaåetku, je obostrana. Ovde autor dajeuspelu sliku duševnog rastrojstva zaqubqenog åoveka, koji vo-di unutrašwu borbu ne bi li ugušio nedopuštena oseãawa:13

„U svojoj sobi hodao je Milutin gore dole. Po nabranomåelu, po zamišqenom licu, po ukoåenim oåima i po gråevitostisnutim usnama videlo se, da ga zanima i muåi vrlo ozbiqnamisao. Åas po, a on proðe prstima kroz kosu, kao da je hteo timeda uskori sazrevawe svojih misli. Pocepane reåi, koje su jedvai sadrÿaj wegova mišqewa nagovestiti mogle, izvirahu po kadkad iz stisnutih mu usana — cela wegova pojava pokazivala jeåoveka, koji je na odsudnoj taåci ÿivota svog, na taåci, prekokoje ako preðe samo jednim korakom, nema više povratka.

— Mora biti, šaptao je u sebi, i stade još ÿivqe po so-bi koraåati; ja moram iãi odavde. Još jedan razgovor s wome,još jedan samo, kao što je bio onomadašwi, na kojeg sam saznao

989

12 Milan Saviã, Pripovetke, „Stara slika", Novi Sad 1887, 41.13 Isto, 45, 46.

svu nesreãu wenu, svu prazninu ÿivota wena, sav golem bol za-

puštene i zanemarene ÿene, i koji mi je odao više, nego što

sam i u snu sebi zamisliti mogao, i ja sam propao, propali smo

oboje. Strast otima u meni sve veãma maha, a wu mi podhrawuju

do ludila oni pogledi, koji su za me i pakao i raj…"

Trenutak velikog iskušewa razrešava stara slika dvoji-ce prijateqa iz ðaåkih dana i Milutin biva pobeðen od vla-stite savesti. Istråava iz kuãe i ÿivota Milice i Steve.Ova pripovetka je u maniru prave realistiåke pripovetke imoÿda najdubqa psihološka pripovetka ovog autora, a nastalaje u vremenu kada se na srpskom kwiÿevnom nebu poåeo poja-vqivati Laza Lazareviã; pa po svojoj snazi ona moÿe da staneuz priåu Vetar.

Pripovetkom Nevenka dominiraju dijalozi, kako izmeðudvojice prijateqa, Paje i pesnika Joviãa, tako i izmeðu Pajei Nevenke, mlade devojke strasno zaqubqene u Joviãa. Iako jei sam Joviã zapawen bujicom oseãawa, koja se u wemu raðaju,duboko je svestan razlike u wihovom dobu, on je bliÿi pedese-toj nego ona dvadesetoj. Umnogome ova pripovetka asocira naveliku qubav Laze Kostiãa i mlade Lenke, ali zapitanost ju-naka: „Qubiš li me, il' me sanak vara?!", upuãuje na Zmaja.Pesnik Joviã, baš kao i Laza Kostiã, napušta varoš, iostavqa zaqubqenu devojku samu sa svojim bolom. Autor iskre-no i bez osude govori o neoåekivano snaÿnoj qubavi, koja sepesniku prekasno dogaða i od koje on kukaviåki beÿi, nespo-soban da se sa svime suoåi.

Avramova qubav je jedna od dve najboqe pripovetke Mila-na Saviãa iz ovog izbora. Ona je solidno graðena, od uvoda,preko laganog zapleta, pa sve do sreãnog razrešewa. Kroz qu-bavnu priåu, u åijem su središtu trgovaåki šegrt Avram i le-pa Mara, Saviã daje širu sliku graðanskog ÿivota u NovomSadu, na samom kraju 19. veka. Plemeniti trgovac Gogiã, sasvojom ÿenom, na izvestan naåin, usvaja radišnog i dobrogAvrama, koji je prvi radnik u wihovom duãanu. Svestan wego-ve vrednoãe, åestitosti, ali i neukosti, Gogiã ga šaqe naškolovawe u Beå. Ovaj koristi šansu da se civilizuje i popovratku svojim dobrotvorima sluÿi na ponos. Da bi zaokru-ÿili wegovu ÿivotnu priåu i trajno ga usreãili, isprose zawega lepu Maru, o kojoj je maštao godinama.

Nema u ovoj priåi velikih oscilacija u napetosti, sve jeumereno, do bajkovitog kraja. Uloge su jasno podeqene; starijimuškarci — gazde, mlaði — kalfe, pomoãnici, a ÿene sumajke, gospoðe, sluškiwe, frajlice. Stvarawu i odrÿavawuintrige pomaÿu sluÿavke, pekarice, pokuãari. Jezik je kwi-

990

ÿevni, ali obiluje dijalektizmima i varvarizmima: kšeft,jedared, klipan, presomititi, proštac, maliåko, duãan, badava,pupuška, andrabuqe, pandur, arište, drvendeka… Wima, baškao i lepim opisima atmosfere ranog jutra u Novom Sadu ibuðewa svakodnevnih aktivnosti po ulicama i pijacama, au-tor vraãa zaboravqene slike i prijatna seãawa na mirna vre-mena našeg burnog prostora.

I na kraju Ivawsko cveãe, najsnaÿnija i najpotpunijapripovetka iz odabranog niza. I ona je qubavna, ali ovde jeautor izrekao mnogo više. Iako je ovde reå o jednoj sreãnoj idrugoj, tragiånoj qubavnoj priåi, reåeno je i o mentalitetu, io sukobu i nadmoãi bogataškog nad sirotiwskim, i o sujeti,ali i nemoãi da se ona pobedi. Radwa je smeštena u idiliånuKamenicu, u kojoj ÿivot teåe lagano, prateãi godišwa dobai davnašwe obiåaje. Venac od ivawskog cveãa, koji devojkespremne za udaju pletu i bacaju na krov kuãe, nije se zadrÿaona krovu lepe i sirote Jagode. To je znaåilo da se ove godineneãe udati. Ÿalost je veãa jer je onaj, srcu drag, spreman zaÿenidbu. Zato se zadrÿao na kuãi gazdinske ãerke, Stane. Ikao što je u prošlosti åesto bivalo, roditeqi, Stanini iLazini, rešavaju da ujedine bogatstva u braku wihove dece.Problem nastaje kada deca to odbijaju, jer Laza je rešen — il'Jagoda, il' nijedna, a Stana kradom, jer drugaåije ne sme, gle-da na Vlajka, siromašnog povratnika iz vojske. Ne pomaÿu tuni Jagodina åestitost, smernost i krotkost, a ni Vlajkova ra-dišnost i dostojanstvenost, roditeqi se protive. Sve se raz-rešava neoåekivano; Lazin otac iznenada mewa mišqewe iprihvata Jagodu za snahu, pa wihovoj sreãi nema kraja. ZatoStanina majka ostaje stamena u svojoj gazdinskoj gordoj reše-nosti da joj se ãerka mora udati samo za sebi ravnog:14

„— Bre znam ja šta je tebi, reãi ãe joj jednom mati; ti sise zagledala u onog ÿebraka tamo, ali od tog neãe biti ništa.Ti znaš da bez moje voqe ne biva ništa u ovoj kuãi, ni s ocema bome ni s tobom; pa zato baš što si iza mojih leða poåela swime šurovati, moÿeš ubrisati usta. Pre bi ti zavrnula šijunego što bi pristala na to. A to mi zapamti, ako još nešto åu-jem, zatvoriãu te u tu sobu, pa neãeš videti ni sokaka, a kamoli onu vucibatinu…"

Veliki je pritisak na Stanu i ona na silu daje pristanakjednom proscu, ali to rezultira wenim begom iz kuãe i utapa-wem u Dunavu, pred oåima nemoãnog Vlajka, koji ne uspeva da

991

14 Milan Saviã, „Ivawsko cveãe", Javor, 1880. g., br. 34.

je spase. Ostaje autor na strani svog junaka, koji, ni nakon ta-kve nepravde i gubitka, ne ispoqava ogoråewe ili mrÿwu,nego prihvata pokajniåku ruku pomirewa.

Likovi u ovoj pripoveci su jasno odreðeni, snaÿno ka-rakterisani, a kroz unutrašwi monolog pisac profilišewihove osobnosti. Pripovetku odlikuje izvanredna kompozi-cija, tenzije se logiåki razrešavaju, nema preterivawa, niodugovlaåewa. Ovo je prava realistiåka pripovetka, dubokopsihološka. Pisac se ovde dotiåe i duboke društvene raslo-jenosti, koja ne dopušta sirotiwi da se sa gazdama meša.Oliåewe ovog stava je u liku Stanine majke, koju ništa nemoÿe pokolebati. Nailazeãe promene u stavovima i shvatawi-ma ÿivota i sveta pisac najavquje kroz Lazu i Jagodu i wiho-vu ostvarenu idilu.

Kroz ovaj odabrani niz pripovedaka, a koji je samo deliãiz kwiÿevne zaostavštine Milana Saviãa, moguãe je išåita-ti wegov neosporni pripovedaåki dar. Pa iako nisu sve po-menute pripovetke na istoj visini, i mogu im se pronaãislabosti, to ne umawuje wihovu vrednost, ali ni kwiÿevnepojave samog autora u srpskoj kwiÿevnosti kraja 19. i prvihdecenija 20. veka. Tako neke od wih, a posebno Stara slika iIvawsko cveãe, još više dobijaju na svojoj realistiåkoj snazi,pa ih se ne bi postidela nijedna antologija srpske reali-stiåke pripovetke. Jeste Saviã, u najlepšim bojama, oslikaoNovi Sad, Frušku goru, okolinu; neskrivena je wegova qubavprema pitomim predelima svoga zaviåaja i wegovom uspore-nom i ustaqenom naåinu ÿivota, ali ga to ne åini piscemlokalnog karaktera. Wime, istina, ne zapoåiwe novi kwi-ÿevni pravac, ali wegovo stvaralaštvo predstavqa kontinu-itet, i u kvalitativnom smislu, umetniåke pisane reåi nasrpskom jeziku i istinski je prilog kwiÿevnoj baštini ukup-ne srpske kwiÿevnosti.

992

KWIŸEVNE NAGRADE

NENAD GRUJIÅIÃ

ADAMOV, PAVLE MARKOVIÃ

Zbiru bisera srpske kwiÿevnosti iz druge polovine de-vetnaestog i s poåetka dvadesetog veka pripadaju delo i ÿivotPavla Markoviãa Adamova. Pripovedaå, romansijer, pesnik,dramski pisac, prevodilac, novinar, publicista, profesor,urednik, potpredsednik kwiÿevnog odeqewa Matice srpske ipredsednik Društva srpskih kwiÿevnika, novinara i umet-nika. Roðen 1855. godine u Sremu, u Sasama (danas NovimKarlovcima), posle osnovne škole u rodnom mestu, pohaðaåuvenu novosadsku, a potom i poÿunsku (bratislavsku) gimna-ziju. U Gracu upisuje studije prava, ali ih napušta, i u Pragui Beåu zaåiwe i završava studije klasiåne filologije.

Kao dvadesetpetogodišwak, obasjan nekolikim talenti-ma, pun znawa i velikih ambicija, Pavle Markoviã dolazi uSremske Karlovce u kojima boravi sve do svoje smrti, od 1880.do 1907. godine. Za nešto više od åetvrt veka ÿivota u åuve-nom mestu, ostavio je neizbrisive tragove. Agilan, darovit,obrazovan, znalac nekoliko evropskih jezika. Nemaåki je, naprimer, govorio perfektno, prevodio dela germanskih pisa-ca, ali i sa srpskog jezika na ruski, åeški, slovaåki i slove-naåki. U najstarijoj našoj gimnaziji predavao gråki i latin-ski, srpski jezik i kwiÿevnost. Bio je i pedantni bibliote-kar åuvene gimnazijske biblioteke u Sremskim Karlovcima, ukojoj se, evo, nalazimo danas, stalno brinuo o proširewufondova i åitanosti kwiga.

Posebno znaåajna beše wegova misija vezana za BrankaRadiåeviãa. Åak je i svom sinu nadenuo ime po velikom pe-sniku. Adamov je bio na åelu Odbora za prenos Brankovihzemnih ostataka 1883. godine iz Beåa na Straÿilovo. Prvipokušaj, pet godina ranije, propao je zbog sukoba Laze Kosti-ãa i Jovana Jovanoviãa Zmaja. Sveåani åin prenosa Branko-

993

vih kostiju, dogaðaj od nacionalnog znaåaja, jedan engleski åa-sopis tada naziva najveãim kulturnim dogaðajem u Evropi.Opåiwen Radiåeviãem i wegovom poezijom, Adamov je kon-kretnim akcijama u Sremskim Karlovcima doprineo da setrajno ustanovi kult velikog pesnika srpskog romantizma. Bezdileme, i sa velikim ponosom, danas moÿemo kazati da je Pa-vle Markoviã Adamov ustanovio konkretan temeq za postoja-we i današwe institucije i manifestacije „Brankovo kolo".

S Jovanom Gråiãem (ne s pesnikom Milenkom), PavleMarkoviã Adamov je ureðivao obnovqeni åasopis Straÿilo-vo od 1892. do 1894. godine. No, pravi uredniåki posao ÿi-votno ãe nadahnuti Adamova odmah posle gašewa novosadskogStraÿilova. U Sremskim Karlovcima, 1895. godine, PavleMarkoviã Adamov, sad kao vlasnik, pokreãe åuveni list zazabavu, pouku i kwiÿevnost, Brankovo Kolo. Celu deceniju bi-ãe urednik ovog nezaobilaznog lista modernog senzibliteta,koji je izlazio dvadeset godina. U prvoj polovini svoga traja-wa, dakle, list Brankovo Kolo bio je kultivisan primer sa-vremene kwiÿevne periodike, vrhunski bedeker kroz literar-ne i kulturne dogaðaje na ukupnom srpskom, ali i juÿnoslo-venskom, pa dobrim delom i evropskom prostoru.

U jednom trenutku, u prvih pet-šest godina, pre pojaveSrpskog kwiÿevnog glasnika u Beogradu, Brankovo Kolo je, izu-zimajuãi kratkoveki Srpski pregled Qubomira Nediãa, bio je-dini relevantan kwiÿevni list na ukupnim srpskim prosto-rima, jedina široko postavqena tribina literature. Tu sepojavquju i prevodi sa mnogih jezika, ozbiqni prilozi prozei poezije, prikazi kwiga i pozorišnih predstava, te razno-vrsne rubrike i bogati „kovåeÿiãi", komentari, kulturni vo-diåi i vesti — sve što je bilo u kaleidoskopu osobenog ure-ðivaåkog koncepta Pavla Markoviãa Adamova. Kritika ne be-še bitnija strana Brankovog Kola. Moÿda zato što je Adamovvoleo da istakne „kritiåarsku nastranost i pakost". „Ideal-na poštewaåina", moglo se åuti za Pavla Markoviãa Ada-mova.

U redakciju Brankovog Kola koja se nalazila u Adamovqe-voj kuãi u Karlovcima, danas u Zmaj Jovinoj 4, navraãali suStevan Sremac, Simo Matavuq, Branislav Nušiã, DragutinIliã, Jovan Gråiã, Milan Saviã i drugi. Najzastupqenijipesnik u Brankovom Kolu je Aleksa Šantiã, zatim DragutinIliã, Mileta Jakšiã, Svetislav Vuloviã, Svetolik Ranko-viã, Veqko Petroviã i drugi. Spoåetka pesme objavquju i Jo-van Duåiã, Sima Panduroviã, Milan Ãuråin, Milorad Mi-troviã, Silvije Strahimir Krawåeviã, Antun Gustav Matoš

994

i drugi. Od stranih pesnika tu su Qermontov, Bajron, Hajne,Petefi, Bodler, Endre Adi, Rilke, Lekont de Lil i drugi.

Najjaåa strana Brankovog Kola bili su prozni pisci, me-ðu prvima Janko Veselinoviã, Simo Matavuq, Radoje Domano-viã, Ksaver Šandor Ðalski, Veqko Petroviã, Antun GustavMatoš, Svetolik Rankoviã i drugi. Danas posmatrano, naji-staknutije mesto pripada Stevanu Sremcu koji je u BrankovomKolu premijerno objavio dela Vukadin, Pop Ãira i pop Spira,Kir Geras, kao i Bori Stankoviãu åija je Koštana prvi putizašla upravo kod Adamova. I ne samo ta dela.

Nije prošla nijedna velika godišwica vezana za srpskui svetsku kwiÿevnost, a da na ozbiqan naåin nije obeleÿenau Brankovom Kolu. Posebno mesto su nalazili vredni priloziiz kwiÿevne istorije i graðe zahvaqujuãi ponajviše Tihomi-ru Ostojiãu. Za normalno izlaÿewe Brankovog Kola, PavleMarkoviã Adamov je zaloÿio ceo imetak svoga oca i time po-kazao do koje mere je posveãen opštem kulturnom interesusrpskog naroda i sa koliko sudbinskog i bezgraniånog ÿararadi na odrÿawu Brankovog Kola.

Pavle Markoviã Adamov bio je neponovqiv i sasmosta-lan duh koji je pazio da ne upadne u dnevnopolitiåke makazelisiåijeg zakerawa, „pisliåarewa", kao je voleo da kaÿe zastranaåka åangrizala toga vremena, koja se ne razlikuju od da-našwih. Kad je nakon osam godina više nego uspešnog radaBrankovog Kola uvideo da gubi mecene, da nema sredstva zanormalan izlazak Brankovog Kola, 1903. godine, u pismu prija-tequ Milanu Ševiãu, piscu i prevodiocu, profesoru i pe-dagogu, piše: „Mislio sam, iskreno da ti kaÿem, promeniãese patrijarh, pa ãe doãi nekakav pismenitiji, koji ãe uvidetida nije pravo ni pred Bogom ni pred qudima da jedan siroma-šan profesoråiã šãerda tekovinu svoga bábe za kwiÿevneceli, te ãe mi alaliti dug — bar onaj štampariji. Ja sad ose-ãam da dotle neãu moãi istrajati."

Skrhan bolešãu i, potom, preranom smrãu 1907. godine,on ãe predati Brankovo Kolo Milanu Budisavqeviãu, Draguti-nu Iliãu i Milanu Koturu. Oni ãe ÿivot åuvenog lista pro-duÿiti sve do 1914. godine, do poåetka Prvog svetskog rata.Istina, taj period izlaÿewa Brankovog Kola bio je obeleÿenpadom kvaliteta, list se spustio na grane provincijskog imalograðansko-konzervativnog glasila. Više nego oåigledno,nedostajala je Adamovqeva ÿivotna energija, posveãeniåka ve-ra u misiju Brankovog Kola, bezrezervna qubav prema litera-turi, vizija opstanka srpske kulture i naroda.

U Adamovqevim pismima pronalazimo vaÿne i, åesto,nepoznate poglede i uvide, reagovawa na ÿive teme i razne

995

probleme toga vremena. Mnoštvo pisama je još neobjavqeno itrebalo bi sve uåiniti da do toga napokon doðe. Pisana suuredno, lepim rukopisom, lako su åitqiva. Pre svega, Adamo-vqeva pisma poseduju svest o buduãem dobu, ali su i kardio-gram otkucaja aktuelnog vremena. Ta pisma su, u isti mah, vr-cavi, topli i iskreni proplamsaji upuãeni prijateqima ko-jima je, direktno i sa argumentima, uvek govorio istinu, ne-kima mawe ili više lepu. Iz pisama se vidi da ih ne pišekwiÿevni åinovnik, veã talentovani pisac koji ume da senašali i na sopstveni raåun, detaqista koji uvek ima kvali-tetne predloge i viðewa.

Intelektualac najvišeg ranga, Pavle Markoviã Adamov,brani seqaåku i paorsku prirodu åoveka iz Srema, dokazujuãiwegovu mudrost, osobenu i drugaåiju u odnosu na ostala pod-nebqa. U pismu Milanu Saviãu, iz 1883. godine, Adamov ka-ÿe: „Ima baš u našem narodu ideja, ima karaktera te još ka-kvih. Treba biti samo momak pa ih razumeti; pa da vidiš, ka-kav bi se tu koristan roman mogao napisati. Seti se Auerba-hovog Lucifera i drugih wegovih pripovedaka. Naravno ro-man iz srpskog paorskog ÿivota ne bi mogao predstaviti par-keta i salona. A srpski roman napisati teško je i s tog, pa stog baš i teÿe, što u wemu moraju biti Srbi qudi i qudiSrbi. Pisac tog romana ne sme nikome imitovati, ni Rosege-ru ni Turgewevu. Veã mora novo stvoriti, bar toliko novo, ukoliko se razlikuju narod od naroda. A razlika ima." Zatimdodaje da mu je glavni ciq bio da pokaÿe da u narodu ima „ka-raktera obeleÿenih, da ima i ideja".

U pismu iz Zagreba, upuãenom Jovanu Gråiãu 1886. godi-ne, Adamov kaÿe da Eugen Kumiåiã ne moÿe, koliko su dobre,„dosta da mi nahvali moje priåe". „Molim te, nemoj da meukoriš hvalisawem", kaÿe Adamov Gråiãu u reåenici u za-gradi. A zatim dodaje da je Kumiåiã rekao da „tako treba da sepiše i tako treba da se zna jezik". U istom pismu dodaje:„Zmaja, Jakšiãa i Branka diÿu svi u zvezde. Priznaju da ne-maju takvih pesnika, ni pripovedaåa kao Lazareviãa i (opro-sti!) Adamova. (Jovo, ne hvalim se, sami mi to priznaju.)" Za-tim navodi da je kritiåar Šrepel naumio u tamošwem Vijen-cu pisati studiju o Lazareviãevim i wegovim pripovetkama.

Po povratku iz Zagreba, ubrzo ãe doÿiveti razoåarawe.Milivoj Šrepel ga ÿestoko napada govoreãi da u wegovimpriåama åitalac ãe „uzalud uhoditi trag dubqoj psihologiji"i da u wima nema „muškoga humora". To je ÿivotno pogodiloAdamova, pokazao je åudnu preosetqivost. A kad je Milan Sa-viã bio namerio da piše o wegovim priåama u listu Otax-bina, Adamov u pismu iz 1887. godine kaÿe: „Molim te odu-

996

stani od toga. Molim te ozbiqno, bratski. Boqe je neka osta-ne na ovome, što je do sada bilo. Ja ne ÿelim da se ikada vi-še govori o meni kao pripovedaåu. Ako hoãeš dakle da posve-doåiš svoje prijateqstvo prema meni, ja ti opet i ozbiqnovelim, okaj se toga i okaj s mene, pa piši štogod pametnije."Adamov govori pri tom da se kwige Janka Veselinoviãa rasu-še kao alva, a on svoje nije ni prodavao tek „koliko da po-krijem poštarinu oko rasturivawa". „Boqe dakle pero zatu-riti u dupe", razoåarano veli.

Adamov odluåuje da prekine sa pisawem i sav se posveãu-je uredniåkim poslovima. Ako nešto i objavi, to je pod pseu-donimima. U to vreme umire mu supruga Sofija, a odmah za-tim obe mlade kãerke, Smiqa i Nada. Trebalo je posle takvetragedije smoãi snage pa opstati u ÿivotu sa bolešqivim si-nom Brankom. Milan Saviã piše o wegovim pripovetkama ikaÿe da je Adamov „najduševniji u opisima prirode i pri-rodnih pojava, a najsnaÿniji u prikazu psihologije seqakove… da zahvata u puno vrelo narodnoga ÿivota i da iznosiodande sitno ovejano biserje".

O napadima Jovana Skerliãa, od åijeg su pera u to vremezavisile mnoge sudbine, Pavle Markoviã Adamov u svojimpismima kaÿe: „Taj åovek åiste pameti napada mene i sve štoje od mene. A vidim raskoraåio se tamo po Beogradu, pa on vo-di glavnu reå, on saziva na zborove koga hoãe, on je — veã ikao profesor srpske kwiÿevnosti na univerzitetu uzeo podsvoje kritiku i kwiÿevnost i srpsku i svetsku. A najviše seokomio na Brankovo Kolo i mene."

Ovde se mogu videti zameci razloga zašto je Pavle Mar-koviã Adamov do današwih dana na izvestan naåin ostao po-luosvetqen kao pisac. Pavle Markoviã Adamov je nesumwi-vo antologijski pripovedaå odnegovanog stila, majstor kratkeumetniåke reåenice, pisac bogate leksike, u suptilnim ni-jansama tematsko-motivskih krugova, drugaåiji od svojih sa-vremenika.

O Adamovu afirmativno pišu Dragutin J. Iliã i Voji-slav J. Iliã — mlaði. Ovaj drugi se direktno suprotstavioSkerliãevim ocenama. O Skerliãu Adamov daqe piše: „U we-mu sad kulminira ona klika prekosavska, koja u nama preåani-ma ništa dobro ne vidi, koji i ne ume da pametno sudi o na-šim prilikama, te o kwiÿevnosti i kwiÿevnicima. Åinimi se da on bez francuskih recepata i blanketa, što ih jepokupio onde dok je kompilirao svoje studije o francuskojkwiÿevnosti, ne ume ni napisati ništa pa ni u srpskojkwiÿevnosti. Åini mi se da taj Skerliã onde, gde je poloÿiodoktorat o kwiÿevnosti, da je zatraÿio kakvo mesto, ne bi ga

997

dobio ni za profesora kwiÿevnosti u kakvoj trgovaåkoj aka-demiji ili šegrtskoj školi; a u Beogradu je odmah proglašenza vrhovnog sudiju srpske kwiÿevnosti."

Dakle, Adamov i Skerliã su se u mnogo åemu razlikovali.Pre svega, Skerliã se školovao i intelektualno razvijao nakrilima francuskog jezika i kulture, a Adamov u okviru ne-maåke i praške škole. Zatim, Skerliã je po vokaciji bioistoriåar kwiÿevnosti, kritiåar i publicista, a Adamov,pre svega, åist pisac, beletrista, dakle. Imao je ono štoSkerliã nema — pogled iznutra na kwiÿevno delo, iz epifa-nijske vatre stvaralaåkog procesa. To je bila wegova pred-nost. Zatim, sam je stvorio instituciju Brankovo Kolo. Sker-liã je imao otvorena vrata u svim beogradskim listovima iåasopisima za dobre honorare. Koncepcija Brankovog Kola bi-la je zasnovana na pre svega kwiÿevno-umetniåkoj dimenziji,lišena stranaåkog upliva i patetiåno-gorqive dnevnopoli-tiåke i ideološke povike. Skerliã je bio pramac jedra u kojeje duvala politika toga vremena, imao je jasan ideološki kon-cept zasnovan na nuÿnom društvenom pogledu i zanosu. Ada-mov je kao pisac stvarao prozu åiji junaci nisu bili samo uravni svakodnevice, veã su domaštavali svoje ÿivote i otva-rali tihe prostore fantastike. To Skerliãevom poimawu li-terature nije odgovaralo, obrušavao se na primere takvog pi-sawa, sve što je imalo naglašen individualni peåat, pogoto-vo pesimistiåne provenijencije, bilo je metom wegovog napa-da i eliminisawa.

Adamov je, dakle, smetao Skerliãu i kao pisac i kaourednik Brankovog Kola. Jednostavno, Pavle Markoviã Adamovje bio veã dovoqno samorodna i, u jednom periodu, kwiÿevnomoãna liånost, akter i poslenik vredan poštovawa, a time ioponent onome ko bi ÿeleo da na drugaåiji naåin artikulišei definiše celinu srpske kwiÿevne i kulturne scene. Ada-movqeva misija je kretala iz Sremskih Karlovaca, iz epicen-tra straÿilovske linije pevawa, sa konkretnim rezultatimana planu afirmacije roja koncentriånih krugova takvog lir-skog amblema u celini srpske i juÿnoslovenske kulture ikwiÿevnosti.

Pavle Markoviã Adamov odliåno je poznavao i druge umet-nosti. Kada govori o pozorišnom ÿivotu, istiåe da je po-trebno „da se izvuåemo jedamput iz kojekakvih tuðih lakrdijai bolesnih drama, koje idu samo za efektom, pa da pribliÿi-mo naš prost svet, naš paorski ÿivot k srcu naše više kla-se". Adamov istiåe da razliku izmeðu to dvoje „deli åitav po-nor": „Našu inteligenciju, taj naš viši svet delim ja u dvo-je: u pravu inteligenciju i nadriinteligenciju. I jedni i

998

drugi su jako izmakli ispred naroda, pogotovo su se otuðiliod wega. Najposle ãemo dotle doterati, da ãe nam prava inte-ligencija pisati i raditi u duhu za kojim je paor uÿasno zao-stao; a nadriinteligencija ãe se naslaðivati tuðinštinom."

Pavle Markoviã Adamov je retka spisateqska i qudskasudbina, poeta u prozi sa temama iz ÿivota obiånog åoveka imotivima dovedenim do univerzalnih znaåewa, kulturni pre-galac kakav se retko raða u jednom etnosu, neponovqiva liå-nost koja je posle Branka Radiåeviãa u Sremskim Karlovcimanesumwivo bila najveãa. Sve što je radio, bilo je na polzusrpskog naroda, širokog pogleda i izvan lokalnih domašaja,u radosti dosezawa stvaralaåke i liåne slobode. Na nama jeda u rasponima svojih moãi i darova neprestano åinimo kon-kretne i jasne poteze u åast i korist jedinstvenog dela PavlaMarkoviãa Adamova.*

999

* Beseda na sveåanom uruåewu nagrade „Pavle Markoviã Adamov" uSpomen-biblioteci Karlovaåke gimnazije, 11. marta 2009. godine.

SAVA STAMENKOVIÃ

VRSTE SIGNALISTIÅKE POEZIJEU ZBIRCI MIROQUBA TODOROVIÃA

„SVIWA JE ODLIÅAN PLIVAÅ"

SIGNALIZAM I VRSTE SIGNALISTIÅKE POEZIJE

Kada osnivaå i teoretiåar signalizma Miroqub Todoro-viã poåiwe sa eksperimentima u jeziku, svestan da revolucijeu poeziji nema ukoliko se ona ne izvrši u wenom osnovnommedijumu — u jeziku. Revolucija je potrebna kako bi se stvara-laåki odgovorilo zahtevima savremene tehnološke i elektron-ske civilizacije (1) i kako bi se promenilo stawe u tada-šwoj srpskoj kwiÿevnosti koje po Todoroviãu karakteriševladavina neoromantizma i zakasnelog simbolizma (2). Na ra-åun ovog drugog, nemirewa i pobune protiv trenutnog, zateåe-nog stawa u kwiÿevnosti (koje se ocewuje kao loše i zastare-lo) pravimo vezu izmeðu signalizma i prve, istorijske avan-garde. Revolucionisawe jezika zapoåelo je scijentizacijom (uno-šewe simbola, formula, leksema i veãih jeziåkih iskaza izegzaktnih nauka — fizike, hemije, biologije, matematike, bi-ohemije, astrofizike) i vizualizacijom teksta (grafiåko raz-lagawe reåi, sintagmi i iskaza na slogove i slova kao znako-ve i wihovo rasprostirawe na prostoru stranice; unošeweneverbalnih znakova u tekst, kao što su crteÿi, grafikoni,fotografije i drugi elementi koji se kolaÿiraju):

Impresioniran Kandinskim, ranim Mondrianom i Mi-šoovim tašizmom, maštao sam o sintezi nauke i poezije.1

1000

1 Iz intervjua koji je Todoroviã dao internet-åasopisu Yellow Cab,2004; intervju se moÿe naãi na adresi http://www.yellowcab.co.yu/stampano/45/22.jsp.

Zato je prva faza signalizma i nazvana scijentizmom. Ka-snije se Todoroviã opredelio za naziv signalizam, što je bi-lo pitawe samog pokreta koji se sve više udaqavao od prosto-ra obuhvaãenog naukom i nauånim metodama.

Prirodu i svrhu signalizma obrazloÿio je Todoroviãkroz tri manifesta. To su: Manifest pesniåke nauke (1968),Manifest signalizma — Regulae poesis (1969) i Signalizam(1970).2 Prvi manifest sumirao je iskustva iz perioda sci-jentizma (1959—1967), drugi je bio osnova za formirawe jed-nog snaÿnog avangardnog pokreta koji je radikalnim eksperi-mentima revolucionisao sve grane umetnosti, dok je treãidoneo opširniju definiciju signalizma i detaqnu klasifi-kaciju novih pesniåkih oblika.

Jaåawu pokreta doprinelo je i pokretawe åasopisa Sig-nal 1970. godine. U prvom periodu izlaÿewa (1970—1973) ob-javqeno je devet brojeva. Åasopis je objavqivao priloge doma-ãih i stranih avangardnih umetnika, te bibliografske podat-ke o antologijama avangardne poezije u svetu.

Vremenom, signalizam dobija sve više pristalica. Po-red Todoroviãa, najpoznatiji predstavnici signalizma su: Ma-rina Abramoviã, Slobodan Paviãeviã, Ÿarko Rošuq, Slobo-dan Vukanoviã, Milivoje Pavloviã, Qubiša Jociã i drugi.

Iako se signalizam javio kao originalni srpski pokret(iako se uklapa u ono što nazivamo neoavangardom), srpskakritika ga je dugo negirala. Åini se da je skoro do devedese-tih vladalo to negirawe — signalizam je za to vreme dobiopriznawe svetske kritike i publike. Poqski pesnik, proza-ist, kritiåar, istoriåar i teoretiåar kwiÿevnosti, JulijanKornhauzer, svojim studijama o signalizmu, „srpskoj neoavan-gardi", predstavio je svetu ovaj naš pokret. Kasnije ãe tosvojim studijama (oslawajuãi se na Kornhauzera i revidiraju-ãi ga) uraditi i Ÿivan Ÿivkoviã i Milivoje Pavloviã. Ovatri autora, pored Miroquba Todoroviãa, ostaju i danas naj-boqi poznavaoci i teoretiåari signalizma.

Inaåe, signalizam, „najveãi srpski brend", kako kaÿeDušan Vidakoviã,3 ÿiv je i danas. Posle kraãeg zatišja, onje „oÿiveo" devedesetih, kada se Miroqubu Todoroviãu pri-kquåuje nova grupa mladih autora predvoðena Ilijom Bakiãemi Zvonkom Sariãem. Signalizam neãe nestati, tek ga åekajuuspesi, kaÿe miroqub Todoroviã:

1001

2 Ovi manifesti su, objediweni sa drugim Todoroviãevim tekstovima,objavqeni 1979. u kwizi Signalizam, u izdawu niške „Gradine".

3 http://www.yellowcab.co.yu/stampano/45/22.jsp

Mislim da ãe naredno stoleãe biti stoleãe signalizma.

Daqi razvoj signalizma vidim u eksploziji planetarne i poåe-

cima ostvarivawa kosmiåke umetnosti. To ãe biti posebno vi-

dqivo u intermedijalnim segmentima. Doãi ãe novi qudi, ot-

kriãe se nova sredstva za stvaralaåki rad…4

U svojim manifestima, metapoetskim tekstovima, predgo-vorima Todoroviã je dao nekoliko podela signalistiåke poe-zije. Te podele variraju od šest do dvanaest tipova signali-stiåke poezije. Jasno je odakle te promene — signalizam stal-no traga za novim rešewima, novim tehnikama stvarawa i iz-raÿavawa duhovne klime tehnološke civilizacije u kojoj ÿi-vimo. Da postoje neke vrste Todoroviã je primetio tek neko-liko godina pošto ih je stvorio (razlikovawe aleatorne odstohastiåke poezije na primer). Neke vrste je prvo uneo u po-delu, pa ih onda negirao. „Zbog åega se u Todoroviãevoj pode-li [misli se na posledwu podelu] ne pojavquje konkretna poe-zija? Uostalom, ne radi se o bojazni da doðe do haosa, mada nito nije iskquåeno. Pre bi trebalo pretpostaviti da je po-vlaåewe naziva 'konkretna poezija' iz komunikacije pruÿilošansu signalizmu da se smatra drugaåijim, potpunijim prav-cem…"5

Razmatrajuãi Todoroviãevu, Kornhauzerovu i Ÿivkoviãe-vu podelu, mi smo se opredelili za sledeãu:

1. scijentistiåka poezija,2. fenomenološka, tehnološka i ready-made poezija,3. stohastiåka i aleatorna poezija,4. kompjuterska poezija,5. permutaciona, kombinaciona, varijaciona i statistiå-

ka poezija,6. signalistiåka kinetiåka i foniåka poezija,7. konkretna, vizuelna i mail-art poezija i8. gestualna i objekt-poezija.

Neke vrste objasniãemo na primeru zbirke Sviwa je odli-åan plivaå iz 1971. godine. Uzimamo ovu zbirku zato što onasadrÿi najveãi broj signalistiåkih vrsta, zato što tu nala-zimo idealne primere za neke vrste, a opet i idealne prime-re za proÿimawe vrsta i, na kraju, zato što su u ovoj zbirci

1002

4 Dušan Vidakoviã, Susret nauke i umetnosti, „Blic", 26. 3. 1999, 28.5 Julijan Kornhauzer, Signalizam srpska neoavangarda, „Prosveta", Niš

1998, 91.

neke od najlepših Todoroviãevih pesama, a slobodno moÿemoreãi i najpopularnijih.6

Vrste koje nisu obuhvaãene zbirkom, objasniãemo ovdeukratko.

Scijentistiåke pesme javile su se na poåetku signalizma,u onoj prvoj fazi koja se naziva scijentizmom i biãe obja-šwene u poglavqu o fenomenološkim pesmama.

Kompjutersku poeziju utemeqio je Todoroviã 1969. obja-vivši u zbirci Kyberno tekst O pesniåkim mašinama, gde jenaznaåio i tri vrste mašina za pravqewe kompjuterske poe-zije: Zvezdozor, Signatvor i Digitalni kompjuter. Najpozna-tija pesma ove vrste, Naravno mleko plamen påela, izazvala jepotpuno opreåne reakcije — od ushiãewa kod Oskara Daviåado osude i sumwe da se poezija i moÿe stvarati uz pomoã kom-pjutera. Ova vrsta signalistiåke poezije odmah je naišla naotpor kod naše kritike, a sam pesnik smatra da je kompjuter-ska poezija (šok wome izazvan) glavni razlog što je signali-zam u srpskoj javnosti zanemarivan, nedovoqno prouåavan islabo prihvaãen.

Permutaciona, kombinaciona, varijaciona i statistiåkapoezija mogu se podvesti pod jedan naziv — matematiåka sig-nalistiåka poezija. Matematiåke kombinacije i spojevi neko-liko reåi (nastali drugaåijom metodom kod svake vrste), alibez upotrebe raåunara, predstavqaju osnovu matematiåke sig-nalistiåe poezije. Nama je ona bitna jer je oznaåila udaqava-we Todoroviãa od mašina, tj. ona predstavqa prelaz od kom-pjuterske prema stohastiåkoj poeziji.

Signalistiåka kinetiåka i foniåka, tj. zvuåna poezija is-kquåuje i reå i slovo kao izraÿajno sredstvo i koristi åistiznak, zvuk, mimiku, pokret, svetlosne efekte, predmete i boje-ne površine.

Mail-art poezija, tj. „poštanska umetnost" verovatno jenajzanimqiviji umetniåki produkt neoavangarde. I najjedno-stavniji — svodi se na slawe poruka preko pošte. Pored po-ruke, nalaze se tu i „nehotiåne" vesti i sadrÿaji koji se po-ruci dodaju dok ona putuje — poštanski ÿigovi, pribeleškei opaske poštanskih sluÿbenika…

Gestualna poezija tiåe se pre svega autorovog tela kao do-minantnog sredstva istraÿivawa, zatim gestova i poruka kojese saopštavaju govorom, gestovima, predmetima… Najboqe ãe-

1003

6 Uzmimo kao merilo internet — na raznim sajtovima, forumima, blo-govima nalazimo samo tri pesme Miroquba Todoroviãa: Sviwa je odliåanplivaå, Kao vetar sa Morave i Miroqub Todoroviã zauzima krajwe subjektivnestavove — sve tri su iz ove zbirke.

mo je definisati wenim sinonima: signalistiåka manife-stacija, akciona pesma, poezija u procesu, poesia publica, hap-pening-pesma…

Objekt-poezija nastaje kada umetnik istrgne predmet izwegovog pragmatiåno-trivijalnog konteksta i svojim „inter-vencijama" mu da estetski smisao. Moÿemo povuãi paraleluizmeðu objekt-poezije, koja je iskoraåila iz sveta kwige a ko-risti gotove predmete i ready-made poezije, koja je ostala„kwiška" vrsta a koristi se gotovim iskazima (reklamama,replikama iz serija itd).

FENOMENOLOŠKA, TEHNOLOŠKAI READY-MADE POEZIJA

Fenomenološka, tehnološka i ready-made poezija svoje-vrsni su derivati signalistiåke scijentistiåke poezije. Fe-nomenološka pesma je proizašla iz saÿetih scijentistiåkihpesama: pesama-opisa, pesama-definicija, pesama-odrednica.Fenomenološka pesma izraÿavala je redukciju verbalnog ma-terijala. Od ÿivih biãa (ciklus Termiti u zbirci Kyberno,1970, Mraviwak u zbirci Poklon-paket, 1974) Todoroviã seokreãe stvarima meðu kojima ÿivi i kojima se sluÿi, s timšto sad wegovu paÿwu ne zaokupqa objekat, veã wegova sušti-na — fenomen (odatle i naziv ove vrste).

