Deklaratorija 1779, Marija Terezija

7/18/2019 Deklaratorija 1779, Marija Terezija

http://slidepdf.com/reader/full/deklaratorija-1779-marija-terezija 1/26

Benignum Rescriptum Declaratorium

Nationis Illyricae 1779.

или

ДЕКЛАРАТОРИЈА

Преузето из књиге:

Јован Радонић и Мита Костић, Српске привилегије од1690 до 1792 , Београд 1954. *)

НАПОМЕНА: Пагинација одговара оригиналу.

Марија Терезија, по Божјој милости римска царица, угар -ска и чешка краљица итд.

Пошто се нама према Нашој највишој служби свидело да оне послове које је недавно укинута Српска дворска депутација

делима вере и привилегија српског народа отправљала, мило -стиво поверимо придворним властима надлежних земаља и Војне

*) Превод по М. Грбићу, Карловачко владичанство , II, Карловац 1891, 261 -306.



126 Радонић — Костић

границе, које су све остале послове овога народа и досада свагда отправљале; — па колико због тога што је овим настала промена

отправљању дела, које је било прописано проглашеним Регула -ментом од год. 1777, толико и због тога што су несједињени грчко -га закона (православни) најпонизније замолили да бисмо, по На -шој царској и краљевској милости, отступили од неких тачака

реченога Регуламента, милостиво смо наредили: да како речени Регуламент тако и онај од год. 1770 покупе од оних власти по Војничкој граници којима су достављени били ради проглашења и ради властитог упутства, уз додатак да се и они комади имају покупити што су их поједини људи за своју властиту употребу покуповали; па сви да се врате у руке Нашег Дворског ратног са -вета — а Регуламент да се на овај начин измени, тако измењен да се прогласи и да се сви они којих се тиче обвежу на тачно ње -гово извршивање, и то:

1. Ми ћемо наш српски народ, докле год остане у верности и у дужној покорности према Нама, најмилостивије штитити, др -жати у уживању Привилегија, што су од Нас и од Наших пре -дака најмилостивије подељене и потврђене, а по смислу и по ра -зумевању овога Нашег најмилостивијега Рескрипта, као и по смислу онога Рескрипта који је преко Наших горе споменутих дворских власти дана 6. и односно 30 . априла ове године издат на православног митрополита и који је уједно достављен ради упра -ве Нашим пограничним Генерал -командама, а преко ових опет достављен је дијецезалним владикама православних становника у Војној граници.

2. Као што ће православни српски народ: у Карловачкој, Банској, Вараждинској, у Славонској и у Банатској Војној гра -ници у делима која се тичу вере, савести, закона и уопште душе, зависити од свога митрополита и од својих владика, тако ће исти српски народ, скупа са својим свештенством у Војној граници, зависити најпре од Наше у свакој Граници постављене Генерал -команде, а онда од Нашег Дворског ратног савета; било каква жалба упућена непосредно нама мимо споменуте власти неће се уважити.

3. Архиепископ и митрополит за свога живота само је у цр -квеним делима врховни старешина, али никако није у грађанским пословима глава српскога народа; митрополита нека бира народ и унапредак, али остаје Нашој цр. и кр. власти да тај избор потврђујемо, да га у Народном сабору проглашујемо и да преда -емо достојанство и власт новоизабраном митрополиту преко На -

шег ц. кр. повереника, када Нам се митрополит претходно заку -не, по својој дужности, на верност, на оданост и на покорност.

4. Што се тиче владичанских столарних прихода, архиепи -скопу и митрополиту припадају исти они који су прописани за све остале, ниже именоване, владике његова закона; посебно, пак, добиваће архиепископ ове приходе:



Српске привилегије 127

а) По најмилостивијој наредби од 2 . августа 1749, која важи и за будуће, добиваће из осечке коморске благајне по 6.000, а из темишварске 3.000 фор. сваке године.

б) Даљско имање остаће као својина Митрополије све дотле док се не узмогне дати друго имање исте вредности, изван Хрват -ске краљевине.

в) Како смо дозволили из особите царске и краљевске мило -сти да се на народну утеху опет успостави манастир Гргетег, и како због тога губи митрополија 5.000 фор. у име прихода од има -ња „Нерадина“ и од пустаре „Банковаца“, то ће се тих 5.000 фор. накнадити Митрополији из наше државне благајне сваке године све дотле док се за то не нађе друга нека заклада. Али, као што се има речени манастир Гргетег опет успоставити, тако се имају остали манастири укинути, који су у претпоследњем Синоду

кинути. г) Слободно је архиепископу примати наплате за владичан -

ска рукополагања, као и остале приходе који су означени у 22 .чланку.

5. Најмилостивије наређујемо да православно свештенство нема више никаква права на омртвине (Са ducitates ) иза умрлих световњака својега закона; и стога има остати стално код онога што је изречно изјављено српским народним посланицима на Са -бору 1769; исто тако, не сме речено свештенство никакво право себи присвајати на омртвине иза православних свештених особа, које би долазиле из страних у Наше земље.

Што се тиче омртвина иза православног свештенства које помре без деце и без родбине, да би се уклониле било какве за -блуде, које би по времену могле настати — најмилостивије наре -ђујемо, а то да:

а) на непокретна добра која је свештеник имао као светов -њак пре него је рукоположен за свештеника нема владика никак -ва права, него да та добра припадну спахији под уветом да он на такво имање одмах насели другога кмета. Државни судови имају озбиљно пазити да се ова наредба тачно извршује, јер се њоме одржава пореска снага.

б) Непокретна добра која је свештеник стекао после руко -положења, откупиће властелин или продати по законима пропи -саним за то. Тако добивени новац додаће се наследном иметку ко -

ји је остао иза свештеника, или другог неког свештеног лица. г) Од овога или ма којег другог иметка слободно је право -

славном свештенству само трећину завештати на побожне сврхе, али само у Нашим Наследним земљама и пошто се пре исплате дугови, ако их буде било. Остале две трећине, по одбитку погреб -них трошкова и уобичајених задушних помена, имају свагда при -пасти владици. Завештање, пак, без деце и без родбине умрлога православног свештеника, чиме би се владике оштетиле у свом праву, не важе ништа. Стога, како у тој прилици тако и онда к a-




да не буде никаква завештања, цео преостали иметак нека при -падне владици.

д) Граничарске земље које мора, као војничку баштину, свагда неки војник уживати, не смеју се узети као заоставштина иза умрлога свештеника, нити на то има какво право владика.

6. Што се тиче заоставштина иза умрлих митрополита и вла -дика, то смо се Ми, по примеру Наших предака, сасвим одрекли дела који би нам припадао по закону. Стога најмилостивије по -тврђујемо те заоставштине и убудуће на народну корист, и то:

7. Када умре митрополит или владика, онда треба оделити оно што је црквено од власти тога иметка покојникова, јер од онога што је црквено не сме себи ништа присвојити ни митропо -лит, ни владика, ни ико други. А да би се овом приликом избегли било какви заплети, то треба одмах и свагда убудуће да се поставе по два црквена старатеља (оца), не само митрополитске и влади -чанске него и за све парохијске и друге цркве; исто тако треба да се за сваку цркву без изнимке, у присуству месног поглаварства, саставе спискови (инвентари) о свему покретном и непокретном црквеном добру, о црквеним новцима и о сасудима — и то у два примерка, па један да се чува код владике, или управо код ње -гове Конзисторије, а други код црквеног оца. У те спискове нека се све тачно уписује што би током времена прирасло, или про -пало. Црквени новци нека се чувају под три кључа, па један нека чува црквени отац, други месни свештеник, а трећи онај официр или чиновник кога за то одреди војничка или земљаска власт, али тако да један без другога не могу ништа узети или проневе -

рити од црквених новаца. Сем тога, имају се сваке године, пред официром или чиновником, састављати црквени рачуни и том приликом имају се прегледати црквене ствари да ли се са списком слажу и да ли је све у списак заведено што је умножено, или штс е употребом овештало и постало непотребно. Ако би онај официр

или чиновник који чува кључ од црквене благајне спречен био доћи на одређено време, било ради састављања рачуна, било ради прегледања инвентара, или ради какве исплате из црквене бла -гајне, онда је Наша најмилостивија воља да тај чиновник нареди другога место себе, а све да би се избегло свако штетно одгађање реченим делима.

