Dermoskopija i Aparati

Rana dijagnostika melanoma i karcinoma DERMSKOPIJA HANDOUT 11 2012/2013

Saradnik u nastavi: dr Gorana Nikolić Nastavnik: Prof. Đ. Koruga

OSNOVNI ASPEKTI DERMOSKOPIJE

Definicija

Dermoskopija je neinvazivna, površna kontaktna mikroskopija, sa boljom «in vivo» vizuelizacijom

struktura u epidermu i dermu. Svoju osnovnu primenu ova tehnika našla je u dijagnostici pigmentnih

koţnih promena i melanoma dajući, ne samo bolju vizuelizaciju struktura, već i uočavanje onih koje oku

nisu dostupne.

Tehnika

Standardna tehnika podrazumeva nanošenje imerzionog ulja ( mineralna ulja kedar ), alkohola ili samo

vode na koţnu promenu a potom se dermoskop sa izvorom hladnog svetla, blago dovodi u kontakt sa

promenom. Sam dermoskop moţe biti u vidu: ručnog dermoskopka, dermofota, digitalnog dermofota,

stereomikroskopa i videodermoskopa. Najčešće se koristi uvećanje od 10x, a kreće se od 6 do 100x.

Zadatak imerzionog ulja je da eliminiše površnu refleksiju i omogući bolju vidljivost struktura u inače

poluprozirnom epidermu i površnom dermu.

Osim klasične tehnike, u poslednje vreme koristi se i neimerziona tehnika sa polarizovanom svetlošću.

Dermoskopija danas

Dermoskopija je danas u širokoj primeni u Evropskim zemljama, USA i Australiji. U dijagnostici

pigmentnih koţnih promena i melanoma, dermoskopiju primenjuju: dermatolozi, plastični hirurzi i

onkolozi. Najveći broj dermoskopista koriste ručni dermoskop, odnosno, rade trijaţnu dermoskopiju, a

manji broj radi digitalnu dermoskopiju, koja pruţa sjajne mogućnosti ne samo rane dijagnostike, već i

odličnog praćenja. Digitalnu dermoskopiju sa softverskom analizom, primenjuje najmanji broj lekara, iz

dva osnovna razloga, njen razvoj još nije završen a za obuku je potrebno vreme i dobar trening. Broj

lekara opšte prakse za sada je izrazito mali, ali u bliskoj budućnosti moţemo očekivati da i oni

primenjuju ovu metodu i to pre svega u trijaţi pigmentnih koţnih promena, koristeći ručni dermoskop.

Znaĉaj dermoskopije

Dosadašnje dermoskopske studije ukazale su na značajno unapreĎenje tačnosti u dijagnostici pigmentnih

koţnih promena i melanoma.

To unapreĎenje kreće se od 10-27 % u studiji koju je objavio Mayer 1997g., gde je komparirao kliničku

i dermoskopsku dijagnozu. Sličan rezultat od 25 % unapreĎenja dijagnoze melanoma, imali smo i u

sopstvenoj studiji, Bandić sa saradnicima 2006g. MeĎutim, treba imati na umu i iskazano mišljenje

Bindera sa saradnicima iz 1997g., da dermoskopija moţe unaprediti kliničku dijagnozu samo u slučaju

dobro obučenih i utreniranih lekara. Zbog toga je od suštinskog značaja, sprovesti dobru obuku.



ISTORIJA DERMOSKOPIJE

1663 - J. C. Kohlhaus: Prva mikroskopija krvnih sudova ispod noktiju.

1879 - C. Hueter: (Cheilangioskopie). Mikroskopska analiza krvnih sudova oralne mukoze.

1893 - G. Unna: “Diaskopie” kao termin, prvi puta se koristi u prikazu sluĉaja Lupus vulgaris gde

se, radi bolje vizuelizaciju koristi imerziono ulje i staklo.

1916 - C. Zeiss: Prvi binokularni dermotoskop.

1920 - I. Saphier: Dermoskopija se kao termin prvi puta koristi kod pregleda kapilara normalne i

obolele kože.

1933 - H. Hinselmann: Kolposkop u dijagnostici kožnih ulkusa i tumora.

1951 - L. Goldman: Prva analiza mladeža i melanoma sa upotrebom monookularnog

epiluminescentnog alata.

1958 - L. Goldman: Prvi portabl dermoskop.

