Uvod

Skoro svakodnevno smo svedoci, već duže vreme, učestalih negativnih dešavanja na prostorima Kosova i Metohije uglavnom putem medija. Izvor svih ovih konflikata su dva glavna razloga: jedan očigledan, a to je stvaranje samostalne države Kosovo, i drugi koji je više u pozadini dešavanja i koji nije toliko eksponiran, delovanje albanskih mafijaških klanova na prostoru Pokrajine. Teško je odrediti tačan vremenski period začetka albanskog organizovanog kriminala na KiM, ali jedno je sigurno: da to nije vreme kada su Albanci počeli da trguju oružjem i drogom, nego znatno ranije. Još u vreme turske vladavine organizovane su grupe u okviru porodica koje su pljačkale srpska dobra.Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna posledica terorističkih aktivnosti OVK, čiji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadležnosti Pored šverca narkotika, organizovane kriminalne grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oružjem,cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijumčarenjem belog roblja i preprodajom ljudskih organa.Mafijaško društvo zasnovano na preuzimanju države od strane kriminalnih elemenata,multimilionski poduhvat zasnovan na gerilskom iskustvu i špijunskom znanju, je način na koji se Kosovo i Metohija može opisati a puno je priče u mnogim medijskim izveštajima i člancima. Kao dokaz toga, se navodi na desetine hiljada nerešenih sudskih predmeta, mali broj istraga krivičnih dela korupciju i obilje benzinskih stanica koje služe kao fasade za javne kuće i pranje novca. Mediji ne štedi ni zajednicu NVO, tvrdeći da veliki deo od 2400 kosovskih NVO postoji samo zbog sumnjivih ciljeva.Moguće je da ljudi na prostoru bivše Jugoslavije u sretnija vremena nisu ozbiljno shvatali Albance ali prema svim raspoloživim informacijama organizovani kriminal sa albanskim nacionalnim predznakom danas je najjača kriminalna grupa u Evropi. Oni su glavni snabdevači narkoticima, prije svega heroinom, “travom” i dobrim delom sintetičkim drogama koje sa jugoistoka šalju u zapadnu Evropu, dok u suprotnom pravcu prosleđuju ukradena vozila, naoružanje i eksploziv. Policije evropskih zemalja, baš kao nekada i policija Jugoslavije, nemoćne su. Odgovoriti na pitanje zašto je to tako nije preterano teško, ali pronaći rešenje za taj problem gotovo je nemoguće.Veoma zastupljeni oblici organizovanog kriminalnog delovanja Albanaca još su i reketiranje, ucene i nasilništvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za finansiranje terorističkih grupacija na ovom području. Zastrašivanje i proterivanje Srba i drugog nealbanskog stanovništva sa prostora KiM, takođe, predstavlja lak izvor zarade, s obzirom da prodajom napuštenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice stiču ogromne prihode.Otuda i zainteresovanost autora ovog seminarskog rada da što objektivnije sagleda i prouči delovanje mafijaških aktivnosti, na Kosovu i Metohiji.. Cilj rada je da rasvetli i indentifikuje „generator“ konflikata na prostorima Kosova i Metoije i najveću mafijašku organizaciju u Evropi..(Ne)postojanje literature koja je najvećim delom senzacionalističkog sadržaja, onemogućava autora da isprati postojanje kriminalnih klanova u ranijem periodu, ali ono što je sigurno je da izveštaji koji datiraju do desetak godina u nazad ipak koliko-toliko probijaju maglu koja obavija veliki problem koji polako i sigurno ugrožava kako Srbiju i Balkan tako i celu Evropu.

1

Pojam i opis albanske mafije na KiM

Evropska „Kolumbija” je drugi uobičajeni naziv koji upućuje na navodnu ulogu Kosovakao velikog snabdevača Evrope drogom. Guardian (Gardjian) govori o Kosovukao o krijumčarskom raju odakle dolazi do 40 procenata heroina koji se proda uEvropi i Severnoj Americi. Pored medija željnih naslovnih strana, ozbiljne međunarodne publikacije takođe suojačale negativnu sliku o Kosovu. Da pomenemo neke od njih. 2007 godine TransparencyInternational (Transparensi Internešenal) je rangirao Kosovo kao četvrtunajkorumpiraniju zemlju u svetu. U pogledu političkih prava i građanskih sloboda,Freedom House (Fridom Haus) izjednačio je Kosovo sa Sudanom ili Čadom. 2007godine američki Stejt Department izveštava o Kosovu „kao izvoru, tranzitu i destinacijiza transnacionalnu i lokalnu trgovinu ženama i decom u cilju njihove komercijalneseksualne eksploatacije.”1

Struktura albanske mafije na KiM

Albanska mafija se strukturalno sastoji od 15 klanova, a svaki od njih ima čvrste teritorijalne baze. Strukture u Albaniji sarađuju sa onima na Kosovu a novac zarađen od šverca droge, beloh roblja i oružja delom se koristi za finansiranje terorističkih organizacija.Najviše klanova djeluje u glavnom gradu Albanije, Tirani, ali gangsterski establišment dotiče i druge gradove - navodi se u izvještaju pariskog instituta, koji objedinjava kriminalne strukture iz te zemlje i onih u kojima žive Albanci u termin "albanofonska" mafija.Da bi se objasnilo funkcionisanje albanske mafije, barem onog dela za koji postoje informacije, treba razumeti funkcionisanje albanskog naroda. Bez obzira na današnje zakone, ustave, njihove ili međunarodne, albanski narod živi po nekim drugim merilima i propisima koji su davno propisani. Oni će možda i poštovati zakone, ali samo ako nisu u suprotnosti sa kanonima Leke Dukađinija, napisanim još u petnaestom veku. Ti kanoni govore o klanovima – porodicama, koji su svetinja. Lojalnost klanu posebno se ceni a izdaja se kažnjava smrću bez milosti. Zakletva klanu i čuvanje tajni porodice zove se besa. Sa vremenom besa je dobila i neka druga značenja a u grubom prevodu znači dati reč. U modernom vremenu ljudska riječ izgubila je svoju težinu, obećanja se češće krše nego što se ispunjavaju. Trendovima nisu odoleli čak ni italijanski mafijaši kojima je njihova zakletva – omerta nekada bila svetinja, a sada je tek nešto malo više od folklora. Albanski narod sačuvao je tradiciju – ono što je besa predstavljala u 15. veku, predstavlja i danas. Prema kanonima Leke Dukađinija, svaki klan, odnosno porodica, kontrolisala je određeno područje, posed. Po sličnom principu organizovana je i današnja albanska mafija. Mafijaški klanovi kontrolišu određeno područje i određeni posao. Međusobno se pomažu ali ne napadaju. Unutar albanskih mafijaških klanova nema stranaca već samo Albanci i samo iz jednog klana. Daleko od toga da oni ne koriste i druge mafijaše, ali samo za manje poslove i na ograničenom teritoriju. Upravo to zadaje najveću glavobolju policiji.2

Agent FBI Džozef Pistone, alias Doni Brasko, uspeo je da se infiltrira u jednu njujoršku mafijašku porodicu sedamdesetih i osamdesetih godina što je dovelo gotovo do sloma te porodice. Taj scenario ne može se desiti jednoj albanskoj kriminalnoj grupi.U razradi ove teme ne možemo a da se ne osvrnemo i na postojanje Velikoalbanske ideje, koja je i danas izuzetno prisutna, a datira a u tesnoj vezi je sa postojanjem i aktivnošću albanske

1 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 40.2 Zločini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 85.

