11

Deo III Deo III MEĐUNARODNO POSLOVNO MEĐUNARODNO POSLOVNO

OKRUŽENJEOKRUŽENJE

Međunarodna trgovinaMeđunarodna trgovina

Strane direktne investicijeStrane direktne investicije

Regionalne ekonomske integracijeRegionalne ekonomske integracije

Internacionalizacija konkurencijeInternacionalizacija konkurencije

Međunarodni finansijski sistemMeđunarodni finansijski sistem

22

MEĐUNARODNA TRGOVINAMEĐUNARODNA TRGOVINA

Prodaja roba i usluga nije ograničena samo naProdaja roba i usluga nije ograničena samo nalokalna,lokalna, regionalna, ili nacionalna tržišta.regionalna, ili nacionalna tržišta.Ona se događa i na međunarodnoj osnovi.Ona se događa i na međunarodnoj osnovi.

Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne mogumogu

da proizvedu tako efikasno kao druge nacije.da proizvedu tako efikasno kao druge nacije.S druge strane, one izvoze robu koju mogu daS druge strane, one izvoze robu koju mogu daproizvode efikasnije.proizvode efikasnije.

Ova razmena roba i usluga koja se događa naOva razmena roba i usluga koja se događa naglobalnom tržištu poznata je kao međ. globalnom tržištu poznata je kao međ.

trgovina.trgovina.

33

MEĐUNARODNA TRGOVINAMEĐUNARODNA TRGOVINA

Koristi od međunarodne trgovine:Koristi od međunarodne trgovine:

• dostupnost onih roba koje nedostaju, ili dostupnost onih roba koje nedostaju, ili koje ne mogu da se proizvode,koje ne mogu da se proizvode,

• specijalizacija u proizvodnji onih specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda za koje zemlja ima posebne proizvoda za koje zemlja ima posebne pogodnosti. pogodnosti.

44

SSpecijalizacija u proizvodnjipecijalizacija u proizvodnji

Prirodni, ljudski i tehnički resursi Prirodni, ljudski i tehnički resursi omogućavaju daomogućavaju da

se odrede oni proizvodi za koje će se se odrede oni proizvodi za koje će se zemljazemlja

specijalizovati.specijalizovati.

Rezultat su veći autputi, opadajući troškovi Rezultat su veći autputi, opadajući troškovi i i

porast životnog standarda stanovništva. porast životnog standarda stanovništva.

55

SpSpecijalizecijalizacijaacija• Saudijska Arabija je sposobna da se Saudijska Arabija je sposobna da se

specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, pošto poseduje neophodne prirodne pošto poseduje neophodne prirodne sirovinesirovine,,

• Japan za proizvodnju televizora, zato što je Japan za proizvodnju televizora, zato što je posedovao neophodne ljudske resurse, koji posedovao neophodne ljudske resurse, koji su potrebni za spajanje brojnih komponentisu potrebni za spajanje brojnih komponenti,,

• US US uu kompjuterskoj industriji zato što su kompjuterskoj industriji zato što su posedovale neophodne tehničke resurse, posedovale neophodne tehničke resurse, potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.

66

SpSpecijalizecijalizacijaacija

Dva su ekonomska principa kojima se Dva su ekonomska principa kojima se objašnjavaobjašnjava

kako i kada je specijalizacija prednost:kako i kada je specijalizacija prednost:

• teorija apsolutne prednosti,teorija apsolutne prednosti,

• teorija komparativne prednostiteorija komparativne prednosti

77

EEkonomskkonomskii princip principii

TTeorijeorijaa apsolutne prednosti apsolutne prednosti – – nacije nacije treba da setreba da se

specijalizuju za proizvodnju onihspecijalizuju za proizvodnju onih proizvoda kojeproizvoda koje

mogu da proizvode jevtinije negomogu da proizvode jevtinije nego druge nacije.druge nacije.

Teorija komparativne prednostiTeorija komparativne prednosti – – nacije nacije treba datreba da

se koncentrišu na proizvodnju onihse koncentrišu na proizvodnju onih proizvodaproizvoda

koje mogu da proizvode najefikasnije i koje mogu da proizvode najefikasnije i

pprofitabilnije.rofitabilnije.

88

MEĐUNARODNA TRGOVINAMEĐUNARODNA TRGOVINA

Treća korist od međunarodne trgovine su Treća korist od međunarodne trgovine su političkipolitički

efekti.efekti.

Ekonomska saradnja je bila osnova za Ekonomska saradnja je bila osnova za mnogemnoge

političke alijanse, kao što je danas EU.političke alijanse, kao što je danas EU.

99

Teorije međunarodne trgovineTeorije međunarodne trgovine

Brojne teorije pokušavaju da objasne zakonitostiBrojne teorije pokušavaju da objasne zakonitostikoje postoje u međkoje postoje u međ. e. ekonomskojkonomskoj razmeni, kako razmeni, kako

bibise ta razmena mogla predviđatise ta razmena mogla predviđati i usmeravati. i usmeravati.

Teorije međTeorije međ. trgovine. trgovine bave bave sese problemimaproblemimaoptimalne alokacije resursa,optimalne alokacije resursa, nastojeći da nastojeći da

objasneobjasnekako međkako međ.. razmena utiče na razmena utiče na njihovu alokacijunjihovu alokacijuunutar zemlje i između zemalja,unutar zemlje i između zemalja, sa svrhomsa svrhomzadovoljavanja potreba ljudi i u skladuzadovoljavanja potreba ljudi i u skladu sasainteresima društva. interesima društva.

1010

Najvažnije teorije međNajvažnije teorije međ. . trgovinetrgovine

• teorija merkantilizmateorija merkantilizma,,

• teorija apsolutne prednostiteorija apsolutne prednosti,,

• teorija komparativne prednostiteorija komparativne prednosti,,

• teorija međteorija međ. . životnog ciklusa proizvoda,životnog ciklusa proizvoda,

• teorija nacionalne konkurentske teorija nacionalne konkurentske prednostiprednosti,,

• teorije međ. trgovine zasnovane na teorije međ. trgovine zasnovane na tehnologiji,tehnologiji,

• teorija direktnih stranih ulaganjateorija direktnih stranih ulaganja

1111

Mere vlade na regulisanje Mere vlade na regulisanje trgovinetrgovine

Uprkos prednosti koje nudi slobodna Uprkos prednosti koje nudi slobodna trgovina,trgovina,

vlade intervenišu u trgovini roba i usluga.vlade intervenišu u trgovini roba i usluga.

Razlozi su politički, ekonomski i kulturniRazlozi su politički, ekonomski i kulturni,, ili ili

kombinacija sva tri razloga.kombinacija sva tri razloga.

Vlade obično intervenišu:Vlade obično intervenišu:

• da bi podržale domaće kompanije,da bi podržale domaće kompanije,

• kada domaće kompanije nisu u stanju da kada domaće kompanije nisu u stanju da se "nose" sa inostranom konkurencijomse "nose" sa inostranom konkurencijom

1212

Politički motiviPolitički motivi

Glavni politički motivi iza vladinih odluka suGlavni politički motivi iza vladinih odluka su

zaštita domaćih poslova (protekcionizam), zaštita domaćih poslova (protekcionizam), zaštitazaštita

nacionalne bezbednosti, reagovanje nanacionalne bezbednosti, reagovanje na

intervencionizam druge strane, i ostvarivanje intervencionizam druge strane, i ostvarivanje

uticaja na druge nacije. uticaja na druge nacije.

Vlade najčešće posežu za merama zaštite Vlade najčešće posežu za merama zaštite zbogzbog

straha od visoke stope nezaposlenosti. straha od visoke stope nezaposlenosti.

