Diskusija

NEDIM FILIPOVIC

U svojoj diskиsiji zelim da se-, и oЬlikи nekoliko glosa, osvшem па neka pitaпja izlozena и predavanjima profesora Vase (;иbrilovica i profesora Avde Suceske. Моје glose sи uokvirene u dva pitanja о proЬlemu islamizacije u Bosni:

Prvo, uslovi u kojima је vrsena islamizacija u Bosni s obziгom na unu-tгasnje prilike;

Drugo, kakav је islaш nastupao u Bosni. U granicama prvog pitanja izlazem sljedece: Mislim da је formit-anje pojma bosanskog naroda pocelo rano, da to

formiranj e ide sa pocecima bosanske drzave, tako da је и doba uspostavlja­nja turske vlasti taj pojam zatecen. On se ocituje u izrazima Bosnjanin, Bosnjak, kao oznakama za ћriscanske turske podanike, poslije uspostave tuгske vlasti, а izrazima Bosna1tt, Bosna, kao oznakama za domace islamizo­\'ane turske podanike.

Izraz »Bosna« upotreЫjava se u okviru genitivne veze, ра se kaie, na primjer, Ali-i Bosna: Alija iz Bosne, Bosanac; to је vrsta jezickoga manira, preuzetog· iz perzijskog jezika.

Drugo, ta cjelovitost bosanskog srednjovjekovnog naroda dolazi do iz­г<:~za i u cinjenici da ne postoji nikakva razlika u licnim imenima pripadnika tri vjerske grupacije: katolika, pravoslanih i bogumila. Jedino se kod doma­cih vlaha, tj. stocarskog stanovnistva, dakle kod jednog socijalnog sloja, osje­ca izvjesna djelomicna posebnost u nomenklaturi licnih imena, sto је po­sljedica јасе romanske i ilirsko-alЬanske komponente и istoriji formiranja tog socijalnog stratuma. Cak ova uniformnost licne nomeнklature vrijedi i za islamizovane Sase. Naziv »bogumili« za oblcnog pripadnika crkve posvjedocen је najranijim turskim izvoгima о Bosni sa pojavom toponima koj i sadrzi taj naziv, na primjer, Bogumilo selo, i cestom pojavom vlastitog imcna Bogttmil. Pri tome, treba istaCi da је socijalni, profesionalni, ра i konfesionalni status ll sredпjem vijeku pretvaran u licno ime ш ekvivalent za patronim, sto se ocuvalo i и turskim popisima stanovnistva. Na primjer, Marko Kovac. Ovo »kovac« dolazi mjesto danasnjeg, modernog, patronima, jer patronim, kao i;to to kaze jedan katolicki svestenik u XVII vijeku , nije potpuno formiran u Bosni, nego se vise susrece kod predstavnika feudalne klase. Trece, unu­trasnje stanje potkraj bosanske drzave Ьilo је karakterisano sa dvije stvari: prvo, razjedinjenoscu vrhova feudalne klase i podijeljenoscu Bosne u neko-

559

liko krиpпill magпatskih oЫasti, rаснпајисi tu i kraljevu oЬlast. Vec sama podijeljeпost vrhova feudalпe klase, пjihovo sukoЬljavaпje, pritiskivala је Ьаzи te klase, sitпo i sredпje plemstvo, i pojacavala suprotпosti uпиtar te klase, od..,-ajala, и smislu zajedпice iпteresa te klase, iпterese sitпih i srednjih plemica od vrhova te klase. То се se пајЬоlје vidjeti prilikom turskog osva­jaпja Воsпе. Ovakvo stanje u redovima vladajиce klase u Bosпi izazvalo је, osoЬito и vezi sa spoljпom situacijom, katastrofalпe posljedice па bosaпsku privredu, poglavito па osnovnog proizvodaca bosaпske feudalпe privrede, па bosaпsko seljastvo. То seljast\'O Ьilo је и vrlo ostroj klasпoj sиprotnosti prema vladajucoj klasi. Silna pustos zemlje, о kojoj svedoci turski popisni defter iz 1468/9, dakle pet-sest godina poslije turskog osvajanja, пе moze biti samo posljedica turskЉ razaraпja, iii иopste vanjskiћ гаzагапја, nego је

1.1eCim dijelom rezultat gradaпskih ratova, sukoba unlltar feudalne klase i ta pustos, prevedeпa па politicko-klasni jezik, иkaZl!je па jaz koji је postojao izmedи оsпоvпе proizvodacke klase i vladajиce klase l1 Bosпi. S takvim unu­trasпjim staпjem bosaпske drzave prozimala se spoljno-politicka i vојпа si­tuacija te dctave. Madarsko-katolickom vjekovnom pritisku i politicko-vojnoj iпtervenciji pridruzio se turski vojno-politicki pritisak, kao izraz tнrskih osva­jackih teznji i tиrskog konfrontiranja s Madarima, koji poslije Ьitke na Ca­murlllu 1413. godine postaje koпtinuirana akcija, do turskog osvajanja Воsпе 1463. godine. Тај dvostrиki pritisak na Bosпu dvije medusobno suceljene sile morao је izazvati veoma teske posljedicc и smislu prodиЬljavanja klasne borbe u Bosni i iscrpljivanja njene ekonomike.

