Dijamant Seminar Ski Rad

8/6/2019 Dijamant Seminar Ski Rad

1/28

UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIKI FAKULTET "MIHAJLO PUPIN" Z R E NJ A N I N

SEMINARSKI RADiz Organizacije proizvodno poslovnih sistema

DIJAMANT

Predmetni nastavnik: Studenti:dr Zvonko Sajfert Rajka Kleut 112/02-11Predmetni asistent: Jugoslava Padejski 111/02-11mr Nikoli Milan


2/28


3/28

1. Opis posmatrane organizacije

Poev od 1938. godine, izrastajui kao feniks iz ovog ravniarskog podnevlja, iz godinu, prolazei razliite faze, Dijamant je danas stasao u najsavremeniji privredovoga kraja.

Nijedna godina, a naroito poslednje decenije, nije do sada, a ne sme ni u ubudu bez razvojnih nemira i izazova.Samo se stalnim razvojem postaje iznova roen, moniji i savremeniji. Jedino tako se mo bitka za primat u poslovanju, za stalno odmeravanje i nadmetanje sa svetskom privnjenim dostignuima.

Kao to je suncokret okrenut ka suncu, tako su i zrenjaninski uljarci okrenuti stvarradu i velikim poslovnim rezultatima.

1.1 Kratak istorijat organizacije

Mart 1938-Upucena molba Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine Jugoslodobri osnivanje Fabrike ulja Beograd AD.

april 1938-Odobreno osnivanje AD i Pravila AD Fabrike ulja Beograd. 14. april 1938-Odran prethodni Zbor akcionara koji su kupili svih 1000 akcija. 8. juni 1938-Ministar trgovine i industrije dao prethodnu dozvolu za izgradnju Fa

Beograd u Petrovgradu (Zrenjaninu). 30. juni 1938-Na Zboru AD izvrena prva dokapitalizacija (etrnaest akcionara pvlasnici 4000 akcija). 4. juli 1938-Kupljeno zemljite Miletieve ulice (sadanja lokacija Dijamanta). 18. juli 1938-Upuena molba gradskom poglavarstvu u Petrovgradu za iz

graevinske dozvole za podizanje fabrike zgrade. 21. jula 1938-Dunavska banovina izdala privremenu dozvolu za izgradnju ure

uzimanje i isputanje upotrebljene vode u Begej. 12. avgust 1938-Dobijena graevinska dozvola za izgradnju fabrike zgrade. mart 1939-Poeo probni rad fabrike. 1.maja 1939-Dobijena dozvola za upotrebu fabrike zgrade. 21. juna 1939-Gradsko vee Petrovgrada oslobaa Fabriku ulja od svih gradskih d


4/28

15. septembar 1939-Dobijena graevinska dozvola za gradnju jo jednog ma proirenje postojeih magacinskih prostora.

12. februar 1940-Odobrena upotreba novih magacina. 17. maja 1940-Odobrena upotreba zgrade za kancelarije i jo jednog magacina. 23. juni 1940-Odrana Glavna skuptina AD: podnet izvetaj o jednogo

poslovanju i izvrena prva isplata dividendi. Tokom 1940-Devedeset radnika Fabrike ulja Beograd preraivslo 25 tona sunc

proizvodilo 6 tona ulja dnevno. Juni 1941-Okupator izvrio transakciju kupovine akcija (novi akcionari otkupili m

akcija). 18. jula 1941-Odran Vanredni zbor na kome je zvanino izvena vla

transformacija. Izabrani organ novog AD. Ozvanieno ime Prva banatska fabAD. Preneto sedite AD iz Beograda u Petrovgrad.

9. jula 1943-Na Skuptini akcionara izabran novi Upravni odbor. Tokom 1943-Ugradnjomnovih preda poveana prerada suncokreta na 60t dnevno. 29. aprila 1944-Izvrena dokapitalizacija emitovanjem novih 6000 akcija no

vrednosti od po 1000 din. Jula 1944-Dolo, pod veoma udnim okolnostima, do radikalnih promena (

plasiranje i rukovanje postaje vlasnik 8000 akcija). Krajem septembra-Fabrika postaje stacionar za ranjene nemake vojnike. 5. oktobar 1944-Okupljaju se bivi radnici fabrike radi nastavljanja proizvodnje. 23. novembar 1946-Reenjem Vlade FNRJ Fabrika ulja postala dravno pre

Ozvanieno ime: Fabrika ulja 2 oktobar. 1947-Izgraeno podno skladite kapaciteta 600 vagona suncokreta.

2. septembar 1950-Predata fabrika na upravljanje radnicima. Izabran prvi Radnik 1950-Preneta iz eerane dva kotla ferbairni kapaciteta 4.5 t/h. 1951-Izgraena nova rafinerija kapaciteta 50t dnevno. Dotadanja pretvo

predrafinaciju. 1952-Proizvedeno 5.765 tona jestivog i 136 tona tehnikog ulja. 1953-Sainjen Ugovor o saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu. S

prvih oglednih parcela suncokreta na imanju Aerodrom. 1954-Oformljeno Odeljenje za presovanje kukuruznih klica i dobijanje kukuruzn

Preraeno 1200 vagona ricinusa i 50 vagona ricinusovog ulja izvezeno u Englesksetva ruskih sorti suncokreta otpornijih na bolesti. U fabrici radilo 483 radnika.

1955-Poslove ugovaranja setve suncokreta u Banatu preuzele zadruge umesto 161 poverenika.


5/28

1956-Ostvaren uvoz 400 vagona suncokreta iz Bugarske, 300 vagona kikirikija Poela intenzivna izgradnja niza objekata.