1313

Ekonomski motiviEkonomski motivi

Obično je ekonomski motiv za intervenciju vladaObično je ekonomski motiv za intervenciju vlada

u međ. trgovini, zaštita domaće, "mlade“u međ. trgovini, zaštita domaće, "mlade“

industrije od strane, jake konkurencije ili industrije od strane, jake konkurencije ili

promocija izvoza. promocija izvoza.

Ovaj argument se zasniva na ideji da se mladeOvaj argument se zasniva na ideji da se mlade

industrije štite dok ne steknu dovoljno iskustva.industrije štite dok ne steknu dovoljno iskustva.

Drugim rečima, samo rastuće i zrele industrijeDrugim rečima, samo rastuće i zrele industrije

poseduju znanja potrebna za inovativnost,poseduju znanja potrebna za inovativnost,

efikasnost i konkurentnost. efikasnost i konkurentnost.

1414

ProblemiProblemi

• vrlo je teško odrediti koje industrije štititi a vrlo je teško odrediti koje industrije štititi a koje ne,koje ne,

• zaštita od međ.konkurencije može dovesti zaštita od međ.konkurencije može dovesti do demotivacije domaćih proizvođača za do demotivacije domaćih proizvođača za inovacije,inovacije,

• zaštita može doneti više štete nego koristi, zaštita može doneti više štete nego koristi,

(proizvodi su skuplji ako nema konkurencije),(proizvodi su skuplji ako nema konkurencije),

• navodi se da je "mladim" industrijama navodi se da je "mladim" industrijama potrebna finansijska podrška njihovih vlada. potrebna finansijska podrška njihovih vlada. (međ. tržište kapitala postaje sve dostupnije (međ. tržište kapitala postaje sve dostupnije i za ove industrije)i za ove industrije)

1515

Kulturni motiviKulturni motivi

Nacije često intervenišu u trgovini robama i Nacije često intervenišu u trgovini robama i

uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, prepre

svega radi zaštite nacionalnog identiteta.svega radi zaštite nacionalnog identiteta.

1616

SDISDI

Termin strane direktne investicije se koristi Termin strane direktne investicije se koristi dada

objasni transakcije transnacionalnog objasni transakcije transnacionalnog kapitala kojekapitala koje

ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj.ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj.

Transakcije povlače nabavku proizvodnih Transakcije povlače nabavku proizvodnih resursaresursa

(zgrade, mašine ili zemlju), ili kompanije, ili (zgrade, mašine ili zemlju), ili kompanije, ili

učešće u njima. učešće u njima.

1717

SDISDI

Postoji više različitih definicija SDI.Postoji više različitih definicija SDI.

Prema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblikPrema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblik

ulaganja u određeno preduzeće kojim se ulaganja u određeno preduzeće kojim se stičestiče

vlasnička kontrola nad njim.vlasnička kontrola nad njim.

Prema definiciji UN, SDI su ulaganja kojaPrema definiciji UN, SDI su ulaganja koja

uključuju dug. povezivanje i obezbeđuju dug.uključuju dug. povezivanje i obezbeđuju dug.

interes i kontrolu preduzeću iz jedne zemlje, interes i kontrolu preduzeću iz jedne zemlje, nadnad

preduzećem koje je rezident druge zemlje.preduzećem koje je rezident druge zemlje.

1818

Efekti SDIEfekti SDI

Važniji pozitivni efekti za zemlju u koju se Važniji pozitivni efekti za zemlju u koju se

investira:investira:

• povećavaju se mogućnosti za nove povećavaju se mogućnosti za nove investicije,investicije,

• omogućava se porast zaposlenosti,omogućava se porast zaposlenosti,

• omogućava se uvoz i bolja snabdevenost omogućava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i reprodukcionim materijalima i sirovinama,sirovinama,

• povećava se konkurentnost,povećava se konkurentnost,

• transfer nove tehnologije itd.transfer nove tehnologije itd.

1919

Efekti SDIEfekti SDI

Važniji negativni efekti za zemlju u koju seVažniji negativni efekti za zemlju u koju seinvestira:investira:

• opasnost od preterane zavisnosti od opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala,stranog kapitala,

• iiskorišćavanje domaćih resursa,skorišćavanje domaćih resursa,• povećavanje tehnološke zavisnosti,povećavanje tehnološke zavisnosti,• mogućnost otpuštanja radnika, mogućnost otpuštanja radnika, • formiranje modela potrošnje koji ne formiranje modela potrošnje koji ne

odgovara nivou razvijenosti zemlje odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina,domaćina,

• mogućnost ugrožavanja nacionalnog mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta itd.suvereniteta itd.

2020

Mehanizam ulaska SDIMehanizam ulaska SDI

Glavni mehanizam ulaska SDI na tržišta Glavni mehanizam ulaska SDI na tržišta zemalja zemalja

istočne Evrope je direktna prodaja postojeće istočne Evrope je direktna prodaja postojeće

imovine.imovine.

Akvizicije (kupovine) već postojećih Akvizicije (kupovine) već postojećih preduzeća,preduzeća,

od strane kompanija iz razvijenih zemalja, od strane kompanija iz razvijenih zemalja, usko jeusko je

povezano sa procesom privatizacije državnihpovezano sa procesom privatizacije državnih

preduzeća. preduzeća.

2121

Mehanizam ulaska SDIMehanizam ulaska SDI

U različitim zemljama, odvijanje samog postupkaU različitim zemljama, odvijanje samog postupkaje različito. je različito.

Ako se radi o državnim preduzećima, najčešćeAko se radi o državnim preduzećima, najčešćevlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovuvlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovuodređenih analiza, odrede preduzeća koja će seodređenih analiza, odrede preduzeća koja će seprivatizovati.privatizovati.

Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktnoSledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktnopregovaranje, ili kroz međ. tender, aukcije i sl. pregovaranje, ili kroz međ. tender, aukcije i sl.

2222

AkvizicijeAkvizicije

Strana kompanija kupovinom domaćeg Strana kompanija kupovinom domaćeg preduzećapreduzeća

dobija brojne povoljnosti:dobija brojne povoljnosti:

• već postojeći proizvodni kapaciteti,već postojeći proizvodni kapaciteti,

• uhodani sistemi distribucije,uhodani sistemi distribucije,

• povoljna tržišna pozicija,povoljna tržišna pozicija,

• kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji kvalifikovani zaposleni i stručnjaci koji poznaju lokalne prilike itd.poznaju lokalne prilike itd.

2323

Iskustva zemalja IEIskustva zemalja IE

Iskustva zemalja istočne Evrope koja prolaze Iskustva zemalja istočne Evrope koja prolaze krozkroz

proces tranzicije pokazuju da su na neki načinproces tranzicije pokazuju da su na neki način

postavile određena ograničenja za stranepostavile određena ograničenja za strane

investicije, pogotovo u ranijim fazama investicije, pogotovo u ranijim fazama procesaprocesa

tranzicije.tranzicije.

Kako je proces tranzicije dalje tekao i ovaKako je proces tranzicije dalje tekao i ova

ograničenja su se smanjivala, ili ukidala.ograničenja su se smanjivala, ili ukidala.

2424

Druga iskustvaDruga iskustva

S druge strane, neke zemlje, baš u ranijimS druge strane, neke zemlje, baš u ranijim

fazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosnofazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosno

nude investicione olakšice da bi privukli stranenude investicione olakšice da bi privukli strane

investicije.investicije.

Za strane investitore relevantni su opšti Za strane investitore relevantni su opšti sistemskisistemski

faktori, pre svega, pravno, političko, instituc.faktori, pre svega, pravno, političko, instituc.

okruženje, kao i postojanje mreže međ. okruženje, kao i postojanje mreže međ. zzaštiteaštite

investicija.investicija.