Cetvrto, Воsпа је bila jedina balkaпska politicko-driavпa regija sa tri ћriscaпske konfesije: katolickom, pravoslavnom i bogumilskom. Kada se uzme и obzir prepoпderaпtпa иloga rcligije u srednjem vijeku, ne samo kao kиltllrnog i ideoloskog nego i politicko-dru!itvenog form;щsa, onda se пюrајu иzeti и obzir refleksi te ciпjenice па иkнрпоst formiranja bosanskog feиdal­пog naroda i njegove poШicko-drzavne formacije. U паsој istoriografiji ta Cinjenica пiје kompleksno iZllcena, nego је pojcdnostavljeпa i гојеdпоstrа­пјепа, i to kroz dogled sиbjektiv·пo-politicke retrospekcije. Cinjenica da је jedinstvena vjera (kao, па priшjer, u Grckoj, Bugarskoj, SrЬiji) и sгedпjem \'ijekи, pиtem orgaпizovaпja jedinstveпe crk,,e, imala ogromпи ulogu и foi·­miranjи srednjovjekovnog naroda i пjegove drzaYc, morala је ostaviti zig na istorijи Bosne, ра i па razvitak tri pomcпute konfesije u toj zemlji. Sve tri konfesije nisи mogle igrati нlogu jedne jedinstvene religiozne ideoloske sna­ge koja Ьi se uvrstila medu drzayotvorne faktore и medijevalпom smislu te rijeci. Prema istorijskim podacima, borba za takvи ulogu и Bosni vodila se izmedи katolicaпstva i bogumilstva, dok је и sjcпci te borbe ostala uloga гravoslavlja. UkazиjuCi па znacaj spoljno-politickiћ faktora - s jcdne stra­ne, na papsko-madarski pritisak, а, s druge strane, па cgzistiranjc i snazan razvitak susjedne пemanjicke drzave - isticemo da drzaпjc tЉ spoljпih fak­tora prema Bosni moze u izvjesnom smislu da bt1de indikater пaznacenog иnиtrasпjeg odnosa izmedи tri роmепиtе koпfesije и Bosпi. Usmjeren.ie raz­vitka nemanjicke drzave prema moraYsko-vardarskoj dolini i madarsko-kato­licki pritisak prema Bosпi, opredijelili su razvitak и Bosпi и tom pravcи da је ulogu osnovпe religiozne ideoloske snage и Bosni preиzelo bogиmilstvo, da Ьi se docnije, od vremena иspostavljanja bosaпske kraljevine, za tи ulogu borilo s katolicanstvom, uz пaizmenicno -nastиpanje i odstиpaпje, i da Ьi tи иlogu pod posljedjпim bosaпskim kraljevima prepиstilo katolicaпstvи, јег sи

560

bogumilstvo Ьili potisli i potukli ti kraljevi. Ovakav religiozni razvitak u Bosni morao је izazvati svoje ne samo ideoloske i vjerske i kulturne nego i socijalпo-klasпe posljedice. Оп је pritiskao prostor sve tri koпfesije, оп је dovodio do medusobnog reduciranja njihove sпage i uticaja. On је njihov status i njihovu ulogu duћovnog faktora koji djeluje specijalnim putevima sprovodenja svog uticaja па socijalпo-politicko Ьiсе drustva transformirao u direktni drиstveno-politicki faktor, sto је moralo dovesti do izgradnje kod svake od tiћ konfesija politicko-drиstvene i ekonomske pozicije па racun пjihove crkvene organizacije. Posljedice takvog razvitka nalaze svoju potvrdu i и najraпijim tиrskim izvorima. Bosna је рипа srednjovjekovnih grobalja, ali ona nema onu konfesionalпи organizaciju kakvи, na primjer, ima susjedпa пemanjicka crkva. I иpravo zato sto sи se te konfesije pretvarale u direktni politicki faktor, опе su и takvom svojstvи i ulazile и politickи igru. А kad se likvidiranjem bosanske drzave i иvodenjem osmanske muslimanske vlasti totalno promijeпio medij te igre, sve tri koпfesije nisu imale izgracJene po­trebne polazne pozicije, па koje Ьi se vгatile radi pruzaпja otpora islamu, religiji turskЉ osvajaea. U takvoj situaciji, mase vjernika tiћ medusobпo sиprotstavljeпiћ konfesija, osjecajиci u praksi, ne samo svoje konfesije nego domace crkve uopste, djelovaпje јеdпе politicko-drustveпe sпage kao jednog od faktora drиstva koji sи Bosnu doveli и bezizlazan unutarnji polozaj, do­sljedпo dotadasnjoj vjerskoj · praksi, prevodilo је (sada stvar uzima obrnиt smjer) svoja socijalno-klasna osjecanja i svoj drustveno-ekonomski interes па faktor vjerskog opredjeljenja. Svoje pristajanje uz Tиrke rnase vjernika sve tri konfesije izrazavale sи prelaskom na islam. Tu је Ьila rijec о procesu odmjeravanja snaga и okvirи postojece politicke, vojne i socijalne situacije. Stoga, u prvim godiпama tиrske vlasti, dok turska vlast nije Ьila potpuno staЬilizovana, islamizovanje nije и plebejskoj masi imalo siroku bazu. Jos u 80-im godinama 15. vijeka postoje primjeri da pojedina potpuno islamizovana sela gaje svinje i jedu svinjetinu. То napomiпjemo kao jedan od indikatora za poшeпutu situaciju koja је Ьila u znaku prevodeпja socijalniћ fenomena u religiozne fenomene.