1957 i 1958-Izgraena su dva magacina za uljanu samu, industrijski kolosek do stanice, magacin za jestivo ulje, velika zgrada sa pomonim radionicama u pritehnikim kancelarijama na spratu, transporter koji povezuje proizvodne zgmagacinima, samarama, magacin tehnolokog materijala, objekat za rashladne etiri kesona za smetaj 180 vagona ulja, garaa itd.

1957-Poeo probni rad fabrike biljnih masti(Bima). 1958-Bima postala poseban pogon u okviru Kombinata. Uz pomo ing. B

postignuta kvalitetna proizvodnja 7000 tona biljne masti. 1959-550 radnika proizvelo 8.183 tona jestivog ulja. 1960-Kupljen prvi traktor za prevoz uglja do kotlarnice. Osnovana pre

zdravstvena ambulanta. 1962-Zavrena nova toionica sa prvom automatskom linijom punjenja boca (k2000 staklenih boca na sat). Uvezena oprema iz Francuske. Zavren silos sa 56 m

elija, kao sastavni deo ranije izgraenog podnog skladita, kapaciteta 2000 suncokreta.

1963-Pogon Bima ula u sastav Fabrike ulja 2. oktobar. Poela proizvodnmasti iz suncokretovog ulja. Fabrika ulja 2. oktobar integrisana u IPK ServoFabrika ulja i biljnih masti (prestaje ime 2. oktobar I status pravnog lica).

Izvrena rekonstrukcija rafinerije na kapacitet od 100b tona dnevne rafinerije siroRekonstrukcijom hidrirnice duplirana proizvodnja biljne masti. Utrostruena pro jestivog ulja u odnosu na 1960. g. Poela proizvodnja evit ulja (5-6000 litara dn

1965-Prvog januara iybio veliki poar: izgoreli pogoni ljutilice i presaone. Cela bila u znaku obnove i rekonstrukcije sirovog dela fabrike uz veliku solidarnost Koi drugih kolektivaiz itave zemlje.

1966-Predsednik Tito posetio tand Kombinata na Novosadskom sajmu i pohvaliulje. U Zrenjaninu odrane prve igre, a pobednik su bili uljarci iz Brkog. Proi20.630 t jestivog ulja ime se zrenjaninska uljara stabilizovala, zajedno sa ZvijezZagreba i Vitalom iz Vrbasa, na samom vrhu jugoslovenskih proizvoaa ulja.

1967-Integrisana je Fabrika ulja Oljarna iz Domala, kraj Ljubljane, sa Fabriko biljne masti.

1968-Sva kotlovska postrojenja za proizvodnju tehnoloke pare prevedena suumesto uglja kao goriva.

1969-Zavrena su dva plameno-dimna kotla na gas, kapaciteta sa po 12 tona par

proizvedena u fabrici ura akovia iz Slavonskog Broda. Poelo korienje


6/28

bunara izbuenih u krugu fabrike, umesto iz Begeja. Zavrenaje nova toioautomatizovanom linijom punjenja 6000 boca na as.

1970-967 radnika proizvelo preko 25.310 tona jestivog ulja, uveavi g proizvodnju za 6000 tona u odnosu na prethodnu godinu.

1971-Prvog oktobra sveano otvorena Fabrika margarina. Na osnovu uamandmana Uljara postala Samostalna organizacija udruenog rada u sastavu IPKMihalj. Izgra]en je novi elektrolizer kapaciteta 120 m3 vodonika na sat. Kupljenkamiona i runih viljukara, prvi kamion-hladnjaa i dr.

1972-Izgraena je trafostanica kapaciteta 4x630 KW i prikljuena kombtermoelektrani.

1973-U skladu sa ZUR-om Uljara se registruje kao Radna organizacija IndustZtenjanin sa OOUR-ima Dijamant, Bima, Oljarna i Radnom zajednicom.

1974-Izgraena je nova toiona sa linijom punjenja ulja u PVC boce kapaciteta 80na sat (francuska oprema).

1975-Poplave desetkovale ugovorenu proizvodnju suncokreta. 1976-Zavrena rekonstrukcija rafinerije uz poveanje kapaciteta na 200 t/dan. sistem hlaenja vodom sa regeneracijom. Eliminisana operacija beljenja ulja. Ivisokopritisni kotao od 64 bara za potrebe rafinerije.

1977-OOUR Uljara izala iz Radne organizacije Industrije ulja. Intenzivno seizgradnji sirove fabrike.

1978-Dobije najvie optinsko priznanje Nagrada osloboenja za postignute rezrazvoju i za kvalitet ulja. Na predlog iz Zrenjanina ustanovljeno je finansiranje rada na selekciji domaih sorti suncokreta. Preraeno 79.659 tona suncokreta. P35.516 tona sirovog i 37.950 tona jestivog ulja.

1979-Zavrena sirova fabrika sa znatno uveanim (600 t/dnevno) i osavremkapacitetom: prese Ernest Telman, ekstrakcija Rosedows i ljutilice d proizvoaa. Izbaeni iz upotrebe predratni kotlovi (Ferbairni). Izgraen n


7/28

kotao na gas kapaciteta 12 t/h (proizvoa Minel). Reena hemijska priprema potpunom demineralizacijom kapaciteta 2x50 m3/h. Godinja proizvodnja jesti poveana na 40.250 tona. Zrenjaninska sama proglaena za osnovu za utvrivanstone hrane. Dobijeno najvee privredno priznanje Vojvodine Prvomajska Pokrajinske komore za naroito znaajna ostvarenja u privredi.

