7/25/2019 Dereti (2008)

1/22

87

IRINA DEREIFilozofski fakultet, Beograd

ULOGA LOGOSA U PLATONOVOM ODREENJU ZNANJA

Saetak: ema ovog rada jeste Platonovo shvatanje pojma logosa u eetetu. Uprvom delu rada kritikujem semantike interpretacije logosa u ovom dijalogu,iznosei istovremeno argumente u prilog koherentisikog razumevanja tog pojma.Zatim nastojim da pokaem da se iz aporetine diskusije u samom dijalogu moe

izai ako se izvuku konsekvence iz pobijanja Sokratovog tobonjeg sna. Naime,Platonov Sokrat pobija shvatanje po kojem se neto zna samo ako se analizira nasastavne delove, pri emu o njima nema objanjenja, ali se mogu opaziti. ako Platonindirektno pokazuje da o elementima sloenih struktura postoji znanje, ali koje sene bazira na ulnom opaanju, nego na odgovarajuim logosima, i to tako to seprimarni sastojci ne objanjavaju izolovano ve u njihovom meusobnom odnosu,kao i poloajem koji zauzimaju u okviru pravilno ureene i struktuirane celine kojojpripadaju.Kljune rei: Platon, eetet, logos, znanje.

1. O DIJALOGUEEE

U mnogim svojim dijalozima Platon se bavio razliitim aspektima znanja,izvorima znanja, metodama kojima se ono stie, njegovim razlikovanjem odostalih kognitivnih aktivnosti, kao to je mnenje ili verovanje (doxa), ali je jedinou eetetu ispitivao sam pojam znanja, ukazujui na nedoumice oko njegovogdefinisanja. Prvi znaajniji predlog definicije znanja matematiara eeteta jesteda znanje nije nita drugo do opaanje,1drugi da je ono istinito verovanje,2a

trei da je znanje istinito verovanje spojeno sa objanjenjem (alethes doxa metalogou).3Sva tri pokuaja da se definie znanje zavravaju se neuspehom, te se inida je jedini pozitivni rezultat rasprave utvrivanje onoga ta znanje nije.

ini se kao da je Platonova intencija u ovom dijalogu pobijanje odreenihteorija o prirodi znanja, a ne iznoenje nekog vlastitog epistemolokog stanovita.

1 Up. Teat. 151e 3-4.

2 Up. Ibid. 187b 3-4.

3 Up. Ibid. 201c 9-10.

Arhe, V, 9/2008UDK14 PlatoOriginalni nauni rad

7/25/2019 Dereti (2008)

2/22

88

Pa ipak, navodei trei uslov za znanje u eetetui neto ranije uMenonu,4Platoniznosi definiciju znanja koja e u epistemologiji postati standardnom.

Najvei deo ovog rada posvetiemo upravo treem pokuaju da sedefinie znanje i to tako to emo izloiti tri konotacije pojma logos. Od toga talogos znai zavisie i opstanak poslednje definicije znanja u ovom Platonovomdijalogu, u potpunosti posveenom epistemolokim pitanjima.

I mada svako od ovih prividno uzaludnih nastojanja da se definieznanje biva destruisan nemilosrdnom i konsekventnom logikom Sokratovihpitanja, tok i ishod dijaloga ne predstavljaju poraz tih nastojanja ve napredak usagledavanju znanja i drugih kognitivnih aktivnosti uz uvianje tekoa u vezisa davanjem jednoznanih odreenja. Struktura Sokratovog argumenta, kojim sedovode u pitanje sve tri definicije znanja, pokazuje da definiensjeste nuan, ali nei dovoljan uslov definiendum-a, to znai da znanje nije svodljivo ni na opaanjeni na miljenje ili verovanje. Pri tom se ne smatra spornim to da empirijskoznanje ukljuuje opaanje, kao ni to da subjekat, kome se pripisuje znanje, morau to i da veruje.5

Stoga, cilj prvog dela dijaloga nije samo pobijanje teze o tome da jeznanje opaanje, koju Sokrat dovodi u vezu sa Protagorinom izrekom o ovekukao merilu svih stvari6i Heraklitovim uenjem o venom toku.7Obraunavajuise sa empirijskom teorijom znanja, Platon dolazi do vrlo vanih uvida u prirodunaih ula i ulnog opaanja, kao i o ulozi koju ono ima u saznanju.

ulima opaamo razliite karakteristike predmeta, ali njima nemoemo opaziti ono to sainjava njihovu sutinu (ousia),8i na osnovu ega ga

4 Up. Men. 97e6-97a8.

5 Up. . Lazovi, O prirodi epistemikog objanjenja, Beograd 1994, str. 25-6.

6 Postoje dve potpuno razliite tradicije u tumaenju Protagorine izreke. Prva interpretira Pro-tagorinog oveka kao pojedinca, i ima uporite ne samo u Platonovom, nego uopte antikomrazumevanju te maksime. Druga tradicija u razumevanju Protagorine maksime, koja svojenajznaajnije predstavnike ima u nemakoj filozofiji, smatra da Protagorin ovek nije pojedinac,

ve ovek uopte, sa nekim postojanim sposobnostima i osobinama svoje prirode. U vezi s timvideti moju knjigu: Kako imenovati bie,Beograd, 2001, str. 28-32.

7 Protagora je, prema Platonovoj interpretaciji, zastupao relativistiko stanovite o istini po kome

je stvarnost onakva kakva se pojavljuje opaajuem subjektu, te stvari za nekog subjekta jesu on-akve kakve se njemu pojavljuju, ako se drugaije pojavljuju nekom drugom subjektu one za togdrugog subjekta i jesu drugaije. akvo epistemoloko stanovite Platon dovodi u blisku vezu saHeraklitovim uenjem o tome da su sve stvari u neprekidnoj promeni, budui da nam naa ulaupravo svedoe o tome da stvari, koje opaamo, nisu postojane i iste, ve se stalno kreu i men-

jaju. O meusobnom odnosu definicije znanja kao opaanja, Protagorine maksime i Heraklitovoguenja o venom toku uporediti sledea mesta u eetetu: 151e-152c, 152e, 155 d-e, 157 c-d, 158e,160 c-e, 163a, 164d, 166 a-b, 168b, 177c, 179 c-d, 183 a-c

8 Re ousia tek s Platonom postaje filozofskim terminom koja je inae na obinom, grkom jezikuznaila imanje i bogatstvo. U ompsonovoj, davno napisanoj, ali nezastareloj knjizi o Platono-

vom Menonu navode se etiri znaenja ousia-e u Platonovoj filozofiji: 1. bie uopte, 2. sutinska

7/25/2019 Dereti (2008)

3/22

89

razlikujemo od svega drugog.9Postavlja se pitanje koja to sposobnost ureuje iintegrie mnotvo ulnih utisaka u nama i istovremeno omoguava da sagledamosvojstva, koja se ne mogu sagledati nijednim ulom ponaosob poput slinosti ineslinosti, istosti i razliitosti, bia.10o nisu pojedinana ula, niti postoji nekonatulo koje ih povezuje i koordinira njihov rad.11

Platon pokazuje da je naa dua, odnosno njen racionalni, logosni deo,ta kojom promiljamo ili rasuujemo o onome to opaamo, i kojom mnotvorazliitih ulnih utisaka povezujemo u jedinstvenu i ureenu celinu. Jedinstvoopaenog predmeta moe biti registrovano i opaeno, ukoliko se pretpostavi

jedinstvo opaajueg subjekta, koji je u stanju da istrauje i prosuuje predmetedostupne razliitim ulima upravo zato to njima na koordiniran nain upravlja.Platon je prvi filozof u istoriji zapadne misli koji je u okviru svog uenja o opaanjuna nedvosmislen nain formulisao problem jedinstva svesti.

U njegovom uenju o opaanju i pojam logosa kao medijuma igravanu ulogu, to znai da, po Platonu, opaanje predmeta kao celine, pa i onihzajednikih svojstava razliitih objekata nije direktno, ve se realizuje posredstvomlogosa due.12 Pretpostavka svakog opaanja jeste postojanje takve sposobnostidue koja stvari imenuje (eponomazein, legein)13i koja je neraskidivo povezana samiljenjem. Opaanje je, prema Platonu, sloen proces u koji su ukljuena sva ulai ijim koordiniranjem upravlja neto to nije ni posebno ulo niti bilo ta telesnonego misaona delatnost due koja je diskurzivno struktuirana. Ono, dakle, nijeneposredno, kako je mislio Protagora, ve posredovano miljenjem i jezikom.

