Dekompozicija Logistickog Sistema i Simulacioni Model Skladisnog Podsistema Kompanije Agromix Doboj

Naučno-stručni skupSAOBRAĆAJNICE I OPTIMIZACIJA TRANSPORTA

Doboj, 22. i 23. novembar 2012. godine

DEKOMPOZICIJA LOGISTIČKOG SISTEMA I SIMULACIONI MODEL SKLADIŠNOG PODSISTEMA KOMPANIJE AGROMIX DOBOJ

DECOMPOSITION OF LOGISTICS AND SIMULATION MODEL OF STORAGE SUBSYSTEMS COMPANY AGROMIX DOBOJ

Željko Stević, Univerzitet Istočno Sarajevo, Saobraćajni fakultet Doboj Marko Vasiljević, Univerzitet Istočno Sarajevo, Saobraćajni fakultet Doboj

Nataša Đalić, Univerzitet Istočno Sarajevo, Saobraćajni fakultet Doboj

Sažetak – Ovaj rad se bazira na konkretnom primeru funkcionisanja jednog logističkog sistema. Radi se o kompaniji Agromix Doboj koja se bavi proizvodnjom stočne hrane i distribucijom iste na domaće i inostrano tržište. Pošto se kompanija bavi logističkim aktivnostima i procesima od same nabavke sirovina pa do zaliha zbog određivanja performansi potrebno je izvršiti dekompoziciju celokupnog logističkog sistema. Kroz izvršavanje dekompozicije utvrđeni su određeni modeli i metode rada kompanije. Zatim kroz određivanje performansi izdvaja se skladišni podsistem kao potencijalno područje za poboljšanje poslovanja, stoga je dat i simulacioni model tog podsistema.

Ključne riječi – Logistički sistem, dekompozicija, simulacioni model, skladišni podsistem, performanse.

Abstract – This paper is based on a concrete example of a functioning logistics system. It is a company Agromix Doboj which produces animal feed and distributing the same to domestic and foreign markets. Since the company deals with logistics activities and processes of acquiring raw materials to the inventory to determine the performance it is necessary to decompose the entire logistics system. Through the performance of decomposition identified some models and methods of the company. Then the determination of the performance allocated to the storage subsystem as a potential area for improvement, so it is given and a simulation model of the subsystem.

Key words – Logistics system, the decomposition, the simulation model, the storage subsystem performance.

UVOD

Za svako preduzeće ili kompaniju bez obzira kojom delatnošću se bavi za uspešno poslovanje neophodno je poznavati perfomanse, počev od strateškog do operativnog nivoa kompanije. Međutim nije samo dovoljno poznavati performanse nego je potrebno i izvršiti njihovu klasifikaciju i odabir kjlučnih indikatora performansi pa zatim njihovo praćenje u vremenu. Da bi to bilo izvodljivo neophodno je izvršiti dekompoziciju logističkog sistema. To je preduslov za sve ostale aktivnosti i umnogome zavisi dalji tok delovanja od pravilnog izvršenja dekompozicije. Još je potrebno poznavati sopstvene razvojne mogućnosti i sposobnosti kadra koji će sprovoditi dekompoziciju nekog sistema.

U ovom primeru dat je prikaz dekompozicije logističkog sistema zajedno sa određenim metodama i modelima koji se koriste u eksploataciji određenih podsistema kompanije Agromix.

1. IDENTIFIKACIJA I DEKOMPOZICIJA LOGISTIČKIH PODSISTEMA I PROCESA

U posmatranom preduzeću izvršena je identifikacija sledećih logističkih podsistema i procesa:

Nabavka sirovina,

Proizvodnja,

Pakovanje,

Transport,

Skladištenje i

Zalihe.