1981 - P. Fritsch and R. Pechlaner: Prva sistematizacija dobroćudnih i zloćudnih melanocitnih

promena na bazi razliĉitih pigmentnih karakteristika.

1987 - H. Pehamberger Steiner and Wolff.: Analiza struktuta- Prvi analitiĉki algoritam za

pigmentne kožne promene

1989 - H.P. Soyer et al.: Prva komparacija dermoskopskih struktura sa histopatologijom.

1990 - F.A. Bahmer et al.: Prva sistematizovana terminologija površne mikroskopije koja je

bazirana na osnovu sastanku u Hamburgu u održanom u novembru 1989.

1991 - J. Kreusch and G. Rassner: Prvi publikovani dermoskopski atlas.

1994 - W. Stolz et al.: ABCD pravilo dermoskopije je prezentovan, kao novi, praktiĉni, analitiĉki

metod u ranoj dijagnostici melanoma.



1997 – S. Menzies et al:. Personalni algoritam za detekciju melanoma pod nazivom Mezisov

metod.

1998 - G. Argenziano et al.: Personalni algoritam za detekciju melanoma pod nazivom Lista 7

taĉaka.

2001 ( Rim )- Osnivaĉki kongres dermoskopije kao metode ( Prvi svetski dermoskopski koingres )

2002 - Osnovano je Udruženje za dermoskopiju Srbije ( UDS )

2003 – Osnovano je Internacionalno dermoskopsko društvo ( IDS )

DERMOSKOPSKI STANDARDI

DERMOSCOPY REPORT: PROPOSAL FOR STANDARDIZATION

Results of a Consensus Meeting of the International Dermoscopy Society (IDS)

Predlog IDS standardizacije je kategorisan u deset taĉaka, stim da su neke od njih obavezne a

druge fakultativne.

1. Osnovni podaci o pacijentu ( obavezno )

2. Kliniĉki podaci o promeni ( obavezno )

3. Dijagnostiĉka procedura u dva koraka ( obavezno )

4. Upotreba standardnih termina za opis struktura ( obavezno )

5. Upotreba algoritama za diferentovanje dobroćudnih od zloćudnih melanocitnih

kožnih promena ( obavezno, algoritam po izboru )

6. Podaci o instrumentu koji se koristi u pregledu ( fakultativno )

7. Kliniĉka i dermoskopska slika kožne promene ( fakultativno )

8. Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza ( obavezno )

9. Preporuka o daljem tretmanu ( obavezno )

10. Specifiĉni komentari ( fakultativno )

1. OSNOVNI PODACI O PACIJENTU

Ime i prezime, starost, pol

Personalna istorija o promenama na koži ( mladeži, displastiĉni nevusi, AMS, BCC,

Melanoma itd.)

Personalna istorija o tretmanu pigmentnih kožnih promena

Porodiĉna istorija o promenama na koži ( mladeži, displastiĉni nevusi, AMS,



BCC,Melanoma itd.)

Fototip kože

Faktori rizika za karcinome kože i melanom

2. KLINIĈKI PODACI O KOŽNIM PROMENAMA

Lokacija promene ( anatomska regija )

Vreme nastanka promene

ABCDEE kliniĉki znaci

3. DERMOSKOPSKA ANALIZA U DVA KORAKA (Consensus Net Meeting on

Dermoscopy) ( pogledati Tabelu 2.)

* Prvi korak: Diferencijacija melanocitnih od nemelanocitnih kožnih promena

** Drugi korak: Diferencijacija benignih od malignih melanocitnih kožnih promena

*** Ukoliko lezija ima ne specifiĉnu ili ne determinisanu strukturu u diferencijalnoj dijagnozi

treba razmotriti mogućnost postojanja melanoma.

4. UPOTREBA STANDARDNIH TERMINA ZA OPIS STRUKTURA

Po preporukama (Dermoscopy consensus report published in 2003 and First IDS Congress, Naple,

2006)

5. UPOTREBA ALGORITAMA ZA DIFERENTOVANJE DOBROĆUDNIH OD

ZLOĆUDNIH MELANOCITNIH KOŽNIH PROMENA

Preporuĉuju se:

ABCD dermoskopska pravila (Stolz et al. )

Lista od 7 taĉaka (Argenziano et al.)

Menzisova metoda (Menzies et al.) ili

Analiza struktura (Pehamberger et al., Kenet et al., Argenziano et al.)