Најзад, треба пазити да се, било због састављања спискова или због прегледања годишњих рачуна, не чине никакви трошко -ви ни црквама ни општинама, било гошћењем, или давањем как -вих дневница официру, или обласним чиновницима.

8. Што се тиче имања које управо припада Митрополији ,одредили смо за прошло време да се:

а) од свих непокретних и покретних добара која од давнина припадају Митрополији, затим од драгоцених ствари и од сребр -них што су уступљене митрополиту за успомену ради нужнога угледа и ради свога украшавања, онда од митрополитске књиж -




нице, саставе три посебна инвентара, а то за то: да се од сва три по један комад чува код Нашег Дворског ратног савета, а по један

митрополитској архиви, па да се тако сва пописана непокретна добра и драгоцености свагда предати могу постављеном митропо -литу. Њему је слободно све то уживати и употребљавати, али ни -како не сме ништа од тога продавати, залагати, или на други који начин отуђити од Митрополије. Непокретна добра нека се у до -бром стању држе и одржавају из за то одређеног фонда, па за -едно са покретностима, са драгоценостима и с књижницом да се

све то преда митрополитском наследнику. На ово добро имају па -зити и асистенти који су одређени у деветом чланку. Они су дужни тражити сваке друге године да прегледају драгоцености. књижницу, стање покретних и непокретних ствари, и уопште све имање треба да добро узму на око.

б) Сребрни сасуди, драгоцености и свештене одежде, што је све својина архиепископске цркве, заповедамо најмилостивије да се то одели од митрополитског имања, па да се преда митрополит -ској цркви у Карловцима на употребу, које црквену а које опет митрополитског свештенства. Стога нека се све то уведе у цркве -ни инвентар и нека се верно и брижљиво чува с оном опрезнош -ћу која је уопште узакоњена за сва црквена добра.

А како је садашњи митрополит Нама најпонизније предста -вио да су драгоцености, свештене одежде и црквени сасуди, што

је све у списак карловачке цркве уведено и што све карловачки митрополит употребљава када служи, својина Митрополије — то ћемо Ми Нашу најмилостивију наребду због тога издати онда када митрополит докаже да је збиља онако како он тврди; међу -тим, разрешујемо митрополита од обавезе да не мора црквеним оцима давати писмено када хоће речене црквене ствари да упо -треби у некој другој цркви.

в) Што се тиче других заосталих омртвина иза досада пре -минулих митрополита и владика наређујемо најмилостивије: да се било какве драгоцености и друге покретности по закону про -даду, па све што се добије за то, да се уложи у јавну закладу или да се да на приплод уз довољну сигурност приватним људима. Улагање може митрополит са својим асистентима обавити, али под интерес дати новац слободно је када Ми за то дамо највишу до -зволу. Њу ћемо свагда радо дати само ако се довољно докаже да су приватни људи толико имућни да им се може дати на зајам без штете неприкосновене закладе главница, под именом непри -косновеног фонда, који је намењен на народну корист, да се сваг -да у целини чува, а добивене камате да се троше на народну ко -

рист, али по Нашој најмилостивијој наредби. Најпосле, митропо -лит има са својим асистентима састављати, како о главници тако и о каматама, уредне и са ваљаним исправама утврђене рачуне.

9. Да би се, пак, како о пре наглашеном неприкосновеном фонду, као и о свему оном што је остављено митрополиту на вла -




ститу употребу, за тим и о прираштају једнога и другога водила нарочита брига, најмилостивије наређујемо да се због тога уз митрополита и архиепископа поставе још три асистента, и то: од свештенства један православни владика, од војништва један ви -ши официр и најпосле од грађанства један угледни грађанин исте вероисповести, или из Новога Сада, или из другог оближњег ме -ста, или баш и из Карловаца.

Овим митрополитским асистентима дали смо посебно упут -ство, те смо им заповедили да се, осим ванредних прилика, сваке две године, састају код митрополита и архиепископа у Карловци -ма, па да ту састављају уредне рачуне и о неприкосновеном и о школском фонду, и да те рачуне прегледају најпажљивије.

10. У погледу овога посла упућујемо споменута три асистен -та на славонску Генерал -команду као заменика пређашње Осечке српске комисије, и на вировитичког великог жупана, или на под -жупана, као његова заменика, те ће ове две власти заједнички прегледати рачуне о реченим фондовима и о стању тих рачуна са својим мишљењем Нас о томе извештавати.

11. Када умре неки од асистената, или када не би могао ду -же времена вршити своје дужности, треба други асистент, који за то пре сазна, да то одмах јави митрополиту, а овај ће тада ме -сто њега другог за тај посао способног човека Нама најпонизније предложити, па чекати за њ Нашу најмилостивију потврду.

12. Када умре архиепископ и митрополит, расправу о њего -вој заоставштини предузеће славонска Генерал -команда, те ће у том послу поступати по прописима који су прописани ниже у чланку 28 . у погледу заоставштина иза владика. А да би се што пре на народну корист одређени фондови оделили и обезбедити могли од митрополитове заоставштине и да бисмо ми могли наре -дити што треба у погледу митрополиске администрације: — треба сви асистенти што пре да оду у Карловце, па пре него што би Генерал -команда доспела позатварати и пописати ствари, нека они заоставштиу покојнога митрополита ради сигурности затво -

ре; све што се може затворити нека запечате, а остало нека по -пишу и нека најбрижљивије пазе да се од заоставштине ништа не отстрани и не развуче.

Ако би се десило да ни један асистент не би био код овог наглог затварања у Карловцима, нека то изврши месни судац, ако је само православни. Не буде ли тако, онда треба да замени у том послу одсутнога асистента најспособнији магистратски чи -новник исте вероисповести.

13. У таквој прилици имају речени асистенти (јер именова -ње митрополитског администратора зависи од Нашег највишег

решења) наредити и погреб преминулог митрополита. Међутим, они ваља да знају да се трошак за то сме узети само из заоста -лога властитога иметка покојнога митрополита, и не сме се на погреб никада више од 3.000 фор. потрошити, па мада би заоста -




ли иметак дотицао и за већи трошак, у томе се не сме ни најма -ње прекорачити, него штавише, треба још и штедети уколико се то може према спољашњем сјају и према достојанству једнога митрополита.

14. Што се тиче трошкова за митрополитске придворнике и за господарство, док је Карловачка митрополија упражњена, о -вако најмилостивије наређујемо:

а) највише два епархиска намесника, један архиђакон, један протођакон и један духовник, које је свештенство покојни архи -епископ и митрополит за живота у двору држао, ако се који од ових вратио у свој манастир. Исто тако и људи из митрополитске канцеларије, али не више него један секретар, један нотар и три канцелисте, могу се оставити у своме звању и на плати коју су добивали и пре.

б) За послугу овога свештенства и за господарство у ми -трополији треба задржати само најнужније с платом, коју су добивали од пре, а има се задржати и потребна стока.

в) Трошак за храну за горе одређено свештенство и светов -не чиновнике, за домаће и господарствене слуге, за издржавање стоке, за потребан огрев — што се скоро све добива из природ -них митрополитских прихода — оставља се да издаје свагдашњи администратор, али и ту нека се штеди колико се може .

г) Док је митрополитски престо упражњен, ваља уредно об - рађивати винограде и њиве. Њих ваља ограђивати потребним плотовима и јарцима, куће и господарствене зграде ваља одржа -ти у добром стању. Како се за то, међутим, не може одредити потребан трошак, ваља то уредно спровести у рачуне. Исто та -ко, и они свештеници, или световни чиновници који управљају господарством, или који иначе у таквом послу примају и издају док је престо упражњен — имају све што приме и што издаду да унесу у дневник, а тачност таквог дневника ваља да потврде и заклетвом, ако би се то захтевало. На све што издаду преко 10 форината треба да имају уредну признаницу.

д) Митрополитском администратору у име путног трошка, пошто мора чешће путовати из своје резиденције у Карловце, одређује се 300 форината, а као администратору одређује му се за сваки дан колико год их проведе у Карловцима у пословима

праве, по 12 форината, али ту се разуме и његова награда, као и трошкови на госте и на издржавање своје послуге и коња.

