Deformiteti Grudnog Kosa Prezentacija

7/23/2019 Deformiteti Grudnog Kosa Prezentacija

http://slidepdf.com/reader/full/deformiteti-grudnog-kosa-prezentacija 1/39

Visoka medicinska škola strukovnih studija Ćuprija

Medicinska rehabilitacija II

Tema: Rehabilitacija pecijenatasa deformitetima grudnog koša

Mentor Filipov Prof. dr med.sci. RozitaĆuprija, 2012



Morfološke promene pojedini delova lokomotorno! aparata koje su

pra"ene ve"im ili manjim funkcionalnim smetnjama nazivaju se telesnideformiteti.

#zroci koji dovode do pojave deformiteta tela mo!u $iti%#nutrašnji & endo!eni'(poljašnji & e!zo!eni'

# prvu !rupu uzro)nika,u$rajamo razli)ite poreme"aje sistema *lezdasa unutrašnjim lu)enjem, miši"na o$oljenja, razna psii)ka stanja i dr.

# spoljašnje uzro)nike se u$rajaju razni neod!ovaraju"i faktori kao stosu loši radni uslovi, +zi)ka neaktivnost, profesionalne deformacije i dr.

-eformiteti prema poreklu nastanka mo!u $iti%#roeni(te)eni

#vod



•#roenji deformiteti nastaju usled slede"i razlo!a%

•ereditarni razlozi,•meani)ka ošte"enja ploda u toku trudno"e & endo!ena i e!zo!ena',•infekcije ploda u toku trudno"e & virusne infekcije majke ',•toksi)ni faktori & !estacione toksikoze, nikotin, opojne dro!e ',•toksi)no delovanje lekova & period or!ano!eneze ',•+zikalni uzroci & rent!ensko zra)enje trudnice ',•endokrini faktori & o$oljenje tireoidee / kretenizam '

•(te)eni deformiteti nastaju usled%

•traumatski ošte"enja,•reumatski o$oljenja & reumatoidni artritis, i dr.',•

kostiju i z!lo$ova,•raitisa,•miši"ne distro+je,•tumora koštano! tkiva,•poliom3elitis4a.



5rudni koš kao celina

5rudni koš & tora6' predstavlja prirodnu koštanu šupljinu, kojaslu*i kao oklop i štiti vitalne or!ane, srce i plu"a, koji su tusmešteni. Pored kompaktne zaštite ovi or!ana !rudni koš,svojom dinamikom, o$ez$euje ventilaciju plu"a i razmenu!asova izmeu spoljašnje i unutrašnje sredine. # formiranju!rudno! koša u)estvuju !rudna kost &sternum',

re$ra & costae' i !rudni deo ki)meno! stu$a.

5rudni koš ima o$lik zaru$ljene kupe, koja je malo spljoštena usa!italnom smeru. 7a njemu se razlikuju !ornji i donji otvor i)etiri zida, prednji, zadnji, i dva $o)na.



Re$ra & costae'

Re$ra & costae ' su du!e kosti koji ima 12 pari. #laze u

sastav !rudno! koša i )ine lateralni deo anteriorno! iposteriorno! zida, pa u potpunosti !rade lateralnezidove !rudno! koša. 8zna)avaju se rimskim$rojevima, 9 / :99.

-ele se na %•prava re$ra & costae verae ' , & 9 / ;99 '

•la*na re$ra & costae spurie ', & ;999 / :99 '

Prava re$ra su svojom rskavicom & cartila!ocostalis', direktno spojena za !rudnu kost &sternum'.<a*na re$ra su spojena svojim re$arnim rskavicamaindirektno, preko re$arne rskavice ;99 re$ra s!rudnom kosti, ili se njiovi prednji krajevi slo$odnozavršavaju u muskulaturi zida & :99, :9, a ponekad i :re$ro '.Re$ra su u o$liku luka ispup)eno! u polje, isastoje se iz nekoliko delova%•!lave & caput costae '•vrat & collum costae '•telo & corpus costae '



5rudna kost & sternum ' 5rudna kost & sternum ' je neparna, simetri)na i pljosnata kost koja iz!rauje

središnji deo prednje! zida !rudno! koša. 9z!rauju je dva lista z$ijeno! koštano!tkiva & najde$lje je u predelu $aze kosti ' izmeu koji se nalazi sunerasto koštanotkivo )ije šupljine sadr*e crvenu koštanu sr*.

7jena !ornja ivica, ili $aza z!lo$ljava se sa klju)nim kostima, a $o)ne ivice s prvisedam pari re$arni rskavica.