2

mafije. Nemoguće je otrgnuti se mišlju da su ove dve “institucije” isprepletane zajedničkim interesom-uspostavljanje vlasti zarad interesa.Moć albanske mafije bazira se na poslušnosti niza fisova (bratstava) koja savršeno precizno izvršavaju poverene zadatke. Skup fisova od njih dvadesetak čini jednu mafijašku lozu, čiji predvodnik je i politički lider.3

Slika 1.-Mapa AP Kosova i Metohije

Albanska mafija nije “piramida”, sa jednim “kumom” na vrhu, već niz ”piramida” sa nizom kumova. Njeni moderni koreni nastali su u novoj Jugoslaviji, kada je širokim amnestijama i revizijom prizrenskog procesa4 – dignuta breša i dozvoljen ulazak u politički i ekonomski život Kosova mnogima koji su imali “putera na glavi”. Tada je već došlo do stvaranja sprege između nekih političkih struktura i ljudi sklonih kriminalu.Nikada ne treba zaboraviti da su albanske porodice, najčešće čitave zadruge, čvrsto rodbinski povezane, u kojima se novac trpa na gomilu, a štedljivo troši. Upumpavanjem nelegalnog novca u blagajnu poštenog fisa novac se pere, zatire mu se krvavo poreklo i onda se pojavljuje u kupovini imanja. To je javna tajna koju je teško na Kosovu dokazati u svim slučajevima misterioznih milijardera, jer ni mnogo očiglednije stvari tamo nisu jasne. Kada se pomene američka ili italijanska mafija, imena poput Ala Kaponea, Džona Gotija, Lakija Lučijana, Toto Rine ili Karla Gambina, dobro su poznata široj javnosti. U slučaju albanske mafije, imena stvarnih bosova čuvaju se kao najsvetije tajne. Imena poput Pacolija, Dobrošija, Rudaja ili Tačija, Čekua i Haradinaja možda se mogu dovoditi u vezu sa organizovanim kriminalom, međutim, dokazi protiv njih su tanki. Stvarni bosovi, verovatno sede u malim kamenim kućama bez struje i telefona, negdje u nekom selu na Kosovu gdje donose odluke o multimilionskim poslovima sa heroinom, oružjem ili automobilima. 3 KiM u Velikoalbanskim planovima, Institut za savremenu istoriju, 2001., strana 27.4 Prizrenski proces iz 1968. godine otkrio je veze visokih funkcionera, kosmetskih Albanaca, sa albanskom obaveštajnom službom.

3

Neka imena, međutim, isplivala su na površinu, iako nije sasvim jasno da li su i u kojoj mjeri neki od njih umiješani kriminalne poslove i. Prvi od njih je Bedžet Pacoli, vjerovatno najbogatiji Albanac na svijetu rođen u selu Marevac kod Prištine. Pacoli, svojevremeno oženjen Anom Oksom, italijanskom pjevačicom albanskog porijekla najveći je pojedinačni dioničar u naftnoj kompaniji „OMV“ te vlasnik projektantsko-građevinske firme "Mabateks" sa sjedištem u Luganu5. Pacolijeva firma ima 6.000 radnika i 18 filijala širom svijeta. Za razliku od Pacolija za kojeg ne postoje čvrsti dokazi da je povezan sa mafijom Princ Dobroši je čovjek koji je javno imenovan kao šef albanske krijumčarske bande na Kosovu. Poznat po svojoj brutalnosti Dobroši je kontrolisao sjeverni dio balkanske narko-rute koja ide od Turske preko Balkana, Češke pa do sjeverne Evrope. Dobroši je uhapšen u Norveškoj 1993. godine da bi godinu dana kasnije bio osuđen na 14 godina zatvora zbog trgovine heroinom. Osim u Norveškoj, Dobroši se nalazio i na potjernicama u Švedskoj i Danskoj. Potvrđujući da su albanski kriminalci imali ključnu ulogu u organizovanom kriminalu i u mnogim zemljama Evrope, naročito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope su, u svom izveštaju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na KiM povezan sa bivšim pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih zvaničnika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su zastupljeni i trgovina ljudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasilje na nacionalnoj osnovi, pri čemu je etničko čišćenje shvaćeno kao unosan biznis. Od 28 ubistava, počinjenih u januaru 2000. godine, 25% je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabrinjava činjenica da je među izvršiocima kriminalnih radnji, uključujući i prestupe na etničkoj osnovi, sve veći broj maloletnih lica.316

Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta Evrope apostrofirali su i korupciju i njenu čvrstu vezu sa organizovanim kriminalnom, pranjem novca, ekonomskim kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su neopremljeni, broj sudija i tužilaca je i dalje mali, plate nedovoljne da obezbede njihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne može biti garantovana, zbog čega su pod velikim pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u slučajevima koji nemaju veze sa etničkim ili političkim pitanjima.Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao "gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve češće vide kao bazu organizovanog kriminala, naročito trgovine drogom.7

Podela albanske mafije na KiM

Većina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vrši se unutar porodičnih klanova (fisova) koji kontrolišu određene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju čvrstu saradnju sa sličnim kriminalnim grupama iz drugih evropskih država, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da teritorije ovih zemalja predstavljaju glavne pravce preko kojih se odvija krijumčarenje.Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutrašnja disciplina, koja se postiže sistemom kažnjavanja za svako odstupanje od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost klanu, pri čemu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odnosno

5 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 64.6 Isto, strana 69.7 Škotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo - gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obaveštajne službe u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los Anđelesu". Autor teksta konstatuje da je ova činjenica zapanjujuća, s obzirom da je, kako se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola manjoj od Škotske.