1980-Poela proizvodnja margarina dobro jutro (udruena sretstva sa KolinIzgraen parni kotao kapaciteta 32 t/h sa ljuskom za loenje, proizvoa Minel.

1981-Proizvedena prva ara okomalmaslaca, namenske masti za konditorku inDobijena Zlatna amfora za tri uzastopne godine izvanrednog kvaliteta dijamant

1982-Zavren novi pogon HPV (hemijske pripreme vode). Izalo 35 brojeInformacija i poeo rad razglasne stanice. Aktiviran keson za sirovo ulje u B500 m3.

1983-Izvezeno 3200 vagona kukuruza da bi se uvezlo 1400 vagona soje.

strmocevni parni kotao na plin i ljusku 32/25 t/h. Krajem godine doneta orekonstrukciji Bime na novoj lokaciji. 1985-Zavren novi silos kapaciteta 22.000 t suncokreta ili 40.000 tona itarica. P

radi najsavremenija suara kapaciteta 900 tona/dan. Izgraeno metalno skladite m2 na tadanjoj lokaciji Bime. Kupljeno pet PS 286 sa ukupnim kapacitetomMB, kao osnova za izdvajanje iz Raunskog centra Kombinata.

1986-Izvren izbor najpovoljnijeg ponuaa opreme za novu Bimu. Proizvedent jestivog ulja, to je bija najvea proizvodnja u Jugoslaviji.

1987-Poinju radovi na izgradnji nove Bime. 1988-Poela proizvodnja majoneza u dotadanjoj Bimi. 1988-1991-Intenzivno sa gradila nova Bima. 1990-Ukidanjem ZUR-a zrenjaninski uljarci se registruju kao Drutveno pr

Industrija ulja Dijamant. Dijamant se registruje za obavljanje izvozno-uvozndrugih poslova, koje su do tada vrile kombinatske slube. Izgraen je visokokotao od 64 bara za potrebe nove Bime.

1991-22. januara poela redovna proizvodnja hidrirnice u novoj Bimi. Sredinomkrenula redovna proizvodnja margarina. Za 2. oktobar, Dan osloboenja, bilospremno za sveano promovisanje utrostruene proizvodnje u novim Bi pogonima. Kupljen vei broj raunarskih maina ranga 486 vezujui se u ETHER

1992-Okonano proirenje rafinerije novom linijom neutralizacije. Kapacitet rafi povean na 400 tona dnevne rafinacije sirovog ulja. 15. maja sveano je otvore

Bima. Proglaen poetak rada Dijamant banke. 1993-Ozvanieno korienje pilot-ureaja (Bima u malom). Izgraen paketkotao na gas, mazut i uljani talog kapaciteta 35 t/h.

1994-Krenula proizvodnja emulgatora. Promovisana Politika kvaliteta kao prvozadatak na putu ka osvajanju sertifikata JUS ISO-9002.

1995-Poela proizvodnja prakastih aditiva na bazi vlastitog emulgatora. 1996-Osnovan Dijamnt-agrar, drutvo sa ogranienom odgovornou u m

svojini. Zavrena najsavremenija PET linija za punjenje boca jestivim Rekonstruisana trafostanica sa 6 KV na 20 KV, a poveana snaga svih est transfosa 630 na 1000 KW.

1997-Od 1. jula zrenjaninski proizvoai ulja registrovani su kao Dijamnt Akcdrutvo za proizvodnju ulja, masti i margarina. Zavrena nova samara. Dobijen


8/28

Anuga, najvee meunarodno priznanje za kontinuirani kvalitet dijam proizvoda. Izvoren Sertifikat JUS ISO-9002. Osnovan Bancor-invest, brdilerska i osiguravajua firma u kojoj je Dijamant veinski vlasnik. Postigrekordna proizvodnja rafinisanog ulja od 56.344 t, (samo u PET boce je napunjmiliona litara jestivog dijamant ulja).

1998. Poetak proizvodnje novih margarinima DIJET, niskokalorini namaz i EVIsoft margarin.

1999. Preduzee itoprodukt-Odaci postaje Proizvodni centar u sastavu DijamanPoinje proizvodnja preliva i soseva, jedinstvenih na domaem tritu.

2001. Poetak proizvodnje hrane za ivotinje. Osnivanje Dijamant Remont d.o.o. 2003. Bancor invest postaje osiguravajua kua pod nazivom Dijamant osiguranje

1.2. Organizaciona struktura


9/28

1.3. Proizvodni program i obim proizvodnje

Dijamant je danas najvei proizvoa ulja, biljne masti I margarina na Balknjegovim pogonima dnevno se prerauje 600 tona suncokretovog semena, koliina kojda se ispuni kompozicija od ezdeset teretnih vagona.Sav taj suncokret se ljuti, ekstrahuje i od njega se dobija sirovo ulje. I ve tu, u procesu dobijanja sirovog ulja, svakse izdvaja 250 tona proteinskih hraniva. ta to znai, kazuje reenica: od ove koliine prhraniva, umeane s drugim nusproduktima uljare, moe se dnevno dobiti prirast jednig kmesa kod 62 hiljade tovljenika!

U Dijamantovoj rafineriji, najveoj u ovom delu sveta, dnevno se rafinie 4sirovog ulja. U monoj toionici, najvei deo uliva se u PET boce. 1997 godine, napu43.5 miliona bocajestivim uljem. To je bio lanac plastinih boca dug preko 4.500 kilome je tokom godine ekao da bude napunjen uljem i izveden na trite.

