DijetetikaIzborni predmet

VII semestar

2 kredita

Fond časova: 1+1

.

Poeni

Procena znanja (maks.100 poena)

Prisustvo nastavi 0-10 poena

Praktična nastava 0-20 poena

Izrada i prezentacija seminarskog rada

0-20 poena

Završni ispit (pismeni) 0-50 poena

Predispitne obaveze 50 poena

(ESPB 2)

Teorijska nastava

1. Uvod u predmet Dijetetika2. Uloga hrane3. Energetske potrebe ljudi, metode za procenu energetskih potreba4. Ostale nutritivne potrebe, preporuke dnevnih unosa makro i mikronutrimenata5. Alati za sprovoñenje optimalne i blansirane ishrane6. Osnove nutritivne epidemiologije7. Biološki aktivni sastojci hrane8. Ishrana u prevenciji i terapiji hroničnih nezaraznih bolesti9. Alergije i intolerancije na sastojek hrane10.Poremećaji ishrane11. Interakcije hranljivih sastojaka sa lekovima12.Dijetetski suplementi13.Dijetetske namirnice i fortifikacija hrane

Praktična nastava

1. Domaći zadatak2. Izrada i izlaganje seminarskog rada

tekst dužine 3-4 stranice A4 formatappt prezentacija

Teme za seminarske radove

1. Ishrana kod odojčadi i male djece2. Prevencija koronarnih bolesti pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću3. Dijeta - režim ishrane kod oboljelih od Diabetes melitus-a4. Ishrana u trudnoći i tokom dojenja5. Ishrana kod oboljelih od kancera6. Antinutritivno delovanje lekova7. Celijačna bolest8. Ishrana u trećem dobu ili Ishrana kod odraslih i starih9. Dijetetski tretmani kod gojaznih ljudi10. Nedostatak vitamina i njihova nadoknada hranom i suplementima11. Nedostatak minerala i njihova nadoknada hranom i suplementima12. Uticaj vitamina C na ljekove13. Anoreksija i bulimija14. Uloga lipoksina, rezolvina i protektina u inflamatornim procesima

DIJETETIKA?

UTICAJ HRANE I KOMPONENTI HRANE NA PROCESE U

ORGANIZMU

SCIENCE OF NUTRITION DIJETETIKA

NAUKA O ISHRANI

Dva osnovna zadatka

� Prevencija deficita i suficita odreñenih nutrijenata, koji su esencijelni nutrijenti

� Promocija zdravlja i smanjenje rizika od hroničnih nezaraznih bolesti

OPTIMALNO BALANSIRANA ISHRANA

OPTIMALNA ISHRANA KROZ ISTORIJU

Cilj: unos neophodnih količina energije i nutrimenata

Cilj: + smanjen unos neželjenih sastojaka

Cilj:++ individualizovan optimalan unos poželjnih sastojaka

bez malnutricija i nutritivnih deficita

Smanjenje incidence hroni čnih nezaraznih bolesti

� prevencija bolesti, � poboljšanje opšteg kvaliteta života, � obezbeñenje individualno doziranihoptimalnih koli čina nutrimenata za postizanje maksimalnih fizioloških mogu ćnosti svakog pojedinaca

OPTIMALNO BALANSIRANA ISHRANA

H R A N A

FUNKCIONALNA HRANA

DIJETETSKA HRANA

DIJETETSKISUPLEMENTI

+ + +

Prilagoñena uzrastu, polu, fizičkoj aktivnosti, zdravstvenom stanju i individualnim specifičnostima

OSNOVNE ULOGE HRANE

1. GRADIVNA (rast, razvoj, regeneracija)

2. ENERGETSKA

3. ENZIMSKO –BIOHEMIJSKA (formiranje i rad

enzimskih sistema)

4. IMUNO-ODBRAMBENA

5. SOCIJALNA (psihološki status,radna produktivnost)

6. PATOLOŠKA(malnutricije, intoksikacije)

GRADIVNA ULOGA HRANE

Hrana mora da zadovolji potrebe organizma za izgradnjom i regeneracijom delova ćelija, ćelija, tkiva i organa

Gradivna uloga hrane započinje sa začećem i traje kroz ceo život

Proteini (16%)Masti (5-12%)Minerali (4,6%)

