If you can't read please download the document
Upload
mladen-stankovic
View
366
Download
18
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Kassandra
Citation preview
Delija Fialjo
KASSANDRA
I deo:
*Prolog :
Pre mnogo godina, u venecuelskom gradiu Barkisimeto u severozapadnom delu Venecuele, poela je cela ova pria kada jer tamo pristigao putujui cirkus. Takav dogaaj nije bio nita novo za stanovnike gradia. Cirkuske vetine bile su omiljene po itavoj Latinskoj Americi. Mnogobrojne trupe krstarile su uzdu i popreko Venecuelom, Kolumbijom i Meksikom, zaustavljajui se negde nakratko, a ponegde i celu godinu i due. Igrajui i svirajui, razveseljavale su ljude.No, im bi se osetili prvi znaci dosade, polazile su na put u druge gradove, ka drugim ljudima i dravama.Bar jednom godinje u ovaj gradi stigao bi po neki cirkus. Predstave bi se toliko ponavljale da su ih stanovnici znali skoro napamet.Cirkus kakav je sada pristigao itelji gradia nisu videli nikada do tada.Neobicno mu je bilo i ime: Braa Sandrino- (pisanim slovima). Cirkus je razapeo atre na samom kraju grada, na poljani koja se prelivala u iroka polja i mirisne baste, iznad kojih su se blago izdizali breuljci obrasli gustom umom , penjajui se ka planinama.Dolazak cirkusa uneo je ivost u tihi gradi.Poljana je vrvela od ljudi koji su podizali kupolu velike atre za predstave.Potom su se redom pojavljivale njene manje platnene posestrime.Nikada ranije u Bakisimeto nije dola trupa sa tako velikom manaerija:lavovi, tigrovi,porodica slonova,smei i upavi medvedi sa meiima,zebre,etiri dvogrbe kamile,ponija, jedna irafa i kengur sa svojim mladunetom u torbi. Nita manje nisu bile raynovrsne ni ptice:dugoljunasti ljubimci,domai kakadui,ptice iz svih krajeva sveta,s raskonim repovima,ubasti papagaji,koji,s vremena na vreme,sasvim razgovetno,dobacivahu poneku nevaljalu re...Najvei deo artista venecueskih putujuih cirkusa,ali i cele Latinske Amerike,bili su Cigani.Slobodan ivot,este promene i duga putovanja njihovom plemenu behu u krvi.Bez Cigana,bilo je sigurno da ce svakom cirkusu nedostajati neto od udesne lepote igre pod svetlou manjea...U putujuim trupama roditelji su obavezno svoje umee i savrenstvo prenosili na svoju decu. Deca jahaa i onglera vremenom su sticala dotad nevienu umenost i nadilazila izvoenja svojih uitelja;akrobate bi svoje maliane nauile tajnama kojima se povinuje ljudsko telo i gospodari njime.Deca su se odmalena navikla na arenu.Meu tom crnpurastom deicom,kao najuporniji izdvajao se osmogodinji Randu.Deak je svoju taku uvebavao i danju i nou da bi postigao savrenu preciznost.Deakova sudbina bila je jo neim obeleena.Ve tada znalo se da e naslediti svog oca i postati voa itavog ciganskog plemena.Bie car.Samo nekoliko dana po postavljenju atri,stanovnici Barkisimeta primetili su da je njihov grad sasvim promenio izgled.Grad je ivnuo,na ulicama su se pojavila nova lica u arenom ruhu.Provincijska dosada odagnana je i rasterana priama i nagaanjima o zgodama koje su se desile onima tamo,Ciganima iz trupe.Uvee ljudi su se skupljali pod atrom glavne kupole da bi se ponovo zabavili vetinama i alama udotvornih tamnoputih careva menjea.Najvie panje pobuivao je predvodnik cirkuskih izvoaa,lepi Ciganin gavranski crne kose,nenog lica i zapovednikog pogleda i njegova ljubav prema akrobatkinji Gidiji koja je izvodila skok smrti.Na areni se lepotan pretvarao u ukrotitelja lavova.Pomagala mu je majka njegove voljene,nita manje hrabra Dorinda,koja je u slobodno vreme u svom atoru primala gradske gospoe da bi im porekla budunos gledajui im u karte ili dlan.Dorindinoj volji potinjavali su se ak i lavovi;ili su za njom kao omaijani.Gledaoci u redovima oko arene ukoili bi se kada bi ukrotitelj stavio glavu u ogromnu lavovsku eljust.U tom trenutku ula se samo duga i uznemirujua lupa doboa.Sreom,svaki put ova taka zavravala se uspeno.Gledaoci bi udahnuli gromko pozdravljajui ovog crnog lepotana.Dovitljivci i sveznalice otkrili su da je devojka iznenada napustila lepog ergara zbog mukarca koji nije bio ciganske rase.tavie-po glasinama iz cirkuskog tabora,akrobatkinja je,u kasnim jesenjim mesecima,trebalo da se porodi,ali se strahovalo za njen ivot.Ostebe,bog Cigana,kanjava izdaju sopstvenog roda.Igrom sluaja,prie o dogaajima u gradu doprle su i do doma jednog od najvienijih ljudi u itavom kraju,uticajnog trgovca don Alfonsa Aroe.Don Alfonso bio je bogat ovek,koji je svoj imetak stekao na poten nain.Ugledni trgovac na veliko ostavljao je vrlo upeatljiv utisak.Bio je visok i zgodan ovek,osedeo pre svoje etrdesete godine.Nosio je naoare sa pozlaenimramom iza kojih se video njegov spokojan i pronicljiv pogled.Uvek je nosio odela od skupocenih tkanina i klasinog kroja,neizostavno sa otmenom maramicom u malom dzepu,a kada je bilo potrebe da obue i prsluk,ukraavao bi ga lepim i skupim zlatnim lancem.Uspenost ovog starosedeoca Barkisimeta zraila je i iz njegovog doma,prelepe hacijende Kvinta Milagros.To imedon Alfonso zadrao je kao uspomenuna svoju pokojnu suprugu koju je neizmerno voleo.Zgrada je bila okreena u belo,s krovom od tamnocrvene iramide,smetana u velikom i rastinjem bogatom parku,koji je bio deo imanja.Bila je to izuzetnao velika kua na sprat,sasu ogromnim brojem soba.Tako se voi pored brojnosti lanova koji su u njoj iveli,niko nije oseao skueno i neudobno.A u don Alfonsovom domu ivelo je,zbilja,mnogo ljudi:dona Herminija,njegova druga ena sa svoja dva sina iz prvog braka,blizancima Ignjasijom i Luisom Davidom,koji su liili kao dve kapi vode.U najlepom krilu zgrade nalazila se soba don Alfosove erke Andreine.Devojka je bila zaslepljujue lepa,ali je,naalost,nasledila fiziku grau i sudbinu svoje majke.Ne navrivi ni osamnaest godina,Andreina se razbolela od leukemije.Bolest je postajala sve ozbiljnija nagovetavajui teke dane za devojku i sve one koji su je voleli.U kui je godinama ivela i Gema Salasar,sestra don Alfonsove pokojne ene.I ona je,na svoj nain, bila nesrena.Bila je krhkog zdravlja i zato nije uspela da se uda. A sestrina smrt kao da joj dala novi podstreh u ivotu:brinula se o don Alfonsu i,razume se,o svojoj sestiini Andreini. Vodila je domainstvo i nagledala poslugu u hacijendi Milagros.Kada se tamo pojavila nova gospodarica,utljiva i paljiva Gema smatrala je da je suvina,vrativi se tada jos ivim roditeljima.Don Alfonso je veoma teko podneo smrt svoje supruge,ivei sa saznanjem da mu je sudbina odredila i druga neprijatna,ak izlokobnaiznenadjena.Stegnutog srca, bespomoan, posmatrao je kako mu erka prosto nestaje pred oima.ije je stare grehe ispatao i yasto je bas njega usud izabrao ya iskupljujuu rtvu?-pitao se ovaj dobri ovek.Nauvi o devojinoj bolesti,mladii iz bogatijih gradskih porodica izbegavali su njihov dom.Dolazio je samo porodini lekar i don Alfonsov saigra u ahovskim partijama tridesetogodinjiErnesto Ranhel.I sasvi prirodno bilo je da se Andreina zaljubi u njega.Don Alfonso je svom mladom prijatelju jasno stavio do znanja da bi mu veito bio zahvalan kada bi usreio njegovu naslednicu.Jedan brak,mada osuen na brz kraj,mogao je da ispuni sreom poslednje dane Andreininog ivota,i donese joj radosti i uzbuenja koja ju je sudbina nemilosrdno i nepravedno oduzela.Blagodarni Ernesto Ranhel razumeo je oinsku tugu i postupio je onako kako mu je savet nalagala.To mu nije teko palo jer je i sam bio veoma naklonjen devojci.U jedno sunano nedeljno jutro,odveo je pred oltar svoju nesrenu izabranicu i pacijentkinju.Uradio je to verujui da je njena sradost bila jaa od teke bolesti.Alfonsova druga supruga Herminija de Kontreras imala je oko tridesetpet godina i bila jo uvek oaravajue lepa.Najvie su privlaile njene velike crne oi,koje su,ini se,kosile pogledom.Ovalno lice zavravalo se otrom,jakom bradicom,koja je celoj njenoj pojavi davala izraz upornosti i odlunosti.U poetku njen karakter nije smetao trgovcu.Dona Herminija takoe nije bila meu onima koje je sudbina milovala.Porasla je u prilino siromanoj porodici na severu Venucuele,kao etvrto dete,ali je,za razliku od svojih, sestara bila izuzetno lepa.Zahvaljujui svojoj privlanosti uspela je da pridobije srce svog prvog supruga,imunog i uspenog advokata.Ali.srea nije trajala veno,nakon deset godina,njen suprug,otac njenih prelepih blizanaca,poginuo je u automobilskoj nesrei ba na peti roendan njihovih deaka.Dona Herminija morala je da se bori za sreu svoje dece.Kada su je zajedniki prijatelji upoznali sa don Alfonsom,postalo je jasno da bogati trgovac nema nita protiv braka s ovom lepom enom.Herminiji je laknulo.Dobra vila iz detinjstava nije je sasvim zaboravila.Posle svega mogla je dobro da se udomi,ali joj je na tom putu smetala don Alfonsova erka.Devojka je od prvog dana nije prihvatila.Pored svega,veoma brzo po Andreininij udaji za doktora Ranhela Herminija je saznala da je njena pastorka na putu da uvea familiju Aroa,i pored toga to trudnoa i poroaj mogu da ugroze njen ivot.Pred sobom dona Herminija nije krila da je na njenu odluku da se uda za bogatog oveka najvei uticaj imala nada da e don Alfonso veoma brzo ostati bez naslednika.Samo jedno nije predvidela-da e beznadeno bolesna Andreina ipak reiti da rodi dete.To dete koje je bilo na putu remetilo je planove nove gazdasrice hacijende Kvinta Milagros,ije je ime ona bezuspeno pokuavala da promeni.Don Alfonso je odluio da tako ostane zauvek.Nekako predoseanje aputalo je Herminiji da mozaik moe da se sloi po njenoj elji.A i do jeseni,kada je trebalo da se rodi dete, bilo je jo dosta vremena;ona bi dotle smislila neto...Ljudi su toliko navikli na ciklus da su se ponekad pitali kako e da izgleda njihov ivot kada jednog dana trupa rei da otputuje u neki drugi grad,iako za sada nita nije nagovetavalo odlazak.Da nije bilo cirkusa,Bakisimeto bi zadugo potonuo u oajnu i taku provincijsku umalost.Jedne veeri kraj atri cirkuskih izvoaa digla se neuobiajena buka,a malo kasnije pred don Alfonsovom hacijendom pojavio se jedan mladi akrobata.Ciganin je usplahirano lupao na vrata,traei doktora Ernesta.-Doktore,otvorite,zaboga!-vikao je mladi iz cirkusa.-Kod nas je porodilja!Dorindinoj erki je loe,doktore!Otvorite!-Sudbina je htela da upravo te veeri pone i poroaj don Alfonsove keri.-Na prvi pogled u istovremenosti ovih dogaaja nije bilo nita neobino.I to je bilo odista tako,mada e ova podudarnost znaiti poetak jedne druge prie,koju iu tom trenutku niko nije mogao ni da pretpostavi.Niko,ak ni dona Herminija,i pored toga to se nje i don Alfonsa neposredno ticao ishod onoga to se deavalo iza vrata Andreinine sobe.