Drugi deo rafinisanog ulja odlazi na preradu u fabriku biljne masti.Dnevno se pstotinu tona biljne masti, ezdeset tona margarina, petnaest tona najoneza i deset tona emi poboljivaa za pekarsku industriju.Dijamant je savremeni privredni organiyam koji posluje po uzoru na zapadno-evropsk

DIREKTOR PREDUZEA

TEHNIKI DIREKTOR ZAJEDNIKE SLUBE

TEHNIKAPRIPREMA

MAGACIN

ODELJENJEODRAVANJA

POGONPROIZVODNJE

PRIPREMNIPOGON

ODELJENJEHIDRIRNICE

KOMERCIJALNISEKTOR

PRAVNASLUBA

SEKTOR ZARAUNOVODSTVO

ODELJENJETRAKA

NABAVKA

VELEPRODAJA

MALOPRODAJA

UVOZ I IZVOZ

FINANSIJSKAOPERATIVA

KNJIGO-VODSTVO

PLANI

ANALIZA


10/28

U njegovoj organizaciji postignuta je potpuna I skladna funkcionalna I p povezanost svih delova rada I interesa koji se ostvaruju u ovom uljarskom kolektivu.Gedirektoru Dijamanta neposredno su odgovorni direktori sektora: za obezbeenje kva proizvodnju i razvoj, za ekonomiku i raunovodstvo, za marketing i opte poslove.Direktorima ovih sektora, pak, neposredno su podreeni rukovodioci proizvskladitenja sirovine, proizvodnje sirovog ulja i same, proizvodnje i utakanja jestiv proizvodnje vrstih biljnih masnoa, proizvodnje energetskih fluida, rukovodioci maelektro odravanja, kontrolnih laboratorija, zatim elnici nabavke na domaem tritu,reklame i propagande, prodaje na domaem tritu, uvoza-izvoza, transporta, districentara, plana i analize, automatske obrade podataka, kadrovskih i drugih poslovaasmozatite, restorana itd.

Sve to ini veoma razuenu, ali harmoniano povezanu celinu mnogostruke aktodgovornosti, stalno motivisanu i usmerenu ka ostvarivanju to boljih poslovnih rezultata

Dijamant proizvodi:- Dijamant jestivo ulje od suncokreta - jeste osnovni proizvod Zrenjaninskih uljarac

tokom est decenija rada. Ono se proizvodi od sirovog suncokretovog ulja, koje se rafinikvalitetu spada u sam vrh jestivih ulja biljnog porekla,

- "Dijamantove" majoneze: "dijamant" majonez, "evit" majonez i "dijanez" slatki kre proizvode od najkvalitetnijih biljnih ulja, sveih umanaca, sireta, senfa, eera, soli i oaditiva,

- "Dijamantov" big mek sos - proizvodi se za sve Mekdonaldsove restorane u SCG.- "Dijamantove" margarine margarin "Dobro jutro", "Evit" margarin, "Dijet" marga

"Dijamant" vitaminizirani margarin, "Dijamant" margarin za lisnata testa, "Dijamant" ind

margarin,- Standardne biljne masti, "okomal" biljna mast, specijalna biljna mast - KMS,- Biljnu mrs,- "Dijamantov" emulgator,- Dijapek, dijamiks HP, dipan,- suncokretovu samu

1.4. Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura

Dijamant zapoljava danas 940 radnika. Podmirujui povremene potrebe proiskladitenja i transporta, tokom godine se povremeno prikljuuje jo oko pedeset radn

Polovina zaposlenih su kvalifikovani radnici i radnici sa srednjom strunom spPreko 17% su visokokvalifikovani radnici sa viom strunom spremom. Pedesezaposlenih su sa fakultetskom strunom spremom. Meu strunjacima sa nobrazovanjem je i jedam magistar nauka.

Za mainsko i elektro odravanje opreme i ureaja brine preko 170 diplomainskih, tehnolokih i elektrotehnikih inenjera, automatiara, bravara, elekmehaniara. Neopsrednu proizvodnju i unapreenje tehnolokih procesa vode diplinenjeri tehnologije, iji su radni dometi poznati i cenjeni. Preko ezdeset odsto radod trideset do pedeset godina ivota.


11/28

U poslovanju Dijamanta danas angaovano je deset puta vie radnika nego to pre est decenija. Meutim, sadanji uljarci dnevno proizvode ezdeset pet puta vieulja od svojih prethodnika! Pored toga , u toku dana proizvedu jo 250 tona same, biljnih masti, 65 tona margarina, 15 tona majoneza, odnosno preko 170 tona raznih piz ulja, za koje njihove pretee nisu ni slutili da e se u fabrici proizvoditi.

Kada je re o radnicima, valja istai da je u proteklim decenijama zabeleeuljarskih porodica iz kojih su po tri,pa i etiri kolena(od pradede do praunuka) radilod proizvodnje ulja.

Kvalifikaciona struktura

24.50%

9%15%28.40%

17%6.10%

KVVKVNKSSSSVSVSS


12/28

2. Tehnoloko-tehnikiopis procesa proizvodnje (za vea preduzea odabrati jedan segment iz procesa proizvodnje)

2.1 Predmeti rada

Majonez i proizvodi na bazi majoneza spadaju u grupu ivotnih namirnica koje s povoljne podloge za razvoj mikroorganizama.Za samu poroizvodnju majoneza od izuzetnog je znaaja higijena pogona, strogo se morauna o dezinfekciji pogona i opreme koja se koristi pri njegovoj proizvodnji.