Као што је асистентима, који су дужни доћи у Карловце после митрополитове смрти, дужност одмах уредити одређене трошкове за време док је упражњен митрополитски престо, от -пустити непотребне слуге, продати што се скупље може непо -требне коње, затим саставити уредне рачуне о трошковима око изборнога сабора и око инсталације митрополитове, као и о свим митрополитским приходима, који се накупе за то време — тако ваља знати да се сви горе одмерени трошкови, док је престо




упражњен, никако не смеју подмиривати из неприкосновеног фонда, него само из оних митрополитских прихода који се на -купе док је престо упражњен. Ако, пак, прилике допусте, ваља те трошкове још више ограничити.

15. Ради нужног трошка за избор новога митрополита и за Сабор ради тога избора, оставља се увиђавности митрополитског администратора, али под уветом да тај трошак не сме бити ни -када већи од 1.500 форината. У ово се не броји оних 500 фори -ната, од којих ће се дати 100 форината на весеље војницима који ће парадирати код дочека Нашега ц. кр. комесара; других 100 форината има се потрошити на пуцање из топова, када Наш ц. кр. комесар прогласи Нашу потврду о избору новога митрополи -

та и када га после тога инсталира, а осталих 300 форината имају се дати војницима који ће парадирати код проглашења и код ин-сталације . Ове три своте нити се смеју повећати нити умањити, али сви трошкови уопште за изборни сабор имају се подмиривати из придошлих прихода за време упражњеног митрополитског престола

16. Све што год претече од властите заоставштине покојнога митрополита када се наплате дугови, када се подмире потребни саборски и они за време упражњености учињени трошкови — има се приложити на народну корист неприкосновеном фонду. Стога се има постарати Наша славонска Генерал -команда, као расправ -на власт за митрополитски иметак, да се дугови покојног митро -полита који би се налазили без довољне сигурности код приват -них људи, уплате, да се ради јавне продаје властитог непокрет -ног и покретног иметка, драгоцености и ствари пок. митрополита одреди дан лицитације у Карловцима, да се за то објави оближ -њим Генерал -командама и месним поглаварствима ради даље објаве, да се то за времена огласи у јавним новинама, па да се одређеног дана предузме лицитација пред комесарем, кога ће од -

редити речена Генерал -команда пред митрополитским админи -стратором и једним митрополитским асистентом. Све што се до -бије, било од уплате дугова или на лицитацији, или што се, мо -жда, нађе у готову новцу, или што од исплаћених дугова и после свршене расправе чисто претече — има се уложити на приплод

јавну неку закладу, или се може дати уз довољну сигурност и приватним људима, али после Наше претходне највише до -зволе — и то за неприкосновени фонд који је намењен на на -

родну корист . Тим се фондом има савесно управљати, а да се ни -када не покаже какав недостатак, имају се о томе озбиљно ста -

рати митрополитски асистенти. 17. Ако би неки митрополит и архиепископ умро са толиким

дугом који би био већи од његове властите оставштине, која се не сме мешати с митрополитским иметком, заповедамо најмило -стивије: као што дугови некога од владика, ако су већи него ње -гов заостали иметак, не могу се натоварити ни на митрополита




ни на новога владику као наследника му, а још мање на народ ,исто тако и када неки митрополит ступи на престо са дуговима, или када се касније задужи, не могу се ти дугови натоварити ни на наследника му архиепископа и митрополита, нити на митро -полиски неприкосновени иметак, а још мање на цео народ. Стога нека повериоци траже наплату својих дугова само од дужнога митрополита, а по његовој смрти од његове заоставштине у ко -лико им дотече; с друге стране не могу тражити наплату.

18. Да се не би тестаментима сузила права за народну ко - рист одређених фондова, наређујемо најмилостивије да је уна -пред митрополитима и владикама слободно само половину свога иметка — пошто се поплаћају дугови и погребни трошкови — за-

вештавати на побожне, или на друге какве завете у Нашим На -следним земљама; а друга половина, и то: тиче ли се митрополит -ске оставштине — поступаће се по пропису, о чему ће бити го -вора у чланцима 29 . и 30.

19. Иза смрти неког православног владике, док је упражње -но владичанство, неће за то време владичански приходи припа -дати ни митрополиту, ни привременом администратору, него ће се и ти приходи прилагати неприкосновеном фонду.

Али се по себи разуме да ће се од прихода упражњеног вла -дичанства давати привремено постављеном администратору за његов рад примерна награда, а за одређење те награде има се он,

администратор, док управља, обраћати свака три месеца на наш Дворски савет. А у владичанству подмириваће се нужни тро -шкови из прихода, због чега ће имати речени администратор о свим приходима и издацима подносити рачуне с уредним при -знаницама митрополиту и његовим асистентима, а ови ће их скупа с осталим рачунима подносити на преглед славонској Ге -нерал -команди која је, поред вировитичког великог жупана, или поджупана, заменила, по чланку 10, негдашњу Осечку српску комисију.

20. Ми ћемо и убудуће постављати администраторе и за вла -дичанства и за Карловачку митрополију, када се год где упраз -

ни. Стога нека се у таквим приликама то одмах јави Нашој Угар -ској дворској канцеларији, па нека се очекује због администра -ције, тако упражњене митрополије и владичанства, Наше најми -лостивије решење .

21. На упражњена владичанства и на друга свештена досто -анства не треба постављати само митрополитске и владичанске

придворнике, него и друге способне и са добрим својствима об -дарене манастирске свештенике. Стога ваља имати нарочити об -зир на заслуге, на способности и добра својства, кад се дају све -штена достојанства, особито када се бирају владике, између ка -луђера и између других кандидата у Синоду, који се свагда има држати пред Нашим ц. кр. комесарем.




Овим понављамо и потврђујемо Нашу још од раније највишу наредбу да се мора, кад год се састану епископи код свога митро -полита у синодске седнице, било то ради избора којега новога владике, или ради чега другога, свагда тражити претходно Наша највиша дозвола, а ту мора бити присутан од Нас наре -

ени ц. кр. комесар. И као што се по овој највишој наредби, осо -бито на упражњена владичанства, друга способна лица сваки пут морају избирати од целога, под митрополитовим претседништвом сабранога синода, исто тако и Наш у Синод одаслани комесар када се бира владика, или када се саветује о верским предметима, ако и не мора бити у седници код самога избора и код гласања, али ипак се треба тачно владати по упутству, које ћемо Ми ко -месару за то дати, а он је дужан доставити о свршеном избору или о другом неком већању. Најпосле и митрополитова најпониз -нија молба ради највише потврде избора, или ради другог којег синодалног закључка и ради нужних даљих наредаба у томе делу има се, преко комесара, са оригиналним записником о избору, Нама послати.

У другим, пак, приликама, које се не тичу вере, има Наш, у Синод изаслани комесар, скупа са својим секретарем, бити у синодским седницама, за што ће он свагда добити изричну Нашу најмилостивију заповест, и том приликом има се онај ред држа -ти, који је прописан ниже под А).

Под власт српско -народног карловачког архиепископа и ми -трополита спадају само ова овде именована православна влади -чанства, и то: вршачко и карансебешко, темишварско, бачко, арадско, пакрачко, будимско и карловачко.

22. Што се тиче плаћања која ће давати више и ниже све -штенство, и што се тиче митрополитских и владичанских права на та давања, овако наређујемо забудуће:

а) Од ново изабраних и потврђених владика за њихове син -ђелије не сме митрополит узимати више него по ова четири раз -дела, и то: за вршачко или карансебешко владичанство и за те -мишварско по 200, за бачко и за арадско по 150, за пакрачко 125, и најпосле за будимско и за карловачко по 100 кремничких ду -ката од сваког владике. Више него што је овде најмилостивије одмерено не сме митрополит узимати за синђелију ни под јед -ним називом. Али стан, врт, потребна економска оруђа, владичан -ске одежде и књиге пређашњег владике, све се то има предати новом владици бесплатно. Напротив, сасвим се забрањују убу -дуће оне уобичајене скупе гозбе код посвећења нових владика ,или код других сличних свечаности, због којих се раније морало више плаћати за синђелије.