-Da li e oiveti to nesreno stvorenje kada iscrpe i poslednju kap snage iz bolesnog tela svoje majke?To pitanje mesecima je uznemiravalo dona Herminiju,nagonei je da esto osvane budna,sedei kao i sada,na pletenoj stolici na verandi...Duge i besane noi dona Herminijine poele su diosta ranije.Moglo bi da se kae da su nastupile odmah posle udaje za don Alfonsa,jer je veoma brzo shvatila da je ni ovde ne oekuje srea o kojoj je matala...Ne moe se rei da su je doekali loe,nju i njene sinove,naprotiv-njen suprug inio je sve da joj iskae svoje potovanje...Ne,drugi je bio razlog:doni Herminiji on se jednostavno nije svideo.Suprug ju je obasipao skupocenim poklonima,koji bi je razneili,nakratko,ali njen otpor prema suprugu koji je strio podizao je svakog dana sve vii zid meu njima...Stvari bi se moda i razvijale drugaije da nije bilo neega to joj je smetalo.Don Alfonsova porodica,tanije,delovi razbijenog porodinog broda-erka Andreina i njen suprug Ernesto.Uznemirivalo ju je sve kod ovog mladog nesuenog para.Smetao joj ak i nain na koji su se drali za ruke,njihovo dobro raspoloenje i panja koju im je don Alfonso posveivao...Ali dona Herminiju dovodilo je do besa Gemino prisustvo.Don Alfonso je bio paljiv prema njoj,uvao je i izdravao,kao da je to bila njegova dunost.ak i kada bi se sve odvijalo po dona Herminijim planovima,Gema bi bila najvea prepreka kada doe vreme da se deli naslee bogatog roda Aroa.A ba to bogastvo privuklo je nju,lepu udovicu,u ovaj dom.Na tom putu bilo je neophodno,uviala je Herminija,da savlada veliki broj prepreka:erku Andreinu,zeta,Gemu,don Alfonsovo unue...Ova odluna ena razvezae vor u tom domu,nametnue se,sklopie savez i sa avolomm,ako treba,samo da ostvari ono to je naumila.Potrbno joj je samo malo vremena i sve e doi na svoje mesto.Dona Herminija skovala je plan,-da pridobije na svoju stranu poslugu u hacijendi,da je podmiti iza dovede sebi odane ljude-sredstva nisu bila vana.U svojim namerama,nije prezala ni od ega.Paljivo je posmatrala i prouila svakog radnika,dok joj panju nije privukao batovan Matijas -zatvoren ovek,iz nekog svog razloga kivan na ceo svet,Batovan je iveo u maloj zgradi na kraju parka sa svojom erkom -kunom pomonicom Rosaurom.Devojka je imala oko osamnaest godina i moglo bi se rei da je bila prilino stasita.Ispod njene haljine nazirala se enestvenost-imala je vrste grudi,duga bedra i blistavocrnu kosu.udan par bili su devojka i batovan.Nisu priali mnogo,sporazumevali su se meusobno samo pogledima,s nekoliko nerazgovetnih rei.Ali dona Herminija primetila je kako zablistaju oi batovanove ,kako se duboko nabora njegovo elo kada se spomene novac.A odnos prema novcu,najbolje pokazuje skrivenu ljudsku prirodu.Pored toga,Matijas je bio sluga,potinjeni,drugim reima,nije posedovao slobodnu volju,to se nije moglo rei za njegovu ker,tek pristalu devojku.Ipak,nekakva tanka granica delila je batovana od bespogovorne pokornosti.Ova vrsta ljudi,kada im se uzmogne,sveti se za nedostatak sopstvene volje stvorenjima niim od samih.Zato je tu granicu Gospodja Herminija morala da izbrie.Jedanput,sakrivena iza lepeza niskih tropskih palmi,dona Herminija posmatrala jekako je itav sat kako je batovan muio nekakvog nesrenog jea.Ovaj ovek mogao je lako da stigne na samu ivicu sadizma,ali da bi preao na drugu stranu,bile su mu potrebne tua podrka i paljiva upustva-neko ko bi umeo spretno da ga vodi.Na ovaj ili onaj nain,Matijas je mogao da bude neizmerno koristan..Iz drugog razlogabila joj potrebna Ofelija,sestriina glavne kune pomonice.Pored toga to je don Alfonso imao potpuno poverenje u nju,Ofelija je bila najblia prijateljica i ispovednica njegove erke.Andreina je najvievremena provodila u drutvu ove iskrene vesele devojke.Ma koliko to udno izgledalo gospodarici doma,ovo prijateljstvo,i pored nejednakog poloaja,nije bilo ni krhko ni kratko.Meutim,Herminija teko da je mogla da rauna na Ofelijinu pomo jer je devojka Andreini bila odata svim srcem.Stoga je dona Herminija reila da pridobije Matijasevu erku Rosauru.Postavila ju je za glavnu sobaricu.Upravo od Rosaure Herminija je ula sve detalje oko neizleive bolesti devojine.Od sluavke ja saznala sve o Andreininim tekim napadima,i tako,mada su je drali na odstojanju,uspevala je da dokuci kako se stvari razvijaju.Meutim,s batovanovom erkom postojao je jedan problem,koji je primoravao donu Herminiju da bude posebno oprezna.Njen sin Ignjacio zagledao se sve ee i otvorenije u sablanjivu figuru stasale Rosaure,ali se brina majka teila da je to sasvim prirodno za sdeaka u pubertetu i da je njegova zainteresovanost zy a lepukastu slukinju samo prolazne prirode.Jedne kine noi desilo se ono ega se Ernesto najvie pribojavao.Andreina, don Alfonsova jedinica,rodila je devojicu,a potom,poto je ula prvi pla svog eda,nesrenica je predala duu Bogu...Ernesta je istovremeno ispunilo oseanje radosti zbog roenja devojice i tuge zbog smrti svoje mlade supruge.Taj velianstveni trenutak kad je na svet dola divna devojica i u isto vreme je i kraj jednog ivota.U svom velikom bolu Ernesto je odluio da otputuje za Karakas,a potom u Pariz da zavri studije koje je zapoeo,a brigu o svojoj erkici poverava Ofeliji.Dok svoju odluku saoptava Alfonsu u sobu je uao Matijas.-Gospodine,ekaju vas ljudi iz cirkusa...-Bojim se da nisam sposoban nikome da pomognem.-Kau da se neka ena poraa.uvi ta je u pitanju,odmah polazi u cirkus ali za enu koja se porodila i njenu devojicu suvie je kasno.Gospodar Alfonso stajao je kao okamenjen u svom ogromnom kabinetu i inilo se da jo ne moe da poveruje u smrt najvoljenijeg bia.Naalost,zla sudbina rezila je da ne dopusti ovom nesrenom oveku da u miru tuguje za erkom.Samo dan nakon Andreinine smrti potar don Alfonsu donosi traginu vest:u avionskoj nesrei nastradao je Andreinin suprug-blagorodni Ernesto Ranhel.Ovaj novi udarac ne samo da je slomio don Alfonsa nego je stavio njegovu izmuenu duu na teke,gotovo neljudske muke.Zajedno sa saueem iz avio-kompanije stigla je molba da neko od bliskih nastradalog otputuje na mesto nesree da bi indefikovali telo...Odmah posle sahrane,pod sredstvima za umirenje i injekcijama,don Alfonso otputovao je za Karakas da bi tamo izvrio svoju uasnu misiju.U celoj ovoj nesrei ostala je nekako zanemarena novoroena devojica i staranje o njoj preuzela je Andreinina prijateljica Ofelija.Ali i ona je bila umorna i slomljena od svega to se dogodilo da nije ni shvatila kako se deavaju neke udne stvari.Svakako da je zapazila da je neko blatnjavih cipela ulaziju u deiju sobu,ali to nije umela da objasni.Jedino to se devojci uinilo neobino bila je injenica da ju je iste noi dona Herminija poslala da se odmori objanjavajui da dete od malena mora da se navikne da spava samo.Ujutru je,u kolevci,nala mrtvo novoroene.Rano sledeeg dana cirkus Braca Sandrino sakupio je na brzinu svoje atore i natovario prikolice.I pored jake kie cirkus je napustio Barkisimeto.Trupa je otila bez uoubiajenih oprotajnih ceremonija,muzike i vatrometa...Raskvaene poljane na kraju grada odjednom su opustele.Tuga i pusto koja se nadvila nad njima mogla je da se upordi samo sa onom u opustelom domu don Alfonsa Aroe.
01.
Od vremena kada je cirkus Braa Sandrino napustio Barkisimeto prolo je itavih osamnaest godina.Skitniarski ivot,neprestana putovanja,igra..Ko zna kroz koliko gradova su proli,koliko su puta rasklopili svoje atre i poklonili se publici pre nego to je upravnik cirkusa don Marselino reio da njegova trupa ponovo gostuje u ovom lepom gradu.Za to vreme mnogo ta se promenilo,pa i sam cirkus.Nazvan je Saures,verovatno po imenu novih vlasnika.Ali zajedno sa starim nazivom otilo je i sve ono to je izgladalo veno i nepromenljivo u nekadadanjem nainu ivota putujuih cirkusa...Najpre je promenjena atra za predstave:postal je mnogo vee i vre.Osnova je bila postavjena na nekoliko masivnih,montanih stubova.Preureene su minkerice i skladita rekvizita.Glupe u galeriji zamenje su udobnim foteljama.Najvea promena je bila u menaeriji.ivotinje su prevoene ogromnim kamionima,u ije je utrobe moglo je da stane mnotvo kaveza.U odvojenom kamionu irili su se samo slon,slonica i malo slone Salvador,roeno u toku godine.Promena poklonjena u trupi odvijala se sasvim prirodno i bez potresa.Mlai su zamenjivali sterije.To je dozvoljeno da take ostanu dugo u programu i da iz godine u godinu postaju sve savranije.Naputanje arene nipoto nije znailo i odlazak iz cirkusa.Cirkuske trupe u Latinskoj Americi ivele su kao jedna velika porodica,iji su lanovi radii i boravili sve do smrti.tavie-oni su sklapali brakovi izmeu sebe i na taj u svoju sredinu gotovo da nisu putali ljude spolja.enidbe su ugovarali oevi.Ve nakon roenja devojica bi bila obeana nekom od mladia iz plemena,zato to je mu morao da bude zreliji i moniji,pokrovitelj i zatitnik.Svae koje bi se javile s vremena na vreme zavravale su se u krugu plemena.Sve je moralo da ostane u porodici.Kada ne bi uspeli da ih ree prirodnim putem,umeao bi se ciganski sud,ije je odluke mogao da promeni samo car Cigana.U ciganskoj porodici prava predvodnika nisu bila sporna.Njegovoj volji svi su se pokoravali.Zato je car morao da bude najdostojniji meu njima.Ciganske cirkuse trupe nisu bile samo skup ljudi s artistikim sklonostima.Jednosrano,bio je to sasvim drugaiji nain ivota...
*****
Karavan cirkusa Suares pripremao se za ulazak u grad.To je,uostalom,bila itava ceremonija.Najpre su izvodili konje i ponije,a u sluaju da dolaze u vei grad,izvukli bi iz kaveza i jednog od slonova.ivotinje su ukraavali najarenijem pokrivaima i uzdama,kitili remenje razbojnim perjem.Jahai bi obukli svoju iroku svilenu odeu,izvezenu sitnim blistavim ljokicama. Iza konja i jahaa sledili su orkestar i grupa maoretkinja.Obuene u trikoe,ukraene raskonim paunovim perjem,devojke su uvek izazivale oduevljene u publici.Tek posle toga nahrupila bi arena grupa akrobrata,igraa i klovnova.Pevali su,igrali i prevrtali se-svako je je radio ta je najbolje umeo s jednim ciljem-da se napravi buka i ostavi upeatljiv utisak.Ljudi su morali da shvate da u njihovom gradu poinje praznik,pravi i neprekidni cirkuski karneval.Kao i veina njene sabrae i sestara,Kasandra je volela karneval pri ulasku u grad. Devojci se inilo kao da se nekakva nezadriva stihija zvukova,boja i pesama isipala iznenada na ulice i zapljuskuje trgove.Ovaj put Kasandra je oseala vie nego uobiajenu uzbuenost prilikom dolaska.Obuzelo ju je sasvim drugaije,izuzetno oseanje.ak su i njene pripreme sada bile uurbanije.Po ko zna koji put zakaila bi kosu ciganskom dijademom,i nije bila zadovoljna.Dok jestavljala ukosnice,devojka je kroz prozor pokuavala da pogledom obuhvati panoramu gradia u koji ulaze.inilo joj se da je to nevelik gradi,lep,nekako skriven meu planinama,obavijen raskonim tropskim rastinjem.Da li joj se sve to samo inilo zato to joj je baba Dorinda priala o nekadanjem gostovanju u ovom gradu?Starica se,takoe,spremala za paradu.Iza njenih lea odabirala je odeu, ali je to inila sa izvesnom uzrujanou.Prebirala je po ormaru,skoro cela ula unutra,i,kao i uvek,nije prestajala da pria: -Ej, Kasandra,blago moje!Pouri,Kasandra,nemamo vremena,devojko!Kasandra joj nije odgovarala i dalje zamiljeno posmatrajui panoramu lepog gradia.Sa mesta gde su se zaustavila cirkuska kola pruao se prekrasan vidik.Nalazili su se na samom ulazu u grad,na jednom od mnogobrojnih breuljaka,kojima se silazilo ka ravnici.-Kasandra,jesi li me ula,princezo?-povie ponovo Dorinda.-ujem,bako.-Onda pouri,blago moje!Randu e,evo sad,da uzjae konja! ...Najzad je Kasandra uspela da skupi kosu pod dijademu i u ogledalu joj se osmehnu jedno lepo,ali udno lice:velikih plavih oiju,punih usana namazanim jarko crvenim karminom.I,razume se,s alkama minua na uima...Samo to je ovo lice bilo nekako svetlije i tako grubo kao kod njenih posestrima iz plemena.Na to je njena baba odgovarala uvek isto:Lice ti je belo ,blago moje,zato to sam te uval od sunca!...Kasandra se nasmei.Volela je iskreno tu nisku,vrstu i izuzetno okretnu enu.Bilaprela ezdesetu,ali je sauvala mnogo od duha i naravi mladih Ciganki,i njen jezik odmah bi postavio na mesto svakog ko bi je naljutio...Moglo bi da se kae da je Dorinda cela njena porodica.Sem toga,bila jojn je jo i najblia prijateljica i ispovednica.Nauila je svemu to je znala;pokazala joj kako da se oblai,igra i smei u areni,kako da se brani i odgovara otrim ciganskim jezikom,kako da gleda u dlan i da previa budunost.Dorinda je samo izbegavala da joj pria o ivotu njenih roditelja.Kasandra je verovala da joj je majka umrla na poroaju,po Ostebeovoj kazni,zbog toga to se udala za oveka koji nije bio njihove rase.Kasnije ju je mu,nekakav beli gospodin,napustio.Kasandra ak nije znala ni njegovo ime.Njenoj babi dopalo je zaduenje da je obea,po njihovom obiaju,jo kao devojicu,lepom i dostojanstvenom ciganskom caru Randuu...Randu je zaista bio jo uvek samo njen sabrat,jedan od mnogih mukaraca u plemenu,ali istovremeno meu njima je postojala ta udna veza-obeanje:posle protoka nekoliko malih luna,po plemenskim zakonima,Kasandra e postati Randuova ena.Kasandra nije smela da prizna ni pred kim,ak ni pred babom Dorindom,da ona jo uvek ne moe da prihvati ozbiljno ono to joj je predosojalo.Ceo ovaj ritual liio joj je na kakvu zabavnu igru,iji je cilj bio da devojke steknu neiju zatitu.udilo ju je to joj druge mlade Ciganke iz plemena zavide,to se ak nisu ni trudile da to sakriju,naroito Jarisa.Mada je,iskreno reeno,i bilo razloga za zavist.Mladi ciganski predvodnik bio je lep i privlaan mukarac,s krupnom lepom glavom i snanim vitkim telom.Imao je prijatan hod-stupao je lako i meko kao ris,lelujui zavodljivo svojim telom.Njegovom pronicljivom oku ne bi promakla ni najmanja promena raspoloenja njegove voljene.Ono to mu je posebnu dra davalo jeste to to je njen i budui mu umeo na neki nain da ukroti naviruu snagu i fiziku nadmo,da ih sakrije i umiri pokretima i glasom.Randu je umeo da nametne svoju volju i nije sluajno da su mu svi iz plemena priznavali pravo da bude voa.Kasndra je kao i ostali potovala svog izabranika,njegov vrst karakter i dostojanstvo.Ali,ako bi morala da bude sasvim iskrena,devojka ne bi mogla da kae da prema ovom snanom mukarcu osea neto posebno,kao to je zamiljala da ljubav treba da izgleda.Smatrala je da e ljubav doi vremenom i strpljenjem.Randu je dokazao da ima strpljenja.Nikada je nije ni prstom dodirnuo i tako e ostati dok jedne noi punog meseca ona ne pree u njegovu kuicu na tokovima.Ali do tada ima jo vremena,a sada je potrebno da pouri;Njena braa i sestre ve zauzimaju svoja mesta.