Dilatacija vremena

5/23/2018 Dilatacija vremena

1/11

Dilatacija vremena

Specijalna teorija relativno


2/11

Istovremenost va ogaaja je relativan pojam.

To znai a va ogaaja koja posmatra registruje u svom

inercijalnom sistemu kao istovremene, za posmatraa u ruinercijalnom sistemu nisu istovremeni, nego slede jedan posdrugog, i to u intervalu vremena koji zavisi od relativne brzinsistema.

Dakle, tok vremena je takoe relativan i zavisi o brzine sist


3/11


4/11


5/11

Neka se u inercijalnom sistemu S koji se nalazi u stanju mirovaeavaju jean za rugim va ogaaja na istom mestu u vremrazmacima t1i t2, odnosno u intervalu vremena t2t1= t.

U inercijalnom sistemu S koji se krede stalnom brzinom u onosistem S, isti ogaaji za posmatraa iz sistema S ogaaju se nmestima, i u vremenskim razmacima t1 i t2, tj. u intervalu vremt2 t1.


6/11

Vreme proteklo izmeu ova va ogaaja u sistemu S je :

t = t2 t1,

a u sistemu S (na osnovu Lorencovih transformacija)

Dakle, t < t.

Znai, prema asovniku koji se krede zajeno sa sistemom S iz

ovih ogaaja je proteklo manje vremena nego izmeu tih o

sistemu S.

Ovaj odnos intervala vremena eksperimentalno je proveravan

potvren.

2

2

2

1

12

2

2

12

1

''

''

c

u

c

uxt

c

uxt

ttt

2

2

1

'

c

u

t

1' tt


7/11

Treba uzeti u obzir da su inercijalni sistemi ravnopravni (ek

Posmatra u inercijalnom sistemu koji se krede stalnom brzonosu na sistem koji je u stanju mirovanja, ravnopravno m

a se nalazi u stanju mirovanja u onosu na sistem koji se kbrzinom istog intenziteta u suprotnom smeru.


8/11

Vreme mereno u inercijalnom sistemuu kojem je posmatra (asovnik) u

stanju mirovanja, naziva se sopstvenovremei oznaavamo ga sa t0.

Ako se u nekom inercijalnom sistemudva dogaaja deavaju na istommestu, tada se i vremenski intervalizmeu ta dva dogaaja, izmeren

asovnikom koji se nalazi na tommestu, naziva sopstvenimvremenskim intervalomt0.


9/11

Veliina

manja je od 1, jer je brzina

kojom se jedan inercijalni sistem kree uodnosu na drugi manja od

brzine svetlosti c.

Dakle, vremenski interval izmeu dvaista dogaaja u svakom inercijalnom

sistemu uvek je vei od sopstvenogvremenskog intervalat0.

Svaki asovnik ide sporije u inercijalnomsistemu koji se kree u odnosu naposmatraa nego u inercijalnom sistemuposmatraa.

2

2

0 1

c

utt

2

2

1c

u


10/11

Paradoks blizanaca predstavlja pokuaj da se metodom svoenja na protivrenost osdilatacije vremena iz Ajntajnove Specijalne teorije relativnosti.

Vreme ili starenje jednog blizanca koji se nalazi na ultrabrzom kosmikom putovanjubrzinom bliskom brzini svetlosti) trebalo bi da izgleda usporeno za njegovog brata blostao na Zemlji.

Samim time, ,,putujui" blizanac kada se vrati sa svog putovanja na Zemlju, trebalomnogo mlae od drugog blizanca koji je ostao na Zemlji, odnosno, nije se kretao takrelativistikom brzinom.

S druge strane, poto je kretanje relativno, sasvim je ispravno rei da je blizanac kojpo kosmosu u stvari mirovao, a da se drugi blizanac zajedno sa planetom Zemljom kodnosu na njega velikom-relativistikom brzinom. U tom sluaju, iz istih, prethodno razloga, blizanac koji je sve vreme bio vrsto vezan za Zemlju (ostao na Zemlji) trebzavretku putovanja izgleda i da bude mlai od svoga brata blizanca, to je u oigledkontradikciji sa prethodnim zakljukom, i to ini sutinu ovog relativistikog parado

Paradoks je prvi formulisao Lanven 1911. godine i od tada je vie puta osporavan pAjntajna lino.

Danas preovlauje miljenje da paradoksa nema. Ekvivalenciju izmeu blizanaca uklkojem se izlae putujui blizanac pri zaokretu za povratak na Zemlju. Prilikom zaokreblizanac se izlae dodatnom ubrzanju koje se, saglasno optoj teoriji relativnosti, moekvivalentnim gravitacionom polju. A u gravitacionom polju tok vremena zavisi od poenergije. Poto je potencijalna energija putujueg blizanaca znatno nia to je i tok vrod toka vremena na Zemlji, dakle, blizanac na Zemlji bre stari.

Paradoks blizanaca


11/11

Putovanjem kroz vreme bavi se i teorija struna.

Ako je ova teorija tana, svemir ima 9 prostornih imenzija i jenu vremensku.

U poetku su sve imenzije bile isprepletane.

Pri Velikom prasku, 3 prostorne dimenzije - visina, irina i uina i jena vremenskaprerasporeene, ok su preostalih 6 isprepletane.

Ako ivimo u svetu izmeanih imenzija, kako razlikujemo iluziju o stvarnosti?

Vreme je imenzija koju spoznajemo samo u jenom pravcu. Ali, ta ako postoji jo

vremenska dimenzija?

Ovo su reenice iz filma Mr. Noboy, koji nam pokazuje a ako pomeamo pire i smoemo rastaviti. I kako se im koji izlazi iz cigarete nika ne vrada u nju.

Ne moemo se vratiti unaza. Zato je tako teko izabrati. A sve ok ne onesemo omogude.

Putovanje kroz vreme

Documents

Dilatacija vremena