Dva najveãa poznavaoca signalizma ne slaÿu se u odreðe-wu šta je sve kod Todoroviãa fenomenološka pesma: Kornha-uzer u fenomenološke ubraja i neke pesme iz ciklusa Termi-ti i Mraviwak, Ÿivkoviã smatra da su one scijentistiåke.7

Naziv tehnološka poezija Todoroviã prvi put upotrebqa-va u prvom broju åasopisa Signal 1970. godine. On napomiweda pesnik, radi osveÿewa pesniåkog jezika, moÿe da koristiizvesne spoqašwe manifestacije i oznake potrošaåkog dru-štva — skraãenice, jezik reklama itd, dajuãi im svojim poet-skim intervencijama odreðeni smisao i znaåewe. Tehnološkapesma je u stvari fenomenološka pesma u kojoj se pesnikovgovor nalazi na samoj granici egzaktnog, tehnološkog i urba-nog govora — to je fenomenološka pesma u koju je unet govorsvakodnevice i potrošaåkog društva.

Na isti naåin moÿemo definisati i tzv. ready-made, tj.naðenu poeziju: to je fenomenološka pesma koja se sklapa od

1004

7 Ta rasprava nam i nije bitna — u zbirci Sviwa je odliåan plivaå inema åiste fenomenološke pesme, definiciju fenomenološke pesme dajemosamo kako bismo definisali tehnološku i ready-made poeziju.

naðenog, gotovog materijala, „pesma u kojoj je izuzetno dela-tan elemenat jeziåkih iskaza, koji se direktno preuzimaju izÿivotne zbiqe (reklame, natpisi na odreðenim proizvodimaitd)".8

Tehnološka i naðena poezija su, po Kornahauzeru, namer-no antikwiÿevne. One napadaju potrošaåko društvo/menta-litet u kome je sve roba i sve se reklamira, ali se bore iprotiv vladajuãe jeftine i potrošaåke umetnosti za mase.

Mada elemenata tehnološke i ready-made poezije ima i uciklusima Sviwa je odliåan plivaå i Hoãu da budem bubaw, åi-stu tehnološku poeziju nalazimo samo u ciklusu ABC o Miro-qubu Todoroviãu. Ovaj ciklus sadrÿi deset pesama a prva se odostalih odvaja jer jedina govori o signalistiåkoj poeziji, dokpreostalih devet govore o Miroqubu Todoroviãu. Veã se iznaslova ove prve pesme (Kupujte samo signalistiåku poeziju)vidi da je ona proglas, oglas, reklama, anti-pesma, tj. tekst sakonkretnom namenom: da skrene paÿwu åitalaca na signali-stiåku poeziju kao robu åiji je kvalitet neosporan. Na poået-ku pesme, Todoroviã nas obaveštava da je „industrija poezi-je" pod wegovim imenom poåela s proizvodwom najsavremeni-jih poetskih tekstova, da bi nam onda, duhovito, jezikom re-klame, istakao vrednosti signalistiåke poezije. Na kraju pe-sme Todoroviã ãe se obraåunati i sa poezijom pre wega —wegova je kvalitetnija i „nimalo skupqa":

KUPUJTE SAMO SIGNALISTIÅKU POEZIJU

u svakoj kuãi, dvorani, ustanovi!

novo na jugoslovenskom trÿištu!

veã poznata industrija poezije

„miroqub todoroviã" poåela je sa

proizvodwom (fabrikovawem)

najsavremenijih poetskih tekstova

reå je o poeziji visokog kvaliteta

koja se moÿe åitati, gledati,

slušati, docrtavati, izlagati,

urlati na mitinzima, citirati,

reprodukovati u uxbenicima, postavqati

na zidove, parket, beton, reklamne

panoe, vozove, brodove, avione.

za ove proizvode koji se ne mogu

åak ni uvoziti jer su retki u svetu

1005

8 Ÿivan Ÿivkoviã, Signalizam (geneza, poetika i umetniåka praksa),„Vuk Karaxiã", Paraãin 1994, 110.

vlada ogromno interesovawe na

jugoslovenskom i stranom trÿištu.

pojedinci, domaãinstva, ugostiteqi,

ustanove, ÿeleznica, automobilska

industrija, projektantske organizacije,

izdavaåke kuãe i klinike mogu još ovog

meseca da potraÿe naš novi proizvod

signalistiåku poeziju.

novi proizvod koji se fabrikuje na

najsavremenijim ureðajima elektronskim

raåunarima i uz pomoã komplikovanih

matematiåkih i drugih egzaktnih metoda

visokog je kvaliteta i nije nimalo

skupqi od veã zastarelih i prevaziðenih

proizvoda iste vrste.

U ovoj pesmi, Todoroviã je ponovio poetiåka svojstvasignalizma („fabrikovawe" poezije „najsavremenijim ureða-jima elektronskim raåunarima i uz pomoã komplikovanih ma-tematiåkih i drugih egzaktnih metoda") i tako se opet suprot-stavio vladajuãim poetskim naåelima i mitu o demijurškojulozi pesnika.

U preostalih devet pesama ovog ciklusa taj mit ãe bitido kraja razoren. Ovde je autor sam sebe uzeo za poetski pred-met i opisao se jezikom potrošaåkog društva, jezikom re-klama, mas-medija. Ova grupa pesama je prekoraåila prag ano-nimnosti i sluÿeãi se reklamnim kodom pretvorila pesnika(eksponirawem wegovog imena i prezimena) u proizvod zasvakodnevnu upotrebu. „Odrednica 'Miroqub Todoroviã' per-verzno zamewuje sve što trgovina moÿe da reklamira u dru-štvu materijalnog blagostawa."9 „Todoroviã se ovde sluÿi'istrošenim' jeziåkim modelima ne da bi ih kao pesnik afir-misao nego da bi istakao wegovu automatizovanost, semantiå-ku 'ispraÿwenost', a istovremeno da bi — koristeãi se wima— 'provocirao' jezik kritiåki visoko 'kotirane' srpske poe-zije na prelomu šeste i sedme decenije."10

U drugom delu pesme ABC o Miroqubu Todoroviãu saznaje-mo da je dokazano da je M. T. „najbrÿe vozilo na svetu", kojese moÿe uporediti samo sa jednim drugim vozilom, koje se zo-ve Vladimir Majakovski. Ovo vozilo, åitamo, „veã punih dva-

1006

9 Julijan Kornhauzer, Signalizam srpska neoavangarda, „Prosveta", Niš1998, 189.

10 Ÿivan Ÿivkoviã, Signalizam (geneza, poetika i umetniåka praksa),112.

naest godina prkosi tekuãoj literaturi" (da ovu istu pesmuTodoroviã piše danas, slobodno bi mogao da stavi „48 godi-na" — malo toga se u „tekuãoj" literaturi promenilo) i „ni-kada ne moÿe zastareti" — tako je pesnik u nekoliko stihovaizloÿio åitaocima signalizam — to je stalna potraga za no-vim rešewima i samim tim, veåita mladost pokreta.

Todoroviã iz pretposledweg stiha izdvaja jednu reå —„konstruisawe" — åime opet pesniku-demijurgu suprotstavqasignalistiåkog pesnika-nauånika:

statistiåki je dokazano da je miroqub

todoroviã najbrÿe vozilo na svetu. dobitnik

prve nagrade za prodornost, tehniåki,

funkcionalno i estetski najsavršeniji u svojoj

klasi. jedinstvena aerodinamiåna linija

koja veã punih dvanaest godina prkosi tekuãoj

literaturi i nikada ne moÿe zastareti.

izvanredno hidropneumatsko amortizovawe

imao ga je još samo vladimir majakovski koji je

osvajao licence od puškina do hlebwikova.

miroqub todoroviã sa novom karoserijom i

unutrašwom opremom. miroqub todoroviã sa

zatvorenim sistemom hlaðewa. pouzdajte se

u naša tridesetogodišwa iskustva u konstruisawu

miroquba todoroviãa na predwi pogon.

Igrajuãi se daqe jezikom reklama, autor nam åak daje irecept za pohovanog Miroquba Todoroviãa:

DAÃU VAM RECEPT ZA POHOVANOGMIROQUBA TODOROVIÃA

zamesite vodom pola kilograma

miroquba todoroviãa

isecite ga u tanke listove

propecite na ugrejanoj ploåi

u dubokoj zdeli umutite

deset sveÿih miroquba todoroviãa

sve ovo zatim dobro promešajte

ÿene vole da im miroqub todoroviã

bude debqi

boqe je ne praviti debelog

miroquba todoroviãa

tawi se boqe ispeåe

pecite paÿqivo svoga miroquba todoroviãa

1007

dok mu koÿica ne porumeni

miroquba todoroviãa sa zarumewenom koÿicom

iseckajte na kriške

i posluÿite

Iako je humor u ovom ciklusu, kako kaÿe Ÿivan Ÿivko-viã, uzgredna pojava, po duhovitosti se izdvaja pesma MiroqubTodoroviã zauzima krajwe subjektivne stavove. Ovde autor na-pada samog sebe, ponavqajuãi sve ono što su godinama kriti-åari i kritizeri izgovarali na wegov raåun i na raåun sig-nalizma. Na kraju pesme nam otkriva i wihov najveãi strah —strah da ãe i drugi pesnici prihvatiti signalizam te ga takoustoliåiti kao vladajuãi pravac:

MIROQUB TODOROVIÃ ZAUZIMA KRAJWESUBJEKTIVNE STAVOVE

miroqub todoroviã je hohštapler

miroqub todoroviã je anarholiberal

miroqub todoroviã je nazadna

društvena snaga

miroqub todoroviã je pamflet

vešto smišqen i tempiran

u åemu su greške miroquba todoroviãa

miroqub todoroviã zauzima

krajwe subjektivne stavove

miroqub todoroviã ne vidi

da wegova borba ne vodi niåemu

miroqub todoroviã ne daje

precizne odgovore na naša pitawa

miroqub todoroviã razliåito pristupa

oceni problema

miroqub todoroviã nije samokritiåan

u svome izlagawu

miroqub todoroviã ne prima na sebe

nikakvu odgovornost

miroqub todoroviã bi hteo

da svako postane miroqub todoroviã

Elemenata ready-made poezije (kao i tehnološke) ima uciklusima Sviwa je odliåan plivaå i Zašto Vaš pas, a poseb-no su izraÿeni u ovom drugom, koga åine samo tri aleatornepesme. One su aleatorne (koriste jezik svakodnevice i rekla-ma, barataju kratkim iskazima, koji se sluåajno kombinuju imogu dati razliåita znaåewa ili pak nijedno), ali su i naðe-

1008

ne, tj. ready-made pesme, jer su, delimiåno ili potpuno, kom-ponovane od gotovih, preuzetih iskaza iz reklama, serija…Pesma Zašto Vaš pas kombinovana je od (mada je to uvek te-ško odrediti — sam autor nikad ne otkriva gde nalazi „mate-rijal za pesmu") reklama („zbog åega se odriåete pušewa"),naslova iz ÿenskih åasopisa („da li ste senzualna ÿena"),ideoloških poskoåica („sloboda i ravnopravnost svim naro-dima"), dnevnih vesti („rudari štrajkuju u španiji"), repli-ka iz TV-serija („danas je nedeqa imaãemo hladnu veåeru") istripa („zašto vaš pas nosi samo tri kofera"):

ZAŠTO VAŠ PAS

danas je nedeqa imaãemo hladnu veåeru

vojska pomaÿe ugroÿenima

zbog åega se odriåete pušewa i šminke

seks ãe otvoriti i školska vrata

hteo bih da mi stavite veštaåki zub

kao kamen temeqac olovnom kombinatu

ÿena je ÿena i na kilimanxaru

ograniåite pritisak na svoga partnera

zbog kiše i snega koji se naglo topi

rudari štrajkuju u španiji

sloboda i ravnopravnost svim narodima

sifilis je opasan i po okolinu

smatrate li sebe senzualnom ÿenom

meteorske kiše padaju po mesecu

ojaåajte kosti kiåme i prepona

primitivno je da deca rastu u qudskom telu

zašto vaš pas nosi samo tri kofera

Ovaj primer samo govori o isprepletenosti signalistiå-kih vrsta i nemoguãnosti wihovog jasnog izolovawa, što netreba tumaåiti kao nedostatak poezije Miroquba Todoroviãa,veã pre kao weno bogatstvo — ove aleatorno-naðene pesme po-kazuju da što je pesma teÿe odrediva u pogledu vrste to je igraåitawa i otkrivawa znaåewa teÿa, samim tim i — zanimqi-vija.

STOHASTIÅKA I ALEATORNA POEZIJA

Stohastiåka i aleatorna poezija (grå. stochastike — naga-ðawe, pogaðawe, lat. alea — kocka) odlikuju se teÿwom za spa-jawem inaåe nespojivih i suprotstavqenih elemenata realnog

1009

sveta. Stohastiåke i aleatorne pesme prepoznajemo po razbi-jenoj reåenici, po nedovršenim reåeniåkim nizovima, po to-me što svaki stih pesme predstavqa nezavisan iskaz. Ovakavstohastiåki postupak prvi put je Todoroviã srpskoj javnostidemonstrirao 1969. u niškom åasopisu Gradina (br. 8—9), ob-javivši u wemu ciklus od dvadeset i tri pesme pod nazivomKowiã-Qeqen.

Ni sam Todoroviã dugo nije razdvajao ove dve vrste — tek1986. u kwizi Pevci sa Bajlon-skvera on pravi jasnu razliku:

U aleatornoj poeziji koristi se sliåan stvaralaåki postu-pak kao u stohastiåkoj, ali se upotrebqava svakodnevni, kolo-kvijalni jezik, jezik štampe, reklama, mas-medija, tehnološkecivilizacije.11

Aleatorne pesme su dakle proizvod kolokvijalnog jezika,one koriste reåi mas-medija, dok stohastiåke predstavqaju sverelacije u kojima se u okviru jednog teksta pojavquje sluåajnaasocijacija.

Bilo je mnogo neslagawa u razgraniåavawu pojedinih sig-nalistiåkih vrsta. Julijan Kornhauzer je i kompjutersku i fe-nomenološku poeziju posmatrao kao stohastiåku poeziju, iz-dvajajuãi ih, doduše, kao podvrste. Šatrovaåkoj poeziji nijepak dao ni status podvrste, smatrajuãi da je za Todoroviãevupoeziju bitna tehnika i naåin realizacije pesme, dok je izborleksike potpuno nebitan. Milivoje Pavloviã ispraviãe gre-šku ovog poqskog jugoslaviste, došavši do zakquåka da se ušatrovaåkoj poeziji, iza onoga što prividno ništa ne zna-åi, krije niz realnih komunikativnih situacija (u stohastiå-koj to nije sluåaj). Taj šatrovaåki govor moÿe se prevesti ustandardni jezik i tada postaje jasno da je tu semantiåki sloju prvom planu, a odatle sledi da je šatrovaåka poezija poseb-na vrsta signalistiåke poezije.

Uzmemo li u obzir Todoroviãevu distinkciju izmeðu sto-hastiåke i aleatorne poezije, dolazimo do zakquåka da su svepesme iz ciklusa Sviwa je odliåan pevaå aleatorne. Moÿemoovaj ciklus posmatrati i kao poemu. U svakoj pesmi lirskisubjekat svakodnevnim jezikom, „citirajuãi" povremeno re-klame, naslove iz novina i sliåno (to su istovremeno i ele-menti naðene poezije), govori o savremenom svetu, o tehnolo-škoj civilizaciji i pojavama u woj… O ovom ciklusu Ÿi-van Ÿivkoviã kaÿe: „Kubistiåki rezovi toliko su uspešni

1010

11 Miroqub Todoroviã, Pevci sa Bajlon-skvera, „Novo delo", Beograd1986, 60.

(oštri?) da nadilaze rezultate nepotpuno ostvarenog nadrea-listiåkog autimatskog pisawa."12

Kao primer aleatorne poezije navodimo dve pesme iz ovogciklusa:

SVIWA JE ODLIÅAN PLIVAÅ

Sada mi zubi više nisu vaÿni ujedam

štipaqkama to znaju i oni koji piju

jogurt za ÿivotiwe ceweni potrošaåi

sviwa je odliåan plivaå ali ja volim

xigericu sa ÿarom na osnovu dugoroånog

poznanstva obezbeðujem zaštitu zakonitosti

da li ste zadovoqni prvim polnim

iskustvom u svakoj prilici oslobodite se

homoseksualaca to je kaÿwivo kako ãete

inaåe oslabiti na odreðenim mestima

umesto pošti obratite se policiji oni ãe

vam staviti kameni puder na koÿu dnevno i

po trista intervencija uostalom svakom je

zajemåeno pravo na ÿalbu ja idem u lov na

foke i pingvine a vi isterajte mi zmiju

iz stana

Åitalac se ovde, po Kornahauzeru, na prvo åitawe izne-nadi, na drugo veã stvara neke veze, tj. razgraniåava iskaze.Svako sledeãe åitawe je drugaåije razgraniåavawe i grupisa-we iskaza. Aleatorna poezija je dakle igra, igra sluåajnih åi-tawa. Uzmimo npr. uvodne stihove pesme — rašålawivawe pologici prirodnog jezika moglo bi da izgleda ovako: Sada mizubi više nisu vaÿni. Ujedam štipaqkama. To znaju i oni ko-ji piju jogurt za ÿivotiwe. Ceweni potrošaåi: … A moglo bii ovako: Sada mi zubi više nisu vaÿni. Ujedam štipaqkama.To znaju i oni koji piju jogurt. Za ÿivotiwe: Ceweni potro-šaåi, …

KAO VETAR SA MORAVE

dajte mi belo pivo pojeo sam

dvadeset miliona hlebova u

fabrici graðevinskog materijala

samo mi je još i to trebalo a

bojim se samoãe svakog petog

1011

12 Ÿivan Ÿivkoviã, Signalizam (geneza, poetika i umetniåka praksa),136.

dana u nedeqi imate li vozaåku

dozvolu ili asirskog boga bez repa

to je u sledeãoj emisiji lek

protiv malarije i epizoda iz

hristovog ÿivota napred sa

trkaãim åamcima i ne budite

stidqivi kompozitori sledbenici

pitagorine škole mala terca i

åista kvinta uz alkoholna piãa

vidim ni vi niste za seksualno

uzdrÿavawe pred ogledalom kao

vetar sa morave åitajmo kriminalne

romane

Na primeru ove pesme vidimo još dve bitne odlike alea-torne poezije. Aleatorna poezija operiše kratkim reåeniå-kim sklopovima („dajte mi belo pivo", „bojim se samoãe",„vidim ni vi niste za") koji potiåu iz razliåitih semantiå-kih poqa i ne povezuju se ni u kakvu celinu. Ako pogledamomalo boqe te reåeniåke nizove uoåiãemo da je veãina u prvomlicu jednine — odavde proizilazi i druga osobina ove signa-listiåke vrste — u aleatornoj poeziji je dominantno lirsko„ja". „Izlivi" tog „ja" deluju u pesmi kao obrti i åitalac jepo wima i deli.

Vaqa napomenuti i da su mnogi teoretiåari baš zbogstohastiåke i aleatorne poezije i tog „spajawa nespojivog"smatrali signalizam za svojevrsni neodadaizam. To donekle iima logike. Ove signalistiåke vrste prve su izvršile dubokezahvate u jezik, napadajuãi i mewajuãi ga kao nijedna vrsta dotad — tj. one su finalizovale ono što je prva avangarda (da-daizam i nadrealizam) samo zapoåela. Iako je npr. kompjuter-ska poezija delovala kao veãi šok i izazvala jaåe reakcije(kod kritike i publike), stohastiåka i aleatorna su i starijei radikalnije u svom napadu na jezik. Stohastiåko-aleatornipravac je upravo tim prodorima na planu verbalne poezijeukazao na revoluciju koju su signalisti izvršili na planu je-zika kao medija pesme i tako spasli signalizam od jednostra-nog izjednaåavawa sa vizuelnom poezijom.

KONKRETNA I VIZUELNA POEZIJA

Ciklus pesama Što moÿeš glasnije Todoroviã u podna-slovu odreðuje kao ciklus vizuelnih pesama („Signalistiåkapoezija u uÿem smislu — vizuelna poezija"). To nije u potpu-

1012

nosti taåno — deset pesama ovog ciklusa su vizuelne dok dveulaze u okvire konkretne poezije. Todoroviã nije pravio raz-liku izmeðu konkretne13 i vizuelne poezije,14 a kad ju je i pra-vio, pravio ju je pogrešno. U svojoj podeli signalistiåke po-ezije, on i nema konkretnu poeziju.15 Iako mnogi autori posleDrugog svetskog rata izjednaåavaju ove vrste, razlike postoje.Krenuãemo od Reånika kwiÿevnih termina:

Konkretna poezija je vrsta eksperimentalne kwiÿevnostikoja premišqa i tematizuje svoje sredstvo — jezik — na naåinlikovne umetnosti. Wen materijal je reå sa svojim zvuånim, vi-zuelnim i semantiåkim aspektom. Semantiåka i estetska funk-cija reåi su simultane. Komunicirajuãi pomoãu sopstvene struk-ture, pesma ne govori o neåemu, nego to nešto „pokazuje". Ob-likovno-sadrÿinski izomorfizam jeste osnovni princip: sa-drÿaj je oblik a oblik sadrÿaj.16

U širem smislu danas se vizuelnom poezijom naziva svakatvorevina predloÿena u kontekstu poezije koja se koristi ikonvencionalnim (verbalnim) i aluzivno-ikoniåkim znakovi-ma, sluÿeãi se pri tom raznim sredstvima i tehnikama (letra-set, grafika, boja, kolaÿ, fotografija). Vizuelna pesma nastaješezdesetih/sedamdesetih godina HH veka. Weno delovawe se neogleda u sukcesivnom postupku åitawa teksta veã u posmatrawuprostorne slike kroz „teksturu", kroz tkawe slova, reåi i grupareåi, premda su ovi jeziåki elementi delimiåno i svesno obli-kovani na neåitqiv naåin. Za razliku od konkretne poezije, uvizuelnoj poeziji se prisustvo vizuelnog znatno smawilo, reåje katkad i odsutna, dok se figuralni element raširio, a ukqu-åeni su još i notno pismo (vizuelna partitura), kretwa i kon-cept. Za razliku od konkretne poezije koja pripada podruåju li-terature, vizuelna poezija se ne smatra „endoliterarnom" jer neproizilazi iz literature ili istorije umetnosti veã iz isto-rije masovnih komunikacijskih sredstava naše tehnološke ci-vilizacije, ne moÿe joj se pripisati ni sva ona istorija kojareå smatra „literarnom i poetskom matricom".17

Klaus Peter Denker, koji je 1972. objavio antologiju Text-bilder i u woj sumirao dotadašwa vizuelno-konkretistiåkaiskustva te trasirao daqi razvoj vizuelne poezije,18 smatra da

1013

13 Javila se u Juÿnoj Americi krajem pedesetih, prihvaãena u nemaåkojumetnosti ranih šezdesetih.

14 Razvila se iz konkretne tokom šeste decenije u Italiji.15 Ÿivan Ÿivkoviã, Signalizam (geneza, poetika i umetniåka praksa), 4.16 Vladan Radovanoviã, Konkretna poezija, u: Reånik kwiÿevnih termi-

na, urednik Dragiša Ÿivkoviã, „Romanov", Bawa Luka 2001, 403.17 Zoran Konstantinoviã, Vizuelna poezija, u: Reånik kwiÿevnih ter-

mina, 923, 924.18 Ova antologija bitno je uticala na našu signalistiåku vizuelnu po-

eziju — Slobodan Vukanoviã je åak jednu pesmu posvetio Denkeru.

je vizuelna poezija progresivnija jer mnogo radikalnije radivan medijuma kwige i koristi druge medije adekvatnije. Svakodelo konkretne poezije po wemu liåi na neki naåin na uveli-åanu stranicu kwige — uvek je reå ili slovo bitno, sve osta-lo je tome podreðeno.

Zajedniåko ovim vrstama je da su obe pokušale da što bo-qe oslikaju savremeno doba, da radikalno promene dotadašwukwiÿevnost i da prevaziðu jeziåke barijere u svetskoj kwi-ÿevnosti. I još je nešto bitno naglasiti — prihvatajuãikonkretnu i vizuelnu poeziju, signalizam dobija na ozbiqno-sti i uklapa se u ono što nazivamo neoavangardom.

Imajuãi u vidu gore navedeno, zakquåujemo da dve pesme(Zašto, na 64, i Agua, na 70. strani) iz ciklusa Što moÿešglasnije nikako ne mogu biti vizuelne. Prvo, one ne sadrÿe usebi nikakav ikoniåki element (preostale pesme imaju slikuoka), drugo, one, kako kaÿe Julijan Kornhauzer, raåunaju nagrafiåki prostorni sistem — stvaraju ga tako što su slova,reåi (u pesmi Zašto i brojevi) proizvoqno rasporeðeni, tj.razbacani po papiru. Ovakav tip konkretne poezije najåešãije kod Todoroviãa.

Pesmu Agua åitalac prouåava odozgo nadole, ne sleva na-desno, kao kod klasiånih pesama. U gorwem delu „prostora"nalazimo dve reåenice, dijagonalno ispisane, ãirilicom —Da li ste tolerantni s leve strane i Tucite se na ringu s de-

1014

sne. Po sredini latinicom slovo R i reå agua. U dnu strani-ce/slike nalazimo rešewe — Todoroviã tu daje citat iz Bi-blije — reåi koje Gospod izgovara pre nego što pošaqe veli-ki potop. I tu povezujemo sva tri dela pesme. To je još jednaTodoroviãeva kritika potrošaåkog društva i zamaskirane ne-tolerancije koja je u stvari i glavna odlika takvih društava…

Deset vizuelnih pesama zbirke Sviwa je odliåan plivaå nespadaju u Todoroviãeve najboqe vizuelne pesme, no svakakonisu bez vrednosti. Sve imaju isti ikoniåki znak — oko, kojeje tu, s obzirom na duh cele zbirke, kao nekakvo upozorewe„grešnom" potrošaåkom društvu. Autor se u wima sluÿi ra-znim tehnikama. Tu su kombinacije slovnih i brojnih znako-va, upotreba kucaãe mašine i sl. Najåešãa tehnika u „izra-di" vizuelnih pesama je, naravno, kolaÿ. Kolaÿ takoðe pove-zuje neoavangardu i avangardu — definitivnu artikulacijuove tehnike dali su dadaisti i nadrealisti. Posebno je zani-mqiva pesma 100 g. kravqeg mleka sadrÿi (na 65. strani). Usredini je nalepqena tabela koja pokazuje sastav kravqeg mle-ka, dijagonalno od oka koje je iznad tabele stoje slova Ÿ i Wkoja su opet sa okom povezana nizom slova E i F (maweg fon-ta) tako da sa wim obrazuju sliku rogova.

1015

„Sviwa je odliåan plivaå", signalizami srpska kwiÿevnost

Zbirka signalistiåkih pesama Miroquba Todoroviãa iz1973, Sviwa je odliåan plivaå, ovaplotila je ideje date u mani-festima iz 1969. i 1970. godine. Iako spada u najranije åistosignalistiåke radove (posle manifesta a pre we objavqena jesamo jedna zbirka — Kyberno, 1970), wenih pedeset i sedampesama predstavqaju idealne primere za više signalistiåkihvrsta. One idu meðu najuspelije i najzanimqivije Todorovi-ãeve pesme. Sviwa je odliåan plivaå je jedna od onih zbirkikoje se stavqaju u školski program kako bi se predstavilo,ilustrovalo celokupno delo jednog pisca ili pokreta. Akosignalizam danas definišemo kao autentiåni srpski umet-niåki pokret koji se proširio van granica srpske kwiÿev-nosti i postao ono što se u ÿargonu naziva „svetsko a na-še", onda moÿemo zakquåiti i da Sviwa je odliåan plivaå imaposebno mesto u našoj kwiÿevnosti kao zbirka nesumwive ivelike umetniåke i kwiÿevnoistorijske vrednosti.

1016

SAVA BABIÃ

PESNIK RADNOTI

1.Svaki ÿivot je delo, obiåno ga uprošãeno svodimo na

biografiju. Ali to delo moÿe biti malo, jadno, veliko, izu-zetno, nekarakterno, zadivqujuãe… Svaki åovek moÿe da kvarito delo raznim kompromisima. Sve dok kompromisi ne naru-še ili obezvrede delo, oni mogu biti i podnošqivi. Åovekostaje karakter i u nepovoqnim okolnostima. Ali spoqnimokolnostima, mi ponajpre wih vidimo, treba se odupreti,što nije uvek lako. Proÿiveti ÿivot åasno i tako ostvaritivredno delo dovoqan je poduhvat za normalnog åoveka.

I za stvaraoca je to vaÿan ÿivotni zadatak, ali on poredtoga ima još jedan ÿivot. Stvaralaåki ÿivot koji se poredspoqnih okolnosti zasniva i na unutarwim, dubinskim, te-ško vidqivim. I tu su moguãi kompromisi koji obiåno naru-šavaju, upropašãavaju stvaralaåko delo, svode ga na beznaåaj-no, tada ne sluÿi drugima kao uzor i vrednost.

Svaki stvaralac, a pre svega pesnik (ostanimo kod pe-snika!) ima dvostruki ÿivot: i svoj liåni, normalni, ali ionaj drugi, koji mu je åešãe mnogo vaÿniji, stvaralaåki, u ko-jem pokušava da ostvari jedinstvene vrednosti koje ÿeli daponudi i drugima.

Istina, talenat je dobijen, ali se tokom ÿivota mora ne-govati, pogotovo ako se ima namera da se ostvari dvostrukost:i sam ÿivot i umetniåko ostvarewe.

2.Mikloš Radnoti (5. maj 1909 — 9. novembar 1944) ÿiveo

je u prvoj polovini teškog 20. veka. Svojim roðewem „ubioje" majku i brata blizanca. Oca je izgubio u 11. godini. De-tiwstvo je proÿiveo tokom Prvog svetskog rata, a uskoro za-

1017

tim usledio je Drugi. Tragedija veã sama po sebi bila je štoje bio Jevrejin, unapred osuðen u, ispostavilo se, bestijalnojEvropi. Sve spoqne okolnosti koje nemaju povoqan ishod,prete i uništavaju åoveka. Radnoti bi mogao biti sve drugo utakvim okolnostima nego normalan åovek. Wegov otpor tomdobu bio je unutarwi ÿivot, sklonost poeziji. Nema kompro-misa koji bi obezvredili i poništili moguãnost dela.

Prvu zbirku pesama objavio je 1930. godine, a ubijen je1944. godine. Samo petnaestak godina je pisao pesme i ostva-rio veliko i potresno delo. Prva znaåajna zbirka, Stupaj sa-mo, osuðeniåe na smrt, objavqena je 1936. godine, a Strmomstazom 1938. godine. Kakvi naslovi zbirki poezije!

Kao Jevrejin bio je mobilisan u radnu jedinicu veã 1940.godine. Od maja do oktobra 1944. godine robovao je u Ÿagubi-ci pored Bora. Ubijen je kada je jedinica usiqenim maršemkretala ispred ruskog fronta prema Zapadu. Posledwe pesmenapisao je na tom maršu i naðene su prilikom ekshumacije uwegovom xepu.

3.Za nešto više od 34 godine ÿivota i deceniju i po ak-

tivnog umetniåkog rada ostvario je, u veoma nepovoqnim vre-menima, obimom neveliko ali po vrednosti stameno delo. Ce-lokupno wegovo delo (zajedno s prozom i prevodima) moÿe sesmestiti u jednu kwigu od 300 stranica.

A kakav je pesnik bio, najboqe je pokazati na nekolikepesme unutar wegovog stvaralaåkog podviga od petnaestak go-dina.

PRECIZNA PESMA O SUMRAKU

Osam prošlo za devet minuta,

Podno vode vatra se zapali

I gušãe su vrbe na obali,

Gnezde se senke okolo pruta.

Dolazi veåe, a Tisa samo

Tiho s velikom skelom ãereta,

Plovilo nije za plovidbe pa

Gleda sunce na zapadu tamo,

Skriva se ono u visoku travu,

Na pristrancima se odmara

Pa se rasprši, dok iznenada

Mrak još više ne podigne glavu.

1018

Dve se bulke opile od slavqa,

Ni brigeše što još ih i vide,

Al kazna smesta sa neba ide:

Porukom se oštar vetar javqa;

Smeška se tame lepetavi let

Što se ne lomi, tek se svija

Cvet, ne dâ se, lagano se nija,

Ne pušta više svoj crveni steg.

(Tako sumrak lagano ostari,

Veã se moÿe i veåe nazvati,

Crnim gledom Tisu obrlati,

Dahom svojim obale timari.)

1934

Uvek je bio sasvim precizan, nasuprot opštem poimawupoezije da su pesnici neobuzdani maštari, wihovo poimawesveta ispuweno je velikim zanosima, krcato pojaåanim meta-forama i drugim raspusnim artistiåkim sredstvima. Radnotije i tu izuzetak. On ne piše pesmu o zori, raðawu sunca, veão sutonu posle kojega sledi noã i nije sigurno da li ãe opetsvanuti beli dan. Pesma bi se gotovo mogla kontrolisati izminuta u minut kada bi se, bilo gde pored vode, posmatraodolazak sutona. (Kao i slikarev pejzaÿ koji mi, meðutim, ni-kada ne kontrolišemo.)

U NARUÅJU

U naruåju tvom se wišem

Smireno.

U naruåju mom se wišeš

Smireno.

U naruåju tvom sam dete

Ãutqivo.

U naruåju mom si dete

Ãutqivo.

U naruåje me grliš

Kad me strah.

U naruåje te grlim,

Gde je strah.

U naruåju me ne plaši

Ni velike

Smrti dan.

1019

U naruåju tvom smrt ãu

Doÿiveti

Kao san.

1941

Qubavna pesma, ali umesto uobiåajenog pristupa, za qu-bavnu pesmu åudno, u poenti iskrsavaju strah i smrt. Sasvimprecizno umire dan, umire qubav, jedini izlaz, najviša mo-guãnost je smrt doÿiveti kao san.

PISMO ŸENI

Okolo mene svet ãuti dubok, nem,

U ušima mi urla mir i kriknem,

A odgovora niotkuda nije

Iz ove ratom opijene Srbije,

A ti daleko. Glas tvoj mreÿi mi san —

Snova u srcu ga naðem svaki dan —

Pa ãutim dok šume oko mene vlati

Neÿnoprste i ponosne paprati.

Kada ãu te snova videti, ja ne znam,

Tebe sigurnost moãnu ko psalam,

Lepu ko svetlost, tako lepu kao sen.

Sada se skrivaš predelima šuma,

Okom mi sineš, ti vizijo uma;

Java si bila, san postade opet

I pavši opet u puberteta splet

U qubomori pitam: voliš li me?

I na vrhuncu mladosti i plime

Biãeš mi ÿena — podgreva me nada,

I kada budno biãe san savlada,

Znam — veã odavno jesi. Ÿena i drug —

Samo daleko. Preko sedam gora. A krug

Jeseni steÿe. Ovde me zaboravqa?

Poqupci ÿive svešãu poput slavqa;

Verovah åudu, proðoše ti dani,

Nebom se jate bombarderi znani;

Plavilom oka tvog bejah obuzet,

Naoblaåi se, bombe spremne za let

Ÿude pasti. Wima u inat ÿivim —

A rob sam. Sve åemu se divim

1020

Procenio sam, ipak naãi ãu te,

Obišao sam tebe radi qute

Drumove duge; ispred treska vatre

Volšebno ãu se maãi da me ne satre

Pa ipak ãe mi osvanuti zora,

Biãu ÿilav ko na drvetu kora

I u beskrajnom jadu, muci ÿivqa

Biva oruÿja muškog snaga divqa

I spokoj mira ko talas iz tame

Prosto poput 2h2 pada na me.

1944

I jedna od posledwih wegovih pesama opet je sasvim pre-cizna, oseãawe buja, ali je izraz, okolnosti i do prepozna-tqive kontrolisanosti — sve jasno, precizno, vidqivo.

Sve pesme su takve, bilo kada da su napisane: on je nosiou sebi, znao svoju sudbinu, pa ipak nikakvog kompromisa napomolu. Istinski pesnik ostaje — pesnik.

4.Najpotresniji je wegov ciklus pesama, koji je pesnik na-

slovio prema srpskom Razglednice (Razglednicák), ukupno åeti-ri pesme, gde su se pesma i smrt konaåno sustigle i zagrlile.

Ali je veoma zanimqiv neoåekivani iskorak ovoga moder-nog pesnika, potpuno vezanog za svoje doba i okolnosti u ko-jima je ÿiveo. On je, gotovo suprotno svom poetskom postupku,otkrio klasiånu formu ekloge i predano je negovao kao svojepoetsko pribeÿište. Nasuprot strahu, smrti, ratu i drugimnedaãama, potraÿio je sklonište u idili, odi kakvu su nego-vali antiåki pesnici, kao što je Vergilije pisao svoje buko-liåke ekloge.

Radnoti je pisao ekloge od 1939. do 1944. godine; napisaoih je oznaåivši ih brojevima od 1 do 8. Istina nema 6. eklo-ge, ali bi se, moÿda, moglo pretpostaviti da je ta ekloga tre-balo da bude ona pesma koja je objavqena pod naslovom Odlo-mak (maj 1944), i ostala nedovršena, a to je vreme koje sasvimne odgovara åak ni takvom stvaraocu kakav je bio on. Ali to jesamo pretpostavka, odista je dovršio sedam ekloga. Ekloge sudijaloške strukture: razgovaraju pesnik i pastir, pesnik iavijatiåar, pesnik i muza, pesnik i glas, monolog ali razgo-vor s dragom, pesnik i prorok. Formalno to je antiåki ob-lik, objektivni pristup, ali suštinski po temama to je sa-

1021

vremeni krik o celini društva koje je uplovilo u neminovnutragediju.

Tako se mirne ekloge, koje su posluÿile kao odvajawe odpesnikove današwice, ulivaju u one druge pesme: sedma eklogaje paralela onoj pod naslovom Pismo ÿeni. Krik univerzalnognesklada u åoveåanstvu poklapa se s liånim krikom.

5.Imali smo sreãu što je izbor iz Radnotijeve poezije

preveo Danilo Kiš, tako iz prave ruke saznajemo vrednostpesama i na našem jeziku. (Ovde ukquåeni prevodi nisu Ki-šovi, veã moji.)

Kao i prilikom drugih prevoda maðarske poezije, a istoje i što se tiåe francuske i ruske, Kiš je dubinski prevo-dio pesnika, katkada se strogo drÿao formalnih elemenataako ih je smatrao veoma znaåajnim i ako je uspevao da ihostvari; katkada je mirne duše odstupao od wih i realizovaotakoðe dobre prevode. Postoji niz lepih primera izmeðu ovedve moguãnosti. Kiš ponegde nije mogao da domaši vrednostili bravuroznost originala, ali on time nije bio blokiran;opet negde gde mu je srpski jezik, bez obzira na original, nu-dio moguãnosti koje je mogao da bravurozno koristi, nije selibio da drugde nadoknadi propuštene vrednosti.

Ipak, što se tiåe prevoda Radnotija, treba skrenuti pa-ÿwu na pojedinost koja je izuzetna kod nas i kao da nije nizapaÿena. Uobiåajeno je da prevodilac prevodi ekavicom iliijekavicom, zavisno veã od toga kojim se izgovorom i inaåesluÿi. Znamo da je Kišova majka bila Crnogorka, da je i ondeo mladosti proveo na Cetiwu, dakle i ijekavica je bila we-gov materwi jezik, iako je pisao ekavicom. Ali prevodeãiOsmu eklogu, dakle dijalog izmeðu pesnika i proroka, Kiš seusudio da pesniku dadne ekavski govor a proroku ijekavski.Time nije izazvao zbrku, haotiåno mešawe, veã je pojaåao du-binsku vrednost koje u originalu nema. Naime, pesnik govoriiz današweg vremena, a prorok iz drevnoga. A kod nas je, dapodsetimo, Biblija prevedena ijekavicom, mi ijekavicu takodoÿivqavamo kao drevnost koja se ne moÿe osporavati.

Andraš Laslo kaÿe: „Postoji jedan jedini subjekt, a tosam ja sam."

Bor, maj 2009

1022

MIRO VUKSANOVIÃ

HERCEGOV I KOWOVIÃEV TUNA KEKEZ

Uåinio sam pre trideset godina, 1979, za tadašwi jubi-lej Janoša Hercega, da u Gradskoj biblioteci u Somboru åijije bio upravnik, u ratnom i upamãenom dobu, kada je jednakobrinuo o kwigama bez obzira na kojem su jeziku, da tada, uprevodu Seje Babiã, bude objavqena zbirka pripovedaka Plavitopoqak. Voleo je Herceg tu kwigu, s dve jednake stolice nanaslovnoj strani, prazne, ostavqene za dva prijateqa, za wi-hov razgovor. Bilo je to malo vraãawe duga, jer je Herceg sasrpskog na maðarski preveo pedesetak kwiga.

Meni se u Plavom topoqaku posebno dopala lirska priåao Tuni Kekezu, koji je voleo da sedi „na vrhu breÿuqka", koji„nikud nije išao, a kod kuãe je samo jeo peåeni krompir ibundevu, kiselim izrazom lica, ali bez gunðawa", koji je bio„veã mator momak, dvadeset i šest godina, a neoÿewen". Sma-trali su da je luckast, onako osamqen i odvojen od devojaka.