2525

Rast stranih investicijaRast stranih investicija

Rast obima direktnih stranih investicija, u Rast obima direktnih stranih investicija, u 1990-1990-

im godinama, može se objasniti uticajem im godinama, može se objasniti uticajem viševiše

faktora:faktora:

• ciklični razvoj,ciklični razvoj,

• politika vlade,politika vlade,

• razvoj međrazvoj međ.. trgovine, trgovine,

• strategije korporacije strategije korporacije

2626

Ciklični razvojCiklični razvoj

Povoljna ciklična situacija u svetskoj ekonomiji Povoljna ciklična situacija u svetskoj ekonomiji uu

drugoj polovini 1980-ih, omogućila je mnogimdrugoj polovini 1980-ih, omogućila je mnogim

kompanijama dovoljno finansijskih resursa i kompanijama dovoljno finansijskih resursa i

dobre izglede za ostvarenje prinosa od dobre izglede za ostvarenje prinosa od direktnihdirektnih

stranih ulaganja. stranih ulaganja.

((NNiže kamatne stope znače povoljniju iže kamatne stope znače povoljniju ekonomskuekonomsku

situaciju u svetusituaciju u svetu i i rast stranih rast stranih iinvesticijanvesticija)). .

2727

Politika vladePolitika vlade

Kao posledica tog pozitivnijeg stava premaKao posledica tog pozitivnijeg stava prema

stranim direktnim investicijama, nacionalne stranim direktnim investicijama, nacionalne vladevlade

su se angažovale da poboljšaju su se angažovale da poboljšaju institucionalneinstitucionalne

uslove i posebno međuslove i posebno međ.. pravo kad su u pravo kad su u pitanjupitanju

strane direktne investicije.strane direktne investicije.

2828

Razvoj međunarodne trgovineRazvoj međunarodne trgovine

Više faktora je uticalo na pozitivan razvoj Više faktora je uticalo na pozitivan razvoj međmeđ..

ttrgovinergovine::

• liberalizacija međunarodne trgovine i liberalizacija međunarodne trgovine i direktnih investicijadirektnih investicija,,

• pojava regionalnih integracija, pojava regionalnih integracija,

• rast trgovine između glavnih trgovinskih rast trgovine između glavnih trgovinskih blokova blokova

2929

Strategije korporacijeStrategije korporacije

Porast obima direktnih međPorast obima direktnih međ. . investicija je investicija je rezultatrezultat

i orijentacije strategije korporacije.i orijentacije strategije korporacije.

Orijentacija korporativnih aktivnosti i Orijentacija korporativnih aktivnosti i strategija jestrategija je

dominantno internacionalna.dominantno internacionalna.

Zastupljena su sva tri ključna oblikaZastupljena su sva tri ključna oblika::

izvoz, posredna internacizvoz, posredna internac. i . i direktne direktne investicije. investicije.

3030

Objašnjenja Objašnjenja SDISDI

GGlavne teorije koje pokušavaju da objasne lavne teorije koje pokušavaju da objasne zaštozašto

se kompanije angažuju u se kompanije angažuju u SDI:SDI:

• Teorija međTeorija međ.. životnog ciklusa proizvoda životnog ciklusa proizvoda,,

• Ograničenja na međOgraničenja na međ.. tržištu tržištu,,

• Eklektička teorijaEklektička teorija,,

• Teorija tržišne moćiTeorija tržišne moći

3131

Teorija međTeorija međ.. životnog ciklusa životnog ciklusa

MeMeđ. životni ciklus proizvoda se definiše kaođ. životni ciklus proizvoda se definiše kao

proces difuzije inovacija preko nacionalnihproces difuzije inovacija preko nacionalnih

granica.granica.

Faze tog procesa su: lokalna inovacija, Faze tog procesa su: lokalna inovacija, uvođenjeuvođenje

inovacije na inotržište, međunarodna potvrda inovacije na inotržište, međunarodna potvrda

inovacije, imitacija proizvoda u svetskiminovacije, imitacija proizvoda u svetskim

razmerama i povratna faza.razmerama i povratna faza.

3232

Ograničenja na međOgraničenja na međ. . tržištutržištu

SSDIDI, kao strategija interanacionlizacije, kao strategija interanacionlizacije

kompanije, su način prevazilaženja carina i kompanije, su način prevazilaženja carina i drugihdrugih

ograničenja u međograničenja u međ.. trgovini. trgovini.

OOgraničenja u međgraničenja u međ.. ttrgovinirgovini su najčešća su najčešća kodkod

drugih strategija: izvoz i mnoge forme drugih strategija: izvoz i mnoge forme posrednogposrednog

Nastupa.Nastupa.

3333

Eklektička teorijaEklektička teorija

Kompanija ulazi u Kompanija ulazi u SDI SDI s obzirom na s obzirom na karakteristikekarakteristike

posebnih lokacija, kombinovane sa posebnih lokacija, kombinovane sa vlasništvom ivlasništvom i

prednostima internacionalizacije da učini tuprednostima internacionalizacije da učini tu

lokaciju povoljnom za investicije.lokaciju povoljnom za investicije.

To se odnosi, pre svega naTo se odnosi, pre svega na infrastrukturu, infrastrukturu,

prednost vlasništva, prednost prednost vlasništva, prednost internacionalizacijeinternacionalizacije

kroz strane direktne investicije.kroz strane direktne investicije.

3434

Teorija tržišne moćiTeorija tržišne moći

Kompanija pokušava da ostvari dominantnu Kompanija pokušava da ostvari dominantnu

tržišnu prisutnost u grani i zato preduzima tržišnu prisutnost u grani i zato preduzima SDI.SDI.

Ukoliko je tržišna snaga veća, kompanija je uUkoliko je tržišna snaga veća, kompanija je u

boljoj poziciji da diktira troškove inputa, ili boljoj poziciji da diktira troškove inputa, ili cene cene

po jedinici. po jedinici.

3535

Neki Neki aspekti upravljanjaaspekti upravljanja SDI SDI

• Stepen kontrole,Stepen kontrole,

• Kupiti ili izgraditi,Kupiti ili izgraditi,

• Proizvodni troškovi, Proizvodni troškovi,

• Razumevanje preferencija potrošača,Razumevanje preferencija potrošača,

• Slediti klijente i lidereSlediti klijente i lidere

3636

Stepen kontroleStepen kontrole Ko ima kontrolu nad upravljanjem je suštinskoKo ima kontrolu nad upravljanjem je suštinsko

pitanje i glavni razlog za SDI: pitanje i glavni razlog za SDI: "koliko vlasništva"koliko vlasništva

ttolikooliko kontrole". kontrole".

Međutim, kompanije moraju ponekad napustitiMeđutim, kompanije moraju ponekad napustiti

takvu politiku, kada određena zemlja, za dozvolutakvu politiku, kada određena zemlja, za dozvolu

pristupa njenom tržištu, zahteva sopstvenopristupa njenom tržištu, zahteva sopstveno

učešće u kompaniji.učešće u kompaniji.

Vlade postavljaju takve zahteve kao način Vlade postavljaju takve zahteve kao način zaštitezaštite

njihovih radnika i industrija od eksploatacije, ilinjihovih radnika i industrija od eksploatacije, ili

dominacije velikih kompanija. dominacije velikih kompanija.