1



1.1. NABAVKA

Osnovni zadatak nabavne logistike je da obezbedi sve planski definisane količine materijala neophodne proizvodnom procesu. Odluka o nabavci materijala po pravilu počiva na prethodno definisanim ciljevima: Obezbedjenje kontinualne proizvodnje, povećanje produktivnosti,redukovanje troškova poslovanja i ostvarivanje autonomije preduzeća.1 Kako se preduzeće Agromix bavi proizvodnjom, iz toga proističe da je izbor odluke o nabavci materijala/sirovina na bazi prethodno definisanog cilja obezbedjenje kontinualne proizvodnje kao i strategija ostvarivanja autonomije preduzeća na domaćem tržištu. Kada je u pitanju izbor metode nabavke sirovina ova kompanija koristi globalni metod nabavke. Globalni metod nabavke preduzeća Agromix ogleda se kroz dve sledeće varijante: direktna nabavka kod stranog isporučioca, ali na bazi dugoročnih ugovora o saradnji, jer postoji odredjena grupa pravnih lica sa kojima ova kompanija kooperiše, a izdvajaju se dve italijanske kompanije koje predstavljaju strateške partnere ovog preduzeća, i nabavka u inostranstvu preko sopstvenog preduzeća odnosno nabavka se u ovom slučaju izvršava sopstvenim voznim parkom i postoje fiksne tačke uvoza sirovina. Kada je u pitanju količina sirovina koja se uvozi ona u toku sezone odnosno od druge polovine marta do decembra (period od nove godine do polovine trećeg meseca označen je kao mrtva sezona gde je manja potražnja za robom ), iznosi na sedmičnom nivou 200-250 t ( 200 000 – 250 000 kg ).

1.2. PROIZVODNJA

Glavni cilj procesa proizvodnje stočne hrane je da se obezbedi konstantan sastav po celoj zapremini mešavine, čak i u najmanjem uzorku mešavine. Očigledno, radi postizanja uniformnosti koncentracije sastojaka, sastojci se moraju samleti i dobro izmešati kako bi se postigao visoki kvalitet mešavine. Ovakva praškasta mešavina se može direktno koristiti za ishranu stoke, ili se može paletirati pa se kao konačan proizvod dobija paletirana stočna hrana.

Što se tiče same proizvodnje kompanije koja je predmet istraživanja, ona se odvija na sledeći način: istovarom robe odnosno sirovina iz teškog teretnog vozila u koš, odakle se sirovine elevatorima ( ima ih dva ) transportuju u proizvodna postrojenja gde se odvijaju sami procesi proizvodnje ( mlevenje, mešanje i sl. ) i zatim finalni proizvod ( gotova roba ) prelazi u proces pakovanja koji je objašnjen u sledećem poglavlju.

1.3. PAKOVANJE

Slika 1. Funkcije pakovanja robe 2

Pakovanje se vrši u vreće koje su od papirnog ili platnenog materijala u zavisnosti od samog proizvoda, npr. u papirne vreće pakuju se koncentrati. Dimenzije vreća u koje se pakuje roba su sledeće:

5kg – 47 x 30 x 11 cm

25kg – 82 x 45 x 14 cm

50kg – 110 x 55 x 14 cm

Preduzeće Agromix pruža raznovrsnu ponudu svojim potrošačima kada je u pitanju kupovina robe, jer im je omogućeno da kupe robu od 5 kg do nekoliko tona (t), a sve to zahvaljujući posedovanju svog maloprodajnog odnosno veleprodajnog objekta.

1.4. TRANSPORT1 Logistika nabavke, proizvodnje i distribucije skripta2 Preuzeta i delimično modifikovana – Dragutin Stanivuković; Logistika, organizacija i menadžment

2



Transport roba i materijala služi za savladavanje prostornih distanci izmedju dobavljača, proizvodjača i potrošača. U ovom slučaju Agromix se javlja i kao dobavljač i kao proizvodjač tako da ova činjenica znatno utiče na iskorišćenost tovarnog prostora jer se u jednom smeru bavi transportom sirovina a drugom povratnom smeru transportom gotove robe ili obratno. Postavlja se pitanje da li je dobro i korisno imati sopstveni vozni park jer on može prouzrokovati dodatne troškove ( troškovi amortizacije, plate zaposlenih, održavanje, fiksni troškovi ), što znatno opterećuje poslovanje kompanije. U takvom slučaju transport se prepušta specijalizovanim kompanijama ( logistički provajderi ). Medjutim postojanje sopstvenog voznog parka ne mora imati negativne efekte, a to je slučaj samo ukoliko je velika iskorišćenost voznog parka odnosno ukoliko ne postoji “ prazan hod” tj. broj praznih vožnji je sveden na minimum.

Kompanija Agromix se pored već navedenog transporta sirovina i transporta finalnih proizvoda, bavi i uslužnim transportom prvenstveno na domaćem tržištu tj. u onim slučajevima kada nemaju pokriven povratni smer transporta, u kooperaciji sa drugim kompanijama zahvaljujući informacijama u pravo vreme vrše transport kao uslužnu delatnost za druge kompanije i tako povećavaju iskorišćenost svog tovarnog prostora i ujedno smanjuju ukupne troškove istog.