ENERGETSKA ULOGA HRANE

Hrana obezbeñuje organizmu energiju neophodnu za vršenje osnovnih telesnih funkcija i obavljanje svakodnevnih aktivnosti

Sastojci koji u organizmu oslobañaju energiju:Masti Ugljeni hidratiProteini (?)Alkohol

ENZIMSKO BIOHEMIJSKA ULOGA HRANE

Hrana obezbeñuje organizmu sastojke neophodne za sintezu i funkcionisanje enzima koji učestvuju u izvoñenju brojnih biohemijskih reakcija i metaboličkim reakcijama

Proteinienzimi

MineraliCu,Zn – delovi enzima superoksid-dismutaza (SOD); Se-deo enzima glutation-peroksidaza (GSH)Mg,Ca-modulatori aktivnosti enzima

Vitaminivitamini B1, B2, PP, pantotenska kiselina su strukturni delovi koenzima tiamin-pirofosfata, FAD, NAD, koenzima A

IMUNO-ODBRAMBENA ULOGA HRANE

Hrana obezbeñuje organizmu sastojke neophodne za normalno funkcionisanje imunog sistema

Proteiniantitela

MineraliZn

Vitaminivitamini C, A, E moduliraju imuni odgovor

SOCIJALNA ULOGA HRANE

Adekvatna ishrana omogućava čoveku da obavlja svoje socijalne funkcije na optimalan način

Radna sposobnost, psihološki status zavise i od stanja uhranjenosti

PATOLOŠKA ULOGA HRANE

Hrana može da bude razlog ili uzročnik nastanka ili razvoja oboljenja, pa čak i da dovede do smrti

MalnutricijaAlergije i intolerancijeIntoksikacija

MALNUTRICIJE

� Oboljenja koja se javljaju usled premalog ili prekomernog unošenja hrane, nekog hranljivog sastojka, ili usled nebalansirane ishrane

� Deficiti - polikarence, monokarence

gojaznost

Wilsonova bolest (bakar)

Karotenemija (karoteni)

Suficiti – vidljivi i nevidljivi

vidljivi

NevidljiviHipertenzijaDijabetes mellitusAteroskleroza...

Nepravilna ishrana je značajan faktor rizika za pojavu i razvoj i brojnih oboljenja u savremenom društvu

ALERGIJE I INTOLERANCIJE NA HRANU

- Alergija na hranu- Netolerancija - osetljivost na hranu- Averzija na hranu

OPTIMALNI UNOS ENERGIJE

Preporučeni nivo unosa energije-za odreñenu populacionu grupu je srednja vrednost potreba za zdrave individue te grupe. Distribucija u okviru grupe sledi Gaus-ovu krivu raspodele. WHO, 1985.

Koliko nam je energije potrebno?

1. Energetska ravnoteža

Unos energije = potrošnja energije

rezultat: bez promena telesne mase

2. Pozitivni energetski balans:

Unos energije > Potrošnja energije

rezultat: depo energije u adipoznom tkivu (gojaznost)

* neophodno stanje tokom trudnoće, dojenja i rasta

3. Negativni energetski balans:

Unos energije < Potrošnja energije

rezultat: gubitak telesne mase; neuhranjenost

ENERGETSKI BILANS

Preporučeni unos energije za odrasle (MJ/dan)

18-30 godina Muškarci Žene Visina (cm) Težina (kg) 150 50.6 7.2-8.3 160 57.6 9.1-10.4 7.9-9.0 170 65.0 9.8-11.2 8.3-9.7 180 72.9 10.5-12.0 9.2-10.5 190 81.2 11.2-12.8 9.9-11.3 200 90.0 12.0-13.7

Organizmu je energija potrebna za:

1. Osnovne fiziološke potrebe(bazalni metabolizam)

2. Fizičku aktivnost3. Specifično dinamičko dejstvo hrane

(termički efekat hrane)4. Održavanje konstantne temperature tela

+5. Energija za rast, razvoj6. Energija za trudnoću i laktaciju

1. Bazalni metabolizamDefinicija: Osnovne funkcije koje organizmu

omogućavaju život – energija potrebna za “golo preživljavanje” tokom mirovanja, bez fizi čkih i psihičkih napora, bez hrane

Čini 60-70% ukupne energetske potrošnje

Vrednost BM veoma varira meñu različitim osobama (25-30%) – genetska predispozicija i fiziološke razlike

Status tiroidne žlezde, nivo kateholamina, beta 3 ad renoreceptori, nivo leptina u cirkulaciji, nivo ribozomalnog proteina L 3, izlazak protona iz mitohondrija, nivo izmene telesnih proteina ...