Netacna је tvrdпja da sи шајu prelaska ,па islam predstavljali sашо bogи­mili. Najraniji turski izvori govore о masovnom prelasku па islam pristalica sve tri konfesije и Bosпi. Druga је stvar sto је fizickim unistavanjem, progo­пom i ekonomskom pljackoш bogumila stvoren mozda veliki broj kriptobo­gumila koji se poslije uspostavljanja turske vlasti izlamizuju kao katolici, odnosпo pravoslavci. Ali, kao sto se u tokи drиge poloviae XV vijeka susrecu katolicka i pravoslavna sela koja sporo ili nikako ne prelaze па islam, tako se susrecu i bogumilska sela u kojima nema islamizacije iJi је ona vrlo ma­kna. Samo, tи dolaze и obzir lokalni socijalno-ekonomski i drugi faktori koji podjednako vrijede za sve tri konfesije. Takav је slucaj sa masarna stocara, pravoslavaca i1i katolika koji ро svom drustvenom statиsu slobodnЉ seljaka i ne spadaju и osnovne klasicne strukture seoske privrede bosanskog feиda­lizma.

Sada bih htio da ko.zem nesto о tоше kakav је islam nastupao u Bosni. Ovo pitanje moze se ciniti sнvisno i cudno postavljeno. Ali, nije tako.

Upravo proucavanje tog pitanja pomaze nam da razumijemo neke stvari tl

istoriji islamizacije u Bosni i opsti tok nekih stvari u toj zemlji do kraja turske vlasti, ра i poslije. U nasoj nauci је gotovo potptшo zanemareno pi­tanje unutrasnjeg razvitka tиrske drzave sa gledista maticnog razvitka me-

36 Priloz1 561

tropole te drfave. Та d·rfava је nastala iz jednog maloazijskog turkmentskog bejlika. Osnovnu snagu tog bejlika predstavljalo је feudalizirano rodovsko turkmensko plemstvo i turkmensko seljastvo. Iako је od samog svog pocetka osmanski bejlik podrzavao ortodoksni sunitski islam kao sluzbenu religiju, heterodoksni Siitsko-misticki islam Ьiо је veoma rasiren medu turkmenskim seljastvom i drustvenim redovima izraslim iz njega. Zato se moze reci da, iako su presudna turska osvajanja u Maloj Aziji i na Balkanu, sve do Baja­zita I, izvrsena pod egidom ortodoksnog islama, u stvarnoj praksi velikog dijela turkmenskih osvajaca preovladivale su ideje heterodoksnog islama. Tako se moze reci da su и realnoj praksi turske d.Zave postojala dva vida islama, ortodoksni, sluZЬeni islam, koji је podrzavala i zastupala centralna vlast, vrhovi feudalne klase, krupne uleme i urbani krugovi, i heterodoksni islam ra5iren medu turkmenskim plemenima, seljastvom, heterodoksnim der­viStvom, znatnim dijelom sitnih feudalaca i vojnih redova. Narastanju klas­nih suprotnosti u maticnom turskom drustvu odgovaralo је zaostravanje suprotnoэti izmedu ortodoksnog i heterodoksnog islama. Do otvorene dru­stvene eksplozije doslo је u istorijskom periodu koji је uslijedio poslije an­karske Ьitke 1402. godine. Prvi cin te drame odigrao se za vrijeme vladavine Bajazitovog sina, princa Muse (Muse Kesedzije iz nase narodne pjesme), а drugi, zavrsni сiп drame, u ustanku ~ејћа Bedreddina od Samavne i njegovih ucenika Berklidze Mustafe i Hu-Kemala. Feudalna klasa obracunala se sa princom Musom u Ьici na Camurluu 1413. godine. U tom obracunи pomogli su је srpski, bosanski i madarski feudalci. Tri godine kasnije, turska feudal­na klasa zavrsila је na drastican nacin ovu dramu ugusivanjem Bedreddino­vog ustanka, likvidiranjem voda ustanka i masakrom velikog broja ustanika. Iako је heterodoksni islam jos dиgo pruzao otpor, ortodoksni islam је trijиm­fovao kao vladajuea religiozna snaga. Та odlucna pobjeda ortodoksnog isla­ma realizovana је pod Mehmedom I, konsolidovana pod Muтatom П, а kla­sicna faza njegove preponderancije zapocela је pod Mehmedom П. Prestiz ortodoksnog islama u turskoj drzavi doЬiva svoje politicko oblljezje preuzi­manjem titule halife pravovjernih muslimana od strane njegovog unuka Selima I. Islamizacija u Bosni росесе sire pod Mehmedom П, а svoj ma­sovni tok dozivjece pod Mehmedovim nasljednicima Bajazitom П, Selimom I, i Sulejmanom Zakonodavcem, dakle и fazi vrhunskog stadija ortodoksnog islama. То se desava u vrijeme kada turska drzava prerasta u carstvo i do­zivljava svoju najvecu usp011sku liniju. Rijec је о drzavi koja је vladala ogromnim prostorima i stekla zrelo istorijsko iskustvo. То nije Ьilo doba Orhana, Murata I i Bajazita I, kada је tek postepeno sticana spoznaja Bal­kana. Vec pod Mehmedom П gotovo cijeli Balkan Ьiо је u rukama Turaka. Stoga islamizacija u Bosni nije Ьila avantura ni nosilaca nove vjere ni onih koji su tu vjeru prihvatali. Ali је ta islamizacija imala dalekoseine posljedice u daljoj istoriji Bosne. Nije tu rijec samo о novoj vjeri nego i о novoj civili­zaciji. Та civilizacija imala је daleke korijene u antickim civilizacijama Pred­njeg istoka, u jedпom milenijumskom nasljedu, cija је jedna od glavnih ka· rakteristika ogromna uloga religije u formiranju drustva i drzave. То је podrucje drevnih proroka koji dolaze jedan za drL1gim u nepreglednom nizu i bozjim opredjeljenjem saopstavaju bozanske istine i tajne svijeta i ljudi narodima kojima su poslaпi. Та istorijska kompoпenta ostavila је svoj peeat ne samo na nastanak drevniћ naroda nego i па foпniranje modernih naroda toga regiona. Svaki narod је ро bozjoj odredЬi narod, а zig toj odredЬi daje