4

nebitni i neobavezujući. S obzirom da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, što je faktor kojiograničava broj članova, veze među njima su veoma čvrste, a pristup i infiltriranje drugih lica gotovo nemogući.Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvršioci određenih jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafijaške porodice su organizovane u 3-4 i više nivoa, što omogućava da se sačuva sposobnost delovanja organizacije i u slučaju otkrivanja nekog njenog člana ili grupe. Većina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih terorističkih organizacija, gde su obučeni za oružano delovanje. Pored toga, karakteriše ih izrazita fleksibilnost pri sklapanju sporazuma sa drugim sličnim organizacijama iz zemlje i inostranstva, čvrste veze sa lokalnim političkim predstavnicima i pripadnicima pojedinih državnih organa (carinska služba, KZK i KPS), te spremnost i sposobnost za izvođenje kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju snažnu pomoć albanske emigracije, okupljene oko različitih organizacija i udruženja u Evropi i SAD.8

Teritorija Kosova i Metohije, što se organizovanog kriminala tiče, podeljena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice, Dukađina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontrolišu pojedini lideri bivše OVK, sada rukovodioci u političkim strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su finansirali njen rad.9

Područje Drenice, duž strateških puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti Šalja, predstavlja zonu koju kontroliše tzv. Drenička grupa, lojalna Hašimu Taćiju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom oružjem, kradenim vozilima, ljudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom.Posredstvom porodičnih veza koje ima na ovom području, Taći direktno vrši kontrolu nad lokalnim institucijama obezbeđujući, na taj način, nesmetano obavljanje navedene kriminalne delatnosti. Porodica Taći povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.Na teritoriji opština Peć, Dečani i Đakovica, koje se nalaze u oblasti Dukađin, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodi Ramuš Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketiranje albanskog stanovništva na KiM. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Rašku oblast, te u Crnu Goru, korišćenjem putnog pravca Peć-Kula-Rožaje. S ozbirom na bliske veze Ramuša Haradinaja sa borcima bivše OVK, koji su, nakon njene demilitarizacije, prešli u redove KZK10 i KPS11, u mogućnosti je da indirektno ostvaruje kontrolunad granicom prema navedenim područjima, kao i kriminalnim i terorističkim aktivnostima na ovom terenu.Na području Laba, obuhvatajući opštine Gnjilane, Vitina i Kačanik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.12 Ovaj klan je usmeren na aktivnosti vezane za krijumčarenje droge i u bliskoj je vezi sa porodicom Haradinaj. Na prostoru KiM deluju i druge porodice, čije su aktivnosti usmerene na ilegalnu trgovinu i krijumčarenje, a navedenu delatnost sprovode u saradnji i pod okriljem nekog od navedenih rukovodilaca - Taćija, Haradinaja ili Mustafe.

8 U svom izveštaju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost zbog povezanosti bivše OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog činjenice da se u KPS angažuju i bivši policajci albanske narodnosti za koje postoji široko uverenje da su korumpirani.9 Zločini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 33.10 Kosovski Zaštitni Korpus11 Kosovske policijske snage12 Uhapšen je od strane međunarodnih snaga i nedavno osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, što je izazvalo talas protesta bivših pripadnika OVK.

5

Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se švercom oružja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Deluje pod okriljem Hašima Taćija i Ramuša Haradinaja, kao ialbanske mafije.Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroliše šverc oružja, droge i vozila, u oblasti Dukađin. Takođe, bave se i nelegalnim oporezivanjem Albanaca, kao i zastrašivanjem političkih protivnika iz Demokratske stranke Kosova. Povezani su sa Hašimom Taćijem.Porodica Keljmendi je u bliskoj vezi sa Ramušom Haradinajem i kontroliše šverc droge i nafte, trgovinu ljudima, kao i pranje novca na području Peći.Porodica Eljšani bavi se švercom oružja i benzina. Kontroliše oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Yavitom Haljitijem.Porodica Kitaj je vodeća kriminalna grupa koja kontroliše oblast između Kline i Istoka. Umešana je u šverc kradenih vozila i prodaju eksploziva na KiM.Kriminalni klan Suma deluje na području Kačanika. Pored reketiranja i ucena, bavi se švercom oružja i droge iz Makedonije na KiM i obrnuto. Članovi klana Suma u vezi su sagrupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva.Klan Sulja koordinira lancem organizovanog kriminala koji deluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnog uvoza oružja, municije i druge opreme.Članovi porodice Aguši deluju na području Kline. Bave se iznuđivanjem novca od Albanaca koji su prisiljeni da otkupljuju prethodno oteta srpska imanja i imovinu na navedenoj opštini,kao i ucenjivanjem potencijalnih kupaca.Klan Geci je aktivan na području opština Peć, Kosovska Mitrovica, Srbica i Priština. Bavi se krijumčarenjem benzina i sarađuje sa Yavitom Haljitijem i porodicom Selimi.Klan Babaljija, deluje na području Đakovice. U saradnji je sa Ramušom Haradinajem i bavi se krijumčarenjem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima.

Sukobi klanova

Uprkos činjenici da je između klanova izvršena precizna podela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroliše određenu oblast i kriminalnu delatnost na tom području, među pojedinimklanovima postoji rivalitet, koji je posledica političkih neslaganja ili nastojanja grupa da ostvare što veću vlast na određenom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko snažni da poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve članove suprotstavljenih porodica, kao što je, na primer, slučaj sa klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled različitepolitičke opredeljenosti, kao i pokušaja klana Musaj da od klana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oružjem i drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim, ranjavanjem Ramuša Haradinaja.13 Brutalnost u obračunima suprotstavljenih mafijaških klanova potvrđuje i nedavna likvidacija članova porodice Keljmendi, u Peći, od stranepripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna žena, što do sada nije bila uobičajena pojava u sukobima među albanskim grupama, uključujući i krvnu osvetu.Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz područje KiM, povećala se kao deo sveukupnog porasta šverca narkotika na Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo snažnih državnih institucija(policije i pravosuđa) koje bi sprečile prodor i presekle puteve droge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaska međunarodnih snaga do uspostavljanja nove zakonske regulative od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica, nepristupačni tereni i siromašna ekonomija, što sveukupno teritoriju KiM čini idealnom oblašću za trgovinu drogom..Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Drač i Valona, u Albaniji.14 Izvesne količine heroina i kokaina se prerađuju u albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Lužane, zatim u Muhovac i

13 Članovi porodice Musaj iz Streoca, opština Dečani, bili su pripadnici FARK.- Zločini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 32.

6

Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru, u Tuzi i Ulcinj, odakle se distribuiraju prema Evropi. Droga koja neprerađena dolazi iz Albanije, završava u okolini Gnjilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije za proizvodnju tzv. teških narkotika.Prenos droge i oružja obavlja se i na zvaničnim graničnim prelazima kao što su Đeneral Janković, Jazince, Ćafa Prušit, Morina i Tropoja, zahvaljujući saradnji kriminalnih grupa sa carinskim službenicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oružje koje dolazi iz Albanije, najčešće se prodaje na crnom tržištu u Juniku i Đakovici.15

Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrovačkog i pećkog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo područje predstavlja glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu cigaretama. Jedna od ustaljenih ruta za ovu delatnost je relacija severni deo Kosovske Mitrovice - selo Brnjak, opština Zubin Potok - jezero Tabalije - selo Starečević - Ribarići – Novi Pazar - Kraljevo - Kragujevac – Trstenik.Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna trgovina naftnim derivatima. Prema pisanju prištinskog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore", svake nedelje se na KiM prokrijumčari preko 100 tona benzina sa teritorije Crne Gore.