Veoma zanimljiva činjenica je da Agromix obavlja uslužni transport i preduzećima koji se bave istom proizvodnom delatnošću, tako da u jednom segmentu ta preduzeća predstavljaju konkurenciju a u drugom korisnike. Radi se o transportu sirovina koji Agromix obavlja za pojedine konkurentske kompanije i njohov odnos je usaglašen – ne ulaze na tržišta na kojim je konkurencija pozicionirana.

Transport se obavlja kroz sledeće distribucione kanale:

Proizvodnja potrošač ( direktna isporuka ),

Proizvodnja trgovina na veliko potrošač (u ovom slučaju transport se obavlja samo do trgovine na veliko ukoliko su u pitanju veleprodajni objekti drugogo vlasnika, a pošto preduzeće poseduje i sopstvenu veleprodaju u tom slučaju transport se vrši i do krajnjeg korisnika),

Proizvodnja trgovina na malo potrošač (transport se obavlja samo do trgovine na malo).

Slika 2. Priključno vozilo preduzeća Agromix3

1.5. SKLADIŠTENJE

Prema osnovnoj nameni skladište se može definisati kao prostor za privremeno čuvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom, rasutom ili tečnom obliku. Ta sredstva su planirana za uključenje u proizvodnju, distribuciju ili potrošnju. Preduzeće Agromix Doboj zbog delatnosti kojom se bavi mora vršiti skladištenje i sirovina i gotovih proizvoda što i jeste slučaj u praksi. Sirovine se skladište u silose kapaciteta 600 t, a gotovi proizvodi u podno skadište površine 700 m2.

Skladište gotovih proizvoda spada u vertikalnu strukturu skladišta. Pod vertikalnom strukturom se podrazumeva broj nivoa tj. stepeni u jednom distributivnom sistemu. Vertikalnu strukturu mogu da čine četiri nivoa, a nivo u koji spada ovo skladište je fabričko skladište, poznatije kao skladište gotove robe, koje je prostorno locirano po pravilu na mestu gde se i nalaze proizvodni pogoni.4

Suština je u tome da se krajnja faza proizvodnog procesa i početna faza skladištenja odvijaju u istom prostoru. Roba se nakon pakovanja smešta na palete i ona se prihvata ručnim ili mehanizovanim viljuškarem i skladišti u istom prostoru ili ako nema dovoljno mesta roba se transportuje u sledeću prostoriju koja takodje predstavlja smeštajni kapacitet za paletizovanu robu a odvojena je samo jednim delom zida od prethodno navedenog prostora.

3 http://www.agromix.net/index-3.html4 Dušan Regodić : Skladištenje i skladišni sistemi Univerzitet Singidunum Beograd 2010.

3



Raspored robe u skladišnom prostoru Agromix razvrstan je po metodi modifikovanog haotičnog rasporeda, jer se prilikom skladištenja, roba smešta na prvo sledeće slobodno mesto ali se vodi računa o momentu njenog uskladištenja i o označavanju palete na kojoj se roba nalazi.

Kada je u pitanju pristup skladišnim jedinicama Agromix radi se o neseliktivnom pristupu jer ne postoji pristup svakoj skladišnoj jedinici posebno, roba je smeštena u redovima po pet paleta po dužini i tri palete po visini, ali ne radi se uvek o LIFO (Last In First Out) strategiji nego i FEFO strategiji (First Expire First Out).

Slika 3. Neselektivni pristup skladišnim jedinicama (Microsoft Visio 2007)

1.6. ZALIHE

Zalihe predstavljaju nivo robe koji se nalazi u skladištu u posmatranom periodu i potrebno je da njihova količina bude optimalna što je u mnogim slučajevima teško predvideti.

Cilj je smanjenje zaliha na nivo potreban za održavanje usluga korisnika i proizvodnje. Srednji nivo zaliha u merodavnom vremenu u skladištu preduzeća Agromix iznosi oko 200 t, a posledica toga jeste činjenica da se velike količine robe nakon proizvodnje direktno transportuju kroz distribucione kanale potrošačima bez vremenskog zadržavanja na zalihama.