б) Свештена рукополагања имају се убудуће сасвим бес -платно вршити.

в) Не сме се ништа узимати за руколопожење: ни за архиман -

дрита, ни игумана, ни владичанских намесника (егзарха) , нити за какво друго постављење вишег свештенства.




г) За синђелије на парохије има се наплата размерити по броју кућа у једној парохији, па да се плати од сваке куће по 30 крајцара, али овако:

1. Ако би који парох и више од 100 кућа опслуживао, на -плата за синђелију не сме никада већа бити од 50 форината.

2. Ако је више свештеника на једној парохији, онда треба да се куће на њих разделе и да се сваком одреди његов део кућа; па умре ли који од ових пароха, онда његов наследник неће пла -ћати од свих кућа што су у целој парохији, него ће плаћати по 30 крајцара само од оних кућа што су њему припале.

3. Ако се ова наплата рачуна по кућама, не смеју је никада плаћати власници кућа, него баш новонамештени пароси:

4. Ова наплата не протеже се на Бихарску жупанију у Арадском владичанству, него за тамо важи и надаље већ одавно чињена погодба са арадским владиком, по којој се не плаћа за

синђелију више од једног дуката. 5. Наплата владици за освећење цркве смањује се на девет,

а за антиминс на 3 кремничка дуката .6. У име такозване сидоксије, или што пароси плаћају сво -

им владикама на годину, има се убудуће од сваке куће у паро -хији по 3 крајцаре плаћати; али ни ово неће плаћати власници кућа него намештени пароси, и то: где их је више на једној па -

рохији, неће сваки плаћати од целе парохије, него само од оно кућа што су му додељене.

23. Напротив свака друга давања или плаћања од стране нижега свештенства вишем, која нису у овом закону изриком споменута и допуштена, било она у новцу или у природним про -изводима, или у подвозу, или у работама, не марећи што је до -сада било у обичају — забрањује се строго као недопуштене глобе. Особито под тешком казном забрањује се по неким мести -ма уобичајено давање дарова владикама о празницима и о имен -данима. Исто тако, и свако давање за владичанска путовања у Беч, или у друге крајеве, као и уопште свако скупљање и саби -

рање. 24. Ова забрана важи и за оне новчане припомоћи, што су у неким владичанствима узимане у име синодалних и других било

каквих трошкова, јер трошкове за Синод нека дају митрополит и владике од својих властитих прихода.

25. Што се тиче подвоза, што је даван бесплатно владикама када би обилазили своја владичанства, наређујемо: да православ -не владике кад се спреме да обилазе своја владичанства, али не друкчије него тек када за то добију од Нас, а преко домаћих власти, најмилостивију дозволу — пријаве то претходно домаћој граничарској Генерал -команди или жупанијском поглаварству, које ће власти одредити подвоз према потреби договорно са вла -

стелом, али и то само у оним срезовима где је то било у обичају




досада. Иначе, осим духовних визитација, нека се владике по -старају за трошкове за подвоз из своје властите кесе.

26. Да се не би разношењем званичних владичанских пи -сама која иду осим поште теретиле свештеничке куће, црквени послужитељи, црквени оци, па и сами свештеници, наређујемо најмилостивије да и та писма разносе војничке писмоноше (ор -донанци) скупа са осталим писмима, и да их предају на одређена места; али не треба за то одређивати посебне писмоноше. Стога ,дакле, не сме парохиско свештенство разношењем својих или владичанских писама, или којима другим работама теретити куће црквених послужитеља или црквених тутора.

27. Забрањују се убудуће сва она, досада уобичајена и под ма каквим именом, како од свештенства тако и од народа, било каква наплаћивања која су давана владичанским намесницима или такозваним егзарсима или протама, кад су ове последње за -мењивали, јер су се владике обавезале да ће унапред своје на -меснике сами плаћати. Стога забрањујемо за свагда наплаћива -ње једне или више форината, што су их проте узимале од сваког села у неким владичанствима, када су место владичанских на -месника обилазили владичанства.

28. Када умре неки владика Карловачке митрополије, мора се одмах постарати она власт која расправља заостала имања да се ово имање, докле Ми не поставимо владичанскога администра -тора, неокрњено сачува, да се готов новац или покретности не

развуку, да се оном ко се стара за погреб на тачан рачун издаду погребни трошкови, ако не би хтео сам те трошкове предујмити, затим све имање које се год буде нашло, особито што је више вредно, нека се или у посебну собу смести, врата нека се затворе и званично запечате, или нека се све судски попише, па преда неком поузданом лицу да оно то чува.

Чим, пак, владичански администратор прими управу, мора расправна власт, договорно с администратором, позвавши оба црквена тутора владичанске цркве и два приседника владичан -ске конзисторије — све имање владичанства, што ће се знати из инвентара, који се мора саставити за свако владичанство — тачно оделити од властитог иметка покојног владике, па оно што је по -којнога владике треба све тачно пописати и правично проценити, па у року од три недеље на јавној лицитацији, која ће се обја -вити у области, или бар у оближњим већим местима да се што већи број купаца окупи, па одређенога дана продати на лицита -цији. Нађе ли се да је покојнику неко остао дужан, има речена власт без оклевања те дугове покупити, па затим тачан рачун саставити о стању владичанске заоставштине , од којега оверен препис има дати администратору, а целу оставштину ставити у депозит поглаварства.

С друге стране, иста расправна власт, чим умре владика, и то још пре него што се попишу ствари и пре лицитације, што се




осталом лако може учинити, има сазвати повериоце покојника, одредивши им за то двомесечни рок, па одредивши заступника за одбрану оставштине, има њихова потраживања законито утвр -дити и закључити, и најкасније после судских одлука које би се појавиле због каквога порицања — има стање дуга срачунати.

После тога ваља дуг упоредити са иметком, па ако се уз -могне све из оставштине покојнога владике поплаћати, онда тре -ба судски признате и поплаћати, пошто се пре униште обвезнице и пошто повериоци даду признанице да су потпуно подмирени. За оне, пак, повериоце који су упућени на јаче доказе или који нису дошли на одређени рок, има се сума њихове тражбине за -држати у депозиту. Најзад, оне повериоце чије тражбине нису судски признате, ако нису учинили призив на виши суд, треба одбити.

Када се тако подмире дугови, оно што претече, то је чиста оставштина иза покојника и пошто се издаду завештања (легати), ако их буде по пропису 18 . чланка, има се та оставштина предати архиепископу на признаницу да ће се то неоштећено чувати. Ако ли би дугови били већи него иметак, онда нека војничка власт по праву првенства повериоце законито поређа, па нека их на -мири према стању оставштине.

29. Наследнику покојнога владике нека се преда по тачном попису не само све оно што је отпре припадало владичанству, као: куће, господарске зграде и вртови, него и сав намештај у тим кућама и зградама, скупа са стоком и осталим стварима, које су потребне за господарство, затим књиге и владичанске свеште -не одежде, које нису у црквеном списку. Све остало што се нађе: готов новац, или у главницама, накити, злато и сребро, што није за цркву, вино, жито, живеж, било какве ствари, рубље, кола, коњи, говеда , свиње и овце, има се узети у заоставштину и рас -правити по пропису напред наведенога чланка, па онда, пошто се подмире дугови и изврше завештања, како су више одмерена — све се има употребити на побожне сврхе.

30. Наређујемо најмилостивије да се нађена заоставштина покојнога владике, када се одбију дугови, погребни трошкови и оно уколико је можда по праву горе допуштеном коме што за -вештао подели на двоје, па једна половина нека се придода на народну корист установљеној неприкосновеној заклади, а друга карловачкој школској заклади (коју најмилостивије наређујемо за општу закладу, од које се главница не сме трошити и од које ће се камата трошити према приликама само после Наше највише дозволе).

31. Протопрезвитерски окрузи који су досада самовољно мењани, морају се стално, и то тако уредити како би могле проте не само њима подвлаштене парохије лако надгледати и држати их у добром реду, него како би проте могле и живети од при -хода који су им отсада одмерени. Стога смо потврдили не само




предложени Нам број протопрезвитерата и поделу њихових окру -га, и Наша је најмилостивија воља да се тога ваља тачно држати унапредак.