I tako rasprava o opaanju prirodno i neosetno prelazi u razgovor o

miljenju, pa se u drugom delu eeteta znanje istrauje u okviru kognitivnih

priroda vrste kao po sebi postojee (metafiziko znaenje), 3. sutinska priroda vrste kakva sesaznaje (logiko) i 4. istina. (up. Hipp. Maj. 301 b-e, Gorg. 472e). Up. Te Meno o Plato. Editedwith Introduction, Notes and Excurses by E. S. Tompson, London, prvo izdanje 1903, drugo iz-danje 1937, p. 258. U vezi sa znaajnom ulogom pojma usije u Platonovoj filozofiju videti i vrlosadrajnu i pregledno napisanu studiju Rajnera Martena, im Denken Platons, Meisenheimam Glan,1962.

9 Up. Teat. 186e.

10 Up. Ibid. 185a-e.

11 Da bi pokazao neophodnost neega to objedinjuje razliite ulne utiske i predstave, PlatonovSokrat uvodi poreenje sa drvenim konjem. Ono treba da nam stvori sliku o postojanju raznihula, koja pri tom nita ne integrie. Upravo je dua sedite razliitih opaaja, te ona upravlja iureuje nae opaanje. Up. Teat. 184a-186a. a misao je uticala na Aristotelov pojam sensus com-munis-a.

12 Opte je miljenje nemakih interpretatora eeteta da logosni deo due odreuje ono ulnokoje je samo sobom neodredivo. Up. E. Hoffmann, Die Sprache und die archaische Logik, bingen1925, S. 38-39, J. Derbolav, Platons Sprachphilosophie im Kratylos und in den spteren Schrifen,Darmstadt, 1972, S. 123-124, R. Rehn, Der Logos der Seele, Hamburg 1982, S. 58 itd

13 Up. Teat.185 c.

7/25/2019 Dereti (2008)

4/22

90

sposobnosti i aktivnosti. Naime, obe definicije znanja (episteme), pri emu jetrea u stvari dopuna druge, odreuju ga kao istinito verovanje.

2. EPISEME KAO ALEHES DOXA MEA LOGOU

ini se da Platon u svojim dijalozima razliito odreuje pojam doxa.Dok u Draviza znanje i verovanje (doxa) njegov Sokrat kae da su dve saznajnemoi14, koje se odnose na razliite predmete, znanje na ideje, a verovanja na ulnoopaljive stvari, u eetetu, kao i pre toga u Menonu, znanje i istinito mnenjeimaju isti predmet, neku kontingentnu injenicu, tako da istinito verovanje moepostati znanje ukoliko su odreeni uslovi zadovoljeni. Dok o znanju u DraviPlaton govori kao kognitivnoj sposobnosti potpuno razliitoj od verovanja,15

u Menonu je znanje zapravo neka vrsta verovanja, koje je od njega razliitostruktuirano, a u eetetu, kako vidimo, istinito verovanje postaje nuan uslovznanja, te ulazi u njegovo odreenje.

Pa ipak, postoje neka konstantna obeleja znanja i verovanja, koja nevariraju od dijaloga do dijaloga. Zajedniki imenitelj ovog naizgled potpunorazliitog razumevanja, a potom i vrednovanja znanja i verovanja, jeste to to

je znanje uvek nepogreivo, dok verovanja mogu biti i istinita i lana. Potom,uslov znanja kako ideja, tako i kontingentnih stvari, jeste sposobnost da se onjima da adekvatni logos, ili, drugim reima, ako znam bilo ideju ili bilo nekuulno opaljivu stvar potrebno je da umem da je objasnim. ako, na primer, u

Dravi16 Platon definie dijalektiara, znalca ideja, kao onoga koji zna, to jestrazume sutinu svake stvari, pa i ideje Dobra,17ukoliko je u stanju da je objasnii sebi i drugima.

Potrebno je dodati i sledee. Iako je zasigurno Platon smatrao da supredmeti, o kojima se moe imati egzaktno znanje, po sebi entiteti, i da bi svakodrugo znanje trebalo da nalikuje upravo tom znanju, postavlja se pitanje da li oentitetima ovog heraklitovskog sveta moemo da imamo samo verovanja, ili pakta verovanja - ukoliko su istinita, i ukoliko su neki dodatni uslovi zadovoljeni- mogu postati znanje. O tome, koji uslov, treba da bude ispunjen, da bi istinito

verovanje postalo znanje, govori se u treem delu eeteta.

rei deo ovog dijaloga ne zapoinje time to bi se negiralo da je istinitoverovanje nuan uslov toga da bismo neto smatrali znanjem, ve Sokratovimpokazivanjem da se ono ne moe smatrati dovoljnim uslovom. Naime, istinito

14 Up. Resp. 506c ff.

15 Up. Ibid. 477 b-d.

16 Up. Ibid. 534b-d.

17 Up. Ibid. 534 c 2.

7/25/2019 Dereti (2008)

5/22

91

verovanje (miljenje) mora biti neim dopunjeno da bi se smatralo znanjem, jernije svejedno kako je subjekat doao do toga ta smatra istinitim, i da li je ustanju da to svoje verovanje potkrepi, na primer, nekim svedoanstvom. Ukoliko

je do istinitog uvida u neko stanje stvari subjekat saznanja doao sluajno, ili paktako to ga je neko ubedio ne snagom dobrih razloga ve sluei se retorikim isofistikim trikovima, za njega teko da moemo rei da zna ono o emu posedujesamo istinito verovanje.

Detaljno razmatranje relevantnih okolnosti vezanih za sluaj, recimo,krae imovine jeste neto ime bi trebalo da bude potkrepljeno istinito

verovanje sudije o tom sluaju, jer on ne bi trebalo da donosi odluke samo naosnovu uverljivosti govora tuioca ili odbrane.18Upravo se, dakle, po opravdanostirazloga za ono to tvrdimo istinito verovanje razlikuje od znanja, to pokazujeda definicija znanja kao alethesdoxa, treba da bude dopunjena navoenjem tih

razloga. Sem toga, kako Platon kae uMenonu- u kome razliku izmeu znanjai istinitog verovanja promilja na slian nain kao u eetetu - verovanja su, ionda kada su istinita, nepostojana, meusobno nedovoljno povezana, te poputDedalovih statua, za koje se kae da su pokretne, stalno bee, nestaju iz svesti.ini se intuitivno jasnim da ono to znamo ne zaboravljamo tako lako za razlikuod onoga u ta smo samo poverovali, izmeu ostalog, i zato to je neko sluajnosteeno verovanje izvan povezane i ureene klase verovanja. Ono to vezuje

verovanja, i na taj nain uvruje u naoj svesti Platon naziva aitiaslogismo,to prevodimo kao objanjenje razloga.19

18 Primer iz sudske retorike, u kome Platon jo jednom raskrinkava sofistiki nain filozofi-ranja i javnog delovanja, pokazuje zato istinito verovanje nije isto to i znanje. Prema njegovommiljenju, javni govornici i advokati ne poduavaju svoje sluaoce kako bi im preneli neko znanje,nego ih ubeuju zarad ostvarenja nekog privatnog interesa. Recimo, advokat iznosi sudiji priu,u koju ni sam ne veruje, a koja ide u prilog njegovom klijentu. Ispostavlja se da je ona tana i da

je proizvela kod sudije istinito verovanje. Ali, ni sudija, kao uostalom ni advokat, nije u stanju dadokae istinitost prie u koju je poverovao. Up. Teat. 200d-201c. O ovom delu eeteta raspravl-

jaju, sueljavajui razliite interpretacije M. F. Bernjejt i D. Barns. Up. M. F. Burnyeat i J. Narnes,Socrates and the Jury: Paradoxes in Platos Distinction between Knowledge and rue Belief, in:Aristotelian Society Supplementary Volume 54 (1980), pp. 173-91, odnosno pp. 193-206

19 Up. Men. 98a3. Naveemo nekoliko prevoda. Slino naem prevodu Grube prevodi ovu sin-tagmu (Plato, Meno, translated by G. M. A. Grube, in: Plato. Complete Works, ed. by J. M. Cooper &D.S. Hutchinson, Indianapolis\Cambridge 1997, p. 895) kao giving an account of the reason why.U svom komentaru eeteta Majls Bernjejt ovu sintagmu prevodi kao reasoning out an explan-tion. Up. M. Burnyeat, Te Teaetetus o Plato, Indianapolis\Cambridge 1990, p. 236.Problem sa Merkelbahovim prevodom jeste taj to sugerie to da je Platonova definicija znanjacirkularna, budui da (Merkelbach) das Erkennen des Grundes znai poznavanje razloga. Up.Platons Menon, hrsg., ber. V. R. Merkelbach, Frankfurt a.M. 1988. lajermahov prevod sa begrn-dete Denken (Platon, Smtliche Werke 2, ber. V. Schleiermacher, Hamburg 1957) suvie je slobo-dan i neodreen. Ista je slabost i F. Grgievog prevoda aitias logismo kao domiljanje razloga.Up. Platon,Menon, prev. i pri. F. Grgi, Zagreb 1997, str. 81.