-Kasandra,ljubavi moja,kasnimo! ... -pozva je baka Dorinda.Zapoeo je karneval.Prvo su se zaule trube,zatim je tupo udario veliki bubanj,sledili su za njim doboi i na kraju je zagrmeo ceo orkestar. Muzikanti su zapoeli veselu meksiku melodiju.Maoretkinje su spretno zavrtele palice,a treperenje brojnih pera na njihovim kostimima kao da je pokretalo vazduh u sanjivo podne.Kada je povorka ula u grad,ulice su brzo poele da se pune.Ljudi su izlazili iz kua ili virili sa prozora i balkona.U tom trenutku don Marselino dao je znak akrobatama i klovnovima.Maskirani i obojeni belom bojom braa poee da se prevru,okreu u rukama krugove i lopte.Meu njima kao prosuto ito razmilile su se igraice,pokrenule tela,pokrivena raznobojnim svilenim alovima;pozadi,predvoene Dorindom,ritmino su se ljuljale i tapale u taktu starije Ciganke.Muzika,uzvici i pesme slili su se u jedno.Pridruili su im se pozdravi i aplauzi okupljenog sveta i nastade takva galama da i onaj ko do sada nije shvatio da u grad dolazi cirkus Suares-(pisanim slovima sada) sada ve nije mogao da preuje.Kasandra je igrala.Igrala je svakim delom svoga tela,ramenima,vrstim lepim grudima.Devojka je bila u svom svetu-igri.Sve se pred njenim oima slivalo u jedno i ponovo vraalo u svom stvarnom obliku;u vazduhu je letelo cvee.I lica,toliko mnogo prijateljski raspoloenih i lepih lica,bilo je preko puta nje.Devojka se vrtela ukrug,i u celom tom kaleidoskopu njen pogled zadra se,na trenutak,na licu jednog mukarca.Sedeo je na verandi velike bele kue.Lepe muko lice,pomisli devoka,nije videla nikada u ivotu:vrsto,duguljasto,izbaenih jagodica i magnetski privlanih crnih oiju,crne i talasaste kose koja je lepo i teko padala ka vratu;elegantno odelo...Kako je uspela tako brzo da primeti sve te pojedinosti,Kasandra nije umela da objasni.I koliko dugo,u stvari,je trajao susret njihovih pogeda?Zato to se,u to nije bilo sumnje,mukarev pogled zaustavio nekako nametljivo na njoj.Kasandri se inilo da je on vie ne puta,da prati svaki njegov pokret,to je njenu igru inilo jo lepom i izazovnijom.Svesna da je mladi zadivljeno posmatra,devojka nehotice stade u mestu gledajui nepoznatog,zaustavi svoju igru,pa iza nje nastade laka pometnja.-Kasandra,igraj,sunce moje!Igraj!-uzviknu u istom trenutku Dorinda.Kada se Kasandra okrenula,traei je pogledom,shvatila je odmah da je stara Dorinda sve videla.Ali jo jedne maje oi videle su tu neobinu razmenu pogleda...Kasandra je opet uhvatila ritam,razgibavajui telo,i stala do svojih posestrima. Zazvuala je i sledea melodija... Ali vie nije bilo isto,nije bilo isto...Mladi mukarac koga je devojka primetila,zvao se Luis David.A lepa kua na ijoj je verandi stajao,jer su ga privukle muzika i galama,bila je dom njegovog ouha,uvaenog gradskog bogataa don Alfonsa Aroe.
* * * * *
estoki uragan koji se pre osamnaest godina sruio na don Alfonsa svojim ledenim dahom slomio je gospodarevu duu.Srce dostojanstvenog i dobrog oveka nije izdralo.Ubrzo posle ovih dogaaja don Alfonso dobio je infrakt od kog se oporavljao dugo i sporo...Posle nesree koja je zadesila njegov dom,promenila se i gospodarica hacijende Aroa, Herminija je postala,ini se,paljivija i meka prema svom suprugu,starala se o njemu dok je bio u krevetu,a docnije je inila sve da mu obezbedi mir,ne bi li mu oterala strane napade uspomena.Samo jednoj osobi iz kue dona Herminija zadrala je lo odnos-prema don Alfonsovoj svastici Gemi,koja se vratila,posle smrti svojih roditelja,ostavi bez sredstava,da ivi s njima pod istim krovom.Don Alfonsa Aroa nije ostao bez mladih ljudi.Sinovi blizanci done Herminije postali su uspeni poslovni ljudi.Luis David zavrio je okeanografiju,esto odlazei u ekspedicije po ostrvima Karipskog mora.Luis je rastao daleko od porodice-uio je u internatu,kasnije u univerzitetu u Karakasu,a potom krenuo u istraivanja.Vraao se nakratko,koliko da poseti majku i don Alfonsa i da se javi starom drugu hektoru.Razumljivo,i da se vidi s bratom Ignjacijom.Ignjacio je nasledio praktini duh svoje majke,i uglavnom je iveo na raun velikodunog don Alfonsa,ne marei mnogo za kolu.Otkad je stigao kui,Luis se najee sretao sa abelom.Tako su ukuani tepali Izabeli,detetu koje su pre esnaest godina nali pred vratima.Devojka je bila miljenica porodice.abela ga je ponekad izluivala svojim karakterom.Pokazivala je previe izraenu samosvest,a i runo se ponaala prema onima koji su imali najvie zasluga za njeno ouvanje: batovanju Matijasu i domaici Rosauri...Kada je u gradu zatretala muzika dolazaeg cirkusa,Luis David izaao je na verandu kao to su,uostalom,uinili i ostali susedi.njegov pogled zadrao se na devojkama koje su igrale.Lepe i vatrene Ciganke izvijale su svoja tela,alovima opisujui velike i male polukrugove koji su liili na duge,ali njegov pogled bio je prikovan za jednu koja se veoma razlikovala od ostalih Ciganki.Nikada ranije nije mu se deavalo nita slino.Luis David oseao je da ne moe da otrgne pogled sa nje.inilo mu se da ga na isti nain gleda i lepa igraica.Ili bar je tako eleo da bude.Povrh svega,devojka nikako nije liila na Ciganku,ma koliko dijadema pritiskalo njenu kosu, ma koliko narukvica zvealo na njenim rukama.Njeno lice bilo je belo,pravilno i savreno skladno...Povorka je pola dalje i Luis David izgubi iz vida mladu igraicu.Zar je malo takvih kratkotrajnih susreta?Zato ne bi,pomisli mladi,otiao na cirkusku predstavu?Mogao je da pozove Hektora, recimo,ili da povede abelu?Devojka je i onako luda za zabavama.A mogli bi i da iznajme lou za celu porodicu.Sve bi bilo sasvim prirodno i pristojno,a samo on znao bi razlog ove posete...
02.
Dolazak cirkusa nije ostao neprimeen ni u jednoj maloj kui na kraju grada u kojoj su ivele pralja Ofelija i njena bolesna erka Lilija Rosa.To je bila ista ona Ofelija koja je,sasvim na poetku nae prie,sluila,zajedno sa svojom tetkom u domu don Alfonsa Aroe.Tada je bila mlada i lepa devojka i najblia prijateljica don Alfonsove erke,mlade gospodarice Andreine.Provodile su po itav bogovetni dan zajedno,tumarajui po okolini,poveravajui jedna drugoj najskrivenije tajne.Ofelija je prva saznala da je Andreina zaljubljena u mladog,lepog lekara Ernesta Ranhela.S Ofelijom je Andreina delila i neprijatnosti koje je imala sa svojom maehom Herminijom,koja je sve svoje vreme posveivala svom razmaenom ljubimcui Ignjacitu.Prolo je osamnest godina kako nema Andreine i njene bebe.Ni doktora Ranhela.Ofelija se esto seala kako je u naruju drala Andreininu bebu i kako joj je tepala:Spavaj mi duo,spavaj sad ti...Kada bi mama mogla da te vidi,lutkice,ista si majka...lepe bele rukice-(pisanim slovima).Zato joj dona Herminija nije dopustila da spava kraj bebine kolevke one noi...Ceo ovaj splet nesrenih okolnosti desio se,ini se,s jednim jedinim ciljem-da se oni koji su se toliko voleli sakupe tamo gore,u nebeskim prostranstvima...I ko zan da li oni,toliko prirasli njenom srcu,nisu bili sreniji tamo sa one strane.Zar bi ona,koja je ostala ovde,na ovom svetu,mogla da kae da je uspela...U poetku je sudbina,reklo bi se,bila sasvim sklona njoj,obinoj devojci.Druila se sa uglednom i pametnom devojkom,radila je u bogatom domu,a kasnije je doao i najlepi trenutak u njenom ivotu...Zaljubila se u Roberta Alonsa,prevenca u jednoj skromnoj ali porodici na dobrom glasu.Robertova majka Elvira Mendes rano je ostala udovica,uloivi puno truda u vaspitanje i podizanje Roberta i njegovog mlaeg brata Manrikea.Roberto je radio i nou i danu da bi sakupio novac za kolovanje.Taj njegov san da ode na univerzitet u Karakasu i da se izdigne iznad svoje sredine jako su se dopali Ofeliji.Devojka je elela da mu pomogne,odvajajui novac za njegovo obrazovanje,naroito kada se njihova veza produbila...Venali su se pred Robertov odlazak u Karakas.Ofelija je bila presrena.Ila je ulicama zaneseno i poto je oseala potrebu da tu radost podeli sa jo nekim,otila je na groblje...Tamo,sedei kraj groblja svoje drage prijateljice Andreine,ispriala joj je sve o svojoj srei...Kada je Roberto otputovao,Ofelija je ustanovila da je trudna.Napisala mu je neno, dirljivo pismo,obeavi mu da e ga strpljivo ekati.U poetku su ona i njen suprug razmenjivali rei pune ljubavi,ali vremenom Robertova pisma sasvim su se proredila.Kada je otiao da staira u jednoj bolnici u junom delu Venecuele,Robertu se izgubio svaki trag.Jedanput,kada je Lilija Rosa bila bolesna,Ofelija je dozvolila sebi slobodu da zamoli don Alfonsa da potrai Roberta prilikom nekog od svojih putovanja u prestonicu,gde se Elvira preselila sa svoja dva sina.Gospodar se vratio,nekako zbunjen,rekavi joj da joj je suprug promenio adresu i da nije uspeo da ga nae.Uzdahnuo je,zagrlivi je oinski:-Zaboravi tog oveka,Ofelija!Ja u ti pomoi da podigne erku!Da nije bilo pomoi dobrog don Alfonsa,Ofelija jedva da bi uspela da izae na kraj.U meuvremenu,devojici je bivalo sve gore,i na kraju je ostala paralizovana-tamnokosa lepotica,u invalidskim kolicima.Godinama gomolano ogorenje zbog Robertovih postupaka poelo je da jenjava.Ipak,moram da mu budem zahvalna-govorila bi u trenucima usamljenosti Ofelija-pa on mi je poklonio Lilija Rosu.Kakav bi bio moj ivot bez moje nesrene,voljene devojice?injenica da Roberto nije traio razvod,nego je prosto nestao iz njenog ivota,ulivala joj je nadu da e se jednog dana vratiti.Nekakvo skrovito oseanje kazivalo joj je da e se njen mu pojaviti kao ve poznati lekar.Tada bi mogao i da pomogne njihovoj devojici.Ofelija je duboko u sebi verovala da e Lilija jednog dana prohodati!...-Mama,mama,cirkus!U grad je doao cirkus!-uzviknula je veselo devojka sedei kraj prozora.Ofelija je obrisala oi i pourila u sobu.Lilija Rosa ne bi smela nizata na svetu da vidi da joj majka plae.-Mama,slonovi,klovnovi,gledaj,mama,eno tigra.-O,da...-pribrala se Ofelija.-Ona ena je tako lepa.A kako svetlucaju one haljine!Cirkus je opet doao,a tako ga dugo nije bilo.-Muzika je lepa.Mama,eno klovna.Vidi,deli arene balone.-Hoe li da ga pozovem da i tebi da neki?Lilija samo spusti pogled.-Jesi li bila nekad u cirkusu,mama?-Da,kada je prvi put doao.Andreina i ja otile smo i jedna Ciganka gledala joj je u dlan.-Gledaj,stali su tano ispred kue.Vidi ta izvode.-Andreina i ja smo stalno bile zajedno,smejale se i radovale.Onda se ona razbolela... Toliko puta sam ti o tome priala.-Da,mama,to je tako tuno.-Da,a onda sam se ja udala-nasmei se Ofelija-i ti si se rodila.Da li bi volela da ide u cirkus?-Ne,mama-tiho izusti devojka.-Ni ona nije mogla,a toliko je elela.Kada smo prvi put otile kod Ciganke,ona se onesvestila i morala je da ostane u krevetu...ekala je bebu i ... trebalo je da negujem njenu bebu.-Onaj medaljon nad mojim krevetom je njen?-Da,gospodin Alfonso dao mi ga je za uspomenu.Ponekad sam nosila cvee na bebin grob.Da je iva,sada bi imala osamnaest godina.-Gledaj,mama,eno jo slonova.Vidi onu Ciganku kako lepo igra.