Bazalni metabolizam u funkciji bezmasnog tkiva

Osnovna determinanta veli čine BM je nemasno meko tkivo, posebno miši ćna masa (76% BM)

Organ

% Telesne mase% Bazalnog metabolzma

Miši ći 40 22

Jetra 2.7 21

Mozak 2 20

Srce 0.5 16

Bubreg 0.4 9

Masno tkivo

21.4 4-8

Energetska potrošnja razli čitih organa

�BM je niži kod žena nego kod muškaraca (razlike u masi skeletnih miši ća, uticaj hormona, aktivnost Na-K-ATPaze?)�Niži je kod starijih osoba�Niži je kod invalida

Bazalni metabolizam zavisi od godina, pola, aktivnosti, geografskog podru čja, klime, lekova, površine tela itd.

� Bezmasno tkivo

� Groznica

� Površina tela

�Nedavno intenzivno vežbanje

� Tiroidni hormoni

�Ovulacija

� Trudnoća

� Lekovi

� Genetika

Povećanje

� Starenje (0.2%/godini nakon 30.)

� Smanjenje unosa energije

� Lekovi

� Genetika

Smanjenje

Faktori koji uti ču na BM

2. Fizička aktivnost� Voljni pokreti skeletnih miši ća i pratećih sistema

(sedenje, hodanje, trčanje) � Mišićima je potrebna energija da bi vršili rad

(pretvaranje hemijske energije u fizički rad)� Na nivo utrošene energije utiču: dužina trajanja fizi čkog

rada, učestalost i intenzitet� Faktori koji uti ču su još : mišićna masa i telesna masa� Kod sedentarnih osoba fizička aktivnost čini 20% ukupne

energetske potrošnje� Kod aktivnih osoba i do 50%

Namirnica Kcal Šetnja Bi cikl Plivanje Džoging

Pivo, 250 ml 115 22 18 14 12

Vino, 120 ml 110 21 17 13 11

Mars bar, 40 g 218 42 34 26 22

Banana split, 300 g 594 114 91 70 60

Big Mac 563 108 85 66 56

Milk Shake, 300 ml 364 70 56 43 36

Ekvivalenti fizičke aktivnosti i hrane(u minutima)

Razlike u nivou svakodnevne fizi čke aktivnosti izme ñu vitkih i gojaznih osoba

Levine et al, Science 307:584, 2005

Podela fizičke aktivnosti

Anaerobna

• Kratka aktivnost• Visok intenzitet• Glikogenoliza• 5% ATP

• Izdržljivost• Manjeg intenziteta• Krebsov ciklus• > 90% ATP

• Sprint• Teretana• Skakanje• Cepanje drva Aerobna

• Šetnja• Ples• Džogiranje• Rekreativno

plivanje• Tenis

Aerobna

3. Specifično dinamičko delovanje hrane (SDDH)

Definicija: Energija potrebna za digestiju, apsorpciju, transport i metabolizam hrane i hranljivih sastojaka (energetski odgovor organizma na unos hrane)

Proteini > ugljeni hidrati> lipidio Naziva se još i “ishranom izazvana

termogeneza”o U proseku iznosi 10% energije BM

ACTIVITY

THERMIC EFFECT OF FOOD

BMR

AROUSAL

SLEEPING METABOLIC

RATE

3000

2000

1000

KIL

OC

ALO

RIE

S P

ER

DA

Y

0

60-70%

10-15%

15%++

Komponente ukupne potrošnje energije

METODE MERENJA ENERGETSKOG PROMETA

�Potrošnja E (promet hrane)manifestuje se potrošnjom kiseonika, oslobañanjem T i izlučivanjem krajnjih proizvoda oksidacije hranljivih materija.

�Potrošnju E moguće je meriti merenjem potrošnje O2, izlučenog CO2, kao i odreñivanjem N jedinjenja izlučenih urinom.