6. PODACI O INSTRUMENTU KOJI SE KORISTI U PREGLEDU

Potrebno je navesti vrstu instrumenta koji se koristi, njegovo uvećanje kao i tip iluminacije.

7. KLINIĈKA I DERMOSKOPSKA SLIKA KOŽNE PROMENE



Kliniĉka i dermoskopska slika promene su od velikog znaĉaja u korelaciji izmeĊu klinike,

dermoskopije i histopatologije a idealno bi bilo da kliniĉka slika beleži promenu se uoĉavanjem i

anatomska regije.

8. DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

Osim navoĊenja dijagnoze i diferencijalne dijagnoze potrebno je navesti i sve uoĉene

karakteristike kako na prvom tako i na drugom dijagnostiĉkom koraku.

9. PREPORUKA O DALJEM TRETMANU

Za svaku pregledanu promen treba navesti i preporuku u smislu:

potrebno je praćenje ( i u kojim intervalima )

preporuĉuje se preventivno uklanjanje

potrebna je dalja dijagnostika

savetuje se obavezno uklanjanje.

10. SPECIFIĈNI KOMENTARI

Ukoliko postoji nalaz histopatologa ( biopsija ) tada se preporuĉuje i savet za širinu ekscizije.

INSTRUMENTI ZA DERMOSKOPIJU

Ruĉni dermoskop

Dermofot

Digitalni dermofot

Stereomikroskop

Videodermofot

Ruĉni dermoskop

Ruĉni dermoskop je portabl instrument za kontaktnu mikroskopiju sa sopstvenim izvorom

hladnog svetla ( baterija ) sa ili bez polarizacije i sa uvećanjem od 10 ili 20 x. Instrument se može

koristiti sa ili bez upotrebe imerzionog ulja.

Dermofot

Dermofot je objektiv ( kontaktni mikroskop sa specijalno dizajniranim soĉivom ), sa sopstvenim

izvorom hladnog svetla sa ili bez polarizacije, koji se montira na klasiĉan foto aparat i ima

mogućnost uvećanja dermoskopskih struktura od 10 do 30x. Instrument se može koristiti sa ili bez

upotrebe imerzionog ulja. U zavisnosti od autora koriste se razliĉiti dermofoti kao i foto aparati.

Digitalni Dermoskop

Digitalni Dermoskop je objektiv ( kontaktni mikroskop sa specijalno dizajniranim soĉivom ), sa



sopstvenim izvorom hladnog svetla sa ili bez polarizacije, koji se montira na digitalni foto aparat i

ima mogućnost uvećanja dermoskopskih struktura od 10 do 30x. Instrument se može koristiti sa

ili bez upotrebe imerzionog ulja. U zavisnosti od autora koriste se razliĉiti dermofoti kao i foto

aparati.

Stereomikroskop

Binokularni optiĉki instrument sa, visokim kvalitetom trodimenzionalne slike, uvećanjem od 6x

do 40x i sa mogućnošću trostepene kontrole inteziteta svetla. Na stereomikroskop je moguće

ukljuĉiti i fotoaparate ili videokameru kako bi se saĉuvale slike za dokumentaciju.

Videodermoskop

Instrument sa kolor video kamerom niske rezolucije koja je ugraĊena u završni deo ispitivaĉke

sonde ( sa ili bez promenjivog objektiva ) koja omogućava direktnu vizuelizaciju pigmentnih

kožnih promena na monitoru. Slika se može lako digitalizovati i ĉuvati na personalnom

kompjuteru.

SOFTVERI ZA DERMOSKOPIJU

Osnovni zadatak dermoskopskih softvera je unos, obrada i ĉuvanje podataka i slika koje su

neophodne za kompletan pregled i dijagnostiku pigmentnih kožnih promena. Postoji više desetina

softvera koji se koriste u dermoskopiji tokom zadnjih 7 godina, na ovom mestu nabrojaĉemo samo

neke od njih:

DermAssist/NevuScan by Romedix

DermaGrafix by Canfield

DermoGenius by Rodenstock

FotoFinder by Teach Screen

MoleMax III by Derma Systems

BEST dermoscopy system



Tabela 1. DERMOSKOPSKI KRITERIJUMI I NJIHOV ZNAĈAJ U DIJAGNOSTICI

PIGMENTNIH KOŽNIH PROMENA

DERMOSKOPSKI KRITERIJUMI Dijagnostiĉki znaĉaj

PIGMENTNA MREŢA regularno melanocitne koţne promene

iregularno melanom

GLOBULE I TAČKE regularno melanocitne koţne promene

iregularno melanom

GRANČICE regularno melanocitne koţne promene

iregularno melanom

PLAVO-BELI VEO iregularno melanom

REGRESIVNE STRUKTURE iregularno melanom

PIGMENTNE REGIJE regularno melanocitne koţne promene

iregularno melanom

VASKULARNE STRUKTURE regularno pigmentne koţne promene

iregularno

melanom i bazocelularni

karcinom

MILIJE POPUT CISTA regularno seboroična keratoza

KOMEDO OTVORI regularno seboroična keratoza

"OTISCI PRSTIJU" NA PERIFERIJI

SVETLO BRAON BOJE regularno seboroična keratoza

FISURE I RAGADE regularno seboroična keratoza

CRVENO-PLAVE LAKUNE regularno vaskularne koţne promene

CRVENO-CRNE LAKUNE regularno vaskularne koţne promene

LISTOLIKA REGIJA iregularno bazocelularni karcinom

VELIKA JAJOLIKA

PLAVO-SIVA GNEZDA iregularno bazocelularni karcinom

MULTIPLE

PLAVO-SIVE GLOBULE iregularno bazocelularni karcinom

PAOCI NA TOČKU iregularno bazocelularni karcinom

ULCERACIJA iregularno bazocelularni karcinom

CENTRALNA BELA MRLJA regularno dermatofibrom

BOJE 1 do 4 melanocitne koţne promene

5 ili 6 melanom

ASIMETRIJA simetrično melanocitne koţne promene

asimetrično melanom



PIGMENTNA MREŽA

regularna iregularna

GLOBULE I TAĈKE

regularne iregularne

Definicija: mreţa, linija svetlo do tamno braon boje na svetlijoj braon pozadini. .

Regularna pigmentna mreža: mreţa sa malim ujednačenim otvorima koje ograničavaju tanke braon linije, manje

ili više regularno rasprostranjene kroz koţnu promenu. U centru su linije i boje intezivnije, a ka periferiji graduirano

svetlije i tanje. .

Iregularna pigmenta mreža: crna, braon ili siva mreţa sa neujednačenim otvorima, nepravilno rasprostranjenim

kroz koţnu promenu, najčešće sa intezivnijim linijama i bojama na periferiji.

Definicija: globule i tačke su jasno ograničene, okrugle ili ovalne strukture, različitih veličina, braon, crne ili sive boje,

grupisane najčešće ka centru koţne promene.

Regularne globule i taĉke: su obično ujednačene boje i veličine, rasporeĎene kroz čitavu koţnu promenu sa

agregacijom ka centru.

Iregularne globule i taĉke: su različitih veličina i oblika nejedednako rasporeĎene unutar koţne promene a najčešće se

nalaze samo na periferiji.



GRANĈICE

regularne iregularne

PLAVO-BELI VEO REGRESIVNE STRUKTURE

Definicija: grančice su linearne strukture različitih debljina, braon do crne boje, nejasno kombinovane sa linijama

pigmentne mreţe.

Regularne granĉice: su manje ili više ujednačene distribucije, debljne i boje, unutar koţne promene.

Iregularne granĉice: su nepravilno distribuisane, intezivnije boje ili debljine na periferiji koţne promene.



PIGMENTNE REGIJE

regularna iregularna

VASKULARNE STRUKTURE

regularne iregularne iregularne

unutar arborizacija nejasno vidljive taĉkice

regresivne strukture

Definicija: iregularne strukturne regije koje se

uočavaju kao bela ili plava područja ili njihove

kombinacije.

Definicija: plavo-beli veo je iregularna,

konfluentna plavo-bela do sivo-plava pigmentna

regija. Nikada ne zauzima čitavu koţnu promenu

niti moţe biti udruţena sa crveno-plavim lakunama

a obično se naslanja na elevirani deo koţne

promene.

Definicija: difuzne ili lokalizovane, obojene regije, od tamno-braon do sivo-crne boje.

Regularne pigmentne regije: su crne, braon i/ili sive strukturne regije simetrično rasporeĎene duţ koţne promene.

Iregularne pigmentne regije: su crne, braon i/ili sive strukturne regije asimetrično rasporeĎene duţ koţne promene.



MILIJE POPUT CISTA KOMEDO OTVORI

Definicija: krvni sudovi se uočavaju u vidu: razgranatog drveta, venca, zapeta, tačkica, ukosnica i nepravilnih linija.