Али ипак није потребно да прота мора ону парохију ужи -вати по којој се назива протопрезвитерат, особито ако то смета његовом господарству; него прота може и другу коју парохију

живати у свом округу, ако се само при постављању прота буде пазило на изврснију способност и ако се буде савесно мотрило да проте добију парохије у онаквим местима у којима, према броју кућа и према одређеном броју дјејствителних пароха, више се налази пароха, како се не би занемариле парохиске службе када проте обилазе протопрезвитерате, или када су спречени другом службом.

32. А за то што ће проте себи подвлашћене парохе у добром реду и у дужности одржавати, и што ће од времена на време над -гледати да се убудуће уредно држе четири парохијална прото -кола, у које ће се одмах заводити: умрли, венчани и исповеђени парохијани — пошто нису у свим владичанствима једнаке при -лике — одређује им се награда овако: да у митрополитском, бач -ком, вршачком, темишварском, будимском и у арадском влади -чанству

а) Сваки прота ужива унапредак од своје парохије, ако је ту један или више пароха намештено, од заједничких штолар -

них прихода половину више него они. б) Да је сваки прота сасвим опроштен, као и досада, од пла -ћања годишње сидокосије, али никако се не допушта протама да е за себе узимају.

в) Да проти даје сваки парох његова протопрезвитерата, дакле и онај који је с протом на истој парохији, сваке године по 100 ока чисте пшенице, или по 2 форинта, што стоји на вољу па -

роху, најпосле г) Слободно је протама (као што се о томе више говори у

штоларној норми) за сведочанства о огласима приликом венча -ња, узимати по 7 крајцара; али дозволе за венчање, што су их досада проте давале, имају се сасвим укинути и у Граници и у Провинцијалу; а те дозволе има давати бесплатно сваком грани -чару, када се буде женио, његов заповедник, и он се не сме вен -чати док не покаже ту дозволу.

Проте у карловачком и пакрачком владичанству, које до -сада нису примали никаквих посебних прихода, и који су и го -дишњу сидоксију морали плаћати — опраштају се од плаћања сидоксије и синђелије, а за труд њиховог надгледања имаће пра -во узимати годишње, као неки доплатак, по онолико крајцара ко -лико парох има кућа у парохији.

Она забрана да проте не дају венчаних дозвола и да се нико из Границе не сме венчати без дозволе заповедника, важи и за




оба ова владичанства, и по томе се има уопште држати у целој Граници.

33. Обуставља се засада подизање богословских школа, јер нема за то довољнога фонда, а скупљање добровољних прилога за то не може се допустити због многих важних разлога.

34. Ко жели бити рукоположен за ђакона или за свештени -ка, или ко моли за парохију, мора имати сведочанство о својим наукама, не само од професора код кога је учио, него да има Епархијска конзисторија код сваког стечаја, према степену ру -коположења или звања, добро испитати о нужним наукама и о способностима, а не сме се ни рукоположити ни парохија му да -ти пре него се савесно испита нужна способност. Према томе очекујемо од владике да ће при избору пароха поглавито пазити на најдостојније између молилаца, како не бисмо били прину -

ени у противном случају, ради боље свештеничке службе, стро -же законе одредити.

35. За пароха или попа не смеју се поставити други него само поданици Наших наследних земаља.

36. Пре двадесет пете године, што се има доказати крште -ним писмом, не сме се нико закалуђерити, нити пустити у чин ипођаконски, ђаконски или свештенички.

37. Будући да се број свештеника и пароха често без сваке нужде толико умножава да се тим не само нужна војничка слу -жба ради одбране Наших наследних земаља и пореска снага знатно слабе, него још и сами свештеници и православне сеоске општине због тога терет осећају, због чега су више пута молиле да се известан број одреди: пошто за издржавање толиких паро -ха у једном месту не достижу штоларни приходи, па отуда следи да издржавање пароха утолико више пада на терет општинама

колико оне саме морају већим оптерећењем осталих сељака сносити не само порезе и за понајвише имућне, а од порезе опроштене, свештеничке куће, — него се оне ограничавају још и

уживању сеоских земаља, ораница, ливада и пашњака тим што се пољска господарства и сточарство у свештеничким кућама сваким даном множи, па стога смо за Војну границу непроме -њиво узаконили да се:

а) у парохијама где нема више од 150 православних кућа само један парох постави.

б) А где нема више од 250, ту да се поставе два пароха. в) А где буде више од 250 православних кућа, ту је слобод -

но три пароха поставити .г) Али више од три пароха не смеју се нигде поставити без

Наше изричне дозволе. д) Проте што су намештене у овом или оном месту имају се

прибројити законитом броју пароха, па нити ради прота нити ра -ди народа, који се по неким местима ради молитве или ради тр -говине састаје, али ту стално не станује, нити ради свештених




служаба, за које би владика чешће изашиљао свештенике у по -нека места — не сме се овде одређени број свештеника преко -

рачити. ђ) Док се год услед овога закона прекобројни или без служ -

бе остали свештеници на било који начин не понамештају не смеју владике ниједнога новога свештеника рукоположити.

е) Иако се овим законом наређује да се број свештеника у целој Граници умери, ипак се не допушта у оним граничарским парохијама где је пре уређења Границе још мањи број дјејстви -телних пароха пописан да се сада тај мањи број повећа, него ту се треба држати Граничарског регуламента и Наше заповести од 8 . новембра 1764 . којом је наређено да треба, после граничар -

скога уређења, све преко броја намештене свештенике пустити да изумру, или их, како је горе речено, како било наместити, али наново умножене да треба искључити.

ж) Исто тако, по Нашој другој заповести од 25 . априла 1771 ,не сме ниједан граничар без дозволе Генерал -команде бити при -мљен у свештенички сталеж, свако нужно донамештање или по -стављање којега новога свештеника мора владика сваки пут при -авити Генерал -команди, а намештање пароха на парохије мора

бити у присутности од Генерал -команде за то одређеног официра. Иначе не сме нови парох ни парохијалне приходе уживати нити звање своје вршити.

38. Забрањујемо најстроже да се ниједан од Наших пода -ника не рукоположи за свештеника и не производи за архиман -дрита у Пећи, или у другом коме месту у Турској; и као што сви свештеници, по чланку 25, морају бити поданици наследних зе -маља, на исто ваља пазити најтачније и у погледу калуђера. Ако ли се деси да страни калуђери када дођу у наше земље, па под видом као да су дошли из светих места стану од народа мамити новац, и те новце собом у стране земље односити, не сме им ни митрополит, ни владика допустити да врше, не само неке све -штене службе, него ни скупљање милостиња, што је већ забра -њено и свештенству из Наших земаља. Штавише, чим се сазна

да је неки калуђер или свештеник дошао, треба одмах, часа не часећи, најближем провинцијалном или граничарском поглавар -ству верно и потанко јавити: откуда и по каквом послу ти људи долазе? камо иду и колико мисле овде бавити се? како би онда и поглаварства могла даље нужне извештаје испитати, више вла -сти о томе известити и на владање таквих људи добро пазити.

Исто тако, не сме се убудуће без Наше највише дозволе ни - једном свештенику који дође из туђих земаља, па ни онима који се сада налазе, без Наше изричне дозволе у Нашим наследним зем -љама, даљи боравак овде допустити, него ови последњи имају се одмах протерати. А напротив, свим домаћим православним ка -луђерима и свештеницима забрањује се најстроже да без знања и без допуштења светског поглаварства, не казавши за посао и



141Српске привилегије

намеру због чега желе путовати у туђу земљу — не смеју се тајно уклонити, јер ће се преступници ове заповести, по закону за бегунце, казнити без сваког обзира.

39. Горе је већ прописано шта ће давати ниже свештенство вишем; а шта ће, пак, свештенство смети узимати од народа, про -писано је у две штоларне норме, које су додане под В) и Г). А да би свако могао сазнати за ову норму, има се по један, на српском или на влашком језику, наштампани примерак код сваке цркве прилепити, а други примерак има се чувати код сваког месног суца. Све остало, сем онога што је у реченој норми одмерено за парусије и за сарандаре — особито што је било у обичају давати владикама у име венчања, у име милостиње или добровољних да -

рова, затим у име димнице и у име конака сасвим се забрањује; и владике не смеју од народа ништа више ни искати ни узимати него што је у овој ствари по Нашој највишсј заповести уговором или конвенцијом још установљено; и код тих владичанских кон -венција треба унапредак остати без промене.