9du"i odoz!o nani*e na !rudnoj kosti opisujemo slede"a tri dela % ru)icu !rudne kosti & manu$rium sterni ' telo !rudne kosti & corpus sterni ' i ma)ni nastavak !rudne kosti & processus 6ipoideus '

5rudna kost je du!a oko 1=cm, a njena najve"a širina od!ovara nivou prvo! parare$arni rskavica. >irina !rudne kosti se smanjuje idu"i nani*e do spoja ru)ice i telakosti, a zatim se telo postepeno širi do nivoa peto! para re$arni rskavica i ponovosu*ava idu"i prema ma)nom nastavku. 5rudna kost je du*a i njena kosina je ja)e

izra*ena kod muškaraca. 8va razlika u du*ini meu polovima koristi se priodreivanju pola na osnovu skeletni ostataka.

Ru)ica !rudne kosti & manu$rium sterni ' , predstavlja !ornji, najširi deo !rudne kosti. 8na ima o$lik trapeza koji je širi i de$lji u svom !ornjem a u*i i tanji u svom donjem

delu, prema spoju sa telom !rudne kosti. Ru)icu i telo !rudne kosti povezuje +$roznarskavica o$razuju"i nepokretan z!lo$ & sincondrosis manu$riosternalis '. Mesto

spoja ozna)ava !rudni u!ao & an!ulus sterni' koji predstavlja manje ili više izra*entup u!ao.



elo !rudne kosti & corpus streni ',predstavlja središnji, najdu*i deo!rudne kosti. Posmatrano spreda, telo

je u svom !ornjem delu ispup)eno, au donjem delu $la!o udu$ljeno.# ranom stadijumu telo !rudne kosti je

sastavljeno od više se!menata koji sekasnije spajaju, tako da na telu !rudnekosti odrasli oso$a zaostaju popre)ni!re$eni, koji uklazuju na mesta spojaprvo$itno razdvojeni delova. 8$i)noima tri popre)na !re$ena koji suizra*eniji na prednjoj ne!o na zadnjojstrani tela.Prema polo*aju on mo*e $iti povijen napred, nazad, u levo ili pak u desno.?od mladi oso$a processus 6ipoideus je rskavi)av, a kod stariji manjeili više okoštao. @esto se oso$e uzrasta oko )etrdeset !odina o$ra"ajulekaru z$o! pojave Azade$ljanjaB u predelu ispod !rudne kosti. 8voAzade$ljanje A skoro uvek predstavlja processus 6ipoideus, koji tek tada

osi+kuje i )esto se prvi put opipava.roj i raspored centara okoštavanja !rudne kosti su vrlo promenljivi. Ru)ica!rudne kosti ima jedan, dva ili pak tri centara okoštavanja, koji se pojavljujuu toku peto! fetalno! meseca.

elo !rudne kosti prvo$itno iz!rauju )etiri se!menta od koji dva !ornjaimaju svaki po jedan centar okoštavanja koji se javlja u toku peto! fetalno!

meseca, a dva donja svaki po dva centra okoštavanja koji se javljajuizmeu eto i šesto fetalno meseca ili kasni e. elo rudne kosti



?i)meni stu$ ?i)meni stu$ je veoma va*na i jako slo*ena anatomsko 4 +ziološka

tvorevina )ovekovo! or!anizma, i on poseduje !lavnu, nose"u a tako ista$ilizatorsku jedinicu !rae kod )oveka. (astavljen je od C24CCprvšljenova%

= vratni 12 !rudni D lum$alni D srasli sakralni C 4E srasli kokci!ealni pršljenova

5rduni deo ki)meno! stu$a zajedno sa re$rima formira !rudni koš, koji imazaštitnu ulo!u za srce i plu"a koji su tu smešteni. # sastav !rudno! delaki)meno! stu$a ulazi 12 !rudni pršljenova. 8ni zajedno formiraju !rudnukrivinu ki)meno! stu$a koja ujedno predstavlja i najmanje pokretni deo

ki)meno! stu$a u odnosu na dru!e njene delove.

5rudni pršljenovi se odlikuju velikim pre)nikom njiovi tela, veoma suspljošteni meupršljeniski kolutovi u ovom predelu, popre)ni lukovi suširoki, popre)ni nastavci !rudni pršljenova imaju oštre ivice, a rtninastavci su du!a)ki i spuštaju se koso nani*e. Re$ra koja su z!lo$ljena za!rudni deo ki)meno! stu$a, takoe deluju u smislu o!rani)avanja



Miši"i !rudno! koša Miši"i !rudno! koša, s o$zirom na svoj polo*aj i osnovno dejstvo dele se u dve

!rupe, površinsku i du$oku. Površni grudni mišii Površnu ili kosto / umeralnu !rupu sa)injavaju miši"i koji polaze s prednje! ili

$o)no! zida !rudno! koša, završavaju se na kostima ramena i u)estvuju upokretima korena !ornje! uda. ( prednje! zida polaze tri miši"a% veliki !rudni& m. pectoralis major ', i du$lje od nje!a / mali !rudni miši" & m. pectoralis minor', i potklju)ni & m. su$clavius'.

o)ni zid !rudno! koša pokrivaskoro u celosti prednji zup)asti miši"& m. serratus anterior '.