562

profet koji stvara od jedne narodne zajednice vjersku zajednicu. Bez ovog posljednjeg svojstva, ta zajednica ne moze Ьiti narod u naclplemenskom smi­sJu rijeci. А upravo takva zajednica koja nadrasta plemensku zajednicu, za­hvaljujuci zajednickom porijeklu, jeziku, istoriji, misaonom i duhovnom na­sljedu, moze da bude uklopljena u siru zajednicu jedne religije, tj. da ostali faktori, specificni za zajednicu koja se uglapa, budu nadsvodeni univerzal­noscu religije. Takva је istorija i evolucija izгaza »umma« kojim se ozпacava muslimanska zajednica kao sveobuhvatna zajedпica u kojoj islam i njegova civilizacija subsumiraju i podreduju sve ono sto ulazi pod tu subsumaciju. Determinaciju granica i suprotnosti te zajednice prema drugoj, nemusliman­skoj zajednici, daje izraz »mille«. Mille је oznaka sашо za muslimansku za­jednicu, ona је пegacija svega onoga sto је van muslimanske zajednice. Zato »ehl-i millet«, pripadnik mille, znaci pripadnik шuslimanske zajednice, а ehl-i · zimme oznacava pripadnika nemuslimana koji zive u drzavi muslimanske za­jednice. Те religiozno-socijalne pojmove naroda i njegova definicija koja је data u klasicnom islamu donijela је islamizacija u Bosni. Druga ideja koju је donio islam u Bosni, to је ideja svetoga rata, dzihada. Dn.tgi izraz za oznaku toga rata, gaza, karakterise klasno-politicku funkciju te ideje: osvajacki rat radi odbrane umme i radi povecanja bogatstva vladajuce feudalne klase rat­nim plijenom i novim feudima na novim, osvojenim teritorijama. Treca ideja koju sи donijeli Turci i koja је nasla svoju aplikaciju u Bosni, to је ideja udza, to jest vojnog krajista koje brani osmanske posjede i osmansku zajed­nicи umme. Те tri ideje nasle su snaznu rezonancи и zatecenom socijalno­·politicki i vjerski pocijepanom srednjovjekovпom drиstvu Bosne, narocito и vladajucem sloju tog drustva, feиdalnoj klasi, predstavljenoj sitnim i srect­пjim feudalcima, posto sи tиrskim osvajanjem likvidirani krupni feudalпi vrћovi te klase. Тој klasi, kao i masi ostalog stanovnistva, seljastvu i neznat­nom gradskom sloju, odgovarale sи vjerske ideje о ишmi kao formansu za­jednice. I dn.tge dvije ideje, ideja dzihada, tj. svetog rata i vojnog krajista povezane su sa prvom idejom i sa stvarnim istorijskim razvitkom bosanske driave i bosanskog drustva. Vijekovima је bosanska drzava bila objckat sve­tog rata, vjeгsko- pol.iticke papsko-madarske agresije. Тime је ona na izvje­stan nacin bila svojevrsno vojno krajiste prema madaгskom katolicanstvu u odnosu па ostale nekatolicke teritorije u иnиtrasnjosti Balkana. Islamiza­cijom se mijenja uloga i pravac stvari, proces doЬiva obrnut smjer: Bosna kao krajiSte iz defanzivnog krajista postaje ofanzivno krajiste, а vjerski rat se nastavlja s promijenjenim ulogama.

Proces islamizacije i nacin kako se taj proces vrsio и Bosni иkazuje da је bosanski пarod, ma kako Ьile jake protivrjecnosti koje sи ga razdiгale, imao zajednicki imenitelj u objedinjavanjи .svojili razlicitih lcJasnih interesa i religioznЉ odnosa. Ono sto izgleda neracinalno i aпtinaroclno za moderno doba, to nije za sreclnjovjekovno vrijeme. Cak о izvjesnoj logici islamizacije и Bosni, и okviru drиstvene psihologije i mentaliteta tog vremena, govori i nacin i tempo islamizacije и Bosni. Odmah poslije zaиzimanja Bosne, и tш­sku feиdalnu klasи ulazi pretezni dio bosanske feиdalne klase, pri сети zпatan dio feudalaca prihvata islam. Vec u sljedecoj deceniji smanjuje se broj timara и Bosni za racun okrupnjavanja timarskih posjeda. Pri tom se zapaza favorizovanje domaciћ feudalaca koji se islamizuju. Ali potiskivanje domacЉ feudalaca koji ostaju u staroj vjeri пе vrsi se pravolinijskom, brиtalnom si1om, vec se dodjelom cifluka i bastina zadrzava njihov statиs feиdalca, s tim