3737

Kupiti postojeći biznis ili Kupiti postojeći biznis ili izgraditiizgraditi

Treba prethodno razmotriti:Treba prethodno razmotriti:

• politika ljudskih resursa,politika ljudskih resursa,

• cena radne snage,cena radne snage,

• način organizacije radnika, način organizacije radnika,

• podsticaji za ekonomski razvoj,podsticaji za ekonomski razvoj,

• informisanje,informisanje,

• lični i politički kontaktilični i politički kontakti

3838

GGreenfieldreenfield investinvesticijeicije

PPonekad su mogućnosti za povoljnom onekad su mogućnosti za povoljnom "lokalnom“"lokalnom“

kupovinom nedostupne, pa se mora ići sakupovinom nedostupne, pa se mora ići sa

izgradnjom nove fabrike (greenfieldizgradnjom nove fabrike (greenfield investinvest..). ).

Pored dobrih strana, opredelenje u koristPored dobrih strana, opredelenje u korist

izgradnje nove fabrike moizgradnje nove fabrike može stvoritiže stvoriti problem problem

dobijanjem potrebnih dozvola, finansiranjem idobijanjem potrebnih dozvola, finansiranjem i

zapošljavanjem lokalnog personala.zapošljavanjem lokalnog personala.

3939

Proizvodni troškoviProizvodni troškovi Na strukturu i visinu proizvodnih troškova, na biloNa strukturu i visinu proizvodnih troškova, na bilo

kom tržištu, utiče mnogo faktora.kom tržištu, utiče mnogo faktora.

Od kompanije može biti zahtevano da obezbediOd kompanije može biti zahtevano da obezbedi

dodatne stimulacije za radnike, što znači zaradedodatne stimulacije za radnike, što znači zarade

iznad prosečnih.iznad prosečnih.

Mada su uslovi, obično na početku obećavajućeMada su uslovi, obično na početku obećavajuće

povoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode ipovoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode i

nnetoeto dobit niske), pitanje je da li će i ostati takvi.dobit niske), pitanje je da li će i ostati takvi.

4040

Razumevanje preferencija Razumevanje preferencija potrošačapotrošača

Ponašanje kupaca je često važan faktor u odluci Ponašanje kupaca je često važan faktor u odluci

o SDI. o SDI.

Potrošači širom sveta, sa različitih tržišta,Potrošači širom sveta, sa različitih tržišta,

insistiraju naupovin baš tih proizvoda, koji su uinsistiraju naupovin baš tih proizvoda, koji su u

njihovim očimanjihovim očima v viđeni kao superiorni proizvodi.iđeni kao superiorni proizvodi.

Nemački automobili, Italijanske cipele, FrancuskiNemački automobili, Italijanske cipele, Francuski

ParfemiParfemi, , Švajcarski satovi, su proizvodi saŠvajcarski satovi, su proizvodi sa

superiornim kvalitetom. superiornim kvalitetom.

4141

Mere vlade u oblasti SDIMere vlade u oblasti SDI

Nacije često intervenišu u SDI da zaštite Nacije često intervenišu u SDI da zaštite kulturnokulturno

nasleđe, domaće kompanije i poslove.nasleđe, domaće kompanije i poslove.

Zbog toga, one često donose zakone, Zbog toga, one često donose zakone, kreiraju kreiraju

regulativu, postavljaju administrativne regulativu, postavljaju administrativne preprekeprepreke

kompanijama iz drugih zemalja koje žele dakompanijama iz drugih zemalja koje žele da

investiraju.investiraju.

4242

Mere vlade u oblasti SDIMere vlade u oblasti SDI

Dva su ekstrema:Dva su ekstrema:

• jedan koji favorizuje ekonomsku jedan koji favorizuje ekonomsku samodovoljnost,samodovoljnost,

• drugi koji favorizuje slobodna tržišta, bez drugi koji favorizuje slobodna tržišta, bez vladinih intervencijavladinih intervencija

Međutim, najveći broj nacija veruje da Međutim, najveći broj nacija veruje da određeniodređeni

iznos SDI poželjan sa stanovišta nacionalnogiznos SDI poželjan sa stanovišta nacionalnog

rezultata i podizanja životnog standardarezultata i podizanja životnog standarda

stanovništva.stanovništva.

4343

Razlozi za intervenciju zemlje Razlozi za intervenciju zemlje domaćinadomaćina

Glavni razlozi za intervenciju zemlje Glavni razlozi za intervenciju zemlje domaćina udomaćina u

odnosu na SDI:odnosu na SDI:

• platni bilans,platni bilans,

• dostupnost resursima (tehnologiji i dostupnost resursima (tehnologiji i upravljačkim veštinama),upravljačkim veštinama),

• zaposlenostzaposlenost

4444

U.S. Platni bilansU.S. Platni bilans

1. Tekući račun (Current Account)1. Tekući račun (Current Account) Izvoz roba i usluga i naplata 1418 000Izvoz roba i usluga i naplata 1418 000 Uvoz roba i usluga i plaćanja -1 809 Uvoz roba i usluga i plaćanja -1 809

0000002. Tekuća bilansna ravnoteža 2. Tekuća bilansna ravnoteža - -391 391

000000

3. Račun kapitala (Capital Account)3. Račun kapitala (Capital Account) Povećanje imovine u ino. -509 Povećanje imovine u ino. -509

000000 Strana imovina u zemlji 967 000Strana imovina u zemlji 967 000

4. Bilansna ravnoteža r4. Bilansna ravnoteža računa kapitala 458 000ačuna kapitala 458 000

4545

Platni bilansPlatni bilans

Vlade vide intervenciju kao način da drže podVlade vide intervenciju kao način da drže pod

kontrolom njihove platne bilanse: kontrolom njihove platne bilanse:

• SDI podižu vrednost platnog bilansa s SDI podižu vrednost platnog bilansa s obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina u zemlji)u zemlji) ,,

• SDI podstiču lokalnu proizvodnju (uvoz roba SDI podstiču lokalnu proizvodnju (uvoz roba i usluga-smanjenje),i usluga-smanjenje),

• izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti koje su one inicirale imaju značajan uticaj koje su one inicirale imaju značajan uticaj na platni bilans (izvoz roba i usluga) na platni bilans (izvoz roba i usluga)

4646

Platni bilansPlatni bilans

Međutim, kada kompanije vraćaju profitMeđutim, kada kompanije vraćaju profit

(repatrijacija profita) u svoju zemlju one prazne(repatrijacija profita) u svoju zemlju one prazne

rezerve deviznih sredstava.rezerve deviznih sredstava.

Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja platnogplatnog

bilansa. bilansa.

Da bi ojačale platni bilans zemlja domaćin možeDa bi ojačale platni bilans zemlja domaćin može

zabraniti, ili ograničiti repatrijaciju profita.zabraniti, ili ograničiti repatrijaciju profita.

4747

Reinvestiranje u lokalnoj zemlji unapređujeReinvestiranje u lokalnoj zemlji unapređuje

konkurentnost lokalnih kompanija i podižekonkurentnost lokalnih kompanija i podiže

vrednost nacionalnog izvoza – tako vrednost nacionalnog izvoza – tako poboljšavapoboljšava

poziciju platnog bilansa. poziciju platnog bilansa.