Regularni krvni sudovi: su poput venca, zapeta i ukosnica

Iregularni krvni sudovi: su poput razgranatrog drveta (arborizovani), nepravilno rasporeĎenih linearnih krvnih

sudova ili nejasno vidljive tačkice unutar regresivnih struktura

Definicija: komedo strukture, poput otvora (rupe), su braon-

crni do braon ţučkasto prebojeni otvori, raznih oblika,

najčešće okrugli, ili ovalni, sa jasnim granicama.

Neregularni komedo otvori se nazivaju i neregularne kripte.

Definicija: milije poput cista ,uočavaju se kao

bele ili belo-ţućkaste okrugle strukture, različitih

veličina.



„OTISCI PRSTIJU“ NA PERIFERIJI FISURE I RAGADE

SVETLO BRAON BOJE

CRVENO-PLAVE LAKUNE CRVENO-CRNE LAKUNE

Definicija: strukture u vidu otisaka prstiju svetlo

braon boje na periferiji promene.

Definicija: fisure i ragade se uočavaju kao mreţa

ţljebova koja pravi sliku otvorenog parenhimnog organa

ili još bolje sliku mozga sa sulkusima i girusima.

Definicija: crvene-plave lakune (zalivi) se

pojavjuju kao manje ili više jasno razgraničena

okrugla ili ovalna crveno-plave polja.

Definicija: crvene-crne lakune (zalivi) se pojavjuju

kao manje ili više jasno razgraničena okrugla ili

ovalna crveno-crna polja.



LISTOLIKA REGIJA VELIKA JAJOLIKA

PLAVO-SIVA GNEZDA

MULTIPLE PLAVO-SIVE GLOBULE PAOCI NA TOĈKU

Definicjja: jasno cirkumskriptne, okrugle do jajolike,

plavo-sive regije, veće od globula, bez intimne veze sa

masom tumorske promene.

Definicija: izolovana regija, najčešće sivo-plave

ali i u svim nijansama od braon do sivo-plave

boje, u obliku lista.

Definicija: regije u vidu paoka ili prečaga na točku.

Sami paoci (prečage) najčešče su braon nijansi ali mogu

biti od sive do plave boje, stim da se ka centru skupljaju i

da su tu uobičajno tamnije boje (crne do plavo-braon).

Definicija: multiple plavo-sive globule su jasno

ograničene, obično, okrugle ili ovalne strukture,

različitih veličina, najčešće grupisane u

polulučnom nizu, ali i u manjim odvojenim

grupama.



ULCERACIJA CENTRALNA BELA MRLJA

BOJE

Definicija: izolovana regija bez prisustva

epiderma, crvenkaste boje sa asocijacijom na

smrznutu krv.

Definicija: centralna bela mrlja, ima relativno jasno

ograničen oblik, okrugao ili ovalni, ponekad neregularne

periferije. Kristalno belo polje u centru inačne svetlo-

braon do tamno-braon pigmentovane promene. Ponekad

u centru ovih belih mrlja postoje male okrugle ili ovalne,

svetlo braon tačke ili kapi.

Šest različitih boja determinišu melanocitnu leziju a to su: bela, crvena, crna, svetlo braon, tamno

braon i plavo-siva. Za determinisanje bele boje uslov je da ona u melanocitnoj leziji bude svetlija

od okolne koţe.



BELA CRVENA CRNA

SVETLO BRAON TAMNO BRAON PLAVO SIVA

ASIMETRIJA

Simetriĉno u odnosu na jednu osu Simetriĉno u odnosu na obe ose

Asimetrija podrazumeva unutrašnju asimetriju melanocitnih struktura i boja ali i spoljnjeg oblika

melanocitne promene u odnosu na dve ose povučene kroz centar promene pod uglom od 900 na

taj način da daju najmanju šansu na postojanje asimetrije.



Asimetrija u odnosu na jednu osu Asimetrija u odnosu na dve ose

DERMOSKOPSKA ANALIZA U DVA KORAKA

Praktiĉna primena dermoskopije podrazumeva analizu u dva koraka, gde se u prvom vrši

diferencijacija melanocitnih od ne-melanocitnih promena, a u drugom diferencijacija

melanocitnih promena na dobroćudne i zloćudne ( Tabela 2 ).



Tabela 2.