Po navoðewu starog majstora Ivana zagledao se u lepuAgneš, devojku iz niÿeg staleÿa koja nije znala buwevaåki.Sve su mu se ÿeqe skupile u ostavqenu i mirišqavu jabukuna stolu, u sawarewe da li ãe je Agneš zagristi, a potom sususreti na nasipu kraj pruge došli u reåenicu:

„Nisu razgovarali, voleli su se u tišini, ÿarom ras-plamsane krvi."

Na to se sama pojavquje svadba. Tuna nije imao novca, aÿeleo je da svatove razgali åonopqanskim tamburašima i ba-rawskim vinom. Priterao je starog trgovca da mu pozajmi pethiqada. Odmah je zakazao veseqe. Na svadbu je došao i staritrgovac. Kekez je rasipao wegov novac, lumpovao, a pesma isvirka su se dizale visoko. Davao je starcu da pije, zalivao gai kada nije hteo dok on odjednom ne „zabaci glavu unazad, po-bele kao kreå i presavi se kao brica". Sve se utišalo. Tuna

1023

je mrtvo telo odneo u baštu, rekao da je trgovac bio dobar åo-vek, udario brigu na veseqe, uz muziku otpoåeo radosnu pesmu,a kada su svadbari otišli, „Tuna Kekez je uronio svoje zaÿa-reno lice u nevestinu mirišqavu kosu koja je iskrila nasneÿnobelom golom telu, kao sjajna, uzavrela, crna smola".

Samoãa, nemaština, åekawe, podsmehivawe, trgovaåki tvr-diåluk, staråeva smrt, tamburaška kola, cijukawe i pesma, de-vojaåkim zubom zagriÿena jabuka i dvostruka åeÿwa, sve se od-jednom stopilo na istom mestu — u noãi i u qubavi u woj.Hercegova majstorska ruka tako je slila uzbudqivu, elegiånu iveselu, s umirawem i poåetkom novog ÿivota istovremeno,leporeku, u jarkim slikama pripovetku koja je åitana, pamãenai prepriåavana, sva pod naslovom Svadba Tune Kekeza.

Sedamnaest godina posle objavqivawa, u prevodu, na srp-skom jeziku, zbirke Plavi topoqak i priåe o ÿenidbi TuneKekeza u woj, u maju 1987, slušao sam Hercegovog prijateqa, smagnetofonom i otvorenom kwigom u kojoj su prikazani por-treti Milana Kowoviãa, s monografijom Qudi, gde su oku-pqeni slikarevi miqenici, najåešãe posrnuli na putu u ÿi-vot, zbog pijanstva, osamqenosti i raznih nedaãa, nemaštinepre svih. Kowoviã je voleo da ih slika s paÿwom i qubavqu,da promatra i spontanim pokretima ruke i kista beleÿi wi-hova izorana lica. Dovodio ih je u ateqe, dareÿqivo im to-åio vino i portretisao. Nije ih ulepšavao. Davao ih je kaošto su islikani vlastitim grubim ÿivotom. „Sve su te rugo-be kod mene", govorio je sa smehom i naklonošãu. Pri tom jereå rugoba bila ublaÿena, s naroåitom miloštom. To je bilapriprema za kwigu Likovi Milana Kowoviãa, objavqenu 1991,po modelu: na levoj stranici, parnoj, data je reprodukcijaportreta, a na desnoj stranici, neparnoj, slikareva priåa oportretisanom. Znao im je imena i nadimke, poslove koje supokušavali da rade, mesta stanovawa i birtijašewa, gledaoih na slikama kao da su ÿivi i o svakome nizao zanimqivepodatke.

Kada smo reåenog proleãa, u Kowoviãevoj Galeriji, sti-gli do portreta na kojem se vidi okrugao, zdepast, sabijen,åvornovatog lica, pod kapom koja liåi na maramu-povezaåu, slevom rukom na krilu, setan i ÿivotom poguÿvan åovek, sli-kar je poåeo da po redu kazuje o svadbi siromašnog Buwevca izavršio ovako:

„To je, u najkraãem, priåa o Tuni Kekezu kako je napisaoJanoš Herceg.

Tek, åitaoci Hercegove pripovetke su jednog Somborca,koji je radio na pijaci, nosio xakove i razne stvari, nazvali

1024

— Tuna Kekez, a ja sam, 1948. godine, naslikao tog åoveka kojiima lik iz stvarnosti, a ime iz pripovetke Janoša Hercega."

Danas, na stogodišwicu roðewa Janoša Hercega, kada suse povezale tri jedinice od roðewa Milana Kowoviãa (111godina), kao centralnu sliku, malu, ilustrativnu, kao znakSombora u kojem sam na odlasku ostavio obojicu, i piscaHercega i slikara Kowoviãa, koji su u mojem Somboru uvek, zaovu priliku, åini mi se, da nema lepšeg seãawa od ovog dapokaÿe kako su nekad, dok se åitalo i u umetnost verovalo,somborski likovi odlazili iz svakodnevnih prilika u pri-povetku, u kwiÿevnost, odatle u pamãewe, iz pamãewa ponovou ÿivot, a odatle na sliku, na portret, na galerijski zid, uumetnost.

Taj kruÿni put, prirodno somborski dok su u wemu radi-la dva prijateqa, Kowoviã i Herceg, sada ima nostalgiåniton i isto takav glas. Tako se još jednom povezuju dve ruke:ruka koja slika i ruka koja piše. One su uåinile da se otvoriboja koja je na srpskom progovorila i istovremeno, bez prevo-da, na svim jezicima, da se reå koja je na maðarskom napisana,izvorno ali i u prevodu, na drugim jezicima, åita i prepri-åava. Ovde su se ruke prijateqa sastavile da podsete na buwe-vaåkog sirotana koga je od svih nevoqa zaklonila uzavrela ÿe-qa lepe Maðarice Agneš, koju je Janoš Herceg kao i stotinedrugih likova za nas ostavio u svojim omamqivim zapisima,pripovetkama i romanima.

(Sombor, Stogodišwica Janoša Hercega, 26. ¢ 2009)

1025

DAVID KECMAN DAKO

ÅOVEK IZ ÅIJIH OÅIJU PROVIRUJU SNOVI

Eho davnog razgovora sa Janošem Hercegom

Pri susretima i razgovorima sa Janošem Hercegom (Som-bor 1909 — Sombor 1995) uvek sam za sebe odreðivao onu bez-bedniju poziciju — ulogu znatiÿeqnog novinara koji ãe usputda prigrabi i ponešto od saznawa koje se stiåe tek godinamaÿivota i u wemu iskustva onog koji i sam piše, koji bi trago sebi da ostavi pesmom, priåom, kwigom… Naknadnim iš-åitavawem i rukopisa i objavqenih razgovora sa Hercegom,seãawa neminovno blede, vidim da se pred wim, ipak, nisammogao skriti. Prepoznao me je i kao da mi je svojim odgovori-ma, posredno, pruÿao/predoåavao upozorewa, ne samo o onomšto me (tih sedamdesetih i osamdesetih godina minulog veka)kao tada još mladog pisca tek åeka, nego i da se, bar donekle,osloni na mene kao svedoka pri iskazivawu istine o sebi kadga više ne bude. Da li je Herceg pri razgovorima sa novina-rima-piscima na maðarskom jeziku bio izazvan da odgovara nasliåna pitawa, o zaviåaju, jeziku, sreãi i kobi pisawa, srp-sko-maðarskim kwiÿevnim sponama, ne znam, ali reåi ovogåoveka koje sam u wegovom domu u Somboru, ili u „privreme-nim staništima" na Batini, potom i u Doroslovu, poneštoi u autobusu pri putovawu u Novi Sad, (ponedeqkom uveåe, natalasima Radio Novog Sada išla je wegova emisija na maðar-skom jeziku), zabeleÿio ili sam ih oslušnuo, a potom laganoskinuo sa magnetofonske trake, i nekoliko decenija nakontakvih susretawa primaju se/odjekuju i kao putokaz pri hodubelinom, izmeðu redaka u wegovim pripovetkama i romani-ma, ali i kao kquåiã za odgonetawe naknadno vaspostavqe-nih/ostvarenih upitnosti.

1026

Vitez pera iz Leawvara

Novembra 1981. godine, pesnik, prozni pisac, prevodi-lac i novinar Janoš Herceg biva primqen za redovnog ålanaVojvoðanske akademije nauka i umetnosti (danas Ogranak SA-NU, prim. D. K. D.). Tim povodom ostvaren je i razgovor sapiscem, razgovor za åasopis, a ne za novine, jer tome je, sude-ãi po odgovorima prilazio sa osetnim razlikama u pogledu iširine i dubine iskazivawa misli. Pri razgovoru za novinebio je oprezniji, davao je uopštene odgovore, a razgovori zaåasopise bili su i sadrÿajniji, struåniji, misaoniji… Takavbi i razgovor za somborski åasopis Dometi (sveska 27, zima1981. godine) objavqen u rubrici „Susreti" pod naslovom„Izmeðu neba i zemqe". Poåetak razgovora bi u znaku podse-ãawa na srodan susret i reå Miroslava Antiãa o Hercegu po-vodom tridesetogodišwice stvaralaštva ovog maðarskog pi-sca: „Da li provincija guta svoje najboqe obale ili su oneåvrsto postavqene prema talasima za duga, vrlo duga vremena?Da li biti prisutan tu, gde duvaju najveãe oluje i ukopavati senogama u nepodesno, negostoqubivo tlo, pa na taj naåin osta-jati uspravan po svaku cenu, ili najdragoceniji deo snage sa-åuvati za desetine i stotine novih stranica..?"

Pronašao sam, sticajem lepih okolnosti, ove reåi Mi-roslava Antiãa na poÿutelom iseåku novinske hartije, bezikakve oznake naziva lista iz kojeg je istrgnut, misli u onojteškoj nedoumici u kojoj se i sam zatekoh. Reåi zapisane po-vodom tridesetogodišweg tragawa i bdewa nad lepom reåi,stvaralaåkog vihorewa usmerenog ka središtu Antiãeve mi-sli: „Da bi neko bio naš, mora pisati za nas i o nama. Her-ceg to åini."

Antiãeva nedoumica, zabeleÿena šezdesetih godina mi-nulog veka, imala je svoje razloge u onom što svakom iskre-nom stvaraocu i te kako teško pada. Iako je u to vreme, pregotovo pola veka, Janoš Herceg, „taj vitez pera iz Leawvara,kwiÿevne tvrðave na severu Baåke", zauzimao jedno od najvi-ših mesta u savremenoj literaturi vojvoðanskih Maðara, imaoza sobom samo šest kwiga pripovedaka, tri romana i jednuzbirku ålanaka i studija, široj jugoslovenskoj javnosti sveovo nije znaåilo mnogo jer su na srpskohrvatski jezik bilaprevedena samo dva wegova dela, Crni anðeo i Anin oproštaj.Roman Nebo i zemqa u prevodu Ivana Ivawija biãe objavqentek 1963. godine.

Nakon obeleÿavawa tridesetogodišwice kwiÿevnog rada(tim povodom i Antiãev zapis) došlo je do Hercegove kwi-ÿevne postafirmacije i to takvih dimenzija iza koje uvek mo-

1027

ÿe da stoji upravo takva snaga umetnika Hercegova kova. A uosmoj deceniji ÿivota i sa nešto više od pet decenija kwi-ÿevnog rada za wim je bilo trideset dela: romana, zbirkipripovedaka, studija, putopisnih reportaÿa, zapisa, ogromanprevodilaåki rad na preko šezdeset dela najpoznatijih jugo-slovenskih pisaca, ureðivawe kwiÿevnih åasopisa i radij-skih emisija, hiqade i hiqade novinskih tekstova izniklihiz strasti stvarawa, ponirawa u ÿivot satkanog od åvrstospletenih niti sna i jave, uvek izmeðu neba i zemqe.

Zaviåajna spona

Kako je zaviåaj u kwiÿevnom opusu Janoša Hercega, po-åev od onih u proznom prvencu, zbirci priåa U oluji (Budim-pešta, 1933), a tek u romanu Nebo i zemqa, polazište i po-prište svih zbivawa, ne bi našeg razgovora za Somborske no-vine, Radio Sombor, za list Misao, ili za åasopis Dometi, ada najpre ne bi pitawa o Somboru.

— Šta me vezuje za Sombor? Pa… prilike. Ovde sam ro-ðen, ovde ÿivim, imam kuãu. I posle Prvog svetskog rata, ta-da sam imao devet godina, roditeqi su ÿiveli ovde, tako dasam i ja ostao tu. Jedno vreme sam bio u Budimpešti, tamosam nekoliko godina išao u sredwu školu, posle rata samopet tamo proveo tri godine, radio sam kao lektor jednog iz-davaåkog preduzeãa i kao novinar. Slao sam dopise iz Pešteovdašwim listovima. Dakle, jedino prilike su me vezale.Nisam imao kud da odem, to mi je domovina…

Ove, doslovno zabeleÿene i prenete reåi Janoša Herceganalazim u rukopisu. Verovatno sam ih zabeleÿio za neke odnovina sa kojima sam saraðivao, a misao o Somboru, kao zavi-åaju, i o detiwstvu, kao prvoj taåki beskraja, misao sa dalekoširim „spektrom dejstva", i sada vredna pomena, objavqena je1981. godine, na stranicama åasopisa Dometi, u razgovoru„Izmeðu neba i zemqe", po redakcijskom zadatku povodom Her-cegovog izbora za redovnog ålana Vojvoðanske akademije naukai umetnosti.

— Roðeni sam Somborac. U ovom gradu sam odrastao, izwega u svet odlazio, posle svega wemu se vraãao. I po temati-ci, trajnoj u mojim delima, i po onim obiånim qudskim ose-ãawima — ja sam Somborac. Kao dete stanovao sam u svimkvartovima ovoga grada; roðen sam u Gorwoj varoši, deda mije stanovao u Crvenki (Treãi reon u Somboru, prim. D. K. D.),stanovao sam u Banatu, na Selenåi, godinama sam, evo, ovde,na Vencu, tako da vam (Boÿe, pa ovaj åovek me, tek sada pri-

1028

metih, za dvadesetak godina poznanstva i susretawa nikad ni-je oslovio sa ti) mogu reãi: bilo je vremena, još ne tako dav-nog kada sam svakog Somborca znao, barem iz viðewa. Sada,naravno, imam malo poznanika. Qudi umiru, ja sam ostario,doðoše nove generacije, pristigoše novi qudi i ja dvadeseti pet godina ÿivim daleko od Sombora, ali to nikad nijeišlo tako da sam se odvojio od zaviåajnog grada, od svoga de-tiwstva. Naprotiv, moji likovi neprestano i uvek iznova iz-rastaju iz moga detiwstva, iz dalekih, uvek sve draÿih uspo-mena… Nisam pohaðao škole u kojima se nastava izvodila nasrpskohrvatskom jeziku, ali sam i u detiwstvu dobro govoriosrpski jer sam odrastao meðu Srbima, tako da se sve to odra-zilo i na svet mojih pripovetki, o åemu je Mladen Leskovacgovorio pedesetih godina na Skupštini Saveza kwiÿevnikaJugoslavije. E, sad, bilo bi nemoguãe zatvoriti se i ne pri-metiti svoje prve prijateqe, svoje pajtaše koji su odrasli samnom u istim ulicama. Stara je istina da pisac detiwstvomÿivi, ono ga formira, jer u takvom otkrivenom svetu kasnijesamo napravi potreban red u svemu onome što se javilo kao ukaleidoskopu i dolazi do suštine. Sve crpimo iz prošlo-sti, iz detiwstva…

Nemiri, uticaji i tragawa

Pri susretima sa Hercegom, kad god mi se pruÿila pri-lika da našim razgovorima nikog drugog ne optereãujemo, za-nimalo me kako objašwava svoju stvaralaåku istrajnost, svojenemire, šta su za wega najveãi razlozi da se progovori o åo-veku, o društvu, o vremenima…

— Razlozi? Pa, åujte, åovek nema drugih razloga osimonog što vidi, što åuje, o åemu razmišqa i što prosudi ostvarima i dogaðajima… A nemir, nemir..? Šta ja znam. Mo-ÿda je to individualno. Mene okupi moj posao, moj zanat, datako kaÿem.

Osetih da mi pisac izbegava konkretan odgovor, a danas,posle mnogo godina, åini mi se da mu nisam na pravi naåinpostavio pravo pitawe, jer ma kakav da je, odgovor na weganikad i ne moÿe biti potpun. Pisac ga, jednostavno, na takavnaåin i ne daje. Sadrÿan je u pesmi, priåi, u kwigama, i sva-ko ga na sebi svojstven naåin i samo za sebe pronalazi i od-goneta. Posluÿio sam se potpitawem:

— Za neke pisce stvaralaštvo je goråina, teÿak, reklo bise åak i koban put…

1029

— A, to je Bora Stankoviã rekao! — prekinuo me, seãamse, uz osmehnuti pogled Janoš Herceg. „Pisati, to je kao kadåovek uzme da kopa." Ni ja ne radim lako. Imam svoj red, di-sciplinu, odreðeno radno vreme i radim. Moram da radim.Inaåe, nisam diletant da åekam nadahnuãe, da mirišem jabu-ke kao Šiler.

— Šta Vas pri stvarawu najviše raduje? Veãina pisacakaÿe da je radost sam åin stvarawa. A kod Vas? Da li je tosam plod stvarawa, ili je sam proces stvarawa ono što Vas ra-duje, što Vas åini potpunijim kao pisca?

— Sve zavisi od toga o kakvom je radu reå, da li je toprevod, ålanak, da li je to beletristika… Ako je to beletri-stika, onda åovek mora da se osloni na svoju maštu i da plo-vi na wenim rekama, u radost priåawa.

Oåekivao sam više od odgovora i ne bi mi druge nego dase posluÿim kquåiãem za poneku od mnoštva brava na stra-nicama romana Nebo i zemqe.

— Dugo nakon åitawa, u nama traje seãawe na neke odstranica Vaših kwiga. Uzmimo, primera radi, roman „Nebo izemqa" i u wemu sudbina åoveka-umetnika, klovna Ÿerara, kojinakon nekoliko decenija izbivawa-skrivawa, dolazi sa cirkusomu svoj zaviåaj, skida masku i tu ga niko ne prepoznaje. Zanimqi-va qudska sudbina. Šta je to, a uvek traÿimo odgovor, štoVas je podstaklo baš na takav pristup u govoru o odnosu åovekai zaviåaja, åoveka i sveta, åoveka i društva, jedinke i mno-štva/mase, jer svojstveno je åoveku — stvaraocu da uvek tragaza svojim identitetom, za tajnama sveta oko sebe…

— Vi govorite pesme — opet me prozre i prekinu JanošHerceg — ne postavqate konkretna pitawa. (Smeh, zabeleÿenokao opaska u beleÿnici.) Dobro, ajde da se poigramo. Neznam, kada ste åitali roman Nebo i zemqa videli ste da ja ras-pravqam o problemu i tim povodom i o dilemi umetnika prisukobu sa sredinom, konflikte sa qudima, sa vremenom, jeli… Odgovor je i daqe da je umetnost jedina uteha åoveka--umetnika, rad, i da ÿivi onako kako to disciplina umetnikaiziskiva.

Naknadnim åitawem ovog dela, seãawem na vreme pro-šlo, nadati se i na vreme neponovqivo, suoåih se sa otkri-ãem: roman Nebo i zemqa Janoša Hercega, koji je sa maðarskogna srpski jezik preveo Ivan Ivawi, objavqen 1963. godine,vanrednog je, modernistiåkog koncepta, u svemu saglasan saonim najboqim u wegovoj mladalaåkoj, avangardnoj prozi obja-vqenoj izmeðu dva rata, jedinstven je, osim ostalog, i po tomešto je to veoma smela, kafkijanska parodija na totalitarnisistem i reÿim, na društvo u vremenu koje po svom naumu,

1030

nemilice i beskrupulozno kroji Krug ozbiqnih qudi, kako uovom delu Herceg imenuje inÿewere qudskih duša. Vaqalo jeimati petqu pa napisati, a potom i objaviti ovakvo delo. Uta „vunena vremena", kad je „zbog jezika glava bolela" i „bezglave se ostajalo".

— (…) Ja ne znam da li se to moÿe odrediti šta je sveuticalo na mene, i to najneposrednije, u opredeqewu da budemono što jesam: pisac. Prvu pripovetku objavio sam u svojojšesnaestoj godini, na stranicama Zombori Újság na maðar-skom jeziku. Zaqubio sam se u jednu devojku, uåenicu Prepa-randije, igrao sa wom cele noãi na svetosavskom balu u veli-koj sali Hotela „Sloboda", u Somboru, ali nisam imao hra-brosti da joj o svemu što oseãam kaÿem u oåi. I pošto nisammogao nikome, kazao sam celom svetu. Napisao sam pripovet-ku, uåinio sve da se ne primeti da sam ja — ja, a ona — ona,ispovešãu jednog klovna… I posle 25—30 godina napisao samroman zaået tom pripovetkom ili tom prvom tajnom, opet ojednom klovnu, roman Nebo i zemqa. To je bio poåetak.

— Školovawe nastavqam u Budimepešti jer ovde nisamimao uslove za to. Iz Maðarske se vraãam kao avangardistakoji nema (smeh åoveka koji ima smelosti da progovori o vla-stitim varkama, iluzijama mladosti, zabeleÿio je u Dometi-ma, 1981. godine tada takoðe mlaðašwi D. K. D.) nikakve vezesa provincijom i wenom kwiÿevnosti. Vrlo oholo sam, i da-nas me je sramota, u jednom maðarskom åasopisu pisao o takvojkwiÿevnosti koja nema nikakve vrednosti, zatvorenoj, pro-vincijskoj, seoskoj, bez ikakvog ciqa i smisla… Vratio samse kuãi i Kornel Senteleki, rodonaåelnik kwiÿevnosti namaðarskom jeziku u Jugoslaviji, prema meni se, i pored svega,odnosi kao da se ništa nije desilo. Poåeo je da mi objavqujepripovetke, napisao je divan predgovor mojoj prvoj zbircipripovedaka U oluji. Kao mlad åovek radim u listu Organizo-vani radnik, koji je štampan na maðarskom jeziku, åiji jeglavni urednik bio Vasa Bogdanov, kasnije univerzitetskiprofesor u Zagrebu i Krleÿin saradnik u radu na åasopisuPeåat. U listu je bio i Šandor Horasti koji je u vladi NaðImrea 1956. godine bio ministar. Pored takvih urednika, uovom listu sam nastavio da pišem tonom avangardiste o ÿi-votu, radnicima, kritiåki se odnoseãi prema graðanstvu. Štase desilo? Zašto sve ovo govorim? Prireðivali smo kwiÿev-ne veåeri u mnogim mestima, proåitao sam pripovetku u kojojkaÿem da mi je qubavnica bila crnkiwa, zove se Jasigenxa,ali je umrla itd., itd. — Dobro, šta treba mi tu da razumemood svega toga što ste nam Vi sada proåitali? Kako to da Vine pišete o ovdašwim qudima, zašto govorite o crnkiwama,

1031

je li Vam ona stvarno bila qubavnica..? — pitali su me i jasam se u tom trenutku strahovito stideo. Osetio sam da jeSenteleki bio u pravu kada je rekao: „Ako ÿivimo u Jugosla-viji, ako pišemo maðarski, tada treba da se i obraãamo qudi-ma koji nas mogu razumeti, jer biti pisac jedne narodnostiznaåi sluÿiti joj."

— Za sebe mogu reãi i da sam realistiåki pisac, iako senikad, pa ni u ovim godinama, ne odvajam od avangarde. Dakle,ne samo detiwstvo, nego i mladalaåki dani utiåu na trajnoformirawe pisca. Zbog toga ja ni danas za sebe ne mogu jasnoda razluåim da li sam realista u kwiÿevnosti, ili višepripadam nekoj modernistiåkoj struji. Na mene je najvišeuticala literatura Zapada, od pisaca Ÿan Kokto, Egziperi,Kajo, ali i Krleÿa, Crwanski, Toša Manojloviã; kao bala-vac sam åitao Zenit, glasilo avangarde…

Pisati na maðarskom i graditi mostove

— Pisati na maðarskom jeziku u staroj Jugoslaviji nijebila mala stvar. Naša dela su bila podvrgavana strogoj cen-zuri, a pisati na maðarskom znaåilo je, u neku ruku, manife-stovawe nacionalizma, tako su gledali na nas. Prilikom pri-reðivawa kwiÿevnih veåeri odlazili smo zajedno sa onimakoji pišu na srpskohrvatskom jeziku. Ja sam, na primer, 1929.godine u Bezdanu bio hapšen, istina, samo na nekoliko åaso-va. Kalangya (Krstina), åasopis koji sam ureðivao i koji je, uneku ruku, bio glasilo graðanskih slojeva, doveo sam u ozbiq-nu formu, a 1934. godine u Subotici je pokrenut Híd (Most),koji je svojim opredeqewem bio legalno glasilo komunista.Po izlasku åasopisa Híd nekoliko godina sam bio u Maðar-skoj i tamo radio u jednom izdavaåkom preduzeãu. Tu mi je ob-javqen i prvi roman. U septembru 1936. godine priredio samkwiÿevno veåe pisaca koji su stvarali na srpskohrvatskomjeziku. Pogodio sam pogodan trenutak, manifestaciji su pri-sustvovali i predstavnici obe vlade, o tome se mnogo i pisa-lo i govorilo. Pasoš mi nije bio u redu, obratio sam se po-moãniku ministra inostranih poslova Jugoslavije. Zvao seIvo Andriã. Dobio sam pasoš, tu je, u fioci, åuvam ga.

— Tih godina sam poåeo da gradim nove mostove izmeðudve literature, izmeðu dva naroda… Radio sam izvesno vremeu jugoslovenskoj ambasadi u Budimepešti, prevodio zanimqi-ve ålanke, pisao o jugoslovenskim piscima. Tada se obeleÿa-vala i godišwica Vuka Stefanoviãa Karaxiãa. U najotmeni-

1032

jim maðarskim åasopisima pisao sam o Vuku, wegovom delu,veliåini, vrednosti srpskih narodnih pesama…

— Vratio sam se u Jugoslaviju pre poåetka Drugog svet-skog rata. Nisam više mogao tamo ostati. Kad su hitlerovcizauzeli Austriju, tada je strahovita fašistiåka struja zavla-dala i u Budimpešti. U takvim prilikama nisam ÿeleo osta-ti, vraãam se kuãi, radim kao novinar sve do 1941. godine.Kada je ušla Hortijeva vojska i kada je ovde, u Somboru, po-krenut dnevnik, došli su kod mene i rekli da i daqe radimkao novinar. Rekao sam da tako nešto ne dolazi u obzir doklegod rat traje. Novinar mora biti svoj åovek, a u vreme rata toje nemoguãe biti. Tako sam 1941. godine postao bibliotekargrada Sombora, na tom mestu ostao sam osam godina. U vremerata, u Gradskoj biblioteci je ilegalno radila skojevska orga-nizacija. U to nisam bio siguran, ali sam je primetio po ka-rakteristiånim znacima. Omladina je posle traÿila od na-šeg prijateqa Laze Plavšiãa da me ponovo postave za uprav-nika Biblioteke gde ostajem sve do 1948. godine… Tako… To jebio rat, ratno vreme…

Veåito pod prismotrom

— Kako sam ga preÿiveo? Rekoh, godinama sam ÿiveo uBudimpešti, tamo sam bio poznat, tamo su mi objaviqena pr-va dela, a puno je znaåilo biti poznat u centru maðarske li-terature. Tamo sam imao prijateqe. Naravno, kada je maðarskavojska ušla u Sombor, došli su kod mene, traÿili rukopiseitd. Meðutim, mi, vojvoðanski pisci na maðarskom jeziku,imali smo, negde u leto 1941. godine, u velikoj sali dana-šweg Doma „Partizan" (ponovo „Sokolski dom", prim. D. K.D.) sastanak sa predstavnicima kwiÿevnosti iz Budimpeštei Segedina. Govorili su nam kako mi sada pripadamo maðar-skoj drÿavi i, evo, otvaraju nam se stranice wihovih åasopi-sa, da radimo zajedno… Kao jedan åovek odgovorili smo da smomi Vojvoðani, ovde smo poåeli da pišemo i imamo naš pro-gram, ÿivimo sa raznim narodima ovde… Tako smo govorilijer je bilo i Nemaca i time smo se mogli pokriti malo; ÿi-vimo, dakle, ovde sa raznim narodima i ÿelimo da naš åaso-pis i daqe izlazi. Izabran sam za urednika åasopisa Ka-langya koji je još Kornel Senteleki pokrenuo. Ureðujuãi tajåasopis za vreme rata bio sam prijavqen kao filosemita, po-što sam saraðivao sa Jevrejima koji su ostali ovde, da sammason, da sam komunista (ne treba zaboraviti da sam dvadesetgodina bio ålan Komunistiåke partije), da sam srbofil i da

1033

sam, u najmawu ruku, izdajnik Maðarske. Nekako sam se uvekmogao izvuãi iako sam prevodio i štampao u to vreme i Kr-leÿu, što nije bila mala stvar, Preÿihova Voranca, JovanaPopoviãa koji je bio u partizanima, o wima pisao u peštan-skim åasopisima, ali sam imao prijateqe u ministarstvu, me-ðu wima i doktora Pala Bala, i taj me je uvek uspeo da odbra-ni. Wemu sam se obratio i kad sam dobio pismo od komunistazatoåenih u Segedinu da uåinim nešto za wih jer gladuju.Uradio sam ono što sam tada jedino i mogao.

— Kao bibliotekar i ovdašwi åovek imao sam prijateqeSrbe, meðu wima i komšije iz Ulice Ilije Biråanina, takoda sam od prvog dana ulaska partizanskih jedinica bio biranza odbornika, za sudiju Nacionalne åasti Vojvodine itd., itd.Jeste da mi je prebaåeno da sam, ipak, kriv, da sam saraðivaosa okupatorom, ali su kasnije drugovi, ipak, uvideli da je namom mestu bilo nemoguãe åiniti nešto drugo nego što samtada radio i da sam i kao åovek i kao pisac ostao åist.

— Godinama nisam ništa stvarao na kwiÿevnom poqu.Potrajalo je to tri godine posle rata. Imao sam i puno dru-gih, preåih obaveza, a nisam nikako ni mogao pod kapu soci-jalistiåkog realizma. Jedan sam od organizatora Petefijevebrigade, bio sam wihov predavaå u mobilnom centru, u kasar-ni na Vojvoðanskom putu, o svemu tome je i pisano, bio samangaÿovan u organizovawu kulturno-umetniåkih društava uselima somborske opštine, aktivista i ålan raznih odbora…Pisao nisam, nisam se snašao u socrealizmu, nisam mogao daprihvatim gledišta Milovana Ðilasa koji je tada pisao du-gaåke stranice i odreðivao kako treba pisati. Za mene, barem,u takvim okolnostima bilo je nemoguãe da pišem. Ja, koji sambio avangardista, kako da se uklopim u tu i takvu formu?Ipak, 1948. poåeo sam da pišem za Híd i tada sam postaokwiÿevnik nove Jugoslavije. Uvek sam ÿeleo da se izrazimnesputano, nezavisno od bilo kakvih kanona. Inaåe, trebajoš nešto da kaÿem. Izmeðu dva rata, ne samo da nismo ima-li uslova da afirmišemo kwiÿevnost na maðarskom jezikukao danas, nego smo kao pisci bili i svaštari. Da bismo mo-gli preÿiveti bili smo skoro svi novinari, ali tada je no-vinarstvo bilo, tako reãi, jedna kwiÿevna struka. Neko bezspisateqskog talenta nije mogao biti novinar, nije vas za ta-kav posao mogla odrediti nikakva ustanova. Urednik je proce-wivao da li moÿeš ili ne moÿeš da pišeš, imaš li do-voqno sposobnosti za ocewivawe stvari, bio je neophodanširi vidik od obiånih qudi. A pisali smo o svemu i o sva-åemu, o pozorišnim predstavama, izloÿbama, pisali smo re-portaÿe, bavili se u svom listu i novelistikom… Za štampa-

1034

we svojih kwiga nismo dobijali sredstava. Sami smo se o to-me brinuli, išli smo od kuãe do kuãe da bismo prodali štoviše kwiga i koliko toliko pokrili troškove štampawa.Tako sam i ja izdao svoju prvu kwigu pripovedaka. Danas jemnogo, mnogo drukåije. Ravnopravnost je ostvarena od prvogdana ÿivota i stvarawa u slobodi. Vidite, veã 1945. godinebio sam i potpredsednik Društva kwiÿevnika Vojvodine. Pred-sednik je bio Ÿarko Vasiqeviã, a sekretar Mladen Leskovac.Molim, tada nas je bilo desetak priznatih pisaca u Vojvodi-ni i od toga polovina meðu piscima kwiÿevnosti na maðar-skom jeziku. Dakle, osetili smo se potrebnim, da smo kod kuãei to nam je dalo podstreka za rad. Prilike su se izmenile,posebno nakon Petog kongresa Komunistiåke partije Jugosla-vije i kwiÿevnost na maðarskom jeziku, zajedno sa kwiÿevno-stima na svim drugim jezicima naroda i narodnosti, dobilaje sve moguãnosti za afirmaciju.

— Moram priznati, nije uvek bilo razumevawa za onošta i kako åinim. Tako je bilo i posle rata kada je moj prija-teq Milan Kowoviã bio napadnut da „wegovo delo nema ni-kakve veze sa stvarnim ÿivotom", da je „to gde on ÿivi torawod slonovaåe u kojem se zatvorio". I o meni se poåelo nasliåan naåin piskarati. Šta da radimo? Seli smo na bici-kle i izašli zajedno u poqe, na imawe kod Fernbahovog sala-ša. Razgovarali smo sa qudima, nekadašwim birošima kojisu po odlasku gazda ostali ovde i ÿiveli qudski ÿivot kakavdo sada nisu ni sawali. Ja sam nakon toga napisao kwigu owima, a Milan je napravio portrete tih radnika, pripremiood toga izloÿbu u Beogradu pod nazivom „Qudi"… Bilo kakoda se osvrnem ne bih nikako mogao da prihvatim sud koji omeni govori kao o piscu koji nema ništa zajedniåko sa ovomnašom današwicom.

Tokovi maðarske kwiÿevnosti u Vojvodini

U jednom od razgovora sa Janošem Hercegom, u novinskojbeleÿnici iz 1979. godine, a i biãe da je susret ostvaren po-vodom pišåevog 70. roðendana i 50. godišwice kwiÿevnograda, traÿili smo odgovor i na pitawe kako ocewuje sadašwitrenutak u kwiÿevnosti na maðarskom jeziku u Vojvodini i utom pogledu koja bi imena posebno istakao.

— Maðarska kwiÿevnost u Vojvodini ima dve etape. Jed-na je pre rata, kada je naš pokret bio zapostavqen, nekad åaki zabrawivan, jer vlasti nisu imale razumevawa za maðarskuliteraturu, a druga je ova posleratna, kada smo dobili ne sa-mo materijalnu nego i moralnu podršku. Naše se kwige štam-

1035

paju sa subvencijama i ta materijalna pomoã dovela je do togada se kwiÿevnost na maðarskom razgrana, da se pojave i afir-mišu i takvi talenti kao što je Nandor Gion, koji je napi-sao nekoliko izvanrednih dela i stekao ugled i izvan našezemqe, da se pojavi Ištvan Domonkoš i Ferenc Feher, OtoTolnai, pisci koji prevazilaze okvire jugoslovensko-maðar-ske kwiÿevnosti i uvrštavaju u savremenu maðarsku literatu-ru. Dakle, ta posleratna generacija pisaca za razliku od nasstarijih, razvila se u sasvim drugim prilikama, pa sam i ja,koji sam pre rata objavio samo dve kwige, do sada objavio vi-še od dvadeset. To je najboqa ilustracija našeg razvitka irazvitka jugoslovensko-maðarske kwiÿevnosti u celini…

Qudi — znamewa

Ceneãi ulogu koju je, kao rodonaåelnik kwiÿevnosti namaðarskom jeziku u Vojvodini imao Kornel Senteleki, JanošaHercega, wegovog bliskog prijateqa i godinama prvog sarad-nika, osim Hidove dobitnika i Sentelekijeve nagrade za kwi-ÿevnost u jednom od razgovora zamolismo da nam kaÿe reå vi-še o ovom åoveku i wegovoj kulturnoj misiji bitnoj za duhov-ni identitet Maðara na tlu naše zemqe.

— Kornel Senteleki je poreklom Srbin. Zvao se Korne-lije Stankoviã, bio je lekar u Sivcu. Pomaðario se, prešaou katoliåku veru, poåeo da piše na maðarskom jeziku. Bio jeod mene stariji skoro dvadeset godina. Åesto je dolazio kodmene u Sombor, a i ja sam åesto bivao u Sivcu. Smatram gasvojim uåiteqem i prijateqem, svojim ocem u literaturi. Jasam wegova dela pripremio za štampu, sve sam mu kwige re-digovao, propratio ih predgovorima. I dan-danas pišem igovorim o wemu i mislim da nam je wegovo delo putokaz, danam neprestano govori šta nam je åiniti: graditi most izme-ðu dve nacije. To sam ja sa moje strane uåinio tako što sam sasrpskog na maðarski jezik preveo trideset i šest romana (do1979. godine, prim. D. K. D.) i bog te pita koliko još pripo-vedaka, drama, a mnogo sam pisao i o srpskim piscima. Mi-slim da je ta uloga prvenstvena, a osim toga i ono što je Sen-teleki uvek govorio, da budemo vezani za tlo na kojem ÿivi-mo, za drÿavu åiji smo graðani, za narode koji su oko nas, jerbez toga ãe naša literatura biti bez korena, a bez korena nevredi ništa. Treba biti vrlo veliki umetnik pa da se idepreko toga, da se piše u jednom kosmopolitskom ÿanru, kaošto to rade danas qudi na Zapadu. Mi, meðutim, ÿivimo ovdei narod u kome i o kome pišemo ÿivi isto tu. Eto, to su raz-lozi…

1036

— U misli o vezanosti, o znaåajnosti antejskog spoja stva-raoca i tla, bliski ste slikaru Milanu Kowoviãu. Veliki steprijateqi, a ovo je prilika da Vam kaÿem kako maestro u raz-govoru o Vama nikad ne kaÿe Janoš Herceg nego „moj prijateqJanoš Herceg". Recite nam nešto o tom prijateqstvu kojetraje decenijama. Šta je to što Vas u tom prijateqstvu ra-duje, šta je to što vas åini prijateqima, što vas åini isliånim u mnogo åemu samo s tom razlikom što to svako na svojnaåin ostvaruje: vi reåima, Kowoviã paletom…?

— Mislim da su u svemu tome presudni gotovo istovetninaši pogledi na ÿivot, na svet, na qude, pa åak i na ono štaje humano… Naš odnos je jednak onome kakvi su odnosi meðuqudima i meðu narodima. Osim toga, Kowoviã ima onog to-plog, qudskog šarma, to ste i sami osetili, ima ogroman vi-dik svetskog åoveka koji baš zbog toga ume da ceni šta znaåirodna gruda, šta znaåi domovina. On je od mene stariji dva-naest godina i mislim da sam i od wega, kao i od Sentelekijamnogo nauåio.

— Sombor je vekovima, pa i danas, grad slikara, muziåara ipisaca, Vaš zaviåaj i zasigurno na drukåiji naåin oseãate onošto se u wemu da prepoznati kao svih vremena bruj. Rekli steda mu se uvek vraãate i ne govori li to, istovremeno, i o jedin-stvenosti ovog grada i qudi u wemu?

— Sombor je, doista, jedinstven grad. Baš taj konglome-rat somborski, sa raznim narodima, jezicima, åini da suSomborci donekle vrlo originalan tip, kako ja vidim, jerrazni su ovde uticaji Srba na Maðare i Maðara na Srbe, tu jenekada bilo puno i Nemaca i Jevreja koji su isto imali udelau tom procesu razvoja u ovoj sredini. Mislim da nigde nijemoglo doãi do jedne takve minijaturne Evrope kao u Somboruupravo zbog toga što su razni narodi ÿiveli i danas ÿive uovoj sredini. Posle su došli novi naseqenici koji su opetdoneli novu boju, jednu novu vrstu nastupa, ali koji su i odnas mnogo što-šta preuzeli. Kaÿem Vam, taj konglomerat jeono što Sombor åini posebnim i mislim da upravo zbog togaja ovaj grad volim. Ja se nikad nisam protivio uticajima, ni-sam se zatvorio pred qudima i narodima. Ako bih to radio,moÿda danas ne bih više bio ni ÿiv.

Igrati u okovima

Åesto pri susretima i razgovorima sa Janošem Herce-gom, ne samo po novinarskom zadatku, bi reåi o wegovom pre-vodilaštvu. Sa preko šezdeset dela jugoslovenskih pisaca

1037

koje je do poåetka devedesetih godina 20. veka preveo sa srp-skog na maðarski jezik, zasigurno je po prevodilaåkom opsegui znaåaju bio odmah iza Zoltana Åuke. Zanimalo nas je kako sepisac oseãa u poziciji prevodioca. Pisac u wemu, zasigurno,nikad ne uzmiåe.