�Metode: direktna i indirektna kalorimetrija i nekalorimetrijske metode

Prilikom oksidacije hranljivih materija nastaje :

� Ugljendioksid

� Voda

� Proizvodi metabolizma belančevina (urinom)

� Oslobadja se toplota

Humani kalorimetar

Meri otpuštanje toplote u zatvorenoj komori

DIREKTNA KALORIMETRIJA

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

PRINCIP:Zasniva se na činjenici da su poznate

stehiometrijske jednačine potpune oksidacije masti i UH, kao i toplotni efekti ovih rja; kao i da je poznata količina O2 koja se troši za potpunu oksidaciju belančevina do formiranja 1 g urinarnog azota, kao i količina CO2 i toplote koji se tom prilikom oslobode.

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

PRINCIP:

Aparat se sastoji iz komore u kojoj se nalazi odreñena količina vazduha (spirometar) koju osoba troši i posebnog suda u kome se nalazi kalcijum-hidroksid.

Aparat je tako konstruisan da se tačno odrede zapremine utrošenog O2 i izlučenog CO2.

Da bi se utvrdila potrošnja energije u organizmu, pored potrošnje O2 potrebno je utvrditi i količinu hranljivih materija koje se oksiduju, a što se može odrediti pomoću respiratornog količnika.

To je odnos izmeñu zapremine izlučenog CO2 i zapremine utrošenog O2 pri potpunoj oksidaciji hranljive materije.

Neproteinski RQ = odnos izmeñu zapremine izlučenog CO2 i zapremine utrošenog O2 pri potpunoj oksidaciji neproteinskih nutrijenata (ugljeni hidrati+proteini)

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

� Različite hranljive materije oslobañaju različite količinu toplote kad se za njihovu oksidaciju potroši po 1 L kiseonika, i zato je potrebno da se odredi količina kiseonika potrebna za oksidaciju svake pojedinačne hranljive materije.

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

UGLJENI HIDRATI

C6H12O6+6O2=6CO2+6H2O+2870 kJ

180 g +(6x22,4 L) 134,4 L O2 osloboñene energije 2870 kJ

Količina energije koja se oslobodi kada se za oksidaciju glukoze upotrebi 1L O2:

134,4 L O2 - 2870 kJ

Utrošak od 1,0 L O2 odgovara

oslobañanju 21 kJ pri oksidaciji

ugljenih hidrata

RQneprot = 1

� MASTI

CH2OCOC17H35

2 CHOCOC17H35 +157 O2 =CH2OCOC15H31

110CO2+106H20+68462 kJ

(157x22,4L) 3516,8l O2 – 68462,5 kJUtrošak od 1 L O2 odgovara oslobañanju 19,47 kJ pri oksidaciji

mastiMasti troše više kiseonika za oksidaciju!!

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

RQneprot= 0,7

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

PROTEINI

RQ za proteinsku oksidaciju nije jasno definisan, proteinski sastav varira, kao i potpunost oksidacije (0,80-0,82).

Proteini u hrani imaju 16 % azota, tako da svaki gram urinarnog N predstavlja 6,25 g metabolizovanih proteina.

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

PROTEINI

Za oksidaciju one količine belančevina iz koje nastaje 1 g urinarnog azota

troši se 5,923 L O2oslobaña se 4,754 L CO2i nastaje energija od 111 kJ

1 L kiseonika oksidacijom:

� Ugljenih hidrataoslobodi 21 kJ toplote

� Masti oslobodi19,74 kJ toplote

� Formira pri oksidaciji proteina 0,169 g urinarnog azota uz oslobañanje 18,76 kJ

NEPROTEINSKI RESPIRATORNI KOLIČNIK

�

RQ(nepr.)= IZLUČENI CO2

UTROŠENI O2

UGLJENI HIDRATIRQ (nepr.)= 6x22,4 L CO2:6x22,4 L O2=1

MASTIRQ(nepr.)=110x22,4 L CO2:157x22,4 L O2= 0,7

INDIREKTNA KALORIMETRIJA

� AKO JE RQ(NEPR.)=1

� U ORGANIZMU SAGOREVAJU U.H 100%

� AKO JE RQ(NEPR.)=0,7

� U ORGANIZMU SAGOREVAJU M. 100%

� RQ(NEPR.)=0,85 ( (1+0,7):2)

� 50% U.H 50% M.