563

da vrijeme ucini svoje i da se njihovi islamizovani potomci uklope u spahij­ski red kao vojnu silu Carstva. U sastav bosanske feudalne klase ulaze isla­mizovani balkanski feudalci i predstavnici klase spahija maticnog dijela tur­ske feudalne klase. Proces islamizacije stvara okvire za snazпu asimilaciju u znaku umme, ciji је predvoditelj ta klasa. Тој klasi se pridruzuju brojne posade tvrdava Cija је uloga u XV vijeku prvoklasna. Pada u oci da osnovnu masu tog dijela feudalne klase pretezno cine islamizovani balkanski ele­menti, ponajvise slavenski elementi i Albanci i, manje Grci, а jos rjede Ana­dolci. Tako se stvara svojevrsna pretezno slavensko-balkanska sinteza nove bosanske fettdalne klase, Ciji vitalni nukleus cine predstavnici domace sred­njovjekovne feнdalne klase. Islamizacija u redovima bosanskog seljastva u prvoj deceniji turske vlasti је relativno mala, nekoliko stotina domacinstava. Ali u iducim decenijama druge polovine XV vijeka dolazi do velikog skoka islamizacije, tako da krajem tog vijeka broj islamizovanih ide na ћiljade. То se podudara sa ucvrscenjem turske vlasti u Bosni, prosirenjem osvojenog prostora, ekonomskom i drustvenom stabilizacijom i stvaranjem ofanzivnog vojnog krajista. Ali pretezan dio seljackog stanovnistva ostaje u staroj vjeri. XVI vijek i prve decenije XVII vijeka pretvorice muslimansku manjinu u vecinu bosanskog stanovnistva. Sliean proces tece i tt gradovima. U XV vije­ku, izuzevsi Sarajevo i jos neke vece gradske centгe, islamizacija u gradovi­ma је relativno mala, ima, cak, i potpuno nedirnutih. Medutim, izriciti su turski napori jos н XV vijeku da pгipreme pobjedu nove vjere i nove civili­zacije н vremenu koje dolazi i da se od grndova stvore noYa vazna нporista islamske religije. То се se ostvariti tokom XVI i XVII vijeka. Tako s'J osnovne drustvene klase bosanske driave tl okvirima islamsko-turskc drzave prodнzavale egzistenciju bosanskog narocla koji је sada podijeljeп vjersko­-civilizacijskom dionicom и dva dijela: ehl-i mille, muslimanski dio tog na­roda i ehl-i zimme, hriscanski dio tog naroda. Treba podvuci ogrornnu vaz­nost etnickЉ promjena и Bosni koje su nastale tшskom kolonizacijom ''ап bosanskog podrucja, sa srpskog i hrvatskog podrucja, u XV i XVI vijeku. Islamizovani dio tog kolonizovanog svijeta ulazi u ehl-i mille, а ostali njegov dio нlazi и sastav eћl-i zimme. Kasnije kolonizacije potkraj turske vlasti нglavnom su pojacale broj ehl-i zimme, tj. hгiScanskog svijeta. Sa narasta­njem bosaпskog dijela feнdalne klase, pracenog sirenjem tнrskog teritorija tl XVI vijeku, rastao је znacaj bosanske fettd:.llne klase kao predstavnika jednc regije koja је imala istorijske reminiscence 1·egionalnc osobenostl i nekadasnje drzavnosti. То dolazi do izrazaja u osni\ranjи generalnog guvern­mana Bosne, bosanskog ejaleta. То је prvi .i jedini slucaj na Balkanu da sc pod turskom vlascu ejalet роdиdага sa obrisima jedne Ьivse balkanske drza­ve i njenog gravitacionog prostora. Ni decenijи i ро nc prolazi od toga doga­daja, а bosanska feнdalna klasa doЬiva od strane centralne vlasti ustupak osebujan za njene klasne privilegije: uspostavljanje odzaklиk timara н Bosni. То је Ьiо specificaп komproшis izmedu rezima mirijske zemlje i stare dо­шасе feudalпe svojinc, doklnнte rezimom mirijske zemlje poslije иspostave tиrske vlasti. Na krajи, ne ulazeci u daljи fenomenologiju naгastanja eko­nomske, drиstvene, politicke uloge bosanske feudalne klase и toku vremena, о cemu је govorio pгofesor Avdo Suceska, mozemo reci da protivrjecnosti izmedu bosanske feudalnc klase i tнrske drzave, kao i drustveno-ekonomske sнprotnosti unutar bosanskog ehl-i mille, tj. mиslimanskog dijela stanovni­stva, nisu razrиsile osjecanje uшme, и kojoj је na otuc:1en i mistificiran na-