— Prevoditi… znaåi igrati u okovima. Sam pisac, åo-vek u wemu oseãa kao da je od glave do pete vezan, a mora,ipak, da bude veseo, da bude lak i elegantan stilom i srcem,da prevodom odrazi prirodu teksta nad kojim bdije. Ja ne bihmogao, ne bih smeo da kaÿem da sam uvek odgovorao tom osnov-nom zahtevu, da sam sve kwige koje su mi bile poverene zaprevoðewe sa istom lakoãom, sa istim ÿarom i qubavi pre-veo, jer nije isto biti uz delo, na primer, Rastka PetroviãaDan šesti, ili raditi na delima Krleÿe, Daviåa, Ãosiãa,Vuåa, Nušiãa… Sve zavisi od prevodioåevog odnosa premapiscu, od sinhronizacije teperamenta i stila, pa i nadah-nuãa…

Izazov novom åitawu i prevoðewu

Tako je govorio, a tako je i delao Janoš Herceg. Mnogo jeuåinio najpre za kwiÿevnost na materwem, maðarskom jeziku,ali i za ostvarivawe duhovnih spona izmeðu Srba i Maðara.Sam grad Sombor do sada nije uåinio nešto bitnije kako bise oåuvao spomen na ovog znamenitog Somborca, pa šta da sekaÿe za nebrigu onih „daqih srcu"? Ništa od mnogih, poka-zalo se, samo pustih obeãawa izreåenih krajem januara 1995.godine nakon wegovog odlaska u svet nebesnika.

Vaqa takoðe priznati da je kwiÿevnost na srpskom jezikuveliki Hercegov duÿnik. Od 1979. godine, kada je objavqenakwiga wegovih pripovedaka Plavi topoqak, u prevodu SejeBabiã, tokom minule tri decenije ne bi više nijedne wegovekwige prevedene na srpski jezik. Tek poneka priåa na strani-cama åasopisa Dometi.

Herceg je za mnoge, posebno za mlaðe åitaoce dela nasrpskom jeziku velika nepoznanica. Kao izazov za novo prevo-ðewe, ali i za åitawe davno veã prevedenog, neka posluÿe sa-mo poneke od davno izreåenih ocena pisanih, takoðe pre tridecenije, rukom ovog autora: svet Hercegovih pripovedaka suqudi na sporednim kolosecima, deca lišena osnovnih rado-sti detiwstva, tragiåni qudi iz somborskog predgraða nepre-stano u sivilu velikog tereta kojim dolaze do one obiåne,najnuÿnije ulaznice za ÿivot, starice koje umiru sa slikomnajlepših trenutaka u protraãenom ÿivotu, prizorom toliko

1038

izanðalog od silne upotrebe da više i ne liåi ni na sawaniÿivot. Veština Hercegovog pisawa posebno je izraÿena uznalaåkom ponirawu do najsloÿenijih okosnica, inaåe, slo-ÿenih psihiåkih stawa (nemira, straha, qubavi…) u qudimana kraju ÿivota kada se obrisi svih neminovnosti tako vi-dqivo odslikavaju u glasu, pokretu, u postupcima, ili samo unamerama veoma åudnim, neuobiåajenim i za wihove godine iza vreme koje je i najneophodnije da bi ÿeqa bila do krajaosmišqena. Zlo je po Hercegu posledwi åin qudske nemoãi iotuda tako upeåatqivo, veoma izraÿajno pišåevo razumevawetragiånog i neizbeÿnog u nama. Do sreãe, tako varqive, aline i åeste u pripovetkama na stranicama kwige Plavi topo-qak, ili romana Nebo i zemqa, ne dolazimo ni u snu ukolikosnagu za mirniji hod do we ne naðemo bar u nadi da ãemo seizlaskom iz bunila velike noãi za trenutak suoåiti s drukåi-jom (ÿeqenom) stvarnošãu. Ni seãawa nam neãe mnogo pomo-ãi, jer „u åovekovoj senci je wegova sudbina i ceo protekliÿivot", jer — pisao je Herceg — „senke prate sve svetlostiÿivota."

Posebnu draÿ prozi Janoša Hercega daje izrazita naklo-wenost svetu iracionalnog kojeg ovaj pisac egzistencijali-stiåkog koncepta (najboqi primer je vanredni roman Nebo izemqa, sa klovnom Ÿerarom kao centralnim likom u jednomtotalitarnom društvu viðenom/doÿivqenom kao svet pod cir-kuskom/nebeskom šatrom, u kome svi imaju najmawe dve maske,dvostruki identitet, javni, pod maskom, i skriveni, za liånuupotrebu i to samo u svom snu, ali i to je pod neåijim uvekbudnim okom) znalaåki slika izuzetno uspelim ekspresijama,soånim jezikom, ponekad i ironijom datom uvek s merom åove-ka koji zna granicu. On je uvek na strani nesreãnih, slomqe-nih qudi i to je ono što ãe i najbezbriÿnijeg åitaoca pod-sticati na vraãawe prelistanim stranicama iako ih je i po-sle prvog åitawa teško zaboraviti. Svojom prozom JanošHerceg postavqa mnoga pitawa. Odgovore ãemo, a što se doga-ða samo pri suoåavawu s delima izuzetnih pripovedaåa, po-ÿeleti da naðemo najpre u sebi samima, jer se jedino tu i mo-gu do nekakve krajnosti, bez okolišavawa, dostojnije, potpu-nije spoznati.

Umesto epiloga

Pri seãawu na Janoša Hercega, posredstvom išåitavawastarih novinskih beleÿnica, davno objavqenih kritika, po-novnim išåitavawem wegovih kwiga proze, iznova prizor: na

1039

glavnom gradskom sokaku u Somboru åovek sa obaveznim zele-nim šeširom. Skida ga i uz blagi naklon pozdravqa piscaovih redaka. Primeãujem sliånost sa wegovim junakom, moÿdai kwiÿevnim alter-egom, Tunom Kekezom. I jedan i drugi suqudi iz åijih oåiju proviruju snovi.

1040

K R I T I K A

ROMAN — RUSKA BABUŠKA

Svetislav Basara, Dnevnik Marte Koen. Okultna pozadina komunistiå-kog pokreta u Jugoslaviji 1928—1988, „Dereta", Beograd 2008

U maniru svojih najboqih romana (Napuklo ogledalo, Fama o bi-

ciklistima, Looney Tunes), ispisao je Svetislav Basara Dnevnik Mar-

te Koen. No, dok je osamdesetih i devedesetih godina HH veka pi-

šåevo interesovawe bilo fokusirano na ispitivawa simulakruma

stvarnosti, te na parodijskom otklonu od tradicionalnog, mimetiå-

ko-didaktiåkog poimawa literature (podnaslov romana Looney Tunes

je Maniåno-paranoiåna istorija srpske kwiÿevnosti u periodu od 1979—

1990. godine), dotle je Dnevnik Marte Koen zaokupqen fenomenom

istorijskog background-a koji se ne åita u uxbenicima, ne uåi u

školama, a koji se ipak sfumatiåno nazire iza oficijelnog istorij-

skog znawa, iza kulisa kquånih dogaðaja srpske politiåke scene.

Basarino tumaåewe dvadesetog veka nije bertoluåijevska saga o

ÿivotu mawe ili više neduÿnog graðanina u vihoru svetskih ratova

i postratnih politiåkih komešawa; wegova antiutopija za malog åo-

veka nema vremena. Politiåko-istorijska pozadina nikako u Basari-

nim tekstovima ne moÿe biti dekor liånih drama i privatnih suko-

ba, niti okvir za realistiåko obezbeðivawe verodostojnosti; napro-

tiv: likovi su ujedno i nosioci radwe, ali i eksplicitne simbo-

liåke projekcije, gotovo alegorijske predstave politiåko-ideološkog

usuda nadvijenog nad Srbijom: tako je Marta Koen, velika mešterka

crne magije, samo drugo ime za totalitarni reÿim KPJ, a privatno i

javno udruÿeni su na specifiåan, atipiåan naåin — kroz ispovednu

formu i dnevniåko pismo. Veã sam podnaslov, Okultna pozadina ko-

munistiåkog pokreta u Jugoslaviji 1928—1988, kazuje koliko je piscu

stalo da navedeni paralelizam åitalaåka publika smesta uoåi, te da

u ponuðenom kquåu nastavi åitawe romana. Marta, tako, ispostavqa

se, strada od ruke misterioznog pravoslavnog monaha (u priloÿenom

foto-albumu predstavqenog Raspuãinovom fotografijom), što je vi-

še nego transparentno aludirawe na prilike u Srbiji navedene

1988. godine — pad komunistiåke doktrine i nacionalno-verska opre-

deqenost bivših ålanica SFRJ.

1041

Okvirnu priåu åini potraga novinara lista Borba, tada komu-

nistiåkog glasila, za podacima o Marti Koen, misterioznoj starici

koja je spaqena u svom stanu u Beogradu. Kako ova smrt povlaåi za so-

bom mnogobrojne incidente — od saobraãajnih nezgoda do politiå-

kih previrawa — P. Pavloviã u potrazi za senzacionalistiåkim

tekstom, koji ãe baciti u zasenak sve uåestalije medijske spekulacije

i umiti lice ne samo lista u kojem je zaposlen, veã i cele Komuni-

stiåke partije Jugoslavije i drÿavnog aparata, sledi blede tragove

koji ga dovode do neobiånih liånosti i fantastiånih, bizarnih

priåa. Dok se klupko polako odmotava, åitalac saznaje povest Marte

Koen, wenu qubavnu i braånu storiju, wen golootoåki fijasko, sean-

se na psihoterapeutskom kauåu Sigmunda Frojda, weno poreklo, po-

vest roditeqa… Na okvirnu pripovest neprekidno nas podseãa pri-

povedaå, Pavloviã, koji istiåe da se nalazi u „gumenoj sobi bolnice

Dr Laza Lazareviã" i åija je testimonijalna uloga priznawem ludila

dovedena u pitawe. Tako dolazimo do tipiåne basarijanske situacije,

u kojoj se verovatnost priziva apokrifima, a iluzija verodostojnosti

motiviše — ludilom.

Ko je Marta Koen? Iako nije prva vamp-dama, niti fatalna za-

vodnica, Marta Koen je prva prava glavna junakiwa romana Sveti-

slava Basare i verovatno najupeåatqiviji ÿenski lik koji je Basara

stvorio. Kao takva, ona je sinteza zavodnice Lu Salome i veštica

spaqivanih na lomaåi iz romana Uspon i pad Parkinsonove bolesti, a

isticawe Martine demonske prirode jedan je od naåina na koji pri-

povedaå uvodi junakiwu u radwu: „Marta Koen je roðena 1908. godine.

Da je roðena dvestotinak godina ranije, sasvim sigurno bi završila

na lomaåi kao veštica."

Dok je, s jedne strane, Martin demonizam i nesumwivo vešti-

åarewe (koji su, opet, posledica neåistih sila koje šetaju wenom

porodiånom kuãom u Subotici) predmet interesovawa penzionisa-

nih lovaca na veštice, dotle je psihoanaliza samo još jedan oblik

praznog senzacionalizma, komiåna u pokušaju da demonizam pripi-

še psihiåkom poremeãaju, psihozi višestruke liånosti. Tako Sig-

mund Frojd, i sam junak romana, poredi Martinu dušu sa ruskom ba-

buškom:

„Tu postoji višestruki rascep, ali, zaåudo, ne i shizofrenija,

koju karakteriše sukob podeqenih liånosti. Umesto razdora u svojoj

unutrašwosti, pacijentkiwa ima sposobnost da razara okolinu."

Destruktivna priroda Marte Koen doãi ãe do izraÿaja ne samo

u porodiåno-braånim odnosima, veã i u politiåkom delovawu: Mar-

ta na Golom otoku gradi Malu komunu deåaka i devojåica, iznurenih

i gladnih, koje podvrgava metodama surovih kaÿwavawa, a uvodi i sa-

mokaÿwavawa i besmislen, nesvrsishodan fiziåki rad. Narator ko-

ji, u maniru postmodernog prireðivaåa i åitaoca rukopisa, istorij-

skim i kvaziistorijskim dokumeitima i (ne)stvarnim statistiåkim

1042

podacima potkrepquje ispriåane dogaðaje, pred åitaoca iznosi pseu-

dodokumentaristiåke spise koji Malu komunu, na osnovu broja pogi-

nulih i umrlih pitomaca, predstavqaju kao dostojnu preteåu golo-

otoåkog kaÿweniåkog aparata. Politiåka aktivnost i komunistiåka

zastrawivawa (ukoliko navedena sintagma, onako kako je plasira Ba-

sarin pripovedaå, nije tek puka tautologija) Marte Koen motivisana

su wenom demonskom prirodom, pa ãe tako jedan od svedoka Martine

pošasti, dr Oziris, reãi Pavloviãu:

„Dijalektiåki materijalizam i komunistiåka ideologija, dragi

moj Pavloviãu, puka su oruða okultnih sila. Te sile, posredstvom

svojih poklonika okupqenih u tajnim društvima — mislim na istin-

ski tajna društva, ne na diletante okupqene u masonskim i rozen-

krojcerskim loÿama — te sile, kaÿem, nisu mogle izaãi u svet ob-

znawujuãi svoj pravi ciq."

Navedena partijska aktivnost uslovqena je, daqe, kako Marti-

nim ateizmom, tako i ÿeqom da se, u teološkom vakuumu nastalom

kao rezultat same komunistiåke doktrine, a podsticanom od strane

posleratnog reÿima, ustoliåi kao novi bog. Pri tome, „maštovi-

tost" i „entuzijazam" junakiwe najviše dolaze do izraÿaja prilikom

skicirawa Male kolonije, ali i prilikom represivnih mera koje u

woj sprovodi. Jedan od preÿivelih štiãenika kolonije svedoåi da je

ustrojstvo Male komune, poåev od izgleda baraka, pa sve do podela

dece na kaste, pokušaj realizacije takvih htewa. Istovremeno, sim-

boliåki, ili oåigledno konotativni smisao romana oåituje se u pre-

poznavawu metoda koje je na Golom otoku primewivao komunistiåki

reÿim, kao i nizom finih — åitqivih tek dešifrovawem vantek-

stualnih kulturnih kodova — aluzija na minuli poredak i liånosti

koje su ga obeleÿile: npr. podatak da je grupa beogradskih intelektu-

alaca-disidenata Josipa Broza zvala „Ono" (o åemu je Brana Crnåe-

viã pisao u nedeqniku Evropa), posluÿiãe piscu da prve simptome

bolesti, ta sumraåna stawa Marte Koen poverena dnevniku oznaåi

kao ONO, a samo upuãeni åitalac protumaåiãe pojavu Broza na poli-

tiåkoj sceni Srbije, tada Kraqeviie Jugoslavije, kao pošast, kao

sindrom bolesti.

To, naravno, ne znaåi da mnogobrojne politiåke konotacije osta-

ju nedostupne proseånom (prema U. Eku semantiåkom) åitaocu, na-

protiv: veã posezawem za istorijom, iz koje, po veã prepoznatqivom

maniru, uzima pojedine liånosti i dogaðaje — pored Broza, protago-

nisti romana su i Milovan Ðilas, Oskar Daviåo i mnogi drugi —

Basara montira istorijske åiwenice sa postupcima fikcionaliza-

cije, pri åemu je humor jedan od osnovnih postupaka u karakterizaci-

ji likova. U jednoj od najefektnijih scena romana, gde su na vešt na-

åin kombinovane situaciona komika, satira i groteska, junaci iza-

zivaju åitaoåev smeh neadekvatnim prerušavawem, koje u nastavku

teksta zasniva nova prenesena znaåewa:

1043

„Tajnim kanalima je ureðeno da se odreðenog dana Ðilas i Mar-

ta naðu na Kalemegdanskoj terasi. Dogovor je da kao znak raspoznava-

wa Ðilas u levoj ruci drÿi primerak Politike. Marta, pak, treba

da doðe s Oskarom Daviåom u naruåju, kako bi liåila na guvernantu.

Ništa tu nije prepušteno sluåaju. Ðilas poznaje Daviåa, stvar veo-

ma vaÿna da bi sekretar mogao razlikovati Martu od ostalih guver-

nanti. A i da bi Daviåo mogao, kada ugleda Ðilasa, pokazati cuclom

u wegovom pravcu i otkloniti svaku moguãnost pogreške."

Kao što je Staqin åesto pomiwan, prozivan i fikcionalizo-

van u delima ruskih postmodernista (Peqevin, Sorokin, Viktor Je-

rofejev), pa, uostalom, i u ranijim Basarinim romanima, pripovet-

kama i esejima, Dnevnik Marte Koen za jednog od aktera, uzima mar-

šala liåno. U sceni susreta sa Martom, nakon wenog degradirawa u

kafe-kuvaricu, Tito je predstavqen dijalekatskim govornim poseb-

nostima:

„'Bokca ti tvog', rekao je Tito, 'kakve si to sviwarije poãiwi-

la na tom otoku? Zasluÿila si partijski ukor. Hajd sad, skuhaj mi

jednu jaku kavu. Hajde!' "

Koristeãi ÿanrovske nestabilnosti dnevnika, kao i wegovu me-

ðašku, kwiÿevno-dokumentaristiåku prepoznatqivost, Basara kquå-

ne datume u istoriji KPJ konvertuje u intimnu dramu Marte Koen.

Izuzimajuãi neke hroniåne bolesti Basarine proze, pre svega auto-

reciklaÿu pasaÿa iz prethodnih romana i umetawe para-filozof-

skih promišqawa na veã poznate teme (tajna društva, novi svetski

poredak itd.) a koje, ipak, nisu ugrozile plan naracije, pred åitao-

cem je roman kojim Basara demonstrira svoju spisateqsku umešnost,

vodeãi nas kroz obiqe razliåito prezentovane graðe, kroz niz po-

znatih likova i dogaðaja, reinterpretiranih na zanimqiv i duhovit

naåin, od primene retrospektivnog pripovedawa, izvesnih opštih

mesta krimi-romana i wihove travestijske obrade, preko kvazi-dnev-

niåkih beleÿaka junaka, do doziranih metatekstualnih ekskursa, te

pseudodokumentaristiåkog fotomontaÿnog albuma fotografija, koji

pojaåava humorni efekat verbalnog tkiva romana. Pored toga, glavna

junakiwa, istovremeno i tema romana je antropomorfizovana KPJ,

koja je i daqe, sa istorijske distance od dvadeset godina, provoka-

tivna i aktuelna, pa i bliÿa srpskom åitaocu od teorija parkinso-

nizma, antiheliocentrizma i svetskih zavera, što, naravno, nije a

priori znak kvaliteta, veã ukazuje na moguãnu trÿišnu konkurentnost

romana.

Ono što Dnevnik Marte Koen, pored gore pobrojanog, stavqa u

vrh prošlogodišwe romaneskne produkcije, što mu, štaviše, daje

prednost nad Usponom i padom Parkinsonove bolesti, jeste åiwenica

da se, iako to pisac moÿda nije predvideo, ovaj roman moÿe rasloja-

vati do te mere da svaki sloj pruÿa åitaocu novi uÿitak: od istori-

ografskog, preko metafikcionalnog, satiriåki angaÿovanog, pa sve

1044

do intimnog, dnevniåkog sloja i intertekstualnih relacija sa ÿen-

skim pismom, koje opet, parodijski preispituje i transformiše u

nova diskurzivna naåela.

Dragana BELESLIJIN

U ZAÅARANOM KRUGU JEZIKA

Miroqub Todoroviã, Qubavnik nepogode, Narodna biblioteka „StefanPrvovenåani", Kraqevo 2009

Meðu prave privrÿenike i posveãenike kwiÿevnosti, zasigur-

no, i pre mnogih, moÿemo uvrstiti Miroquba Todoroviãa (r. 1940),

jer je i danas, pri kraju sedme decenije ÿivota, izuzetno aktivan.

Naime, samo u posledwe tri godine uoåavamo u kwiÿarskim izlozi-

ma evo veã drugu (odnosno treãu) pesniåku kwigu i jednu kwigu iza-

branih pesama Sviwa je odliåan plivaå. Sem toga, pisac Todoroviã je

prisutan i u tekuãoj kwiÿevnoj periodici i posebno zapaÿen u or-

ganizovawu i uåestvovawu na brojnim kwiÿevnim festivalima, iz-

loÿbama, naroåito u oblasti signalizma, vizuelne poezije, koncep-

tualne umetnosti. Nije suvišno pomenuti ni to da je pesnik Todo-

roviã za sada objavio više od åetrdeset pesniåkih kwiga i to osobe-

nih i zrelih, eruptivnih i moãnih, åesto zaåudnih i zaneobiåenih,

ali samosvojnih i autentiånih.

Odavno imam utisak kada je u pitawu Todoroviãevo stvarala-

štvo, vaÿeãi i za ovu kwigu pesama, da se on svojim åitaocima javqa

kada zaista ima šta i kako da im to kaÿe, koliko god to bilo åesto.

Treba reãi da Qubavnik nepogode, dakle wegova najnovija zajednica

stihova, uspostavqa nastavqaåku prisnost sa kwigama prethodno ob-

javqenim tokom posledwih godina, naroåito na planu pesniåkog je-

zika sa izvesnom dramskom tenzijom. Naime, tokom 2006. godine obja-

vqena je kwiga Plavi vetar, dok su „u okviru åasopisa kwiga" u va-

qevskom Aktu (broj 27—29, 2007) pod istim imenom i najnovije To-

doroviãeve kwige, uglavnom zastupqene i pesme iz dva ciklusa (Qu-

bavnik nepogode; Raskovnik na jeziku) kwige pred nama.

Za Todoroviãevu stvaralaåku i tematsku preokupiranost moÿe-

mo upotrebiti i citate Gotfrida Bena, koje je pesnik preuzeo za mo-

to kwige. Zapravo, prvi moto koji je oåekivan nakon upoznavawa sa

prethodno objavqenom kwigom glasi: „Teško objašwiva moã reåi

koja razdvaja i spaja. Åudesna moã trena…" dok je drugi, samo na prvi

pogled, neoåekivan vapaj („Ali forma je pesma"), jer je i izgled To-

doroviãevih pesama i reåenica ujedno u funkciji pesniåkog jezika,

naglašavajuãi inaåe postojeãu i zavidnu dramatiånost pesnikovog

1045

diskursa, kao i utiruãi im åitqivost i relativnu podatnost. Ovo se

posebno odnosi na pesme iz prvog (Groznica), treãeg (Raskovnik na

jeziku) i petog ciklusa (U srcu Nevidboga), u kojima su reåenice

obiåno od jedne ili dve, reðe tri reåi. I uz to muwevite, glasne,

prodorne, nezagrcnute, iz jednog daha. I u åetvrtom je ciklusu (Iz

raspoluãenog jezika) saåuvana dramaturška brzina i napetost, ali

ovom prigodom, umesto ustaqenih interpunkcijskih znakova, pesnik

za zgušwavawe svog izraza koristi uåestalo prelamawe stiha, što

ima istu svrhu. Samo u naslovnom drugom ciklusu uoåavamo ne samo

dug stih i prozni oblik pesme, veã i znatno sporiji, narativni tok

pesme.

Zarad sveobuhvatnog doÿivqaja Todoroviãeve najnovije pesniå-

ke kwige treba citirati još jedan iseåak mota („Mojoj pesmi je po-

trebna slika, jer je wen centar mnoštvo slika") Dilena Tomasa, ko-

jim se dopuwuje do sada delimiåno predstavqen pesniåki postupak.

Naime, reå je o tome da kratke i vrtoglave Todoroviãeve reåenice sa

osobenom tenzijom i vigilnošãu, åak i prenapregnute do ipak odr-

ÿive izdrÿqivosti, koje su i sastavni delovi i pokretaåka snaga

stiha, a mnogo oåekuju od slobodne asocijativnosti i višepote-

zno-muwevite slikovitosti. Zapravo, magija i moã Todoroviãevih

reåenica nije samo u zvuånim i brzoglagoqivo ostvarivim sintagma-

ma i ekfrazama, veã se potpuno ostvaruje tek u wihovom neoåekiva-

nom semantiåkom ulanåavawu i umreÿavawu, kao posledici vatro-

metnog rasprskavawa. Dakle, sve je to unapred briÿqivo predviðeno

i isplanirano, a pesniåka potencija to ostvaruje u stalnim i åestim

naletima i mlazevima poput prave uÿarene vulkanske lave. Upravo

takve su Todoroviãeve reåenice, što je, moram priznati, neobiånost

ravna podvigu ne samo za åetrdeset treãu ili åetvrtu pesniåku kwigu

po redu objavqivawa.

Na sadrÿajnom planu opet se moramo vratiti reåima, jer su one

wihov znaåaj i usud, blagodat i prekletstvo, åarolija i magija u pr-

voprimeãenom planu. Pesnik Todoroviã svedoåi da su reåi simbol

postojawa („Šta je pamãewe. / Boÿe moj ravnodušni. Slovo napisa-

no"), simbol boÿanskog stvaralaåkog svojstva („I na poåetku beše

reå" — preuzimao je biblijski citat pesnik u Plavom vetru), simbol

ÿivota uopšte, simbol åoveka naroåito pesnika; simbol svega („sve

je jezik" — stih iz Plavog vetra, i ne samo iz te pesme). I u tim i u

takvim prostorima, vremenima i reåima pesnik ne izbegava i ne

skriva svoju zainteresovanost za identitet pojedinca, kolektiva, smi-

sla, i svega onoga iznad i izvan toga, ali u wegovom fokusu je reå.

Te ne åudi što potvrdu znaåaju reåi, treba reãi, pronalazimo u

brojnim Todoroviãevim pesmama u kwizi Qubavnik nepogode, kao što

je i u poåetku pesme Jezik: „… to je ÿar u nama u našem oku u našoj

krvi / svetlost naranxasta izbija iz pustolovina u obliku / foton-

skog gejzira osvaja svemir razvuåen / i nepomiåan u tajnom dosluhu

1046

sa reåima hrani / vatru na tom veã ugaslom suncu a tvoja misao / po-

staje ni mawe ni više nego zvezdana mašina / usmerena ka otkriva-

wu zaboravqenih svetova."

Todoroviãev pesniåki svet jeste svet reåi i svet jezika. U wemu

je reå i mera svega, i graniånik, i razlomak, i kontrolnik, i sopot,

i gejzir, i vulkan („Glas naš. Vodoskok. Nebesni. / Veåno doba sja-

ja"). U wegovom pesniåkom prostoru reå je sve (inaåe omiqena reå

u Todoroviãevom Qubavniku nepogode). Reå je i raskovnik („Gde je

kquå. / Zagonetke. Iz reske reåi. / Istoåen."). Ali, reå je i ekviva-

lent pesnika, pa i åoveka, što nagoveštava veã prva pesma u kwizi

(„Iz usta mi izbija. Ÿudni plamen"). I ne åudi nas pesnikova opse-

sija („Gorak je ukus. / Iluzije. Reåi sam venåao. / S bezdanicom.

Utrg mi. / U srcu"). Pesnik veruje da se i on kao i wegov „riðobra-

di" predak i svetiteq moÿe boriti protiv mraka: „… Noã ulazi u

tebe. / Zgråena muwa. Na jeziku. / Ja sam polaÿajnik. Iskra / u kame-

nu. Tek probuðena."

Moã reåi i wihov rezultat je nedokuåiv, åak i sa konotacijama

iskona i identiteta („Dan mrtvih je za nama"; „popeãemo se najzad

na / pustu uzvisinu izneti kamen i drva i zidati dom"). Iznenaðuje

i neobiåna i patetiåna pesnikova zakletva — „pesme mi", što samo

ilustruje pesnikovo bezgraniåno verovawe u reåi i wihov znaåaj ko-

ji poseduju.

Pesnik zahvaqujuãi reåima spoznaje i tragove boÿanstava i sve-

tih otaca, uz refrensko ponavqawe pomenute psihodominante („Åi-

tam tajne ideograme. / Nerazumqivo pismo. Bogova / Izgubqenih. Sve

je tu. Budni / Morekazi"; „Izmeðu nas i Boga. Rana. Reå. / I pesma";

„Glasnik si otkrovewa. / Sveÿa kap krvi. Na izgladnelom / papiru.

Groznica. Koja me saÿiÿe. / Pod kapom nebeskom").

Stoga, pesnik smelo i neposredno predstavqa åitaocima ne sa-

mo sebe, veã åitavu svoju pesniåku bratiju. Pre svih, Vuka Karaxiãa

— reformatora i tvorca novog jezika („Raskovnik ti. / Na jeziku. U

rudokopu. / Darovanom. Åarovite pesme"), zatim pesnike eruptivne

reåi kao što su Rastko Petroviã i Raka Drainac („Iznad / ogwi-

šta. Plamsa. Reå i krik. Topi se / qudsko meso"), ali i zenitistu i

istraÿivaåa jezika Poqanskog.

Meðutim, u ciklusu, simboliånog imena — Iz raspoluãenog jezi-

ka progovaraju reåi zla, reåi otrova, „anðeli smrti", „prokleta

proroåanstva", „gospodari krvi". U wemu se pojavquju sove, muwe,

zmije, „paklene sodome", „crni drumovi", ugarci, „isterivaåi zla",

pauci i gusenice. Tu su i mistiåne najave pagansko-novozavetne apo-

kalipse („U crnim kovåezima. Sa / zastavom trorogom. Dolaze / vol-

šebnici. Zlatnih ruku. / Gospodari krvi"). Moÿda su sami Todoro-

viãevi stihovi u pesmi Iskop verodostojnici svedoci sveta zla koji

smo doÿiveli tokom proleãa 1999. godine: „crno sunce / nad visito-

rom / s proleãnim mirisima / s vowem paqevine / polom je unaoko-

1047

lo / misterije krvi / na nebu / ogaw zelen / divqe reåi silnika / u

srcu nam / beleg / raspeti / noã išåekujemo / satansku svetkovinu /

iskop se pribliÿava / iz ploda / iz raselina / nema više gradinara

/ hijene su / na našim tragovima / mrazne reke / iz rajskog vrta / gde

je oko boÿansko."

Poseban „beleg" i ove Todoroviãeve pesniåke kwige jeste se-

mantiåka slojevitost, jer pesnik uspeva da vreme i prostor pesme

pretvori u univerzalne kategorije. Oni poprimaju karakter trans-

vremenosti i transprostornosti, tako da unutar samo jedne pesme

weni akteri su prošlo i današwe, antiåko i pagansko, naše i

strano, i to svi skupa uzglobqeni kao vrlo prijemåiva, iako uzbur-

kana planinska reka sa brojnim vodoskocima i vodopadima. Na pri-

mer, u pesmi Labud: „U našem telu. Otrovi. / Krvoÿedna meseåina.

Uzmi. / Uzmi. Orah. Artemidu. / Demonsku vatru. Zapali."

Ipak, zarad dodatnog otkrivawa brojnih znaåewskih ravni To-

doroviãevog pesništva nuÿno je i pobrojati neke od, u kwizi uvr-

štenih likova ravnih mitovima i simbolima, kao što su Ramzesovi

ratnici, Posejdon, Tales, Pitagora, Vergilije, Lucifer, Pegaz, Ve-

nera, Leonardo, Izida, Kavafi, Mocart, što sve govori o tome do-

kle sve semantiåki talasi mogu dopreti i prodreti, ali i o wihovom

pomiwanom umreÿavawu i ulanåavawu.

I na kraju, opet zarad dopune i podatnijeg tumaåewa Todorovi-ãevog pesništva, treba pokušati da se demistifikuje i naslov we-gove najnovije pesniåke kwige i to autorovim reåima iz kwige o ko-joj je reå („zastaje slepi putnik TRAGALAC za svetilištem telaQUBAVNIK nepogode…"), što još jednom detektuje sadrÿaj wegovihpesama taånije wihovu åulnost (reåi, dakle, kao „svetilište tela"),kao i pesnikovu, veã naglašenu, privrÿenost i posveãenost pesni-štvu („qubavnik nepogode"), bez obzira na ÿrtvu i iskušewa, kojejezik iziskuje i koje pesnik zdušno i sa zavidnom energijom prihva-ta i to dostojanstveno, što, moram priznati, nije uvek bilo pošto-vano pravilo u srpskoj kwiÿevnosti.

Aleksandar B. LAKOVIÃ

JEZIÅKA ZAVERA I OKO WE

Miroqub Todoroviã, Boli me blajbinger, „Prosveta", Beograd 2009

Susret sa kwigom Boli me blajbinger Miroquba Todoroviãa (1940),

kojoj u podnaslovu doslovno stoji „šatro roman u 150 ÿvaka i 50

slika" otvara nekoliko pitawa na koja svaki potencijalni åitalac

mora samostalno da odgovori åak i pre nego što se upusti u avanturu

1048

wenog išåitavawa. Ponajpre je tu dilema „šta je to šatro roman"

iza koje, pak, stoji temeqnija „šta je roman"?

Za one koji još uvek nisu otkrili delo Miroquba Todoroviãa,

osnivaåa i „praktiåara" internacionalnog neoavangardnog umetniå-

kog pokreta signalizma, i ovlašno prelistavawe kwige pojaåaãe pret-

hodna pitawa; ostali, koji znaju šta i kako Todoroviã stvara odmah

ãe biti jasno pred åim se nalaze — a nalaze se pred visprenom, mu-

drom provokacijom upuãenom prema oveštalim pojmovima i shvata-

wima literature i wenog postojawa i opstajawa.

Dakle, „šta je šatro roman"? Da li je to roman koji je pisan

šatrovaåkim jezikom? Ili je to roman koji se bavi „šatro" qudima?

Poznavaoci kwiÿevne teorije lako ãe razrešiti ova pitawa odgova-

rajuãi da neki tekst ne postaje roman samo zato što je pisan na od-

reðeni naåin ili zato što se (ne) bavi nekim (umesto kojim drugim)

temama. Ali, ako je pitawe o „šatro romanu" åuveno „test pitawe"

iz psiholoških upitnika, onda ono što je oåigledno ne treba shva-

tati olako i zdravo-za-gotovo. Otuda se dilema o šatro romanu vraãa

na ono šta jeste a šta nije roman, a na to pitawe jedinstvenog teo-

rijskog odgovora nema što, pak, ne spreåava autore, voqne i talento-

vane/sposobne, da se poigravaju matricama i izlaze izvan wih (a

„provereni" avangardista Todoroviã upravo to radi).

Daqe išåitavawe kwige (romana) otvoriãe i novo formalno

pitawe: kako u romanu treba da bude „situiran" junak/junaci? Koliko

junaci mogu da se „šetkaju" kroz kwigu a da sve to pojavqivawe/kre-

tawe ne bude åvrsto povezano? Kolika je „labavost" priåe dozvoqena

a da se (ipak) ostane u granicama romana? Reåi „granice romana"

ovde su teÿišne i odgovor na wih umnogome bi pomogao razumevawu

odreðenih slojeva znaåewa Blajbingera.

Nareåenih „150 ÿvaka" jesu (uglavnom samodovoqne) ispove-

sti/priåice/prizori sitnog lopova/prevaranta sa beogradskog as-

falta. On mawe ili više uspešno „pliva" kroz polusvet koji se

(o)lako imenuje kao onaj „na ivici zakona"; ima dobre ili loše da-

ne, svoje poznanike i prijateqe, wemu sliåne „mutne" tipove, svoju

(uglavnom) stalnu „ribu" ali i one prolazne, svoju „gajbu"… Wegov

ÿivot je fokusiran na sadašwost i vrlo blisku buduãnost (par dana

unapred) ali (naravno) steåeno iskustvo iskrsava iz svakog zapaÿawa

i zakquåka. Mada je priåa fragmentarna kroz wu se moÿe rekonstru-

isati egzistencija na ploåniku, u zatvoru, sumwivim lokalima i

stanovima, kontakti sa sitnim kriminalcima i ÿenama „problema-

tiånog i prevrtqivog" morala. Reåju, tipiåna sudbina (svedena na

instinkte, neosvešãena) velegradskog marginalca, koji traje i ne-

staje ne ostavqajuãi iole trajnije tragove o sebi.

Heroj pripoveda onako kako govori a govori kako misli. Na

ulici je nauåio „šatrovaåki", posebni jezik svoje grupe kome je za-

datak da ne bude potpuno razumqiv onima koji nisu iz tog sveta. Ta

1049

mala „jeziåka zavera" namewena zbuwivawu protivnika i sluåajnih

radoznalaca stvara se stapawe i pretapawem reåi „obiånog" govor-

nog jezika; taj „novogovor" ima sopstvenu frazeologiju odnosno pri-

lagodqivu gramatiku. Karakteriše ga insistirawe na kratkoãi i ja-

snosti; u wemu nema sloÿenih reåenica a ono što se namerava kaÿe

se direktno i precizno. Materijal za jeziåke (de)konstrukcije nalazi

se na licu mesta, na ulicama velegrada koje vrve svakojakim „tipovi-

ma", „frajerima", „facama"… Stoga „šatro" nastaje preko noãi i

jednako brzo se mewa, baš kao i pojave koje ga izazivaju/inspirišu.

S druge strane, i „normalan" svet preuzima deo tog govora (jer polu-

svet je stalno u kontaktu sa tim „obiånim" svetom) pa je nuÿno da se

šatro mewa kako bi bio i ostao izuzetan.

Šatrovaåki je sjajan test za opravdavawe postojawa jezika kao

sredstva komunikacije meðu qudima. On moÿe biti dokaz jeziåke ÿi-

lavosti i dovitqivosti jer konstantno „juri rame uz rame" sa teku-

ãim, savremenim ÿivotom, imenuje pojave, dešavawa i odnose koji

nastaju u urbanim xunglama. U tom naporu, koji preduzimaju slabo

ili nikako obrazovani qudi, koriste se novostvorene/novoizmišqe-

ne reåi ali se poseÿe i za jeziåkom tradicijom pa se „starim" reåi-

ma daju nova znaåewa. Mada kreiran od prostog sveta šatro se ne

svodi samo na odslikavawe fiziåke pojavnosti veã pokušava da „uhva-

ti" i imenuje emocije i mentalna stawa, ponekad uspešno ponekad

nedovoqno spretno. Sva ova dovitqivost potvrda je otpornosti jezi-

ka i neprestanog savladavawa wegovih nedovoqnosti i nesavršeno-

sti. Naravno, šatro kao novogovor koji je proizvod jednostavnih/jed-

nostranih intelektualnih moguãnosti rezultira i siromašewem in-

telektualnih „sadrÿaja" svojih korisnika jer ono za šta nema imena

ne moÿe se definisati pa ostaje neiskorišãeni mentalni talog.

Odnosom kreirawa mentalnog profila uvoðewem novogovora bavili

su se znaåajni romani kakvi su 1984 Xorxa Orvela i Farenhajt 451

Reja Bredberija.

Autor je smelo odbio da o svojim junacima govori „intelektual-

nim" i gramatiåki/pravopisno ispravnim „kwiÿevnim" jezikom; dis-

tanca izmeðu pisca i wegovog junaka (i publike) izbrisana je i reå-

nik ulice „useqen" je u literaturu da bi svedoåio „sa lica mesta" i

da bi dokazao da kotao u kome se stvara („kråka") jezik i daqe inten-

zivno vri van akademistiåkih zabrana.

Šatrovaåkim jezikom ograniåeni i profilisani svet ima svoj

odraz i u „slikovnom" delu romana; naime, kao što šatrovaåki po-

kušava da prepozna i u reåi pretopi svet oko sebe tako su i kolaÿi

(utkani u tekst) kombinacija groteksne fotografije koja gotovo re-

dovno niåe iz haotiånog tla slova odnosno wihovih delova. Proces

stvarawa novog na temeqima starog nije mogao biti oåigledniji.

U ovim kontekstima jasno je da autor na avangardistiåku probu

stavqa ne samo ustaqene pojmove romana i pripovedawa veã i moãi i

1050

nemoãi jezika da spozna i odrazi okruÿewe odnosno da ga mewa i

uobliåava. Sasvim u skladu sa tradicijama provokacije koju signali-

zam nosi, Todoroviã razotkriva jednu od tamnih niša urbanosti ko-

je, pak, ma kako bile prezrene, jesu paralelne sa obiånom svakodne-

vicom i ulaze u korpus „pobedniåke" civilizacije Zapada. Bez tog

polusveta, meðutim, tekuãa (i buduãa) realnost ne mogu se u potpuno-

sti sagledati. Bez šatrovaåkog jezika se, opet, ne moÿe shvatiti pu-

noãa jezika kojim govorimo i koji nam sluÿi za (ne)sporazumevawe.

Moÿda se, konaåno, u tom kontekstu moÿe razumeti i autorova odred-

nica „šatro roman" kao roman koji to nije u klasiånom smislu te

reåi/pojma ali jeste u jednom drugaåijem jeziåkom/duhovom svetu, otvo-

renijem i vrcavijem.

Ilija BAKIÃ

„STABLO MARIJINO"U TEMATSKO-POETSKOM KONTEKSTU RANE PROZE

MIROSLAVA JOSIÃA VIŠWIÃA

Miroslav Josiã Višwiã, Stablo Marijino, Zavod za uxbenike, Beograd2008

Miroslav Josiã Višwiã, pisac nepresušne stvaralaåke ener-

gije, naklonost i poštovawe prema Isidori Sekuliã pokazao je još

tokom školovawa u uåiteqskoj školi u Somboru åiji je ðak bila i

sama spisateqica. Nekoliko svojih tekstova posvetio je woj (npr.