INDIREKTNA KALORIMETRIJAKADA JE RQ(NEPR.) VEĆI OD 0,85

U ORGANIZMU VIŠE OD 50% SAGOREVAJU UGLJENI HIDRATI, KADA JE MANJI OD 0,85, MASTI

UKUPNA ZAPREMINA O2 KOJA SE TROŠI NA U.H I M. ZAJEDNO JE

1-0,7= 0,30 tj. 3,3%

NASTAVAK� VREDNOST IZNAD ILI ISPOD KORIGUJE SE NA

SLEDEĆI NAČIN:

� 3,3 X BROJ STOTINKI

� IZNAD ILI ISPOD 0,85

� Npr. RQ(NEPR) = 0,90

� 0,90-0,85=0,05 – 5 stotinki

� 5X3,3=16,6%

50% + 16,6% = 66,6% ugljeni hidrati

50% – 16,6% = 33,4% masti

IZRAČUNAVANJE ENERGETSKIH POTREBA/PROMETA INDIREKTNOM KALORIMETRIJOM PRIMER

� ZA 10 min.OSOBA POTROŠI 3,0 L O2� IZDAHNE 2,4 L CO2

� IZLUČI 0,075 g urinarnog N2

� Koliko energije potroši u toku dana?

� 1. Zapremina O2 za bel.= 0,075x5,923=0,444 L O2

� 3,0 L-0,444=2,556 L O2

INDIREKTNA KALORIMETRIJA, PRIMER� 2. Zapremina CO2 za belančevine

� 0,075x4,754=0,356 L CO2� 2,4 L-0,356 L=2,044 L CO2� RQ (nepr.)= 2,044:2,556 =0,8

� 0,85-0,80=0,05

� 0,05x3,3=16,6

� MASTI=66,6%; U.H. =33,3%

INDIREKTNA KALORIMETRIJAZA oksidaciju masti je utrošeno(2,556 L x 66,6) : 100= 1,703 L O21,703 x 19,47 kJ = 33,16 kJZa oksidaciju ugljenih hidrata je utrošeno(2,556 x 33,3) : 100=0,852 L O20,852 x 21,0= 17,9 kJZa oksidaciju proteina je utrošeno0,075 x 111 kJ = 8,33 kJ

Ukupna dnevna potrošnja59,39 kJ x 6 x 24 = 8552 kJ energije dnevno

INDIREKTNA KALORIMETRIJADozvoljava precizno i tačno merenje E

prometa pod standardizovanim uslovima. Relativno komplikovana!!!

Praćenje otkucaja srca , prilikom vežbanja, linearan iznad odreñenog praga!!

Atwater-ova formula je još jedna metoda zaizračunavanje ukupnih energetskih potreba ljudi

E = E relativnog mirovanja + Izvršeni rad (kJ) x 5

Faktor 5 se koristi jer čovek ne pretvara svu energiju u koristan rad

Kod osoba čije profesije ne zahtevaju fizičku aktivnost

E relativnog mirovanja ~ E ukupno

Alati u sprovoñenju optimalne i uravnotežene ishrane

o Preporu čeni dnevni unos nutrijenasao Principi racionalne ishraneo Dijetarni vodi čio Piramida ishraneo Tanjir ishrane

Čemu služe alati:

�da procene potrebu za nutrimentima�da omoguće procenu neadekvatnog ili prekomernog unosa�za planiranje ishrane�za promociju zdravlja

Kako se vrsi procena adekvatnog unosa nutrijenta?

Odreñivanje prose čnih potreba u okviru jedne populacione grupe

Preporuke za dnevni unos hranljivog sastojka -prepor učeni dnevni unos, ona koli čina nutrijenta koja je potrebna da bi se izbegao deficit i obezbedili metaboli čki procesi za ve ći deo populacije.