PRVI KORAK

Kožni tumori

Dermoskopska evaluacija

Prvi korak- algoritam*

Kriterijumi za melanocitne i ne-melanocitne tumore

Melanocitni tumor Ne-melanocitni tumor

Drugi korak- algoritam **

Dobroćudno

mladeži Melanomi

Neklasifikovani

***

Bazoceluralni karcinom

Seboroična keratoza

Vaskularni tumor

Dermatofibrom

Drugo



Tabela 3. Diferencijacina melanocitnih od nemelanocitnih lezija

Pigmentne kožne promene Dermoskopske karakteristike Komentar

Merlanocitne promene PIGMENTNA MREŢA Dovoljno je uočiti najmanje jednu

AGREGACIJA GLOBULA od navedenih pet karakteristika

GRANČICE

HOMOGENO PLAVA PIGMENTACIJA

PARALELNE STRUKTURE

Seboroiĉna keratoza MILIJE – poput cista Prvi uslov je da nema nijedne od

pet melanocitnih karakteristika,

KOMEDO- crna rupa a drugi, postojanje najmanje jedne

OTISCI PRSTIJU SVETLO BRAON

BOJE NA PERIFERIJI od ovih četiri karakteristike

FISURE I RAGADE

Bazocelularni karcinom

kože

ARBORIZOVANI SUDOVI Prvi uslov je da nema nijedne od pet melanocitnih karakteristika,

LISTOLIKA REGIJA

a drugi, postojanje najmanje jedne

VELIKA JAJOLIKA GNEZDA PLAVO

SIVE BOJE od navedenih šest karakteristike

MULTIPNE PLAVO SIVE GLOBULE

PAOCI NA TOČKU

ULCERACIJA

Vaskularne promene CRVENO-PLAVE LAKUNE

Bez melanocitnih karakteristika a

CRVENO-CRNE LAKUNE uočavanje jednih ili drugih lakuna

Dermatofibromi CENTRALNA BELA MRLJA

Bez uočavanja

melanocitnih karakteristika,

Neklasifikovane promene Bez uočavanja bilo koje od

gornjih karakteristika



DRUGI KORAK

Tabela 4. ABCD dermoskopska pravila (Stolz et al. )

FORMULA ZA PRORAĈUNAVANJE TOTALNOG DERMOSKOPSKOG SKORA

TDS = A skor x 1.30 + B skor x 0.10 + C skor x 0.50 + D skor x 0.50

ASIMETRIJA Asimetrija podrazumeva unutrašnju asimetriju

melanocitnih struktura i boja ali i spoljnjeg oblika

melanocitne lezije u odnosu na dve ose povučene

kroz centar lezije pod uglom od 900 na taj način da

daju najmanju šansu na postojanje asimetrije.

Skor za asimetriju moţe biti od 0-

2, gde 0-označava nepostojanje

asimetrije, 1- postojanje asimetrije

u odnosu na samo jednu osu a 2-

postojanje asimetrija u odnosu na

obe ose.

PREKID

IVICA

Prekid ivica, podrazumeva nagli prekid melanocitnih

struktura i boja na samoj ivici lezije ili njihovo

prisustvo van same lezije u 8 polja koja dobijamo

tako što kroz sredinu polja dobijenih sa predhodne

dve ose ( kod asimetrije ) povlačimo još 2 ose. Kod

regularnih melanocitnih lezija strukture i boje se

graduirano, postepeno, gube na periferiji.

Skor prekid ivica moţe biti od 0-8,

gde 0- označava da nema prekida

ivica, a brojevi od 1 do 8-

označavaju broj polja u kojima

nalazimo prekid ivica.

BOJE Šest različitih boja determinišu melanocitnu leziju a

to su: bela, crvena, crna, svetlo braon, tamno braon i

plavo-siva.

Za determinisanje bele boje uslov je da ona u

melanocitnoj leziji bude svetlija od okolne koţe.

Skor boja moţe biti 1-6, gde 1

označava postojanje samo jedne a

6, postojanje svih 6 boja u

melanocitnoj leziji.

DIJAMETAR Različite dermoskopske strukture karakterišu

melanocitnu leziju a to su:

pigmentna mreţa, grančice, tačke, kapi ( globule ) i

homogena pigmentacija.

Da bi se okarakterisalo postojanje homogene

pigmentacije potrebno je da najmanje 10%

melanocitne lezije u kontinuitetu bude homogeno.