7/25/2019 Dereti (2008)

6/22

92

Re logismos, i fonetski i semantiki bliska logosu, bukvalno znaiproraunvanje, ali i promiljanje i objanjenje. Nije nimalo udno to se kaokljuni pojam u Platonovoj definiciji znanja u Menonu javlja jedan prvobitnomatematiki pojam, s obzirom na to da se u ovom dijalogu matematika uzimaza paradigmu etikog znanja. Aitia je sredinji pojam kako u Fedonu tako i upotonjoj Aristotelovoj teorijskoj filozofiji. Obino se prevodi kao uzrok, mada

vie odgovara naem pojmu razloga. Stoga smo i predloili prevod objanjenjerazloga. Za onoga koji, dakle, ume da adekvatno objasni povezanost nekih naih

verovanja, i to na taj nain to jedno verovanje objanjava drugo, kaemo daposeduje znanje.

o da svako znanje pretpostavlja davanje adekvatnog objanjenjaPlatonov Sokrat tvrdi ne samo uMenonuve i u drugim svojim dijalozima. Na

jednom mestu u Fedonuizjednaava se epistemesa ispravnim logosom,20dok sena drugom mestu u istom dijalogu kae da ovek, koji poseduje znanje, morabiti u stanju da objasni ono to zna.21

Isto tako u Gozbi svetenica Diotima u jednom retorikom pitanjuotkriva kako tajnu ispravnog mnenja, tako i znanja koje uvek podrazumevalogos. Naime, ona se pita: Ako neko ispravno misli, a da za svoje miljenje nijeu stanju da navede razlog, ne znai li da to nije ni znanje jer kako neto moebiti znanje to ne poiva na razlogu ni neznanje jer kako bi bilo neznanje onoto pogaa istinu?22

Inae, sama sintagma logon didonai, moe se prevesti na vie naina,pri emu svi ti prevodi upuuju na epistemoloki aspekat tog izraza, poevi od

konkretnog prevoda sa poloiti raun preko prevoda tog izraza sa potkrepiti,opravdati do neto neutralnijeg prevoda sa objasniti koji vie odgovaranaunom miljenju i diskutovanju.

U pogledu tog treeg uslova, koji treba da se zadovolji da bi se netosmatralo znanjem, eetetse izdvaja u odnosu na prethodne dijaloge ne samo posadrajnijem odreenju objanjenja (logos), ve i po tome to dovodi u pitanjecelu definiciju znanja koja ukljuuje adekvatno objanjenje.

U kontekstu celine Platonove filozofije to pobijanje moe izgledatineobino i neoekivano, kao to je neobina i sama struktura poslednjeg deladijaloga, koji je i sam podeljen u dve tematski naizgled razliite, ali zapravo vrlo

povezane potceline. U prvom, opirnijem delu izlae se Sokratov tobonji san otome da ne postoji logos nekih stvari, i da su one, prema tome, nesaznatljive, tese zatim vrlo detaljno pobija ta teorija, dok se u drugom delu dijaloga PlatonovSokrat vraa samoj definiciji, i u tom kontekstu izlae tri interpretacije logosa.

Dijalog se zavrava aporijom u pogledu odreenja znanja. Postavlja se

20 Up. Phaed.73a 1-7.

21 Up. Ibid. 76b 5-7.

22 Up. Symp. 202a 5-9.

7/25/2019 Dereti (2008)

7/22

93

pitanje da li je ta aporija neizbena posledica Platonovog rasuivanja o znanju ilise ona moe prevazii. U produetku teksta nastojaemo da pokaemo zato jenjegovo razumevanje logosa krucijalno za trei neuspeli pokuaj da se definieznanje. akoe emo teiti da utvrdimo da li se iz negativno intonirane raspraveu eetetuipak mogu izvui neke pozitivne tvrdnje o prirodi samog znanja.

Pre nego to preemo na izlaganje Sokratovog sna, kojim zapoinje treideo dijaloga eetetpotrebno je istai vrlo vaan epistemoloki uslov koji znanjemora, prema Platonovom miljenju, da zadovolji da bi se uopte smatralo znanjem.aj uslov glasi da znanje ne moe poivati na neemu to se ne zna.23Subjekatzna neku stvar samo ukoliko zna sve ono na ta referiraju termini sadrani uobjanjenju ili definiciji (logosu) te stvari. ako, na primer, ako definicija likaglasi ono to prati boju ili pak ono to ograniava telo, onda Sokrat zna ta

je lik samo ukoliko zna ta je boja ili pak telo.24

Kada se taj uslov da znanje mora ne sme poivati na neznanju, poveesa Platonovim stavom da svako znanje iziskuje objanjenje, javlja se regres. Jer,prema ovom poslednjem zahtevu, ja znam neku stvar, ukoliko imam istinitoobjanjenje te stvari, dok prema zahtevu da svako znanje ne sme poivati neemto se ne zna, ja moram znati sve ono, na ta referiraju termini, sadrani uobjanjenju te stvari, to opet iziskuje istinito objanjenje, koje sa svoje straneiziskuje znanje o onome na ta referiraju termini, sadrani u objanjenju, i takounedogled.25Na pitanje o tome da li se regres u objanjenju moe zaustaviti uneemu neobjanjivom, alogosnom, odgovara nam Platon jednim snom koji jeSokrat toboe usnio.

3. SOKRAOV SAN I NJEGOVO POBIJANJE

Rasprava o treoj definiciji znanja ne zapoinje interpretacijama logosa- pojma, koji se pridodaje istinitom verovanju kako bi se upotpunila definicijaznanja - ve jednim snom. Snovi se mogu protumaiti na razliite naine, a miemo nastojati da doemo do one interpretacije sna kojom se povezuju dverazliito strukturirane potceline poslednjeg dela eeteta. Pravilnim razumevanjemsna i njegovog dijalektikog zapleta moe se doi do nekih pozitivnih zakljuaka

vezanih za Platonovo shvatanje znanja, to bi trebalo da nam poslui da izaemoiz aporija u koje nas je uvukao njegov Sokrat.

23 U svom tekstu o eetetu Gejl Fajn taj uslov nespretno formulie tako to kae da znanje morapoivati na znanju, te bi ga stoga, po naem miljenju, trebalo preformulisati u zahtev da bi svakoznanje ne sme poivati na neznanju. Up. G. Fine, Knowledge and Logos in the Platos Teaetetus,in: Philosophical Review (1979), naroito p. 367.

24 Up. Men. 75c8-d7.

25 Up. G. Fine, Knowledge and Logos in the Platos Teaetetus, pp. 367-8.

7/25/2019 Dereti (2008)

8/22

94

U koje svrhe Platon uvodi teoriju iz sna pitanje je, koje se samo od sebenamee. Zato odmah ne pree na razmatranje logosa, pa potom na preispitivanjetree definicije, nego je dalje uslonjava uvoenjem sna u kome se elaborirateza o saznatljivosti elemenata i sloenijih celina. reba, ini se, pretpostavitida postoji povezanost izmeu iznoenja teorije, koju je Sokrat toboe usnio26 injenog pobijanja,27sa shvatanjem po kome je znanje istinito verovanje spojenosa logosom.

Prvo da vidimo o emu to glas u Sokratovom snu govori. On kae daelementi neke sloene tvorevine i sama ta tvorevina nisu uopte ili nisu na istinain saznatljivi. Dok o onome to je sloeno postoji logos, prvi elementi ( taprota stoicheia), iz kojih je sve sastavljeno, mogu se samo opaziti i imenovati, alio njima nema logosa.28

Nije odmah jasno ta to znai da o primarnim konstituentima svega ne

postoji logos. Moda bi nam u odgovoru na to pitanje mogle pomoi Platonoverei kojima se kae da se elementima ne moe pripisati niti da jesu niti danisu, kao ni apstraktni izrazi tipa po sebi, svako pojedino.29Njihov vlastitilogos jeste toliko vlastit da je odeljen od svih drugih, te se s pravom moemoupitati kako je uopte mogu logos koji je odeljen od svih drugih. ini se da

je zahtev teoretiara u snu samopobijajui. Naime, odricanjem da se bilo tamoe pripisati elementima, pa i sami bazini predikativni izrazi jeste ili nije,zapravo se afirmie - ako nita drugo ono bar - predikat kojim im se odrie bilokakva predikacija.

ajna moda lei u znaenju koji logos u ovom neobinom snu ima.

Istovremeno je to jedno od znaenja, koja se na kraju dijaloga tematizuju. Iztumaenja uloge, koju pojam logosa ima u ovom kontekstu, proizale su dverazliite i podjednako uticajne interpretacije ovog dela dijaloga. ini se da bieetetatrebalo itati unazad u tom smislu da je potrebno poi od tri konotacijelogosa, koje se izlau na kraju dijaloga, i pomou njih deifrovati san.