4848

Razlozi za intervenciju od strane Razlozi za intervenciju od strane matične zemljematične zemlje

Razlozi za nepodržavanje SDI, od strane Razlozi za nepodržavanje SDI, od strane matičnihmatičnih

zemalja:zemalja:

• Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski rast kod kuće,rast kod kuće,

• Izlazne SDI smanjujuIzlazne SDI smanjuju platni bilans,platni bilans,

• Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove u zemlji,u zemlji,

4949

Razlozi za intervenciju od Razlozi za intervenciju od strane matične zemljestrane matične zemlje

Matična zemlja u određenim situacijama Matična zemlja u određenim situacijama možemože

podržati SDI:podržati SDI:

• Izlazne SDI mogu dugoročno povećati Izlazne SDI mogu dugoročno povećati konkurentnost,konkurentnost,

5050

REGIONALNE EKONOMSKE REGIONALNE EKONOMSKE

INTEGRACIJEINTEGRACIJE

Regionalna ekonomska integracija Regionalna ekonomska integracija (regionalizam)(regionalizam)

je proces saradnje između zemalja u je proces saradnje između zemalja u jednomjednom

geografskom regionu u cilju smanjenja, iligeografskom regionu u cilju smanjenja, ili

eliminisanja barijera radi što efikasnijegeliminisanja barijera radi što efikasnijeg

mmeđeđ.. toka ljudi, proizvoda, usluga i toka ljudi, proizvoda, usluga i kapitalakapitala..

5151

Nivoi regionalne integracijeNivoi regionalne integracije

5252

Zona slobodne trgovineZona slobodne trgovine

Zona slobodne trgovine je takav oblik Zona slobodne trgovine je takav oblik ekonomskeekonomske

integracije u kojoj zemlje članice teže da integracije u kojoj zemlje članice teže da otkloneotklone

sve barijere u međusobnoj trgovini, ali sve barijere u međusobnoj trgovini, ali svakasvaka

zemlja određuje sopstvene barijere prema zemlja određuje sopstvene barijere prema trećimtrećim

zemljama.zemljama.

5353

Carinska unijaCarinska unija

Carinska unijaCarinska unija je takav oblik ekonomske je takav oblik ekonomske

integracije u kojoj zemlje članice teže da integracije u kojoj zemlje članice teže da otklone otklone

sve barijere u međusobnoj trgovini, ali sve barijere u međusobnoj trgovini, ali poredpored

toga vode i zajedničku trgovinsku politiku toga vode i zajedničku trgovinsku politiku premaprema

trećim zemljama.trećim zemljama.

5454

Zajedničko tržišteZajedničko tržište

ZZajedničko tržište itegriše elemente zoneajedničko tržište itegriše elemente zone

slobodne trgovine i carinske unije i dodajeslobodne trgovine i carinske unije i dodaje

slobodno kretanje važnih proizvodnih slobodno kretanje važnih proizvodnih faktora –faktora –

ljudi i kapitala (namenjenog investiranju).ljudi i kapitala (namenjenog investiranju).

5555

Ekonomska unijaEkonomska unija

Ekonomska unija je takav oblik ekonomskeEkonomska unija je takav oblik ekonomske

integracija gde zemlje članice nastoje da integracija gde zemlje članice nastoje da otkloneotklone

barijere u trgovini i kretanju ljudi i kapitala, barijere u trgovini i kretanju ljudi i kapitala, aliali

vode usaglašenu (koordinisanu) vode usaglašenu (koordinisanu) ekonomskuekonomsku

politiku prema trećim zemljama.politiku prema trećim zemljama.

5656

Politička unijaPolitička unija

Politička unijaPolitička unija jeje ekonomska i politička ekonomska i politička integracijaintegracija

gde zemlje članice usklađuju sve aspekte gde zemlje članice usklađuju sve aspekte njihovihnjihovih

ekonomskih i političkih sistema.ekonomskih i političkih sistema.

Politička unija zahteva od država članica daPolitička unija zahteva od država članica da

prihvate zajednička stanovišta o ekonomskim iprihvate zajednička stanovišta o ekonomskim i

političkim pitanjima u odnosu na treće zemlje.političkim pitanjima u odnosu na treće zemlje.

5757

Koristi od regionalne Koristi od regionalne integracijeintegracije

Zemlje se specijalizuju i trguju zbog većeZemlje se specijalizuju i trguju zbog veće

razmene i potrošnje.razmene i potrošnje.

Druga korist od povećanja trgovine jeste, što se Druga korist od povećanja trgovine jeste, što se

na tržištu mogu naći robe i usluge po nižoj ceni,na tržištu mogu naći robe i usluge po nižoj ceni,

zbog eliminisanja carina i drugih ograničenja.zbog eliminisanja carina i drugih ograničenja.

Politička saradnja je sledeća korist od Politička saradnja je sledeća korist od regionalneregionalne

ekonomske integracije. ekonomske integracije.

5858

Slabe strane regionalne Slabe strane regionalne integracijeintegracije

• "Podvajanje trgovine“,"Podvajanje trgovine“,

• Promene u zapošljavanju,Promene u zapošljavanju,

• Gubitak nacionalnog suvereniteta,Gubitak nacionalnog suvereniteta,

5959

"Podvajanje trgovine“"Podvajanje trgovine“

"Podvajanje trgovine" se događa posle "Podvajanje trgovine" se događa posle formiranjaformiranja

određenog tgovinskog bloka, zbog nižih carinaodređenog tgovinskog bloka, zbog nižih carina

između zemalja članica. između zemalja članica.

Rezultat može biti povećana trgovina sa manjeRezultat može biti povećana trgovina sa manje

efikasnim proizvođačima u okviru trgovinskogefikasnim proizvođačima u okviru trgovinskog

bloka i smanjenje trgovine sa efikasnijimbloka i smanjenje trgovine sa efikasnijim

proizvođačima koji nisu u trgovinskom bloku. proizvođačima koji nisu u trgovinskom bloku.

6060

Promene u zapošljavanjuPromene u zapošljavanju

Zbog formiranja trgovinskih blokova značajno seZbog formiranja trgovinskih blokova značajno se

smanjuju, ili eliminišu barijere u trgovini izmeđusmanjuju, ili eliminišu barijere u trgovini između

zemalja članica. zemalja članica.

Određeni poslovi kretaće se ka državama gde suOdređeni poslovi kretaće se ka državama gde su

nadnice niže.nadnice niže.

To je istovremeno i mogućnost da radniciTo je istovremeno i mogućnost da radnici

unaprede svoje veštine i dobiju posao koji se višeunaprede svoje veštine i dobiju posao koji se više

plaća.plaća.

6161

Gubitak nacionalnog Gubitak nacionalnog suverenitetasuvereniteta

Zemljama članicama regionalne integracije seZemljama članicama regionalne integracije se

dozvoljava da uspostave barijere u trgovini dozvoljava da uspostave barijere u trgovini

prema trećim zemljama.prema trećim zemljama.

Međutim, politička unija zahteva od nacija da uMeđutim, politička unija zahteva od nacija da u

visokom stepenu odustanu od svoje spoljnevisokom stepenu odustanu od svoje spoljne

politike.politike.

To je razlog zašto je poltičku uniju teško To je razlog zašto je poltičku uniju teško ostvariti. ostvariti.

6262

Najvažnije regionalne Najvažnije regionalne trgovinske organizacijetrgovinske organizacije

• Evropska unija, EU, Evropska unija, EU,

• Evropska asocijacija slobodne trgovine, EFTA,Evropska asocijacija slobodne trgovine, EFTA,

• Severno američki sporazum o slobodnoj Severno američki sporazum o slobodnoj trgovini, NAFTA,trgovini, NAFTA,

• Asocijacija zemalja Latinske amerike, ALADI,Asocijacija zemalja Latinske amerike, ALADI,

• Centralno američko zajedničko tržište, CACM,Centralno američko zajedničko tržište, CACM,

• Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije, ASEAN,Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije, ASEAN,

6363

INTERNACIONALIZACIJA INTERNACIONALIZACIJA KONKURENCIJEKONKURENCIJE

Konkurencija je pokretač ekonomskog rasta, Konkurencija je pokretač ekonomskog rasta, kakokako

ukupne ekonomije tako i individualnih firmi.ukupne ekonomije tako i individualnih firmi.