564

cin Ьiо zatvoren jedan dio bosanskog srednjovekovnog naroda u daljem njegovom trajanju. Vrijeme се to osjecanje umme, tj. fatalisticko-religiozne predstave о muslim~шskoj zajednici kao bozijem odredenu, slaЬiti, ali ga sve clo nove epohe nece unistiti. Svoju aterijalnu osnovu to osjecanje imalo је и ekonomskim, 'ctrustvenim i politickim strukturama osmanskog feudalizma. SlaЬljenjem i rastakanjem tog feudalizma, izmicao је realni osnov za sиstinи umme, ali taj kompleks nije mogao Ьiti dokrajcen u njegovoj moralnoj, men­talnoj, psiholoskoj i ideologijskoj komponenti. Razoren и realnoj sferi zivota, taj kompleks umme zivio је u nabrojanim sferama musliшanskog Ьiса naseg covjeka. Pokazalo se da gradansko drиstvo stare Jugoslavije, iako је stvaralo sпazne brese i па tim sferama kompleksa umme, nije posjedovalo dovoljno zivotne energije istoгijskog progresa u cijim Ьi se dinamicnim uiarenjima ispario ostatak jedne fiktivne realnosti nekad vladajuceg muslimanskog sred­njeg vijeka u Bosni. Dok su se dvije kompomente ehl-i zimme u Bosni (pra­voslavci i katolici), kao istorijski nastavak bosanskog srednjovjekovnog na­roda, u nacionalnim pokretima gradanskog drustva transformirale u dijelove srpske nacije i hrvatske nacije i usle u njihovo krilo, muslimanski dio tog naroda, imoЬilisan u psiho-mentalne sfere fikcije umme, nije imao snage da potpuno zbaci to srednjovjekovno ruho i ucini presudan korak u pravcu istorijskog ispoljavanja svog narodnosnog Ьiса u savremenom smislu rijeci. Naravno, ne smije se ispustiti iz vida da razlozi za ovakvo stanje tog dijela naroda Bosne leze u opstoj istorijskoj situaciji stvorenoj dugon1 tursko­-islamskom vladavinom i nasrtajima katolickih faktora Srednje Evrope na izvjesne krajeve nasill zemalja. Takva situacija porodila је predominaciju vjerskog faktora u konstituisanju modernih nacija u nasem prostoru. Та cinjenica је imala шосаn uticaj u smislu konzerviranja fikcije umme kod muslimana u Bosni, ра cak i u drugim krajevima. Cak је ta fikcija doЬivala u oЬlasti politicke prakse u staroj Jugoslaviji izvjesnu hranu formiranjeш po­litickih partija ро cistoш principu muslimanske umme. Ne treba ovdje isti­cati da su socijalisticka revolucija i borba za izgradnju socijalizшa, sa svim huшanistickim implikacijama tog procesa, stvorili visoku politicku, drustve­nu, ekonomsku, idejnu, humanu i naucno spoznajnu efervescencu na cijim se ogromnim temperaturama topio i nestajao vjekovni oklop feudalne mu­slimanske fikcije umme. Mi smo svjedoci tog procesa kod muslimana u Bosni. То је jedan proces dezalijenacije koji ima svoje veoma brojne kom­ponente, medu kojima ·Se narocito istice civilizacijsko-kulturna i psiho-soci­jalna komponenta. Takav proces је nиZan i istorijski zakonomjeran. On se desava u srcu nase zemlje Jugoslavije i nema nikakve dramaticne momente. Naprotiv, on predstavlja samo dio jednog procesa koji u buducnosti moze da se ugradi u ideju socijalisticke integracije nase zemlje.

BRANISLAV DURDEV

Ја, razume se, uzimaш rec kao covek koji se strucno ne bavi ovim pe­riodom. U neku ruku govorim kao laik. Samo u neku ruku. Govorio Ьih nesto о istorijskim pretpostavkama RepuЬlike Bosne i Hercegovine, tj. о

565

osnovnoj temi ovoga skupa, о nekim momentima, samo da ukaiem na njih. Kad se postavlja pitanje drzavnosti, onda је и pitanju i zemlja i narod. Као prvi momenat postavlja se pitanje zasto taj narod smatra tu zemljи jedin­stvenom i s'•ojom otadzblnom. Postavlja se pitanje kako se to istorijski for­miralo.

Kada је rec о BiH, о njenim granicama, tada su te granice na zapadи i na severи postavljene, manje-vise, posle karlovackog mira. Каdа је rec о istoc­nim granicama i juznim granicama, onda sи to iz aиstrijskog perioda. Е sad, postavlja se pitanje otkиd su te granice i ta zemlja postali za narode BiH pojam svoje zemlje. О toj istorijskoj pretpostavci nije receno ni reci na ovom skиpu.

Ukazao Ьih samo na nesto, mada su ovo vise istorijske impresije nego p1·ouceno znanje, zapravo proиceno znanje i nije mnogo. Prvo, ја Ьih иkazao na to da se u drиgoj polovini XIX veka stabllizovala osnovna etnicka struk­tиra BiH, kasnije је malo drиkcije Ьilo. Migracije, ratovi i druge istorijske pojave cinile su etnicku strиkturи nestabllizovanom. Na to hоси prvo da ttkazem.

Dalje, kad је rec о austrijskom periodи, hоси da ukazem na ovo da s~ tada stvarala BiH kao privredno podrиcje, naroCito u infrastrukturi. То pri· vredno podrucje sa takvom infrastrukturom је nasledeno. Meni se cini da ta ciпjenica igra ogromnu ulogu, jer to privredпo podrиcje koje se obrazovalo u austroиgarskom periodu, narocito и infrastrukturi, to је rezultat jedne ko­lonijalne ekonomske politike, i to se, kao sto se zna, nije mnogo promenilo izmedи dva rata, а ta cinjenica omogиcavala је ne samo velikosrpsku politikи и politickom smislu nego i dosta veliku eksploatacijи i zaostajanje и razvitkи Bosne i Hercegovine. То isticem samo н kratkim potezima radi toga da ukaiem na mogucnosti istrafivanja, а ne da ovde dam ma kakve konacne formulacije. ·

Dalje bih ukazao na ovo. 1918, i nekoli-ko godina posle, velikosrpska ро· litika imala је masovnu bazu и .srpskom narodи i и krajevima van Srblje, i da је bas ta cinjenica sto sи se te istorijske tvorevine, kao sto su Vojvodi­na, Bosna i Hercegovina, koje sи se obrazovale u XIX vekи, kao privredna podrucja, i ta ekonomska politika, о kojoj sam vec rekao, dovodila do izve­sne da ne kazem dezintegracije srpskog naroda, ali do izvesnih elemenata sиprotstavljanja prema velikosrpskoj politici, izvesnog osvestavanja srpskih masa u tom pogledи. Mozda је i to u Vojvodini Ьilo mnogo izrazitije, ali ne :Ьih rekao da tи ne treba istrazivati i pokusati da se иtvrdi i и Bosni i Hercegovini.