Pripovedawe Isidore Sekuliã). A za prvu kwigu pripovedaka Lepa Je-

lena (1969) dobio je nagradu „Isidora Sekuliã". Roman Stablo Ma-

rijino (2008) napisao je u wenu åast. Posvetom, kojom poåiwe ovaj

roman, podsetio nas je na pedesetogodišwicu wene smrti i na weno

delo Zapisi o mome narodu.

Roman Stablo Marijino veã samim naslovom moÿe da se poveÿe

sa wegovom ranom kwigom pripovedaka Dvanaest godova. Usudila bih

se da kaÿem da Josiã teÿi da svako novonastalo delo veÿe za ona koja

mu prethode, nastojeãi na taj naåin da stvori sistem. Setimo se samo

naslova pojedinih dela: npr. ciklus TBC, ili Ðerdan od divana koji

eksplicitno upuãuju na ovu pišåevu teÿwu. Da bih potkrepila ovu

svoju tvrdwu citiraãu samog Miroslava Josiãa Višwiãa: „Naslovi

kwiga, naslovi priåa i romana meni su uvek bili vaÿni. Naslovi su

marka i putokaz!" Osim što korespondiraju preko naslova, ove dve

kwige se još i tematski proÿimaju. Naime, temi koja je istaknuta

veã u naslovu jedne od kratkih priåa iz kwige Dvanaest godova pono-

vo se vratio posle tri decenije intenzivnog spisateqskog rada, to-

1051

kom kog je stekao bogato i raznovrsno stvaralaåko iskustvo, koje mu je

omoguãilo da je obradi u obimnijoj i sloÿenijoj proznoj formi, u

romanu. U „Rodoslovu", priåi-portretu iz „Herbarijuma 2" (Dvana-

est godova) prvo se pripoveda o smrti i ÿivotima dvojice prijate-

qa, posledwih izdanaka starih i plodnih loza, a zatim se nabraja-

wem predaka i wihovih raznolikih zanimawa i šturim obaveštewi-

ma o wihovim, takoðe raznolikim, sudbinama skiciraju porodiåna

stabla dva lanca ÿivota što ih je smrt u trenu prekinula. Stablo

Marijino Miroslava Josiãa Višwiãa predstavqa roman-rodoslov ko-

ji po ÿenskoj liniji otkriva zglobove porodiånog stabla glavne ju-

nakiwe Marije, savremene intelektualke åiji je ÿivot okonåan pre

vremena. Vremenska vertikala uzglobqava åetrdesetak kratkih pripo-

vednih jedinica koji su mali liåni portreti ili pripovedni meda-

qoni Josiãeve sage. U wemu nisu sadrÿani samo pripovedni godovi

Marijinog ÿenskog stabla, veã i zanimqiva, paralelna istorija srp-

skog roda od Nemawiãa do naših dana. Na osnovu do sada reåenog

proistiåe da je taåan sud koji je izrekao Miodrag Perišiã u tekstu

„Slike preseåenog vremena" još 14. maja 1978. godine, predstavqaju-

ãi kwigu pripovedaka Dvanaest godova u åasopisu Nin br. 1472. A on

glasi: „Racionalniji i kritiåki usmeren åitalac moÿe ovu kwigu da

tumaåi i kao ureðen skup proznih veÿbi, skica za romane ili veãe

pripovesti, pa i kao jedinstven kwiÿevni dnevnik, ispuwen repre-

zentativnim iseåcima."

„Snimak predavawa" je osnov na kojem pisac u ulozi prireði-

vaåa gradi rukopis rodoslovnog romana mozaiåkog sklopa. „Sve te

biografije ili sudbine, sve te rašqe i konce moguãe je i bez åvoro-

va vezati na stotinu razliåitih naåina." Matiåno veãe Srpskog klu-

ba zamolilo je prireðivaåa da za tri meseca priredi za štampu sni-

mak predavawa Marka Vraåara. Srpski klub, koji je ranije nosio ime

Srpski kulturni klub, osnovao je pre Drugog svetskog rata Slobodan

Jovanoviã. I dve ÿene iz Marijine porodiåne loze su bile ålanice

kluba. Taj elektronski zapis preneo je prireðivaå na papir porede-

ãi ga sa stranicama kwige Rodoslov moje ÿene Marije, pisan rukom

wenoga muÿa koja se pojavila u maju 2006. godine. Iz te obimne kwi-

ge, iz dodataka koje i Marko Vraåar pomiwe, preneo je ovde „Petri-

jin dnevnik", pesmu „Spomen na Kostiãa", „Testament jedne popadi-

je" i jednu „Rodoslovnu tablicu".

Genealogija Marijina ima milenijumsku tradiciju, u svakom od

åetrdesetak kolena, na åetrdesetak „grana" i korena: ÿenska je. A po-

znato je, kako istiåe i Marko Vraåar u pristupnoj besedi, „svi dru-

gi srpski rodoslovi prate jednu porodicu po muškoj liniji — da ne

pomiwem brdska, dinarska „stabla" u kojima i nema ÿena: jer Jagoš

rodi Mila, Milo rodi Batriãa, Batriã rodi Ðorðija, Ðorðije rodi

Šãepana, a Šãepan rodi Jagoša…, ili Bibliju koja kaÿe: sinovi

Jafetovi, sinovi Simovi, sinovi Hamovi, sinovi Magogovi, kao i:

1052

a Gaidad rodi Melelelila, a Melelelilo rodi Matusala, a Matusal

rodi Lameha, da ne pomiwem Metuzalema i one od sedamsto, osamsto

ili devetsto godina". Marko Vraåar divinizuje svoju ÿenu jer ona je

bila wegov glavni oslonac. Gotovo ništa ne bi mogao da uradi bez

wenog blagoslova, bez wene energije i podrške, bez wenog razumeva-

wa. Potporu ovakvom svom odnosu prema ÿeni našao je u Bibliji.

Naime, „Bog nas muške napravio od blata (od praha zemaqskog), a

wih od pravog materijala, od rebra". Ÿene su zanimqive i zagonet-

ne. Ÿena je tajna. Ona je åuvarkuãa ÿivotnog semena.

Jedna od deset Marija u porodiånoj lozi je Marija Koriška, s

kojom ova loza poåiwe. Pri doåaravawu svakog od åetrdesetak por-

treta ÿena Marko Vraåar ne gubi iz vida nit koja povezuje ovo sada

sa onim što je bilo nekada. Jer sadašwost strepi od buduãnosti,

drhti od juåe. U buduãnosti se nazire nešto od onog prošlog. Tako

ukazuje na kontinuitet porodiånog stabla, ali i na neprekinutost

istorijskih zbivawa u kojima su i one bile ili uåesnice ili oåevi-

ci. Tako veã drugu u porodiånom lancu, Milicu Zmiju vezuje za svoju

Mariju: „Osam i po vekova pre roðewa moje Marije, trideset godina

posle jedinog poroðaja Marije Koriške i stoleãe posle pravqewa

olovnog peåata, o unuci ili praunuci te pomiriteqke, o grešnoj

Milici, jedan drugi hroniåar je, poznat kao Danilov uåenik i na-

stavqaå, u letopisu manastira Visoki Deåani, zapisao da je u åesta-

ru i na kamenu hvatala mlade zmije i jela ih iseckane u kolutiãe,

uvaqane u crno brašno. Zbog toga je u mojem Rodoslovu i dobila ime

Zmija". Sve ÿene pre Marije Kneÿeviã uz ime su nosile nadimak.

Marijini preci, kaÿu kwige inxilije, ÿiveli su najpre u vi-

nogradnoj Metohiji, u bogatom hvostanskom kraju. Preselili su se za-

tim u Altin, pa onda u Korišku, a kasnije su se pronalazili u Šu-

madiji, Barawi, Hercegovini, Maåvi, Kordunu, Osatu, Tamnavi, Kra-

jini, Sremu… sve do juÿne Baåke, u kojoj je, u gostima, na salašu,

Marija, ÿena Marka Vraåara, roðena. „U 'familiji' moje ÿene, u lo-

zi i lozicama, u porodiånom stablu, u rodoslovu, kad bi se rod ro-

dio do dvadesetog, tridesetog ili åetrdesetog kolena, danas u svetu,

osim Srpkiwa i Srba, ÿive desetine, stotine i hiqade Turaka i

Turåica, Maxarica i Maxara, Bugara i Bugarki, Nemica i Nemaca,

Grka i Grkiwa, Jevrejki i Jevreja, Rumuna i Rumunki, Francuskiwa

i Francuza, Talijana i Talijanki, Ruskiwa i Rusa, Amerikanaca i

Amerikanki… (!?)"

Ÿene iz Marijinog stabla su se bavile najrazliåitijim zani-

mawima. Marija Sremska je provela ÿivot pored åamca i u vinogra-

dima na valovitim padinama, pravila je belo vino koje je toåeno u

najboqim baåkim i sremskim åardama. Persida Åobanka posledwih

dvadeset godina ÿivota nije se odvajala od stada ovaca i koza. Pravi-

la je sireve i prodavala kajmak, „a samo Bog je svedok šta je sve ra-

dila sa vunom i kako je sušila, štavila i krojila koÿe". Danica

1053

Drinska je splavarila na Drini, prodavala sveÿu i sušenu ribu i

lekovite trave. Angelina Vraåara je porodila više od dve stotine

ÿena, udovica i devojaka. Bila je vešta u spravqawu melema, masti i

sokova. Za Dragiwu Šerpu kaÿu da je uvek imala o pojasu nekakvu

šerpu, tigaw ili bar lonåiã, da je bila vešta kuvarica i da je spre-

mala ukusna jela sa mnogo zaåina. Zlata Uÿarka je sa muÿem plela

uÿad, konopce i sve što je bilo potrebno za domaãinsku kuãu, za

kowsku i kolsku opremu. Osim uÿarskih proizvoda, pravili su i

prodavali torbe, pokrovce, powavice, xakove i platno. Dragiwa Ko-

vaåeva je imala kutiju od koje se nije odvajala. U woj su bile igle i

konci, sve što je bilo potrebno za vez, rupice, goblene i krpeÿ.

Poznat je wen goblen „Tajna veåera". Sofija Levi je imala u Nišu

radwu za damske šešire i šalove. Donosila je robu iz Venecije i

Stambola, iz Soluna i Vijene. Angelina Stojkoviã se prva hvatala u

kolo, nije znala da stane. Osnovala je prvu srpsku školu za igru

„Kolo", koja je radila bezmalo åetiri decenije. Petrija Miler je bi-

la uåiteqica u Staparu, a Marija Rima pisala je poboÿne i prigod-

ne pesme. Pisala je rugalice i tuÿbalice. „Slagala qubav u strofe.

Rimovala mrÿwu." Linija Marijinog rodoslova u romanu spušta se

po dubini vremena u sasvim davnu srpsku prošlost. Na toj podlozi

priåa je vezana za predawa i legende koliko za istoriju i izmaštanu

povest porodiåne loze.

U romanu su, pored burne politiåke istorije, dati i dogaðaji

iz privredne (poqoprivredne) i kulturne istorije. Milica Nevina

je ÿivela u vreme kada su se u Srbiji na prestolu izmewala petorica

vladara, ali s podjednakom paÿwom se navodi u romanu i kad je do-

šao prvi krompir ili klavir u Srbiju. U Josiãevom opusu kwiga

kao tema zauzima znaåajno mesto. Setimo se romana Odbrana i pro-

past Bodroga u sedam burnih godišwih doba u kome je jedan odeqak po-

sveãen štampariji. U Stablu Marijinom pratimo šta se dogaðalo sa

dragocenim kwigama (Enciklopedijom Dalambera i Didroa, Kraqev-

stvom Slovena Mavra Orbina) u nesigurnim vremenima. Zlata Mona-

hiwa je prepisivala Miroslavqevo jevanðeqe, a Marija, ÿena Geor-

gija Mlaðeg, od Pajsija, svetskog putnika, koji je bio trideset tri

godine na tronu srpske crkve, nauåila je da „vezuje" kwige. Vukosava

Nenadoviã je napravila prvu kuãnu biblioteku. „Imala je, ne raåu-

najuãi kwige na drugim jezicima (uglavnom na francuskom i ru-

skom), bezmalo sve što je dala Kurbeckova štamparija (oko stotinak

kwiga), sva Dositejeva dela 'zdravoga razuma', a onda i åuvenu Rajiãe-

vu Istoriju raznih slovenskih narodov, Katihizis, Sobranije i Boj

zmaja s orlovi, Tekelijino Naåertanije, Jankoviãeve Tergovce i pouå-

nog Blagodarnog sina, Muškatiroviãeve Pritåe ili po prostomu po-

slovice, Orfelinovu Predstavku Mariji Tereziji, Ÿitije i slavnija

dela Petra Velikago i Kaligrafiju, Kirilova Slova izabrana, Vezi-

liãevo Kratkoe napisanije o spokojnoj ÿizni, pa pun jedan orman pre-

1054

vedenih i posrbqenih kwiga meðu kojima i Lazareviãev prevod Ÿi-

vota Robinzona Kruse od Defoa, nekoliko pesmarica, a uvek su joj bi-

le pri ruci, sveåano ih je izgovarala u svakoj prilici, slatke mo-

ralne pouke u deseteraåkim stihovima karlovaåkog mitropolita Stra-

timiroviãa." Aleksandra Serdar-Gavriloviã ima biblioteku koja bro-

ji hiqadu i dvadeset i sedam kwiga, a od toga åetiri su enciklo-

pedije.

Marko Vraåar priåa lako i lepršavo kako bi zabavio slušao-

ce. Reåima je izvajao tako ÿivopisno fizionomije junakiwa svog ro-

doslova da nam se åini da su pred nama. Ovako prikazuje Mariju

Sremsku: „Imala je tada osamnaest godina, krupne oåi, široke kuko-

ve i jedre grudi, kosu koju je uplitala u kiku do pupka, ruku roðenu za

vez i štrik, a sawala je o odlasku u manastir."

Fingirajuãi formu pronaðenog rukopisa i u rukopis ugraðuju-

ãi åitav niz autentiånih toponima, istorijskih dogaðaja i liåno-

sti, pisac zasniva svoj roman na prividu istine. Tako na dvostruk

naåin — upotrebom istorijskih izvora i mistifikacijom — osigu-

rava uverqivost svojoj priåi. Za lepotu priåe postarao se dar ovog

pisca i wegovo umeãe da oÿivi i oduhovi, ustroji i sklopi sloÿenu

evokativnu graðu na kojoj se temeqi roman. Intervencijama svog pri-

reðivaåa, koji literarizuje usmeni tok pripovedawa Marka Vraåara,

Josiã daje wegovom iskazu oblik slikovite i izraÿajne pripovedne

fraze. Tako prireðivaå kao alter ego samog pisca, pripremajuãi

predavawa za štampu, vaskrsava drevnu srpsku skasku, spaja beoåuge

Marijine ÿenske loze i, konaåno, objavquje zavetni glas i pisani

trag o wenom ÿivotu na puåini istorije. Zapisi o mome narodu su

podstakli Miroslava Josiãa Višwiãa da napiše roman Stablo Ma-

rijino. Pri izgradwi likova svojih junakiwa pred sobom je imao, sa-

svim sigurno, Isidorine dve junakiwe: Nanu i Maricu. Wihovo ro-

doqubqe i hrabrost.

Sowa KAPETANOV

POETSKA MAPA SVETA

Moma Dimiã, Neovdašwi pisci i susreti, Udruÿewe kwiÿevnika Sr-bije, Beograd 2007

Kwiÿevni intervju — tako je u eseju Znak pitawa, na kraju Hi-

landarskog razgovora, Moma Dimiã definisao svoj postupak pri gra-

ðewu lika legendarnog Tole Manojloviãa. Ova literarna tehnika mo-

ÿe posluÿiti i kao kquå za razumevawe åitavog Dimiãevog eseji-

stiåkog, dokumentaristiåkog i putopisnog opusa. Potreba za ÿivom

1055

reåju i susretom, razgovorom i razmenom ideja kquåna su obeleÿja

i glavni pokretaå wegovih refleksija o kwiÿevnosti. Putovawe i

kwiÿevnost imaju dugu zajedniåku istoriju. Oduvek su kretawe i di-

namika davali povoda za susretawe i razgovor. Modeli pripovedawa

od antike do modernog romana dobrim delom su uslovqeni motivom

putovawa i savlaðivawa prostora sa (ne)odreðenim ciqem. Putnik je

åovek dvostrukog identiteta, uvek pomalo stranac, privilegovan

distancom neophodnom za preispitivawe sopstvenog identiteta ali

i prirode drugosti. Kada je neko decenijama putnik, kao što je to

bio Moma Dimiã, onda egzistencijalni okviri propuštaju i nešto

romaneskno u ÿivot. Naime, åini se kao da putovawe i stranstvova-

we literarizuju ÿivot, a åoveka spretnog da se izmigoqi iz navika-

ma omeðenih datosti postojawa obeleÿava karakteristikama fiktiv-

ne liånosti. Otuda takva ÿivost i prijemåivost Dimiãevih promi-

šqawa o kwiÿevnosti. Sam putnik kao da je postao junak i kada kar-

tu wegovog lutalaštva sagledamo sa ove vremenske distance i prise-

timo se godina u kojima je bilo teško biti putnik iz Srbije, fasci-

nira nas Dimiãeva istrajnost i posveãenost.

Posledwa kwiga Mome Dimiãa (1944—2008) u svom naslovu krije

saÿetu i preciznu definiciju esejistiåkog, dokumentaristiåkog i

putopisnog dela ovog izvanrednog kwiÿevnog radnika i kulturnog

misionara. Neovdašwim piscima i susretima Dimiã se bavio åitavog

svog ÿivota. Od Hilandarskog razgovora i Pesnika i zemqotresa, pre-

ko kwige Monah åeka svoju smrt do Putnika bez milosti i Odlaska u

Nemenikuãe, Dimiã je neumorno ispisivao literarnu mapu sveta, ko-

racima koliko i mislima premreÿavajuãi ovu kompleksnu i nadasve

lirsku kartografiju. Centar i polazište svog veånog lutalaštva na-

lazio je ovde, u Beogradu, Mirjevu i Nemenikuãama, pokazujuãi da

univerzalna poetska vibracija i metafiziåka strepwa ne poznaju va-

vilonska ograniåewa i da je Reå, ona pesniåka, ma koliko skrajnuta

i utišana, veåita i nasušna potreba na svim meridijanima. Mnogo

je pisano o majstorstvu i znaåaju Dimiãevih putopisa koji su svoje

mesto u istoriji srpske kwiÿevnosti našli uz dela Dositeja Obra-

doviãa, Qube Nenadoviãa, Isidore Sekuliã, Jovana Duåiãa, Rastka

Petroviãa i Miloša Crwanskog. Moma Dimiã bio je i pesnik, pro-

zni i dramski pisac. Obogatio je našu kwiÿevnost kultnim likom

Tole Manojloviãa, po wegovim motivima snimqen je film Kako sam

sistematski uništen od idiota, a pesniåka (Ciganski krevet, Tvo-

rac Rusiji, Posvete, Åituqa…) i prozna ostvarewa (Ÿiveo ÿivot

Tola Manojloviã, Maksim srpski iz doma staraca, Šumski graðanin,

Gad reskirant, Mala ptica, Pošto Beograd…) zastupqena su u mno-

gim domaãim i stranim antologijama, te prevedena na desetak stra-

nih jezika.

Neovdašwi pisci i susreti okupqaju tekstove objavqene raznim

povodima u periodici ili u obliku predgovora za pesniåke i prozne

1056

kwige. Sabrani napisi nastajali su u periodu devedesetih godina

dvadesetog veka i poåetkom novog milenijuma, s izuzetkom jednog tek-

sta iz 1973. Obrazlaÿuãi u uvodnom delu kwige razloge za objavqiva-

we ovog napisa, Dimiã objašwava da je jedan od kquånih argumenata

taj što tema kojom se bavi u tekstu Od Rajnisa do Belsa veã decenija-

ma nije bila zastupqena u kwiÿevnoj periodici i našoj kulturnoj

javnosti. Reå je o eseju koji se bavi kwiÿevnim ÿivotom Letonije.

Ovo skromno autorovo obrazloÿewe indikativno je za odreðivawe

mesta Dimiãevog posleniåkog i posredniåkog rada na poqu kwiÿev-

nosti. Upravo je ovaj putnik bez milosti svojim plodnim i nikad pu-

ko turistiåkim putovawima, prevodima i razgovorima u naš recep-

cijski vidokrug unosio nove i åesto egzotiåne literarne pojave i teme.

Magija stvaralaštva i sve ono što prati autentiånu egzisten-

ciju tvoraåke liånosti našlo se u središtu Dimiãevih interesova-

wa. Åitajuãi napise u Neovdašwim piscima i susretima, åitalac ãe

biti u prilici da zaviri iza kulisa objavqenih i javnih reåi, u

skrivena potkrovqa i mansarde poznatih viteza reåi i duha, u pa-

ÿqivo odabrane detaqe privatnog ÿivota, a sve sa autorovom name-

rom da nam svet stvaralaštva pribliÿi na prijemåiv i dinamiåan

naåin. Tako ãe nam se lirski filozof Sioran, koji se brije i neo-

bavezno ãaska sa radoznalcem iz Mirjeva, otkriti kao istrajni iz-

dvojenik åiji je ÿivot usaglašen sa filozofskom melanholijom we-

govih dela (Filosof slabe voqe, Pristojnost prokletih).

Kwiga Neovdašwi pisci i susreti podeqena je u åetiri odeqka,

a moÿemo reãi i ciklusa (Rusi, Šveðani, Rumuni i Ostali). Ova

analogija sa poetskim delom proizilazi iz lirskog i literarnog na-

boja Dimiãevih seãawa i rekreiranih razgovora. Svaki napis je ma-

li ÿanrovski amalgam saåiwen kako od dokumentaristiåkih elemena-

ta, tako i od poetske bujnosti, nostalgiånih nijansi i filozofske

zapitanosti autora. Ovakav splet tonaliteta i raznovrsnost posta-

vqenih i nasluãenih pitawa uz otkrivawe intlektualnih pulsacija

samog autora doprinosi trajnoj aktuelnosti i åitqivosti sabranih

tekstova. Stilske alternacije javqaju se u zavisnosti od povoda s ko-

jim nastaje zapis. Pišuãi lako, pripovedajuãi o kwiÿevnom ÿivotu

raznih krajeva sveta, åesto u anegdotskom tonu, Dimiã „izveštava"

iz prve ruke. Svest o vaÿnosti preplitawa kulturnih obrazaca i

wihovoj suštinskoj srodnosti, uprkos svim vidqivim distancama,

åini osnov wegove specifiåne, literarne mostogradwe. Kako ãe i

sam posvedoåiti, „ne sustaju ti gorqivi zanosi spajawa i razdvaja-

wa, obostranog rušewa predrasuda, graðewa novih i obnova starih

mostova, neprestanog prelaÿewa na drugu obalu". Dimiãevi razgo-

vorqivi tekstovi popularizuju kwiÿevnost i autentiåne vrednosti

što je, u doba brzine i insistirawa na informaciji a ne na znawu

i duhovnom utemeqewu vrednosti, elementarni zadatak budnog inte-

lektualca.

1057

Postavqajuãi pitawa svojim sagovornicima, Dimiã ãe åesto

iskoristiti priliku da povede razgovor o Srbiji i aktuelnim poli-

tiåkim gibawima na balkanskom prostoru. Zrela svest o vaÿnosti je-

zika i kulturnog koda za uspostavqawe liånog i nacionalnog iden-

titeta vodi nas zakquåku da Dimiã pri izboru svojih sagovornika

ima u vidu i spremnost stvaraoca na angaÿman etiåke prirode. Na

tragu ideje da intelektualac nema pravo da ãuti i da je odsustvo re-

akcije na krizu humanizma u dobroj meri sauåesništvo u degradira-

wu istinskih vrednosti, Dimiã paralelno ispisuje i sopstveno ne-

mirewe i kritiåki otklon u odnosu na savremeni poredak sveta.

„Pisac u tragiånim epohama je što i lekar za vreme kuge", napisaãe

Vladimir Vojnoviå, jedan od Dimiãevih sagovornika, izbora po srod-

nosti. Potomak slavnog oca i wegov imewak Pavle Florenski, veã

na poåetku Neovdašwih… govori o stidu zbog izostajawa konkretne

ruske pomoãi Srbiji 1999. godine. Naš putnik tada progovora o jed-

noj danas skrajnutoj funkciji kwiÿevnosti — odgovarajuãi mu u smi-

rujuãem tonu, Dimiã ga podseãa na pesme napisane tim povodom i

podršci koja je, i bez banalne, faktiåke snage, neprocewiva.

Åitav prvi ciklus, Rusi, ispisan je u senci gorostasa iz prvog

putopisnog priloga, Lava Nikolajeviåa Tolstoja. Pored wega tu su se

našli i Boris Pasternak, Mihail Bulgakov, Bulat Okuxava, Vladi-

mir Visocki, Eduard Limonov, Vasilij Aksjonov, Josif Brodski i

drugi. U zapisu iz Jasne Poqane i iz Tule, posledwe Tolstojeve sta-

nice, Dimiã postavqa okvir za razgovore, uvek pomalo boleãive, sa

ruskim misliocima i piscima. Veza sa Srbijom neminovna je tema

ovih Dimiãevih priseãawa o putovawima, gostovawima i prevodima.

Posebno su upeåatqivi zapisi o Limonovu koji u svojoj angaÿovano-

sti nije ostao samo pri pisaãem stolu i peru. Svaka od ovih stvar-

nih liånosti u Dimiãevim svedoåanstvima poprima obrise legende

i fikcije. Sagovornici su u velikoj meri i Dimiãevi junaci.

U duhu pravog hodoåasnika Dimiã je Tolstojev grob posetio u

društvu potomka åuvenog Pavla Florenskog i ni u jednom momentu

nije krio svoju ushiãenost i oduševqewe. To ga meðutim nije spre-

åilo da u tekstu o Viktoru Sosnori åitaocu pribliÿi i u kratkim

potezima plastiåno oslika drugaåiji, åak suprotan odnos prema po-

tvrðenim veliåinama i formi koja postaje deo negovawa kulta veli-

kana. Iako je nesumwiva Dimiãeva potreba za literarizovawem stvar-

nih dogaðaja, ovakav tretman tema i sklonost ka problematizovawu

liånih uverewa otkriva ga kao pouzdanog svedoka kwiÿevnog ÿivota

sveta.

U odeqku naslovqenom Šveðani Dimiã donosi svoja seãawa,

putopisne i esejistiåke zapise o Tomasu Transtremeru, åiju je poe-

ziju prevodio na srpski, Arturu Lundkvistu, Per Ulovu Enkvistu,

åijeg je Palog anðela uveo u recepcijski horizont srpske kwiÿevne

javnosti, Gunaru Ekelefu, Sun Akselson, Katarini Tajkon i drugima.

1058

Ovde se, po dubini zahvata u pesniåku tematiku i poklapawu Dimi-

ãevog senzibiliteta sa pesnicima o kojima je reå, izdvajaju eseji o

Transtrmeru i Katarini Tajkon. Prvi je svetski putnik, pesnik eg-

zistencijalnog nemira i svedenog stila, koji je pisao inspirisan,

pored ostalog, i svojim posetama Srbiji. Tajkonova je švedska Rom-

kiwa jedinstvena veã samo po tom kriterijumu, ali Dimiãu posebno

interesantna zbog romskih pesama koje sakupqa i objavquje i nesva-

kidašwe biografske priåe. Netipiåna za našu sredinu, Dimiãeva

znawa o švedskoj kwiÿevnosti uobliåena su u visokoinformativne

i interesantnim detaqima ispuwene tekstove. Iz ovih švedskih pu-

tešestvija saznaãemo ponešto o naåinu na koji funkcioniše rad

Nobelovog komiteta i proviriti u bezmalo apokrifne detaqe o tome

zašto pojedini pisci nikada nisu dobili ovu prestiÿnu nagradu.

Meðu Rumunima našli su se, pored Emila Siorana, Nikita

Stanesku, Marin Soresku, Euðen Simion i Joan Flora. Posebno me-

sto u ovom ciklusu zauzima seãawe na beogradske susrete sa Stane-

skuom, pesnikom i prevodiocem srpske poezije na rumunski. On se

iz Mominih zapisa pomaqa kao pesnik sabrat, neko ko se nastanio u

Srbiji i nije pravio razliku izmeðu ovde i tamo. Seãawa na poeziju

koja izvire iz zanesenog kafanskog razgovora, kada racionalna argu-

mentacija nije dovoqna, moÿda ponajviše svedoåi o bezgraniånosti

i univerzalnosti pesniåke reåi. Triptih posveãen Staneskuu ispi-

san je u povišenom emotivnom tonu i bogat lirskim osvrtima. Po-

nekad, a ovde je to sluåaj, Dimiã piše ne krijuãi svoje simpatije kao

nadahnuti qubiteq poezije i pesnika zagledanih u dubine åovekovog

ontološkog i egzistencijalnog udesa.

Na kraju, u ciklusu Ostali nisu sabrani mawe vaÿni Dimiãevi

sagovornici, uzori i srodnici. Naprosto, to su junaci kojima se

Dimiã bavi sporadiåno i åije nam priåe i anegdote prireðuje poka-

zujuãi širinu svojih interesovawa. Naime, prethodna tri odeqka

pokazuju izvesnu sistematiånost i istraÿivaåku posveãenost u pri-

stupu, odnosno uspostavqawu kriterijuma za izbor tekstova. Mogli

bismo reãi da je svaki od tih odeqaka Dimiãeva mala åitalaåka

istorija neovdašwih nacionalnih kwiÿevnosti. U Ostalima su svoje

mesto našli pisci heterogenih poetika i sa raznih strana sveta —

od veåitog åitaoca Horhea Luisa Borhesa i japanskog nobelovca Ken-

zabura Oea, preko Austrijanca Petera Handkea i åestog gosta Srbije,

francuskog pisca Patrika Besona, do samosvesne Italijanke Ðane

Salustio zaqubqene u pravoslavni ÿivopis i pariske Crnogorke

Branke Bogavac åija su radoznalost i istrajnost u osmišqavawu

pravog pitawa srodni autorovim.

Moma Dimiã je u svojim esejima, putopisima i dokumentari-stiåkim zapisima saåuvao i preneo bruj dragocenih razgovora i su-sreta, tih duhovnih gozbi åiji povod je bila wegova jednostavna i do-bronamerna qubav prema pisanoj reåi i beskrajno strpqewe i razu-

1059

mevawe za wene tvorce. Zaustavqajuãi vreme, pisana reå produÿila je

prošlost, kako junacima Dimiãevih eseja, tako i wegovu sopstvenu.„Sasvim niko i ne išåezne, jer nije sasvim ni postojao" — jedna jeod åesto citiranih reåenica iz putopisa Odlazak u Nemenikuãe. Po-red poetske i filozofske teÿine, ova aforistiåka formulacija Mo-me Dimiãa sada se moÿe primeniti i na wega samog, doduše, s ma-lom korekcijom. Naime, retki su qudi koji trajuãi posveãeniåki istrasno ovozemaqsku rolu odigraju uverqivo i proÿive autentiåno.Moma Dimiã bio je svakako jedan od wih.

Emilija XAMBARSKI

POSVAJAWE GRADA ILI TRAGAWE ZA SOBOM

Boško Ivkov, Zemqa i rašãe 9 — Åitanka Vojvodine, Samostalno pi-šåevo izdawe, Novi Sad 2008

Dosadašwi stvaralaåki opus Boška Ivkova od devet kwiga datpod krovnim naslovom Zemqa i rašãe, a s podnaslovom Åitanka Voj-vodine — ako se izuzmu Kwiga peta, u kojoj je objavqen roman Jeza, iKwiga šesta, u kojoj su izabrane pesme — preteÿno åine lirski za-pisi, odnosno lirska esejizirawa, åesto nalik na „reportaÿne" im-presije i sliåne prozaide o vojvoðanskoj ravnici i svemu onome štoje nastawuje i åini profanom i mitskom, trošnom i svevremenom.

Najnovija, Kwiga deveta Zemqe i rašãa samo je, dakle, nastavakjednog mnogokwiÿja, s optikom koja se suÿava i usredsreðuje na gradi wegovu mnogolikost — spoqnu atraktivnost i poslovnu prozaiå-nost, pa i ravnodušnost — a u kojem autor opstojava pod unutarwimimperativom da se bude „åovek na svom mestu", åesto zavidno uspe-šan.

Ali, pre nego što se osvrnemo na Kwigu devetu koja je pred na-ma, nije na odmet podsetiti se na kwige koje joj prethode, a koje zapredmet poetizovanih promišqawa imaju veã reåenu vojvoðansku rav-nicu.

Moglo bi se reãi a da se mnogo ne pogreši: posle Veqka Pe-troviãa, u srpskoj kwiÿevnosti se nije åuo ubedqiviji, senzibilni-ji, kompleksniji, sveobuhvatniji i qubodajniji glas od glasa BoškaIvkova kada je u pitawu iskazivawe vojvoðanskog podnebqa i wego-vih nebrojenih mnogolikosti. Åitav ÿivot pisca vezan je za ovu rav-nicu: sav wegov stvaralaåki vek i gotovo svaka spisateqska slika imisao posveãeni su woj. Ukorewenost u wu, dosledna, doslovna, ne-izmerna, išåitava se skoro na svakoj stranici ovih devet tomovaÅitanke Vojvodine. Ravnica uvek u oku, uvek na pameti. I svagdaisto: zemqa, qudi, rašãe, saodnosi, prepleti.

1060

Ivkovqevo poimawe zemqe je mnogostruko i višeslojno. Ona je

pramajka, „mater materije"; ona je åovekovo izvorište, stanište i

wegovo uzdawe; ona je hraniteqka, posed i materijalna sigurnost; te-

stamentarna, zavetna i predaåka povest. Zemqa — a u ovom sluåaju

vojvoðanska ravnica — izvorište je svekolike lepote i qubavi, ali

i ukletosti, patwe i usuda. Ona je i prostor voda i kala, ali i zele-

nog izobiqa i rumene svetlosti. Ona urušava i ukopava, ali i us-

pravqa i vaskrsava: i rodiqa i sahrawiqa.

Vojvoðanska ravnica u Ivkovqevim kwigama uvek se doÿivqava

kao prostor neprekidnog i nepreglednog otvarawa, širine i beskra-

ja, ali i smawivawa i potonuãa u tom potopu zelenila. Naravno, tu

je i drugi utisak koji se nudi iz perspektive sveopštih, pa i poje-

dinaånih odnosa. Sve se doima kao sraslost åoveka sa zemqom, bi-

qem, vodama i svetlostima: kao slivenost zemqe s nebom; kao iskon-

sko ukorewivawe biãa u predeo (u okuãnice, bašte, wive, zasade, od-

nosno u salaški, seoski, pa i urbani prostor, koji nadilazi glibnu

paorsku potonulost). U isto vreme, to je i naåin ÿivota, jedan men-

talitet, svest o sebi vekovnom na ovom prostoru, ali i o svim dru-

gima poznije odnekud pristiglima; sticawe vere u sebe, samosabira-

we i samoumnoÿavawe, i pregnuãe da se u lomovima koje donosi vre-

me ostane stamen u sebi, odbrawen i ceo, uÿiqen u zemqu i rašãe,

koje je porod i sila ravnice.

Lirski zapisi Boška Ivkova o zemqi, åoveku i biqu, to jest o

ravnici, u svakoj od ovih kwiga pronose i uznose saglasje biãa i

prirode, privremenog i svevremenog, zemaqskog i nebeskog, pa ma

koliko oni bili antinomiåni. S tananom merom i raskošnom lepo-

tom otvaraju se poetizovane slike zemaqskog obiqa, a istovremeno se

raskrivaju i mentalna podruåja biãa u kojima je preplet svega ÿi-

vqenog.

A šta donosi Kwiga deveta Åitanke Vojvodine?

Reå je o memoarskim zapisima, s naslovom O posvajawu grada, a

to ãe reãi: o kondenzovanim priseãawima, retrospekcijama i nepre-

tencioznim reminiscencijama. U tom smislu Boško Ivkov je i ovde

ostao dosledan svojoj poetici, pogotovu kada je reå o prvom delu ovih

zapisa, nastalih tokom 2007. i 2008. godine, a objavqivanih kao li-

terarne kolumne u subotwe-nedeqnim izdawima ovdašweg Graðanskog

lista. Autor i akter prati vremenski hod i promene kako na perso-

nalnom tako i na društvenom planu — a ovo potowe posebno u dru-

gom delu kwige — od aprila 1985. do kraja 1991. godine, kada se

okonåava i wegov, u ovu kwigu delimiåno i fragmentarno inkorpo-

rirani Baštovanski dnevnik, a zapisi poåiwu da se usredsreðuju na

suludo vreme ratnih pokliåa i uzajamnih meðunacionalnih propa-

gandnih trovawa mrÿwom. Dakle, na vreme kada se vapijuãe åeznulo

za mirnom snom, a takvoga sna nije bilo.

1061

Išåitavajuãi Ivkovqeve memoarske zapise, åitalac uoåava da

je zapisivaåu i akteru — na åijim se unutarwim, ali i egzistenci-

jalnim menama gradi tkivo ove kwige — bilo potrebno gotovo punih

trideset godina za posvajawe ne tako velikog grada kao što je Novi

Sad. Mnogo toga je trebalo uraditi i podosta toga je moralo da se de-

si akteru da bi se ušlo u urbanu prirodu grada i postalo wen deo.

Trebalo je ovladati gradskom ambijentalnošãu, u sebi poništiti

otpor spram novog i pokazati zadovoqavajuãu adaptivnost, promeni-

ti dotadašwu logiku svakodnevnog funkcionisawa u novom prosto-

ru, koji se isprva doÿivqava kao svet za sebe, zatvoren za ruralnu

snebivqivost i uplašenost, ali otvoren za razmah ambiciozne i di-

namiåne prirode. Gotovo ništa od ovoga reåenoga i kwizi se izri-

kom ne kazuje, ali se podtekstualno neprestano i nedvosmisleno oseãa.

Susret s gradom i wegovo posvajawe zapoåiwe 1961. godine, kada

se autor kao student obreo u wemu. Posvajawe ne ide iz središta

grada iako se u wemu studira i radi, veã s wegovih oboda, periferi-

je. Najpre, stanovawe na Telepu, pa — uz kraãa podstanarstva u sre-

dištu grada — na Klisi, te najposle na Novom nasequ. Posvajawe

grada podrazumeva sticawe novih prijateqa, zalaÿewe u graðanske

domove, prostrane, åiste i svetle, ali i istraÿivawe kafanskog ÿi-

vota, sticawe novih znawa i navika, upiwawe da se prevladaju neÿe-

qeni nesporazumi, da se prihvate neke obaveze (saradwa s pojedinim

organizacijama i redakcijama, urednikovawa), a da se pri svemu tome

— ostane svoj, åist i prav pred sobom i svetom. Odnosno, da se u se-

bi pobedi preosetqivost i frustracija skoropristiglog i još ne-

prihvaãenog, i da se, u prustovskom smislu, što mawe prelazi veã

preðeni put, kako bi se, uz permanentnu okrenutost buduãem, prona-

šli što adekvatniji kompenzatori za sve što se nije bilo i nije

moglo biti u prošlom ÿivotu, te se tako postalo „novi åovek", åo-

vek grada. I, akter ove proze te silnice pronalazi u svom duhovnom

angaÿmanu, u stvarawu porodice, u sve veãem zaokretu ka sebi mogu-

ãem u novim uslovima.

Tragawe za sobom sadašwim i buduãim, tragawe je za egzisten-

cijalnim smislom, za smirewem u sebi i osovqewem na izvesnost

trajawa, a kojih nema bez ukorewivawa, koje podrazumeva stalno sta-

nište, posao, samopotvrðivawe, spisateqsku afirmaciju, porodiåno

gnezdo, neizostavnu sigurnost u sebi i razrešewe svih uslovqenih

dilema. Tako se posvajawe grada i tragawe za sobom doÿivqava kao

simultani napor aktera usmeren ka jednom jedinom ciqu: ka tome da

se bude svoj i zadovoqan sobom, bez onog plašta taštine i sujete ko-

je urušavaju sopstvo, podrivaju ponetu autentiånost.

Iako podosta seoska, pa i mahalski prqava, autozapisivaåu pri-

gradska Klisa postaje sreãno pronaðeno stanište. Tamo on „diše

punim pluãima", lakše i prodornije promišqa svet i sebe, jer je na

distanci od svega što je gradsko i remetilaåko, odveã urabanizova-

1062

no, uštogqeno i sterilno. Ovde on nikome od „vaÿnih" nije na oku,

nikoga ne podseãa na sebe, a sve mu je, opet, nekako prisno poznato i

u dosluhu je i sašaptaju sa svim onim nekad ÿivqenim u rodnom se-

lu, dakle s onim što je samim svojim roðewem zatekao: „Onom koren-

skom seqanskom genu u meni pasovalo je sva ona (Klisa, prim. prika-

zivaåa): bila seoski obuhvatna, pregledna i — prisna; tu je doista

svak svakome bio komšija."