Sama mikrobioloka kontrola procesa proizvodnje Dijet Majoneza vri se u dPrilikom prijema sirovina i repromaterijala za proizvodnju (prijemno kontrolisanje prilikom distribucije finalnog proizvoda (zavrno kontrolisanje). Prijemno kontrolsprovodi na osnovu principa Sistema kvaliteta u A.D. Dijamant, da se sirovine i reprokoriste za proizvodnju tek poto im se odredi usaglaenost sa zakonskim propisima. kontrolisanje podrazumeva da se nijedan gotov proizvod ne moe isporuiti kupcu dzavre sve aktivnosti propisane Pravilnikom o mikrobiolokoj ispravnosti i Pravilnmetodama vrenja analize i super analize ivotnih namirnica. Prijem sirovina, sklatehnoloki proces proizvodnje, ispunjavaju sve uslove predviene standardima ISO 900 je ova fabrika dobila certifikat.


13/28

2.2. Tehnoloka ema procesa proizvodnje

POETAK

ULJE UMANCA ADITIVIRASTVORLJIVIU VODI

VODA SENF SIRE EER

AMBALAA

PRIPREMAMASNEFAZE

ODMERAVANJA

EMULGOVANJE

PAKOVANJE

KRAJ


14/28

2.3 Opis tehnolokog postupka

Za prizvodnju Dijet majoneza potrebno je raspolagati kvalitetnom sirovinom jedan od presudnih uticaja na kvalitet proizvoda.

U sastav ulaze sledee osnovne sirovine kao dominantne:

uljeumance (emulgator)sire (regulator kiselosti, aroma)zaini:

eer so senf Prema Pravilniku o kvalitetu zavisno od upotrebljivane sirovine i naina proi

majonez i proizvodi srodni majonezu stavljaju se u promet kao:

majonez,salatni majonez,niskokalorini majonez,majonezni sos,salatni preliv,salate sa majonezom ili proizvodima srodnim majonezu.

Majonez Dijet spada u nisko kalorine majoneze. Svi ovi proizvodi su dobi jestivih biljnih ulja, umanaca od kokoijih jaja i dodataka. Niskokalorini majonez proizvoditi i bez umanaca.

Pored navedenih dodataka za poboljanje kako senzornih tako i fiziko-heosobina, u proizvodnji Dijet majoneza mogu se koristiti i vitamini i aditivi koji su zaregulativama dozvoljeni za tu vrstu namirnica. Vitamini i aditivi koji se najee dod proizvode navedeni u su utabelama broj 1.i broj 2.

Tabela broj 1.: Vitamini koji se mogu koristiti u proizvodnji Dijet majon

Vitamini E broj Najmanja koliina u 100 g proizvoda

Vitamin A 2000 IJVitamin D 200 IJVitamin E E 307 15 mg

Tabela broj 2.: Aditivi koji se mogu koristiti uproizvodnji Dijet majoneza


15/28

A d i t i v i E broj Maksimalno dozvoljena koliina

Kiseline

Siretna kiselina E 260 Prema zahtevima tehnolokog postupkaKalijum acetat E261 Prema zahtevima tehnolokog postupka Natrijum acetat E 262 Prema zahtevima tehnolokog postupkaMlena kiselina E 270 Prema zahtevima tehnolokog postupka Natrijum laktat E 325 Prema zahtevima tehnolokog postupkaKalijum laktat E 362 Prema zahtevima tehnolokog postupkaLimunska kiselina E 330 Prema zahtevima tehnolokog postupka Natrijum citrat E 331 Prema zahtevima tehnolokog postupkaKalijum citrat E 332 Prema zahtevima tehnolokog postupkaJabuna kiselina E 296 Prema zahtevima tehnolokog postupka Natrijumova soJabune kiseline Prema zahtevima tehnolokog postupkaKalijumova soJabune kiseline Prema zahtevima tehnolokog postupka

Binska kiselina E 334 Natrijum tartratiMononatrijum tartratDinatrijum tartarat

E 335

Kalijum tartarat E 336

Emulzija koja sadri 80% ulja po tipu emulzije ulja u vodi je na samoj granici staUljne kapi pri takvom sadraju ulja u emulziji postigle su maksimalnu mogunost pakov bazi takve gustine pakovanja uljnih kapi proizilazi i visoka viskoznost majoneza. Prkoloiodnog mlina moe se veliina kapi ulja dovesti na prenik od 2-3 m te sstabilizovati i emulzije sa 90% ulja mada to nije uobiajno poto postoji opta tede proizvodnji majoneza sa menjim sadrajem ulja. Samo ulje treba da bude visoko kvalitene sme imati peroksida i treba da pokazuje stabilnost ka procesima oksidacije.

Ulja koja su se pokazala najbolja za proizvodnju majoneza su ulja kukuruznih klicvinterizovano ulje pamuka mada se najee primenjuje suncukretovo i maslinovo ulje.

umance je prirodna emulzija ulja u vodi i kao osnovni graditelj emulzije mtakoe je bitan faktor kvaliteta. Poznato je da emulgujua svojstva umanceta varirajgodine, pa su u ovom smislu najkvalitetnija jaja dobijena u periodu od marta do polovine

Za proizvodnju majoneza najee se koriste pasterizovana umanca, zatim defrsmrznuta umanca ili umanca u prahu. Ove tri vrste umanaca ne pruaju istu vrstu homemulzije kod gotovog proizvoda.

Iskustva su pokazala da posoljena pasterizovana umanca daju krajnje zadovolstabilnost i homogenost majoneza.

Sa stanovnitva eventualnih razlika u proizvodnji, mikrobioloka ispravnost uamdalje jedan od najvanijih uslova kvaliteta.