А dalje narocito treba, mislim, u pogledu иloge radnicke klase u resa­vanju nacionalnih pitanja u Jugoslaviji, ра i u pitanju polozaja Bosne i Her­cegovine, i delovanja njene partije u tom pogledu, poci i od prirode radnicke klase i shvatiti da radnicka klasa i njena partija postepeno moraju da sticи iskustva u borbl, и revolиcionarnoj borbl, da shvataju i teznje koje ne pro­izilaze iz drиStveнe prirode radnicke klase nego proizilaze iz prirode njenih saveznika. 1 nije cиdnovato da se odmah u pocetkи radnickog pokreta и svetu, u Evropi, poeevsi od Marksovih vremena, radnicki pokret spoticao na nacionalnom pitanju. 1 и tom pogledu, cini mi se, istorijska nauka mora poci пе od subjektivne istorije КРЈ, nego takode i od objektivnih faktora revolu· cionarne borbe. I da ne treba stati na stanoviste, kao sto mi to stajemo cesto danas, i kazemo iz sadasnje паsе perspektive da је to Ьilo pogresno stano-

566

viste, nego пauka treba da objasni zasto је to tako Ьilo. Zasto Komunisticka partija prvo zaиziшa stanoviste о jedinstvenom narodu, ра kako postepeno stice svoje iskustvo, iskustvo u borЬi. Naposletkи, bez toga ne mozemo mi objasniti ulogи Koшиnisticke partije, jer pridoЬijanje narocito seljackih i malogradanskih masa nije se moglo zamisliti bez resenja nacionalnog pitanja i bez r esenja onih pitaпja koja su se javljala kao drustvene sиprotnosti iz­medи pojedinih zemalja stare Jugoslavije koje sи imale svoje odlike u infra­strukturi privrednih podrucja. Ја sаш ovo sашо rekao zato da obratim paz­nju, а ne da drzim nekakav referat ili da dam ovde nekakva naucna resenja.

BOGDAN KRIZMAN

Ја си и ovoj intervenciji Ьiti sasvim kratak. Htio Ьih samo da kaiem da me veseli sto sam na ovom skири сио nekoliko referata koji obraduju gradanskи kompomentи iz historije stare Jиgoslavije. То sи Ьili drugovi Sarac, Sehic i Bek. Mislim da se historija Partije, historija radnickih po­kreta i historija narodnooslobodilacke borbe i revolucije ne mogи shvatiti i ne mogu naиcno obi:aditi ako se naucno ne obиhvati istovremeno i takozvana gradanska kompomenta.

Rekao Ьih nekoliko rijeci о referatu druga ISeka. On је nabrojao pri­mjere о nazivima Seljacke stranke i prvo је tacno rekao da је 1904-1905. s tranka Stjepana i Antuna Radica uzela ime Hrvatska pucka seljacka stranka. Ona је to ime nosila i poslije 1918. godine i tek nesto kasnije је preuzela novo ime i nazvala se Hrvatska repuЬlikanska seljacka stranka, sve tako do poznate izjave Pavla Radica u beogradskoj Narodnoj skиpstini 1925. godine. Onda је onaj »R« u svome nazivu tada ispиstila i kasnije se zvala samo Hrvatska seljacka stranka. Medutim, 1927. godine Stjepan Radic donosi odlи­ku da prosiri djelatnost Hrvatske seljacke stranke na krajeve u kojima Hr­vati ne zive. HSS razvila је, na primjer, izbornи agitacijи u Makedoniji i zbog toga Stjepan Radic mijenja privremeno naziv svoje stranke koja se sada naziva Narodna seljacka stranka. I tek kasnije, kad se ta taktika pokazala neuspjesnom, opet se stranka naziva Hrvatska seljacka stranka. То Ьi bilo jedno.

Mislim da ne pretjerujem ako kazem da se ne smije - kad se govori о HS stranci, kad se govori о njenи stranackom vodstvи, kad se govori о Glav­nom odborи i prvacima te stranke - nikada smetnиti s иmа da је stranka: Stjepan Radic licпo. Stjepan Radic је stvorio Hrvatskи рисkи seljackи stranku i nitko drugi и toj stranci nije Ьiо tako zaslиzan sto је ta stranka postala onaj faktor ll hrvatskom politickom zivotи do 1918. godine, а takode i kasnije и s taroj Jиgoslaviji. Dakle, kad se govori о stranci, treba stalno imati na иmи da је stranka Stjepan Radic, i drиg Bek је vrlo lijepo pri­kazao njegov program iz razdoЬlja prij e I svjetskog rata. Medиtim, trebalo Ьi to - u vezi s pitanjem reorganizacije Monarhije kao .i njegova stava о polozajи Bosne - nadopиniti i konstatirati da је Stjepaп Radic dugo vre­mena pred rat i neko vrijeme za vrijeme I svjetskog rata Ьiо pristasa austro­·slavizma i da је sam koncipirao jednи konstrukcijи kоји је prvo objavio