Osnovni modeli zaliha su push i pull modeli. Push model predstavlja gurani model proizvoda odnosno proizvodnja se planira unapred, dok pull tzv. vučeni model predstavlja proizvodnju prema nalogu korisnika odnosno korisnik potraživanjem vuče odredjeni proizvod ka sebi što predstavlja karakteristiku JIT koncepcije. Agromix koristi kombinaciju oba ova modela: push model jer je kompanija već pozicionirana na tržištu i poseduje lojalne potrošače koji vremenom kupuju ove proizvode, a s druge strane s vremena na vreme prisutan je i pull model kada pojedini korisnici vrše posebno potraživanje robe. Na slici 4. prikazan je layout skladišnog podsistema i taj prostor ujedno služi i za držanje zaliha u preduzeću.

Slika 4. Layout skladišta (Microsoft Visio 2007)

4



2. SIMULACIONI MODEL SKLADIŠTA

Slika 5. Simulacioni model skladišnog podsistema Agromix (Flexim 4.0)

Na slici 5. prikazan je simulacioni model datog postojećeg skladišnog podsistema kompanije Agromix. Poslednji korak proizvodnje kao što je već napomenuto izvršava se u skladištu, zatim roba odlazi na pakovanje odakle se viljuškarem doprema do skladišnih paletnih mesta. Prvo paletno mesto ima kapacitet od 210 mesta, dok drugo ima kapacitet od 300 skladišnih jedinica. Kapacitet skladišta (broj paletnih mesta) se izračunava na osnovu sopstvene površine. Ukupan broj paleta koje se mogu smestiti u dati skladišni prostor proračunat je na sledeći način: Skladištenje zauzima 60-90 % skladišnog prostora, površina ukupnog skladišnog prostora je 700 m2, dimenzije palete koja se koristi je 800x1200 mm =>Površina skladištenja je 0,7 x 700 m2=490 m2, površina jedne palete je 0,8x1,2 =0,96 m2, ako se podeli skladišni prostor sa površinom jedne palete dobija se ukupan broj paleta: 490 m2/0,96 m2 = 510 paleta.

Grafikon 1. Parametri viljuškara pri izvršavanju

komandi u postojećem stanju skladišta

Kao što se vidi sa grafikona 1. viljuškar u procesu mirovanja u ukupnom ciklusu delovanja provede samo 0.4 % vremena. Praznog hoda viljuškar ima 42.6 % što je naravno posledica povratka viljuškara po paletu od paletnih mesta do mesta pakovanja. Pod opterećenjem viljuškar deluje 13.2%.

5

Ako se uzme u obzir da je u skladišnom prostoru dozvoljeno

slaganje u tri reda visine onda ukupan broj paleta iznosi

510x3=1530 paleta



3. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Kada je u pitanju skladišni podsistem date kompanije izvršeno je merenje i praćenje određenih perfomansi i može se reći da su moguća razna poboljšanja sa različitih aspekata. Jedan od njih su npr. povećanje kapaciteta samog skladištenja uvođenjem regala kao što je predstavljeno modelom na slici 6.

Slika 6. Simulacioni model sa visokoregalnim paletnim mestima

Uvođenjem visokoregalnih paletnih mesta smeštajni kapacitet skladišta se povećava najmanje 3-4 puta jer uvođenje same ove tehnologije omogućava slaganje paleta u redove i na velike visine.

Jedan od mogućih načina poboljšanja performansi skladišnog podsistema jeste pravilno sortiranje skladišnih jedinica odnosno mogućnost selektivnog pristupa svakoj od njih što je prikazano na sledećoj slici.

Slika 7. Selektivni pristup svakoj skladišnoj jedinici

Ovakav pristup skladišnim jedinicama ubrzava vreme iskladištenja određenih jedinica samim tim smanjuje i vreme zauzetosti viljuškara i omogućava da se u svakom trenutku zna gde se nalazi određena skladišna jedinica.

LITERATURA

[1] Dragutin Stanivuković; Logistika, organizacija i menadžment

[2] Logistika nabavke, proizvodnje i distribucije skripta

[3] http://www.agromix.net/index-3.html

[4] Dušan Regodić : Skladištenje i skladišni sistemi Univerzitet Singidunum Beograd 2010

6

Documents

Dekompozicija Logistickog Sistema i Simulacioni Model Skladisnog Podsistema Kompanije Agromix Doboj