Delovanje albanske mafije na KiM

Onu što albansku mafiju čini posebnom u odnosu na druge slične organizacije jeste polikriminalna aktivnost. Za albanske kriminalce ne postoje poslovi višeg i nižeg ranga, oni se bave trgovinom narkoticima, ilegalnim migracijama, oružjem, kradenim vozilima, krijumčarenjem cigareta i alkohola. Takođe su posvećeni prostituciji, visoko profitabilnim krađama,pranju novca, falsifikovanju dokumenata...Jednostavno albanski kriminalni gangovi nastali na plemenskim osnovama, poseduju neverovatnu sposobnost da vode transnacionalne operacije visoke složenosti.U trgovini heroinom albanska mafija, prema podacima Evropola, od Turaka pruzima dominantnu poziciju. Oni su postali najznačajniji element balkanskog puta droge. Na tom putu ključnu ulogu ima albanofonski "Zlatni trougao" (severna Albanija, južno Kosovo, zapadna Makedonija i delovi Crne Gore), koji se nalazi u srcu Balkana i koji nije samo tranzitno područje, već i crna tačka skladištenja, a od skora i proizvodnje droge. Albansku mafiju je veoma teško "provaliti", upravo zbog njihovog specifičnog etičkog kodeksa, koji se temelji na plemenskim patrijahalnim osnovama i koji se posebno poštuje od strane albanskih kriminalnih porodica. Za njih kazna zatvora zbog krijumčarenja droge nije sramota i poniženje, već poslovna greška. Veliki broj ovih mafijaša su bivši policajci i čuvari zatvora.Oni imaju veoma dobru saradnju sa drugim inostranim bandama, (posebno rumunskom, bugarskom, severnoafričkom, srpskom, italijanskom, crnogorskom...)

Droga

Prema izveštajima više obaveštajnih agencija, Kosovo je distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge. „Ovo je razlog za brigu, pre svega zbog novih puteva šverca droge i uključivanja kokaina u spektar proizvoda koji nude grupe aktivne duž balkanskog puta droga... Albanska mafija u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i

14 Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skoplje, gde je tamošnja narko-mafija, za svoje sedište, zakupila čitav jedan sprat u hotelu "Grand". –isti izvor, strana 39.15 Po mišljenju predstavnika obaveštajnih struktura UN u Prištini, trgovina oružjem je jednako velika pretnja evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom. Sledi poseban deo u ovom radu, o trgovini oružjem.

7

Crnoj Gori,“ navedeno je u izveštaju UN za 2007. godinu. 16

Upozorenje Kancelarije najnovije je u čitavom nizu zabrinjavajućih izveštaja više agencija za borbu protiv organizovanog kriminala, uključujući FBI, Interpol i Europol, koji svedoče da je albanska mafija najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi, jer kontroliše ogroman deo trgovine heroinom u više evropskih država.Prema procenama, godišnje 100 tona heroina prođe kroz jugoistočnu Evropu, čija je tržišna vrednost 25-30 milijardi američkih dolara.17Trgovina drogom je unosan kriminal i smatra se da predstavlja važan izvor prihoda organizovanog kriminala na Balkanu. Decenijama je ’Balkanski pravac’ bio glavni krijumčarski pravac preko kojeg je snabdevano evropsko tržište. Smatra se da se najveći deo heroina prenosi preko Bugarske.Geografski posmatrano, Kosovo leži na takozvanom “Balkanskom putu droge’ koji povezuje Avganistan, gde se proizvodi 90 procenata svetske proizvodnje heroina, sa zapadnom Evropom, koja je najunosnije tržište. Postoje tri glavna pravca koja vode preko Balkana. Severni pravac prolazi kroz Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku ili Ukrajinu, Slovačku ili Poljsku, pri čemu su Austrija i Nemačka konačno odredište.Centralni pravac vodi iz Bugarske ka Makedoniji ili Srbiji, preko Bosne i Hercegovine ka Hrvatskoj, prolazi kroz Sloveniju i završava se u Italiji. Južni pravac vodi iz Bugarske ka Makedoniji ili Kosovu i nastavlja preko Albanije za Italiju. Geografska je činjenica da se Kosovo nalazi na tranzitnom pravcu za heroin, ali je to slučaj i sa Bugarskom i Austrijom, dve zemlje članice EU i Turskom, zemljom kandidatom.Pomoćnik direktora Inteprola je 2000. godine svedočio pred američkim Kongresom da albanska mreža kontroliše oko 70 procenata tržišta heroina u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i u skandinavskim zemljama. Tvrdi se da su Albanci zamenili turske mreže koje su ranije dominirale evropskim tržištima heroina. Ratovi u Jugoslaviji, državni kolaps u Albaniji i činjenica da se od Albanije do Italije može stići u malom čamcu, pomogli su da se ojačaju konkurentne prednosti albanskih kriminalnih grupa.18

Nedavni izveštaj UN-a koji je objavila Kancelarija za drogu i kriminal opisuje “albanske dilere heroina kao najozloglašeniji kriminalni fenomen.”19 Savet Evrope u svom Situacionom izveštaju iz 2005 godine o organizovanom kriminalu upozorava da etničke albanske kriminalne grupe sa KiM predstavljaju značajnu pretnju EU zbog njihove uključenosti u trgovinu drogom.

16 Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogođene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart 2008, str.5517 Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogođene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart 2008, str.5918 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 122.19 Kriminal i njegov uticaj na zemlje pogođene njime, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, mart 2008, str.65

8

Slika 2.-prikaz puteva droge na KiM.

Heroin

Marihuana

Kokain

Slika 3.-Prikaz puteva droge sa bliskog istoka ka zapadnoj Evropi i ostataku sveta.