Najmanje 3 tačke ili grančice je potrebno jasno

uočiti da bi se potvrdilo njihovo postojanje u

melanocitnopj leziji, dok je samo jedna jasno uočljiva

globula za to dovoljna.

Skor dermoskopskih struktura

moţe biti od 1 do 5, gde 1

označava postojanje samo jedne a

5, svih 5 dermoskopskih struktura.



Totalni dermoskopski skor ( TDS ) dobijen ovim izraĉunavanjem može biti najmanje 1.00 a

najveći 8.90.

DRUGI KORAK

Tabela 5. Menziesov metod

*1 – ukoliko promena zadovoljava oba uslova, dalje se ne razmatra

*2 – ukoliko promena zadovoljava najmanje jedan od devet uslova, onda postoji sumnja na

melanom

Dermoskopski Kriterijumi Definicija

NEGATIVNE

KARAKTERISTIKE*1

Simetriĉna

Simetričnost karakteristika po svim osama kroz

centar lezije (nije neophodna simetričnost oblika)

Prisutnost jedne boje Posmatraju se sledeće boje: crna, siva, plava, tamno

braon, žuto-braon i crvena (bela se ne smatra

bojom)

POZITIVNE

KARAKTERISTIKE*2

Plavo-beli veo Oblast neregularne konfluentne plave pigmentacije

prekriven providnom belom “staklastom”

strukturom. Ne zahvata celu leziju i n e treba se

dovoditi u vezu sa crveno-plavim lakunama.

Višestruke braon taĉke Fokalne oblasti sa višestrukim, uglavnom tamno-

braon, tačkama (a ne globulama)

Pseudopode Zakrivljene, radijalne structure (izgledaju kao prsti),

uglavnom tamno-braon ili crne boje. Obično su

locirane na periferiji lezije i sa zadebljanjima na

krajevima.

Radijalne granĉice Strukture na ivicama lezije (izgledaju kao prsti).

Nemaju karakteristiku simetričnosti oko lezije.

Ožiljak u vidu

depigmentacije

Oblasti belih karakterističnih iregularnih struktura.

Ne smatrati ih kao hipo- i/ili depigmentacija usled

gubitka melanina

Crne taĉke ili globule na

periferiji

Uočavaju se na, ili blizu ivice lezije

Prisutnost boja (5 do 6 ) Posmatraju se sledeće boje: crna, siva, plava, tamno

braon, žuto-braon i crvena (bela se ne smatra

bojom)

Prisutnost plavo sivih

taĉaka

Obično se opisuju kao “zrna bibera” granule u

strukturama

Zadebljanja mreža Mreža sa iregularnim, debljim linijama, obično se

uočavaju kao fokalna zadebljanja



DRUGI KORAK

Tabela 6. Lista 7 taĉaka

Dermoskopski

kriterijumi

Definicija Skor

Atipična

pigmentna mreţa Crna, braon ili siva mreţasta struktura sa iregularnim

otvorima i tankim linijama 2

Plavo-beličasti

veo

Oblast neregularne konfluentne plave pigmentacije

prekriven providnom belom “staklastom” strukturom. Ne

zahvata celu leziju i n e treba se dovoditi u vezu sa crveno-

plavim lakunama.

2

Atipične

vaskularne

strukture

Linearno-iregularna ili tačkaste strukture (liče na gnezda)

koje se ne vide jasno u okviru regresionih struktura 2

Iregularne

grančice

Zakrivljene, radijalne structure (izgledaju kao prsti),

uglavnom tamno-braon ili crne boje. Obično su locirane na

periferiji lezije i sa zadebljanjima na krajevima.

1

Iregularne globule

ili tačke

Crne, braon, kruţne illi ovalne, različitih veličina

iregularno distribuisane u okviru same lezije. 1

Iregularne mrlje Crne, braon, i/ili sive oblasti, bez uočljive strukture,

asimetrično distribuisane u okviru same lezije. 1

Regresivne

strukture

Bela depigmentacija (liči na oţilljak) i/ili plave “zrna

bibera” granule, obično se uočavaju ne ravnim oblastima

lezije

1

INTERPRETACIJA

Nije sumnjivo Skor 1 ili 2

Sumnjivo Skor 3 i više



DRUGI KORAK

Tabela 7. Analiza struktura

Dermoskopski kriterijumi Definicija dg

Opšte karakteristike

Retikularna struktura Pigmentna mreža koja zahvata uglavnom celu leziju Melanocitni nevus

Globularna struktura

Mnogobrojne, različitih veličina, od kružnih do

ovalnih struktura, sa nijansama braon i sivo-braon

boja

Melanocitni nevus

“Kaldrmasta” struktura Velike, zbijene, ćoškaste globularne structure.