Potpuno pronalaÿewe sebe u vidu unutarweg ispuwewa i punog

egzistencijalnog osmišqewa desiãe se tek odlaskom autora na drugu

periferiju grada, na Novo naseqe, koje postaje wegovo središte,

centar i osovište wegovog individualnog trajawa. Ima više razlo-

ga za to. Novo naseqe se, naime, doima kao ne tako velika qudska za-

jednica, u koju su svi novopridošli i u kojoj nema tako vidne alije-

nacije kao u jezgru grada, u kojemu je sve na — „mi" i „oni". Umesto

otmenog i hladnog, baroknog i skorojeviãevskog, snobovskog više-

spratnog, na Nasequ je sve — prizemqenost: u susretu, dijalogu, pri-

stupu, uviðavnosti. A zelenila je — na sve strane. S toga i takvoga

prostora najduÿe i najpomnije se zuri u daleke atare i astralne pre-

dele neba, i ponajboqe se osluškuje pulsirawe bliskih i udaqenih

svetova, dok se autor usamqeno šeta i na mapi trenutka traÿi sebe,

sve dubqe i prodornije zavirujuãi u sopstveno biãe. A da je biãe

onoga koji memoriše i zapisuje doista pronašlo sebe i u onom, veã

reåenom definitivnom smislu ispunilo sebe, potvrðuje i sledeãi

autozapis: „A za tih šetwi naroåito sam uÿivao u tome da povreme-

no zastanem spram prozora moga stana, s dragosnom pomišqu da je

najzad, eto, to moj — dom: sidrište i utoåište, a i osovište za sve

mi naume i pregnuãa."

S posvajawem i komada zemqe u blizini stana, a radi bašto-

vanstva, taj autorov oseãaj i oseãawe ukorewivawa ãe sve više jaåati

i dobijati na snazi ubedqivosti, jer on se ne samo naseqava na Na-

seqe, nego i uÿiquje i u samu zemqu wegovu. Pri svemu tome, akter

nimalo ne pati što u sebi i nadaqe pronalazi i bivšeg sebe, niti

pak što se graðanin u wemu nije dokraja oformio. U ovoj bivalenci-

ji trajawa on vidi sebe sadašweg i buduãeg. Kao da je akter u svim

ovim zapisima veã pomalo umoran od daqeg posvajawa grada, te kao da

postaje nezainteresovan da i nadaqe kiwi i haba sebe da bi ga sa-

svim posvojio: diÿe ruke od potpunog ostvarewa svoje prvotne in-

stinktivne namere, pa se sroðuje s polugradskim svojim okruÿjem i

miri sa samim sobom takvim, odustalim, u wemu: „Evo sam novosad-

ski novonaseqski åovek, i lik moj je — prigradski: poodavno više

nisam seqanin, ali još uvek ni sasvim graðanin. Ta raspetost ãe,

kanda, do kraja ostati u graði moga lika. Ali se zbog toga ne oseãam

doista raspetim, pa ni raspoluãenim, nego, naprotiv, široko i bo-

gato razmeðenim: ne zaboravqam prašinu i blato iz kojih sam i od

1063

kojih sam, a nisam neuk ni asfaltu, staklu i betonu. U jednom jedi-

nom ÿivotu, dakle, ÿivim na dva sveta."

Biãe autozapisivaåa se sve više prepušta lagodnosti i širi-

ni svog skromnog trajawa, odnosno, sve veãem duhovnom obasjavawu

sebe sama.

I time se, uslovno reåeno, završava prvi deo kwige.

Drugi deo ove kwige bio bi onaj koji obuhvata vreme od odrÿa-

vawa Devetog kongresa Saveza kwiÿevnika Jugoslavije u Novom Sadu

1985. godine, pa sve do kraja 1991. To je vreme u kojem otpoåiwu i

uveliko traju naše rastoke, definitivno razbijawe sna o velikom i

snaÿnom bratstvu i jedinstvu ovdašwih naroda, te se sve sunovraãu-

je u ratno-vihorna pustošewa i krvava ubijawa.

Prvo što åitaocu pada u oåi kada se otvori ova deonica memo-

arskih zapisa jeste jedno poduÿe zadrÿavawe autora na veã reåenom

kongresu pisaca i na diskusijama koje su voðene na wemu.

Zašto se autor toliko usredsreðuje na kongres?

Još na tom svejugoslovenskom skupu najumnijih i, toboÿe, naj-

osvešãenijih qudi tadašwe mnogonacionalne zajednice autoru ove

kwige i akteru toga okupqawa poåele su se javqati prve nelagode,

strepwe i zloslutni nagoveštaji buduãeg loma i civilizacijskog su-

novrata na celom ondašwem jugoslovenskom prostoru. I Boško Iv-

kov ãe, stoga, velikim slovima ispisati da je to, umesto KONGRESA

NADE, kako je najavqivan, bio KONGRES STREPWE. Jer je još tada

i na tom mestu uoåio izvesne pomahnitalosti u nastupima pojedinih

pisaca, nacionalne sebiånosti i izokretawa logike, „dijareju" di-

sonantnosti u verbalizaciji i promišqawima. Tako je, recimo, u

mudrim i humanistiåkim porukama kongresnog govora Vesne Parun

otkrio gorke istine o bratstvu i jedinstvu kao utopijskom projektu,

o neåemu što je oktroisano i nametnuto, a ne proizašlo iz spontane

ÿivotne potrebe qudi i naroda, i što je decenijama bilo podupira-

no laÿnim bratimqewima gradova i sela, uz propagiranu politiku

koja je bila licemerna i pogubna, mefistofelska. Pisac Åitanke

Vojvodine veã tada uoåava da je zapoåeo „proces suÿavawa svesti", a

ne proces uveãavawa i bogaãewa te svesti kroz intenzivniju i što

mawe ometanu integracionu silu zbliÿavawa i sroðavawa „svih na-

ših naroda i narodnosti". Svestan te brutalne i poniÿavajuãe åi-

wenice, na kongresu ãe, više svojim kolokvijalno-krleÿijanskim, a

mawe intelektualno pesniåkim jezikom, svoj uvid u takvo stawe stva-

ri izraziti i Goran Babiã: „Svjetla su se u ovoj kråmi, gospodo, po-

gasila i makqaÿa je poåela. To neki još ne vide, a dok to oni shva-

te, mnogi ãe od nas … biti potuåeni."

Nakon svega toga ostaje samo pogruÿenost, samo „smraåeno i

obespokojavajuãe" raspoloÿewe, koje ãe se — s grozomornim dogaðaji-

ma koji su, jedan za drugim, usledili — sve više uveãavati. Jer, pri-

stiÿu: „Jogurt-revolucija", milonska gazimestanska procesija, pro-

1064

nošewe kroz Srbiju moštiju kneza Lazara i ikone Bogorodice Tro-

jeruåice, posledwi kongres Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu,

pojave novih i sve dubqih raskola i rastakawa, sve do gangrenozne

slike meðurepubliåkih „bratskih" odnosa.

S uveãavawem i intenzivirawem razornih zbivawa i narasta-wem strepwe u autoru i drugim qudima, uveãava se i broj strana uovome delu kwige: samo 1991. godini posveãen je kwiÿni prostor odoko 120 strana.

Reminiscentna kazivawa iz 2008. godine, data u narativnim ipodosta uopštavajuãim slikama i tokovima, sve više ustupaju mestofragmentima iz autorovog Baštovanskog dnevnika, voðenog tokom 1991.godine, da bi se iz tih minijaturnih zapisa — koji su nalik reslo-vima ponekih, u grozniåavom stawu ispisanih impresija — pruÿiloosvedoåewe o raspoloÿewu i aktivitetu samoga autora, ali i o ratukoji seje haos i wegovom odrazu na psihologiju masa. U nameri da sešto boqe ilustruje pakao jednog vremena otišlo se, åini se, previ-še u samocitatnost, u izvesnu tekstualnu i svedoxbenu „zaguše-nost", koja, doduše, pojaåava autorovu psihiåku dramatiku i lirizamdo hipertrofiranosti, ali ne obogaãuje i dramatiku prikazivanihspoqašwih dogaðawa. A pri tome se unosi i debalans na kompozi-cionom planu kwige, åineãi ovaj drugi nesrazmerno preteÿavajuãimu odnosu na narativno štivo iz wenog prvog dela, koji je sav od pro-åišãene i „razreðene", „prozraåne", niåim optereãene retrospekcije.

Šta najpresudnije obeleÿava dnevniåke zapise Boška Ivkova?

Oni u sebi ne nose sveukupnost, nego samo „iverje", „trunåice"od ondašweg autorovog ÿivqewa; oni govore o „porazu qudskosti"; oapsurdnosti i pogubnosti odreðene politike; najposle i o tome ko-liko je rat nepojamno duboka, a krvava kaquga. Zapisi dotiåu i mawei krupnije dogaðaje, ali se ne bave wihovim elaborirawem, veã upu-ãuju na wihov odraz u biãu autora, ukazuju kakav trag oni ostavqaju natom biãu, i kako ga senåe tamnim i grkim emocionalnim prelivima.

A imperativ ovoga dnevniåara je: „Zabeleÿiti duhovna previra-wa i duševna stawa izazvana odreðenim dogaðajima: u wima se sleÿu'salda' naših ÿivqewa".

I, zaista, Boško Ivkov beleÿi sva ta „tektonska" pomerawa usebi, a potom i u naokolnom qudskom kolektivitetu. Seizmografskiregistruje: uznemirenost biãa, usceptelost, posustalost, malodušnost,ojaðenost, psihiåku prozeblost, jezu, uzajamne qudske otuðenosti, te-skobu biãa, glasne grdwe i kletve, kao i prigušene vapaje i zato-mqene krike, uz neprestano zapitanost: Otkud sve ovo? Åemu sve ovo?Ko je smislio sve to? Jesam li i ja deo svega toga? Da li sam i samsvojim åiwewem/neåiwewem doprineo svemu ovome? U åemu je mojakrivica? A u åemu je naš spas i šta nam vaqa åiniti?…

Sve te upitanosti on nosi kao vlastitu raspetost, ali ih oseãa

i vidi i kao pogruÿenu smrknutost i usceptelu usplahirenost na li-

cima i u oåima drugih qudi.

1065

Dnevniåki zapisi Boška Ivkova, svi odreda, lirski su into-

nirani, tugom i bolom obojeni. U wima preovladava prigušena eks-

presija i tiha, majstorski uhvaãena vibracija anksioznosti, koja se

kod drugih prepoznaje i u sebi nosi. Zapisi su, istovremeno — kako

i sam autor reåe — faktografski krwetci i natuknice, nedoreåene

naracije i usputne, namahne lirske deskripcije: dakle, kroki-otisci

viðenog, oslušnutog, proÿivqenog. I sve je to iskazano bez premno-

go ÿuåi, otrova i ujeda, a tek s ponešto više qudskog oåaja i vapaja.

Moÿda ãe se poneki åitalac zapitati: A zašto je sva ta memo-

arska narativnost ostala bez veãih zamaha kada su u pitawu dogaðaji,

susreti i znaåajni, za samoga autora tako bitni qudi i presudne ÿi-

votne situacije kroz koje je prolazio?

Recimo, zašto su izostali poduÿi zapisi o Vasku Popi, Mla-

denu Leskovcu, Bošku Petroviãu, Aleksandru Tišmi, Pavlu Ugri-

novu ili, kako sam reåe, hrabrom uredniku Dnevnika Qubi Vukmano-

viãu, koji mu, jednom sedmiåno, godinu i po, objavquje antiratne za-

pise iz Baštovanskog dnevnika? Kwiga bi time, nesumwivo, dobila

na intrigantnosti, uzbudqivosti i još konkretnijoj dokumentarno-

sti, jer bi to bili portreti qudi posvedoåeni iz neposrednog osve-

doåewa. Sve to moÿe biti taåno, ali Boško Ivkov je imao za ciq

nešto drugo: ne zbivawa, wihovu podrobnu deskripciju i doslovnu

projekciju, veã hvatawe odjeka koje ona nose i ostavqaju iza sebe, kao

i posledice koje sobom zasejavaju. I, ne iscrpni portreti sagovor-

nika, nego samo kroki-opis wihovog prisustva, kao åin sam po sebi

dovoqan, sveden na qudsku obiånost, jedan pogled, poneki gest, po

koju reå.

Ta i takva poetika ove kwige ne bi sama po sebi bila dovoqna

svrha da wena stilistiåka vrednota nije podignuta na jedan toplo-

-qudski nivo, pri åemu se ono poetiåko nudi kao — etiåko: kao na-

glašen antiratni stav, kao potraga za plemenitim i sverazumevaju-

ãim qudskim odnosima, kojima se ustoliåuju dostojanstvo, samilost,

sloboda, ona elementarna iskra åoveånosti u svakom pojedincu, i

onaj san o predominaciji svetlosti nad jeznim mrakom u biãu, pa ma

kome ono pripadalo i ma otkuda ono dolazilo.

I još nešto što podtekstualno snaÿno damara u Kwizi devetoj

Boška Ivkova. A to je osvedoåavawe da potpunog posvajawa grada, pa

tako niti ÿivota, niti mira u sebi, nema niti moÿe biti u ovome

svetu, jer ãe se uvek javqati nešto mimo naše ÿeqe i voqe, mimo

naših namera i usmerewa, što ãe nas izbacivati iz uravnoteÿewa i

snagom nametnute nam destrukcije survavati u haotiånu stvarnost, s

kojom, takva kakva jeste, mora da se ÿivi ili, pak, da se u woj umre.

Åaslav ÐORÐEVIÃ

1066

PESNIK PRIRODE I KULTURE

Boris Laziã, Pesme lutawa i sete, Pesniåka manufaktura, Kwiÿevnodruštvo „Sveti Sava", Beograd 2008

Artur Šopenhauer u svojoj åuvenoj kwizi O pisawu i stilu ka-

ÿe: „Naslov je isto ono što je adresa za pismo". Ukoliko je pismo

dobro naslovqeno i upuãeno ono ãe i stiãi do adresata, u ovom slu-

åaju do åitaoca, i to mnogo lakše ako naslov upuãuje na samo centri-

šte interesovawa samoga pesnika, a što je Boris Laziã uåinio na-

slovom Pesme lutawa i sete. U pitawu je kwiga za mlade, pisana

mladim srcem, gde su i sama lutawa mladalaåka, jednim delom u fi-

ziåkom a drugim svojim delom u duševnom smislu. Tu imamo na umu

da je, prirodno, u pitawu i pesnik prirode i pesnik kulture. Fi-

ziåki reperi pesnika su, najpre — šume, travke, ostrva, naga ÿenska

tela, a kulturološki ne samo pesnici i pisci poput Ujeviãa, Ko-

stiãa, Kamoinša, Irvinga Stouna, Hesea, Crwanskog, Tomasa Mana,

Bodlera, Tolstoja, Ðalskog, Borhesa i drugih, nego i slikari poput

Tarnera, Bijeliãa i Gogena.

U Pesmama lutawa i sete sâmo mladalaåko lutawe i kasniji bo-

ravak na atolima — na Maršalskim ostrvima u Okeaniji su jedan

fiziåko-psihiåki oblik inicijacije, a reå seta, prisutna u naslovu,

opomiwe nas ne samo na setu nego i na seãawe i na åeÿwu za neåim

åas odredqivim kao „tamne, modre baršunaste šume", a åas neodre-

dqivim. Seta i seãawe na davna putovawa petnaestogodišwaka, gde

se spomiwe Salcburg, Cirih, Bern, Zagreb, Konstanca, Ptuj, Mari-

bor i drugi gradovi koje je pesnik pohodio auto-stopom ili na neki

drugi naåin; seãawe na mladalaåke strasti, koje su naravno i tele-

sne, opomiwu da pesnik piše srcem ali i celim telom, puteno, da je

u pitawu muški lirski subjekt koji åas proslavqa nagone i strasti

kao u Pesmi za moju trideset i drugu jesen zajedno sa prirodom koja ga

je oplemewivala, ali i da se sa setom priseãa i doåarava nam atmos-

feru specifiåne verske škole — dvorca Maruševec okruÿenog ve-

dutama, gde je pesnik proveo mladiãke godine, sa wegovom lepotom,

prirodom i šumama gde je ostalo pesnikovo srce, kao u pesmi Vra-

tih se u blaÿen dan i trenut i åas.

U ovoj dugoj, trodelnoj kompoziciji ima nostalgiånih seãawa

na mladost i na prijateqe raštrkane po celom svetu, ima melanho-

lije, ima åeÿwe za arhitekturom i prirodom — negde se na latin-

skom åak spomiwu nazivi drveãa i biqaka u parku — ali ima i

britke kritike svega onog što je pesnik u dvorcu Maruševec u Hr-

vatskom Zagorju primetio kao negativno i represivno, poput pona-

šawa „komesara" prilikom eksproprijacije ili sveštenstva u datoj

školi u Maruševcu: „Zarana sam prezreo Sveštenstva / Dogmatika

je slamala a nama je bilo do ÿivota strasti i lutawa"; „Religija je

1067

bila sistem represivnih mera / (sa feudalnom pretwom o veånom

tamnom pogubqewu za nepokorne) / religija, zbir uåewa usmerenih ka

slamawu / individualnosti, ka slamawu voqe i stvaralaåkih moãi /

religija samopokore i prekora / protiv koje se podigao / Hristos /

Moje prirode." (Vratiti se u blaÿen dan i trenut i åas, ¡¡¡). Pe-

snik je prezreo „Sveštenstva", ali ne i Pisma, Stari Zavjet i Novi

Zavjet pogotovo Kwigu o Jovu ili neke druge biblijske spise.

Boris Laziã piše pesme kako „kratkog daha", ili kako bi to

Alen Ginzberg rekao „kratke jedinice daha", ali i one „sredwe jedi-

nice daha", pa i duge. U kratkoj formi pesnik nastoji da pesma bude

„poput talasa / vetra daška" ili poput molitve, i to kratke. Kratke

pesnikove forme stoga imaju karakter, kako bi to rekao specijalista

za zen-budizam Alan V. Vots, „epifanijskog probqeska", dok naraci-

ja zajedno sa poetskim slikama pleni duÿe forme. No, evo šta je pe-

snikov moto: pevati „po vlasti srca / Po zakonitosti po bogu po

tajni… / Po svrsi stiha / Srca svog" (pesma Po vlasti srca). Laziã

peva daleko od „svetine", iz jedne samotniåke perspektive, da bi iz-

našao, kako sam piše „Jezik koji je i Ÿubor i Romor" koji je „svet

i oset" i koji je wegova „jedinstvena melodija, nepovrediva i nepo-

novqiva" (Pesma Lav Nikolajeviå). Pesma je za Laziãa „teÿwa ka le-

pom, ka istinitom, ka stvarnosnom" ali isto tako ona je „odraÿaj:

nemira, lutalaštva, grozniåavog opirawa Duša pesnika / Osuðenih

da ÿive i miåu se með drekavcima" (Povuåen u tišinu, u prah pusto-

ši, ¡¡). I pesnik s pravom citira Bodlera: „Nekad je pesnik kulture

/ svestan zaveštawa / utkivao (nov, posve novi) oblik i sadrÿaj u

stvari / I svaka wegova pesma je bila — Govor o duši / O srcu — /

O egzaktnom protivureåju / Pesniåkog mišqewa", i dodaje da je to

„Plovak utisnut o površi duha / (boleãiva, setna) / koji ne zataja-

va." Prethodna Bodlerova sentenca moÿe se primeniti i na Laziãe-

vu poeziju.

Pesma je za Borisa Laziãa, hajdegerovski reåeno, „proizvoðewe

bitka u smislu", „mišqewe i pevawe", ali i nešto mnogo više od

toga. U Pesmama lutawa i sete pevawe i mišqewe se dopuwuju, a za

pesnika, svakako da postoji inspiracija ali i rad, svesno ulaÿewe u

samo pesniåko tkivo kako bi se ostvarila pesma koja jednako utiåe

na dušu i na um åitaoca. U svojim pesmama, pesnik neosetno i vrlo

postepeno skreãe sa teme na temu. Imamo auto-poetiåke teme; teme

lutalaštva i sete, gde bi setu mogli oznaåiti kao åeÿwivi povraãaj

unazad i lirsko i nostalgiåno seãawe na prirodu ili na dvorac Ma-

ruševec; pri tom wegov pev je lirski, ali nije lišen ironije pone-

kad, tu su još teme putenosti i strasti, gde je poezija kao telesna

stvar ali i duševna, gde Laziã ispoqava na svestan naåin bartovsku

ideju o „zadovoqstvu u tekstu"; tu je i tema srca i pevawa po srcu i

voqi koju tvori ono samo u pesniku, i to iz perspektive povuåeno-

sti na marginu — „daleko od svetine"; zatim su tu teme izgona i iz-

1068

gnanstva, skoro uvek protkane i temom nesebiånog prijateqstva pe-

snikovih prijateqa rasutih po celom svetu, još od mladiãstva. Tu je

i tema rušilaštva, koja se dokazuje åak i na biblijskom primeru,

preko Proroštva Danilovog u pesmi San o kamenu gde se biblijski

simbol Jagweta kao Hrista, preobraÿava u Zver, prepoznatu u Ameri-

ci. Tu je takoðe i tema poklowewa svoje paÿwe prirodi, travkama i

stablima, kao u izvrsnoj pesmi bez naslova, o travkama: „O zlatne

trave poqem razasute! / O zlatne, tugaqive! / Plameni dari! /Bes-

krajne razgorjele vlati u åaši dneva!" (prva strofa).

Pesništvo je za Borisa Laziãa ujedno putena i telesna aktiv-

nost, sladostrašãe, ali i aktivnost duha. U kwizi ima elemenata i

„imaÿizma", odnosno sklonosti ka pikturalnosti i specifiånoj pe-

sniåkoj slici, kao u ovom primeru: „metalni odsjaji vode u noãi /

zvezdane noãi posute omaglicom" itd.

Postoji i tema zaludnosti i otpora ÿivqewa u Gradu, sa wego-

vim brzim ritmom ÿivota, kao u Jesewoj pesmi, ¡¡: „O, Grad te izjeda,

i izjeda ti vreme, Grad ga potire / Zaludan je tvoj u Wemu pev / Gde u

svemu se trošiš, na sve se razdaješ, / ka svemu i kroza sve hrli tvoj

duh, / I drobi se / Um, sapet, što luta a dršãe, i sni — pred tajnom

/ I vatrom sobe samog. O, Sve to Grad potire / I ostavqa te nagog i

neutoqenog!" Grad pesnika svojim brzim ritmom ÿivota razjeda, i

zato pesnik otkriva mladalaåku opsesiju šumama, parkovima i pu-

stim mestima i krajolicima, pogodnim za meditaciju, gde bi se pro-

našla, uz probrane kwige, prvobitna reå, slivena kroz tradiciju:

„Koja jest i biãe — plamen, vatra, dah uÿaren koji / Bdije nadno sva-

koga stiha!" (Jesewa pesma, ¡¡). Tu se, naravno, traga za heraklitov-

skom vatrom „koja se s merom pali i gasi".

Pesma Diptih za Josipa, pored anotacije negativnih strana na-

še bolne i pale egzistencije je izvrsna, dirqiva i izuzetno iskre-

na, a prvi wen deo, koji govori o našoj samoãi u vremenu završava

se ovim stihovima, koji su se, po nekim reåima u pesmi, ritmiåki

ponavqali: „Ima nas, za koje paÿwa, u glasu prijateqa, / (kroz obi-

åan telefonski poziv) / Više vredi no nedeqe i nedeqe ÿivota /

Ima, koji ÿivimo samo / Od reåi prijateqa åiji glas / Znaåi glas

Hrista i reå Spasiteqa, / Uskrslog."

I pored brojnih „semantiåkih putokaza" koje je Laziã raspro-

stro po lavirintu cele kwige, s vremena na vreme Pesme lutawa i

sete su kwiga koja se, kao i sve dobre i zahtevne kwige, otima tuma-

åewu usled izvesnog „komunikacijskog šuma", ali uostalom, to su i

pesme koje su nam došle iz pesnikove tišine kao ostvaren govor za

osetqive uši i usne koje sriåu ovu kwigu, åitajuãi je u dubokoj sa-

moãi i tišini, kao što i priliåi svakom delu od pesniåke snage i

vaÿnosti.

Radivoj STANIVUK

1069

DAJE SE NA ZNAWE

Milutin Ÿ. Pavlov, Dobošarije, Gradska biblioteka, Novi Sad 2008

1.

Åujte i poåujte: Milutin Ÿ. Jendek, zvani Picoka, kazuje dobo-

šarije iako nikada dobošar nije bio. On se laÿno predstavqa. Ne

treba ga ni slušati niti mu verovati. On bezobrazno opada qude.

Nije istina da se Sida Trcina vaqala u mladom ÿitu pod Kikindom

s onim lepotanom Panåevcem. Sida je poštena, ima troje dece a Tr-

cina kuãe je åasna domaãinska kuãa. Ako Milutin nastavi sa svojim

laÿima, oma ãe zasluÿiti batine. Na-de-ro-je! — Dobošar Vasa De-

din.

2.

U Reåniku kwiÿevnih termina nema odrednice „dobošarije", pa

je teško odrediti šta taj ÿanr uopšte pokriva. Prema tome biãe da

je Milutin Ÿ. Pavlov tvorac novoga ÿanra. Wegovi prozni zapisi

po strukturi su višeslojni i sastavqeni od nekoliko zapisa koji

imaju proznu fakturu. Tema je seoski ÿivot, mali dogaðaji, obave-

štewe pojedinaca, ali i naredbe koje se moraju poštovati. Pavlov je

na osnovu nekadašwih lupawa i obaveštavawa mikrojavnosti po ba-

natskim naseqima saåinio zapise koji odišu autentiånim ÿivotom

i raznovrsnim qudima, åudnim karakterima koji izazivaju intereso-

vawe åitalaca. Samo što ovaj novi ÿanr, po svoj prilici, nema bu-

duãnosti.

3.

Milutin Ÿ. Pavlov je veã i ranije u svojim romanima, svi su

oni vezani za Banat, uvodio dobošarije kao jednu nit koja je protki-

vala roman iz jedne neobiåne ravni. Kao da je i to bila linija da se

u roman sruåi mnoštvo liånosti, a da se åitaocima ne duguje nika-

kva motivacija o tome ko su i kakvi su. Taj postupak je imao svoje

opravdawe, naroåito meðu junacima romana koji su obuzeti velikim

temama i znaåajnim poduhvatima. Otprilike onako kako se kod Šek-

spira u tragedijama o kraqevima javqa poneka luda kojoj je sve dozvo-

qeno, ili kada u tragiånu dramu, zarad predaha gledalaca, banu gra-

ðani koji ne znaju za tragediju, pa imaju pravo da zbijaju komendiju i

da priåaju trivijalnosti, ali samo u odnosu na tragediju koja je gle-

daocu evidentna.

Kwiga Dobošarije satkana je od samih dobošarija. Nema velike

teme, nema velikih nedoumica, neãe doãi do katarze pa da su doboša-

rije samo jedna koloritna pojedinost. Ostale su jedine i same, gusto

nareðane. I gle, izdrÿale su probu i ono što im je autor namenio.

1070

Organizovana u „åetiri lupawa", åetiri ciklusa, kwiga pred-

stavqa „usmena" saopštewa „dobošarskog lupaxije Lekse Tutula".

Svaka malena tirada buja od ÿivota, dogaðawa se reðaju u nedogled,

samo što ih pisac razdvaja i uvek zaokruÿuje na dve-tri stranice,

onoliko otprilike koliko bi potrajalo istinsko obaveštewe izre-

åeno uz pomoã seoskog dobošara. A unutar svake tirade pasus za pa-

susom prolaze, gamiÿu qudi, malo obaveštewa, ali efektno saÿetih,

predstavqaju ÿivot, naravi, shvatawa qudi u tim malenim sredina-

ma, gotovo zamena za ogovarawe (ako se izuzmu nareðewa vlasti).

4.

Strah da ãe moÿda dobošarije, kada ostanu same, zbog svoje jed-

noliånosti teško moãi da izdrÿe celu kwigu, bio je neopravdan.

Stvaralaåki postupak uvek moÿe da prevaziðe uopštena oåekivawa,

samo treba biti majstor.

Pa ipak, celu kwigu ujediwuje lokalni jezik, banatski govor.

Kwizi ãe se, zbog toga, posebno obradovati lingvisti koji prouåava-

ju narodne govore. Isto tako, svi likovi koji se pojavquju, a ima ih

sijaset, imaju svoja imena i prezimena, åesto i nadimke, pa i to daje

ÿivotnu punoãu naznaåenim dogaðajima i samoj kwizi.

Vreme u kwizi protiåe, obuhvat je veliki, ali samo pokatkad

vidimo poneku oznaku po kojoj moÿemo da odreðujemo epohu. Svet se

ovde veoma malo mewa, ni istorija nije vaÿna u ovakvim ÿivotima.

Koliko god nije od znaåaja, izgleda da je obuhvaãen ceo vek ÿivota na

ovim zaturenim prostorima gde se dogaðaju samo male stvari, bar

što se velike istorije tiåe.

5.

Ako se samo zaåitavaju Dobošarije, onda izdvojene pojedinosti

mogu biti i trivijalne. Ali uzeto u celini, nema trivijalnosti. Au-

tora interesuje ukupni ÿivot i wegove manifestacije, zato svi ele-

menti imaju svoje mesto u delu, svoje stvaralaåko opravdawe, punu au-

tonomiju koja se zasniva na izboru raznovrsne graðe.

Da li je glavna „lik" sam jezik, ili lupaxija Leksa Tutul, te-

ško je reãi. Jezik se ne moÿe odvojiti od samog lupaxije. Ali je taj

jezik Leksin, predstavqa wegovo izraÿavawe. A onda kwiga postepe-

no raste i obuhvata i samu sudbinu dobošara koju on ÿivi zajedno sa

svojim paorima. Gotovo da prerasta u roman. Pogotovo to vidimo u

posledwem tekstu (Fajront) gde odnekud s onoga sveta lupa Leksa i

kazuje, onako usput, da je bio obešen na banderu.

Na koncu, sve ukazuje i svodi se na to da su i jezik i Leksa

stvaralaåkii podvig Milutina Ÿ. Pavlova.

1071

6.

Nema daqe, niti ima, niti ãe biti dobošarija. Male, sada tri-

vijalne, vesti objavquju dnevni listovi, lokalni radio i lokalna te-

levizija. Ni dobošara, ni dobošarija. Pojedinaåni ÿivoti, liåno

obojeni i ÿivqeni pretvaraju se u opšte, uniformisane osobe. E, tu

se jasno vidi vreme koje je veã uspelo da ogoli i uniformiše i sam

jezik.

7.

Daje se na znawe: Milutin Ÿ. Pavlov ostvario je neobiånu

kwigu koja se åita, zaåitava i prolistava, a iz we naviru qudi, pqu-

šte qudi i ÿivoti. Ko proåita, radovaãe se, ko ne proåita, na gu-

bitku je.

Beograd, maj 2009. godine

Sava BABIÃ

O LAZARU I NAMA SAMIMA

Radomir Miqojkoviã, Podizawe Lazarevo, „Prometej", Novi Sad 2007

Roman Podizawe Lazarevo Radomira Miqojkoviãa je, åini se,

bio bezrazloÿno skrajnut u našoj kwiÿevnoj kritici prethodnih go-

dina. Roman o kojem ãemo pisati, veã na poåetku je tako i ÿanrovski

okarakterisan. Ovo delo jeste roman, ili je preciznije reãi — i to

jeste, jer bismo ga mogli odrediti na još nekoliko naåina. Autor je

na samom poåetku naveo lica koje ãe se pojavqivati, pa je moÿda, ne-

dovoqno paÿqivog åitaoca naveo da pomisli kako ãe åitati dramu.

Sa druge strane opet, paÿqivog i upuãenog åitaoca, ova podela moÿe

da uvede u dramatiånost samoga dela. Ovi drugi åitaoci biãe u pot-

punosti na pravom putu. Dramatiånih trenutaka je na pretek, uosta-

lom, koliko i likova u kwizi. A likova je mnogo, blizu trideset, i

polovina je dobila zasebno poglavqe. Ta poglavqa bi se, daqe, mogla

åitati kao zasebne pripovetke, te se pokazuje da je ÿanrovska razuðe-

nost ovog romana veoma široka, ali mu to ne ide na štetu. Napro-

tiv.

Radomir Miqojkoviã je napisao istorijski roman, ako je isto-

rijski samo zato što se radwa odigrava u 16. veku, u jednom istorij-

skom trenutku vaÿnom za Herceg Novi onoga vremena. Pored ovog

grada, vešto su opisani Dubrovnik, Boka Kotorska i Španija. Tre-

nutak opisan u romanu je dramatiåan, ali mogli bismo reãi da je

dramatiåniji za same aktere, nego za istoriju. Uåesnici opisani u

1072

Podizawu Lazarevom su šarenoliki: qudi razliåitih nacionalnosti,

vera, klasa i kultura. I upravo to koristi Miqojkoviã da bi napi-

sao jednu posve neobiånu priåu, koja nadilazi granice ÿanra i po-

staje svevremena, onoliko koliko je to i priåa o Isusovom åudu,

Marti i Lazaru. I najobiånija ÿivotna storija, kada se znalaåki is-

priåa postane romaneskna. To dokazuje i Radomir Miqojkoviã, koji

svoju priåu o sudbini ålanova španske porodice prepliãe sa novo-

zavetnom epizodom, sa istorijskim åiwenicama i sa legendarnim

priåama onoga doba.

Centralni likovi romana su ålanovi španske porodice Rami-

rez, delom naseqene u Herceg Novom, koji u to vreme potpada pod

vlast Turske imperije. Roman, koji smo veã odredili i kao istorij-

ski, jer opisuje jedan trenutak u prvoj polovini šesnaestog veka, za-

pravo postaje porodiåni. Vidimo da sudbina grada utiåe na sudbine

junaka, a zaplet poåiwe onoga trenutka kada se najmlaði od braãe —

Cezar Manuel, poturåi i postane moãan Rizvan-beg. Drugi brat,

Horhe, teško bolestan i zapitan nad veånim pitawima filozofije i

religije, zapravo je na samrti; dok najstariji, razumni oficir Al-

fonso Oktavio, iz rodne zemqe kreãe na putovawe ka Boki. Kreãe ka

Herceg Novom, roditeqima i braãi, zapravo sa ciqem da najmlaðeg

ubije i povrati porodiånu åast. Namere su jasne, ali wihovo ostva-

rewe ne zavisi samo od jedne strane.

Jadranski gradovi Herceg Novi, Kotor, Dubrovnik i okolina,

mediteranski su šareni, puni neobiånih likova, åije portrete pi-

sac vešto oslikava i wihove priåe prepliãe sa ÿivotnim priåama

glavnih junaka. A renesansno vreme pomenutih gradova, puno je inte-

resantnih qudi: Srba sve tri vere, pravoslavne, katoliåke i muhame-

danske, Španaca, ostalih stranaca i Turaka, sve nadmoãnijih. Ima

i onih åija se vera, nacionalnost ili zanimawe ne znaju. Znalaåki

ih povlaåi Radomir Miqojkoviã po svojoj beloj tabli za pisawe i

nakon svakog wegovog poteza priåa, zapravo, dobija sve više univer-

zalno znaåewe i prevazilazi vreme i mesto o kojem od poåetka go-

vori.

Poput pravog spisateqskog znalca, autor uvlaåi i åitaoca u

svoj roman. Jer, nema dobrog kwiÿevnog dela bez zagriÿenog åitaoca.

Veã je i recenzent Milorad Grujiã, u preporuci za štampawe, napi-

sao da je ovo „ozbiqan roman, znalaåki napisan, staromodno, u naj-

lepšem znaåewu te reåi, kakvi su retka pojava u našoj kwiÿevnosti

… i da je moÿda kod nas sasvim malo posveãenih åitalaca, ali da ãe

bar oni uÿivati". Biblijski Lazar kao senka se nadvija nad svakom

stranom romana, dajuãi mu metaforiåno i simboliåno, svevremeno

znaåewe. Istoimeni hajduk, rodom iz Hercegovine, nadvija se takoðe

nad malim, ali univerzalnim priåama glavnih i sporednih junaka.

Nadvijaju se oni i nad nama, pa tako Miqojkoviãev roman postaje

roman o nama samima.

1073

Mogla je, verovatno, radwa ovog romana da se smesti bilo gde i

bilo kada. Konvertita, poput Rizvan-bega, uvek je bilo i uvek ãe bi-

ti; ÿena poput Xenane, Turkiwe venecijanski odevene koja åita la-

tinski hvalospev ne znajuãi pri tom šta izgovara, takoðe; kao i za-

nesewaka poput prerano preminulog graditeqa Horhea Ramireza.

Meðutim, kao da samim tim što opisuje qude i dogaðaje koji su

se odigrali na Primorju, roman dobija na lakoãi i tananosti. Neke

reåenice su gotovo filigranske, wima se kazuje nešto poznato, ali

su izbegnuta opšta mesta i floskule. Istaãi ãemo da je veoma lepo

doåarana atmosfera starog Dubrovnika, sa širokom galerijom wego-

vih stanovnika. Mahom su izabrani qudi bez zanimawa ili trgovci,

stubovi Republike, kao poruka i pouka da se, naÿalost, i tada, kao i

danas, sve moglo nabaviti i kupiti. Gotovo da moÿemo da osetimo

Republiku koja je disala punim pluãima i u kojoj je vrilo kao u ko-

šnici. Na sliåan naåin je opisana i štamparija Boÿidara Vukovi-

ãa u Veneciji.

Ipak, jedna tema je nenadmašna, jedno mesto je kquåno. Koliko

god da zvuåi prozaiåno, i u ovom romanu odatle sve poåiwe, i u toj

taåki se sve završava. Qubav. Na koji god naåin ona bila shvaãena

— kao qubav prema ÿeni, prema porodici, otaxbini, Bogu, pesni-

štvu. I dolazimo do, kako smo ga mi doÿiveli, glavnog junaka ovoga

romana. Na kraju stiÿemo do Pedra Karavaqa, prognanog Portugalca.

Dok piše qubavnu poemu o Xenani i Rizvan-begu, on je zaintereso-

van za liånost ustanika Lazara i u tajnosti piše wegov ÿivotopis.

Kada turske svevideãe oåi to saznaju, pesnik biva zatoåen, pod stal-

nim pretwama smrãu. Wegova sudbina, wegov talenat i wegovi spisi

dobijaju, istinski, univerzalni i veåni karakter. Karavaqo postaje

simbol, kao što je simbol postao i mladi Cezar, poturåewak. Samim

tim, ovi Miqojkoviãevi junaci mogli bi da se pridruÿe Andriãe-

vim ili Selimoviãevim junacima, a sam pripovedaå da stane u red

posveãenih pisaca. A posveãeni pisci, naÿalost, retki u naše vre-

me, traÿe posveãene åitaoce koji ãe u ovom i ovakvim delima uÿi-

vati.

Nevena VARNICA

1074

ODBRANA POEZIJE ITD. — „ANTENE"ADAMA ZAGAJEVSKOG

Adam Zagajevski, Antene, prevela Biserka Rajåiã, „Arhipelag", Beograd2007

Da, odbrana poezije, visoki stil, itd.,A takoðe i letwe veåe u malom gradu,Kad mirišu bašte, a maåke mirno sedeIspred kuãa, kao kineski filozofi.