Trafiking

Ovaj izraz nije ništa drugo do trgovine “belim robljem”, trgovina pre svega dece i žena. Trgovina “belim robljem” zaslužuje posebnu paznju, jer čini se da postaje opšteprihvaćen termin za trgovinu ženama i njene žrtve. Prvi put upotrebljen krajem XIX. veka, pojam je tada

9

podrazumevao odvođenje žena bele puti iz zemalja Zapadne Evrope u tadašnje kolonije u svrhu prisilne prostitucije. Termin je upotrebljen i u određenim zvaničnim dokumentima20.Što se tiče područja KiM, mnogi izveštaji međunarodnih ali i domaćih agencija ukazuju na ovaj problem, koji je uzeo maha i polako postaje sinonim za “kosovsko društvo”. Ova trgovina je inače najunosniji “biznis”, i ostvaruje najveću finansijsku dobit.Izvor ilegalne emigracije na Balkanu je Kosovo, pod upravom UN, zbog odsustva viznog režima i vrlo širokogrudih pravila za ulazak i boravak na Kosovu. Pravila UN su pogodna za zloupotrebu i ne sprečavaju ilegalnu emigraciju. Posledica toga je da je Kosovo postalo omiljeno ulazno mesto i tranzitna lokacija za krijumčarenje emigranata, kako iz balkanskih, tako i nebalkanskih zemalja - piše u izveštaju koji su Evropol i Fronteks uradili na zahtev Saveta EU o maršurtama ilegalne emigracije na zapadnom Balkanu.Zapadni Balkan predstavlja izvor ilegalne emigracije u EU, ali figurira i kao tranzitni region za emigrante iz drugih delova sveta koji žele da stignu do EU. Glavni faktori koji motivištu domaće stanovništvo da emigriraju u EU su ekonomskog karaktera, visoka nezaposlenost, slaba kupovna moć i korupcija koja predstavlja najveću prepreku za veće strane investicije - stoji u izveštaju.Europol je napravio geografske rute kojima putuju moderni robovi, crna radna snaga, koju, takođe, obezbeđuje i albanska mafija. Centralna balkanska ruta ide iz kavkasnih država, Azije i jugoistočne Evrope preko Moldavije, Rumunije, Bugarske i Albanije. Prva vodi preko Albanije i Kosova preko Kukeša i graničnog prelaza Vrbnica i sela Tropoje ili preko zelenog dela granice. Na Kosovu se koristi ruta koja vodi preko Prizrena i Gnjilana u Vranje, odakle se ilegalci transportuju u Niš i Beograd. Druga ruta kreće iz Albanije i preko Prizrena, Prištine vodi u severni deo Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, a odatle preko Novog Pazara u Beograd. Na tom putu kao neksus tačke se navode Novi Pazar, Kosovska Mitrovica i Beograd. Te rute koriste državljani Kine, Turske, Pakistana, Indije, Bangladeša.U zemlje EU ulazi se preko Italije i Grčke. Južna ruta ide iz zapadne Afrike, preko Alžira, Maroka i Gibraltara, do Španije i Portugalije. Zapadna ruta ide iz Centralne i Južne Amerike u EU preko Iberijskog pouostrva.A Baltička ruta ide iz Rusije i baltičkih morskih zemalja, kopnom do obale, a onda trajektom do skandinavskih zemalja. Centralna ruta  iz centralnih evropskih dr`ava u Austriju i severnu Italiju. I severna ide iz Istočne Evrope, preko Poljske, Mađarska i Češke, u Nemačku, a zatim u Skandinaviju. Ova ruta se koristi i za imigrante koji avionom dolaze sa delekog Istoka, iz afrike i Južne Amerike.21

U neksus tačke spadaju Tirana, Prizren, Priština, Kosovska Mitrovica, Novi Pazar, Bitolj, Skoplje, Vranje, Niš, Beograd, Mostar, Banjaluka, Zagreb, Varaždin, Karlovac i Rijeka.Oko 200.000 osoba, mahom žena, svake godine prođe tajnim kanalima balkanske mreže trgovine belim robljem, navedeno je u izveštajima o organizovanom kriminalu koje su prethodnih godina načinile SAD, brojne nevladine organizacije i Interpol, uz upozorenje da je Kosovo, zbog gotovo nikakve kontrole granica, "crna rupa" u borbi protiv te vrste kriminala. Takozvani "trafiking" obuhvata apsolutno sve države regiona, ali albanska mafija u tome igra centralnu ulogu, mahom zbog činjenice da Albanci žive u nekoliko "tranzitnih" država. Ključne tačke ove trgovine robovima modernog doba predstavlja trougao između grčkih i albanskih luka, te čitavog niza gradova u zapadnoj Makedoniji, koji su, prema izveštajima Interpola, predstavljali mesta na kojima su, gotovo javno, održavane licitacije na kojima su devojke, a ponekad i devojčice, prodavane za svote između 500 i 2.500 evra, a zatim prebacivane do "krajnjih korisnika". Odredišta ovih devojaka, uglavnom, bili su veliki gradovi u zapadnoj Evropi, ali i međunarodni protektorati u okruženju, poput Kosova i Bosne, gde su

20 Prvi međunarodni dokument potpisan protiv “trgovine belim robljem”, 1904. godine u Parizu 21 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 158

10

žene prisiljavane na prostituciju u maglovitom okruženju, ispunjenom još nesmirenim strastima i masama odlično plaćenih stranaca.Samo "transferom" ilegalaca preko zapadne Makedonije, juga Srbije, Kosova i Albanije albanska mafija godišnje ubire zaradu, koja se procenjuje na najmanje 150 miliona dolara, pri čemu se Kosovo, kao mesto kojim već godinama upravlja međunarodna zajednica, najčešće opisuje kao "crna rupa" u borbi protiv trgovine belim robljem, jer, suštinski, ne postoji gotovo nikakva kontrola granica."Kosovo je izvor, tranzitna tačka i odredište žrtava trgovine belim robljem, i mesto gde lokalni 'trafiking' predstavlja sve veći problem," navodi se u izveštaju američkog Stejt departmenta za 2007. godinu, uz ukazivanje da najveći broj žrtava, kako uostalom tvrdi i UNMIK, na Kosovo stiže preko Srbije i Makedonije. U jedinom izveštaju koji je UNMIK u poslednjih devet godina posvetio trgovini belim robljem, objavljenom maja 2004. godine, navodi se da najveći broj žrtava dolazi preko srpske teritorije, dok otprilike trećina stiže iz Makedonije, odnosno dva glavna toka "trafikinga" u ovom delu Evrope. Međunarodna organizacija za migracije, koja se najviše bavi ovim problemom, izvestila je da je oko 70 odsto registrovanih žrtava trgovaca belim robljem upravo sa Kosova, dok je oko 10 odsto Albanki, što se donekle kosi sa podacima misije UN, koja tvrdi da su tri odsto žrtava Albanke iz Albanije, a tek dva - lokalne devojke.Podaci kojima raspolaže Kosovska policijska služba sasvim su drugačiji - prema njima, 56 odsto žrtava otpada na "lokalni" trafiking, dok su tri odsto Srpkinje i Albanke."Žrtve su neprestano prebijane i silovane, onemogućavan im je pristup zdravstvenoj zaštiti, a putne isprave su im oduzimane," navodi Stejt department, naglašavajući da su pokušaji lokalne i međunarodne policije doveli do promene taktike kriminalaca, koji bordele više ne oglašavaju javno, već se prostitucija vodi pod firmom salona za masažu ili po privatnim kućama.Interpol takođe tvrdi da su balkanske mafije odgovorne za nešto više od četvrtine ukupnog broja slučajeva trgovine belim robljem, odnosno da preko teritorije Balkana godišnje prođe oko 200.000 od ukupno 700,000 žrtava te vrste kriminala, mada je stvaran obim "trafikinga", suštinski, nemoguće utvrditi, pre svega zbog činjenice da ovakvi poslovi cvetaju u najmanje razvijenim državama ili kriznim regionima.22