Po prvoj interpretaciji, nazvanoj semantikom, iji je najznaajnijipredstavnik Gilbert Rajl (G. Ryle)30, teorija o elementima reena u snu kao i eetetu celini predstavljaju jednu etapu u razvoju Platonove teorije logosa, koja vrhuniu uvidu, najpotpunije artikulisanom u poznom Sofistu, da znanje pretpostavljasloenije semantike jedinice, reenice i sudove, a da elementi logosa, imena,nisu u stanju da zadobiju istinitosnu vrednost, kako je to Platon mislio u vremepisanja Kratila.

26 Up. Teat. 201d 8-202c6.

27 Up. Ibid. 202d 8-206c2.

28 Up. Ibid. 201d 9-e4.

29 Up. Ibid. 202a 3-4.

30 Up. G. Ryle, Logical Atomism in Platos Teaetetus, Phronesis 35 (1990), pp. 21-46.

7/25/2019 Dereti (2008)

9/22

95

Prema tom interpretativnom stanovitu Platon u eetetu, dodue, uviaznaaj reenica, ali ne otkriva naine na koje su one formirane, to je dostignuetek dijaloga Sofist. a razvojna hipoteza semantike interpretacije potkrepljuje se

ve spomenutim mestom u tekstu31, na kome se eksplicitno kae da se elementisamo mogu imenovati, a da se logos odnosi na sloene stvari. Onako kako seelementi spajaju obrazujui na taj nain sloene stvari isto tako se imena spajaju usloenije semantike jedinice koje se nazivaju logosom. O elementima ne postojilogos. Znai li to da se o elementima ne mogu uopte izricati reenice? I da li je tosmisao stanovita po kome se elementima ne moe pripisati logos?

Bliska semantikoj interpretaciji jeste vrlo uticajna studija na nemakomgovornom podruju G. Prausa32, koji takoe smatra da se Platonova filozofijamoe itati u evolutivnom kljuu, pri emu taj razvoj na zanimljiv nain tumaikao Platonovo vlastito emancipovanje od primesa eleatizma karakteristinogza klasinu teoriju o idejama. On zastupa tezu po kojoj je razvoj u Platonovomshvatanju logosa od pukog agregata imena, kakvo nalazimo u dijalozima srednjegperioda, do koncepta logosa koji poiva na njegovoj simplokijskoj prirodi u Sofistu,nastao usled promena u njegovoj koncepciji ideja.

Za razliku od semantike interpretacije i uopte komentara sa anglo-amerikog prostora Praus smatra da se u Sokratovom snu ponavlja rano uenjeo idejama.33 I pored toga to ovaj autor zapaa da Platon koristi za ilustracijuelemenata primere ulno opaljive, pojedinane stvari, on ih tumai kao ideje, te jekritika sna izloena u eetetu, prema njegovom miljenju, Platonova samokritika.On naglaava da se idejama u dijalozima srednjeg perioda pripisuju upravoona svojstva, koja imaju elementi u eetetu, budui da se elementi opisuju kao

jednostavni po sebi entiteti.Najvei problem u vezi sa Prausovom interpretacijom lei u pogrenom

lociranju onoga na koga se odnosi kritika otrica tog dijaloga. Platon sigurnokritikuje empirijski pojam znanja, dok uenje o idejama uopte ni ne pominje, areju eidosse Platon ne koristi tako to bi njome nazvao elemente, nego sloeneceline, koje se iz tih elemenata sastoje.34

Sem toga, razlike u opisu ideja i primarnih sastojaka su, po naem miljenju,mnogo vee, nego to misli Praus. Ukazaemo na neke najuoljivije. Prvo, Platon uFedonui u Dravieksplicitno kae kako ideje saznajemo posredstvom logoi, dok ueetetuispituje da li uopte o elementima moe da bude bilo kakvog logosa. Drugo,u eetetuelementi mogu biti i sastojci ulno opaljivih stvari, dok se u dijalozimaiz srednjeg perioda ideje opisuju kao transcendentne u odnosu na pojedinane,ulno opaljive stvari.

31 Up. Teat. 202b 3-202c2.

32 Up. G. Prauss, Platon und der logische Eleatismus, Berlin 1966.

33 Ibid. S. 173.

34 Up. Teat. 203e 2, 205d 4.

7/25/2019 Dereti (2008)

10/22

96

Slino semantikoj interpretaciji Praus teoriju logosa u eetetutumaikao prelaz prema razvijenoj koncepciji koju nalazimo u Sofistu. Ostaje da se vidida li su filozofi semantike interpretacije i Praus u pravu kada pozne dijaloge iznaenje logosa u njima interpretiraju polazei od razvojne hipoteze.

U jednom su sigurno u pravu. U Sofistu Platon daje najobuhvatnijuteoriju logosa, i uspeva da izbegne paradoks koji se tie lanih i kontradiktornihsudova. Isto tako je tano da pojam logosa na tom mestu u eetetane vri samoepistemoloku funkciju, nego znai reenicu sloenu od imena kao elemenatalogosa. Problem je u tome to semantika interpretacija tu injenicu prenaglaava.Naime, intencija ovog vanog dela eetetanije u tome da se ukae na razlikuizmeu funkcije imena i funkcije koju vre kompleksnije semantike jedinice:reenice ili sudovi.

Platon ne uvodi teoriju iz sna da bi ukazao na razliku izmeu rei i

reenica, ve da bi pokazao kako objanjenje neke celine zavisi od objanjenjanjenih delova i vice versa. Semantiki pravac u tumaenju sna u eetetusamuteoriju u snu izdvaja iz njenog konteksta, a to je epistemoloka diskusijao problemu objanjenja ili obrazloenja naih verovanja. Ukoliko logosprotumaimo kao sloeniju semantiku jedinicu, postavlja se pitanje po emuse onda znanje razlikuje od sluajno tanog verovanja, budui da i znanje iistinito verovanje treba da budu jeziki artikulisani.

I sam tekst, po naem miljenju, se protivi semantikoj interpretaciji snai uloge pojma logosa u njemu. Kada Platonov Sokrat kae da su elementi tolikoizdvojeni iz svega i apstraktni u odnosu na sve, te im se ak ne mogu pripisati ni

predikativni izrazi jeste i nije, ini se, kao da kae da se o elementima ne moguizrei bilo kakve reenice.35S druge pak strane, i Sokratova reenica, kojom seporie da se elementima mogu pripisati predikati jeste i nije i izrazi tipa posebi, jeste reenica o elementima. Dakle, reenica o tome da ne postoje reeniceo elementima je samopobijajua. Potom, ako je tano da su elementi opaljivi,moralo bi biti tano i mnogo tota drugo to se odnosi na to opaanje; drugimreima, ne vidi se razlog zato ne bi bile saoptive i informacije tipa ko, kada igde opaa elemente.

Mnogo je uverljivija interpretacija sna36, koja logos ne tumai kaokompleksnu semantiku jedinicu. Snu vie odgovara Sokratovo drugoodreenje logosa, po kome je on dovrena analiza neke stvari, to jest

35 Up. Teaet. 202a.

36 Pristalice tog tipa interpretacije jesu noviji komentatori kao to su Bostok (Bostock), Fajn (Fine)i Bernjejt (Burnyeat). Up. G. Fine Knowledge and Logos in the Platos Teaetetus, in: Philosophi-cal Review (1979), pp. 370-78, D. Bostock, Plato s Teaetetus, Oxford 1988, pp. 202-09, M. Burn-yeat, Te Teaetetus of Plato, Indianapolis\Cambridge 1990, pp. 134-149.

7/25/2019 Dereti (2008)

11/22

97

nabrajanje svih elemenata iz kojih se ona sastoji. 37Neku sloenu stvar, dakle,znamo ukoliko imamo istinito verovanje o njoj, i ukoliko smo u stanju da

je analiziramo sve dok ne doemo do krajnjih, opaljivih konstituenata testvari. A oni, prema teoriji iz sna, nisu saznatljivi, i to ne stoga to se ne moguopisati reenicama, nego zato to se ne mogu dalje analizirati. ini se da jeupravo analitiki model38znanja epistemoloko stanovite koje Platon pripisujeteoretiaru u snu.

Slabost stanovita teoretiara u snu lei u tome to postoji asimetrijaizmeu saznatljivosti sloenih stvari i elemenata iz kojih se te stvari sastoje.39Dakle, time to su po ovoj teoriji sloene stvari saznatljive, a elementi nesaznatljivikri se za Platona vrlo vaan epistemoloki uslov, koji smo izneli jo na poetkurazmatranja teorije iz sna, a to je da znanje ne moe biti zasnovano na neznanju.Platon smatra da je potrebno najpre raistiti sa tom pogrenom pretpostavkom

kako bi logos mogao proizvesti znanje oslanjanjem na ono to je nesaznatljivo,pre nego to pristupi ispitivanju uloge koji on stvarno ima u pretvaranju istinitihverovanja u znanje.40 o je jedan od razloga zato se Sokratov san uopte iuvodi.