Sire i voda ine osnovni deo vodene faze emulzije majoneza. Obino se koralkoholno sire koje nesme da sadri prooksidanse koji katalitiki deluju na proces omasti. Uloga sireta je da se osim sto doprinosi korekciji ukusa doprinose ujedno


16/28

odrivosti proizvoda jer poseduje antiseptika svojstva zasnovana na regulisanjenu pH gotovog proizvoda.

Zaini i dodaci to jest senf, arome, eeri i slino dodaju se u cilju poboljanja ukujedno mogu poboljati stabilnost majoneza usled svojih emulgujuih i antiseptikih svojKada su u pitanju sirovine za proizvodnju majoneza mora se napomenuti da je issvih sirovina u mikrobiolokom smislu jedan od najvanijih faktora odrivosti kvaliteta.

Majonez je proizvod tipa ulje u vodi, proizveden od jestivih biljnh ulja, umdodataka.

Emulzije su disperzni sistemi tipa teno/teno kod kojih je jedna tenost dispergdrugoj u vidu finih kapljica najee sfernog oblika. Pod disperzijom podrazumevamsistem koji je nastao razdvajanjem neke homogene ili heterogene faze u nekom m(sredini) pri emu su estice date faze meusobno odvojene datim medijumom. komponente nekog disperznog sistema su: disperzna faza i disperzno sredstvo.

Emulzije se sastoje od od najmanje dve komponente u naem sluaju najmanje dfaze koje se meusobno ne meaju. Ovakvi koloidni rastvori su liofobni sa naelekesticama, veoma su nestabilni, i prisutne faze se relativno lako odvajaju. Da bi dobstabilnu emulziju neophodno je uvesti treu fazu, odnosno komponentu, koja e stabilizokomponentu. Ova stabiliua komponenta emulzije naziva se emulgatorom stabilizatorom u zavisnosti od mehanizma zadravanja dva rastvora u emulgovanomSvaka stabilna emulzija tipa teno teno (T/T), mora se sastojati od najmanje tri kompodisperzne faze, disperznog sredstva i emulgatora .

U najveem broju sluajeva emulziju ine voda i ulje. Ulje je u sluaju Dijet miskljuivo poreklom iz suncokretovog semena.

I voda i ulje mogu biti disperna faza i kontinualna faza, i na osnovu toga

kontinualnu, a ta disperznu fazu razlikujemo dva tipa emulzija i to:emulziju kod koje je ulje dispergovano u vodii koja se skraeno obeleava sa U/V,

emulziju kod koje je voda dispergovana u uljui koja se skraeno obeleava sa V/U

Pod odreenim uslovima jedan tip emulzije moe prei u drugi i ova pojava sinverzija faza.

O kom tipu emulzije se radi ne moemo uvek odrediti obinim posmatranjem pa izvrsiti jednim od sledeih naina:

razblaivanjem emulzije vodom, metodom bojenja, merenjem provodljivosti, probom kvaenja.

Stabiliue dejstvo emulgatora nije samo u smislu smanjenog povrinskog naponadve faze nego i u smislu izvesnog zatitnog delovanja. Emulgator se skuplja u velikoj kona graninoj povrini dispergovanih kapi i sainjavaju zatitni sloj koji spreava sjediestica prilikom njihovih sudara. Emulgatori se najee sastoje iz dva dela i to lipofilnihi polarnih grupa. Njihova adsorpcija na graninim povrinama voda/ulje je takva da su


17/28

radikali orijentisani prema ulju a hidrofilne polarne grupe ka vodi bez obzira da li semulzijama tipa V/U ili U/V.

Emulzije su u toliko stabilnije ukoliko je povrinski napon nii, ukoliko su kemulzije manje. Viskozitet emulzije je vei, ako su estice naelektrisane, ako su povrinski aktivne materije (PAM) i ako je povoljan koliinski odnos disperzne i konfaze.

Emulzije se dobijaju na relativno reeno jednostavan nain i postoje etiri postupka za njihovo dobijanje:

emulgator rastvoren u vodi,emulgator rastvoren u ulju,kombinovanom metodom,

naizmenino delovanje faza.Metod naizmeninog dodavanja faza pogodan je u prehrambenoj industriji, kod d

majoneza i kod dobijanja emulzija koja sadre biljna ulja. Najee dobijene emulzije imaju grube estice pa nisu dovoljno stabilne i faze

odvajaju, zato je potrebno poboljati stabilnost emulzija proputanjem kroz koloidne mhomogenizatore.

Postoje zakonske regulative kojima se kontrolie mikrobioloka ispravnost proizvsu date prema Pravilniku o metodama mikrobiolokih analiza i super analiza ivotnih nam