Na mikro nivou, konkurencija je snaga kojaNa mikro nivou, konkurencija je snaga koja

motiviše kompanije u traženju inovativnih načinamotiviše kompanije u traženju inovativnih načina

da se ostvare isti rezultati sa manje inputa (čimeda se ostvare isti rezultati sa manje inputa (čime

se postiže efikasnost resursa), ili bolji rezultati sase postiže efikasnost resursa), ili bolji rezultati sa

istim inputima (čime se postiže efektivnostistim inputima (čime se postiže efektivnost

resursa).resursa).

6464

Pet bazičnih snaga Pet bazičnih snaga konkurencijekonkurencije

6565

Pet bazičnih snaga Pet bazičnih snaga konkurencijekonkurencije

Ovaj poznati Porterov model je važan, Ovaj poznati Porterov model je važan, polaznipolazni

okvir za analizu i ponašanje konkurencijeokvir za analizu i ponašanje konkurencije..

U svakoj grani, bez obzira da li je onaU svakoj grani, bez obzira da li je ona

nacionalnog, ili internacionalnog karaktera, nacionalnog, ili internacionalnog karaktera, oveove

snage određuju dinamiku konkurencije i snage određuju dinamiku konkurencije i premaprema

tome potencijalnu profitabilnost industrije.tome potencijalnu profitabilnost industrije.

6666

Motivi za internacionalizacijuMotivi za internacionalizaciju InterniInterni E Eksterniksterni

liliččna satisfakcijana satisfakcija rentabilne prodajerentabilne prodaje ekonomija obimaekonomija obima povećanje obimapovećanje obima ekonomija širineekonomija širine internacionalni internacionalni

potrošačipotrošačiučenjeučenje prednosti lokacijeprednosti lokacije ugledanje na drugeugledanje na druge praćenje konkurencijepraćenje konkurencije prekomerne zaliheprekomerne zalihe prekomerni kapacitetiprekomerni kapacitetiraspodela rizikaraspodela rizika nesolidne porudžbinenesolidne porudžbinereagovanje na konkreagovanje na konk. . neatraktinvno lokneatraktinvno lok..tržtrž. . politički pritiscipolitički pritisci

6767

Globalizacija konkurencijeGlobalizacija konkurencije Globalizacija tržišta i kompanija logično vodi iGlobalizacija tržišta i kompanija logično vodi iglobalizaciji konkurencije.globalizaciji konkurencije.Kao što tržišta postepeno postaju povezana iKao što tržišta postepeno postaju povezana izavisna, i kompanije sve više koordiniraju njihovezavisna, i kompanije sve više koordiniraju njihoveaktivnosti preko nacionalnih granica. aktivnosti preko nacionalnih granica.

Konsekvence konkurentskog uspeha, ili neuspehaKonsekvence konkurentskog uspeha, ili neuspehana jednom nacionalnom tržištu, ne ostaju višena jednom nacionalnom tržištu, ne ostaju višesamo u okviru jedne zemlje, naprotiv, imaju jaksamo u okviru jedne zemlje, naprotiv, imaju jakuticaj na konkurtentsku poziciju kompanije širomuticaj na konkurtentsku poziciju kompanije širomsveta. sveta.

6868

Pritisci ka glob. i lokalnoj Pritisci ka glob. i lokalnoj

odgovornostiodgovornosti Dinamičnost teh. Razlike u potreb potrošačaDinamičnost teh. Razlike u potreb potrošača

Pristup resursima Razlike u ponaš potrošačaPristup resursima Razlike u ponaš potrošača

Sniženje troškova Razlike u kan distribucijeSniženje troškova Razlike u kan distribucije

Globalna koord. Razlike u tržišnoj strukturiGlobalna koord. Razlike u tržišnoj strukturi

Internac. potrošača Razlike u strukturi dob.Internac. potrošača Razlike u strukturi dob.

Glob. konkurenti Razlike u zak. RegulativiGlob. konkurenti Razlike u zak. Regulativi

Intenzitet invest. Oograničenja u trgoviniIntenzitet invest. Oograničenja u trgovini

6969

Globalno poslovanjeGlobalno poslovanje

Kompanija koja pretenduje da posluje širomKompanija koja pretenduje da posluje širom

sveta, mora da ima centralizovano sveta, mora da ima centralizovano upravljanje,upravljanje,

odnosno da bude globalno integrisana.odnosno da bude globalno integrisana.

Među najvažnije faktore koji uslovljavaju Među najvažnije faktore koji uslovljavaju globalnuglobalnu

integraciju su dinamičnost tehnologije, integraciju su dinamičnost tehnologije, pristuppristup

resursima i smanjenje troškova.resursima i smanjenje troškova.

7070

Stepen globalizacijeStepen globalizacije

Kao što postoje mnogi pritisci za Kao što postoje mnogi pritisci za globalizacijom,globalizacijom,

takođe postoje i mnogi pritisci za takođe postoje i mnogi pritisci za fragmentacijomfragmentacijom

internacionalnih tržišta. internacionalnih tržišta.

Zbog toga je korisnije govoriti o stepenuZbog toga je korisnije govoriti o stepenu

globalizacije i fragmentacije, nego globalizacije i fragmentacije, nego kategorisatikategorisati

tržišta na globalna, ili ne-globalna.tržišta na globalna, ili ne-globalna.

7171

Dinamika globalizacijeDinamika globalizacije

Stroga podela na globalne, ili multinacionalneStroga podela na globalne, ili multinacionalnegrane, obično zamagljuje stvarnost. grane, obično zamagljuje stvarnost. Ona može biti shatljiva samo ako se razumeOna može biti shatljiva samo ako se razumemeđunarodna konkurencija unutar grane. međunarodna konkurencija unutar grane.

Matrice integracije/lokalne odgovornosti su slikaMatrice integracije/lokalne odgovornosti su slikapostojećeg stepena globalizacije, na osnovupostojećeg stepena globalizacije, na osnovutekućih tražnji, koje su odraz postojećih pravilatekućih tražnji, koje su odraz postojećih pravilakonkurentske igre. Ova statička analiza ne konkurentske igre. Ova statička analiza ne

otkriva suštinu stvari. Za takvo, dublje otkriva suštinu stvari. Za takvo, dublje razumevanje neophodna je dinamička analiza.razumevanje neophodna je dinamička analiza.

7272

Dinamika globalizacijeDinamika globalizacije

Statička analiza ne otkriva suštinu stvari. Statička analiza ne otkriva suštinu stvari.

Za dublje razumevanje neophodna je Za dublje razumevanje neophodna je dinamička dinamička

analiza. Glavni faktori kojima se objašnjavaanaliza. Glavni faktori kojima se objašnjava

dinamičnost konkurencije u grani:dinamičnost konkurencije u grani:

• uticaj strategijskih namera konkurenata,uticaj strategijskih namera konkurenata,

• sposobnost da koordiniraju globalne akcije,sposobnost da koordiniraju globalne akcije,

• sposobnost da promene pravila globalne igre,sposobnost da promene pravila globalne igre,

• sposobnost da odbrane globalnu sposobnost da odbrane globalnu konkurentsku prednost konkurentsku prednost

7373

Izvori internacIzvori internac.. kompetitivnostikompetitivnosti

Uspeh kompanije na tržištu, bez obzira da li je Uspeh kompanije na tržištu, bez obzira da li je uu

pitanju nacionalno ili međpitanju nacionalno ili međ.. zavisi da li poseduje zavisi da li poseduje

odbranjive konkodbranjive konk.. prednosti u odnosu na rivale. prednosti u odnosu na rivale.

