Dinami ki energetski č efikasni sistemi za grejanje

Dinami ki energetski čefikasni sistemi za grejanje

50. Me unarodni kongres i izložba o KGH, Beograd, 4–6.12.2019đ50th International HVAC&R Congress and Exhibition, Belgrade, 4–6 Dec. 2019

1

Potrošnja energije u zgradama


2

• Više od polovine energije utrošene u zgradama potroši se na sisteme za grejanje

Energetska efikasnost u zgradama


3

Faktori koji uti u na energetsku efikasnost sistema za grejanje u zgradamač

•Pravilno hidrauli ko balansiranječ•Pravilno puštanje u rad •Performanse sistema za grejanje u parcijalnim optere enjimać

Parcijalno optere enje u zgradamać


4

Sistemi za grejanje u projektnim uslovima rade manje od 6% vremena

Kompenzacija varijacije optere enja u prostorijama vrši se pomo u termostatskih ć ćradijatorskih ventila opremljenih sa termostatskim glavama



5

Ugradnja termostatskih glava uvodi zna ajne promene u sistemima za grejanječ



6

Koliko brzo reaguje termostatska glava?

Tip termostatske glave

Punjena gasom

Punjena te noš u č ć

Punjena termalnim voskom

Vreme reakcije EN215

~10 min ~20 min ~30 min



7

Predpodešavanje ventila , da li je bitno?

Predpodešavanje ventila obezbe uje potreban protoka na svakom grejnom telu u projektnim đuslovima i obezbe uje bolji autoritet termostatskog radijatorskog ventila. đ

Ventili sa predpodešavanjem nisu u mogu nosti da kompenzuju promene diferencijalnog ćpritiska u sistemima sa promenjivim protokom ( potreba za automatskim balansiranjem)



8

Bez regulacije diferencijalnog pritiska nema energetske efikasnosti u sistemima za grejanje sa promenjivim protokom

Pad pritiska na TRV 100% Load

50% opterećenje konstantan napor

50% optere enje ć nconst

Stati ko i dinami ko balansiranje dvocevnih sistemač č


9

Primenom dinami kog balansiranja rešavaju se problem sa promenjivim diferencijalnim čpritiskom u sistemima sa promenjivim protokom.

Stati ko i dinami ko balansiranje dvocevnih sistemač č


10

Pumpe sa promenjivim brojem obrtaja pomažu postizanju višeg stepena energetske efikasnosti ali nisu u mogu nosti da reše u potpunosti problem sa prekomernim ćdiferencijalnim pritiskom

Optimizacija napora pumpe


11

Pumpa iji je napor optimizovan osigurava najmanju potrošnju energiječ

Optimizaciju pumpe mogu e je uraditi samo u sistemima sa automatskim balansnim ćventilima ili sa dinami kim ventilimač

Studija slu ajač


12

• Stambena zgrada sa 60 stanova – 10 spratova , 20 vertikala , 2 mešna kruga , 273 radijatora

• Godina izgradnje 1972. 1985. godine zamenjena stolarija i ura ena nova fasadađ

• Cirkulacine pumpe Grundfos MAGNA3 ( 2 komada ), radijatorski ventili Danfoss RA-N DN10 ( 273 komada ) , ru ni balansni ventili Danfoss MSVč

• Pore enje je ra eno sa Danfoss Dynamic Valve™đ đ RA-DV

Studija slu ajač


13

Studija slu ajač


14

Rezultati

•Pove anje diferencijalnog pritiska dovodi do prekomernog ćprotoka što dovodi lošije regulacije sobne temperature i pove ane potrošnje energijeć

•Upotrebom dinami kih ventila promena diferencijalnog čpritiska je eliminisana kao poreme aj u sistemu i ostavruje ćse bolja regulacija temperature kao I smanjenje potrošnje energije

•Nakon nekoliko godina rada instalacije izmerena je prose na čušteda u energiji za pumpanje od 57% ( 980KWh/godišnje ) I postignuta je ušteda u ra unima za grejanje od 12%č

Zaklju akč


15

• Primenom dinami kog balansiranja mogu e je ostvariti č ćuštede kako u novim tako i u starim objektima.

• Primenom samo cirkulacionih pumpi sa promenjivim brojem obrtaja bez obzira na kontrolni mod pumpe nije mogu e ćrešiti problem sa diferencijalnim pritiskom

• Za maksimalno iskoriš enje potencijala za uštedu energije ćneophodno je primeniti kombinovane mere sa dinami kim čbalansiranjem i primenom cirkulacionih pumpi sa promenjivim brojem obrtaja

• Dalji potencijali za uštedu ?

HVALA NA PAŽNJI


16

Documents

Dinami ki energetski č efikasni sistemi za grejanje