M. pectoralis major

8vaj široki lepezasti miši" polazi saunutrašnje polovine prednje ivice klju)nja)e& pars clavicularis', s prednji strana !rudne

kosti, od D ili prvi re$arni rskavica& pars sternocostalis ' i s prednje! zida aponevroti)no! omota)a pravo! tr$ušno!

miši"a& pars a$dominalis '. Miši"na vlakna ova tri dela konver!iraju upolje i završavaju

se širokom tetivom na crista tu$erculi majoris ramenice. 7a svom spoljnom krajumiši" se uvr"e i nje!ova donja vlakna se podvla)e iza !ornji. 8vo uvrtanje je od

zan)aja za ravnomerno istezanje miši"ni vlakana prilikom podizanja ruke.



-ejstvo% veliki !rudni miši" privodi ruke, uvr"e je i postavlja ispred !rudno! koša.Podi!nutu ruku naviše on sna*no o$ara dole i napred. 5ornji snopovi ovo! miši"a uzajednici sa prednjim delom m.deltoideus4a podi*u ruku napred. ?od plivanja onisna*no povla)e ruku napred i u stranu. Gko je ruka +ksirana ovaj miši" podi*e re$ra ideluje kao pomo"ni udisa) ili pak u zajednici sa m.latissimus dorsi podi*e ceo trupApri z!i$uB i penjanju uz drvo. -onji snopovi veliko! !rudno! miši"a povla)e rame

dole i napred. !uboki grudni mišii # du$oku !rupu spadaju respiratorni miši"i, )ija je !lavna ulo!a da svojom

kontrakcijom re!ulišu meaniku disanja. # ovu !rupu spadaju% spoljni i unutrašnjimeure$arni miši"i & mm. intercostales e6terni et interni 'H zatim popre)ni !rudnimiši" &m. transversus toracis ', koji se nalazi na prednjem zidu !rudne duplje, i

najzad, pre)a!a & diapra!ma ' 4 najva*niji inspiratorni miši" koji u vidu široke,pljosnate plo)e razdvaja !rudnu od tr$ušne duplje. -iapra!ma Pre)a!a je široki, pljosnati miši" koji se nalazi izmeu !rudne i tr$ušne duplje. 8na je

ispup)ena prema !rudnoj duplji, te mo*e da se podi*e i spušta i da !rudnu dupljupove"ava i smanjuje na ra)un tr$ušne duplje. 7a njen središnji deo nale*e $aza

sr)ane kese. o)ni delovi su ispup)eni i o$razuju levi i desni svod pre)a!e. Pre)a!a se sastoji iz veliko! $roja dvotr$ušni miši"a, koji se svojim meuso$nimtetivama spajaju i o$razuju tetivno središte pre)a!e. etivno središte pre)a!e& centrum tendineum ' ima o$lik lista deteline, okrenuto! napred. Miši"ni snopi"io$razuju tri dela pre)a!e, sla$inski, re$arni i !rudni, izmeu koji se nalaze manji ilive"i trou!lasti zjapovi, )iji su vrovi okrenuti ka tetivnom središtu.

Pre)a!a je !lavni inspiratorni miši", koji omo!u"ava disanje. Prilikom kontrakcije,svodovi pre)a!e spustaju se za 24Ecm, a njen središnji deo se smanji za 1cm.





-eformiteti !rudno! košaPectus carrinatum & ispup)ene !rudi' 9spup)ene !rudi & pectum carrinatum', spadaju u deformitete !rudno! koša koji se u

narodu vrlo )esto nazivaju I kokošije !rudi A . 7ije prisutan po roenju, retko kada se

utvrdi prisustvo pre C. !odine *ivota, ve" se javlja kasnije, naj)eš"e u školskomuzrastu. Pectus carinatum se javlja do 10 puta ree od pectus e6cavatuma. 8vaj deformitet se naj)eš"e javlja kao posledica raitisa, ali je mo!u"e da uzrok

nastanka $udu i odreena respiratorna o$oljenja, kao što su roni)na astma sanadra*ajnim kašljem, tu$erkulozna upala !rudne kosti i sl. Mo*e da se javi i usledporeme"aja meta$olizma kalcijuma. e*e povrede !rudne kosti koje za posledicumo!u da imaju loše sraš"avanje u postoperativnom periodu takoe mo!u doprinetinastanku i razvoju ispup)enji !rudi.