U razvijeno pobijanje teorije o nesaznatljivosti elemenata PlatonovSokrat ulazi prvo preko primera slova, ime kao da hoe da podvue slinostizmeu elemenata azbuke i elemenata prirode, to ne znai da njegovo pobijanjeteorije o nesaznatljivosti elemenata treba deifrovati u fonetskom, grafikom ilinekom drugom lingvistikom kljuu.

Primeri elementarnih jedinica iz jezika, slova kao najmanjih jedinica

pisma, koriste se kako bi se ukazalo na emu treba da poiva i kakvog je karakteraznanje o svakoj vrsti elemenata, dakle, ne samo onih jezikih. Pobijanje, kojeSokrat uvodi preko primera razliitih tipova elemenata, znaajno je stoga to seiz njega moe nazreti model znanja koji je Platon u eetetuimao u vidu.

Razmotrimo, dakle, prvog zatoenika Platonovog Sokrata41, a to suprva dva slova njegova imena. Prema teoriji u snu do objanjenja (logosa) slogaSO dolazi se kada se nabroje svi elementi, iz kojih se on sastoji, a to su slova Si O, dok se do objanjenja S i O ne dolazi analizom. O slovima, elementima

37 Up. Teaet. 207a.

38 I ako prihvatimo da Platon u Sokratovom snu opisuje analitiki model znanja, to ne znai,kako ispravno zapaa Majls Bernijejt, da je opravdana Rajlova tvrdnja da su elementi logiki ilisemantiki elementi koji konstituiu istine i lai. Up. Myles Burnyeat, Te Teaetetus o Plato, p.163.

39 Up. Teaet. 202e.

40 J. Annas, Knowledge and language: the Teaetetus and the Cratylos, in: Language and Logos:Studies Presented to G. E. L. Owen, ed. by M. Schofield and M. Nussbaum, Cambridge 1982, p. 96.

41 Up. Teat. 202e 3.

7/25/2019 Dereti (2008)

12/22

98

pisma, nema logosa, a samim tim ni znanja, to znai da se oni ne mogu daljeanalizirati, iako ih je mogue opisati, rei da je, na primer, glas S suglasnik kojiizaziva um.42

Otrica Sokratovog argumenta usmerena je na pobijanje asimetrijeu saznanju slova i slogova. On prikazuje dilemu koja izvire iz dva alternativnaobjanjenja toga ta jeste slog; naime, slog je ili a) zbir slova, ili b) zaseban entitet,ija je forma razliita od slova.43 Dakle, ukoliko gore reeno, primenimo naprimer sa prva dva slova Sokratovog imena, onda u sluaju a) ako neko tvrdi dazna slog SO , onda mora znati i njegova slova S i O, poto slog jesu slova iz kojihse sastoji. I tako sledi da su i slogovi i slova podjednako saznatljivi, te je oborenatvrdnja iz sna da su elementi nesaznatljivi.

Ako pak pretpostavimo b) da je slog zaseban entitet, to premaPlatonovom Sokratu, znai da nema delove, onda je podjednako nesaznatljiv kao

i elementi, ime kao da se negira saznatljivost bilo ega, kako celine, tako i delova.U oba sluaja ispostavlja se da je neodriva tvrdnja po kojoj se slogovi mogusaznati, a da su slova, koja ulaze u njihov sastav, nesaznatljiva.

Jednom delu Sokratovog rasuivanja, onom pod b), mogla bi se uputitiprimedba da iz pretpostavke da slog nisu samo njegova slova, ne mora slediti da

je on bez delova. o moe znaiti i da slog nije identian sa slovima koja ulaze unjegov sastav, odnosno da se ne moe samo pomou njih objasniti. Platon je biosvestan problematinosti tog poistoveivanja, te u Parmenidu44brani tezu da jecelina neto jedno, koje se sastoji iz mnogo delova, ali nije identina sa njima.

Uzmimo za primer prva dva slova Sokratovog imena. Slog SO nisu

samo slova S i O, budui da ista slova mogu drugaije biti rasporeena tako dasainjavaju jedan drugi slog OS. Slog nije agregat svojih delova, ve je jednastrukturirana celina. Slog je slog, ukoliko ima sva slova, koja treba da ima, iukoliko su ta slova rasporeena na pravilan nain.

I tako postepeno dolazimo do drugog Sokratovog pobijanja teorije onesaznatljivosti elemenata. Da bi pokazao da znanje elemenata ne samo da nijenemogue, nego je, naprotiv, fundamentalno u odnosu na svako drugo znanje,on nas vraa u detinjstvo kada smo uili prva slova azbuke. Uili smo ih, kaeSokrat, tako to smo prvo nauili da ih razlikujemo, to jest da ih prepoznajemo urazliitim kombinacijama, recimo, jednom kao SO, a drugi put kao OS.

Slino tome, muzikom smo ovladali onda kada smo u stanju da sledimosvaki pojedini ton kojoj ici pripada.45eorija iz sna se pretvara u alu,46kako

42 Up. Ibid. 203b 2-3.

43 Up. Ibid. 203e 1-3.

44 Up. Parm. 157c 5-e1.

45 Up. Teaet. 206a 10-b3.

46 Up. Ibid. 206b 10-11.

7/25/2019 Dereti (2008)

13/22

99

kae Platonov Sokrat, zato to je u sticanju fundamentalnih znanja iz gramatike,aritmetike i muzike usredsreivanje na elemente od presudnog znaaja. Elementi

jesu nerazdeljivi, ali nisu ni neobjanjivi, ni nesaznatljivi.A objanjenje tih osnovnih sastojaka stvari sastoji se u opisu njihovog

mesta u sistemu i odnosa koji imaju sa drugim elementima tog sistema.Argumentacija Platonovog Sokrata pokazuje da elemente ne treba posmatratinezavisno od drugih elemenata i celine kojoj pripadaju. Kada uimo slova, naprimer, ne uimo samo da ih identifikujemo i meusobno razlikujemo, negouimo i kako da ih spojimou slogove, a slogove u rei.

Fonemi ili grafemi se identifikuju i meusobno razlikuju vidom isluhom,47ali se ulnim opaanjem ne mogu shvatiti razliiti naini kombinovanjaelemenata azbuke u slogove i rei. Neka razvijenija sposobnost od ulnogopaanja nam omoguava da proitamo i napiemo slova S i O u imenima

Sokrat, Aristotel i Aristoksen. Iako su ta imena dostupna naim ulima vida isluha, razumevanje svakog slova ponaosob kao i mesta, koje zauzima u ovim ilinekim drugim reima pretpostavlja intelektualnu aktivnost znatno sloeniju odulnog prepoznavanja. Drugim reima, kada uimo da itamo i piemo sluimose vidom i sluhom, ali samogledanjem i sluanjem neemo nauiti da ispravnoproitamo re na nekom jeziku.48

Znanje o elementima, koji ine osnovu pismenosti, ne moe se svestina prepoznavanje oblika i zvukova, nego je to znanje o slovima kao sastavnimdelovima slogova i rei, kako ispravno zapaa Bernijejt u svom komentarueeteta.49Za neko dete kaemo da je ovladalo azbukom ukoliko je sposobno da

uspeno obavi tri aktivnosti. Prvo, ono mora biti u stanju da identifikuje svakoslovo te azbuke u vrlo razliitim kontekstima u kojima se javlja. Drugo, nuno

je da ih meusobno razlikuje. I tree, neophodno je da ume da slova spaja ikombinuje u semantike jedinice koje nazivamo reima.

Opismenjavanje dece Sokratu koristi kao model za razumevanjeznanja odraslih. Za oveka kaemo da je ovladao nekim domenom ukoliko znaelemente iz tog domena, i ukoliko je na osnovu tog znanja u stanju da shvatisloene celine koje ti elementi sainjavaju. Ovaj zakljuak Platonovog Sokratau suprotnosti je sa stavom izreenim u njegovom snu, po kome se posedujeznanje o predmetu ukoliko se on analizira na nesaznatljive sastavne delove.