Na KiM je, tako, prema podacima OEBS-a u priličnoj meri promenjen etnički sastav devojaka koje su prisiljene na prostituciju, pošto su nekada najčešće Moldavke i Ukrajinke "zamenjene" Albankama iz regiona, pošto, govoreći lokalni jezik, manje upadaju u oči vlastima. "Postoje anegdotski dokazi o kompleksnim prijateljskim i finansijskim vezama između političkih lidera i kriminalaca povezanih sa trgovinom belim robljem," navodi se u izveštaju Stejt departmenta.Mađarski i austrijski graničari su zajedničkom akcijom uhapsili u proleće 2004. godine članove dve grupe kriminalaca iz Srbije, odnosno sa Kosmeta, koji su se bavili krijumčaranjem ljudi. Ova srpsko-albanska grupa je, počev od 1997. godine, preko mađarsko-austrijske granice na Zapad prebacila cak 11.000 ljudi, uglavnom Albance i ostale državljane sadašnje Srbije i Crne Gore, dok je rumunsko-moldavska grupa delovala dosta kraće.23

Mađarski mediji javljaju da su graničari u saradnji sa službom za nacionalnu bezbednost i uz koričćenje sredstava tajne policije u zadnjih nekoliko meseci24 uhapsili 42 čoveka, što je i od strane Evropske unije naišlo "na priznanje i zahvalnost". Srpsko-albanska grupa kriminalaca je, uz pomoć turističkih agencija, dovodila u Mađarsku Albance sa Kosova, koji su u tražnji za boljim životom hteli da pređu u zapadnu Evropu.

22 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 23123 Isto, strana 239.24 Tiče se 2004. godine

11

Prema policijskim izvorima, kosov25ski Albanci iz Mađarske su prebacivani ilegalno u Austriju preko "zelene granice".Procenjuje se da je albanska mafija samo tokom 1998. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila 50 miliona dolara.26 Osim državljana Albanije i Albanaca sa Kosova i Metohije, navodi se u izveštaju, krijumčare se migranti iz Turske, Pakistana, Šri Lanke, Kine i drugih zemalja. U mrežama švercera ljudi nalaze se i hiljade žena sa Kosova i Metohije koje su izbegle u Albaniju, ali i Rumunke, Moldavke, Ruskinje, državljanke Bosne i Hercegovine... Makroi se često predstavljaju kao političke izbeglice, a Belgija je sedište nekoliko nosilaca ovog kriminalnog posla. Prema istraživanju međunarodne organizacije „Transparency International“, u Albaniji centri trgovine ljudima su rute: Vlora, Tirana, Fier, Skadar, pogranicna mesta prema Grčkoj i Makedoniji. Danas vlasnici glisera u priobalnim mestima imaju dobre veze sa policijskim strukturama i administarcijom i funkcionišu organizovano kao mafijaška grupa, koja ima pristup krivotvorenim dokumentima. Izmedu marta i novembra 2003. policija je uhapsila 150 osoba pod sumnjom da su na bilo koji nacin ucestvovali u trgovini ljudima. U samo 10 odsto slucajeva podignute su optuznice.27

Grčke vlasti počele su pocetkom 2005. istragu o poverljivom izveštaju, koji sadrži šokantne podatke u vezi sa ilegalnim kanalom za trgovinu dečjim organima iz Albanije za Italiju. Izveštaj je pripremila Grčka ambasada u Tirani i dostavljen je Tužilaštvu u Solunu. Ovi dokumenti će se pridodati optužnici za kriumčarenje organima iz Albanije, za vreme i posle sukoba na KiM.Prema saznanjima koje prenosi atinski dnevnik, žrtve su deca iz Albanije, čiji su organi vađeni u klinikama u Albaniji i grčkoj Makedoniji, a zatim prebacivani u Italiju uz pomoć albanskih diplomatskih kanala. Pretpostavlja se da je u skandal umešan najmanje jedan grčki lekar.Kao što smo napomenuli, trgovci belim robljem preko Evrope godišnje prokrijumčare oko 700.000 ljudi. Od toga, preko Balkana, prema zvaničnim podacima OUN, godišnje se ilegalno srpskim putevima provuče oko 200.000 ljudi koji završavaju na Zapadu kao jevtina radna snaga.Prema dostupnim podacima 20 odsto stranaca u tranzitu bavilo se u Srbiji kriminalom, najčešće krađama, a 15 odsto se bavilo prostitucijom. U septembru 2003. godine u akciji "Miraž 2" na graničnom prelazu Batrovci prilikom pokušaja ulaska u našu zemlju uhapšeno je više osoba sa falsifikovanim pasošem. Tokom te akcije otkriven je i identitet lica koja su učestvovali u trgovini ljudima, o čemu je odmah obavešten Nacionalni centralni biro Interpola u Beogradu.Jedan od najvećih trgovaca belim robljem, koji je direktno povezan sa Kosmetom, bio je Dilaver Bojku, Albanac iz Makedonije. Dilaver Bojku zvani Leku je početkom marta 2003. godine uhapšen u svom noćnom klubu "Bern" i odveden u zatvor u Strugi. Kada je počela sudska istraga protiv Bojkua, mnoge devojke su progovorile o njegovom „biznisu” u koji su bile umešane i mnoge ugledne ličnosti iz Makedonije i okolnih zemalja.Osnovni Sud u Strugi, kojim je predsedavala Klementina Savevska, osudio je Dilavera Bojkua na šest (6) meseci zatvora! Domaća i svetska javnost je bila zapanjena. Najveći trgovac belim robljem u Evropi, čovek pod čijim je ropstvom, kako se pretpostavlja, bilo 3.000 žena i devojaka od 16 do 26 godina, osuden je na samo pola godine robije.Tuzilac u ovom procesu je uložio žalbu, pa je Apelacioni sud u Bitolju osudio Dilavera Bojku, Leku na tri godine i osam meseci strogog zatvora. Kralj prostitucije i trgovine bijelim robljem u Evropi, kako su ga nazvali policajci i novinari, ima 47 godina.

25 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 240.26 Zločini albanskih terorista, Jedinstvo, 1999. godina, strana 26.27 Marko Lopušina, Albanska mafija, balkanska smrt, Legenda, 2004, strana 240.