18/28

Seminarski rad Organizacija proizvodno poslovnih sistema

Tabela 3

V r s t e m i k r o o r g a n i z a m a

Vrste sirovina

S a l m o n e l

l a K o a g u

l a z a

p o z

i t i v n

i h S t a p

h y l o c o c c a

P r o t e u s

s p p . E

c h e r

i c h i a

c o l l i

S u l f i t o r e

d u k u j u i

C l o s t r i

d i u m

L i p o

l i t i k e

b a k t e r

i j e

U l u p a n

b r o j

m i k r o o r g a n i z a m a U

k u p a n

b r o j

k v a s a c a

i p l e s n

i

Sveaumanca

Neg.u 50 g

Neg. u0,01 g

Neg. u0,001 g

Neg. u0,001 g

Neg. u0,01 g -

Do200.000

u 1 g Neg. u

1 g

Senf Neg.u 25 g Neg. u0,01 g

Neg. u0,001 g

Neg. u0,1 g

Neg. u0,01 g

Neg. u0,01

Do50.000u 1 g

-

Skrob Neg.u 25 g Neg. u

0,1 g Neg. u

0,1 g Neg. u

0,1 g Neg. u

0,1 g -Do

10.000u 1 g

Do 100u 1g

Aditivi

stabilizatoriza majonez Neg.u 25 g

Neg. u0,01 g

Neg. u0,1 g

Neg. u0,1 g

Neg. u0,01 g -

Do

50.000u 1 gDo 100

u 1gDusseldorf senf,Orijentalnosenfno brano,uto senfno brano

Neg.u 50 g

Neg. u0,01 g

Neg. u0,01 g

Neg. u0,1 g

Neg. u0,01 g -

Do4.000u 1 g

Do 500u 1g

Neg. - Negativno

2.4. Specifikacija mainsko-tehnoloke opreme koja uestvuje u procesuproizvodnje

Proizvodnja majoneza na Koruminoj liniji

18


19/28


Postupak dobijanja Dijet majoneza ima za cilj da odredi sve aktivnosti koje je potrebno obaviti da bi se po odgovarajuoj recepturi proizveo majonez eljenog kvaliteta.

Rukovodilac smene nakon generalnog pranja pogona za proizvodnju majonezavizuelno kontrolie istou proizvodne linije i usmeno obavetava laboratoriju da

mikrobiolog pristupi uzimanju briseva i odobri njeno koritenje za dalju proizvodnju.Uvidom u rezultate laboratorijskih analiza osnovnih sirovina i repromaterijala

rukovodilac smene daje tehniaru na proizvodnji Dijet majoneza potrebnu recepturu.Rukovodilac smene je obavezan da prilikom trebovanja sirovina i repromaterijala koji naindetifikacionoj kartici imaju status hitan prijem ili prijem pod posebnim uslovimausmeno obavesti laboratoriju o koritenju istih. Takoe je duan da evidentira upotrebu pomenutih sirovina i repromaterijala u dnevnik proizvodnje.

Tehniar prema recepturi na vagi runo odmerava komponente i sipa ih u velikilevak.

Tehniar kao i kod pripreme vodene faze prema recepturi odmerava na vagi suve i

prakaste materije i sipa ih u mali levak.

2.5. Dispoziciona raspored prostorija (pogona), maina i tehnikeopreme LAYOUT

19


20/28


3. Analiza programa proizvodnje

20

POGON

REZERVOARIZA

SKLADITENJEULJA I

BILJNIH

MASTI

KARTONAA

LABORA-

TORIJAMAGACIN

R A D I O N I C A


21/28


Radi obavljanja analize proizvodnje na osnovu ukupne koliine proizvoda, potrebno je prethodno obaviti analizu fizikog obima proizvodnje. U tabeli su dati podaci o proizvodima koji uestvuju u ABC analizi.

Sifra Proizvod 20041 Majonez 100gr 3700002 Majonez delikates 300gr 3100003 Majonez tegla 300gr 3008204 Dijamant vitaminizirani margarin 2586205 Margarin za lisnata testa 2158006 "Evit" margarin za kolae 2005007 Margarin za kolae Dijamant 398620

8"Dijet" margarin za kolae

3025509 Dobro jutro 250gr 36080010 "Dijet" margarin za jelo 29530011 Tartar sos 19700012 Ulje "Dijamant" 550500 3760510

Tabela prikazuje proizvodnju po proizvodima za 2004. godinu.

21


22/28


ifr a Proizvod

Koliina Cena Ulaganja Ostatak dohotka[kom/god] % [nj/kom] [nj/god] [nj/kom] [nj/kom] [nj/kom]

1Majonez 100gr

370000 9.8417.1

632700012

5.1 1887000

2

Majonez delikates 300gr

310000 8.24

42

13020000

27.3

14.7 45570003

Majonez tegla 300gr 300820 8

51.915612558

4011.9 3579758

4Dijamant vitaminizirani margarin

258620 6.8840

1034480028.3 11.7

3025854

5Margarin za lisnata testa

215800 5.7440

863200025 15

3237000

6"Evit" margarin za kolae

200500 5.3328

561400017.25 10.75

2155375

7Margarin za kolae Dijamant

398620 10.624.9

992563814.7 10.2

4065924

8"Dijet" margarin za kolae

302550 8.0432

968160024.85 7.15

2163232.5

9Dobro jutro 250gr

360800 9.642.5

1533400028.7 11.8

4257440

10

"Dijet" margarin za jelo

295300 7.85

37

10926100

26 11

324830011 Tartar sos 197000 5.24 75.4 14853800 55 20.4 4018800

12Ulje "Dijamant"

550500 14.6461.9

3407598043.9 18

9909000

Ukupno 3760510 100 - - - - 4610468

3.1 Koliinska analiza i ABC analiza prema koliini pojednih proizvoda

22


23/28


9 . 8 4

8 .2 4

8 6 . 8 8

5 .7 4

5 . 3 3

1 0 . 6

8 . 0 4

9 . 6

7 . 8 5

5 .2 4

1 4 . 6 4

0 20 40 60 80 100 120

1

Majonez 100gr Majonez Delikates 300gr Majonez tegla 300gr "Dijamant" vi taminizirani margarin Margarin za l isnata testa "Evit" margarin za kolaeMargarin za ko lae "Dijamant" "Dijet" margarin za ko lae "Dobro ju tro" margarin 250gr "Dijet" margarin za kolae Tartar sos Ulje "Dijamant"