Za razliku od pojma znanja iz sna sticanje znanja iz gramatike pretpostavljaprvo uenje slova pa tek onda sloenijih celina, rei. o nije, meutim, znanjeo elementima po sebi van celine, zato to znanje slova ne pretpostavlja njihovo

47 Up. Ibid. 206a 5-7.

48 Up. Ibid. 163bc.

49 Nae itanje je na ovom mestu inspirisano Bernjejtovim komentarom. Up. Myles Burnyeat,Te Teaetetus o Plato, p. 211-212.

7/25/2019 Dereti (2008)

14/22

100

puko nabrajanje, ve sposobnost prepoznavanja slova u slogovima i reima.Ukoliko zakljuke do kojih smo doli u Sokratovom pobijanju teorije

iz sna uoptimo, moemo utvrditi sledee: znanje elemenata neke discipline,recimo, gramatike ili muzike, podrazumeva znanje sloenije struktuirane celine,dok, s druge strane, znanje te celine podrazumeva znanje naina na koji seelementi u njoj meusobno odnose. Stoga je potrebno odrediti mesto koje nekielement zauzima u kompleksnijoj strukturi, potom sistematski istraiti u kakvim

je sve vezama sa drugim elementima te iste strukture. Uverenje da saznanje morapoivati na nesaznatljivim prvim elementima Sokrat, dakle, pobija tako to tvrdida se elementi mogu saznati, ali tek posredstvom njihovog poloaja i odnosa sadrugim elementima u okviru pravilno ureene i struktuirane celine.

ime se, meutim, eetetova i Sokratova odiseja oko odreenja znanjane zavrava. Predstoji nam odreenje logosa, sastavnog dela poslednje Sokratove

definicije znanja. Ali, ta je zapravo logos? Odgovor na to pitanje, to pokazujedosadanji tok naeg rada, nije nimalo lak.

4. RI SHVAANJA LOGOSA ILI SOKRAOVPOSLEDNJI POKUAJ

Po prvom tumaenju logos je verbalno izraavanje verovanja, odnosno,kako kae Platonov Sokrat, manifestacija miljenja kroz glas pomou glagola iimenica.50Platonov Sokrat takvo odreenje logosa vrlo brzo pobija,51i to ne zato

to logos, sam po sebi, nije verbalno i fonetsko izraavanje miljenja. Naprotiv!Razlog pobijanja lei u neem drugom. Svako ko poseduje govornu sposobnostmoi e da verbalno izrazi bilo koje istinito miljenje. Sva istinita miljenja su

verbalno iskaziva, a miljenje je razgovor due same sa sobom. ako protumaenpojam logosa ne moe posluiti za razlikovanje sluajno istinitog miljenja odznanja, budui da ne unosi nijedan nov momenat u definiciju znanja kao istinitogmiljenja (verovanja).

Drugo tumaenje pojma logosa, koje Platonov Sokrat takoe pobija,samo je prividno slino sa zakljukom iz sna. Po tom shvatanju, logos je nabrajanjeelemenata neke stvari52, te je stoga znanje neke stvari istinito verovanje o njoj

spojeno sa nabrajanjem svih njenih elemenata. U pobijanju takvog razumevanjalogosa Sokrat se opet koristi primerima slova i slogova.

Sokratov prigovor se, naelno govorei, sastoji u tome to se mogu tanonabrojati elementi neke stvari, a da se ta stvar ne zna. Razmotrimo to na sledeem

50 Up. Teaet. 206d 1-4.

51 Up. Ibid. 206d-e.

52 Up. Ibid. 207a 1-2.

7/25/2019 Dereti (2008)

15/22

101

primeru. Dete moe ispravno da napie grko vlastito ime Teatetetos, a daistovremeno ime Teodoros pogreno napie kao eodoros.53o pokazuje,smatra Sokrat, da dete ne zna prvo slovo rei Teatetetos, budui da ga je udrugoj situaciji pogreno napisalo. Poto je ve dokazano da se sloena stvar nezna, ukoliko se ne znaju njeni elementi, i poto dete ne zna da napie prvo slovoimena Teatetetos, ono ne zna da napie ni to ime. Nije dovoljno da dete tanonapieneku re da bi se smatralo da ono i zna da napie tu re.

Ovim primerom Platon hoe rei da samo nabrajanje elemenata nekestvari nije dovoljan uslov za znanje te stvari. Znanje o tome kako se jedna repie ne sastoji se samo u tome to emo umeti da je napiemo tano jednom ili

vie puta, nego u tome to emo znatida ispravno napiemo sva slova rei jednogjezika u svim kontekstima u kojima se javljaju.

Na jednom mestu u Filebu54tvrdi se da se nijedno slovo ne zna dok se ne

znaju sva, to e rei, da se pismenost ne sastoji u izolovanom prepoznavanju slova,ve u sposobnosti povezivanja slova u rei u velikom broju razliitih sluajeva.Ukoliko primer pisanja slova primenimo na samu epistemeto onda znai da se niznanje ne sastoji u pukom listanju svih sastavnih delova neke stvari, bez uvianjasistematskih odnosa koji elemente povezuje u celinu.

ako treba protumaiti i drugi Platonov primer, s tim to se njimeukazuje na jo jedan vaan momenat kada je re o znanju predmeta koji se sastojiiz delova. On se odnosi na besmislen zadatak nabrajanja svih elemenata nekestvari, kao kada bi neko traio da se nabroje svi vagoni Hesiodovih kola, kojih jestotinu. Kada se trai da se navedu sastavni delovi jedne celine, onda to treba da

budu sutinski sastojci nekog predmeta, koji, funkcioniui na odreen nain,ine tu stvar onim to ona jeste.55 Navoenjem ovog primera, kojim PlatonovSokrat nastoji da pokae kako nabrajanje elemenata neke stvari ne predstavljanjeno adekvatno objanjenje, on istovremeno kazuje kakvo bi trebalo da budeadekvatno objanjenje tog tipa, i ono bi se sastojalo u navoenju onih elemenatakoji sainjavaju bit te stvari.

ree shvatanje pojma logosa Platonov Sokrat odreuje na sledeinain: biti sposoban navesti neki znak (semeion) po kojem se upitano od svegarazlikuje56, to e rei navesti distinktivna svojstva jednog predmeta u okviruneke klase kojoj pripada. Uzmimo primer nebeskih tela. ako, recimo, neko

53 Slian primer na srpskom jeziku bila bi dva vlastita imena fonetski i grafiki slina: Ljudmilai Ljubica. Jednom dete tano napie vlasitito ime Ljudmila, a drugi put umesto imena Ljubica,pogreno napie Lubica.

54 Up. Phil. 18c.

55 Prilikom opisa kola, o kojima Hesiod peva, ne treba nabrojati svih stotinu vagona, ve navestisutinske elemente, kao to su tokovi, osovina, koara, naslon i rudo, koji ine bilo koja kola, pa iHesiodova, onim to ta kola jesu. Up. Teat. 207 a-b.

56 Up. Ibid. 208c 7-8.

7/25/2019 Dereti (2008)

16/22

102

zna ta je Sunce ukoliko tvrdi da je ono najsjajnija zvezda, koja se u emu sePlaton i njegov Sokrat varaju kree oko Zemlje. Istinito mnenje da je Suncesjajna zvezda prerasta u znanje kada se odredi njegovo distinktivno obelejeu odnosu na ostale zvezde, to jest kada se utvrdi da je ono najsjajnija zvezda.Znanje podrazumeva sposobnost utvrivanja tako odreenog objanjenja koje

vai samo za tu stvar i ni za jednu drugu.Drugi primer tie se znanja kao prepoznavanja Sokratovog sagovornika

eeteta. Prvo se razmatra tvrdnja da je eetet ovek koji ima nos, usta, oi, tooigledno ne predstavlja njegovo distinktivno obeleje, budui da se pripisujei drugim ljudima. Dalje se eetet specifikuje kao tuponos i buljavih oiju, alipoto se i ta svojstva mogu pripisati drugim ljudima, teko da bi se to moglosmatrati eetetovim znakom raspoznavanja.

U treem koraku Platonov Sokrat se poziva na svoje opaanje i trag u

njegovom pamenju u kome uva seanje o specifinom obliku eetetova nosa ioiju. Potrebno je imati takav opis eeteta, koji sadri svojstva intrinsina samoeetetu i nikome drugom. Komentatori dijaloga dodaju ono to nije u Platonovomtekstu, ali to pojanjava eetetovu specifinost u odnosu na, recimo, eodorakoji ga poznaje. eodor veruje da se pred njim nalazi eetet ne zato to je imaopis o specifinom obliku njegovog nosa, nego zato to se nalazi u jedinstvenomkauzalnom odnosu sa njime.57

im primerom jo vie nego prethodnim Platon insistira na tome daobjanjenje, ali i istinito mnenje (verovanje) o nekom predmetu podrazumevapoznavanje karakteristika svojstvenih samo tom predmetu. Sem toga, o eetovoj

tuponososti mogue je imati i znanje i verovanje, to ovaj primer ini zgodnimza pobijanje.