DDva osnovna tipa konkva osnovna tipa konk. . prednosti, niski prednosti, niski troškovi itroškovi i

diferencijacija, kombinovani sa određenim diferencijacija, kombinovani sa određenim

obimom aktivnosti, određuju tri generičkeobimom aktivnosti, određuju tri generičke

strategije za ostvarivanje konkstrategije za ostvarivanje konk.. prednosti. prednosti.

7474

Tri generičke strategijeTri generičke strategije

7575

Resursi kao izvori Resursi kao izvori konkurentske prednostikonkurentske prednosti

KKao što je važno razumeti konkao što je važno razumeti konk.. prednost sa prednost sa

stanovišta relativne konkurentske pozicijestanovišta relativne konkurentske pozicije

kompanije na tržištu, u okviru industrije kompanije na tržištu, u okviru industrije (eksterno(eksterno

pozicioniranje), takođe je neophodno razumeti pozicioniranje), takođe je neophodno razumeti ii

konkurentsku prednost kompanije sa konkurentsku prednost kompanije sa stanovištastanovišta

njenih internih izvora (interno pozicioniranje).njenih internih izvora (interno pozicioniranje).

7676

Resursi kompanijeResursi kompanije

Ako je cilj kompanije da odbrani njenuAko je cilj kompanije da odbrani njenu

konkurentsku poziciju na tržištu, ona mora konkurentsku poziciju na tržištu, ona mora

eksplicitnu pažnju da posveti upravljanju i eksplicitnu pažnju da posveti upravljanju i razvojurazvoju

njenih internih izvora konkurentske prednosti. njenih internih izvora konkurentske prednosti.

Resursi kompanije koji formiraju osnoveResursi kompanije koji formiraju osnove

konkurentske prednosti delkonkurentske prednosti dele see se na na::

• imovinu, imovinu,

• kkompetencijeompetencije,,

• sposobnostisposobnosti

7777

SSposobnosti kompanijeposobnosti kompanije

Dok su kompetencije kompanije njene Dok su kompetencije kompanije njene tehničketehničke

veštine, sposobnosti kompanije se baziraju naveštine, sposobnosti kompanije se baziraju na

njenim menadžerskim veštinama. njenim menadžerskim veštinama.

Kompetencije se odnose na vladanje Kompetencije se odnose na vladanje tehničkimtehničkim

procesom, dok se sposobnosti odnose naprocesom, dok se sposobnosti odnose na

umešnost upravljanja poslovnim procesima. umešnost upravljanja poslovnim procesima.

7878

LLananaacc vrednostivrednosti

SStvaranje prednosti na određenim tržištima tvaranje prednosti na određenim tržištima jeje

jedino moguće ako kompanija poseduje, jedino moguće ako kompanija poseduje, kupuje,kupuje,

ili razvija resurse, koji su neophodni zaili razvija resurse, koji su neophodni za

izvršavanje specifičnih aktivnosti u lancuizvršavanje specifičnih aktivnosti u lancu

vrednosti, koje vode zadovoljavanju vrednosti, koje vode zadovoljavanju potrebapotreba

potrošača.potrošača.

7979

Razvoj konkurentske prednostiRazvoj konkurentske prednosti

Tradicionalno, ekonomisti su naglašavali Tradicionalno, ekonomisti su naglašavali značajznačaj

lokalnih proizvodnih faktora, kao lokalnih proizvodnih faktora, kao nacionalnihnacionalnih

izvora konkurentske prednosti.izvora konkurentske prednosti.

MeMeđutimđutim, razlike sa stanovišta proizvodnih, razlike sa stanovišta proizvodnih

faktora objašnjavaju samo vrlo ograničeni faktora objašnjavaju samo vrlo ograničeni deo deo

međ. trgovine i konkurencije.međ. trgovine i konkurencije.

8080

Determinante nacionalne Determinante nacionalne prednostiprednosti

8181

Pretpostavke međ. uspehaPretpostavke međ. uspeha

Pretpostavke uspešne konkurencije na Pretpostavke uspešne konkurencije na svetskomsvetskom

tržištu, su pre svega, konkurentska strategijatržištu, su pre svega, konkurentska strategija

kompanije i osobine nacionalne prednosti dakompanije i osobine nacionalne prednosti da

doprinosi unapređenju međ. uspeha u globalnojdoprinosi unapređenju međ. uspeha u globalnoj

industriji. industriji.

Ta dva elementa, strategija kompanije i Ta dva elementa, strategija kompanije i

nacionalna prednost, su neophodna za međ.nacionalna prednost, su neophodna za međ.

uspeh. uspeh.

8282

Strategija kompanije i Strategija kompanije i nacionalna prednostnacionalna prednost

8383

MEĐMEĐ.. FINANSIJSKA TRŽIŠTA FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Dobro funkcionosanje međDobro funkcionosanje međ.. finansijskih finansijskih tržišta jetržišta je

suštinski elamenat međsuštinski elamenat međ.. poslovnog poslovnog okruženja. okruženja.

Na tim tržištima se vrši razmena, od Na tim tržištima se vrši razmena, od stanovništva,stanovništva,

organizacija i ekonomija sa viškom organizacija i ekonomija sa viškom sredstava, kasredstava, ka

onima kojima su ta sredstva potrebna.onima kojima su ta sredstva potrebna.

8484

Finansijska tržišta i posredniciFinansijska tržišta i posrednici

Ponuda sredstava Finansijsko tržište Tražnja Ponuda sredstava Finansijsko tržište Tražnja sredstavasredstava

Stanovništvo Finansijsko tržište Stanovništvo Finansijsko tržište StanovništvoStanovništvo

Komercijalne bankeKomercijalne banke

Preduzeća Štedionice PreduzećaPreduzeća Štedionice Preduzeća

Penzioni fondoviPenzioni fondovi

Životno osiguranjaŽivotno osiguranja

Ostali posrednici Ostali posrednici Država DržavaDržava Država

8585

Međ. finansijska tržištaMeđ. finansijska tržišta

Međ. finansijska tržišta Međ. finansijska tržišta ččine dva ine dva povezanapovezana

sistema i to:sistema i to:

• Međ. tržište kapitala, Međ. tržište kapitala,

• Devizna tržištaDevizna tržišta

8686

MeđuMeđunarodno tržište kapitalanarodno tržište kapitala

Tržište kapitala je sistem za alokaciju Tržište kapitala je sistem za alokaciju finansijskhfinansijskh

sredstava u obliku zajmova (debt) i imovinesredstava u obliku zajmova (debt) i imovine

(equity kapital) u skladu sa najefikasnijim (equity kapital) u skladu sa najefikasnijim

načinima njihovog korišćenja.načinima njihovog korišćenja.

Učesnici na tržištu kapitala: Učesnici na tržištu kapitala:

Fizička lica, kompanije, vlade, zajednički Fizička lica, kompanije, vlade, zajednički fondovi, fondovi,

penzioni fondovi, osiguravjupenzioni fondovi, osiguravjućće organizacijee organizacije..

8787

Glavne svrhe tržišta kapitalaGlavne svrhe tržišta kapitala

Osnovni zadatak finansijskog tržišta jeste daOsnovni zadatak finansijskog tržišta jeste da

omogući alokaciju slobodnih novčanih omogući alokaciju slobodnih novčanih sredstavasredstava

od onih subjekata koji raspolažu viškom tihod onih subjekata koji raspolažu viškom tih

sredstava, ka onim subjektima kojima sredstava, ka onim subjektima kojima sredstvasredstva

nedostaju za finansiranje različitih potreba,nedostaju za finansiranje različitih potreba,

programa ili projekata.programa ili projekata.

