Dinamika razvića pčelinje zajednice

Fakultet veterinarske medicine

Katedra za Biologiju

Izuzetno važan preduslov za formiranje i održavanje jakih pčelinjih društava je dobro poznavanje biologije pčele i pčelinje zajednice.

VREME RAZVIĆA U DANIM A

S tad iju m raz v ića R ad ilice M atice T ru to v i

Ja je

L arva

P red lu tka

L u tka

3

6

3

9

3

5

2

6

3

7

4

10

dužina razvića 21 16 24

Zbog toga je ODRŽAVANJE JAKIH PČELINJIH DRUŠTAVA U TOKU CELE GODINE OSNOVNI CILJ TEHNOLOGIJE PČELARENJA.

Jako pčelinje društvo može se održati ako se tehnologija pčelarenja uskladi sa biološkim zahtevima medonosne pčele i povoljnim uslovima paše, tj. raspoloživim nektarom i cvetnim prahom u okolini pčelinjaka.

• Preduslov za ostvarivanje visokih prinosa je:

1. Održavanje jakih pčelinjih društava.

2. Pčelinja paša

• JAKA PČELINJA DRUŠTVA su ona kod kojih je 8 i više ulica po korpusu zaposednuto pčelama.

• SREDNJE JAKA PČELINJA DRUŠTVA imaju između 5 i 7 ulica zaposednutih pčelama.

• SLABA su ona pčelinja društva kod kojih je broj uluca zaposednutih pčelama manji od 5.

• Na početku glavne paše, JAKA DRUŠTVA u odnosu na srednje jaka i slaba: – imaju veću masu pčela (5-6 kilograma i više) i URAVNOTEŽENU UZRASNU

STRUKTURU. – efikasnije čiste saće od uginulih larvi i lutaka, od košuljica

– zaostalih posle presvlačenja i drugih otpadaka.

– mnogo efikasnije skupljaju polen i nektar,

– bolje oprašuju biljke,

– rentabilnije troše rezervne materije po jedinici žive mase,

– održavajući pri tom visok stepen preživljavanja i

– imaju veću otpornost prema bolestima.

• Broj pčela u JAKOM DRUŠTVU:

• u jesen, kad ih zazimimo – 30 000 pčela

• u proleće - od 20 000 do 22 000 pčela

• leti, u vreme najintenzivnije paše - od 55 000 do

60 000 pčela

• Tokom godine pčelinje društvo prolazi kroz više faza svog razvoja, pri čemu se kvalitet i kvantitet osobina obrazovanih pčelinjih društava menja po periodima u zavisnosti od sezone i jačine pčelinjeg društva, što se lepo vidi iz Grafikona 1, gde je prikazan razvoj pčelinjeg društva (1-jakog, 2-srednjeg, 3-slabog) tokom godine podeljen u 6 perioda.

Grafikon 1. Razvoj pčelinjeg društva tokom godine (6 perioda)

I period predstavlja smenu zimskih (dugoživećih) pčela sa mladim letnjim (kratkoživećim) pčelama.

• U zavisnosti od jačine pčelinjeg društva traje 30 –35 dana (kraj marta - početak aprila). Trajanje ovog perioda zavisi pored jačine društva i od dužine života pčela, raspoloživih rezervi nektara i polena, ali i od vremenskih uslova.

• Period intenzivnog opadanja brojnosti pčela - NAJKRITIČNIJI PERIOD ZA BIOLOŠKI OPSTANAK PČELINJE ZAJEDNICE. Često se javlja nozematoza što još više pogoršava stanje društva.

• Tokom ovog perioda uspešno prezimelo društvo srednje jačine oslabi 10-12%, slabo društvo oslabi 47-53%, dok jako drušvo praktično zadrži isti broj pčela.

II period se karakteriše intezivnim razvojem društva.

• traje 20 -tak dana (od 5. do 25. maja).

• u jakim pčelinjim društvima mlade pčele su sposobne da ishrane 3,3-3,9 larvi (~4 larve).

• Jako društvo do polovine maja može da se razvije do maksimuma i dostigne broj od 55000 pčela i ostvari maksimalne prinose, dok nedovoljna razvijena društva ostvaruju znatno lošije prinose.

III period - period intenzivne aktivnosti pčela radilica.

traje kratko

društvo se uvećava i sprema za glavnu medoberbu,

veliki broj pčela radilica koje efikasno skupljaju polen i nektar i prerađuju ga u med.

• Novoizvedene pčele u odnosu na svoje predhodnice odlikuje se

većom količinom rezervnih materija i manjim sadržajem vode u telu,

dobro razvijenim hipofaringealnim žlezdama i sposobnošću

razgradnje saharoze na fruktozu i glukozu. Pčele letnjih generacija u uslovima napornog rada brzo se troše i žive između 35 i 40 dana.

• U III periodu se može IZGUBITI MATICA !!!

• Razvijaju se lažne matice: to su izabrane radilice koje ostale

pčele počnu da hrane specijalnom hranom od koje im nabujaju jajnici i koje polažu neoplođene jajne ćelije. Ove “lažne matice” pokušavaju da ubiju pravu maticu.

• Da bi se to preveniralo, društvo povuče desetak matičnjaka u vremenskim razmacima od 10-ak dana iz kojih se sukcesivno izležu mlade matice. Prva novoizlegla matica se šalje na parenje i, ukoliko uspešno obavi zadatak, ona ruši sve matičnjake.

IV period predstavlja period glavne paše (5. jun - 5. jul).

• Pčelinja društva u tom periodu dostižu “radnu zrelost”

• Da bi se postigli visoki prinosi meda, pčelinja društva moraju biti snažna, posedovati kvalitetnu maticu, imati rezerve hrane u saću, kao i dobru ventilaciju gnezda.