Razlikuju se u principu dva aspekta deformiteta mada mo!u postojati razneasimetri)ne i apati)ne forme, pa i sa $izarnim promenama.

AJB deformitet , poput A!olu$a !ušanaB, sa prominencijom manu$rijuma i!ladiolusa i distalnom inklinacijom !ladiolusa i uvu)enoš"u po tipu pectuse6cavatuma. (ternum je širi ne!o o$i)no.

5r$asta deformacija tela sternuma, sa depresijom susedni delova re$ara ire$arni rskavica, nepromenjenim manu$rijumom ili sa malim nje!ovimu)eš"em u promeni.

?arakteriše !a ispup)enost dela ili cele !rudne kosti iznad nivoa !rudno!koša. 5re$enasto ispup)enje je u!lavnom o$ostrano, ree jednostrano, kada

je jedna strana !rudne kosti uzdi!nuta iznad nivoa !rudno! koša. 5re$enastoispup)enje je naj)eš"e lokalizovano u visini od 2. do =. re$ra i prate !a ,naj)eš"e i ispup)enja re$arni lukova koji zauzimaju poja)ani kosi polo*aj, a udonjem delu i sa strane !rudno! koša, mo!u $iti izdu$ljena sa uzdi!nutimlukovima.

7avedene promene deluju na vitalne funkcije i na vitalne or!ane manje ne!okod deformiteta udu$ljeni !rudi, a u istoj meri ostavljaju psii)ke posledicena pacijenta. ?lini)ke promene se manifestuju sla$ijom respiratornomfunkcijom i )estim infekcijama z$o! sla$ije provetrenosti plu"a. @este

pro$leme kod ovi pacijenata imamo i z$o! sr)ani te!o$a, jer dolazi dotorzje srca i kompresivno! kardijalno! sindroma.



Pectus e6cavatum & udu$ljene !rudi ' Pectus e6cavatum predstavlja naj)eš"e uroeni deformitet prednje! zida

!rudno! koša po tipu uvu)eni ili levkasti !rudi. ;eoma retko, deformitetmo*e da nastane z$o! pove"anja pritiska na prednju stranu !rudno! košatokom perioda rasta i razvoja. 7ije u potpunosti poznato zašto dolazi dorazvoja ovo! deformiteta, ali se pretpostavlja da postoji !enetskapredispozicija. 7ajverovatnije da do deformiteta dolazi z$o! poreme"ajarasta rskavi)avi krajeva re$ara koji !rudnu kost !uraju na dole, ali ta)anmeanizam nije u potpunosti poznat.

8vo je deformacija !rudno! koša sa oštrom zadnjom krivinom tela !rudne

kosti i sa konkavitetom distalno od manu$rijuma )ije je dno ispred z!lo$asa ksifoidom. Javata i re$arne rskavice i delove 99949: re$ra. (ternummo*e $iti rotiran do K0 stepeni, što manu )ini manje ili više asimetri)nom,)esto sa ve"im konkavitetom sa desne strane. -esna dojka kod devoj)ica

je sla$ije razvijena. -eformitet je o$i)no prisutan na roenju i pro!redira 5rudni koš je izmenjen po svojoj kon+!uraciji, o$imu i veli)ini.

?arakteristi)na je u!nutost sternuma i re$ara u sa!italnoj ravni, sazna)ajnim smanjenjem sternalno4verte$ralno! rastojanja i spljoštenoš"u!rudne duplje. Re$ra su zna)ajno deformisana sa koso u!nutim polo*ajem,usled )e!a je promenjen i polo*aj miši"a prednje! zida.

Prema stepenu u!nutosti postoje dve forme deformacije% simetri)na i asimetri)na, koja je reja.

* $i i k i i k *



#!nutost mo*e $iti ravna, pukotinasta i konusna. Pectus e6cavatum mo*e$iti pra"en nizom konsekventni promena%

stava i ki)me & kifoza, i ree skolioza' funkcije unutrašnji or!ana & srce i plu"a'.

Prema uzrastu, kod odoj)eta deformacija je maloizra*ena i manifestuje se u!anu"em sternuma i re$arapri inspirijumu, a pose$no kada dete pla)e.

# predškolskom uzrastu dolazi do +ksiranja deformacije. # školskom uzrastu deformacija je +ksirana i manje ili više izra*ena. Lavljaju

se funkcionalni poreme"aji od strane srca i plu"a kao i deformacije ki)me& kifoze znatno )eš"e ne!o skolioze'.