40. Сви намештени пароси, скупа са својим сродницима који с њима живе под једним кровом и на једном огњишту у зајед -ничкој задрузи, — али ту се разумеју само они задругари који нису били одељени када је свештеник рукоположен, него су, дакле, с њим и остали; а не они који су пре рукоположења били подељени, па тек доцније приступили свештенику у задругу: — опраштају се од сваког данка и осталих намета.

Али како се ово ослобођење од данка и других намета не протеже на ослобођење од војничке службе, јер оно људи што је у Граници управо су и смештени тамо само за то да чувају међе и да служе у војсци — стога важи и надаље досадашња наредба по којој у кући пароховој, сем њега, само још једна мушка глава опроштена је од војништва, а све остале имају се размерно узи -мати у војнике, као и мушке главе других граничарских кућа. На ово треба у целој Граници, према њеном уставу, пазити; свеште -ничке куће у шајкашком батаљону треба држати једнако са они -ма у Славонској граници, те по том имају те куће давати војнич -ке службе и остале намете.

41. По стародавном обичају нека се венчава само у оним парохијама из којих су заручнице и нека се по свима владичан -ствима у којима, можда, тако не бива ова Наша најмилостивија наредба тачно извршује, као и то да се пре венчања по три пута оглашује. Од ових трикратних оглашивања могу православне владике у ванредним приликама разрешити, али да се за то ни -шта не плаћа. Ако ли који владика ову Нашу најмилостивију дозволу мимо очекивања злоупотреби, тај ће несумњиво оштро бити кажњен.

42. Што се тиче нереда, што мртва телеса чешће предуго остају несахрањена; што се сиромаси не сахрањују у гробља, не -го поред јавних путова, наређујемо најозбиљније да не смеју




свештеници одуговлачити са погребом због мртвачева сирома -штва, него га морају бесплатно сахранити. А нађе ли се који па -

рох да поступи противно овој Нашој највишој заповести, има му се одузети парохија; а на позив месног кнеза или старешине има свршити погреб, под претњом исте казне, најближи суседни па -

рох, коме се има платити мртвина од имања онога пароха који није хтео сахранити мртваца, пошто се та мртвина силом од ње -га узме; а и православне владике и државне граничарске власти нека озбиљно пазе да се ова Наша најмилостивија заповест нај -тачније извршује.

Што се тиче времена када треба и места где треба мртваце редно сахрањивати, ваља се држати за то издатих здравствених наредаба.

А како онај обичај код православних по коме се утопље -ници не сахрањују у гробље, него поред река у отвореном пољу

— као што и саме њихове владике признају — потиче од саме празноверице, то нека се владике најмарљивије потруде да се такве празноверице истребе, па да народ о тој ствари добије лепше мишљење.

43. Мртвачке дозволе, које су у неким владичанствима из -давале проте, црквени оци или и саме владике, нису нужне, — и стога се оне укидају; а укидају се сасвим и оних 7 крајцара што је био обичај давати протама за те дозволе. Исто тако, није слободно ништа узимати за звоњење при погребу, него кад сама покојникова кућа захтева да се звони; и за тај случај ради упра -вљања и ради тачног вршења, ово се прописује: у граничарским местима и срезовима плаћаће за звоњење: имућније куће по 15 крајцара, средње по 12 кр., а сиромашне по 7 кр., и то само је -данпут, макар се и више пута звонило; а нико не мора дати зво -нити при погребу, ако то сам неће, нити свештенство сме кога на то наговарати или приморавати.

И тако сем овога што је горе у штоларној норми одређено ни најмање какво давање свештенству од стране народа није до -пуштено, и нико не сме речену норму прекорачити, јер ће иначе навући на се тешку казну.

Из овога само по себи јасно је да се забрањује и онај рђави обичај по коме је досада од свештеничких удовица узиман у име мртвине или коњ, или по којем је плаћање за сарандаре и за па -

русије удовицама силом наметнуто, ма да оне то нису захтевале. Штавише, таквим свештеничким удовицама дужне су владике, скупа с осталим православним свештенством, по могућности по -магати.

Сем овога, остаје и надаље у пуној снази досадашња наредба по којој свештеници не смеју ни састављати ни писати завештаје световним људима. А побожна завештања, али само у Нашим на -следним земљама, слободно је чинити световним људима и нада -ље, уколико таква завештања нису противна Нашем штампаном Граничарском регуламенту и Граничарском уставу.




44. И у оним владичанствима где има више манастира не са -мо калуђерима него и свештеницима ваља у свако доба допусти -ти да исповедају народ; штавише, код испита који је прописан 34. чланком треба најбрижљивије пазити да парохије добију са -мо они свештеници који су довољно спремни за свештеничке дужности и за исповедање народа.

45. Укида се убудуће онај, на канонском праву православне цркве неосновани и већ од пре укинути обичај, по коме су доса -да удови свештеници у манастире гоњени и против верских уста -нова приморавани да се закалуђере, те тиме њихова деца беху излагана крајњој беди. Удови свештеници имају се оставити на својим парохијама и не смеју се са својих места збацивати, нити слати у манастире, него само због важних канонских препона, или због превелике старости, или због болести; па ако би нужно било због ванредних узрока, онда треба да те узроке конзисто -

рија испита, расправи и пресуди, па такве случајеве да пријави Нашим дворским властима пре него што се изврши пресуда. Исто тако треба поступати и код другог свештенства у случају ако би се који против његове воље у манастир морао послати.

46. Одобравамо из особите царске и краљевске милости да се престане од даљег уређења и умањивања православних калу -

ерских манастира, изузевши оне манастире који су укинути си -нодалном одлуком.

47. Архимандрити имају се постављати како је било и до-сада.

Архимандрити и игумани могу се лишити свога звања само када то претходно конзисторија испита и пресуди; у том случају, ако су они и конзисторијални приседници, због исте кривице престају то бити.

О приходима сваког манастира ваља састављати уредне ра -чуне и подносити их дијецезану на крају сваке године. Њих ће конзисторија прегледати и тако прегледане подносити митропо -литу. Овај, пак, има се постарати како ће моћи по рачунима у свако доба, ако би то било нужно, придворним властима о стању манастирског иметка и особља потпун извештај дати.

Нико се не сме у манастир примити пре него када докаже сведочанством свога поглаварства да је Наш поданик, а исто тако не сме се нико калуђерити док не наврши 25 година живота.

Скупљање милостиње, било у новцу било у природним про -изводима, забрањује се свима манастирима под жестоком казном. А што од добровољних дарова падне у црквену кутију, то се има трошити на издржавање цркве, на набавку црквених сасуда и на остало што је за службу потребно, и та милостиња има се у

рачунима о манастирским приходима на посебном листу бележи -ти и срачунавати.

Дође ли неки манастир због пожара, због поплаве, или због опште неродице у превелику невољу, онда се има манастир са сведочанством свога пука обратити на Генерал -команду, па када



Радонић — Костић 144

Ми дамо, према приликама на неко извесно време, најмилостиви -у дозволу, и онда ће само владика коме је подвлашћен постра -

дали манастир дати му писмену препоруку ради скупљања ми -лостиње.

Подизати нове манастире, или боље снабдевати ове који по -стоје, забрањено је још 1753 . године, али се допуштају сваке по -правке из властитих манастирских прихода; а устреба ли да се неки манастир сасвим изнова подигне или да се прошири, треба се под тешком одговорношћу држати онога што се за то пропи -сује у 66 . чланку.

Остаје и надаље право Наше највише власти да преко сво -их световних повереника дајемо прегледати манастире.

Све што су досада манастири давали владикама, било у нов -цу, било у природним производима, то сасвим укидамо и забра -њујемо најозбиљније реченим владикама да не смеју од мана -стирских прихода било под каквим видом себи присвајати.