Poqska avangardna poezija formirana na temeqima koje su po-

stavili futuristi (Anatol Stern, Aleksandar Vat, Bruno Jasjewski)

i grupa slikara i teoretiåara umetnosti koji su sebe nazivali „for-

mistima" (Leon Hvistek, Stanislav Ignacije) posle Prvog svetskog

rata, svoju poetiku izgraðuje unutar dve grupe koje sinhrono deluju do

sredine pedesetih godina. Prva, varšavska grupa, okupqena oko åa-

sopisa Skamandar, åiji su glavni predstavnici Julijan Tuvim, Anto-

ni Slonimski, Kazimjeÿ Vjeÿiwski i Jan Lehow negativno odreðe-

ni prema programskom u poeziji, radikalno raskida sa tendencijama

predratne Moderne vraãajuãi se temama iz stvarnog ÿivota, åoveku i

wegovoj svakodnevici zalaÿuãi se za slavqewe ÿivota, tzv. vitali-

zam. Druga, krakovska avangarda, okupqena oko Tadeuša Pajpera i Ju-

lijana Pšiboša, jasnije definiše svoj program kao odbacivawe

sentimentalistiåkog i romantiåarskog patosa u poeziji, izbacivawe

slike iz domena poezije jer ona pripada slikarstvu i zahteva iznala-

ÿewe „novog izraza" koji se zasniva na sloÿenom sklopu metafora i

aluzija kojima se postiÿe „ekvivalentizacija ili pseudonimirawe

oseãawa", tj. pronalaÿewe ekvivalenata reåi kojima se oseãawa ne

imenuju direktno, nego se samo sugerišu.1 Po zahtevima Pajperove

poetike pisaãe nobelovac Åeslav Miloš kao i ceo novi talas poq-

skih avangardnih pesnika „pokolewa 1956" zastupqenih unutar var-

šavske „Pesniåke orijentacije Hibridi" i krakovske grupe „Sada"

koju 1968. osnivaju Adam Zagajevski i Julijan Kornhauzer. Poetiåki

stavovi ove grupe izneti u wenom umetniåkom manifestu Magiåna

formula koju ãe izazvati metafora (1970) i kwizi polemika Nepred-

stavqeni svet (1974) koju su osnivaåi zajedno napisali, prevazilaze

okvire Pajperove poetike zalaÿuãi se za stvarawe nove perspektive

„aktuelnog viðewa konkretne stvarnosti", „bagatelizaciju mita", „ra-

1075

1 Ovaj Pajperov zahtev se, meðutim, moÿe dovesti u vezu sa Malarmeo-vim shvatawem simbola u eseju „O kwiÿevnoj evoluciji": „Imenovati pred-met, to znaåi uništiti tri åetvrtine uÿivawa u pesmi, koje se sastoji u po-stepenom odgonetawu: sugerisati ga, to je san. Savršena upotreba te tajne åi-ni simbol: evocirati postepeno predmet da bi se pokazalo jedno duševnostawe, ili obrnuto, izabrati jedan predmet i degaÿirati iz wega duševnostawe, nizom dešifrovawa."

zumevawe i napadawe stvarnosti" iz kojega proistiåu „nenaivni re-

alizam", neposredno govorewe bez aluzija i negacija kwiÿevne tra-

dicije uopšte.2

Meðutim, pesniåka individualnost Adama Zagajevskog neãe se

zadrÿati samo u okvirima reformisanog Pajperovog programa koji je

prisutan u prve dve kwige pesama, Saopštewa (1972) i Mesarnice

(1975). Iako se ovde veã susreãemo sa pesnikom koji nije rob slike,

veã pronicqivi arhitekta znaåewa koji zraåi intelektom i filo-

zofskom produbqenošãu, koji je „u školi u kojoj se predavalo meto-

dom usta na usta postao… prvak" (u pesmi Prestolonaslednik), on

još uvek ostaje deo škole, deo pokreta koji sa sobom povlaåi visok

stepen tolerancije prema opštem na štetu pojedinaånog i original-

nog. Tek nakon raspada grupe „Sada" 1976. i treãom kwigom pesama

Pismo (1979) dolazi do zaokreta prema individualnom pesniåkom

„ja" koje prevazilazi sve interferencije „pokolewa 1956". „Vreme je

opet poåelo da protiåe", kaÿe pesnik, „opet pišemo pesme i stiho-

ve" (Vreme je opet poåelo da protiåe). Novo je to što sada postoji iz-

graðena svest o individualnosti stvarawa i egzistencije uopšte,

još uvek ne kao jasan autopoetiåki sistem, veã kao tendencija ka ko-

naånom razgraniåavawu školskoga „mi" od zreloga „ja". Najsnaÿnije

oruÿje koje ãe Zagajevski upotrebiti u tom procesu razgraniåavawa,

koji traje i u Odi mnoštvu (1983), jeste wegova „boÿanska"3 ironija,

ironija sa jedinstvenim kodom kojom ãe se pesnik distancirati od

romantiåarskog patosa i naivnog realizma stvarajuãi sistem sloÿe-

nih meðuodnosa poezije i stvarnosti u zbirkama Putovati u Lavov

(1985), Platno (1990), Ogwena zemqa (1994) i Ÿeð (1999).

Antene (2005) su najkompleksnija zbirka Adama Zagajevskog. Ona

predstavqa tematsku i programsku sintezu pesnikovog stvaralaštva

obogaãenu autopoetiåkim segmentima koji funkcionišu kao noseãi

stubovi u strukturirawu jednog sloÿenog sistema determinisanog

konstantnom interakcijom pesnika sa svetom, delom i recipijenti-

ma. U uvodnoj pesmi Profesorka dikcije u pozorišnoj školi odlazi u

penziju susreãemo se sa avangardnim manirom dekonstrukcije poetike

tradicionalnog koja je u krizi: „Visoka, stidqiva i elegantna na

malåice starinski naåin … Sigurna je da ãemo nemilosrdno i neka-

ÿweno sakatiti jezik". Ta kriza iz koje proizilazi Zagajevskova spe-

cifiåna „poetika sakaãewa" ovde je samo evidentirana i aktuelizo-

vana. Pesnik nema rešewe, nema novi program, negaciju ili rene-

sansu. On je postavqen u perspektivu komentatora i u tu perspektivu

uvlaåi i åitaoca kao svoga sagovornika i koautora u Ranim satima:

„još ne pišeš, ali dosta razumeš". Stvarati postaje sve teÿe, biti

1076

2 Petar Vujiåiã, Savremena poqska poezija, Beograd 1985, 14.3 Vidi: Adam Zagajevski, Putovati u Lavov, Beograd 1988. Pogovor: Pe-

tar Vujiåiã, 164.

neponovqiv zahteva preispitivawe uzora, preispitivawe ambiva-

lentnoga sebe: „U podne preplavquje te oduševqewe, uveåe ti nedo-

staje hrabrost da pogledaš napisanu stranicu." (Autoportret, neo-

sloboðen sumwe). Stvarawe zahteva i preispitivawe sveta koji je i

sam „osakaãen", koji nije idealan i iz koga ne treba izvlaåiti samo

ono što je idealno kako Zagajevski zamera Milošu: „Ponekad govo-

rite tonom da åitalac — uistinu — za åasak veruje da je svaki dan

praznik" (Åitajuãi Miloša). „Pokušaj da opevaš osakaãeni svet",

zahteva pesnik vraãajuãi se ironiåno u realnost. Opevati svet „osa-

kaãenim jezikom" ironije i sumwe znaåi biti aktuelan i izbeãi pa-

tetiku. Ideal je otišao u penziju.

Upravo to konstantno balansirawe izmeðu stvarawa snaÿne pe-

sniåke slike i wene banalizacije kroz ironiju åime, paradoksalno,

pesniåka slika ostavqa još jaåi utisak, postaje jedna od najvaÿnijih

odrednica Zagajevskove poetike u Antenama. Iz te taåke Zagajevski

polazi obraãajuãi se svojim uzorima kao što je sluåaj sa pesmom Te-

ma: Brodski: „Molim vas, zapišite da je roðen u maju, u vlaÿnom

gradu (otuda motiv vode) koji je ubrzo posle toga osvojila strana voj-

ska, åiji su oficiri nosili u rancu Helderlinovu poeziju, mada,

naÿalost, nisu imali vremena za åitawe. Zbog preteranog posla na

terenu." Paÿqivo i sistematiåno izgraðivawe ironijskog kompleksa

ovde ne emfazira nuÿno samo objekat od koga ironija polazi, veã ni-

zom asocijacija kojima se åitalac provocira dobijamo višeslojnu

strukturu znaåewa koja se moÿe åitati u ironijskom kquåu kako po

pojedinaånim segmentima tako i u wihovoj interferenciji. To je

„boÿanska" ironija! Sliåan postupak Zagajevski primewuje i u Seni-

ma Aleksandra Vata gde ãe ironija biti još pojaåana i proznom

strukturom telegrafskog prikaza. Åak i kada formira naizgled „na-

ivnu" pesniåku sliku Zagajevski joj nekakav zastrašujuãi apendiks

koji je rekonstruiše i otkriva u novom semantiåkom svetlu kao u pe-

smama Antene bdiju i Dvoglavi deåak. Razliåiti planovi tumaåewa

koji se javqaju pri åitawu Antena posledica su dobro osmišqene

pesnikove igre sa oåekivawima i pretpostavkama åitalaca. Autor i

raåuna na åitaoca koji je spreman da polemiše i neprestano mewa

perspektivu åitawa probijajuãi se kroz sklop sabijenih znaåewa, a

ironija je osnovna wegova vodiqa.

Pored poetiåkih i pesama u kojima vodi svojevrstan dijalog sa

svojim prethodnicima i uzorima, poseban kompleks pesama u Ante-

nama Zagajevski izgraðuje oko teme grada. Bilo da se radi o snaÿnim

i afektivno nabijenim pesniåkim slikama koje se niÿu gotovo in-

ventarski jedna za drugom kao u pesmama U stranom gradu, Kamoqi i

Boqasko: mali trg ispred crkve, ili sloÿenijim kompoziciono-se-

mantiåkim sklopovima kao što su Noto, Sirakuza i posebno Rim,

otvoreni grad, Zagajevski se nikada ne ograniåava samo na deskrip-

tivne aspekte. Svaka slika grada sa sobom nosi nekakav unutrašwi

1077

reqef pesnikov, nekakvu nedoumicu, retorsko pitawe ili konstata-

ciju koja izvire iz deskriptivne osnove pesniåke slike. Ovo preli-

vawe iz opisnog u misaono, iz mimetiåkog u transcendentalno stva-

ra karakteristiånu difrakciju razliåitih znaåewa koja se meðusob-

no prepliãu unutar zbirke sa drugim tematskim kompleksima. Na taj

naåin pomerawe znaåewa od inicijalne teme ka drugim, neoåekiva-

nim zapletima funkcioniše kao vezivno tkivo unutar zbirke. Pri-

mere pomerawa znaåewa prema ratnoj tematici nalazimo u pesmama

Svileno u kojoj se ono zasniva na polisemiji, i U malom stanu gde

åitamo konstataciju da „grad treba da liåi na kasarnu, a sobe da budu

tesne, da bi se onemoguãavali tajni sastanci". U Kamoqiju ãe idi-

liåna slika uquqkanog primorskog grada prerasti u egzistencijali-

stiåki krik, a u Boqasku u kamijevsku indiferentnost prema svetu.

U Antenama upoznajemo i Zagajevskog filozofa na liniji Kjer-

kegora, Kamija i Šopenhauera. Pravoslavna liturgija ima nešto od

Kjerkegorove ideje „suspenzije etiåkog" na putu do „beskonaåne re-

zignacije" i „preskoka vere",4 samo što je za Zagajevskog Gospod „ne-

vidqiv". Svakodnevni ÿivot je „pun ÿudwe", ÿudwe za sreãom i

smislom koja je u sukobu sa stvarnim, iracionalnim svetom, kako ka-

ÿe Kami. Meðutim, i kod Kjerkegora i kod Kamija na putu do Boga i

smisla posreduje apsurd. Kod Zagajevskog to nije sluåaj. On nije pe-

snik apsurda kao što nije ni pesnik pesimizma åak i dok åitamo

Ÿivot nije san. Zagajevski apsurd zamewuje ironijom, pesimizam pri-

hvatawem „osakaãenog sveta", a poeziju vraãa u svoje prirodno stawe

„kad mirišu bašte". Još jedan bitan aspekt Zagajevskove filozofije

jeste odnos prošlog i sadašweg. U Grcima i O carstvima pesnik ne-

ãe sebi dozvoliti da odluta u ideal iako voli da sawari o carstvima

jer poezija je ovde i sada, a „ÿivot koraåa iznad nas kao Guliver gla-

sno se smejuãi i plaåuãi".

Na kraju treba skrenuti paÿwu i na Zagajevskove intermedijal-

ne asocijacije. U diptihu Muzika slušana s tobom/Slušana muzika sa

jedne, i Neko je štimovao orguqe sa druge strane, pesnik ãe odati po-

åast velikim kompozicijama ozbiqne muzike i pozabaviti se samim

procesom wenog stvarawa mistifikujuãi stvaralaåku silu nekakvog

nevidqivog boga-orguqaša. Sliåan je sluåaj i sa likovnom umetno-

šãu u pesmama Zurbaran i Opisi slika kroz koje ãe se nazreti modi-

fikovan onaj Pajperov zahtev za izbacivawem pesniåke slike iz poe-

zije jer je ona domen slikarstva: „Opisi statiånih slika neobiåno

su zanimqivi. Posveãuju im se uåene rasprave. Ali, mi smo ÿivi,

posedujemo pamãewe, razum, qubav, a katkad i tugu, a na trenutke ose-

ãamo osoben ponos, jer u nama klikãe buduãnost i taj kliktaj nas åi-

ni qudima." Antene su povratak poezije u ÿivot, u umetnost i filo-

zofiju. Odbrana wene autonomije podrazumeva, paradoksalno, upravo

1078

4 Vidi: Seren Kjerkegor, Strah i drhtawe, Beograd 1975.

wenu povezanost sa svetom u najširem smislu, a sprovedena je sa ja-

snom svešãu o wenoj današwoj problematici. Zbog toga åitajuãi ovu

zbirku zaista postajemo uvereni da „ispod oåajawa je opet radost".

Igor JAVOR

VREME SE ZAVRŠILO VREMENOM

Vladimir Stojniã, Vreme se završilo, Gradska biblioteka „VladislavPetkoviã Dis", Åaåak 2008

Zar glas jezika nije uvek glas posled-weg åoveka?

Derida

Veã naslov zbirke Vreme se završilo postavqa pred åitaoca

ideju o kraju vremena, a to ãe reãi i kraju (i)storije, i ova dogaðaj-

nost neåega nedogodivog najširi je horizont paradoksa koje u svetu de-

tektuje i tekstualno uobliåava prva zbirka Vladimira Stojniãa. Iz

perspektive osnovnih antropoloških iskustava o vremenu i prosto-

ru, radi se o nemoguãem (poetskom) åinu: poruka o kraju vremena i

sveta kao dogaðaju naåelno ne moÿe imati ni pošiqaoca ni primao-

ca, a ni pravi predmet poruke. Totalni kraj se uvek najavquje ili

nadahnuto objavquje, okupirajuãi i obavezujuãi prezent buduãnošãu,

u šta mogu prodreti kako implicitne taktike zastrašivawa tako i

taktike suptilnog ideološkog zavoðewa. „U kojoj namjeri i sa kojim

ciqem? Da bi odveo gdje, u istom trenutku ili ubrzo?", pitaãe se De-

rida u svom predavawu o apokaliptiåkom tonu u filozofiji. Sliåno

pitawe moÿe se postaviti povodom ovog „uvoðewa apokaliptiånog

tona" u poeziju jednog od predstavnika najmlaðe generacije u srpskoj

poeziji.

Naslovom oglašen kraj vremena, sasvim precizno odreðuje osnov-

ni tematski opseg zbirke kao i wen, veã naznaåen, apokaliptiå-

ko-eshatološki ton. Tradicionalni apokaliptiåki „ÿanr", meðu-

tim, bitno je uzdrman i pomeren. Remeti ga veã åiwenica da se u

zbirci Kraj ne objavquje profetski, per inspirationem, pozom i pato-

som mistagoga, niti kao nešto što tek treba da se dogodi, veã se —

stišano popisuje, nakon što se Kraj dogodio, ali ipak i iz pozicije

u kojoj ãe se dogoðeni Kraj tek dogoditi. Ovak kquåni (vremenski)

paradoks i nesvakidašwa taåka „bdewa" istovremeno nakon i pre

svršteka, osvojena je i legitimisana aktivirawem estetskih poten-

cijala same strukture zbirke i (prostornim) rasporedom wenih ci-

klusa.

1079

Tako, okvir zbirke åine ciklusi Severni zid i Juÿni zid koji,

u fragmentima koji stilsko-retoriåki sasvim odudaraju od pesama

centralnih ciklusa, Kraj pevaju i slikaju u åistom prezentu kata-

strofe kao eksplozije: „ledolomilica. / kora od meda. koÿa / kapqe u

vazduhu. belih / butina. oliÿi. / zvekir u uvetu. punoãom / izliveno.

// * * * // zemqa navire. kroz / vlaÿna usta. mekanu / dojku. blatom. /

pod prstenom / mahovine. šoqa / katrana. puši se. dim."

Uokvireni ovim telegrafskim diskursom, kao neka vrsta upada

u wegov dramatiåni brzojavni stil, centralni deo zbirke åine ci-

klusi Zvuci i Odjeci, pesme u kojima „Veliki prasak / samo što ni-

je". Ali svest koja tu ponovo peva o svetu pre Velikog praska, svest je

sa iskustvom Kraja, kojoj se zato svet ukazuje kao pre svega onaj i ona-

kav u kojem je Kraj bilo moguãe naslutiti. Apokalipsa koju ova svest

uvodi, u inaåe stišanom i od qudske moãi i voqe oåišãenom svetu,

veã nije apokalipsa u uobiåajenom znaåewu „strašne katastrofe",

veã apokalipsa u izvornijem, etimološkom znaåewu „podizawa velo-

va sa stvari", otkrovewa, otkrivawa, razgoliãewa. Kada velove skine

sa stvari, ta svest ãe ih videti kao stvari naåete zlom, paradoksom i

smrãu. „Pod teÿinom opalog lišãa / cakle se / krvavi zubi veveri-

ca" (Tekstura (popodne u parku)); „Izlaziš napoqe. / Da predahneš

u prašini / … i åuješ šum sunca / u zalasku krvi." (Veåerwi kon-

cert); „Reåi proroka sijaju / na neonskim reklamama / u podzemnim

prolazima. // Reåi proroka su ispisane / na etiketama / praznih

flaša piva" (Simetrija i proroåanstvo).

Dakle, oštrim funkcionalnim kontrastirawem okvirnih i cen-

tralnih ciklusa, rešen je problem naknadnog predviðawa katastrofe,

ali i pojaåan oseãaj wene izvesnosti. To ãe uticati i na Glas kojim

se lirski subjekt oglašava: to je glas svedoka, naknadnog šetaåa, no-

stalgiånog i zabrinutog „skupqaåa krhotina", „posledweg åoveka" u

svetu kojeg veã nema, i posebno: svetu koji to o sebi još ne zna. We-

govu poziciju i zadatak moÿda najboqe doåarava autopoetiåka pesma

Kraj poznanstva s kraja zbirke, jednog od poetiåki neuralgiånih me-

sta gde se znaåajnije koncentriše autorefleksivna energija: „Siði

sa balona i stani tu / Gde ti je mesto // U hladnu utrobu zemqe / To-

nu nevidqivi zidovi. / Klasifikacije i poznanstva. // Vidiš li

kako implodiraju? / Ubrzano i van vremena. // Kao istorijski pre-

gled. / Skraãeni snimak. / Vekovi u sekundama."

Sa duÿnošãu da svet naknadno arhivira, popiše i saåuva, ovaj

Glas stoji „gde mu je mesto": na sredini izmeðu milosti i suðewa,

kritike i qubavi, „u deliãu vremena u kome se išåekuje zvuk zvona",

u melanholiånom naletu „skraãenog snimka" poetsko-istorijskog se-

ãawa.

Poseban vid koherencije zbirke ostvaren je postupkom wenog

premreÿavawa lajtmotivskim leksemama. Kao kquåne lekseme i ima-

ginativne matrice nametnuãe se Vreme, Zvuk i Odjek, kao nosioci te-

1080

matski odnosno ciklusno naglašenih i povlašãenih znaåewa. Ali

opsesivne slike kostiju i soli, kao i uzvici-onomatopeje o da, tika

taka — dosledno se ponavqajuãi u razliåitim i sasvim nezavisnim

kontekstima, posebno doprinose utisku gustine i premreÿenosti zbir-

ke, koja se u svom krugu zatvorenom zidovima neprestano vraãa na sa-

mu sebe, poput mora iz stihova: „Moje kosti su od soli / Iz utrobe

praznog mora / koje se vrti oko sebe / i ponavqa svoje tragove."

Zbirka je tako nastawena autoreferencama, sopstvenim odjeci-

ma, od doslovnih ponavqawa pa do suptilnijih vidova koincidira-

wa, recimo, eksplicitne poetske slike: „Raspuklo jato vrana / na

letwem nebu: / taåke za reåenice / koje nismo izgovorili" (Uspavan-

ka za Dijamanta, posveãena Sidu Baretu), i stilsko-strukturnih oso-

bina telegrafskog diskursa okvirnih ciklusa (motiv taåke), pri åe-

mu se pesniåka slika javqa i kao oblik (ne)svesnog seãawa na pro-

ÿivqenu eksploziju sa strukturnog ruba zbirke.

Struktura zbirke, dakle, najsuptilnije se osnaÿuje ovakvim lek-

semskim premreÿavawima, a najoåiglednije kontrastirawem stila i

smisaone i vremenske pozicije pesniåkog glasa u okvirnim i cen-

tralnim ciklusima. Sredwe valentan element strukture u kojem je

moguãe videti intervenciju autorske ureðivaåke ruke jeste stroga nu-

meriåka sistematizacija ciklusa: osam fragmenata Severnog zida sto-

ji naspram upola mawe Juÿnog zida, i petnaest pesama Zvukova na-

spram duplo više Odjeka. Ako sami brojevi ni po åemu nisu simbo-

liåni, simboliåan je wihov svestan i promišqen odnos, a estetsko

dejstvo ovde je u prostoj åiwenici izgradwe i naglašavawa stroge,

mada asimetriåne arhitekture zbirke. Stroga arhitektura (mir, si-

stem, kontola, moã, svest) u tenziji je sa prikazanim svetom „izlo-

mqenih izloga", paklenih mirisa odsutnog, ukratko: sveta koji se

svojim smisaonim ishodištem — raspada (nemir, urušavawe, naåe-

tost sistema, nekontrola, demonsko). Ta arhitektura u susretu sa ova-

kvim posmatrawem sveta trpi, i moÿda u tome treba videti korene

wene asimetriånosti. Srodnom estetskom efektu teÿi i naslovqava-

we ciklusa kroz oåit antagonizam imenovawa i sadrÿaja/saopštewa.

Jer, mada Zidovi treba da uobruåe i nametnu okvire, asocirajuãi na

stabilnost, åvrstinu i nosivost, oni su iznutra podriveni åiweni-

com da ih åine pesme date u dramatiånom registru prezentskog tele-

grafisawa toka svesti o eksploziji u toku. Sliåno, centralni ci-

klusi naslovqeni su odrednicama koje asociraju na auditivno-vre-

menske pojmove — zvuci, odjeci — a åine ih pesme ostvarene sasvim

u znaku vizelno-prostorne poetske slike. Ukinuãe vremena o kojem se

peva tako se osnaÿuje i formalnim svojstvima: slabqewem vremen-

skih potencijala jezika i estetskim ulogom u jeziåki prostor pe-

sniåke slike. Ovakva svojstva poeziju Vladimira Stojniãa svakako

prikquåuju onom toku generacijske poezije koja istraÿuje i neguje iz-

1081

raÿajni modus (uÿe shvaãene) pesniåke slike, nasuprot retoriåkim,

eksklamativnim potencijalima jeziåkog izraza.

S obzirom na to da åini najdubqu tematsku osnovu celokupne

zbirke, odnos vreme-prostor u ovoj poeziji dodatno je istaknut i iz-

loÿen. Kao autopetiåke zato ãe uvek zazvuåati pesme koje tematizuju

odnos pesništva i slikarstva — poput pesme Deåak na slici Claude

Monet-a Un Coin d'appartement iz 1875, u kojoj, slikajuãi na platnu

zateåenog deåaka, pesnik nesumwivo zatiåe i sebe kako: „Stojiš na

granici / izmeðu raðawa reåi / i umirawa predmeta // Stojiš nem

kao slika / kroz koju gledaš / i koja te vezuje sa svetom / i odvaja od

wega u isto vreme."

Filozof bi primetio — apokalipsa je u krajwem ishodu kon-

templacija, nadahnuãe pri pogledu. Vraãajuãi se problemu apokalip-

tiåkog tona u ovoj zbirci, moÿda mu treba prikquåiti i jedno od

smisaonih zraåewa motoa zbirke, Ajnštajnove reåenice: There is no

ultimate reference point — no place in the universe one can stand give the

final word on how fast everything is moving in relation to everything else

(Nema krajwe uporišne taåke — nijedno mesto u univerzumu na kojem

stojimo ne daje konaåan odgovor na pitawe o tome koliko brzo se ne-

što kreãe u odnosu na sve ostalo). Nije li Kraj ona uporišna taåka

koja za qudsko iskustvo znaåi taåku sa koje se smislotvorno samera-

va, i nije li u ovoj zbirci Kraj ponuðen i proizveden kao poÿeqno

stawe samorefleksije, kao oslonac za misao i „any word", ukoliko ta

reå treba da prebrodi sve inhibicije pri usvajawu legitimiteta go-

vora u jednom inflatorno relativistiåkom post-metafiziåkom sve-

tu. I ako je „misao u suštini eshatološka" (Hajdeger), nije li apo-

kalipsa uvek pravo mesto poezije, a gest „skidawa vela sa stvari"

fundamentalno poetski. Poezija je doduše uvek jedna „apokalipsa

bez apokalipse", pa joj moÿda još vredi uputiti pitawe: „U kojoj na-

mjeri i sa kojim ciqem? Da bi odveo gdje, u istom trenutku ili ubr-

zo?" Derida aludira na politiåko-etiåke implikacije preuzimawa

profetskog tona, ali odgovor na pitawe koje postavqa, moÿda on

sam, za potrebe razumevawa ove zbirke adekvatnije, nudi na drugom

mestu, kad (ajnštajnovsko) „atomsko doba" kao doba definisano ra-

dikalnom moguãnošãu nestanka svih arhiva i tragova, vidi upravo

kao doba povlašãeno za literaturu koja bi, sastavqena samo od tek-

stova, atomskom katastrofom bila najviše, jedina totalno pogoðena.

Atomski rat kao „totalno uništewe svih arhiva" taj je „aposlutni

referent" koji Ajnštajn poåetkom dvadesetog veka ne pronalazi u

svom revolucionarnom promišqawu kosmiåko-fiziåkog sveta, ali

ga zahvaqujuãi upotrebi wegovog izuma kraj istog veka mora pronaãi

u svesti o svojoj realnoj ugroÿenosti moguãnošãu da samo-proizvede

totalni, od svega åist, neizbrisiv trag. Tako je upravo literatura

pozvana na ekskluzivno-etiåku epohalnu delatnost — odašiqawe upo-

zoravajuãih signala, kao i ometawe suprotnih, destruktivno-civili-

1082

zacijskih poruka. „Telegrafska retorika" ove misli moÿda je najade-

kvatnija za sumarni pogled na apokaliptiåki ton Stojniãeve zbirke.

U koje svrhe ili sa kakvim ishodom se u wega upustilo? Apokalip-

tiåki ton je u ovoj zbirci, åini se, odabran da bi se svet istovreme-

no otreÿweno kritikovao sa proizvedene panoramske taåke Kraja ali

i da bi se ukazalo na nostalgiju za wegovim materijalnim postoja-

wem, datošãu, za wegovom prašinom, za samim vremenom. Promeni-

ti svet ovde znaåi otkriti ga, vratiti se prisutnom. Nema profet-

skog novog sveta, profetsko je otkriãe buduãe nostalgije za postoje-

ãim svetom. Ali ako je ovaj svet onaj kojeg treba otkriti, onda se mo-

ra biti odgovoran pred wegovom — datošãu kao ugroÿenošãu. Ruke

pesnika postaju te u koje pada rasparåan svet, i koje uvek iznova od-

laÿu Kraj koji je oduvek tu, kao zlo neizbrisivo iz potpisa Tvorca.

Jer, ko još moÿe poverovati kad: „legenda kaÿe da se sve ovo / jed-

nom veã dogodilo, da smo / pobedili i da ne treba brinuti."

Biqana ANDONOVSKA

POVRATAK U RAVANGRAD

Veqkovi dani 2007: Pripovedaåko delo Veqka Petroviãa / Savremena srp-ska pripovetka, Zbornik radova, „Veqkovi dani" — Gradska biblioteka „Kar-lo Bjelicki", Sombor 2008

Podsetimo se i naglasimo da je više istaknutih srpskih kwi-

ÿevnih stvaralaca dobilo svoje godišwe manifestacije, na kojima

se daju novi uvidi u wihovo stvaralaštvo. Pomenimo Vukove dane,

Brankovo kolo, Borinu nedequ, Disovo proleãe… Dugo je trebalo da

se jednom ovakvom manifestacijom uåini „omaÿ" i velikom srp-

skom kwiÿevniku Veqku Petroviãu — pesniku, pripovedaåu, eseji-

sti, istoriåaru kwiÿevnosti, likovnom kritiåaru — i da se Som-

bor, wegov Ravangrad, upiše na kulturnu mapu Srbije. Bilo je više

propalih pokušaja, da bi tek oktobra 2007. godine došlo do realiza-

cije pomenute ideje, zahvaqujuãi inicijativi i upornosti kwiÿev-

nih poslenika uglavnom iz Veqkovog Ravangrada. Prošle godine

odrÿan je prvi godišwi skup pod nazivom „Veqkovi dani", pod po-

kroviteqstvom opštine Sombor. Veqko Petroviã je otrgnut od „kul-

turnog i recepcijskog zaborava", kako reåe jedan od uåesnika skupa,

nadajmo se trajno. Dodeqena je i prva nagrada „Veqkova golubica".

Laureat je Miroslav Josiã Višwiã, Staparac i somborski ðak, koji

je, kao i wegov uzor Veqko Petroviã, zaqubqenik u Ravangrad.

Prvi „Veqkovi dani" su u potpunosti ispunili oåekivawa i

opravdali inicijativu za wihovo pokretawe. Skup je koncipiran ta-

1083

ko da prvi deo sadrÿi saopštewa o delu Veqka Petroviãa, a drugi

referate o savremenoj srpskoj pripoveci, što je i logiåno, s obzi-

rom da je Veqko Petroviã bio prevashodno pripovedaå, naš najplod-

niji pripovedaå posle Andriãa (napisao je 250 pripovedaka). U radu

skupa uåestvovali su: Draško Reðep, Slavko Gordiã, Saša Haxi

Tanåiã, Marko Nediã, Gorana Raiåeviã, Miroslav Josiã Višwiã,

Dragoqub Gajiã, Mihajlo Pantiã, Radivoj Stokanov, Stojan Ðorðiã,

Ðorðe Pisarev i Åaslav Ðorðeviã. Saopštewa o Veqku Petroviãu

nisu slavqeniåka veã analitiåki eseji o wegovom delu, koji, s jedne

strane, revalorizuju wegovo delo, ukazuju da je nepravedno skrajnut iz

aktuelnih prouåavawa i vrednovawa.

Skup je svojim saopštewem „Pomisao na razliåitost — nad

ravniåarskim atlasom proze Veqka Petroviãa" otvorio Draško Re-

ðep. On se dotiåe mnogih aspekata ÿivota i rada Veqka Petroviãa, i

pri tome pokazuje temeqno poznavawe jednog i drugog. Od saopštewa

izdvojiãemo nekoliko. Najpre, saopštewe Slavka Gordiãa, verovatno

jednog iz najuÿeg kruga poznavalaca dela Veqka Petroviãa, i jednog

od onih koji je svojim napisima o wemu na neki naåin rehabilito-

vao pisca i „vratio" ga u srpsku kwiÿevnost. Jer, ne zaboravimo,

Veqko Petroviã se još za ÿivota vajkao nad sudbinom svog dela: „Ko

od mlaðih generacija zna šta sam ja napisao? Ko je šta o meni u ovoj

novoj Jugoslaviji napisao? O drugima se pišu eseji, studije, štam-

paju im se sabrana dela, a moju poeziju i prozu smatraju demode." Ovu

nepravdu je Gordiã donekle ispravio priredivši za Srpsku kwi-

ÿevnu zadrugu izbor iz pripovedaka Veqka Petroviãa 2001, a kasnije

i Izabrana dela Veqka Petroviãa, koja je 2003. objavila Izdavaåka

kwiÿarnica Zorana Stojanoviãa. Oba izdawa propraãena su zrelim

predgovorima, studijama koje revidiraju dosadašwe ocene dela ovog

velikana. U svom saopštewu na skupu Gordiã ukazuje pre svega na

sveÿinu i raskošnost pišåevog vokabulara, što sugerira i naslov

wegovog referata — „Sjaj i bujnost pripovedne reåi Veqka Petro-

viãa".

Jednim uÿim, ali ne mawe znaåajnim delom kwiÿevnikovog de-

la, bavi se Gorana Raiåeviã, koja veoma temeqno, åak ingeniozno

analizira Petroviãeve pripovetke o Sremskim Karlovcima i Fru-

škoj gori. Iako malobrojne, one su veoma znaåajne i vredne jer je te-

matika vezana za negdawi centar preåanskog Srpstva — malu sremsku

varošicu u kojoj se odigravalo gotovo sve što je bilo znaåajno za

sudbinu Srba u Austriji. Na primerima pojedinaånih sudbina, uglav-

nom tragiånih ili na ivici tragedije, Veqko Petroviã je oslikao

svu sloÿenost nacionalne situacije, uglavnom melanholiåno, zbog

podeqenosti i iskquåivosti koja je slabila nacionalno biãe i ote-

ÿavala wegov poloÿaj. U dve pripovetke, Karlovaåki doÿivqaj 1889.

godine i Koga to Bimba opet oglašava, autor je sagledao individual-

ne sudbine, i tragiku, u širem okviru opšte klime, koju su karakte-

1084

risali konflikti, iskquåivost do zaslepqenosti, koji su pogaðali

kako pojedince, aktere ovih pripovedaka, tako i åitavu naciju. Sliå-

no se moÿe reãi i za pišåeve pripovetke iz ÿivota u fruškogor-

skim manastirima. Retko ko je tako uspešno i pronicqivo ušao u

istorijsku tematiku, åiji je epicentar bio u Sremskim Karlovcima,

i demonstrirao je na pojedinaånim subinama.

Zanimqiv je i referat Marka Nediãa, koji ukazuje na tematsku

raznovrsnost i modernost Petroviãevih pripovedaka, kao i na nara-

tivno bogatstvo wegove proze: „Pripovetke ovog autora u ÿanrov-

skom smislu pokrivaju gotovo sve moguãnosti koje ova prozna vrsta

pruÿa dobrom piscu. One se kreãu od kratkih novinskih priåa, pre-

ko standardnih pripovedaka, do sasvim dugih pripovedaåkih celi-

na." I na tematskom planu takoðe deluju raznovrsno i nekako moder-

no. Jer to su i priåe o odnaroðavawu i degeneraciji srpskog graðan-

stva, sudbinama qudi bez korena, urbanizaciji i evropeizaciji dru-

štva, dilemama u novim egzistencijalnim okolnostima, što je u

znatnoj meri i tematika savremene srpske proze.

Saša Haxi Tanåiã u svom saopštewu istraÿuje narativne ka-

rakteristike pripovedaka Veqka Petroviãa na primeru wegove „rat-

ne" pripovetke U Nišu pred slom 1915. godine, ukazujuãi na wenu dvo-

delnu strukturu, odnosno „vizuru".

Sliåno Haxi Tanåiãu, Radivoj Stokanov se takoðe bavi jednom

pripovetkom, Aurel Ðurkoviã, koju naziva programskom. Na primeru

Aurela Ðurkoviãa, deteta iz mešovitog braka, ukazuje na „polov-

nost" takvih liånosti, wihovu podeqenu lojalnost. One su „dvogube"

liånosti, ilustracija odnaroðavawa, koja je bila i te kako prisutna

u devetnaestom veku, a nije prestala da bude aktuelna sve do naših

dana.

Posebnim blokom pripovedaka bavi se Dragoqub Gajiã — Pe-

troviãevim pripovetkama za decu, koje su dosta malobrojne ali zna-

åajne i reklo bi se savremene.

Da pomenemo i jedan osoben prilog — pismo Veqku Petroviãu

prvog laureata „Veqkove golubice", Miroslava Josiãa Višwiãa. Kao

što je Vida Ogwenoviã napisala pismo Isidori Sekuliã, svojoj ve-

likoj prethodnici, tako i Višwiã piše svom zemqaku i uzoru Veq-

ku Petroviãu poduÿe pismo u kome se dotiåe mnogih stvari, iz pi-

šåevog ÿivota, wegovog stvaralaštva, svog odnosa prema wemu, a po-

miwe i svoju inicijativu da se ovaj skup konaåno organizuje.

Qubica POPOVIÃ BJELICA

1085

A U T O R I L E T O P I S A

BIQANA ANDONOVSKA, roðena 1981. u Beogradu. Bavi se is-

traÿivawem srpskog nadrealizma i dela Marka Ristiãa, prevodi s

makedonskog (Goce Smilevski, Razgovor sa Spinozom, 2008) i piše

kwiÿevnu kritiku koju objavquje u periodici.

QUBICA ARSIÃ, roðena 1955. u Beogradu. Piše prozu. Kwige

pripovedaka: Prst u meso, 1984; Barutana, 1991; Cipele buvine boje,

1998; Samo za zavodnice (izbor), 2003; Tigrastija od tigra, 2003; Ma-

co, da l' me voliš, 2005. Romani: Åuvari kazaåke ivice, 1988; Zona su-

mraka, 1997; Ikona, 2001; Mango, 2008.

SAVA BABIÃ, roðen 1934. u Paliãu kod Subotice. Kritiåar,

prevodilac i teoretiåar prevoda. Objavio je preko osamdeset kwiga

prevoda s maðarskog jezika, dobitnik više znaåajnih nagrada. Obja-

vqene kwige: Na dlanu, 1971; Neuspeo pokušaj da se tarabe obore,

1979; U senci kwige, 1981; Kako smo prevodili Petefija — istorija i

poetika prevoda, 1985; Razabrati u pletivu — eseji o prevodilaåkom

åinu, 1986; Preveseji, 1989; Qubavni jadi mladog filozofa Ðerða Lu-

kaåa, 1990; Pet više pet — portreti pet srpskih i pet maðarskih

pisaca, 1990; Maðarska civilizacija, 1996; Milorad Paviã mora pri-

åati priåe, 2000; Bibliografija Save Babiãa, 2003; Povodzivi — dru-

gi o Savi Babiãu, 2004; Harmonija i disharmonija Petera Esterhazija,

2007; Radionica i argumentum — izmeðu originala i prevoda, 2007.

ILIJA BAKIÃ, roðen 1960. u Vršcu. Piše poeziju, prozu,

eseje i kritiku, bavi se fantastikom i avangardnom kwiÿevnošãu,

posebno signalizmom. Kwige poezije: Resurekciona seåa poåetnog po-

loÿaja, 1993; Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora —

artefakt 1, 1995; Koren kquåa, naliåje ravnodnevice, 1999; Slava de-

kadnog sistema ili o A E I O U, 2000; Protoplazma, 2003; Filmovi,

2008. Vizuelna poezija: Ÿelite li da besplatno letite?, (koautor Z.

Sariã), 1997; 2002, 2002; 1 2 3 veÿbajmo trouglove, 2006. Romani:

Prenatalni ÿivot ili Tata, kurva, doca i mama, 1997; Novi Vavilon

(prosa brutalis), 1998. Kwige pripovedaka: Ja, Razaraå, 1998; Dole, u

Zoni (internet izdawe na www.rastko.rs), 2000; Jesen Skupqaåa, 2007;

Bagra diše, 2009; Nastaviãe se… stripopriåe br. 1, 2009; U odvajawu,

1086

2009. Kwige eseja: Preko granice milenijuma: signalizam — izazov pre-

stupa (koautor Z. Sariã), 2005; 101 lice fantastike, 2008.

DRAGANA BELESLIJIN, roðena 1975. u Novom Sadu. Piše

kwiÿevnu kritiku, objavquje u periodici.

DUŠAN BELÅA, roðen 1938. u selu Dobrici kod Alibunara.

Piše poeziju, prozu, eseje, putopise i monografije. Kwige pesama:

Moåvari, 1958; Mirno vreme, 1963; Smrt jedne slike, 1967; Aporije ili

Pokušaj da se iz pepela obnovi razrušena Eleja, 1972; Telo na kiši,

1978; Parabola o moåvari, 1981; Portreti u napuštenim sobama, 1982;

Vrata od vrta, 1999. Romani: Dnevnik o Antoniju, 1969; Za Elizu,

1981; Kolaps — zbivawa na horizontu dogaðaja, 1999. Romani za decu:

Prijateq sa daleke zvezde, 1982; Legenda o Belom, 1984; Princ sedam-

naeste planete, 1987; Igra sa zvezdama, 1989; Tajna kwiga vršaåkih

patuqaka, 2008. Kwige pripovedaka: Smrt Antonija Mihajloviãa 1—

3, 1970, 1988, 1994; Osuðeni — eseji Antonija Mihajloviãa, 1975; Pri-

åe o kuãama, 2005; Robert Hamerštil-Vršåanin — jedno nezavršeno

detiwstvo, 2006; Strašne noãi Kostice grobara, 2006. Kwige eseja i

putopisa: Povratak u zaviåajni predeo (koautorka O. Ostojiã Belåa),

1985; Sentimentalno putovawe kroz Juÿni Banat, 2003; Beleške u

vrtu, 2008; Sentimentalna šetwa kroz Vršac — peripatetiåki ese-

ji, 2009. Monografije o Vršcu: Blago pod Vršaåkom kulom, 1983; Pa-

norame, panoptikumi, pokretne slike — prilog istoriji spektakla u

Vršcu, 1991; Mala istorija Vršca, 1997; Vršaåki Gradski park —

spomenik prirode, 2004; Vršac za sva vremena, 2005; Spomenica Grad-

ske biblioteke u Vršcu (1887—2007), 2008; Vršac — ulice i trgovi od

H¢¡¡¡ do HH¡ veka, 2008.

NEVENA VARNICA, roðena 1975. u Novom Sadu. Bavi se sta-

rom srpskom kwiÿevnošãu. Piše kwiÿevnu kritiku i prikaze, ob-

javquje u periodici.

QIQANA N. VICO, roðena 1961. u Osijeku, Hrvatska. Profe-

sor kwiÿevnosti, piše nauåne radove, objavquje u periodici.