?od srednje teški i teški deformiteta mo*e da se javi $ol u predelu!rudno! koša naro)ito tokom rasta i razvoja. ?od teški deformiteta dolazi

do smanjene ventilacije, naro)ito na ra)un udanuto! vazdua, što se mo*emanifestovati ote*anim disanjem i u$rzanim disanjem, naro)ito tokomperioda +zi)ki aktivnosti. akoe mo*e do"i do promene polo*aja srca koje$iva pritisnuto !rudnom kosti i poreme"aja udarno! volumena, naro)ito pristoje"em i sede"em polo*aju. ?od mlae! uzrasta potre$no je sistematskopra"enje. Pro!resija deformiteta i pojava znakova funkcionalni promena

dozvoljavaju postavljanje indikacije za operativno le)enje.



Pectus planum & ravne !rudi '

Ravne !rudi predstavljaju deformitet koji na prvi po!led ne predstavljaveliku smetnju. ?arakterise !a malo odstupanje od pravilno razvijeno!

!rudno! koša, ali !a ne tre$a prepustiti samom se$i. 7edostatak+ziološko! ispup)enja !rudno! koša, uz estetsku ima i funkcionalnumanjkavost.8na se ispoljava kod disanja, loše pokretljivosti

!rudno! koša i sla$e razvijenosti disajne

muskulature. akva oo$a je o$i)no u celini ipotro+)na.



-ija!nostikaPosmatranje & inspekcija '(a prednje i sa zadnje strane

(a $o)ne straneMerenje pelvimetromMerenje zapremine udu$ljenja kod pectus

e6cavatus4a Precizna dija!nostika• Rt! !rudno! koša• (kener•

Ma!netna rezonanca• 9spitivanje funkcije respiratorno! sistema(pirometrijski testovi est kriva 4 protok volumen elesna pletizmo!ra+ja

" # j



"e#enje$on%ervativno Primena kineziterapije u!lavnom daje do$re rezultate kod lakši i srednje

teški o$lika deformiteta. Meutim, kod jako izra*eni promena imao!rani)eni efekat, tako da neodpodno primeniti dodatne na)ine le)enja i unajte*im slu)ajevima pri$e!ava se operativnom le)enju.

$ine%iterapijski pristup%?ineziterapijske ve*$e za istezanje miši"a rameno! pojasa?ineziterapijske ve*$e za istezanje ventralne strane !rudno! koša

?ineziterapijske ve*$e za istezanje ekstenzora i eksora trupa?ineziterapijske ve*$e za ja)enje miši"a rameno! pojasa?ineziterapijske ve*$e za ja)anje ventralne strane !rudno! koša?ineziterapijske ve*$e za ja)anje eksora i ekstenzora trupaPrimena kineziterapijski ve*$i disanja

&portske aktivnosti, kao pomo"na metoda le)enja deformiteta imaju veomazna)ajnu ulo!u. ?od deformiteta !rudno! koša naj)eš"e se preporu)uju %

Plivanje,?ošarka,;eslanje,

5imnastika.

V 'b di j



Ve'be disanja;e*$e disanja predstavljaju pose$nu !rupu ve*$i koje su veoma zna)ajne

naro)ito u de)ijem uzrastu, jer se $al!ovremenom primenom mo!u spre)itinastanci deformiteta kao i loše! dr*anja tela. #slov za sprovoenje ve*$i

jeste relaksacija $olesnika, i proodnost disajni puteva.

;e*$e disanja mo!u da $udu aktivne i pasivne. Ja aktivne ve*$e disanja se neopodna je saradnja $olesnika, pa se mo!u

primenjivati kod ve"e dece koja mo!u da sarauju i kod odrasli. Pri tomenije odraena !ranica, jer nekada mlae dete $olje sarauje od starije! ali

se sa aktivnim ve*$ama disanja mo*e najranije po)eti izmeu C i E !odine*ivota.

Pasivne ve*$e se primenjuju kod mlae dece koja ne sarauju i sastoje se ula!anom pritiskanju !rudno! koša u fazi izdisaja, i puštanja ruku uzdavanje umereno! otpora u fazi udisaja.

5lavni zadaci ve*$i disanja su% Pove"ati ventilaciju plu"a (manjiti utrošak ener!ije potre$ne za disanje (pre)iti ili kori!ovati deformitete !rudno! koša Pove"ati pokretljivost !rudno! koša

Pr a d a adatka po e"anje entilacije i smanjenje utroška ener!ije



Prva dva zadatka, pove"anje ventilacije i smanjenje utroška ener!ijepotre$ne za disanje meuso$no su povezana. ;entilacija se ne mo*epove"ati $ez istovremeno! pove"anja utroška ener!ije ako se ne eliminišeaktivnost miši"a koja nije neopodna. o se posti*e od!ovaraju"impolo*ajem $olesnika, relaksacijom i o$u)avanjem najekonomi)nijem na)inu

disanja koji je u isto vreme i najpravilniji.