48. Што се тиче унутрашњега запта и реда у манастирима, остављамо то бризи и управи вишег свештенства у уверењу да ће исто свештенство по дужности свога звања такве уредбе донети, како ће калуђери бити у добром запту и да ће своје дужности вршити, па да ће онде где то месне манастирске прилике допу -штају бавити се похвалним и корисним поучавањем младежи.

49. Како у погледу манастирског поседа у разним државним областима, због различних закона и због општег устава сваке области, настају и разне обавезе: то ће се стога и манастири у по -гледу свога поседа, како ради уживања тако и ради било каквих обавеза, сасвим једнако држати онога од Нас прописаног војнич -ко -граничарског система уставних земљаринских закона.

50. Конзисторијални послови нека се расправљају, до даље Наше најмилостивије наредбе, по оној уредби која је била у обичају од Сабора 1769 . године, па до 1774 . године; стога има Нам ту уредбу православни архиепископ и митрополит предложити са својим мишљењем, да би се, можда, иста уредба, у овом или у оном и на који најбољи начин, могла исправити.

Ми се најмилостивије надамо да ће се и поред намерене промене у Конзисторијама, сви чисто духовни и црквени посло - ви који иду у делокруг редовне конзисторије а која треба сваке седмице држати, без сваког непотребног одгађања редовно рас -прављати. Уједно, и то најмилостивије допуштамо, док митропо -лијски неприкосновени фонд не буде био већи, да се конзистори -

јалне наплате узимају по уредби која је приложена под словом К, а коју треба иставити у конзисторијалним канцеларијама. Ње се треба држати најтачније, нити је и за веру више слободно узи -мати него колико је у уредби одређено. Али оне странке које до -кажу своје сиромаштво довољним сведочанством пароха или ме -сног поглаварства могу се сасвим опростити од таквих наплата.




Но како су у Нашим војничким Границама новчане казне кинуте, и како уопште замењивање трошкова с друкчијом ка -

зном у парницама које се покрећу више од обести ( temere litigan-tium ) није основано на војничким правилима, стога се то укида и код духовних конзисторија.

51. Митрополиту и владикама најстроже забрањујемо да се не суђују казнити потчињене свештенике бијењем, оковима, вези -

вањем, ропским и другим пословима, сем у случају када би на тако тешке казне осуђени били редовном парницом, јер тим се понижава свештеничко достојанство, а у народ се усађује место поштовања презирање и омаловажавање својих духовних пастира.

52. Никога није слободно казнити искључењем из црквене заједнице без Наше, преко дотичних дворских власти добивене, највише дозволе. Ниједан православни владика не сме ни једном хришћанину свога закона, по вашем црквеном обичају, ускрати -ти обичнога духовнога благослова, сем ако је неки законито су -спендован, или је искључен из црквене заједнице онако како је горе наређено.

53. Како је већ више пута напоменуто да ће свештенство у црквеним и духовним делима зависити од својих конзисторија и својих владика и митрополита, с правом приговора (рекурса) управо на Нас, и то из Границе преко Дворског ратног савета — тако ће напротив у свим другим кривичним и грађанским делима (causis criminalibus et civilibus ) свештенство једнако са светским сталежом зависити од постављених државних власти и судова и покораваће се општим државним законима.

Свакако је слободно у кривичној парници против некога православног свештеника, ако то замоли митрополит или дије -цезан — владика, да два конзисторијална свештена члана прису -ствују, али само стога како би сами увидети могли да се у пар -ници право поступа. Напротив, код пресуде против таквога зло -чинца имају се свештени приседници уклонити из суда. Испадн eли таква пресуда на редовну или на ванредну казну за злочинце: има се злочинац под добром стражом, пре него се изврши пресу -да, предати Конзисторији да га лиши чина, што треба по цркве -ним законима и обредима извршити без оклевања, те злочинца, опет под добром стржом, вратити кривичној власти.

54. Као што смо више забранили сваку свештеничком угле -ду непристојну казну, тако исто најмилостивије наређујемо да ни свештенство не казни световњаке батинама или излагањем на авно ругло, или другим било каквим казнама (епитијама), које

се не слажу с војничком чашћу, или да их одбијају од обичнога целивања икона у цркви.

55. Још забрањујемо свештенству да не казни никога у новцу ни под којим именом. А да би се спречио порок двоженства, имају се најтачније извршавати Наше најмилостивије наредбе од 1754, 1758, 1759 и 1761. године. Нека свештеници православном народу




тежину овога порока и за то одређене казне добро разјасне и нико, а најмање који странац, који истинитим смртним листом да е удовац, или судским сведочанством да је неожењен — не до -

каже: не сме бити од свештеника венчан; усто треба водити паро -хијалне протоколе или матрикуле: крштени, смртни, венчани и исповедни, у свим парохијама по уведеним штампаним књигама, и те књиге имају владике и проте, када обилазе парохије, најтач -није прегледати.

56. Овим потврђујемо најмилостивије и ону Нашу од 14 . фе-бруара 1763 . највишу наредбу због злочинаца којом је допуштено да православне осуђенике на смрт, у свима местима без изузет -ка, исповеди и причести свештеник њихова закона, да се осуђе -ницима за то време окови скину, и да их у местима где је то до -сада било у обичају од тамнице до губилишта прати свештеник њихова закона.

Али у оним местима где речени обичај православних не по -стоји, такве злочинце има пратити од тамнице до градских врата

римокатолички свештеник, па ту нека га замени православни, ако се који нађе у месту или у близини.

57. Како је добра и темељита настава омладине од највеће користи по општу ствар и како је оно од Нас наређено подизање и уређење немачких, основних, штапских и тривијалних школа

Граници само за становнике војничкога сталежа намењено: то

хоћемо да тако остане и унапредак. 58. Како би лакше било и српском свештенству и народу набављати потребне књиге, дали смо стога овде подићи посебну штампарију за српски и за остале источне језике, из које ће се

будуће оне књиге које су досада из туђих земаља врло скупо набављане — исте каквоће али по мању цену моћи добивати.

59. Још и то забрањујемо, без Наше најмилостивије дозво -ле: оне резолуције, декрете и наредбе које су у делима привиле -гија и верозакона издати, или што ће се још издати, да се нико не усуди где било штампати: стога има ову забрану како митро -полит, тако и сав народ његова закона, под претњом тешке казне,

најтачније поштовати. 60. Као досада тако и убудуће без Наше претходне дозволе није слободно православним држати општи или партикуларни Сабор. И када се замоли допуштење за држање Сабора, треба једно Нама назначити за то потребне трошкове. Исто тако, није

слободно ни од стране митрополита, ни од свештеника, нити од стране православних одашиљати изасланства или депутације к Нашем двору, док се пре не именују особе, док се не пријави због чега депутација хоће да дође, док се не искаже одакле ће се за то намаћи трошак без оптерећивања војништва и пореских обвезника и док се за то не добије Наша најмилостивија дозвола,

па и онда забрањује се најозбиљније и митрополиту, и владика -




10*

ма, и свима православним сабирање прилога било под каквим видом.

61. Није слободно ни митрополиту, ни владикама о трошку својих једноверника путовати, или друге трошкове чинити, а још мање задуживати се, или издавати задужне обвезнице у име свих својих једноверника са митрополитовим потписом, или било кога другога. Јер ако би се на тај начин и издале задужнице, не би оне саме по себи ништа важиле.

62. Као што смо већ одмерили и уредили колико ће се у име дневница, у име путнога трошка и у име подвоза давати свакоме од народа на Сабор посланом заступнику — и стога никоме није слободно ове дневнице по својој вољи ни повећавати ни смањи -вати; тако исто најмилостивије заповедамо да сав овај износ (са -борске трошкове), пошто се пре на све пописане куће свих пра -вославних једноверника разреже, војничке и провинцијалне вла -сти од свих кућа без разлике саберу, па од тога нека исплате у сваком округу или владичанству најпре свима заступницима одређену суму, одбивши претходно што су, можда, примили као предујам. Ако би, можда, у неком владичанству од тога на рече -ни начин разрезанога износа што претекло, то треба послати на митрополију у Карловце, па нека се од тога накнади митрополи -и, ако је она што предујмила посланицима, или нека се од тога

другим владичанствима доплати онолико за колико у њему ску -пљени новци на подмирење заступничких дневница не досегну. Како ће се, пак, остатак који би од таквог приреза претекао на корист православних употребити — остаје да Ми то најмилости -вије одредимо.