Platon pobija i ovo tree odreenje logosa tako to pokazuje da jeta definicija ili cirkularna ili nedovoljna, ukoliko se tei utvrivanju razlikeizmeu istinitog verovanja i znanja. Poimo od druge mogunosti. Znatieeteta znai imati istinito verovanje o eetetu potkrepljeno objanjenjem onjegovom distinktivnom obeleju. Meutim, svako istinito verovanje o eetetupretpostavlja promiljanje onoga to razlikuje eeteta od drugih ljudi. Stoga,teiti utvrivanju specifine razlike koju bismo dodali istinitom verovanju,ne predstavlja zapravo nikakav napredak, poto ve samo istinito verovanje

pretpostavlja konstatovanje te razlike.Ukoliko hoemo da izbegnemo ovu tekou, moemo rei da je potrebno

ne samo imati istinito miljenje o distinktivnom obeleju eeteta, nego i znanje otome. U tom kontekstu definicija postaje cirkularna, te se mora odbaciti. Drugimreima, znanje se ne moe odrediti kao istinito verovanje potkrepljeno znanjem

57 Ovo vano zapaanje iznosi Gejl Fajl u svome tekstu. Up. G. Fine, Knowledge and Logos inthe Platos Teaetetus, pp. 390, 391.

7/25/2019 Dereti (2008)

17/22

103

o distinktivnom obeleju nekog predmeta ili o bilo emu drugom, jer je takvadefinicija oigledno cirkularna.58

Dijalog eetetse naglo zavrava utvrivanjem upravo ove aporije u vezisa odreenjem znanja, i to ba, gle ironije, na primeru eeteta, glavnog junakaove Platonove epistemoloke drame. itaoci ostaju zbunjeni takvim zavretkomkoji nije u saglasnosti sa njegovim drugim dijalozima. Naime, Sokratovi neuspesida ukljui logos u definiciju znanja u eetetuu suprotnosti su sa isticanjem udrugim Platonovim delima toga da se upravo posredstvom logon didonaiistinito verovanje razlikuje od znanja.

Osim toga, nije jasno ni zato Platon odbacuje u eetetu treudefiniciju znanja, koju prihvata u Menonu. Potrebno je uzeti u obzir nekedruge Platonove dijaloge, u kojima se raspravlja o slinim pitanjima, kako bise iz aporije eventualno izalo. U nastavku rada nastojaemo da razmotrimo

prednosti i mane tri izlaza iz nedoumica u koje nas je uvukla neumoljiva logikaSokratovih pitanja.

5. IZLAZAK IZ APORIJE ILI RI ZAMILJENA SRENAKRAJA DIJALOGA EEE

Platon nije filozof koji daje laka reenja, niti koji olako daje reenja,to nikako ne znai da njegova rasprava o znanju u eetetuostavlja u potpunojnedoumici, o emu svedoi duga i vrlo razvijena recepcija ovog dijaloga. Prvi

izlaz iz aporetine diskusije u ovom dijalogu je ponudila Kornfordova klasinainterpretacija,59po kojoj se eetetzavrava aporetino, zato to se tu sve vremegovori o empirijskom znanju. Da su predmeti za ijim objanjenjem tragamointeligibilni, a ne ulni, prema Kornfordovom miljenju, takve i sline tekoe sene bi ni javile. Stoga je potrebno uzeti u obzir uenje o idejama kako bi se izilo izklupka u koje se naa misao zaplie kada nastoji da odredi empirijsko znanje.

Znanje o idejama je jedino nepogreivo, dok je svako drugo znanjesamo istinito verovanje ili miljenje, manje ili vie potkrepljeno objanjenjem.Kraj eetetabi trebalo razumeti kao potvrdu epistemoloke teorije iz Draveodve nesvodive sposobnosti: znanju i verovanju, koje se odnose na dva razliita

podruja stvarnosti.

58 ini se pak da je mogue izbei cirkularnost u treem pokuaju da se objasni pojam logosatako to bi se u definiens-u na mesto pojma znanja upotrebio neki drugi epistemiki pojam, naprimer, opravdanje ili potkrepljenje. . Lazovi s pravom ukazuje na ovu mogunost redefinisanjatreeg Sokratovog pokuaja da se odredi objanjenje, ime bi se izbegla neposredna cirkular-nost, ali bi se pojavila nova potekoa u obliku regresa u opravdanju. Up. . Lazovi, O prirodiepistemikog objanjenja, Beograd 1994, str. 44-46.

59 F. M. Cornford, Platos Teory o Knowledge, London 1970.

7/25/2019 Dereti (2008)

18/22

104

Argumentacija u vezi sa treim znaenjem logosa kao distinktivnogobeleja, naroito ide u prilog Kornfordovom itanju. Po njegovom miljenju,tekoe sa samog kraja dijaloga neizbene su, zato to se rasprava vodi okoznanja pojedinanih stvari kao to su Sunce ili eetet, o kojima nema definicijeu pravom smislu te rei, to jest definicije kojom se otkriva sutina. 60ini se da

je ispravno Kornfordovo itanje poslednjih aporetinih odeljaka eeteta.61Platon je sigurno smatrao da nema znanja o eetetu, iako nije sumnjao

u mogunost prepoznavanja njega ili bilo kog drugog pojedinca. I Platoni Aristotel62 su bili miljenja da je istinsko znanje uvek znanje o optem, a neo pojedinanom. Cilj episteme (naunog znanja, odnosno znanja u pravomsmislu te rei) jeste razumevanje oveka kao takvog, koje se moe primeniti napojedinane ljude. Ali, obojica bi smatrala besmislenim rei da postoji epistemeo eetetu.

Nisu, meutim, svi primeri u eetetusluajevi znanja o pojedinanimstvarima. Sve ilustracije teorije iz Sokratovog sna predstavljaju primere znanjaopteg tipa, a ne znanja o ulno opaljivim, konkretnim stvarima. Kada PlatonovSokrat govori o znanju slova, slogova, potom elemenata muzike, on ima u viduznanje opteg tipa, a ne konkretnih slova, recimo, od drveta ili bakra. Platon,dodue, ne upotrebljava pojam eidos-a kako bi oznaio bilo koji od navedenihentiteta. o se vidi i iz primera istog slovakojim poinju imena Teodorosi Teaeatetos. O ovim sluajevima mogue je dati definiciju, kojom se otkrivanjihova sutina, i ona bi se na primeru sloga sastojala u navoenju svih njegovihkonstitutivnih elementa, odnosno slova.

Sem toga, objanjenja ideja jednako su podlona eksplanatornomregresu poput objanjenja bilo ega drugog.63Neko bi mogao rei da se regres uobjanjenju prekida postuliranjem ideja koje se saznavaju intuitivnim uvidom64;a on nema argumentativnu, logosnu strukturu. akva interpretacija ne bi bilaprimenljiva na Fedona- gde uopte nema rei o intuitivnom uvidu, ve, naprotiv,o diskurzivnoj techne logon a ni na Dravuu celini, u kojoj se dijalektiki inoetiki momenat znanja meusobno dopunjuju.

60 Iz istog razloga i Aristotel smatra da se Sunce ne moe definisati. Up. Met. 1040a 26-30.

61 Up. F. M. Cornford, Platos Teory o Knowledge, naroito pp. 161-2.62 Sledei Platona Aristotel vrlo esto tvrdi da je znanje uvek znanje opteg. Up. APo I, 31; Met.1039b 27 1040a 7, 1086b 32.

63 Ovo taan uvid iznosi i Bernijejt u svom komentaru eeteta. Up. M. Burnyeat, Te Teaetetuso Plato, Indianapolis/Cambridge 1990, p 238

64 Postoji itav niz autora, dodue, starijih generacija po kojima Platon odbacuje da znanje trebada poiva na objanjenju, zato to smatra da je mogu intuitivni, nediskurzivni uvid u stvari. Up.I. M. Crombie, An Examination of Platos Doctrines, vol. II, London 1963, p. 113; W. G. Runci-man, Platos Late Epistemology,Cambridge 1962, p. 42; R. Robinson, Forms and Error in PlatosTeaetetus, in: Philosophical Review 59 (1950), pp. 52-5 itd.

7/25/2019 Dereti (2008)

19/22

105

Drugi izlaz iz aporetine rasprave s kraja dijaloga moe se traiti u onimdelovima eeteta, u kojima se sugerie eventualno reenje. o je zakljuni deopobijanja Sokratovog sna, gde se govori o tome da se elementi ne objanjavajuizolovano ve svojim meusobnim odnosima kao i odnosom prema celini kojojpripadaju. akvo reenje nazvaemo koherentistikim, jer polazi od toga da jePlaton upravo tako razumevao znanje. Njega najizrazitije zastupa Gejl Fajn u

ve navoenom tekstu o eetetu, kao i Dejvid Bostok i Majls Bernijejt u svojimkomentarima eeteta.65U nastavku ovog rada nastojaemo da pokaemo da je ovajtip tumaenja kako prihvatljiviji tako i interpretativno plodniji, izmeu ostalog,i zato to razreava probleme s kojima ne uspeva da se izbori tradicionalni,Kornfordov nain itanja eeteta.