U periodu glavne paše nosivost matica se smanjuje, dok sa druge strane raste masa i veličina tada položenih jaja. Iz njih se legu krupnije pčele radilice koje u telu imaju veće rezerve hranljivih meterija u poređenju sa svojim sestrama predhodnicama. Ove pčele predstavljaju poslednju generaciju pčela sa najboljim fiziološkim karakteristikama koje im omogućuju preživljavanje i u ekstremno nepovoljnim zimskim uslovima. Sa završetkom četvrtog perioda glavne medoberbe, snaga pčelinjeg društva će se smanjivati.

V period predstavlja pripremu pčelinjih društava za zimu. (15. jul - 15. septembar)

• U to vreme dolazi do masovnog progona trutova iz košnica.

• Posle glavne medoberbe matica polaže manji broj jaja, isto tako krupnih kao i one u vreme glavne medoberbe. Pčele koje se izlegu iz tih jaja u uslovima obilne ishrane su pčele hraniteljice koje po razmerama i

težini prevazilaze letnje pčele, kao i po količini rezervnih supstanci u

telu (azot i glikogen) i žive nekoliko puta duže u poređenju sa letnjim

pčelama. Primera radi ove pčele žive oko 9 meseci, a letnje samo

između 35 i 40 dana. Sa nastupanjem jesenjih hladnoća, matice

prestaju sa polaganjem jaja.

Nakon medobranja - vrcanje meda, a zatim - tretman protiv varoe.

VI period - period biološkog (ekološkog) mirovanja

• počinje u trenutku kada nestane leglo (od 15. septembra ili 15. oktobra ili kasnije)

• završni period u godišnjem ciklusu životne aktivnosti pčelinjeg društva.

• Pčele se skupljaju u zimsko klube kada se spoljna temperatura spusti ispod 10-12 °C (slabija društva se ranije skupljaju od jačih društava i nalaze dalje od leta u unutrašnjosti košnice).

• Klube ima omotać debljine od 2,5 do 7 cm čine ga slabopokretljive pčele priljubljene jedna uz drugu i tako sprečavaju gubljenje toplote.

• U sredini klubeta pčele su pokretljivije i periodično se smenjuju sa pčelama koje obrazuju omotač.

• Temperatura u omotaču klubeta varira između 6,1 °C i 12 °C, u sredini klubeta od 14 °C do 25 °C, a u njegovom toplom centru kreće se oko 30°C.

• Toplotu u klubetu obezbeđuju pčele preko svojih metaboličkih procesa razlaganjem šećera.

• Pri drastičnom padu spoljne temperature klube se sažima, omotač klubeta postaje deblji, a površina klubeta se smanjuje, što omogućava zadržavanje toplote na željenom nivou.

• Sa otopljavanjem klube se širi, uvećava u obimu, a omotač postaje tanji.

• Takva struktura zimskog klubeta pčelama ne obezbeđuje samo ekonomično raspolaganje sa toplotom, nego i efikasno odstranjivanje vodene pare i ugljendioksida.

• Pri normalnim uslovima zimovanja produkti metabolizma pčela skupljaju se u debelom crevu pčela (do 40 mg), od kojih se pčele oslobađaju pri prvom letu na samom početku sledeće sezone (letovi pražnjenja).

• Pri normalnim uslovima zimovanja na samom njenom kraju matice počinju da polažu manji broj jaja u ćelije saća.

• Matica polaže jaja u centru klubeta čime se pokreće biološki sat i otvara novi godišnji ciklus u životu i radu pčelinjih zajednica.

• Intezitet polaganja jaja i uspešnost negovanja legla zavise od klimatskih uslova u zimskom periodu.

• Tako npr. ako su dnevne temperature iznad 10 °C pčelinje klube će se širiti i postati rastresitije, a površina pod leglom će se uvećati,

• Međutim ako dođe do iznenadnog naglog zahlađenja, klube će se skupiti, matica će smanjiti ili potpuno prestati sa polaganjem jaja, usporiće se razvoj pčelinjeg društva. Pčele će se povući prema centru klubeta, pa se može dogoditi da deo legla ostane nepokriven i da dođe do njegove prehlade i uginjavanja prehlađenog legla. Društvo će naglo oslabiti a moguća je i pojava raznih oboljenja.

Proširivanje pčelinjih zajednica

• PROŠIRIVANJE PLODIŠNOG PROSTORA

– Veći unos polena i nektara iz prirode znatno stimuliše pčele da hrane maticu mlečom, tako da ona znatno brže polaže jaja, čime se plodišni prostor znatno smanjuje.

– Od 15. marta do 4. aprila matica polaže dnevno preko 500 jaja, a od 4. aprila do 25. aprila čak do 1000 jaja dnevno, tako da će pčelinja zajednica za ranu bagremovu pašu imati oko 30.000 sabiračica.

– Proširivanje plodišnog prostora se vrši dodavanjem mladih izgrađenih ramova/ramova sa satnim osnova.

– Na taj način se obezbeđuje prostor matici da polaže jaja.

• PROŠIRIVANJE MEDIŠNOG PROSTORA

U ranoj fazi paše, kada se steknu povoljni uslovi, jaka društva mogu da sakupe znatne količine meda.

Kada je polovina prvog medišnog korpusa ispunjena medom ili nektarom, a paša u punom jeku, neophodno je dodati novi medišni korpus i to iznad plodišnog korpusa.

Na taj način se ne dozvoljava pčelama da steknu utisak da su obezbedile dovoljno hrane, pa sav nektar koji donose gomilaju iznad plodišta a ujedno dopunjuju i podignut medišni korpus.