Podsećaju na kaldrmu

Dermalni nevus

Homogena struktura

Pigmentacija difuzne structure, braon, ili od plavo-

sive do sivo-crne boje. Uočava se u odsustvu ostalih

lokalnih karakteristika

Melanocitni (plavi) nevus

“Zvezdani prasak” struktura Zrakaste pigmentne structure, u radijalnom poretku

na ivici lezije

Spitz/Reed nevus

Paralelna struktura Paralelne pigmentne trake koje se nalaze na

dlanovima, tabanima i listovima potkolenice

Acral nevus/melanoma

Multikomponentna struktura Kombinacija tri ili više gore navedenih struktura

Melanoma

Nespecifična struktura Pigmentna lezija bez gore navedenih struktura

Verovatno melanoma

Lokalne karakteristike

Pigmentna mreţa

Tipična pigmentna mreža:

Mreža, od svetlo-braon do tamno-braon boje, sa

otvorima uniformne veličine i tankih linija,

distribuirana u okviru lezije manje-više regularno.

Obično je ka periferiji lezije sve tanja i svetlija

Dobroćudna melanocitna

lezija

Melanoma Atipična pigmentna mreža:

Mreža crne, braon ili sive boje sa iregularnim

otvorima i tankom linijama Linije i boje su

intenzivnije na periferiji.

Tačke/globule

Crne, braon, kružne illi ovalne, različitih veličina

iregularno distribuisane u okviru same lezije. Regularne: Dobroćudna

melanocitna lezija

Iregularne: Melanoma

Grančice

Linearne structure različitih debljina, braon do crne

boje, nejasno kombinovane sa linijama pigmentne

mreže.

Regularne, benigne

melanocitne lezije

(Spitz/Reed nevus)

Iregularne, melanoma

Plavo-beličasti veo

Oblast neregularne konfluentne plave pigmentacije

prekriven providnom belom “staklastom”

strukturom. Ne zahvata celu leziju i n e treba se

dovoditi u vezu sa crveno-plavim lakunama.

Melanoma

Regresivne strukture

Bela depigmentacija (liči na ožilljak) i/ili plave

“zrna bibera” granule, obično se uočavaju ne

ravnim oblastima lezije

Melanoma

Hipopigmentacija Oblasti sa manje pigmentacije u odnosu na celu

leziju

nespecifiĉno



Mrlje

Crne, braon, i/ili sive oblasti bez uočlljive strukture

sa simetričnom ili asimetričnom distribucijom u

okviru lezije

simetriĉno, benigna

melanocitna lezija

asimetriĉno, melanoma

Vaskularne strukture

U vidu zapete ili srpa

U vidu ukosnice

Tačkasti krvni sudovi

Liearno iregularni krvni sudovi

Krvni sudovi i/ili crvenilo sa regresivnim

strukturama

Dermalni nevus

Uniformni raspored ukazuje

na seboroičnu keratozu

A ako je iregularan raspored,

verovatno melanoma

Melanoma

Melanoma

Melanoma

DRUGI KORAK

Tabela 7. Analiza struktura - nastavak

Karakteristike specijalnih regija

Lice - Tipična pseudomreţa (kruţna, otvori su

jednake veličine koji korespondiraju otvorima

folikula dlake)

- Anularno-granularne strukture (višestruke

plavo-sive tačke koje anularno-granularno

okruţuju folikulu)

- Siva pseudomreţa (siva pigmentacija koja

okruţuje folikulu, formirana je od konfluentno

anularno-granularnih struktura)

- Romboidalne strukture (sivo-braon strukture

koje romboidalno okruţuju folikulu)

- Asimetrično pigmentna folikula

(ekscentrična anularna pigmentacija oko

folikule)

Benigne melanocitne lezije

Melanoma

Melanoma

Melanoma

Melanoma

Dlanovi/Tabani - Struktura paralelne brazde (pigmentacija

koja prati površne sulkuse)

- Rešetkasta struktura (pigmentacija prati i

preseca brazde)

- Fibrilarna struktura (višestruki, fini

pigmentni filamenti normalni na brazde i

grebene)

Akralni nevus

Akralni nevus

Akralni nevus

Melanoma

Documents

Dermoskopija i Aparati