Estimated average requirement

Procenjena vrednost prosečnih potreba

Preporučeni dijetarni unos se izražava kao:

RDARecommended Dietary Allowancestabele (Nac. Ac. Sci. USA)

AIs Adequate Intakes

DRIDietary Reference Intake

tabele (Nac. Ac. Sci. USA)

1943. – 1989. (Institute of Medicine, Nacionalna Akademija SAD)

Pokriva potrebe 95-97% populacije

1997. - 2005. zamenjuju RDA vrednosti (SAD-Kanada)Obuhvata EAR, RDA, SUL/TUL

Koristi se kad RDA nije utvr ñen i bazira se na manje polaznih podataka

RDA vrednost, preporuceni dijetarni unos

� Sigurne, bezbedne i adekvatne vrednosti svakog pojedinačnog nutrijenta neophodne da bi se pravilno odvijali svi metabolički procesi i obezbedilo dobro zdravlje jedinke.

DRI vrednost,dijetarni referentni

unos� Specifičnije u odnosu na odeñene populacione grupe

AIs, adekvatan unos� Manje pouzdane od RDA, za pojedine nutrijente

Definisanje gornjeg nivoa bezbednog unosa?

� Preterani unos može imati za posledicu odreñene toksične efekte, na način kao što to mogu pokazati i druge klase hemijskih jedinjenja.

� Institut za medicinu 1998. definiše vrednosti Gornjeg bezbednog nivoa unosa (engl. Tolerable Upper Intake Level, ili UL), na isti način kao i Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA 2006), kao najviši nivo dnevnog unosa, koji neće izazvati neželjeni efekat po zdravlje ljudi u većini odredjene populacije.

� Uvek treba imati u vidu da UL vrednost nije preporučeni nivo unosa, već da je to procenjeni najviši nivo unosa koji sa sobom ne nosi negativne posledice po ljudsko zdravlje.

� Gde god je moguće UL vrednosti treba računati iz svih izvora unosa nutrijenata, znači uzimanjem u obzir unos iz hrane, ali i dijetetskih suplemenata.

Vrednosti DRI za makronutrimente

Vrednosti DRI za vitamine

Vrednosti DRI za minerale

Vrednosti UL za vitamine

Vrednosti UL za minerale

Prvi princip racionalne ishrane� Važeći Vodiči ishrane preporučuju sledeći način

unosa dnevno potrebne energije� 55-60% ukupne energije unosom ugljenih hidrata

“Šećera ne više od 10%”

� 12-15% iz proteina� 20-30% iz masti

Ostale važne funkcije makronutrijenasa

Važni u rastu i razvojuOdržavaju normalne funkcije organizma(enzimi, hormoni…)

Principi racionalne ishrane

� Ishrana mora da obezbedi optimalne količine esencijelnih nutrimenata koji se ne mogu sintetisati u organizmu

� Esencijelne masne kiseline� Esencijelne aminokiseline� Vitamini� Minerali� Dijetarna vlakna� Tečnost

Drugi princip racionalne ishrane

Treći princip racionalne ishrane

• Odnos pojedinih nutrijenata unetih hranom je takoñe važan:-Odnos biljnih i životinjskih masti-Odnos biljnih i životinjskih proteina-Odnos elektrolita (Na i K)-Odnos kalcijuma i fosfora-Odnos vitamina B i ugljenih hidrata-Odnos polinezasićenih masti i vitamina E

Četvrti princip racionalne ishrane

� Hrana mora biti...� Biološki vredna

� Zdravstveno ispravna

� Šest različitih grupa namirnica:� Mleko, mlečni proizvodi� Voće� Povrće� Žitarice i proizvodi od žitarica� Meso, riba, jaja, suve leguminoze, semenke, jezgrasto

voće� Rafinisane masti i šećeri

Piramida ishrane

Piramida ishrane

Ukupne masti 15--30%Zasicene masti <10%PMK 6--10%n-6 PMK 5--8%n-3 PMK1--2%Trans masne kiseline <1%MMK iz razlikeUkupni ugljeni hidrati 55--75% (priroda UH, nizak GI)Slobodni seceri <10%Proteini 10--15%dHolesterol <300 mg per dayKuhinjska so, natrijum <5 g per day (<2 g per day)Voce i povrce >400 g per dayUkupna dijetna vlakna 14 g/1000 kcal30 minuta umerene fizicke aktivnosti

DIET, NUTRITION AND THE PREVENTION OFCHRONIC DISEASES, WHO 2003.

Primer preporuka:

GENERALNE PREPORUKE WHO/FAO