ABC analiza prema kliini pojedinih proizvodaProizvod SVI A B C

9.84 9.84

23

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

1

Kolicinska analiza


24/28


8.24 8.248 8

(%) 100 68.96 20.47 10.57

3.2 Vrednosna analiza i ABC analiza prema ostatku dohotka

0100000020000003000000

400000050000006000000700000080000009000000

10000000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Vrednosna analiza

Series1

ABC analiza prema ostatku dohotka

Proizvod SVI A B C

Majonez 100gr 4.09 4.09Majonez delikates 300gr 9.88 9.88

24


25/28


(%)100 65.91 20.63 13.46

3.3 Ukupna ABC analiza za navedena dva kriterijuma

ifra Sinteza problema

25

Kriterijumi sa teinamaI(0.6) I(0.4)

Proizvod SVI A B C SVI A B C

Majonez 100gr 9.84 9.84 4.09 4Majonez delikates 300gr

8.24 8.24 9.88 9.88Majonez tegla 300gr 8 8 7.77 7.77Dijamant vitaminizirani margarin

6.88 6.88 6.56 6.56Margarin za lisnata testa

5.74 5.74 7.02 7.02"Evit" margarin za kolae

5.33 5.33 4.67 4.Margarin za kolae Dijamant

10.6 10.6 8.81 8.81"Dijet" margarin za kolae

8.04 8.04 4.7 4Dobro jutro 250gr

9.6 9.6 9.23 9.23"Dijet" margarin za jelo

7.85 7.85 7.05 7.05Tartar sos 5.24 5.24 8.72 8.72Ulje "Dijamant"

14.64 14.64 21.5 21.5(%) 100 68.96 20.47 10.57 100 65.91 20.63 1


26/28


27/28


U nastojanju da uvek bude uspean i bolji od drugih, da razvojem i kvalitetom proizvoda odgovara izazovima vremena, da bude u domaajima svetskih tekovina unaucu i tehnologiji, Dijamant: je odredio i zapoeo svoju budunost. Petnaest programskih ciljeva mogu se iskazati i sadanjim, ali i buduim vremenom:

Dijamant e iriti i jaati sirovinsku bazu u cilju obezbeenja optimalnih

koliina suncokreta. Razvijae poljoprivrednu proizvodnju po modeluDijamant-agrar e vlasniki obuhvatiti najmanje ezdeset hiljada hektara banatskih oranica.

Skladine prostore za prijem suncokreta e poveavati, ali ne samo u krugufabrike, gde je ve utemeljen jo jedan veliki silos, ve i izgradnjom lunihsilosa na Dunavu radi plovnog povezivanja Dijamanta AD sa Zapadnom iIstonom Evropom i izlaskom na Crno more.

Za etrdeset odsto poveae proizvodne kapacitete sirove fabrike. Nova samara e iskoristiti tehnoloke resurse u proizvodnji raznih

koncentrata za stonu hranu, za ekstrudiranje i drairanje hraniva za ribe,kune ljubimce i dr.

Daljim osavremenjavanjem i racionalnim korienjem rafinerije uveae senjena proizvodna mo za trideset odsto. Izgradnjom novih kotlovskih postrojenja za korienje suncokretove ljuske

kao goriva fabrika e postii velike utede, a doprinee i istoi ire okoline. Ugradie linije za toenje ulja u kanistere i druge oblike diskotnog pakovanja

osnovnog Dijamantovog proizvoda. Pristiglom osnovnom opremom razvijae proizvodnju majoneza u pravcu

razliitih salatnih preliva, sosova, umaka i stvorie proizvodni potencijal jaiod onog koji sada imaju ostali proizvoai majoneza u Jugoslaviji.

U Dijamantu e se posebno pratiti zahtevi i programi Mekdonaldsa ime estabilizovati svoje mesto, jedinog dobavljaa ovom velikanu brze hrane naBalkanu.

Osnaie proizvodnu mo pogona za proizvodnju margarina obogaivanjemasortimana nizom vitaminiziranih i niskokalorinih namaza.

Bre e iriti asortiman specijalnih biljnih masti u saglasnosti sa zahtevimarazliitih prehrambenih proizvoda.

Osavremenjivae toene i ambalairanje biljne masti i biljnog mrsa. Emulgator, kao bazna proizvodnja i osnovni proizvod, profitno e se iskoristiti

za proizvodnju aditiva, a i time i razliitih prehrambenih proizvoda, po ukusu izahtevima savremenog potroaa.

Razvijae i druge proizvodnje, koje se mogu dovesti u vezu sa proizvodnim

progrsmom Dijamanta, kao supstituisanje kartonske ambalae, izradaepova za PET boce, prerada jaja(majonez), proizvodnja pomonihfarmaceutskih sredstava, lekovitog bilja itd.

Izgradnjom novih proizvodnih pogona, koja trae racionalna ulaganja,obezbivae se puna zaposlenost svih radnika u Dijamantu.

U vremenu koje je pred zrenjaninskim uljarcima, svi e biti potpuno radno istvaralaki angaovani. Njima e se stalno prikljuivati novi, mladi, struni kadrovi,znalci svetskih jezika i tehnolokih i informatikih dostignua.

27


28/28


5. Zakljuak

Pratei kompletan tok proizvodnje, moe se zakljuiti da je proizvodnja proizvodafabrike Dijamant veoma komplikovan proces.U prethodnom odeljku su nabrojani predlozi, meutim malo ima privrednih subjekatau naoj zemlji koji raspolau sa dovoljno finansijskih sredstava za realizacijutih predloga.

6. Literatura

Za izradu seminarskog rada koristile smo:1. Monografiju Dijamanta koja je napisana povodom 60-godinjeg postojanja,2. dr Zvonko Sajfert, mr Milan Nikoli: Proizvodno poslovni sistemi, T.F. MihajloPupin, Zrenjanin 2004

Documents

Dijamant Seminar Ski Rad