Promenom na)ina disanja od !ornje! !rudno! sa koriš"enjem pomo"nidisajni miši"a ka donjem !rudnom i dijafra!malnom disanju, smanjuje seprekomeran utrošak ener!ije koju za svoj rad troše pomo"ni respiratornimiši"i i spre)ava stvaranje karakteristi)ni deformiteta !rudno! koša.

Nfekat ve*$i $i"e utoliko $olji ukoliko se sa ve*$ama po)ne u što ranijemuzrastu, dok se još nije stvaorio +ksirani deformitet.

Postoje sledei oblici ve'bi disanja: -ijafra!malno i donje kostalno disanje sa du$okim inspirijumom i la!anim

ekspirijumom, ?ontrolisano disanje sa relaksacijom i inspirijumom i ekspirijumom, -isajne ve*$e sa maksimalnim inspirijumom, ;a*$e disanja sa maksimalnim ekspirijumom i inspirijumom ;e*$e se!mentalno! disanja sa du$okim inspirijumom i forsiranim

ekspirijumom.



( ti l # j



(perativno le#enje(avremeno le)enje deformiteta !rudno! koša po)inje polovinom

20. veka, koriš"enjem $rojni operativni tenika. 9ndikacije suapsolutne, u $ilo kom uzrastu sa izra*enim funkcionalnim

poreme"ajima, koji se o$i)no javljaju od C. do D. !odine i sadeformacijom 99 i 999 stepena. Relativne u školskom uzrastu sa+ksiranom deformacijom 9 i 99 stepena a $ez funkcionalniporeme"aja.

# svetu se najviše koriste operativna tenika po ameri)kom

irur!u Ravi)u i 7uss tenika.

(peracija po Ravitchu

(uština ovo! operativno! zavata je da se odstrane deformisanere$arne rskavice a sa)uvaju njiovi omota)i, iz koji se kasnijenormalno razvijaju nova re$ra. 8peracija po Ravi)u je dosta teškaza izvoenje ali daje dosta do$re rezultate sa najmanje recidiva.;e"ina irur!a privata stav da operaciju tre$a izvesti upredškolskom uzrastu i to iz više razlo!a. ?od operacije kokošiji!rudi zavat je dosta jednostavniji.

)uss tehnika



)uss tehnika 8vom tenikom se vrši rekonstrukcija !rudno! koša $ez resekcije re$arni rskavica i

sternuma. 9zvodi se uvek pomo"u torakoskopa, pomo"u ko!a se posmatra prolaz plo)iceimeu strnuma i intertorakalni struktura &pose$no srca', te na taj na)in uvodimo plo)icuispod sternuma kroz dve lateralne torakalne incizije. 9ncizije se nalaze o$ostrano u srednjimaksilarnim linijama. om metodom je mo!u"e rekonstruisati levkaste !rudi i kod izra*eniji i

te*i deformiteta. Ledino o!rani)enje za operativni zavat ovom metodom je starostpacijanta. 8peracije u predškolskom uzrastu dovode do promena i zastoja u rastu !rudno!koša i dovode do teški deformiteta.

Plo)ica se postavlja ispod sternuma kroz postrani)ne incizije !rudno! koša, $ez resekcijere$reni rskavica ili sternuma. Pre operativno! zavata $olesniku se izmeri !rudni koš,oda$ere se du*ina plo)ice koja se izrauje prema o$liku deformiteta. 8peracija se izvodi uopštoj anesteziji uz a$dukciju ruku. ( o$e strane !rudno! koša vrše se incizije u srednjoj

aksilarnoj liniji. 9spod ko*e se pravi AtunelB do najiz$o)enije! dela !rudno! koša &s o$estrane' te se kroz ko*ne incizije uvede vodilica prema ?ell3ju. -a $i se smanjila mo!u"nostve"i komplikacija or!ana i struktura unutar !rudno! koša, postavljanje plo)ice uvekizvodimo uz torakoskopsku vizualizaciju. Pomo"u vodilice radimo tunel ispod sternuma, !de"emo postaviti plo)icu. Jatim se postave dve trake pomo"u koji provu)emo ranijemodeliranu plo)icu kroz tunel ispod sternuma. orakoskopskom vizualizacijom proverimopolo*aj plo)ice unutar !rudno! koša te eventualne komplikacije. ?ad je plo)ica na do$rom

polo*aju, okrenemo je za 1O0 i ona podi!ne prednji zid !rudno! koša u novi izadovoljavaju" i polo*aj. ?od pacijenata mlai od 1E !odina plo)icu u)vrstimosta$ilizatorom s jedne strane !rudno! koša. ?od stariji pacijenata upotre$ljavamo 2sta$ilizatora. (ta$ilizatori slu*e za +ksaciju plo)ice. Rane se zatvaraju po slojevima. R5!rudno! koša se radi nekoliko sati nakon operativno! zavata da se vidi ima lipneumotoraksa ili izliva unutar !rudno! koša

Prvi nekoliko dana pacijent je pod anal!eticima da $i smanjili $ol i pomeranje plo)ice.