12

Trgovina oružjem

U toku protekle decenije, destabilizirajuća akumulacija nelegalnog malog oružja i lakog naoružanja (MOLN) postala je glavna briga međunarodne zajednice, postavljajući kompleksan izazov koji uključuje bezbednosnu, humanitarnu i razvojnu dimenziju. Kraj hladnog rata doveo je do opadanja kontrole nad ovim oružjem u mnogim delovima sveta, rezultat čega je značajno povećanje njegove cirkulacije širom sveta. Ubrzani korak globalizacije u istom periodu olakšao je i legalno i nelegalno prebacivanje ovog oružja preko granica, dok je iznenadni porast međudržavnih sukoba doveo do zaprepašćujuće potražnje za njim. Preventiva, borba i eliminacija nekontrolisanog širenja malog oružja i lakog naoružanja predstavlja jedan od ključnih zadataka Ujedinjenih nacija pri obavljanju njihove primarne odgovornosti održavanja međunarodnog mira i bezbednosti. Iako zvanično ostaje deo Srbije, status Kosova kao teritorije pod upravom UN-a, sprečava njegovo formalno učešće u vecćini nevladinih organizacija, foruma za odlučivanje i međunarodnih sporazuma. U postojećem kontekstu, međunarodni sporazumi i okviri koji upravljaju procesom prenosa oruzja u najvećoj meri ne važe za Kosovo i Metohiju, niti KiM može pristupiti istima u skladu sa postojećim okolnostima. Delimičan ali značajan izuzetak jeste međunarodno pravo u oblasti Odgovornosti da se pruži zaštita, imajući u vidu da dok Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) ne poseduje odgovornosti da primeni konkretne sporazume ili inicijative za kontrolu oružja, oni koji upravljaju Kosovom u ime UN-a su odgovorni za svoje radnje u skladu sa međunarodnim pravom.“Od juna 1999. godine, moć donošenja zakonodavstva na Kosovu nalazila se u rukamaMisije UN-a na Kosovu (UNMIK). Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a (RSB) injeni aneksi predstavljaju međunarodni pravni i diplomatski okvir za donošenjezakona na Kosovu, dok Uredba UNMIK-a 2001/9, Ustavni okvir za privremenusamoupravu na Kosovu, iznosi pojedinosti zakonodavnog, izvršnog i pravosudnogokvira privremene administracije. Ustavni okvir je uspostavio privremene institucijesamouprave (PIS) na Kosovu, koje uključuju i izabranu Skupštinu Kosova. StvaranjemSkupštine, i postepenim prenosom ovlašćenja na istu od strane UNMIK-a, izgrađenaje složena struktura za donošenje zakona.Kancelarija specijalnog predstavnikageneralnog sekretara (SPGS) proglašava svo zakonodavstvo, u obliku UredbiUNMIK-a (primarno) i Administrativnih naređenja (sporedno). Skupština priprema,diskutuje i donosi zakone u oblastima njenih ovlašćenja, koji nakon toga moraju dabudu pregledani i potpisani od strane SPGS-a pre nego što stupe na snagu. Međutim,pitanja u polju bezbednosti i oružja i dalje ostaju „rezervisano ovlašćenje” UNMIK-a, istoga u velikoj meri izvan okrilja PIS-a.”28 Dakle za odgovornost po pitanju kretanja oružja na KiM potrebno je pitati UNMIK. Crno tržište oružja na Kosovu nalazi se u procvatu, a rupe u zakonu i nedjelotvorno provođenje zakona stvaraju povoljnu klimu za krijumčare oružja, tvrdi Balkan insajt, internet publikacija BIRN-a.Pozivajući se na rezultate istraživanja koje je sproveo UNDP, BIRN29 navodi da se na teritoriji Kosova nalazi oko 400.000 komada ilegalnog ručnog oružja, a oružje se, zahvaljujući "poroznim" granicama, krijumčari iz Srbije, Makedonije i Albanije. Prema nalazima UNDP-a, "rašireno je uverenje, jednako među kosovskim Albancima i kosovskim Srbima, da su pripadnici druge etničke grupe dobro naoružani i da je držanje oružja važno da bi se održala ravnoteža straha".

28 http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf29 Balcan investigative reporting network (eng.) u prevodu: Balkanska istraživačka mreža

13

Oni koji održavaju ovu ravnotežu jesu krijumčari oružja, s kojima se lako može stupiti u kontakt preko posrednika u mnogim kafićima u starom centru Prištine. BIRN tvrdi da oružje, osim što stiže iz Srbije, Makedonije i Albanije, stiže i iz brojnih malih radionica širom Kosova gde se gasni pištolji prerađuju u efikasno vatreno oružje i prodaju na crnom tržištu po cenama koje "i dete može platiti". Tako prerađeni pištolji ako ne nađu kupce na domaćem tržištu, prodaju se u inozemstvu, kaže se u izvještaju Balkan insajta.30 Balkan insajt ocenjuje da rupe u zakonima Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), koji se odnose na oružje, "podstiču ilegalnu trgovinu oružjem". BIRN dalje tvrdi da su liberalne procedure za izdavanje dozvola dovele do toga da stanovnici Kosova koji žele da imaju pušku u kući to mogu bez problema i ostvariti. Mreža navodi da se statistički podaci razlikuju, ali da nema sumnje da je od 2001. godine legalizovana velika količina oružja. BIRN se poziva na procenu Savez lovaca na Kosovu, koji procenjuje da se u privatnom posedu nalazi oko 50.000 komada oružja, ali da pravi broj lovaca na Kosovu nikada nije prelazio brojku od 10.000. Podparol Kosovske policijske službe (KPS) Veton Elshani potvrdio je u izjavi Balkan insajtu da policija ne proverava poreklo lovačkog oružja prilikom registracije, jer prema zakonima nije obavezna to činiti. Balkan insajt navodi da je veći deo oružja registrovanog od 2001. godine proizveden nakon 1999. godine, a da su kanali koji su provobitno organizovani da bi se na Kosovo unosilo lovačko oruzje posle 2001. godine sada koriste za nezakoniti uvoz svih vrsta naoružanja, uglavnom malog ručnog oružja. Mreža navodi da se veliki broj prerađenih pištolja šalje u Albaniju, nakon čega se verovatno švercuju u zapadnu Evropu. BIRN podseća da je od 1999. godine na Kosovu i Metohiji pokrenuto nekoliko programa amnestije za oružje, dok je KFOR konfiskovao značajnu količinu oružja u svojim brojnim akcijama. Da bi se rešio problem krijumčarenja oružja, UNMIK je uveo stroge zakone koji regulišu posedovanje oružja i pravo da nose malo ručno naoružanje imaju samo pripadnici NATO-a, policija i odnedavno osiguranje važnih osoba, dok ne postoji kompanija ili fizičko lice registrovano za uvoz ili prodaju oružja. Neimenovani izvor u kosovskoj policiji potvrdio je BIRN-u da se na Kosovu nikad nije ni proveravalo da li je i koliko oružja bilo u pokrajini pre 1999. godine, ističući da je šverc oružja podstican zahvaljujući rupama u zakonu koji je donio UNMIK.