*****-Cirkus?-uzviknu Herminija iz sveg glasa na Luisov predlog da svi zajedno pou u cirkus.-Da,majko!-odgovori Luis David-artisti su napravili pravu paradu:mnogo ivotinja, muzikanti,klovnovi.I jedna igraica Ciganka,bila je fantastina!-Boe moj!Znai i Cigana ima u ovom gradu!-Razume se,majko!U kom cirkusu nema Cigana...Samo ova igraica izgledala je kao preruena.Nisam viao Ciganke sa svetlim oima,a njene su bile,ini mi se,plave!...Mogli bismo da uznemo porodinu lou za prvu predstavu!...-Luise,ta pria,zaboga-uzviknu dona Herminija uasnuta. -Da uznemo lou za ovu plebejsku zabavu!...Mi,porodica Aroa!-Zato,Herminija-umeao se don Alfonso,-Luisova ideja sasvim je dobra!-Ona ne samoda nije dobra,Alfonso,ona je upravo bezumna!Dona Herminija ostavila je olju ne popivi kafu.Ustala je i poela da eta po kui.-Razumem da ovek ode u bioskop,u pozorite,da vidi neki dobar komad,da uje poznatog izvoaa... ,ali u cirkus,usred cele ove smrdljive gomile Cigana...Ne,ne,Luise,ne kvari mi vie raspoloenje!...Ako toliko eli da sa ponizi pred gomilom,idi sam!...U cirkusu je vladala uzavrela atmosfera.Radnici su zavravali uobiajene pripreme pred nastup,zatezali uad,nametali reflektore,kupali ivotinje.Izvoai su vebali napolju,na otvorenom, prodavci kokica,bombona,sladoleda i drugih akonija postavljali su okolo svoje tezge.Oekivala se velika poseta jer u gradu u to vreme odravan vaar u dobrotvorne svrhe.Kasandra je volela uzbuenje koje je vladalo pre predstave,i ma koliko da je bila umorna, reila je da se proeta po cirkusom taboru i obie svog ljubimca Salvadora.Devojka je izvadila iz depa kocke eera i pomazila ivotinju iza surle.-Kako si,moj mali drue?Da li si danas bio posluan?Slone je surlom dodirnulo neno devojino rame iskazivajui joj svoju privrenost.I kocke eera istog trenutka iezle su sa Kasandrinog dlana.Devojka nije primetila kad joj se pribliio jedan od klovnova-Tomas,koga su,svi zvali Nikolasin po ulozi u areni.On i upravnik cirkusa don Marselino nisu bili Cigani,mada su obojica imali tamnu kou.Marselino je oseao da ga sustiu godine i ponekad se pitao koliko e jo biti u stanju da zasmejava ljude.Tada bi se prisetio kako je jo kao deak kriom oblaio oeve bele pantalone,dugaki crveni sako i cilindar. Izaao bi na pozornicu,jer snop svetlosti obasjao bi mu lice i deak bi iz sveg grla viknuo:Stigao je cirkus.Aplauz mu je odzvanjao u uima,a krov atre inio mu se kao nebo puno nada.Tomas ga je teio da nema nita lepe nego zasmejavati decu.Ali vie od nevolja njegovog prijatelja Nikolasona Vellikog,maldog klovna brinula je taka s noevima.Strahovao je za Kasandru.-Ale,hop!-uo se Tomasov glas,da bi je potom obuhvatila dva klonovska rukava proarena crvenim i belim kvadratima.-Runi pajaco!-izazivala ga je Kasandra.-Prelepa Ciganko!-dodirnuo ju je po obrazu svojim crvenim nosem od kartona koji je mirisao na sveu boju.-Pazi,isprljae me!-A da li mogu da saznam zato se nisi obukla?-Zabavljam se,Tomase...Kada pone spetakl,uivanje i smeh nisu pravi!-U pravu si!Hajde da sednemo-predloio je klovn,iznosei iz svoje prikolice dve platnene stolice na rasklapanje.-tavie,ponekad ti se iznutra plae,a ti mora da se smeje,i zasmejava druge!Kasandra se paljivije zagleda u lice svog prijatelja namazano belom bojom.-Zato si tuan,pajaco!Hajde,kai mi!-Tuga je uvek oko nas,Kasandra,-uzviknuo je Tomas.-Zar poznaje nekoga ko je sasvim srean!-Evo,recimo ja-nasmei se devojka.-Ja sam zaista srena.-Ti?-skoro je uzviknuo klovn.Ti koja drhti pred noevima oveka koji je do ludila zaljubljen u tebe.-Ne drhtim-podigla je ramena Kasandra.Imam poverenja u Randuove ruke,u njegovu tanost.Jednostavno znam da nikad nee promaiti.-Da,ali jednoga dana njegova ruka moe da da zadrhti od ljubomore i oaja i zato to ga ti ne voli!-naglasio je poslednje rei Tomas.-Ne poznajem ljubav,prijatelju!Ne znam kakva je!Kako mogu da ti kaem da li ga volim!Seam se samo da su mi jo dok sam bila mala rekli da u biti njegova.Ja to prihvatam.-Ali to nije ljubav!-skoi sa stolice Tomas.-Mislim da te on ne voli na pravi nain,jer kada ovek voli enu,ne ophodi se prema njoj kao da je njegovo vlasnitvo.-Ti nisi Ciganin,nai ljudi tako vole.-U redu,ali siguran sam da ti ne voli Randua.Zato ne kae Dorindi istinu.Raskini zaruke pre nego to bude prekasno.-Nikada to neu uraditi-ree devojka.-Dopustie da te prisili da se uda za njega?-Niko me ne sili,Tomas.Ti to ne shvata.To je sudbina.-Ne sme tako da prihvata stvari.Mora da se bori.Ima svoja oseaja.-Dobro,reci mi onda,ta je ljubav!-Pa...!-poe mladi.-Kai mi onda...-prekinde ga devojka.-U koga si zaljubljen,Nikolasin?Mladi poinje da zamuckuje uviajui da nema hrabrosti da prizna devojci ta osea.Da li bi bio odluniji,pitao se,kada bi skinuo klonovsko odelo?Devojka se brzo uspravi,pokuavajui da se nasmei.-Oh,predstavae poeti, a ja se jo nisam obukla...Polazei,osetila je da ne moe da ostavi lepog i tunog mladia tek tako:-Skini ovu tunu masku,pajaco!Smej se,smej se!Poinje tvoja taka.Popriaemo drugi put...Kada je ula u prikolicu,osetila je kao da munje sevaju u vazduhu.Baba Dorinda bila je ljuta:-Gde si ti devojko?-upita je sa vrata stara Ciganka!-Kasni.Parada je odavno zavrena!Zar se nisi umorila?-Malo,bako.Dosta sam igrala danas po ulicama-Kasandra je pomazila staricu po obrazu.-Jesi li se bar naigral,lepotice?-Oho.i jo kako...-A jesi li sakupila dosta novca?-Priajtan je zvon novia,bako,ali ima drugih ,prijatnijih zvukova...nasmeila se Kasandra.-Kojih,golubice,moja?-Recimo Glinkina violina,pesma ptica,romor vode u rekama i...poljupci.-A-podboila se stara Ciganka.-ta pria,golubice...Da te,sluajno,neko ljubio?-Bako,ti zna da me nijedan mukarac nije dodinuo usnama,ali sam sigurna da to mnogi ele,vidim to iz njegovih oiju.-To je zato to si lepa,keri,i svojom igrom tera da uskipi krv u njihovim venama.A danas si,mislim,poigral malo vie i pred jednom bogatom kuom?Kasandra se nasmei.Nita nije moglo da umakne pogledu stare Ciganke.-Namignula sam jednom mukarcu,zato to mu je lice bilo lepo.On mi se nasmeio,ali je odjednum nestao,okrenuvi mi lea.Moda mu se Ciganke ne sviaju.Izgledao je kao veliki gospodin!-Oprezno sa s tim oijukanjem,golubice!Zna da to moe da bude opasna igra za tebe.Kasandra je uzdahnula.-Pazim,bako!Kai mi sada,kako izgledam u ovoj haljini.-Predivno,kao i uvek-lupila je rukama Dorinda.-Rekla bi da si veeras lepa nego ikad.-A da li moe da mi kae zato?-Ne znam,Lepota,zlo i neke druge stvari ne mogu da se objasne.-Kao i ljubav,zar ne?-Ali,ta je s tobom,golubice.Neprestano pominje ljubav-iznenadi se starica.-Sa mnom-nita!Govorim ti zato to je Tomas malopre pokuao da mi objasni ta zna o ljubavi.-A ta ti trai sa ljudima koji nisu tvoje rase?-U tome nema nita loe,bako.Ti ljudi me vole!Klovn je moj prijatelj.Sada se ve Dorinda ozbiljno naljutila.Skupila je obrve,a iz oiju su joj sevale gnevne varnice:-Pa ak i da je tako-ree ona.Ne zaboravi da si ti Ciganka!A jedna Ciganka mora da pronae sve meu svojima!Ne naputa pleme.Ona koja napusti svoje pleme bie prokleta i sustii je zla sudbina.-To kae zbog moje majke,zar ne?-tiho upita Kasandra.-Zna celu priu.Ne bi elela da se ponovi vie...A sada idi,poto e svakog trenutka najaviti taku sa noevima...Neka te srea prati...Do tog trenutka sudbina je ispunjavala molbe stare Ciganke.Kasandra je stala pred bacaa noeva jo kao mala devojica i tada je prvi put osetila strah.inilo joj se da da e joj dua odleteti, ali telo telo e zauvek ostati zakucano tamo.Ali kada se sve zavrilo,Randu joj se osmehnuo.-Hvala,princezo.Bila si predivna!Da li joj je njegova ubedljivost udahnula mir tada,ili ju je lepa izjava pokorila?Kasandra nije umela to da objasni,ali od onog dalekog dana,od prvog pokuaja pa sve do sada ona se penje na podijum bez trunke straha.Randu se ve pripremao za nastup kad mu prie Jarisa,lepa Ciganka,njegova pomonica.-Hoe li da ti drim noeve-upita.-Uvek veba pred nastup?-Naravno-odgovori hladno Randu.-Kasandrin ivot je u tvojim rukama.Promaio si...-Huda srea...-Gde bi je pogodio?-sevnu oima mlada Ciganka.-Zavei,eno,-odbrusi Randu.-Pravo u srce?-upita ga zlobno Jarisa.-Daj noeve i odlazi-ree Randu ija je re bila zapovest za ovu devojku koja nije skrivala koliko je zaljubljena u bacaa noeva.
03.