7akon 2 meseca po)inju redovne aktivnosti. 9zmeu 2. i E. !odine nakon operativno!zavata plo)ica se vadi.



*ilj i metodologija rada rada

ilj radaUtvrditi učestalost deformiteta grudnog koša prema polu i godinama starostiUtvrditi koji je od deformiteta najučestaliji i njegovu etiologijuUstanoviti koji je optimalni model rehabilitacije pacijenata sa deformitetima grudnog

košaUtvrditi važnost i posvećenost fizioterapeuta u rehabilitaciji pacijenata sa

deformitetima grudnog košaEvaluirati krajnji ishod rehabilitacije

Metodolo!ija rada

U svrhu rešavanja postavljenih ciljeva , svi ispitanici su analizirani istom

metodologijom, a analizom je obuhvaćeno 20 ispitanika, na odeljenju fizikalnemedicine i rehabilitacije dravstvenog centra u !irotu, u periodu od "#$0%$ do

"#$0&$20"2$godine$ 'vi ispitanici su prošli socio(demografku anketu, a rezultati

istraživanja su obra)eni i prikazani tabelarno i grafički$



Re%ultati rada i diskusija

0QE0Q

Muški enski

Pol ispitanika +roj ispitanika

n nQ

Muški 12 0Q

enski O E0Q#kupno 20 100Q

a$ela i !ra+kon $r.1 % Prikaz polne strukture ispitanika



a$ela i !ra+kon $r.2 % Prikaz uzrasta ispitanika ,%rastispitanika

+roj ispitanika

n nQ

-o D !od. E 20Q

8d do 12 !od. 12 0Q

8d 1C do 20 !od. C 1DQ

Preko 20 !od. 1 DQ

#kupno 20 100Q

-o D !od.8d do 12 !od.8d 1C do 20 !od.Preko 20 !od.



a$ela i !ar+kon $r. C % Prikaz sredine iz kojeispitanici poti)u

&redina i% kojeispitanici poti#u +roj ispitanikan nQ

(elo D 2DQ

5rad 1D =DQ

#kupno 20 100Q

2DQ

=DQ

(elo5rad

a$ela i !ra+kon $r E % Prikaz porekla deformiteta



a$ela i !ra+kon $r. E % Prikaz porekla deformiteta

Poreklodeofrmiteta

+roj ispitanika

n nQ

#roeni C0Q

(te)eni 1E =0Q

#kupno 20 100Q

C0Q

=0Q

#roeni (te)eni

a$ela i !ra+kon $r D % Prikaz vrste deformiteta



a$ela i !ra+kon $r. D % Prikaz vrste deformiteta

Vrstadeformiteta

+roj ispitanika

n nQ

Pectuse6cavatum&udu$ljene !rudi'

12 0Q

Pectus carrinatum&ispup)ene

!rudi '

= CDQ

Pectus planum& ravne !rudi '

1 DQ

#kupno 20 100Q

0QCDQ

DQ

Pectus e6cavatum Pectus carrinatumPectus planum

a$ela i !ra+kon $r % Prikaz prisustva deformiteta



a$ela i !ra+kon $r. % Prikaz prisustva deformitetakod neko! od )lanova porodice ispitanika

Prisustvo

deformitetakod #lanovaporodice

+roj ispitanika

n nQ

-a = CDQ

7e 1C DQ#kupno 20 100Q

-aH CDQ

7eH DQ

a$ela i !ra+kon $r = % Prikaz vrste le)enja koje se



a$ela i !ra+kon $r. = % Prikaz vrste le)enja koje seprimenjuje

Vrsta le#enjakoja seprimenjuje

+roj ispitanika

n nQ

?onzervativno 1O K0Q

8perativno 2 10Q

#kupno 20 100Q

K0Q

10Q

?onzervativno 8perativno

a$ela i !ra+kon $r O % Prikaz najzastupljenije



a$ela i !ra+kon $r. O % Prikaz najzastupljenijemetode rea$ilitaciono! tretmana)aj%astupljenije metoderehab- tretmana