Pri tome, hartije od vrednosti su osnovniPri tome, hartije od vrednosti su osnovni

instrument finansijskog tržišta.instrument finansijskog tržišta.

8888

Komponente međKomponente međ. . tržišta tržišta kapitalakapitala

Glavne komponente međGlavne komponente međ.. tržišta kapitala tržišta kapitala su:su:

• MeđMeđ.. tržište obveznica (international bond tržište obveznica (international bond market),market),

• MeđMeđ.. tržište akcija (international equity tržište akcija (international equity market).market).

8989

Akcije i obvezniceAkcije i obveznice

Preduzeće, u osnovi, koristi dva osnovna Preduzeće, u osnovi, koristi dva osnovna načinanačina

finansiranja, odnosno pribavljanja novčanihfinansiranja, odnosno pribavljanja novčanih

sredstava:sredstava:

• emitovanjem akcija (equity finansiranje), emitovanjem akcija (equity finansiranje),

• emitovanjem obveznica (pozajmljivanjem emitovanjem obveznica (pozajmljivanjem sredstava - debt finansing)sredstava - debt finansing)

9090

AkcijeAkcije

Akcija je vlasnička hartija od vrednosti, koja Akcija je vlasnička hartija od vrednosti, koja glasiglasi

na deo osnovnog kapitala akcionarskog na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva.društva.

Akcija je dugoročna hartija od vrednosti i Akcija je dugoročna hartija od vrednosti i njenim njenim

emitovanjem, odnosno prodajom se dolazi doemitovanjem, odnosno prodajom se dolazi do

trajnog, dugoročnog kapitala.trajnog, dugoročnog kapitala.

9191

ObvezniceObveznice

Obveznica je hartija od vrednosti kojom seObveznica je hartija od vrednosti kojom se

emitent obavezuje da će imaocu obveznice u emitent obavezuje da će imaocu obveznice u

roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne

vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu.vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu.

Obveznica može biti kratkoročna (ako je rokObveznica može biti kratkoročna (ako je rok

dospeća do jedne godine), ili dugoročna (ako jedospeća do jedne godine), ili dugoročna (ako je

rok dospeća preko 1 godine).rok dospeća preko 1 godine).

9292

Devizna tržištaDevizna tržišta

Pored fPored finansiranja emitovanjem akcija iinansiranja emitovanjem akcija i

finansiranjem iz pozajmljenih sredstavafinansiranjem iz pozajmljenih sredstava, globalne, globalne

finansije uključuju i važan elemenat tokova novcafinansije uključuju i važan elemenat tokova novca

preko nacionalnih granica. preko nacionalnih granica.

Devizna tržišta predstavljaju deo međDevizna tržišta predstavljaju deo međ..finansijskihfinansijskih

tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima,tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima,

po aktuelnim ili projektovanim, prodajnim ipo aktuelnim ili projektovanim, prodajnim i

kupovnim deviznim kursevima. kupovnim deviznim kursevima.

9393

Učesnici na deviznim tržištimaUčesnici na deviznim tržištima

• Poslovne banke i druge finansijske Poslovne banke i druge finansijske institucije,institucije,

• Finansijski brokeri (specijalizovani Finansijski brokeri (specijalizovani posrednici između banaka i privrednih posrednici između banaka i privrednih subjekata),subjekata),

• Preduzeća koja obavljaju međ. Preduzeća koja obavljaju međ. poslovanje,poslovanje,

• Centralne banke (imaju kontrolnu i Centralne banke (imaju kontrolnu i korektivnu ulogu)korektivnu ulogu)

9494

Poslovi na deviznim trPoslovi na deviznim tržžiiššttiimama

• Konverzija valuta,Konverzija valuta,

• Valutni hedžingValutni hedžing,,

• Valutna arbitražaValutna arbitraža,,

• Valutna špekulacija Valutna špekulacija

9595

Vrste deviznih poslovaVrste deviznih poslova

Razlikuju se dve vrste poslova koji se Razlikuju se dve vrste poslova koji se obavljajuobavljaju

na deviznim tržištima:na deviznim tržištima:

• promptni (spot rates)promptni (spot rates),,

• terminski devizni poslovi (forward rates)terminski devizni poslovi (forward rates)

9696

Promptni devizni posloviPromptni devizni poslovi

Promptni devizni poslovi se realizuju odmah, ili uPromptni devizni poslovi se realizuju odmah, ili u

roku od dva dana po osnovu zaključenog posla.roku od dva dana po osnovu zaključenog posla.

Kupac dobija odmah tražene devize, po važećemKupac dobija odmah tražene devize, po važećem

deviznom kursu - koji se još naziva promptnideviznom kursu - koji se još naziva promptni

(spot rates).(spot rates).

Kupac plaća devize svojom nacionalnom Kupac plaća devize svojom nacionalnom valutom,valutom,

ili valutom neke treće zemlje.ili valutom neke treće zemlje.

9797

TTerminski devizni poslovierminski devizni poslovi

TTerminski (forward) devizni poslovi po osnovuerminski (forward) devizni poslovi po osnovu

zaključenog posla realizuju se u nekomzaključenog posla realizuju se u nekom

ugovorenom terminu (datumu) u budućnosti.ugovorenom terminu (datumu) u budućnosti.

U tom slučaju ugovor o kupoprodaji deviza se U tom slučaju ugovor o kupoprodaji deviza se

zaključuje u momentu susretanja na deviznomzaključuje u momentu susretanja na deviznom

tržištu, a sam čin obavljanja devizne transakcije tržištu, a sam čin obavljanja devizne transakcije uu

terminu koji je ugovorom utvrđen. terminu koji je ugovorom utvrđen.

9898

MeđMeđ.. finansijski derivati finansijski derivati

• Valutni svopovi (Currency Svaps),Valutni svopovi (Currency Svaps),

• Fjučersi Fjučersi (Currency Futures Contracts),(Currency Futures Contracts),

• Opcije Opcije (Currency Options)(Currency Options)

9999

Svop transakcijeSvop transakcije

SvopSvop transakcije predstavljaju istovremenutransakcije predstavljaju istovremenu

kupoprodaju deviza različitog roka kupoprodaju deviza različitog roka dospeća.dospeća.

Ovom transakcijom se obezbeđuje zaštita Ovom transakcijom se obezbeđuje zaštita odod

deviznog rizika. deviznog rizika.

100100

FjučersiFjučersi

FjučersiFjučersi su standardizovani ugovori o su standardizovani ugovori o kupoprodajikupoprodaji

određene aktive, po utvrđenoj ceni na danodređene aktive, po utvrđenoj ceni na dan

zaključivanja transakcije, ali sa odloženomzaključivanja transakcije, ali sa odloženom

isporukom.isporukom.

Spadaju u grupu terminskih finansijskihSpadaju u grupu terminskih finansijskih

instrumenenata i koriste se kao instrument instrumenenata i koriste se kao instrument

obezbeđenja od deviznog rizika. obezbeđenja od deviznog rizika.

101101

OpcijeOpcije

Opcije su takođe izvedeni finansijski Opcije su takođe izvedeni finansijski instrumenti,instrumenti,

na osnovu kojih se stiče pravo da se kupi, ilina osnovu kojih se stiče pravo da se kupi, ili

proda određeni predmet trgovanja, po proda određeni predmet trgovanja, po unapredunapred

dogovorenoj ceni i ugovorenom roku. dogovorenoj ceni i ugovorenom roku.

Predmet trgovanja (kao i kod fjučersa) može Predmet trgovanja (kao i kod fjučersa) može bitibiti

određena roba, valuta ili hartije od vrednosti.određena roba, valuta ili hartije od vrednosti.