Švec akciznom robom

Mada nije toliko unosan kao šverc oružja, droga i trafiking, šverc akciznom, i prehrambenom robom, kao i automobilima, je takođe vredan pomena jer onosi ne mali profit mafijaškim organizacijama na KiM.Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“. Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna vrednost robe koja je prošle godine plasirana na tržište KIM premašuje 385 miliona evra, računajući i robu koja švercerskim kanalima stiže na to područje. Sivim kanalima na Kosovo stigla roba vredna oko 100 miliona evra i da je uglavnom reč o cigaretama i naftnim derivatima. Sa srpske strane prema Kosovu idu cigarete, koje su jeftinije otkako fabrike Filip Moris i Bat imaju svoje pogone u Srbiji. Stoka je takođe tražena, ona se prevozi do punkta, a onda seljani, peške, oteraju grla kroz šumu za Kosovo. Njihova zarada je od 20 do 30 evra po grlu, a teško je 30 http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf

14

proceniti kolika je zarada onih koji su prvi i poslednji u ovom lancu. Na Kosovo odlaze i cigle iz novopazarskih fabrika, kao i razni srpski konditorski proizvodi.

Zaključak

Organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji  ima prilično čvrste i duboke veze sa terorizmom. U vreme započinjanja prvih koordiniranih i vešto planiranih terorističkih napada na Kosovu i Metohiji a u organizaciji albanskih ekstremističkih grupa, pa onda takozvane"Oslobodilačke vojske Kosova",ne slučajno, koincidirao je i porast kriminala u režiji albanske mafije u zapadnim zemljama. Naročito je došlo do povećanja trgovine drogom i oružjem. Tako je organizaciono i vojno jačanje OVK bilo u direktnoj zavisnosti od albanskog organizovanog kriminala. Sa obzirom na to da u funkcionisanju albanskog organizovanog kriminala odlučujuću ulogu imaju porodice, odnosno fisovi, onda nije ni čudno što je najsnažnija logistička podrška separatističkom pokretu i terorističkoj OVK, dolazila od strane albanske mafije. Na osnovu mnogih zbivanja na Kosovu i Metohiji, može se jasno sagledati klasičan primer kako terorizam i organizovani kriminal mogu da ostvare čvrstu spregu i pored očigledne različitosti u definiciji. Kada se početkom devedesetih godina albanski organizovani kriminal i terorizam uspostavili jasne i čvrste veze, bilo je očigledno da je tada usaglašen najveći deo zajedničkih interesnih svera. Pored toga što je organizovani kriminal dobio zaštitu od strane oružanih formacija a time i olakšan put ka bavljenju kriminalnim poslovima, mnoge vođe terorističkih bandi su se aktivno uključile u akcije kriminalnih grupa. Čvrstom sponom između albanskih terorista i organizovanog kriminala, uspostavljen je sistem totalitarnosti kojim se vrše pritisci na celokupno albansko stanovništvo i pojedine manje zavisne albanske političke subjekte kako bi ih prisilili na poslušnost i ustupke. Dakle i kriminal i terorizam zadržali su, čak i učvrstili svoje pozicije na Kosovu i Metohiji, međusobno sarađujući, stvarajući tako jednu klasičnu mafijaško-političku formaciju. Izuzetno je dobro poznato i EU i SAD da je u srcu Evrope stvorena dobro naoružana armija Albanaca, izdašno finansijski podržavana od albanskog organizovanog kriminala, koja nikada neće sama sebe raspustiti i razoružati. Ta mafijaško- politička formacija naočigled brojnih međunarodnih snaga smeštenih na Kosmetu da srede stanje, nastavlja nesmetano da diktira pravila igre, ne samo u politici već i u ekonomiji i drugim sferama života. Devedesetih godina dolazi do ekspanzije albanskog organizovanog kriminala, dok 2000. godine zapadni mediji, pozivajući se na svoje zvaničnike, KiM opisuju kao ’’gangsterski raj’’, odnosno evropsku bazu organizovanog kriminala. Nije samo droga posao kojim se bave albanske kriminalne organizacije. Za proteklih dvadesetak godina albanska mafija je postala veoma uspešna i u trgovini oružjem, švercu automobilima, cigaretama, gorivom, trgovini ljudima i ljudskim organima, kao i prostituciji koja je od dolaska međunadodnih snaga poprimila neslućeno velike razmere. Albanski kriminalci uspostavili su na Kosmetu tri oblasti- Drenicu, Dukađini i Lab.Plemenski klanovi ili fisovi u svom sistemu drže poslove vezane za prodaju i trgovinu oružja, narkotike, prostituciju, nekretnine i trgovinu naftnim derivatima, piše u istraživanju Unmika.Većina ovih poslova legalizovana je, pa su tako nekadašnji šverceri nafte postali ponosni vlasnici benzinskih pumpi širom Kosmeta, dok se prostitucija, za koju tvrde da je trenutno najunosniji biznis, krije iza lanaca hotela izgrađenih duž glavnih magistralnih puteva. Posao sa ukradenim automobilima iz zemalja EU takođe je dobro razrađen biznis, koji se vodi kroz legalne salone automobila.Sva tri klana, odnosno fisa, kontrolišu kanale kojima se preko Kosmeta i Albanije distribuira droga ka Evropi i oružje iz Evrope prema Istoku. Ovaj posao zasad je izvan kontrole Unmika i Kfora, jer se i oni plaše odmazde šiptarskih klanova.

15

Lično je mišljenje autora ovog rada da je perspektiva po pitanju rešavanja problema uticaja mafije sa KiM ni malo nije optimistička, a još više je otežana samopriznanjem nezavisnosti ove pokraine, uz podršku 50-tak zemalja članica UN-a. Ukorenjeno mafijaško delovanje će biti izazov za ceo sveta, a Srbiji nezavidan zadatak da se izbori sa očuvanjem sopstvene teritorije i odoli uticajima mafijaških klanova. Takođe,

Literatura

Knjige: Marko Lopušina, Albanska mafija-balkanska smrt, Legenda, Čačak, 2004. godina

ISBN 86-83525-71-6 Kosovo i Metohija, u Velikoalbanskim planovima 1878-200, Institut za Savremenu

istoriju, Beograd, 2001. godina ISBN 86-7403-071-8 Zločini Albanskih terorista, list Jedinstvo, Panorama, Priština, januar 1999.

Internet:

Web site:http://www.saferworld.org.uk/images/pubdocs/Kosovo_Serbian_P3.pdf, maj 2007.

Web site:http://www.b92.net

16