-Gospoe i gospodo,spetakl poinje!Za vae uivanje i zabavu veeras e vam se predstaviti artisti iz cirkusa Suares!Molim aplauz!I Luis David zapljeskao je.Sedeo je sasvi blizu,u drugm redu podijuma,pitajui se otkud mu,doista,najednom takvo interesovanje za cirkus.Na pozornici se pojavio ventilokvist,ovek koji je govorio iz trbuha.Vodio je za uzdu malog ponija,na kojem je jahala jedna veoma smena lutka u sakou i pantalonama.-A sada vam predstavljamo don Simona i njegovog uvenog lutka Tilika.-Zdravo!-otvorio je usta lutak.-Tiliko,mi smo doli zajedno,tako da nema razloga da mene pozdravlja.Treba da pozdravi dobru publiku!-Zdravo!-pokloni se ovoga puta publici Tiliko.-Ne,ne,ne!Tako ne ide,Tiliko!Ne tako!Mislim da moram da te nauim dobrom ponaanju. Nije dobro da pozdravlja publiku samo sa zdravo !-A ta moram da radim?-Ponavljae ono to ti ja kaem.Da li ti je jasno?-Dobro!-Potovana publiko,...-Potovana publiko,-ponovio je lutak.-Veeras su pred vama...-Veeras su pred vama...-Don Simon i ja...-Don Simon i ja...-Da bi smo izveli jednu predstavu...-Da bi smo izveli jednu predstavu...-nastavljao je da ponavlja lutak Tiliko...-Ah,Tiliko,Tiliko-zavrteo je glavom don Simon.-Tako nije dobro!Zar se nismo dogovorili?...-Don Simone...-prekinuo ga je u tom trenutku lutak.-Da,reci!-eleo bi da znam neto!-ta to,molim?-Zato uvek govorite prvo svoje ime?-Kako svoje?-Pa razume se...Uvek kaete don Simon i...-Moda zato to sam ja poslodavac i zato to te uim da govori.-Ali ja ne elim da bude tako!-A kako eli da bude,molim?-Evo ovako:A sada vam predstavljamo velikog Tilika i...don Simona!-Samo trenutak.Saekaj,to ne moe da bude.Ovde ja nareujem,uim te da govori,zar ne?-Onda odbijam!-Kako odbija,Tiliko!Mora da ispunjava moje zapovedi...-Da,ali to ne moe tako!..-Zato ne moe.-Pa ja te uim da govori.Da li ti je to jasno!?-Da,to je tano,uite me da govorim...ali vi skupljate novac!Publika,naroito deca,prasnu u smeh...Luis David pogleda na sat:Proao je skoro itav sat i ako se ne vara,uskoro bi trebalo da nastupe igraice.-Dame i gospodo-uo se iz zvunika glas nevidljivog voditelja-uveni cirkus braa Saures ima zadovoljstvo da vam predstavi najuzbudljiviju taku veeri.Randu i njegovi noevi...-voditalj je povisio glas-i najlepa Ciganka na svetu,Kasandra!Na arenu osvetljenu uznemirujuim crvenim svetlima izaao je Ciganin,ija je kosa bila povezana srebrnom ljateom maramom,a na uima su mu blistale metalne minue.Iz njegovih pokreta zraila je nekakva naroita mo.Da li je ona dolazila iz svesti o opasnosti take s noevima ili iz nekakve,bar Luisu Davidu,nepoznate snage.Ciganin se nadmeno naklonio,samo jednim pokretom glave,vodei svoju pomonicu do drvenog postolja.Znai,to je bila ona,najlepa Ciganka...Luis David nije mogao da odvoji pogled od devojke.U crnom trikou jasno su se ocrtavala sva zaobljenja njenog lepog i privlanog tela:zategnuta bedra,izvijene male grudi.A tek njeno lice, spokojno lice s plavim oima i punim ustima.Nijedan mii nije zaigrao na devojinom telu.Mirno i nekako prkosno gledala je tamo otkud je trebalo da doleti prvi no.Ciganin se potpuno umirio.Tada je zazvidala otrica.-Da li je on bio tu,da li je doao na predstavu-pitala se devojka-i odakle ju je posmatrao sada u mraku?Da li se bojao za nju?Poelela je da okrene glavu,da osmotri,koliko je to bilo mogue,mrani prostor ogromne atre.U stvarnost ju je vratio otri zviduk noa i tupi zvuk kojim se otrica zarila u dasku. Doavola, Randu ju je zamalo povredio.No joj je odsekao pramen kose.Kako je dozvolio takvu greku Randu,s njegovom toliko sigurnom rukom?Uz isti reski um,u dasku su se zabili i ostali Randuovi noevi,a njihove drke ocrtavale su devojinu siluetu.Ljudi su odahnuli,burno pljeskajui.-Ne urite sa aplauzom,-oglasi se voditelj.-Sada nastupa najznaniji trenutak ove take.Poslednji no Randu e baciti vezanih oiju.Ciganin je razmakao noge,visoko uzdignute desnice,u kojoj je blistala otrica.Odakle devojci tolika mirnoa (pisanim slovima),pitao se Luis David.Da li je to samo privid,ili je devojka zaista imala poverenja u ruku koja joj je mogla doneti smrt samo jednim treptajem?Usledio je otar zamah,zviduk noa,i gledaoci su uzviknuli od uzbuenja.No je stajao tano iza glave lepe Ciganke.Devojka je brzo nestala sa podijuma.-Kako je prolo-prenu se iz misli Dorinda kada je Kasandra utrala da se presvue.-Sjajno-odgovori devojka.Prikucao mi je pramen za tablu.-To jo moe da se oprosti-odgovori stara Ciganka odsutno.-Namerno je to uradio.Randu gaa tamo gde hoe.eleo je da me uplai jer nisam htela da ga poljubim.-Rekla sam mu da mora da eka,ali te mnogo voli i nestrpljiv je.-Nee me poljubiti dok mu ne postenem ena!-Tako treba da bude i bie-potvrdi Dorinda.-Da ti pomognem?-Ne,odmaraj se,mogu i sama.-S tim ogrlicama izgleda kao princeza -ree stara Ciganka ispraajui unuku pogledom i tonui u svoje misli.
(pisanim slovima)-Tano ovde,pre 18.godina.Doneli su mi je,u ovom gradu,pod ovim nebom,jedne mrane noi.Moji mrtvi lee ovde.Ali veliki Bog nije hteo da me ostavi praznih ruku. I bela devojica zauzela je mesto bebe koju je Meripe uzeo. Ovde poiva moja erka i devojka tunih oiju,Kasandrina majka.Nisam verovala da u se ikada vratiti u ovaj grad.Uvek sam ga se klonila,ali ovaj put gazda je navaljivao.Nisam elela da se vratim.
U tom momentu na podijumu se pojavio Glinka koji e svirati na violini dok ona bude igrala.Taj kudravi mladi bio je njen mali prijatelj,ciganski brat,koji ju je oboavao jo sasvim deaki.Po prvi put ula je ovu melodiju,ko zna zato je Glinka nije izvodio do sada?Sigurno to ju je on stvorio za nju,samo za nju i nije hteo da je svira pred drugim ljudima.Nije eleo da glas njegove violine nadjauju nametljivi zvuci drugih instrumenata u orkestru.Devojka se zavrtela jedanput,drugi put,i od njene brzine ili ega ve,Glinka i njegova violina nestadoe.Kao da je igrala na nekoj bunoj gradskoj ulici,a sa verande gospodarske kue gledalo ju je ono lepo muko lice... Njegovo lice...im su ona i Glinka ostali sami na podijimu,u oekivanju prvih taktova,njen brat Ciganin uspeo je da joj apne:-Jel si odabrala za koga e igrati ovaj put,lepotice?-Da,-rekla je Kasandra.-Izabrala sam ga,deko!Lepi mukarac sa verande bio je ovde,odvajalo ih samo neoliko redova.Okrenula je glavu k njemu,zabrujala je Glinkina violina i zajedno s melodijom poela je magija...Svetla su ponovo ugaena.Blistao je samo jedan usamljeni plaviasti zrak svetlosti.U krugu koji je on opisivao zatreperilo je,zategnuto kao struna,devojako telo.Prosuli su se umilni zvuci violine,da bi postepeno prerasli u odseni ritam ciganskog flamenka.Zakucale su pete:tak-tak,tak-tak,odseno i nametljivo,nemirno kao da su vrata kucali prste sudbine.Igaicaca je izvijala telo,a iza nje se previjela i teka svila njene haljine.Luis David osetio je kako je ritam zagrejao i krv u njegovim venama.A moda razlog nije bio u ritmu?Njegova krv uzavrela je zato to je ona,lepa Ciganka,pronala njega meu publikom.Osmehivala mu se.I ovaj osmeh govorio mu je da su svi lepi pokreti njene igre posveeni njemu,jedino njemu...Nikada pre toga niko nije igrao za njega.Niko to nije radio...Luis David izaao je meu poslednjim gledaocima.Stajao je na izlazu posmatrajui ciganski tabor.Da se okrenuo,moda bi primetio senku koja ga je posmatrala.ovek je bio visok,s vezanom srebrnom maramom na glavi.
04.
Otkako je stigao cirkus gospaodarica hacijende poela je da pati od nesanice.Obilazila je dom besciljno,neprestano traei razlog da izgrdi poslugu.Zapravo,dona Herminija postala je nesnosna i samoj sebi,ali je bila svesna da je njena uznemirenost poela odmah po dolasku cirkusa i njegove uasne ciganske erge.Vreme od poslednjeg gostovanja ovog cirrkusa proteklo je u domu Aroe u miru i bez naroitih potresa.Loe uspomene iz prolosti polako su izbledele.Vreme je ublaio bol.Postepeno dona Herminija uspela je da u potpunosti preuzme kormilo porodinog broda.Vie od toga:malo-pomalo ona ga je povela u pravcu koji je odredila jo od ulaska u ovaj dom...Utihnula je,razume se,i pria o neoekivanoj i posve neobjanjivoj smrti Andreininog deteta. Na kraju,posle nesree koju je preiveo,promenio se i sam don Aroa.On nije imao vie ta da izgubi osim svog bogastva.Ali ono je raslo uprkos rasipnitu njegove supruge.Don Aroa posajao je sve imuniji.Posedovao je ve nekoliko velikih imanja u pokrajinama, stanove u Karakasu,ergelu s puno rasnih konja.Kao poslovni ovekimao je i akcije u veini uspenih preduzea u Venecueli.Nije sluajno to se smatralo da je don Alfonso jedan od najbogatijih ljudi u pokrajini.Ali,svoje slobodno vreme posveivao je iskljuivo svojoj omiljenoj zabavi-igranju aha.Dona Herminija pobrinula se da ukloni sve tragove prolosti.Pod izgovorom da je ostarila,otpustila je staru domaicu,Ofelijinu tetku. Od svog doma udaljila je i najbolju prijateljicu svoje pastorke.Ofelija je bila svedok mnogih dogaaja i u nekom trenutku mogla bi postati opasna.Ipak,da ne stvori nepotrebne sumnje kod svog supruga,Herminija je najmila Ofeliju kao pralju,samo to je ona prala i peglala ve porodice Aroa u svom stanu.Jedanput nedeljno donosila bi ga u hacijendu,ali je mala pristup samo do prosorija odreenih za poslugu.Odgovornost za domainstvo dona Herminija poverila je Rosauri,koja se prilino i bez nepotrebnih sukoba potinjaval gospodariinoj volji.to se Alfonsa tie,prema njemu se dona Herminija ponala na stari vrlo proveren nain:postala je nena i paljiva.Vremenom je Alfonso poeo da menja i svoj odnos prema njenim sinovima.Oseao je,ak,prema njima naroitu vrstu oinske privrenosti.I oni su se ophodili prema njemu kao prema pravom roditelju i ukazivali mu potovanje.Ne samo da je don Alfonso bio nena srca ve je bio i veoma dareljiv.Uostalom,trgovac je ve svima objavio da e svoju imovinu zavetati blizancima.Prirodno,na Hermnijin nagovor,vei deo njegovog bogastva pripao bi njenom voljenom Ignjacitu.I za svoju staru suparnicu u domu dona Herminija nala je najprihvatljivije reenje.Po Geminom povratku donja Herminija odluila je da se povue iz otvorenog okraja sa njom.Nije se usprotivila ni Alfonsovoj elji da njegova nekadanja svastika ostane zauvek u njihovom domu.Ali uz jedan uslov:stara devojka morala je da radi ipak neki koristan posao u hacijendi: postala je don Alfonsova sekretarica. Na ovaj nain Herminija je sauval mogunost da ovu blagu enu,naravno skriveno,proganja i vrea svakom zgodnom prilikom.Razume se,da bi joj uivanje bilo potpuno,dona Herminija je to radila najljubaznijim tonom i najmilijim smekom za koji je bila sposobna.Sada,kada su joj se matanja ostvarila i trebalo je samo da se naslauje zrelim plodovima svoje umeanosti,inilo joj se da joj se ivot ponovo vraa na poetnu stepenicu.Oseala jeda joj preti opasnost,koja bi u samo jednom trenu mogla da srui sav njen trud...Ali zato,pitala se,nije krenuo na drugu stranu taj prokleti cirkus?I zato svi u njenom domu neprestano o tome govore kao da se takmie da joj ga nametnu.Posle Luisa Davida poela je da joj dosauje Izabela prema kojoj je,inae,Herminija oseala udnu nakolnost.Devojka je bila jako razmaena i bezobzirna.Po itav dan zapomagala je kako niko ne eli da je odvede na predstavu.-Ali ta je bilo?ta su vam uradili-upitala je Rosaura kada je zatekla abelu kako plae.-Oni me ne vole,Rosaura.Nisam niija,siroe.-Nemojte tako.Svi vas vole.Svi,i vi to znate.-Odgajaju me iz milostinje.Neko me je Ostavio na njihovom pragu,ali me ne vole.Misle da nisam kao oni.Mrze me.-Nije tako.ta su vam reli?-Slali su me u cirkus s Matijasom,sa slugom.Nemoj da se uvredi,znam da je tvoj otac,ali ipak je sluga.Kako mogu tako da me poniavaju.To je zato to me ne vole.Ja za njih nisam dama.Ne vole me.Vrhunac galame koja se digla oko cirkusa bio je kada je don Alfonso za vreme nedeljnog ruka izvukao iz poprilinu kovertu sa kartama:-Prodaju ih ak i u apoteci-rekao je veselo-i reio sam da ih uzmem za sve!-Zna da ja neu da idem na onu mizernu zabavu,Alfonso!-nije mogla da s uzdri Herminija.-Ti da,ali ja nameravam da uradim ba to!-odgovorio je Alfonso zamiljeno.-Ovaj cirkus vraa me osamnaest godina unazad,Herminija,ka traginoj smrti moje erke.A sirota devojka tako je elela da ga poseti...Nije bilo druge nego da donja Herminija upregne sve svoje snage i umenost i pronae kakav,koliko-toliko prihvatljiv,razlog da se usprotivi odlasku u cirkus.-Otvoreno reeno,Alfonso,-rekla je-ne ide mi se u taj prokleti cirkus zbog tebe.Tamo ete spopasti uspomene,dragi,rastuie te,a ja nizata na svetu na elim da se ti ponovo potresa.-Moda si u pravu,draga,-izdahnuo je don Alfonso.Svoju napetost Herminija je izlila na Gemu.Meu njima dvema,zapoela je una prepirka.-Zato nisi poslala Alfonsovu potu,Gema?-Upravo sam se spremala da to uradim,Herminija.Dosad sam sreivala radni sto u njegovom kabinetu.-Ne znam,ali mi se ini da nisi sredila ormane u hodniku!-Pretpano mnogo stvari eli da radim istovremeno,Herminija!Ne mogu da uradim sve to u istom trenutku!-Sigurno,ali ne bi trebalo da zaboravi,Gema,da si zahvaljujui mojoj dobroj volji u ovoj kui...Ne zaboravi to nikada...kao to ne treba da zaboravi to nikada...Kao to ne treba da zaboravi svoja zaduenja.Ja sam ti poverila taj posao zato to je blizak tvojoj prirodi,draga.Zar te ne smatraju poluintelektualnom...Ali ni ovaj ispad nije bio dovoljan da dona Herminija ublai svoju napetost.To bi se desilo samo ako bi nestao pravi razlog njenog uznemirenja...(pisanim slovima)Neizvesnost je gora i od najgore istine,zakljui daona Herminija.Zato je saekala zgodan trenutak kada u kui nije bilo nikog osim posluge i pozvala batovana Matijasa: -Matijas,-rekla mu je dona Herminija bez ikakvog uvoda,-uznemiruje me dolazak ovog cirkusa...Zna zato!Hou da ode tamo, neprimeen,naravno,i sazna da li se s trupom,sluajno,nije vratila i ona...ali pouri,Matijas!Uradi to to je mogue bre.U tom se pojavio Ignjacito,jo sanjiv.-Dobro jutro!-Ustao si,golupiu-Pozdravi neno Herminija svog mezimca.-Kako si,mama?-Duo moja-ganuto uzvrati Herminija.-Sino sam bio s prijateljima i celu no sam probdeo.-Tako sam i mislia.Nisam htela da te budim.Nemoj da ide,uskoro e ruak. -Dobro,ali jo mi se spava.-ta si htela da kae?-upita Herminija Rosauru koja je ula u dnevnu sobu elei da razgovara s gospoom.-Oprostite gospoo,re je o abeli.Misli da nije vana u ovoj kui.Moda zato to nije vaa.Misli da je ne volite.-Kakve su to ludorije?Ona dobro zna da je odgajena kao mlada dama.-Da-rekla sam joj,-bila je uporna rosaura-ali nju vreaju neke sitnice.Preosetljiva je i ranjiva-zato vam i priam.-Ti se uvek trudi oko nje-ree Herminija.-Pa,ja sam je i gajila otkako su je ostavila na vaem pragu...Draga mi je.-Naravno,i nama je.Ona je slatka i ne brini.Ona je slatka i ne brini.A to se tie cirkusa,rei u Gemi da je odvede.-Mogu i ja da je odvedem-ubacio se Ignjacio.-Eto,vidi,sve smo sredili-zadovoljeno e Herminija.-Hvala,gospodine,gospoica abela e se radovati.-Duice moja,jo si umoran-ree neno Herminija,a zatim,potpuno izmenjenim glasom,zapovedi Rosauri:-Idi postavi sto i zovi nas kada bude spremno.-Neemo ekati Luisa na ruak?-upita Ignjacio.-Ne-odgovori Herminija.-A gde je moj dragi brat?-Ne znam-hladno ree Herminija.-On retko dolazi,a i kad doe ne ostaje dugo.alio se da te gotovo nije ni video otkad je doao.