+roj ispitanika

n nQ

9ndividualne ve*$e = CDQ

5rupne ve*$e 1 DQ

;e*$e disajna = CDQ

?orektivna !imnastika 2 10QPlivanje 2 10Q

7eke dru!e metode 1 DQ

#kupno 20 100Q

9ndividualne ve*$e 5rupne ve*$e;e*$e disanja ?orektivna !imnastikaPlivanje 7eke dru!e metode

a$ela i !ra+kon $r K % Prikaz $avljenja +zi)kim



a$ela i !ra+kon $r. K % Prikaz $avljenja +zi)kimaktivnostima

+avljenjesportom

+roj ispitanika

n nQ

-a 1 O0Q

7e E 20Q

#kupno 20 100Q

O0Q

20Q

-a 7e

a$ela i !ra+kon $r 10 % Prikaz prisustva još neki



a$ela i !ra+kon $r. 10 % Prikaz prisustva još neki$olesti ili poreme"aja

Prisustvo nekihdrugih bolesti iliporemeaja

+roj ispitanika

n nQ

-a C0Q

7e 1E =0Q

#kupno 20 100Q

C0Q

=0Q

-a 7e

a$ela i !ra+kon $r 11 % Prikaz posve"enosti



a$ela i !ra+kon $r. 11 % Prikaz posve"enosti+zioterapeuta u radu sa ispitanicimaPosveenost.%ioterapeuta

+roj ispitanika

n nQ

8dli)na, izuzetna 10 D0Q

Jadovoljavaju"a = CDQ

7edovoljna C 1DQ

(la$a, skoro da je nema S S 7ema posve"enosti S S

#kupno 20 100Q

D0QCDQ

1DQ

8dli)na Jadovoljavaju"a

7edovoljna sla$a

a$ela i !ra+kon $r 12 % Prikaz uticaja deformiteta



a$ela i !ra+kon $r. 12 % Prikaz uticaja deformitetana o$avljanje svakodnevni *ivotni aktivnosti,ticaj deformiteta na /!0 +roj ispitanika

n nQ

8nemo!u"ava vršenje odreeniaktivnosti

1 DQ

8!rani)ava odreene aktivnosti E 20Q

# maloj meri o!rani)ava odreeneaktivnosti

12 0Q

7e uti)e na svakodnevne *ivotneaktivnosti

C 1DQ

#kupno 20 100Q

0D

101D

a$ela i !ra+kon $r 1C % Prikaz evaluacije



a$ela i !ra+kon $r. 1C % Prikaz evaluacijerea$ilitacije$rajnji ishod rehabilitacije +roj ispitanika

n nQ

?ori!ovan u potpunosti C0Q-elimi)no kori!ovan O E0Q

7ije kori!ovan, postoje promene 2 10Q

ez promene 2 10Q

(tanje se po!oršalo 2 10Q#kupno 20 100Q

?ori!ovan H C0Q

-elimi)no kori!ovanH E0Q

Postoje promene H 10Qez promenaH 10Q

(tanje se po!oršalo H 10Q

Jaklju)ak



Jaklju)ak 7a osnovu do$ijeni rezultata utvreno je% -a se deformiteti !rudno! koša naj)eš"e, tj. kod =0Q ispitanika javljaju kod

pripadnika muško! pola. #zrast koji je najviše o$uva"en je od do 12 !odina. 0Q ispitanika je

$ilo to! uzrasta,i u!lavnom su to deca iz !radske sredine. =0Q ispitanika ima ste)ene deformitete !rudno! koša, a naj)eš"i je pectus

e6cavatum ili udu$ljene !rudi, koje se javljaju kod 0Q ispitanika. # porodicama ispitanika deformiteti su prisutni u CDQ slu)ajeva, dok je

DQ ispitanika navelo da u porodici nemaju )lanove sa ovim

deformitetima. 7aj)eš"e primenjene metode su individualne ve*$e u CDQ slu)aja i ve*$e

disanja takoe u CDQ slu)aja. ;e"ina ispitanika, odnosno O0Q, se $avi nekim sporton, i kao naj)eš"i

ispitanici su navodili od$ojku, košarku i plivanje. Posve"enost +zioterapeuta u radu sa ispitanicima je visoko ocenjena, i to

kao odli)na i zadovoljavaju"a kod ODQ ispitanika. -eformiteti !rudno! koša u maloj meri o!rani)avaju $avljenje odreenim

aktivnostima kod 0Q ispitanika. ?ao krajnji isod rea$ilitacije naj)eš"e se deformiteti kori!uju delimi)no

ili u potpunosti kod =0Q ispitanika, dok se stanje po!oršalo kod 10Q

ispitanika.



1vala na pa'nji ----

Documents

Deformiteti Grudnog Kosa Prezentacija