Po naem miljenju najvei nedostatak Kornfordovog itanja jeste tajto se njime ne uoava da se nedoumice, problemi i aporije iz eetetane moraju

reiti vraanjem na neto to je ve reeno u dijalozima srednjeg perioda, veda se mogui odgovori mogu nazreti u samom eetetu. Upravo po tome to jeu stanju da prepozna one delove eeteta, kojim se skicira izlazak iz misaonihtekoa, koje su u njemu dosledno promiljene, koherentistiki tip itanja imaprednost u odnosu na tradicionalno itanje ovog dijaloga.

o mu i omoguava da na ispravan nain izbegne eksplanatorni regres,a da pri tome ne pribegne pozivanju na intuitivno znanje elemenata na kojimapoiva znanje celine koja se iz tih elemenata sastoji. Sastojci neke celine se mogusaznati, kako potpuno tano istiu predstavnici koherentistikog itanja eeteta,tako to bi se objasnio njihov poloaj u toj celini, kao i odnosi u kojima se nalaze sa

drugim sastavnim delovima iste celine. Elemente apstraktnijih celina saznajemona slian nain, na koji uimo slova, ne toliko analizom slogova na slova, kolikoovladavanjem principima kombinovanja i povezivanja tih elemenata u jednucelinu, odnosno uspenim manipulisanjem elementima, pomou kojih gradimosloenije celine. o je zakljuak koji se nedvosmisleno namee iz paljivog idetaljnog deifrovanja Sokratovog sna.

Drugo, koherentistiki tip itanja uoava dublju slinost izmeudefinisanja (logosa) kao navoenja elemenata u eetetu i definisanja (logosa)kao dieretike analize - opisane u poznim dijalozima - koja polazei od optijihrodnih i vrsnih pojmova tei da doe do nedeljivog eidosa. Kornford kao da

ne uvia veze i analogije izmeu novog epistemikog modela, proizilog izpobijanja teorije iz Sokratovog sna, i dva metodska postupka: synagogei diaresiskoji su opisani i razraeni u Fedru, Sofistu, Dravnikui Filebu. Sem toga, brojne

65 Gejl Fajn najizrazitije zastupa stav prema kojem je Platonovo epistemoloko stanovitekoherentistiko. D. Bostok i M. Bernijejt, pisci dve najznaajnije monografije o eetetu,takoe smatraju da je odnos slova i slogova, elemenata i kompozicije u osnovi Platonovogrelacionistikog modela znanja. Prema njihovom miljenju, povezanost epistemoloke problema-tike u eetetu sa novim konceptom dijalektike u poznim dijalozima, od presudnog je znaaja.

7/25/2019 Dereti (2008)

20/22

106

tekoe, u koje se zapliemo, kada teimo da promislimo na koherentan nainpojam znanja ne mogu biti otklonjene tako to e se rei da se rasprava u eetetuzavrava aporetino, zato to je Platon u ovom dijalogu imao u vidu samonepouzdano empirijsko znanje.

Dakle, sloenom dijalektikom celine i njenih delova, razraenomu eetetu, Platon nagovetava jedan specifian epistemiki model, koji je bliskopovezan sa dva postupka dijalektike metode synagoge i diaresis o kojimaPlaton govori u drugim poznim dijalozima kojima eetetpripada. U Sofistuse,na primer, filozof odreuje kao onaj koji ume kako da rastavi rodove u vrste,tako i da pokae koji se pojmovi mogu sloiti, a koji ne.66 Sluei se upravotim metodskim postupcima filozof dolazi do znanja o neemu. Sistematskainterpretacija pojmova, hijerarhizovanih od onih najviih i najoptijih donedeljivih, koji su umreeni u jednu celinu, i ine je onim to ona jeste, predstavlja

zadatak filozofske episteme.Opredeljujui se za jedan model tumaenja dublje intencije dijalogaeetet nismo eksplicitno odgovorili na pitanje, koje se postavilo na njegovimposlednjim stranicama, pitanje, koje je pokrenulo celokupno nae istraivanjesprovedeno u ovom radu. A to je ta jeste logos, ili, preciznije, koja je kljuna ilikoje su kljune njegove konotacije u Platonovoj epistemologiji.

U okviru koherentistikog tumaenja Platonovog pojma znanja G.Fajn i M. Bernijejt nude dva razliita itanja logosa, a samim tim i dve razliiteinterpretacije poslednje definicije znanja. U sueljavanju te dve interpretacijePlatonovog epistemolokog pojma logosa nastojaemo da profiliemo vlasitito

stanovite, opredeljujui se za prihvatljivije itanje.Poimo od reenja koje nudi G. Fajn. Ona smatra da upravo trea

definicija logosa sugerie koherentistiko itanje, odnosno interrelacionistikimodel znanja, te predlae reformulaciju te definicije kojom se izbegava njenacirkularnost: Znanje o x jeste ispravno verovanje o x sa sposobnou da seobrazuju objanjenja o tome kako se na ispravan nain x povezuje sa drugim,odgovarajuim, meusobno povezanim objektima iz istog domena.67

Za razliku od G. Fajn, M. Bernijejt ne smatra da se iz tekoa aporetinediskusije u eetetumoemo izvui tako to emo ponuditi neku preformulacijudefinicije znanja koja uzima u obzir samo jedno specifino znaenje logosa.

Ovaj autor s pravom tvrdi da ne treba suziti pojam logosa ne jedno od njegovihznaenja. Naime, razliita znaenja logosa odreuju razliite vrste znanja orazliitim objektima.68Drugim reima, logos mora biti primeren objektu o kojemse izrie. Na primer, dati logos o nekoj matematikoj teoremi nije isto to i

66 Up. Soph. 253d 9-e2.

67 Up. G. Fine, Knowledge and Logos in the Platos Teaetetus, p. 394.

68 Up. M. Burnyeat, Te Teaetetus of Plato, p. 240.

7/25/2019 Dereti (2008)

21/22

107

dati logos o razliitim vrstama ptica na ostrvu Mitilena. Logos neke teoremejeste dokaz, dok u drugom sluaju logos znai diferenciranje, klasifikaciju, kaoi objanjenje ponaanja razliitih vrsta ptica na pomenutom ostrvu. Ovakvimrazumevanjem epistemikog smisla logosa pokazuje se ogranienost reenja,koje nudi G. Fajn, budui da se ono odnosi na jedan tip znanja koji podrazumevada objekat tog znanja bude neka sloena celina sastavljena iz delova.

Smisao Platonovog dovoenja u pitanje uloge, koju vri logos uodreenju znanja u sva tri navedena znaenja, po naem miljenju, lei u tometo svako od tih znaenja logosa ponaosob, izolovano od drugih, ne moe daobjasni pravu prirodu znanja. Sem toga, logos znai i sposobnost racionalnogmiljenja i razliite tipove objanjenja, koji predstavljaju rezultate racionalnogmiljenja. A sposobnost racionalnog miljenja manifestuje se i u artikulisanomtvrenju, definisanju, analizi, klasifikaciji, opravdanju, dokazu, objanjenju,69to

e rei u svim onim delatnostima kojima stiemo znanje o neemu.Pa ipak, nisu za Platona svi ti razliiti postupci jednako rangirani i odiste vanosti, to nedovoljno istie Bernijejt u svojoj interpretaciji, ali je istotako tano da je njegov filozofski put obeleilo traganje za razliitim vrstamalogosa kojim se dolazi do znanja. Platon ne odustaje od svoje tenje da pronaeodgovarajui logos o nekoj stvari, a time i znanje o njemu, o emu uostalomsvedoe i dijalozi napisani posle eeteta, ali sa punom sveu o imanentnimtekoama jednog takvog poduhvata, o svim zamkama u koje moemo upastikada dosledno i konsekventno ispitujemo pojam znanja.

IRINA DEREI

Faculty of Philosophy, Belgrade

THE ROLE OF LOGOS IN PLATOS DEFINITION OFKNOWLEDGE

Abstact: In this paper the role of the concept of logos in the Teaetetetus has beenanalysed. In its first part I criticize the semantic interpretations of the logos. At thesame time I give arguments in favor of some kind of coherentist understanding

of logos. Ten I show that from the aporetic discussion in the dialogue, one canfind a way out by means of a consequent interpretation of the so-called dreamof Socrates. Herein Platos Socrates refutes the theory according to which sorelycomplexes are knowable, whereas the elements are unaccountable and unknowable,but only perceivable. In doing this Plato indirectly demonstrates that there is in factknowledge of elements. And this knowledge is not based on perception, but on the

69 Up. Ibid. p. 240.

7/25/2019 Dereti (2008)

22/22

108

suitable logoi, in such a manner that those primaries are not accountable isolatedfrom each other, but only in their interrelations, and by the position they have in thewell ordered and structured whole.Keywords: Plato, Teaetetus, logos, knowledge