* * * * *
I da nije eleo da misli o njoj,lepa igraica nije Luisu Davidu izlazila iz glave:(pisanim slovima)-Kako je zanosno igrala pred njim?Kako je lupala nogama i nije odvajala pogled s njegovog lica,priseao se Luis lepe Ciganke dok je etao po vaaru.Luis David zaustavi se ispred jednog od putujuih strelita.-Hoete da pucate,gospodine Kontrera?-nasmei se vlasnik.-Izvolite?-Da probam!-I ja ponekad volim da se podsetim starih zabava-brbljao je vlasnik,smeei se naprestano...U tom trenutku Luis David ugledao je...Lepa igraica iz cirkusa stajala je samo metar od njega razgledajui krpene lutke na susednoj tezgi.Nije bilo sumnje-bila je to ista devojka u arenoj izazovnoj haljini,s bezbroj medaljona,prstenja i narukvica.Luis odloi puku i zaobie devojku iza lea.-Dobro vee!-Bog te uvao,gospodine!-nasmei se kasandra sva ozarena.-Po drugi put sreemo se ovih dana.Da li sam na dobro ili na zlo na vaem putu?-Bilo na dobro ili loe,ali sudbina nas spaja-nasmeio se Luis David,-neka na susret bude na dobro.Inae se ne bismo sreli ponovo.A oveku je uvek veoma prijatno da sretne tako lepu enu...kao to si ti.-Veoma si ljubazan,prine moj!-devojka okrenu k njemu glavu.Hoe li mi bar pomoi da dohvatim ovu lutku?-Da li ti se svia?-Da.Upravo sam htela da pitam koliko kota. -U tom sluaju,ne pitaj.Ja ti je poklanjam!-O,hvala-nagradila ga je ponovo prekrasnim smekom lepotica. -Hvala,prine,uvau je za uspomenu...Luis David otkai lutku sa tezge i dade prodavaici prvu veu novanicu koju je naao.-Ali ti daje previe za ovu lutku!-ula se devojka iza njegovih lea.-Ona kota mnogo manje.Sem toga,krpena je.Prevarili su te!-Nisu me prevarili,lepotice,-odgovorio je Luis David,ali devojka nije odustajala od svoje tvrdnje.-Prevarili su te.Pokuau da skinem cenu!Luis David neno zadri devojku.-Nemoj lepotice!-rekao je.-Pare sada nisu vane,a verovatno ne zna da je vaar u dobrotvorne svrhe,organizuje ga crkva...kao pomo bolesnoj i siromanoj deci.-Znai velika novanica za siromanu decu?-uzviknu Ciganka.Luis David klimnu glavom.-Onda ti je srce prekrasno kao i tvoje oi,prine!Ovo je bilo sasvim neoekivano!Toliko iskreno i spontano je to rekla da je Luisu Davidu zazvualo kao detinje priznanje.-Da li zna-rekao je tiho-da mi prvi put lepa ena kao to si ti-upuuje takav kompliment...Da li si sama ovde?-Ne!-odgovorila je igraica,obazirui se najednom uznemireno.-A s kim si ti?-Dola sam sa onim Ciganiem to u cirkusu svira violinu,zove se Glinka.Otiao je da kupi kokice,a,eto,nema ga!-Moda se izgubio?Hoe da ga potraimo?-Oh,ne znam-zbunjeno je odgovorila devojka.-Rekao je da ga ekam ovde.Ipak,kada je Luis David pruio ruku i dohvatio njen dlan nije se pomerila.-Hajde!-navaljivao je mladi.-Proetaemo malo da ga potraimo,pa emo se vratiti.Ne putajui njenu ruku,Luis David povede igraicu kroz guvu,ne mogavi da se oslobodi utiska da kraj njega koraa nekakav devojurak!Preli su dva puta ceo vaar,nali prodavca kokica,ali Glinka kao da je propao u zemlju.Devojka se ozbiljno zabrinula.-Lepotana Glinke nema!-prekrstila je ruke.-Sigurno me je traio...Kako u se vratiti sama sama?Ne umem da naem cirkus. Ne poznajem ovaj grad.Znam samo da smo daleko. Luis David prui ruke i paljivo je privue k sebi,a ona se nekako s poverenjem nasloni na njegovo rame.-Ne brini,lepotice?Ja u te odvesti do cirkusa.A i kolima to nije daleko.Vai?-Kolima?-uzviknu devojka.-Znala sam!Odmah se vidi da si veliki gospodin!...-Je li ti hladno?-upita Luis David dok su stajali na breuljku iznad grada.-Malo-odgovori devojka,na ta Luis skide jaknu i ogrnu je.-ta gleda?-Planinine su u daljini.Uskoro emo ih prei...Otii emo u drugi grad.Stalno putovanje,lutanje.Nigde ne putamo korene.-Zanimljiv ivot,je l' da?-Tuan,prine.Tebi se ne bi dopao.-A kakav bi ti ivot volela?-Kuu,lepu kuu,s velikim vrtom...Al' ta vredi?Tako je kako mora biti.-Ti si fatalista? -Ne,prine,Ciganka sam,i verujem u sudbinu. -Sudbinu.ta je za tebe sudbina?-To su putevi koji se ukrtaju,spajaju i razdvajaju.-Ljudi koji se sreu i oprataju-dodade Luis David.-Tako je-potvrdi devojka.-Kao veeras.Kad me ostavi,oprostiemo se i ti e nastaviti svojim putemLuis David isprati devojku posmatrajui kako se,drei u ruci krpenu lutku,igraica udaljava nanie stazom,prema cirkusu ija su svetla blistala u noi.I do se njeno viljasto telo ljuljukalo meu visokim,ilavim travama,Luis David pitao se ko je ona zapravo.Neno dete ili iskusna lepa i veta ena?A u njegovim uima,zajedno s vetrom odzvanjale su jo uvek nje rei:-Ne,prine moj,ja sam Ciganka i verujem u svoju sudbinu...
05.
Mili Glinka!... Izgleda da nije ni trenuo cele noi.Ve u ranu zoru poeo je da vidue sa zadnje strane prikolice.Stara Dorinda,hvala Bogu,jo uvek je spavala,tako da nije ula njegove vizduke.Nije ula ni kada su se Kasandra i njen brat iz plemena iskrali tiho prethodne noi da bi otili na vaar.Nije primetila ni kada se vratila,neto pre zore.Kasandra se obukla na brzinu i zatvorila tiho vrata iza sebe.im ju je video,na licu njenog prijatelja pojavi se izraz olakanja.-Ej,Kasandra...gde si nestala sino,princezo!-A gde si ti nestao,deko?-razbaruila mu je kosu Kasandra.-Ja sam samo kupio kokice i vratio sam se...-A ja sam iskoristila priliku da se proetam.-Dobro,de,-utiao je glas Glinka-a kako si se vratila posle?-Doveli su me,deko!-nasmeila se Kasandra.-Dovezao me jedan pravi gospodin,i to jo kolima!Glinka je tiho zazvidao.-A hoe li mi rei,princezo,ko je bio taj gospodin?-Ne znam,deko.Sluajno sam ula samo njegovo prezime-Kontreras.Tako mu se obratila prodavaica kod koje mi je kupio lutku i dao veliki prilog za siromanu decu.-Sluaj,princezo,-Glinkino lice dobilo je zaverniki izgled-da to nije bio gospodin zbog koga se igrala one noi,a?-I ta akom jeste (pisanim slovima sledee)gospodin,Glinka-Kasandra je zabacila kosu zaikivajui momka.-E,nita!-uzdahnuo je violinista.Samo to mora da se uva Randua...Video sam ga kako te je gledao tada...Neka te Bog uva,princezo!Hajde,kasnim na probu...S violinom pod mikom,Glinka je trao ka atri gde ga je ve ekala uvek ljuta Jarisa.(pisanim slovima) Da je nije videla sino,prokleta Ciganka,pitala se Kasandra.U poslednje vreme pratila ju je kao senka!...(pisanim slov.)Sluajnost ne postoji,to je samo drugo ime za sudbinu,tako ju je uila baka Dorinda od malena,(pisanim slovima)zato to je sve zapisano u Velikoj knjizi ivota...A koliko tople i nene su bile njegove ruke!Da li e je dodirnuti jo neki put?... Njihovi su putevi razliiti;kratak susret,pre nego to se mimoiu zauvek?Svako e krenuti svojim putem i teko da e se sresti ikada vie.Cirkus e krenuti dalje preko planina,jer to je sudbina njenog plemena-uvek na putu...Kasandra iznenada poele da podeli s nekim svoju tajnu. Kada je nekom poveri,moda e joj biti lake.Ali kome je smela da se poveri?Baka je nee razumeti.Ona je potovala svetu tradiciju plemena i za nju svaka veza koja nije spojena krvlju njihovog roda bila je osueja na proklestvo.Koliko puta joj je govorila o nesrenoj sudbini njene majke.Uopte,u poslednje vreme Dorinda je postala udna.Stalno je uzdisala,nastojei da to pre odu iz ovog grada.Moda ju je progonio duh njene erke,koja je ovde sahranjena,moda su je guile uspomene...Ne,nee nita rei Dorindi,saekae jo malo.Kasandra nehotice stie do prikolice don Simona-oveka prema kome je oseala oinsku ljubav.Moda zato to joj je posveivao najvie panje dok je bila mala.Vodio ju je skoro uvek sa sobom,uio je da se pentra po drveu,da pokree ruke marionetama.Nauio je i da ita i pie.Vremenom,poela je da ga oslovljava sa oe.I don Simon je bio Ciganin,ali se veoma razlikovao od ostalih mukaraca iz plemena.Liio je pomalo...Da,liio je na onog princa.Bio je,kao i on,mio i paljiv.Znao je ta da odgovori,da posavetuje.Kasandra se nije zaudila to ga je zatekla kako ita.Ali im ju je video,don Simon je ostavio knjiguna stranu i ustao da je poljubi u elo. -Bog te uvao,keri!-rekao je. -I tebe,oe,-nasmei se Kasandra.Smetam li ti?-Ti,nikad ne moe da mi smeta,lepotice,-odgovorio je umesto njega neki tanjuni glasi iza njenih lea i Kasandra prepozna glas lutka Tilika.-Vidi ti njega!-veselo uzviknu devojka.-A zato ne mogu da ti smetam,Tiliko?-Zato to...zato to ja nikada ne itam knjige,lepotice!I do Simon i ona prasnue u smeh.U tom trenutku Kasandra otkri jo jedan od razloga zbog kojih je toliko volela tamnoputog ventrilokvistu. Zahvaljujui razgovoru sa svojim lutkom Tilikom,don Simon se kretao uvek negde na granici izmeu istine i ale.I to ga nije inilo samo zabavnim nego je doputalo ljudima da se kraj njega oseaju potpuno slobodnim.-A ti ta ita danas,oe?-pitala je Kasandra,primetivi kako se don Simonovo lice ozarilo.-itam venu knjigu ivota,keri.Bibliju!-Velika i lepa knjiga,zaista!-devojka pree rukom preko konih korica.Proitaj mi neto,oe,dugo mi nisi itao.Nastavi tamo gde si stao...-Razume se,lepotice!-don Simon je uzeo knjigu,otvorio je paljivo i poeo da ita .(pisanim slovima) Sin ljudski imae dve keri,starija se zvala Ahola,mlaa Aholiba. Ahola zavoli Asirija,suseda,otmenog,u plavoj bogatoj odedi monih gospodara,koji su odsedlali vrane konje,s carskim znacima,kao deca Vavilona i Kalteje zemlje u kojoj su roeni.I tako se njene loe domogao onaj koji nije njene rase.Grehom koji su nosili iz Egipta,oskvrnuli su njenu ednost.I zato to je tako uprljana razgnevio se na sinove Asirijeve...Krenue protiv tebe,Ahola,bornim koijama i orujem.Ja u im dati pravo na ukor,a oni e ti suditi po njihovim zakonima i s mrnjom i gnevom u srcu.Odnee ti sve,imanje e ti vatra prodrati,a ma e ti grudi probosti.