63. На народном Сабору сме бити само: 25 заступника од војништва, 25 од грађанства и исто толико од свештенства, и не сме се ниједан преко овог броја, нити без уредне и од ц. кр. ко -месара испитане веровнице, у саборске седнице пустити. Ни ом -ладину не треба пуштати на Сабор, јер због своје незрелости не би знала чувати што није за казивање. Уопште, без Нашег ц. кр. комесара не сме се никакав скуп или састанак држати.

64. Држање старога календара, кога су се православни пре до године 1769 . држали, најмилостивије потврђујемо и надаље. Али у оним местима где православни помешано станују с римотаколи -цима морају православни осим недеље, које се и онако с обе стра -не заједнички светкују, веће римокатоличке празнике, а пои -менце: празник рођења Христова или Божић и празник Телова (Брашанчево) скупа с римокатолицима светковати, или да не би било саблазни, морају своје дућане и радионице бар затворене држати целога дана, и не радити никаквих работних послова. Остале римокатоличке празнике не морају православни светко -вати, али су дужни од 8 до 11 часова до подне, када се служи

римокатоличка миса, све дућане и радионице позатварати и не




радити ни занатлискога посла код кога се лупа, нити другога кога којим би се могло дати повода јавној сметњи или немиру.

65. Православни смеју само оне празнике светковати који су синодално потврђени 1774 . године и који су назначени у при -логу под словом Е). На све остале празнике што су разрешени од овога и од пређашњега Синода треба да сваки иде за својим по -словима и да те дане не светкује.

Осим тога ипак допуштамо, што православни у каквој те -шкој невољи, особите светитеље изабраше за заштитнике и за -ветоваше се да ће их светковати, и што тај завет пренеше и на своје потомство. Такве, дакле, заветне празнике могу они по ста -

родавном обичају по цео дан светковати, како поједине породице тако и целе месне општине, па чак и читави окрузи, и нико их не сме гонити да на те дане раде.

Али убудуће није слободно ниједној општини ни себе ни своје потомке оваквим заветима обвезивати док претходно, пре -ко владике, не пријаве митрополиту узрок и посебност завета и док на то не добију дозволе, потврде и благослова; а то митро -полит нека не даје тако лако, него, ако би баш имао важна узро -ка да уважи такву молбу ове или оне општине, има то нама ја -вити преко дотичне дворске власти.

Како су многим светитељима чије је светковање Синод раз - решио цркве подигнуте и посвећене, то нека је слободно светко -вати у тим местима и те празнике, или црквене заштитнике,

66. Што се тиче грађења православних цркава, хоћемо да се тачно поступа по овом:

1. У отвореним местима где станују сами православни Ср -би, и то где има најмање 30 кућних задруга и где већ имају па -

роха свога закона ради богослужења, тамо се допушта градити цркве без обзира од какве грађе и каквог облика, држећи се само онога што ће се ниже прописати у 6 . правилу. Па иако је за фи -лијалне цркве православних, највишом резолуцијом од године 1746. право уређење прописано — које за угарски Провинцијал важи и надаље без измене — то ипак допуштамо из највише ми -лости да у Нашим граничарским областима православне фили -

јалне цркве остану и надаље подељене и придружене парохија -ма, како су где сада придружене. 2. У свим затвореним местима, затим у оним где су станов -

ници различне вере, била та места затворена или отворена, па где већ има православна црква, те би неко хтео и другу још да гради: онда се мора свагде пре питати, и без Наше, преко над -лежних придворних власти, за то добивене дозволе не сме се ни започињати градити црква.

3. Обнављања цркава могу се предузимати и без дозволе, а деси ли се да би требало неку трошну цркву обновити у оном месту где је за грађење цркве потребна дозвола , онда у таквој прилици не треба допустити ни обнављање, — ни




4. грађење цркве на старој развалини пре него што се од Нас добије дозвола.

5. Државна власт има пазити, и где је без питања слободно градити цркве, да се тим не слаби ни граничарски војнички, ни порезни сталеж, и да се најбрижније избегава свако украшавање и прекомерно кићење зграде, па стога

6. по Нашој највишој одлуци од 17 . децембра 1765 . има се свагда ради црквене грађевине подносити нацрт градње заједно са прорачуном; а има се пријавити и заклада која ће поднети трошак.

67. Што се тиче оснивања гробаља, упућују се православне општине у сваком месту да се најтачније владају по наредбама

које су издате од домаћих власти ради чувања општега здрав -ственога стања. Стога дакле где устреба да се заснује гробље, треба то пријавити месном поглаварству, па ту се упитати и ради места, ради простора, и ради ограде, а без поглаварствене дозво -ле не сме се гробље заснивати.

68. Да би се спречиле досадашње злоупотребе које су дола -зиле у браковима разне вере, најмилостивије наређујемо: кад две особе разне вере намеравају да ступе у брак, и кад год римо -католици, или унијати желе ступити у службу код православ -них: —и једно и друго има се пријавити дотичном римокатолич -ком или унијатском епископу.

Још заповедамо најмилостивије: ако би неко, било ког му драго рода, стања од православне цркве потурчио се, казниће га дотични светски суд за то злочинство по заслузи. Али владике, или њихови намесници, или уопште православни свештеници дужни су одмах светским властима пријавити не само оне који су збиља отпали од хришћанства него и оне о којима се може сумњати да би такав злочин могли учинити.

69. Све што ће се убудуће по Нашој најмилостивијој кра -љевској заповести преко православног свештенства народу истога закона јавно проглашавати има се то свагда чинити на претходну молбу православног свештенства, пријавивши уједно за прогла -шавање одређено време, пред једном војничком или провинци -алном, засведочене верности особом, која зна потпуно народни език и коју ће управо за то одредити надлежне војничке вла -

сти: — како би се на тај начин уверио народ да се оно што се проглашује оснива на Нашој заповести, и како би особа која од стране војничке или провинцијалне власти буде код тога прогла -шавања — могла Нама поднети извештај преко власти: да ли је, када и на који начин проглашено оно што је заповеђено да се прогласи?

70. У прилозима под словима Е и Ф прописан је ред: а) који се има држати код Сабора, код избора и инсталаци -

је митрополитове или владичине и онда б) када се држи Синод.




в) формула под Г садржи на латинском и на српском језику заклетву којом се имају свечано заклети пред Нашим краљев -ским комесарем и пред скупљеним народом свога закона митро -полит и владике, када ступају у своје звање.

г) За дипломе на митрополију и на владичанства плаћаће митрополит и владике благајнама дотичних придворних власти по пропису под X

Дворском ратном савету Дворској угарској канцеларији

Митрополит 2000 фор. 1000 фор. Бачки еп. 1000 фор. 1000 фор. Темишварски еп. 1000 фор. 1000 фор. Карловачки еп. 500 фор. — Пакрачки еп. 500 фор. 500 фор. Вршачки еп. 500 фор. 500 фор. Арадски еп. — 1000 фор. Будимски еп. 500 фор. 500 фор.

Према овоме заповедамо твојој часности, као и свим оста -лим владикама твога закона, најмилостивије и најозбиљније да све што је напред изложено и сам тачно поштујеш и да наредиш нека се тачно поштује и од подвлаштенога ти свештенства.

Уједно издали смо што је нужно преко власти и дотичним месним поглаварствима нека и она исто тако најбрижљивије надгледају да световни сталеж православни поштује све оно што се опет њега тиче.

Уједно очекујемо да ћеш повратити твојој часности послате и у почетку овога Нашега Рескрипта споменуте примерке Регу -ламента (упућено горњокарловачком епископу, Петру Петрови -ћу). Ово је Наша најмилостивија воља и мишљење. И с тим оста -

јемо твојој часности са царско -краљевском надвојводском мило -шћу благонаклоњени.

Дано у Нашем престолном граду Бечу, дне 16 . јула седам -наест стотина седамдесетдевете, Нашег владања 39.

Марија м. п. Граф Хадик м. п.

Documents

Deklaratorija 1779, Marija Terezija