MIRO VUKSANOVIÃ, roðen 1944. u Krwoj Jeli (Gorwa Mora-

åa), Crna Gora. Piše prozu, poeziju i eseje. Upravnik je Biblioteke

Matice srpske, akademik. Objavqene kwige: Kletva Peka Perkova,

roman, 1977; Gorske oåi, pripovetke, 1982; Nemušti jezik, zapisi o

zmijama, 1984; Vuåji tragovi, zapisi o vukovima, 1987; Gradišta, ro-

man, 1989; Tamooni, poeme i komentari, 1992; Moraånik, poeme, 1994;

Daleko bilo, mozaiåki roman u 446 urokqivih slika, 1995; Semoq go-

ra, azbuåni roman u 878 priåa o rijeåima, 2000; Toåilo, kame(r)ni

roman u 33 reåenice, 2001; Kuãni krug, roman u koncentriånom snu,

1087

2003; Semoq zemqa, azbuåni roman o 909 planinskih naziva, 2005;

Povratak u Ravangrad, biografske pripovesti s prologom i pismom

svojih likova, 2007; Otvsjudu, åetiri razliåite pripovetke s istim

namerama, 2008; Semoq qudi, azbuåni roman u 919 priåa o nadimci-

ma, 2008. Kwige razgovora i priåa: Likovi Milana Kowoviãa, 1991;

Kaÿe Miro Vuksanoviã (priredio M. Jevtiã), 2000. Prireðene kwi-

ge: Laza Kostiã u Somboru, 1980; Ravangrad / Veqko Petroviã, 1984.

PAVEL GATAJANCU, roðen 1957. u selu Lokve kod Alibunara.

Piše poeziju, prozu, drame, publicistiku i kritiku. Kwige pesama:

Odsutno vreme, 1976; Obrijana zmija, 1984; Raðawe proze, 1986; Pesme,

1987; Kalibar revolvera, 1991; Dresirawe lovaåkih pasa, 1997; Teror

slave, 1997; Bulevar nacionalnih heroja, 1998; Evropesme, 1998; Posled-

wi koktel, 1998; Nesnivani snovi, 1999; Sizifovo rame, 2001; Made in

Banat, 2002; Evropa, 2006; Iz zemqe Šabanije, 2006; Pesme iz Novog

Sada, 2007. Kwiga art performansa i radio drama: Sako gospodina

Maniua, 1998. Kwige pripovedaka: Atentat na javni red, 1995; Bala-

stologija, 2005. Publicistika: Lokve juåe i danas, 1989; Zajednica Ru-

muna u Jugoslaviji 1990—1995, 1996; Crkva u Lokvama — San-Mihai,

2000; 55 godina Radio Novog Sada — Redakcija programa na Rumunskom

jeziku, 2005.

NENAD GRUJIÅIÃ, roðen 1954. u Panåevu. Piše poeziju, pro-

zu, eseje i kwiÿevnu kritiku. Kwige pesama: Materwi jezik, 1978;

Linije na dlanu, 1980; Vrveÿ, 1985; Carska namiguša, 1990; Jadac,

1993; Pusta sreãa, 1994; Log, 1995; Materwi jezik i pesme pri ruci,

1995; Cvast, 1996; Åistac, 1997; Snoviqe, 1998; Ÿiva duša, 1999; I

otac i mati (izbor), 2002; Mleå, 2004; Svetlost i zvuci (izabrane i

nove pesme), 2005; Šajkaški soneti, 2008; Darovi (izabrane i nove

pesme), 2009. Almanah stihova: Auh, što ÿivot ušima striÿe, 1989.

Kwiga pripovedaka: Priåe iz potaje, 2007. Roman: Muÿa duša, 2009.

Eseji i kritike: Prokrustova posteqa, 1989; Ples u negvama, 1998;

Polemike i odušci, 2004. Studija: Branko — pesnik mladosti, 1984.

Studija i antologija: Ojkaåa, 1988.

DRAGAN DRAGOJLOVIÃ, roðen 1941. u Pilici kod Bajine Ba-

šte. Piše poeziju i prozu. Kwige pesama: Kuãa na satu nebeskom,

1974; Mimohodi, 1976; Treãe lice rata, 1978; Staništa, 1983; Sta-

blo nevidqive godine, 1986; Druga strana neba, 1986; Kalendar snova,

1987; Sunce iznad Šumarica, 1987; Nebeska Srbija, 1990; Kwiga quba-

vi, 1992; Zaviåaj smrti, 1994; Dozivawe Boga, 1995; Iza sedme gore,

1997; Izabrane pesme, 1997; Na astralnim kapijama, 1998; Usmena po-

vest zaborava, 2001; Glasovi daqine, 2005; Izabrane pesme, 2006; Kwi-

ga qubavi i druge pesme o qubavi (izbor), 2008; Tragovi našeg ÿivota,

2008. Romani: Velika, mala škola (za decu), 1986; Pod juÿnim kr-

1088

stom, 2002; Doktorova qubav, 2006; Ne zaboravi svoj dom, 2009. Kwige

priåa: Veveranova ÿenidba (za decu, drugo izdawe pod naslovom Bre-

zin sin, 2005), 1985; Priåe iz Australije, 2004; Ameriåke i druge pri-

åe, 2008. Priredio: Od srca do zaviåaja, pesniåka antologija jugoslo-

venskih iseqenika Amerike i Kanade, 1989.

ÅASLAV ÐORÐEVIÃ, roðen 1942. u Bratoselcu kod Bujanovca.

Piše poeziju, prozu, eseje i kwiÿevnu kritiku, kao i uxbenike i

priruånike za nastavu kwiÿevnosti i jezika. Kwige pesama: U gradu

na Dunaju, 2002; Ledeno doba, 2005. Kwiga pripovedaka: Tajni zapisi

kwiÿevnika B. Stankoviãa, 2005. Kwige eseja: Pesniåki vidici Qubo-

mira Simoviãa, 1982; Miodrag Pavloviã — pesnik humanistiåke eti-

ke, 1984; Piscu sude huqe — drama o Bori Stankoviãu, 1988; Pesniko-

vo svevideãe oko — eseji o pesniku Miodragu Pavloviãu, 1997; U mreÿi

simbola — ka fenomenologiji pojedinaånog u delu, 2003; Sjaj mudrosti

— misli i pogledi u delima i razgovorima Meše Selimoviãa, 2005.

Priredio više kwiga i antologija.

IVAN ZLATKOVIÃ, roðen 1962. u Nišu. Piše poeziju, prozu

i nauåne radove i studije iz kwiÿevnosti. Kwiga pesama: Šuma,

2007. Roman: Povratak, 2003. Studija: Epska biografija Marka Kra-

qeviãa — tematsko-motivska osnova, 2006. Priredio: Antologija na-

rodnih pesama o Marku Kraqeviãu (koautor M. Lukiã), 1996.

IGOR JAVOR, roðen 1988. u Osijeku, Hrvatska. Student je kom-

parativne kwiÿevnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Piše poeziju, kratku prozu i kwiÿevnu kritiku, objavquje u perio-

dici.

SOWA KAPETANOV, roðena 1978. u Novom Sadu. Bavi se no-

vijom srpskom kwiÿevnošãu, piše nauåne radove i prikaze kwiga,

objavquje u periodici.

DAVID KECMAN DAKO, roðen 1947. u Rajnovcima kod Bihaãa,

BiH. Piše poeziju, prozu, eseje, kwiÿevnu, likovnu i pozorišnu

kritiku. Kwige proze: Leð, 1982; Kalem, 1992; Kad duwa zamiriše

(roman), 1995; Ozarje, 1999; Tamnina, 2008. Kwige pesama: Reå na ledu,

1976; Pretponoãni voz, 1980; Noãni ribolov, 1980; Treptaj (haiku),

1988; Raspad mozaika, 1989; Zidari svetilišta, 1991; Nebeski gla-

snik, 1994; Sawam, sawam åarolije (pesme i priåe za decu), 1994; Hoã-

ko i Neãko (za decu), 1997; Mennyei hírnök (haiku na maðarskom), 1997;

Stoletna voda, 2001; Daqinama preko sveta (za decu), 2003; Sam kao

suza (izbor), 2003; Neko samo tebe traÿi (za decu), 2007.

1089

ALEKSANDAR B. LAKOVIÃ, roðen 1955. u Peãi. Piše poezi-

ju i kwiÿevnu kritiku. Kwige pesama: Noãi, 1992; Zaseda, 1994; Po-

vratak u Hilandar, 1996; Drvo slepog gavrana, 1997; Dok nam krov pro-

kišwava, 1999; Ko da nam vrati lica usput izgubqena (izbor), 2004.

Studije: Od totema do srodnika: mitološki svet Slovena u srpskoj

kwiÿevnosti, 2000; Hilandarski putopisi, 2002; Tokovi van tokova —

autentiåni pesniåki postupci u savremenoj srpskoj poeziji, 2004; Jezi-

kotvorci — gongorizam u srpskoj poeziji, 2006; Dnevnik reåi — eseji i

prikazi srpske pesniåke produkcije 2006—2007, 2008.

IGOR LEKIÃ, roðen 1982. u Zagrebu, Hrvatska. Bavi se istra-

ÿivawem srpske kwiÿevnosti H¡H i HH veka, piše priåe, eseje i

kwiÿevnu kritiku, objavquje u periodici.

MILO LOMPAR, roðen 1962. u Beogradu. Bavi se kwiÿevnom

istorijom. Objavqene kwige: O završetku romana (Smisao završetka

u romanu „Druga kwiga Seoba" Miloša Crwanskog), 1995; Moderna vre-

mena u prozi Dragiše Vasiãa, 1996; Wegoš i moderna, 1998; Crwanski

i Mefistofel (O skrivenoj figuri „Romana o Londonu"), 2000; Apolo-

novi putokazi — eseji o Crwanskom, 2004; Moralistiåki fragmenti,

2007; Tradicionalni modernizam Dragiše Vasiãa, 2008; Negde na gra-

nici filozofije i literature — o kwiÿevnoj hermeneutici Nikole

Miloševiãa, 2009.

ALBINA MILANOV, roðena 1983. u Novom Sadu. Bavi se is-

traÿivawem novije srpske kwiÿevnosti i metodikom nastave kwi-

ÿevnosti, radove objavquje u periodici.

DUŠAN NIKOLIÃ, roðen 1962. u Panåevu. Pravnik, piše

monografije, uxbenike, nauåne i struåne radove iz oblasti prava,

pridruÿeni je ålan Meðunarodne akademije za uporedno pravo u Pa-

rizu. Od 2008. godine je generalni sekretar Matice srpske. Objavqe-

ne kwige: Pravo informacija, 1990; Praktikum za graðansko pravo,

¡—¡¡ (koautori D. Popov i R. Cvetiã), 1991—1992; Graðanskopravna

sankcija (geneza, evolucija i savremeni pojam), 1995; Zakon o osnovama

svojinsko-pravnih odnosa (preåišãen tekst) sa predgovorom, 1997; Uvod

u sistem graðanskog prava, ¡—¡¡, 1998—1999; Pravni fakultet u No-

vom Sadu 1955—2000, 2001; Harmonizacija i unifikacija graðanskog

prava — elementi za strategiju razvoja pravne regulative, 2004; Osnov-

ni izvori stvarnog prava, 2007; Osnove prava ÿivotne sredine (redak-

tor, grupa autora), 2009.

ŸIVKO NIKOLIÃ, roðen 1958. u Koprivnici kod Zajeåara.

Piše poeziju. Kwige pesama: Pribliÿavawe, 1982; Beli vid, 1986;

Neobiåni dani, 1987; Buðewe u predveåerje, 1989; Istoåne zone, 1992;

1090

Vajawe pene, 1994; Poåetak leta, 1994; Ispod praha, 1997; Prah i na-

da, 2000; Pokretne vatre, 2002; Nevidqiva boja, 2004; Severwaåa,

2005; Glineno ogledalo, 2005; Zar odista samo reå, 2006; Izvor na ka-

menu, 2007.

ALEKSANDRA NOVAKOV, roðena 1973. u Prizrenu. Istori-

åar, bavi se istorijom Srbije H¡H i HH veka, nauåne radove objavqu-

je u periodici.

KNUT ODEGARD (KNUT ØDEGÁRD), roðen 1945. u Moldeu,

Norveška. Jedan je od najprevoðenijih pesnika svoje zemqe. Objavio

je više pesniåkih kwiga. Ÿivi izmeðu Islanda i Norveške. Dobio

je više nagrada za poeziju. Za wega kaÿu da je evropska figura norve-

škog pesništva. Ova pesma je iz Odegardove kwige Juda Iskariotski

i druge pesme objavqene na engleskom u Dablinu, Irska. (D. D.)

PREDRAG PIPER, roðen 1950. u Beogradu. Lingvista, uÿa spe-

cijalnost mu je gramatika i semantika slovenskih jezika. Piše nauå-

ne radove, uxbenike, monografije i bibliografije i prevodi s ru-

skog, akademik. Objavqene kwige: Zameniåki prilozi (gramatiåki sta-

tus i semantiåki tipovi), 1983; Zameniåki prilozi u srpskohrvat-

skom, ruskom i poqskom jeziku, 1988; Uvod u slavistiku, 1991; Pogla-

vqa iz nauke o srpskom jeziku, 1996; Jezik i prostor, 1997; Metodolo-

gija lingvistiåkih istraÿivawa, 2000; Srpski izmeðu velikih i malih

jezika, 2003; Asocijativni reånik srpskog jezika 1 — od stimulansa ka

reakciji (koautori R. Dragiãeviã, M. Stefanoviã), 2004; Gramatika

ruskog jezika — u poreðewu sa srpskom, 2005; Sintaksa savremenoga

srpskoga jezika — prosta reåenica (koautor), 2005.

DANIELA POPOV, roðena 1971. u Zrewaninu. Prevodi s ru-

munskog, prevode objavquje u periodici.

ÅEDOMIR POPOV, roðen 1936. u Melencima kod Zrewanina.

Istoriåar, akademik, od 2008. godine je predsednik Matice srpske.

Objavqene kwige: Francuska i Srbija 1871—1878, 1974; Od Versaja do

Danciga, 1976; Srbija na putu osloboðewa. Borba za politiåki preo-

braÿaj i drÿavnu nezavisnost 1868—1878, 1980; Istorija srpskog na-

roda (grupa autora, kw. ¢, tom 1: Od prvog ustanka do Berlinskog kon-

gresa 1804—1878), 1981; Istorija srpskog naroda (grupa autora, kw.

¢¡, tom 1: Od Berlinskog kongresa do ujediwewa 1878—1918), 1983; Voj-

vodina u narodnooslobodilaåkom ratu i socijalistiåkoj revoluciji, 1985;

Graðanska Evropa (1789—1878), ¡—¡¡, 1989; Autonomija Vojvodine —

srpsko pitawe (koautor J. Popov), 1993; Politiåki frontovi Drugog

svetskog rata, 1995; O istoriji i istoriåarima, 1999; Velika Srbija

— stvarnost i mit, 2007; Istoåno pitawe i srpska revolucija, 2008.

1091

Priredio: Svetozar Miletiã, O srpskom pitawu, 2001; Svetozar Mi-

letiã — sabrani spisi ¡—¡¡¡, 1999—2002; Evropa i srpska revolucija

(1804—1815) (grupa autora), 2004. Glavni je urednik Srpskog biograf-

skog reånika 1, 2, 3, 4, 2004, 2006, 2007, 2009.

QUBICA POPOVIÃ BJELICA, roðena 1948. u Novom Sadu.

Piše eseje i kwiÿevnu kritiku. Objavqene kwige: Reå posle, 1994;

Preplitawe vremena, 1997; Odblesci trajawa, 2000; Trolist Bogdana

Dunðerskog, 2002; Razgovor sa slikom, 2004; Reå posle, opet, 2008.

MIRA RADOJEVIÃ, roðena 1959. u Novim Karlovcima. Isto-

riåarka, bavi se istorijom jugoslovenske drÿave, problemima wenog

drÿavno-pravnog ureðewa, demokratije i parlamentarizma i srpsko-

-hrvatskim odnosima u woj. Objaviqene kwige: Udruÿena opozicija

1935—1939, 1994; Nauånik i politika — politiåka biografija Boÿi-

dara V. Markoviãa (1874—1946), 2007.

SELIMIR RADULOVIÃ, roðen 1953. u Cetiwu, Crna Gora.

Piše poeziju i kwiÿevnu kritiku. Kwige pesama: Posledwi, Dani,

1986; San o praznini, 1993; U sjenku ulazim, oåe, 1995; Po licu noãi,

1996; Sa visa sunåanog, strašnog, 1999; Kwiga oåeva (izbor), 2004; O

tajni rizniåara svih suza, 2005; Gde Bogu se nadah (izbor), 2006; Kao

mirni i svetli vesnik, 2008; Izveštaj iz zemqe ÿivih, 2009; Snovi

svetog putnika — pesme za duše onih koji ništa nemaju, a sve posedu-

ju, 2009. Kwiga kritika: Povoj i ålanci, 1987. Priredio: Smetwe na

vezama, 1988; Savremeno pesništvo u Vojvodini, 1990.

SAVA STAMENKOVIÃ, roðen 1983. u Podgorici, Crna Gora.

Piše poeziju, kratku prozu i eseje, objavquje u periodici.

RADIVOJ STANIVUK, roðen 1960. u Zrewaninu. Piše poezi-

ju, prozu, eseje, kwiÿevnu kritiku i prevodi sa slovaåkog i francu-

skog. Kwige pesama: Sled, 1983; Tamna graditeqka, 1988; Åeÿwa i

gnev, 1991; Bezimena nedeqa, 1994; Ritmovi megalopolisa, 1997; Åeÿwa

i gnev — putopisne pesme i ode, 2000.

GOJKO TEŠIÃ, roðen 1951. u Qeštanskom kod Bajine Bašte.

Kwiÿevni istoriåar, esejist, bibliograf. Objavqene kwige: Zli vol-

šebnici. Polemike i pamfleti u srpskoj kwiÿevnosti 1917—1943,

1983; Kwiÿevna kritika izmeðu dva rata 1—2, 1985; Antologija Alba-

tros, 1985; Antologija srpske avangardne pripovetke 1920—1930, 1989;

Srpska avangarda u polemiåkom kontekstu, 1990; Utuqena baština 1.

Antologija pripovedaåa otpisanih iz ideoloških razloga, 1991; Avan-

gardni pisci kao kritiåari, 1991; Antologija pesništva srpske avan-

garde 1902—1934. Otkrovewa i preinaåewa, 1993; Prkosi i zanosi Sta-

1092

nislava Vinavera, 1998; Otkrovewe srpske avangarde, 2005; Srpska kwi-

ÿevna avangarda 1902—1934. Kwiÿevnoistorijski kontekst, 2009. Pri-

redio više dela naših pisaca.

MILOSAV TEŠIÃ, roðen 1947. u Qeštanskom kod Bajine Ba-

šte. Piše poeziju, prozu, eseje i struåne radove o jeziku, akademik.

Kwige pesama: Kupinovo, 1986; Kquå od kuãe, 1991; Blago boÿije (iza-

brane i nove pesme), 1993; Prelest severa, 1995; Krug raåanski, Duna-

vom, 1998; Izabrane pesme, 1998; Sedmica, 1999; Bubwalica u påeliwa-

ku, 2001; U krstu zemqe (izbor), 2001; Najlepše pesme Milosava Teši-

ãa, 2002; U tesnom sklopu (izabrane i nove pesme), 2005; Dar i kob,

2006. Kwige lirsko-pripovedne proze: Sa staništa brezovih dedova,

2002; Eseji i sliåne radwe, 2004. Studije: Govor Qeštanskog, 1977;

Reånik Wegoševa jezika, 1983. Zbornici radova: Milosav Tešiã, pe-

snik, 1998; Poezija Milosava Tešiãa, 2005.

MIROQUB TODOROVIÃ, roðen 1940. u Skopqu, Makedonija.

Osnivaå je i teoretiåar signalizma, srpskog (jugoslovenskog) neo-

avangardnog stvaralaåkog pokreta i urednik Internacionalne revije

Signal. Piše poeziju, eseje, dnevniåku i epistolarnu prozu i bavi

se multimedijalnom umetnošãu. Kwige poezije: Planeta, 1965; Sig-

nal, 1970; Kyberno, 1970; Putovawe u Zvezdaliju, 1971; Sviwa je odli-

åan plivaå, 1971; Stepenište, 1971; Poklon-paket, 1972; Naravno

mleko plamen påela, 1972; Trideset signalistiåkih pesama, 1973; Gejak

glanca guqarke, 1974; Telezur za trakawe, 1977; Insekt na slepooåni-

ci, 1978; Algol, 1980; Textum, 1981; Åorba od mozga, 1982; Chinese ero-

tism, 1983; Nokayt, 1984; Dan na deviåwaku, 1985; Zaãutim jeza jezik je-

zgro, 1986; Ponovo uzjahujem Rosinanta (izbor), 1987; Belouška popije

kišnicu, 1988; Soupe de cerveau dans l'Europe de l'Est, 1988; Vidov

dan, 1989; Radosno rÿe Rzav, 1990; Trn mu crven i crn, 1991; Ambasa-

dorska kibla, 1991; Sremski ãevap, 1991; Dišem. Govorim, 1992; Rumen

gušter kišu pretråava, 1994; Striptiz, 1994; Deviåanska Vizantija,

1994; Glasna gatalinka, 1994; Ispquvak oluje, 1995; U cara Trojana ko-

zje uši, 1995; Smrdibuba, 1997; Zvezdana mistrija, 1998; Elektriåna

stolica, 1998; Recept za zapaqewe jetre, 1999; Azurni san, 2000; Pu-

caw u govno, 2001; Gori govor, 2002; Foneti i druge pesme, 2005; Plavi

vetar, 2006; Paralelni svetovi, 2006; Rana, reå i pesma (koautor D.

Bogojeviã), 2007; Zlatno runo, 2007; Qubavnik nepogode, 2009; Sviwa

je odliåan plivaå i druge pesme, 2009. Kwige proze: Tek što sam otvo-

rila poštu, 2000; Došetalo mi u uvo, 2005; Prozor, 2006; Šatro pri-

åe, 2007; Laj mi na ðon, 2007; Šoking-blu, 2007; Kisnem u kokošiwcu,

2008. Kwige eseja i polemika: Signalizam, 1979; Štep za šumindere,

1984; Pevci sa Bajlon-skvera, 1986; Dnevnik avangarde, 1990; Osloboðe-

ni jezik, 1992; Igra i imaginacija, 1993; Haos i Kosmos, 1994; Ka izvo-

ru stvari, 1995; Planetarna kultura, 1995; Ÿeð gramatologije, 1996;

1093

Signalism Yugoslav creative movement, 1998; Miscellaneae, 2000; Poeti-

ka signalizma, 2003; Tokovi neoavangarde, 2004; Boli me blajbinger —

šatro roman u 150 ÿvaka i 50 slika, 2009. Kwige za decu: Miš u ob-

daništu, 2001; Blesomer, 2003. Priredio više antologija i zbornika.

(www.miroljubtodorovic.com; mtodorovic2.blogspot.com)

ZORICA HAXIÃ, roðena 1977. u Novom Sadu. Bavi se srpskom

kwiÿevnošãu HH veka. Studija: Istorija jedne samoãe — poezija i

proza Danice Markoviã, 2007. Priredila u koautorstvu sa M. Neni-

nom: Sudari Milete Jakšiãa — prepiska, 2005; Todor Manojloviã:

Pesme, 2005; Danica Markoviã: Istorija jednog oseãawa — sabrane

pesme, 2006; Dušan Srezojeviã: Zlatni dasi i druge pesme, 2008; Milan

Saviã: Prilike iz moga ÿivota, 2009. i samostalno Otvorena pisma

Jovana Jovanoviãa Zmaja — Neven 1880—1904, 2009.

EMILIJA XAMBARSKI, roðena 1982. u Novom Sadu. Piše

oglede i kwiÿevnu kritiku, objavquje u periodici.

PriredioBranislav KARANOVIÃ

1094

SADRŸAJ

LETOPIS MATICA SRPSKEGod. 185, kwiga 484

POEZIJA I PROZA

Dragan Jovanoviã Danilov, Mastilo i svetlost . . . . . . 5Danilo Nikoliã, Prilozi uz peåewe . . . . . . . . . . . 14Milan Nenadiã, Redna åaša . . . . . . . . . . . . . . 20Tomas Bernhard, Åika Franc . . . . . . . . . . . . . . 22Radivoj Stanivuk, Hvalospevi . . . . . . . . . . . . . . 30Milan Buwevac, Jubilej . . . . . . . . . . . . . . . . 34Milena Šurjanoviã, Kaleidoskop . . . . . . . . . . . . 45Damir Jociã, Åarobni špajz . . . . . . . . . . . . . . 47Rajko Petrov Nogo, Od sunca kad smo otpali . . . . . . . 211Ranko Pavloviã, Korice . . . . . . . . . . . . . . . . 213Hans Magnus Encensberger, Inventar . . . . . . . . . . 224Miodrag Maticki, Priåa na pesku . . . . . . . . . . . 228Slavomir Gvozdenoviã, Nalik . . . . . . . . . . . . . 232Zoran M. Mandiã, Lirika sinoã . . . . . . . . . . . . 236Vladimir Jagliåiã, Spavaåi u snegu . . . . . . . . . . . 239Joÿef Bogdan, Latice, trn . . . . . . . . . . . . . . 252Qubomir Simoviã, Beogradski letwi festival . . . . . . 411Aleksandar Gatalica, Tetica i åetiri vrste golubova . . . . 415Qudmila Ulicka, Kratak spoj . . . . . . . . . . . . . 424Dragan Lakiãeviã, Stara pruga . . . . . . . . . . . . . 434Milan Ðorðeviã, Heroji i zlikovci . . . . . . . . . . . 439Ðorðe Brujiã, Vrisak sa granice . . . . . . . . . . . . 445Stana Diniã Skoåajiã, Prva jesewa kiša . . . . . . . . . 449Boško Suvajxiã, Soneti za Jovanu . . . . . . . . . . . 454Vladimir Haxi Tanåiã, Zujawe . . . . . . . . . . . . . 463Matija Beãkoviã, Strašan je vrabac . . . . . . . . . . . 631Dara Sekuliã, Kome si kazivala pjesme . . . . . . . . . . 643Ÿan-Mari Gistav le Klezio, Rafaelova priåa . . . . . . . 651Dva francuska pesnika

Ÿak Reda, Amin . . . . . . . . . . . . . . . . . 656Ÿak Rubo, Gde si ti? . . . . . . . . . . . . . . . 658

1095

Nikola Maloviã, Bajka o ribaru . . . . . . . . . . . . 661Florika Štefan, Slatka jeza . . . . . . . . . . . . . 665Olga Ostojiã Belåa, Vodeni qiqani . . . . . . . . . . . 669Vera Horvat, Semender . . . . . . . . . . . . . . . . 672Sowa Atanasijeviã, Dok zlo stasava . . . . . . . . . . . 678Radmila Kneÿeviã, Tri kamenåiãa . . . . . . . . . . . . 688Miroqub Todoroviã, Torba od vrbovog pruãa . . . . . . . 857Qubica Arsiã, Pica kapriãoza . . . . . . . . . . . . . 863Selimir Raduloviã, Sedam malih drhtaja . . . . . . . . . 873Ivan Zlatkoviã, Mali junkie azbuånik . . . . . . . . . . 878Ÿivko Nikoliã, Seoba biãa . . . . . . . . . . . . . . 889Dušan Belåa, Vrata na slici . . . . . . . . . . . . . 893Pavel Gatajancu, Kamen graniånik . . . . . . . . . . . . 901Knut Odegard, Nastavqawe . . . . . . . . . . . . . . . 904

OGLEDI

Saša Radojåiã, Hermeneutiåka vrlina . . . . . . . . . . 61Branko Letiã, Nogova lirska epopeja . . . . . . . . . . . 255Jovan Deliã, Poj gavrana protiv zaborava: „Put za dušu u ka-

menom spevu" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269Jovan Deliã, Poezija kao negacija usreãiteqskih projekata i

afirmacija qudskih „malih" vrijednosti . . . . . . . 467Lidija Deliã, Nasleðe karnevalske kulture u poeziji Qubomira

Simoviãa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 478Dragan Stojanoviã, Lazaret i lazur. „Lazareve lestve" Zlate

Kociã . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691Milosav Tešiã, Vilovanstvo Laze Kostiãa . . . . . . . . 907Albina Milanov, Kostiãeva kwiga „O Zmaju" i Kišov „Åas

anatomije" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 921Igor Lekiã, Åetiri pripovetke Laze Kostiãa . . . . . . . 928Zorica Haxiã, Alfa i omega Laze Kostiãa . . . . . . . . 944

SVEDOÅANSTVA

Miro Vuksanoviã, Roman s pravim mladeÿom . . . . . . . 86Slavko Gordiã, Åudesno u zakriqu stvarnog . . . . . . . . 90Dragan Simeunoviã, Smeli planinar . . . . . . . . . . . 93Miodrag Stojanoviã, Homerski vidici Milorada Paviãa . . . 96Ajako Oku, Milorad Paviã u Japanu . . . . . . . . . . . 110Radosav Pušiã, Jezik kao smisao i besmisao puta: delo Milo-

rada Paviãa u NR Kini . . . . . . . . . . . . . . 119Sava Babiã, Raša Livada i wegovo pismo . . . . . . . . . 129Ðorðo Sladoje, Pred Šantiãem . . . . . . . . . . . . . 136Zoran Jeremiã, Zvonko Prijoviã, Zoran Hr. Radisavqeviã, Unu-

trašwi grad (Razgovor sa Draganom Jovanoviãem Danilo-vim) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

1096

Bogoqub Šijakoviã, Susretawe: vjera i znawe, religija i filo-sofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

Miro Vuksanoviã, Esej kao molitva . . . . . . . . . . . 293Slavko Gordiã, Voqa za smislom . . . . . . . . . . . . 297Dragan Hamoviã, Molitva i posledwi dani . . . . . . . . 302Nikola Strajniã, Jezik anðela . . . . . . . . . . . . . 306Boÿidar Mandiã, Put ka duhovnosti . . . . . . . . . . 318Milorad Belanåiã, A vrbe, a valceri. Poruka ruke . . . . . 325Emsura Hamziã, Probuðena sila jezika . . . . . . . . . . 336Ÿivko Maleševiã, Poeziju pišu sreãni oåajnici (Razgovor sa

Rankom Pavloviãem) . . . . . . . . . . . . . . . 339Branko Momåiloviã, Dugo putovawe ka Fokneru . . . . . . 488Predrag R. Dragiã Kijuk, Tragom slovesnosti . . . . . . . 504Sava Babiã, Dijaloški luk Ðorða Leboviãa . . . . . . . . 526Nikša Stipåeviã, O Stojanu Ãeliãu . . . . . . . . . . 535Miodrag Jovanoviã, Vojvoðanska prisustva u celovitosti srp-

ske umetniåke prošlosti . . . . . . . . . . . . . 541Miroslav Josiã Višwiã, Blat(n)o, u dodiru sa ravnicom . . 550Milivoj Nenin, Pogled s brega ili jedna suvišna rasprava . . 553Radmila Gikiã Petroviã, Biti sam sa svojim kwigama (Razgo-

vor sa Aleksandrom Gatalicom) . . . . . . . . . . . 556Ÿan-Mari Gistav le Klezio, U šumi paradoksa . . . . . . 732Boris Laziã, Geopoetika bekstava: Pogled na kwiÿevno delo

Ÿ. M. G. le Klezioa . . . . . . . . . . . . . . . . 744Natali Sarot, Šta vide ptice . . . . . . . . . . . . . 751Jelena Novakoviã, Natali Sarot u svom i našem vremenu . . 762Jovan Popov, Kako upokojiti kwiÿevnost . . . . . . . . 771Slavko Gordiã, Srpsko-gråke kwiÿevne veze i wihov evropski

kontekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 778Selimir Raduloviã, Matijin komad sveta . . . . . . . . 782Miloje Petroviã, Zašto sam voleo Srbiju. Francuski pisci i

Srbi (Razgovor sa Mihailom Pavloviãem) . . . . . . 787Predrag Piper, Biografika kao kultura seãawa . . . . . . 951Dušan Nikoliã, Panteon srpskog naroda . . . . . . . . . 958Milo Lompar, Istorija i egzistencija . . . . . . . . . . 959Mira Radojeviã, Kolektivno seãawe nije u krizi . . . . . . 964Åedomir Popov, Personalna enciklopedija srpskog naroda . . 968Aleksandra Novakov, Pogled koji je postao slika . . . . . . 969Gojko Tešiã, Dositej izmeðu levice i desnice . . . . . . . 975Qiqana N. Vico, Kratke priåe Milana Saviãa . . . . . . 982Nenad Grujiåiã, Adamov, Pavle Markoviã . . . . . . . . . 993Sava Stamenkoviã, Vrste signalistiåke poezije u zbirci Miro-

quba Todoroviãa „Sviwa je odliåan plivaå" . . . . . . 1000Sava Babiã, Pesnik Radnoti . . . . . . . . . . . . . . 1017Miro Vuksanoviã, Hercegov i Kowoviãev Tuna Kekez . . . . 1023David Kecman Dako, Åovek iz åijih oåiju proviruju snovi (Eho

davnog razgovora sa Janošem Hercegom) . . . . . . . 1026

1097

KRITIKA

Aleksandar B. Lakoviã, Izmeðu glasnih i preãutanih reåi (Dra-gan Jovanoviã Danilov, Memoari peska) . . . . . . . 157

Nikola Ÿivanoviã, Odbrana poezije (Dragan Jovanoviã Dani-lov, Memoari peska) . . . . . . . . . . . . . . . 162

Sneÿana S. Bašåareviã, Kratke priåe simboliåke projekcije(Saša Haxi Tanåiã, Kafkin sin) . . . . . . . . . . 164

Aleksandar Petrov, Umesto bloga, a povodom proze Milana Bu-wevca (Milan Buwevac, Zelena maska u obliku cipele) . 167

Biqana Turawanin, Ukrštaj religije i umjetnosti (Milan Ra-duloviã, Kwiÿevnost i teologija) . . . . . . . . . . 170

Sneÿana Boÿiã, Prepoznavawa (Jovan Pejåiã, Osnov, okviri,prag) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

Dragana Beleslijin, Pismo wim samim (Sowa Veselinoviã, Po-ema preko) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

Jelena Iliã, Novovekovne srpske dinastije u memoaristici (Zbor-nik radova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Tamara Kostiã Pahnoglu, Pohvala prozaiånosti Andonisa Fo-stjerisa (Andonis Fostjeris, Misao pripada ÿalosti; Ka-mewe dragocenog zaborava) . . . . . . . . . . . . . 192

Branislava Vasiã Rakoåeviã, Ÿivot u pogrešno vreme (SašaNedeqkoviã, Kolavejev kovåeg) . . . . . . . . . . . 194

Vladeta Jerotiã, Reåi o svetlosti (Miodrag Pavloviã, Pitaosam svetlost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358

Ðorðo Sladoje, U potrazi za idealnom pjesmom (Ranko Pavlo-viã, Pjesnikov prah) . . . . . . . . . . . . . . . 361

Sawa Macura, Damin iskorak u svijet (Ranko Pavloviã, Trina-est nestrpqivih priåa) . . . . . . . . . . . . . . 364

Miloš Kovaåeviã, Monografija o poeziji Rajka Petrova Noga(Branko Stojanoviã, Nogova ÿeravica reåi) . . . . . . 368

Sava Babiã, Kupusara zvana svaštara (Milisav Saviã, Rimskidnevnik, priåe i roman) . . . . . . . . . . . . . . 373

Aleksandar B. Lakoviã, Vremeplov Lukaåevog osmišqenog reto-riåkog otpora (Rajko Lukaå, Trpeza ili sto izabranih pje-sama) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378

Miqko Šindiã, Novo åitawe Krleÿine dramaturgije (Pre-drag Lazareviã, Ogledi iz Krleÿine dramaturgije) . . . 385

Biqana Turawanin, Vrt u duhu Veroquba Vukašinoviãa (Vero-qub Vukašinoviã, Vrtlar) . . . . . . . . . . . . 389

Veselin Matoviã, Glas milosti za sve qudsko (Vuko Velaš,Karnevalski bjesovi) . . . . . . . . . . . . . . . . 391

Dragan Tasiã, Pomirewe sa svetom (Dejan Ðorðeviã, Nepri-stajawe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394

Ivan Negrišorac, Tajna istorija moderne umetnosti (Alek-sandar Gatalica, Nevidqivi) . . . . . . . . . . . . 568

Milena Vladiã, Dosta sam se u ÿivotu bavio propagandom, sa-da umirem i imam vremena jedino za golu istinu (Aleksan-dar Gatalica, Nevidqivi) . . . . . . . . . . . . . 575

1098

Stojan Ðorðiã, Kentaurska forma romana-dnevnika (Pavle Ugri-nov, Zauvek) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 586

Anðelka Mitroviã, Islam kao zagonetka (Darko Tanaskoviã,Islam: dogma i ÿivot) . . . . . . . . . . . . . . 595

Aleksandar B. Lakoviã, Ekfraza kao kwiÿevna komunikacija imetakomunikacija (Oto Horvat, Putovati u Olmo) . . . 606

Aleksandar B. Lakoviã, Postoji li mesto kojem pripadamo (De-jan Iliã, Iz vikenda) . . . . . . . . . . . . . . . 610

Marija Ðoriã, Politiåki karakter i oblici terorizma (Dra-gan Simeunoviã, Terorizam) . . . . . . . . . . . . 612

Ÿivojin Rakoåeviã, Epitaf jednog grada i dopjevavawe zla (Ran-ko Ðinoviã, Krstopoqe) . . . . . . . . . . . . . . 616

Srðan Damwanoviã, Logos makrobios Ksenije Maricki Gaðanski(Ksenija Maricki Gaðanski, Logos makrobios) . . . . . 810

Aleksandar B. Lakoviã, Na ušãu Save u Jordan (Zlata Kociã,Melod na vodi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 814

Frawa Petrinoviã, Stvarnije od stvarnosti (Ðorðe Pisarev,A ako umre pre nego što se probudi?) . . . . . . . . . 818

Mladen Veskoviã, Setni i duhoviti gospodar priåe (ÐorðePisarev, A ako umre pre nego što se probudi?) . . . . . 822

Qiqana Pešikan Quštanoviã, Govorewe o „drugima" kao govo-rewe o sebi (Ivana Ÿivanåeviã Sekeruš, Kako (o)pisatirazliåitost. Slika „drugog" u srpskoj kwiÿevnosti) . . 824

Jelena Novakoviã, Neprolazni sjaj intelektualnih razgovora (Ni-na Ÿivanåeviã, Iznenadni blesak. Razgovori) . . . . . 827

Dragana Beleslijin, Svetska tradicija i nacionalni talenti(Tawa Popoviã, Potraga za skrivenim smislom. Kompara-tistiåka åitawa) . . . . . . . . . . . . . . . . 831

Sava Babiã, Unutarwa zapovest (Milena Šurjanoviã, Jedanae-sta zapovest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 836

Branislava Vasiã Rakoåeviã, Umetnost (pro)padawa (Don De-Lilo, Padaå) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 838

Zoran M. Mandiã, Novela o kvaci i bogu koji voli krofne (EvaLipska, Wutnova pomoranxa) . . . . . . . . . . . . 841

Dragana Beleslijin, Roman — ruska babuška (Svetislav Basa-ra, Dnevnik Marte Koen) . . . . . . . . . . . . . 1041

Aleksandar B. Lakoviã, U zaåaranom krugu jezika (Miroqub To-doroviã, Qubavnik nepogode) . . . . . . . . . . . . 1045

Ilija Bakiã, Jeziåka zavera i oko we (Miroqub Todoroviã, Bo-li me blajbinger) . . . . . . . . . . . . . . . . . 1048

Sowa Kapetanov, „Stablo Marijino" u tematsko-poetskom kon-tekstu rane proze Miroslava Josiãa Višwiãa (MiroslavJosiã Višwiã, Stablo Marijino) . . . . . . . . . . 1051

Emilija Xambarski, Poetska mapa sveta (Moma Dimiã, Neov-dašwi pisci i susreti) . . . . . . . . . . . . . . 1055

Åaslav Ðorðeviã, Posvajawe grada ili tragawe za sobom (Bo-ško Ivkov, Zemqa i rašãe 9 — Åitanka Vojvodine) . . 1060

Radivoj Stanivuk, Pesnik prirode i kulture (Boris Laziã, Pe-sme lutawa i sete) . . . . . . . . . . . . . . . . 1067

Sava Babiã, Daje se na znawe (Milutin Ÿ. Pavlov, Dobošarije) 1070

1099

Nevena Varnica, O Lazaru i nama samima (Radomir Miqojko-viã, Podizawe Lazarevo) . . . . . . . . . . . . . . 1072

Igor Javor, Odbrana poezije itd. „Antene" Adama Zagajevskog(Adam Zagajevski, Antene) . . . . . . . . . . . . . 1075

Biqana Andonovska, Vreme se završilo vremenom (VladimirStojniã, Vreme se završilo) . . . . . . . . . . . . 1079

Qubica Popoviã Bjelica, Povratak u Ravangrad (zbornik ra-dova Veqkovi dani 2007: Pripovedaåko delo Veqka Petro-viãa / Savremena srpska pripovetka) . . . . . . . . . 1083

Branislav Karanoviã, Autori Letopisa . 198, 397, 619, 844, 1086

1100