-Upeatljivo,zarne?Vidim da ti se nije svideo ovaj odlomak.Trebalo je da ti proitam neto drugo.Ali ga Kasandra nije ula,misli su joij bile daleko.-Zato ova mrnja,oe Simon?-pitala je devojka dirnuta onim to je ula.-Samo zato to se zaljubila u oveka u raskonij plavoj odedi koji nije njene rase?-Ovo su dogaaji iz drevnih vremena,Kasandra,-pomilovao je po kosi don Simon.-Prolost.-Ne,ne!Ove stvari deavaju se i u nae vreme.Zna priu moje majke,ili...Kasandra je uspela ipak da se uzdri.Osetila je da jo nije dolo vreme da otkrije svoju tajnu,ak ni don Simonu.Ali istu stvar,izgleda,osetio je i onaj smeni i radoznao lepotan Tiliko.Uperio je u nju svoj pogled u kome je bilo,ini se,iskrica tunih do Simonovih oiju.Samo to se vratila u prikolicu pojavio se Randu.Prepoznala ga odmah pogrubom glasu i nestrpljenju kojim je zatresao kvaku na vratima.-Kasandra,Kasandra!Kada bi ula da tako uzvikuje njeno ime,Kasandra je imala elju da se sakrije u najskriveniji kutakte male kuice na tokovima.Istovremeno,proganjalo je oseanje da nema prava da bei od svoje zakletve,da mora da potini njegovoj volji i zakonima plemena.Postae njegova ena.Bie carica plemena.Ne moe da pobegne od sudbine.-Kasandra,izai!-uporno je ponavlao predvodnik plemena.-Zato ne izlazi kad te zovem?Mora da se navikava da mi se potinjava!Vrlo brzo postae moja ena!-Odmarala sam se,Randu!-Sigurno si se mnogo umorila noa!-ree ciganski predvodnik zurei u devojku.Kasandrino srce zatrperi uplaeno:-ta hoe da kae,ar?-Da si izlazila iz prikolice noas!-Ko ti je rekao to,ar?-pital je sasvim tiho Kasandra.-Jarisa te je videla.Vraala si se iz grada.Kako e da se odbrani od onog to je rekla?-Nikako!-Dobro,ako je lagala,zasluuje kaznu.-Ne,istina je.Nije te slagala,ar!-zavrtela je glavom devojka.-Izlazila sam,zaista,ali samo da bi se proetal-bolela me je glava od vruine,ar. Zato!-Ne znam koja od vas dve govori istinu-odgovorio je Ciganin i kao da je njegov glas malo smekao...-Ali pazi,Kasandra!Sledei put kad bude elela da eta nou,pozovi mene da ti pravim drutvo!-Dobro,ar!-klimnula je Kasandra,ali je Ciganin jo uvek stajao ispitujui je pogledom.Znala je ta e uslediti za trenutak...Njegove jake ruke privui e je zapovedniki i ka njegovm vruem telu,a njegove usne potraie njene:-Samo jedan mali poljubac-aputao je zadihan Randu-izgoreo sam od enje, Kasandra.-Nemoj,Randu,-blago ali uporno pokuaval je da se oslobodi iz njegovog zagrljaja.Da se tog trenutka Ciganin zagledao u njene oi,video bi u njima obris udaljenih breuljaka, s kojima je od jue Kasandra bila povezana tajnom.Ma koliko je Kasandra bila tiha prethodne noi,stara Ciganka ju je odmah osetila. Ostala je budna zsve do jutra...Gde li je ilo njeno sunace,pital se Dorinda i zato se sakrivala od nje?Zar je Kasandra ve imal tajne u koje nije htela da je posveti?I to je vie razmiljala o nonoj etnji svoje unuke,utoliko ju je jai strah obuzimao. Dorinda je potovala plemenske zakone,kako je i bio red.uvala je dobro tajne koje su joj poverene i uvek je za sve pitala svoje srce.Dok je bila mlaa,pomagala je dreserima u spetaklu sa ivotinjama.Mada dresirane, ivotinje ponekad nisu mogle da potisnu svoje instikte.Tako je Dorinda oalila nekolicinu svoje brae koja su nastradala u cirkusu.Meu njima je bio i onaj s kojim je u jednoj toploj ciganskoj noi zaela svoju erku...A kada je njeno otealo telo izgubilo savitljivost,Dorinda je oela da baca karte uvaenim gradskim gospoama i devojkama iz obinog sveta.Gatare su uvek privlaile ljude.Gde god bi se cirkus zaustavio,i ona je postavljala svoj ator.Postrla bi male ilime,a na divan bi poreala mekane jastuke da bi se udubno smestio i bolje oseao onaj ko oekuje da uje svoju sudbinu.Sve je bilo zapisano samo u Velikoj knjizi ivota,a takvima kao to je Dorinda bilo je dato samo s vremenom na vreme zavire u nju.Ljudi su dolazili u njen ator najee s potrebom da im se kae neto lepo,makar i kakva la,i Ostebe nije osuivao takve lai.Bilo je vano da svako ode zadovoljan iz njenog atora i da ostavi,razume se,neki bolivar. Za ostalo je bio zaduen veliki Ostebe.Ponekad je on,otac oeva,svoja predoseanja slao lino njoj,pa joj se dua skupljala kada bi se na njenom stoiu predskazal nesrea.U takvi sluajevima Dorinda je daval nesrenici amajliju od crnog kamena ili bi joj stavila na vrat erdan od konjske grive protiv uroka.Bez obzira kakve je boje ili rase,mislila je,ovek je slabo i nesreno stvorenje i zasluuje milost...Oi stare Ciganke,meutim,uvek su ostajale suve...I samo jedanput,pre osamnaest velikih luna,kada se njihov cirkus zaustavio u ovom istom gradu,Dorinda je osetila slani ukus suza.Kod nje je dola devojka tunog pogleda.Suze koje je prolila bile su oskudne,ali krupne i teke,zato to je i njena muka tada bila velika.U atoru je umirala njena erka,a s njom je isputalo duu i njeno detence,zaeto u grehu.Devojka je nije posluala,pobegla je s mukarcem koji nije bio njene rase.Veliki Meripe osudio ju je najstroijom kaznom,i tu vie nije bilo pomoi.Ali ona otmena devojka tunog pogleda,ije je grehove ispatala?Dorinda je previdela mnogo stranih dogaaja,ali samo jedno nije mogla da vidi:da e jena sudbina,vrlo brzo biti upletena sa sudbinom devojke tunih oiju...Dola je i no koju Dorinda nee zaboraviti do kraja ivota.U pono pred nju je stao onaj namrteni beli ovek,sluga bogate porodice.Predloio joj je da zamene ve ohlaeno telo njene unuke s jedno lepom i zdravom devojicom iji su roditelji umrli.Gospoa koja je to naloila da se uradi,elela je da njeno ime ostane tajna.Nudila je mnogo novca da se dete podigne.I sluga i njegova gospodarica-videla je to dobra Dorinda-bili su zli,ali je njihov predlog zatekao tada njenu duu otvorenu i praznu.A i gospodari su predlagali ne bilo ta,nego ivot za smrt.Devojica e ispuniti samou njenog atora u beskrajnim ergarskim noima...Zamenili su decu posle ponoi.Namrteni sluga velike gospodarice doneo je dete u novoj pletenoj koarici,obueno u lepe,roze haljinice,usnulo i lepo kao sunace.I novac joj tada dao ovek zlog pogleda-toliko novca Dorinda nije videla nikada do tada.Znala je da tim novcem ne moe da iskupi ni trunku neiste ljudske savisti...(pisanim slovima)Stalno lutanje...Danas ovde,sutra tamo.Veno hodoae,nikad odmora.Diemo derge i idemo dalje.Ni roenje ni smrt nita ne menjaju.Ali vodim te,devojice,nauiu te da govori na jezik,postae najbolja igraica.Bie ciganska princeza.Poneu ovo dete da mi ispuni ruke i srce.Siroto dete,tvoja majka i moja erka ostaju za nama,pod istom zemljom koju naputamo.Sve je zapisano u bojoj knjizi...Ne plai.Naui da spava dok kola voze kroz no. Navii e se.Sluaj,violina i tokovi svirae ti uspavanku.Ne pripada naoj rasi,ali ista si,krv ti nije pomeana i nee doneti nesreu.Ti si princeza,lepotica.Odgajau te kao Cganku.Okupau te voom iz reke.Videe kako je ista,a onda e te sunce osuiti,da pocrni,da tako bela ne privue panju da mi te odvedu.Kako da te zovem?Moram da ti dam ime.Zvae se Kasandra.
Dorinda je devojicu nauila svim vetinama njenog roda.Rasla je putujui u kuici na tokovima,zavolela je svetlosti manjea,ivotinje u kavezima.Nauila je da igra najvatreniji flamenko od koje je kiptela krv u ilama mukaraca koji su je posmatrali.Samo jednu stvar nije uspela da promeni Dorinda kod svoje male princeze-boju njene koe.I pored jakog sunca i brzih voda u kojima se kupala,Kasandrino lice ostalo je nano i belo,a u njenim plavim oima kao da se ogledalo nebo.I ba zbog tog plavetnila njenih oiju i beline njene koe,Dorinada je neprestano oseala ogroman strah.Ono to se videlo oima,nije se moglo sakrit ni mnogobrojnim narukvicama,dijedemama,niti arenim ciganskim haljinama.ta je zapisano u velikoj knjizi,to e se desiti.Sve je u rukama velikog Ostebea i njegove erke sudbine.-Ipak-briula je Dorinda-kuda odlazi njena princeza usred noi?Da li krije neku tajnu od nje.I poto nije mogla da nae odgovor,Dorinda je iz ladice svog velikog ciganskog sanduka izvadila pil karata i bacila ih na sto.A karte,proklete,nisu pokazivale nita dobro.Dorinda ih je reala nekoliko puta,okretala,meala i ponovo reala.Uvek su se pojavljivale tri iste karte.Crni mukarac tref,dama pik sa tunim oima i mladi herc,pobednik srca.Ali ta su mogle da joj kau te tri karte?I tako,dok je umovala nad tom zagonetkom jedna od karata otvori se i u tom trenutku u prikolicu ue Randu.-Bogorodice presveta,-uskliknula je Dorinda-a kau da nema predznaka.-ta vide karte,sestro?-rekao je umesto pozdrava Randu.-Loe stvari,ar.I meu njima,otkriu ti,i tvoja karta.Govori zato dolazi li po dobru Randu,ili...-Doao sam da te pitam zato me Kasandara izbegava?-Ljuta je!Dosauje joj,neprikidno je prati!-A od kada je enama dosadno pod opsadom zaljubljenog mukarca?-Jue mi je rekla da si hteo da je poljubi.-E,pa ta?Prema plemenskom zakonu,bie moja ena,zar ne.Tada mogu da je lju bim kada mi se prohte.-Polako,Randu,-pokuavala je da ga umiri Ciganka i sama sva uskiptela.-Ona je tako lepa,prefinjena i tanana kao cvet-poe Randu zaneseno kao da recituje.-Drhti kao struna,udna kao nepoznati put koji vodi ka srei...ili smrti.Dorinda ga je paljivo sluala.Randu podie glavu visoko.-Ne mogu da spavam,mislim na nju.Hou da je drimu rukama,da dodirnem njenu meku,belu kou,da poljubim njena neljubljena usta.Da u njoj probudim istu strast koja plamsa u meni.-Mora da saeka,mome.Trebalo bi da poznaje narav devojaka iz tvog plemena.-Ali mi smo se zakleli pre dve godine.To je suvie dugo vremena!-Toliko su ekali svi mukarci iz plemena,Randu,-podigla je ramena Dorinda.-Tako je bilo uvek i tako e biti do kraja sveta.Osim ako nisi reio da promeni obiaje naih dedova?-Ne,ne!iznenada ustuknu ciganski predvodnik.To nemam hrabrosti da uradim!-Onda...ekaj!-Dorinad je prekrstila ruke,to je trebalo da znai da je razgovor zavren.I poto se Randu nije pomerio,stara Ciganka upita:-Kao da ima da mi kae jo neto,ar!-Tako je,sestro!Doao sam po savet!-Savet!-Dorinda znaajno izvi obrve.-Da ujem!-Moramo da uradimo neto za pleme.Ako je za cirkus vano da privue ljude ovde,onda je za nas dobro i da mi idemo kod njih.Pevaemo,igraemo,prosiemo,ali emo sakupiti novac.Mi mukarci,opet,moemo da sklapamo poslove.Mogli bismo da prodamo neke matore konjeVeti smou tome.Kai,jesam li u pravu?-Pa dobro,rei u ti!U pravu si,ar! Ali zamoliu te da ne alje Kasandru u grad.-Vidi ti to!-iznenaeno je digao glavu Ciganin.A zato?-Ne zelim da se Kasandra poniava,mome...Kucae na vrata,ljudi e je oterati,vreati.Bolje poalji mene da zavrim taj posao.-Stara si ve,Dorinda,-pokuao je da se nasmeje ar.Niko te nee pogledati.Stara si!-A ti si suvie nagao,mome!Krv ti kljua,ali to je dobro i loe za tebe.Dobro je jer si voa,svi te sluaju.Loe jer ne vlada svojim oseanjima,jaa su od tebe.U prevu je Kasandra to te izbegava.Nedostaju ti iskustvo i mudrost.Ciganin iznada ustade.Preiblii se staroj eni,dohvati je za ramena i protrese:-Ti je odvraa da me ne voli,zar ne?-Ne!-mirno je sklonila njegove ruke Dorinda!Nadam se da e te voleti i biti srena s tobom,Randu!Uvek sam elaela da bude kraljica plemena.Odgajala sam je kao princezu.Ali pogledaj samo kliko stena ima u reci,saplie se o jednu,drugu...Moe celog ivota da trai dragi kamen i da ga nikada ne nae-zastade Ciganka znaajno gledajui gordog mladia.-Ti si ga naao.uvaj ga kao najvee blago.Upamti to,ar.I idi sada u zdravlje....Otprativi Randua,Dorindin pogled zaustavi se na kartama,koje su jo uvek stajale razbacane na stolu.Bar je crni mukarac naao svoje mesto.Ostalo je jo da porea...Ali Dorinda nije uspela da dovri svoje misli:kraj prozora je primetila da se prikada jedan namrten i ruan mukarac.I ovo uasno lice bilo joj je odnekud poznato.Presveta Bogorodice,to je bilo lice sluge koji joj je donao Kasandru-grom ga spalio!Ali ta je radio ovaj ovek ovde?
06.
Dona Herminija jedva je doekala Matijasov povratak iz cirkuskog tabora.-Pa,priaj Matijas!zaustavi ga na ulazu.-Jesi li je video!-Da,dona Herminija,-klimnuo je svojom krupnom glavom Matijas.-Da li je to ona,Matijas,jesi li siguran?-Siguran sam,gospodarice!Ostarila je,ali je to ista Ciganka kojoj sam dao bebu.U nastupu besa,ona dohvati batovana za ramena i potrese ga:-A da li te je ona prepoznala,Matijas?-Ubeen sam da me je prepoznala,dona Herminija!Da,i uplaila se,kao i ja.Batovan je imao lou naviku da zapinje kod svake rei,zamuckuje i mlatara rukama,a sada je to izluivalo Herminiju.-A za nju,mladu Ciganku,jesi li saznao neto?-Ne,dona Herminija,nita nisam saznao...Nisam smeo da pitam.im sa video staru veticu,pobegao sam...-alosno,Matijas-pustila ga je iz ruku razoarana dona Herminija-mislila sam da moe da mi pomogne...Jasno je da moram sama da se snaem.A ti,Matijas,hou da to dobro upamti,vie ne sme da ide u cirkus!Utuvi to u glavu!-Ali,dona Herminija,pa ja nisam uspeo da vidim sve...-pokuao je da se usprotivi batovan,nata je gospodarica uskiptela:-Ali zar ti ne shvata ta ti priam,Matijas.Ko zna ta sve moemo da oekujemo od tih Cigana!Mora da se dri dalje od cirkusa,Matijas,upamti!-Razumeo sam,gospoo!-klimnuo je batovan i Herminija odmahnu rukom.-A sada idi!Novosti kojejoj je doneo Matijas uvele su jo veu pometnju u njene ionako nesreenje misli.Brige koje su zaokupile Herminiju nisu mogle da se ne odraze i na njen spoljni izgled.Bacivi pogled na ogledalo videla je jedno izbezumljeno,uplaeno lice.Ono kao da nije pripadalo samouverenoj gospodarici hacijende Aroa.Verovatno e njen mu primetiti ovu promenu.A samo bi joj trebalo da Alfonso neto posumnja.Dona Herminija reila je da se zatvori u sobu i dobro razmisli o svemu.Izgovorie se na glavobolju.Ali kada je ostala sama,dona Herminija nije osetila skoro nikakvo olakenje.Uznemireno je etala po spavaoj sobi.Obino je etnja dovodila u red njene misli,a sada joj je to bilo potrebnije nego ikad.Pa,dobro,pokuavala je da povrati prisebost dona Herminija-sigurno je da se s cirkusom vratila i ona Ciganka s kojom su zamenili decu.A ta bi mogao da znai njen povratak?Mogla bi da pone da je ucenjuje.S druge strane,Ciganka bi bila luda ukoliko otkrije njihovu tajnu.To bi moglo da se prouje,da ima neprijatnosti sa vlastima...ta ako neko iz familije otkrije neto.Zar nisu svi poludeli za cirkusom.I don Alfonso,i on...-pomisao na to najtee joj padala.A kau da je ona mlada Ciganka tako lepa.ta ako lii na svoju majku?Ali poto onaj glupan Matijas nije uspeo nita da ieprka,kome bi mogla da se poveri. Zapravo nikome!Mora neto sama da preuzme,to je mogue bre!Zgrozila se i na samu pomisao da e morati da poe na jedno takvo mesto kao to je cirkus.Otiie navee,pre nego to se predstava zavri.Tako bi mogunost da je neko vidi bila skoro iskljuena.A i nije mogla da podnese vonj ivotinja i miris oznojenih akrobata.Dona Herminija nikada se nije pribliavala ovakvim ljudima.Smatrala je da to ne prilii njenom ugledu.Na pomisao da bi je odnekud mogli videti njeni sinovi,abela ili neko od poznanika,Herminija se sva nakostreila.A tek kakvo bi to iznenaenje bilo za njenog supruga...Ali,bila je tu,usred cirkusa,i trebalo je to pre obaviti ono zbog ega je i dola.Nadala se da je njen strah neopravdan i da e taj komar konano iseznuti...Odnekud istra jedno Cigane i za paricu pristade da je odvede do gatarinog atora.Pred samim ulazom Herminija zastade da umiri dah.Morala je da nastupi mirno i dostojanstveno.Bez obzira ta e se unutra dogoditi,morala bi kod te Ciganke u ritama da izazove strah i divljenje.I kada deran koji ju je doveo razgrnu zastor na ulazu u ator,dona Herminija prkosno podie glavu elei da staroj Ciganki da na znanje da bi trebalo da bude poastvovana njenim dolaskom.ator bee slabo osvetljen,te Herminija u prvi mah ni ne vide gde se tano nalazi gatara. Kada su joj se oi postepeno navikle,ona zakljui da prizor koji je zatekla sasvim odgovra njenim predstavama o cirkusu.Uski prostor bio je pretrpan stvarima,malim divanima;stoiima i jastuiima,na podu vie prostirki.Ciganka je sedela iza malog stoia,pokrivenim arenim plianim pokrivaem.Pod svetlou slabe sijalice videlo se jasno da je Ciganka odevena u istu arenu odeu.Gatarina kosa bila je sakrivena ispod vrsto vezane marame.Samo njene oi,krupne i velike kao ugljevlje usred ogromne peine,blistale su preko puta dona Herminije.Kako su se te oi inile strane dona Herminiji.-Priite,gospoo,-rekla je Ciganka grubim glasom u kome dona Herminija oseti podrugljiv prizvuk.-Hoete da vam gledam?...Dobro,Dorinda moe da gleda u tarot karte i predvidi budunost,a gledajui u dlan da ti ispria i prolost,sadanjost i budunost.Za jednu stotinarku uete sve,gospoo.Stavite je odmah na sto da vam sudbina ne pobegne.Herminija utke ostavi novac i sede paljivo na drvenu stolicu.-Sada pruita ruku!Mislim da u na ruci jasnije da vidim stvari iz vaeg ivota....Svojim grubim prstima Ciganka poe da ara po Herminijinom dlanu,okreui ga ka sebi.-Evo... linija ivota je duga i duboka.Dobro si ivela,sestro!...Na tvoju sreu novac se u tvom domu prosipao i nikada nisi morala da koristi svoje ruke da bi se prehranila...A ovde-zastade Ciganka-ovde vidim putovanje,mnogo uivanja i gomilu novca...Vidim...nasledstvo,veliko nasledstvo.Neto te mui,sestro,tvoji sinovi,neto povezano s jednim starijim ovekom.Moda tvoj suprug!Ali reci neto,gospoo!-rairila je iznenada ruke Ciganka.-Tvoje utnje me zbunjuje.U tom trenutku dona Herminija shvati da je nastupio as da uzme stvari u svoje ruke.Pa ta-bile su sauesnice,povezivala ih je zajednika tajna.Doao je red na nju da baci karte.-A zar ne vidi u tim linijama-upitala je tiho Herminija-jedno dete koje je iz mojih ruku prelo u tvoje,pre osamnaest godina?Ciganka se tre kao opeena,nerazgovetno mrmljajui i zurei prazno u mrak iza Herminijinih lea,verovatno tamo gde jesu otile njene uspomene.-Bilo je novoroene,devojica bele koe,pokrivena svilenim ebetom s finom ipkom...Doneo mi je jedan ovek.Osetila sam ga po psima.Primila sam je u ruke koje su ostale prazne...-ini mi se-nasmeila se kiselo dona Herminija-da ve sasvim jasno ita linije mojih dlanova,a?ta jo vidi?-Vidim da ta devojica nije bila voljena,da su hteli da je se otarase. Roditelji su joj umrli i niko nije eleo da joj prui nenost i toplinu.Ciganka to izgovori nejasno i teko,kao da e se svakog trenutka stropotati.Ohrabrena time,dona Herminija podstae staricu.-Nastavi,nastavi!elim da znam jo o njoj!-Linije postaju nejasne,sestro,ne vidim dobro.-Pokuaj da odgonetne,-navaljivala je Herminija-sigurno mi moe rei ono to me zanima!-Davno je to bilo i linije prolosti briu se s godinama!Pored toga,ja ve gubim pamenje,Zaboravila sam!-Nisi zaboravila!bila je uporna Herminija.-Nisi zaboravila,kao to ni ja nisam zaboravila.Reci mi istinu-ti si uzela devojku i ouvala si je novcem koji sam ti poslala.Gde je ona sada?Da li je i dalje s tobom.-Ne znam ta priate!-branila se Ciganka.-Ne znam nita vie od onog to sam videla na vaem dlanu.Ako dolazite da me uplaite,prokunuu vas i nikada neete moi da se osloboditi kletve!...-Nisam dola da te povredim,niti da ti prebracujem.Jedino elim da saznam sudbinu tog stvorenja!Reli su mi da u cirkusu postoji ciganka -mlada,lepa,sa svetlim oima...Je li to ona?Reci mi,je li ona?I poto se starica kolebala da odgovori,dona Herminija ponovi:-Reci mi!ega se boji,starice?Da te optuim.Dajem ti re da to neu uiniti!Naprotiv,meni je najvie stalo da sve ostane tajna!Ali govori ve jednom!Da li je to ona?Herminija je uviala kako je strpljenje ve naputa.Oseala je da se gui.Sve bi u jednom hiou trebalo da se razrei.Jedna jedina njena re mogla je da uzvisi ili srui za tren ceo njen ivot.Kao da je prola cela venost dok starica nije rekla:-Ne!Nije ona!Nije ona koju trai...-Slava tebi,Gospode,slava nebesima!Dona Herminija oseti umor,oteele i gotovo ukoele noge,ali i olekanje istovremeno.Sada je trebalo da se sabere i izdri jo trenutak...-Tada-gotovo se zagrcnula-ta si uradila s detetom?Gde je ono?-Ono je tamo odakle se niko ne vraa.Odvela ga Maripe,boginja smrti.-ta pria,gospoo?-Krv joj je bila otrovana.Razbolela se od udne bolesti umrla.-pis.slovima Umrla je-ponovila je kao za sebe dona Herminija.Da,to sam i oekivala.Nasledna bolest...-Toliko alim.I pored toga to je devojica umrla,nemam nameru da ti traim natrag ni paru.Smatram da je u redu da prihvati ovu svotu kao cenu...kao cenu za tvoje utanje.Neka ovo ostane tajna.Razumele smo se,zar ne?-Nikada to nisam radila do sada,niti imam razloga da to radim ubudue-otresito je odgovorila Ciganka.-Zaboravi onda da sam dolazila.Uostalom,dola sam ovde zato to sam bila veoma zabrinuta.Sada polazim umirena...I pozdravljam te-zaustavila se na izlazu dona Herminija,i sama svesna koliko lano zvuie njene rei.-Pozdravljam te to tako dobo ume da gata!Zdravo!
07.
Ofelija je ustajala rano ujutru,mnogo pre nego to bi se probudila njena erka Lilija Rosa.Bilo joj je teko da udovolji dona Herminiji-ta ena kao da nije znal ta hoe.A njih dve,njena nesrena erka i Ofelija,morale su nekako da se prehrane.Nije bilo druge osimda se pouzda u svoje vredne ruke.Ugledavi batovana Matijasa kako vrstim korakom grabi preko dvorita Ofelija shvati da dona Herminija opet ima primedbi.-ta je sad,Matijas?Opet aravi?-ree Ofelija srdano.-Ne,ovaj pu don Alfonsove koulje,Ofelija-odgovorio je zastajkujui batovan.Gospodarica hoe da budu vie utirkane!-Dobro,Matijas.Srediu to i doneu ih jo koliko danas!Tek to je zatvorila vrata iza njegovih lea Ofelija je ula iz sobe glas svoje erke.Trebalo je da joj pomogne.Kada je ula u sobu,devojka se ve sama obukla.Ofelija je znala koliko je napora zo to potrebno,a verovatno i bola,ali se nije protivila njenoj elji.Taj njen trud puno joj je znaio.-Ko je bio,mama!-zapitala je Lilija Rosa.-Naravno,Matijas!-odgovorila je Ofelija i uvek kada je htela da izbegne razgovor o bolesti svoje erke ili misli o njenim patnjama,poela bi da brblja,kao sama za sebe,a to je jako zabavljalo Lilija Rosu.-Kakav mraan ovek-reala je Ofelija.-Nikada,ama ba nikada ga nisam videla da se nasmei.Izgleda da je cela porodica takva.I njegova erka Rosaura uvek je namrgoena.Moda zato to se nije udavala.Ali,evo,ni gospoica Gemase nije udavala,a ipak je toliko dobra i mila?...A ja sam se opet raspriala,-zbuni se Ofelija-mila moja keri jei li gladna?Da ti spremim neto za jelo.Ili