567

na ceskom jeziku u Pragu, а onda koju godinu kasnije u onoj svojoj reviji , koja .se Z\'ala »Hrvatska misao«. Та вjegova austro-slavisticka kompozicija, ta njegova konstrukcija је izvaвredno interesantna i nju svi istoricari koji obraduju ono posljednje razdoЬlje u trajanju Habsburske Monarhije zabo­ravljaju da prikazu. Spominjи razвe druge projekte, а nitko ne spominje Stjepana Radica i tu njegovu koncepcijи osnovanu na austroslavizmи. Da­kako, и toj koвcepciji Bosna i Hercegovina zauzima odredeno i vazno mje­s to. Tek razvojem ratnih prilika pod utjecajem Praga i вjegovih ceskih pri­jatelja i ceskih rodaka - ne smijemo zaboraviti, ovako uz риt, da је zena Stjepana Radica, Marzenka, ili Marija Radic, Ьila C:ehinja, i to jedna vrlo poduzetna, energicna i amblciozna zena, sto cesto Ьiva, i ona је, sto isto tako cesto Ьiva, vrsila sna:Zan uticaj na muza, koji је nju jako volio, а posred­stvom Marzenke sи иtjecali na Stjepana Radica pred kraj rata i ceski poli­ticari. Tako је on pocetkom 1918. napиstio te svoje koncepcije kao ne­ostvarljive i priznao jednom prilikom u govorи u Pragи na perfektnom ceskom jezikи da sи to zaЬlude, govoreei о Monarhiji kao staroj vjestici koju valja spaliti na lomaci. То је Ьiо njegov oprostaj od aus tro-slavizma.

U ovih nekoliko шinuta za diskиsiju ne moze se нlaziti u ozЬiljniju i duЬlju analizи, ali mislim da sи prvi иspjesi Hrvatske рисkе seljacke sti-an­ke, za tog velikog seljackog triЬuna poslije prvog svjetskog rata, koji Ьi se znao sluziti i demagogijom, bili ograвiceni na onaj teren koji se jos prije t·ata i za vrijeme rata nazivao Banskom Hrvatskom. Prodor Hrvatske pucke stranke, odnosno utjecaj i popularnost Stjepana Radica u seljackim masama rastи tek postepeno, tek postepeno Stjepan Radic svojom agitacijom prodire u one krajeve koji su se nazivali Dalmatinska Hrvatska, а onda i u Bosвu. То је jedan proces. Dakako, sve to Ьi trebalo mnogo opsirnije i mnogo duЬlje aвalizirati. Ја sam ovdje samo htio da stavim nekoliko marginalnih primjedbl uz referat d.ruga ISeka.

VOJMIR KLJAKOVIc

Ја nisam imao namjeru da uzmem ucesca u diskusiji, ali me ovo izvan­redno izlaganje druga Vrazalica podstaklo da иkazem na neke stvari za koje smatram da su korisne da se cuju i na ovom mjestи. Naime, dopиstite mi da malo odstиpim od sadrzaja вasega skиpa da Ьih bolje ilиstrovao stvari koje sи veoma Ьitne za bolje razumijevanje rada ZAVNOBiH-a, njegovih zakljucaka, kao i rada ostalih zemaljskih antifasistickih vijeca и tokи rata. Godine 1943, koja је toliko znacajna za nas rat i revolиcijи, Тito је, ро mome dиbokom иvjerenjи, dosao do zakljиcka da savjeti i misljenja Kominterne nisu vise bila adekvatna sitиaciji и Jugoslaviji. Tito је smatrao da su organi Kominterne od nasih aktuelnih pitanja sve vise odstиpali i udaljavali se od nase stvarnosti i sve manje nam pomagali. Тај proЬlem, ро mome misljenju, kod Tita је nastao bas na Neretvi, kad је upиtio onaj ocajnicki apel Moskvi da pomogne, sada ш nikada, jer da је situacija citave nase vojske u dolini Neretve toliko kriticna da је pitanje da li се moci da se izvuce. Ovo sam spomenuo zato da Ьih istakao Тitovu sve vecu individualnost i saшostalnost koja је inace Ыlа markantna и toku rata, ali koja је od tada Ьila vise nego

568

иpecatljiva pri doпosenjи glavnih odlиka пasega _rata i re~o_lиcije. PodsjetЊ.~ vas da је poslije IV ofanzive иslijedila i V ofanZiva, и kOJOJ smo opet zapali и skripac, kada sи takode pljиstali savjeti i misljenja ni od kakve koristi. Postalo је sasvim oCigledno i jasno da jedino ljиdi, koji stoje cvrsto nogom na zemlji mogu dati najbolja i najadekvatnija rjesenja и korist zemlje i vojske kojom komandиjи.

Kapitиlacija Italije donijela је nov podstrek oslobodilackom ratu nasih пaroda. Podsjeticи vas da је и to vrijeme и Vrhovni stab stigao i prvi delegat britanske komande za Bliski istok i da sи jos prije toga Ьili ирисеni pro­matraci и Likи i istocnи Bosnи. Sada se Тito nasao sa jednim novim Ci­niocem koji ga је postavio и sasvim drиgi odnos prema vanjskom svijetи. Naime, ono sto је AVNOJ prije traiio pиtem svojih apela da saveznici ириtе н паsи zemljи svoje delegate, to se realiziralo dolaskom grиpe Dikina i Stjи­arta. Mada to jos nije bllo sve, ipak је Ьilo mnogo za паsи sitиacijи. U takvim okolnostima traziti savjete, imajиci u vidи da ti savjeti пisи Ьili ade­kvatni nasoj sitиaciji, tj. пisи Ьili korisni za nas - Ьilo Ьi nesvrsishodno za jednog covjeka komandanta kakav је Ьiо Тito. Tito је и isto vrijeme, ЬиdиСi odgovoraп i znajиCi da se ne moze oslanjati na to sto је ko kazao sa strane, blo svjestan da се svaka odlиka na drfavпom planи и ovoj zemlji pasti svom teziпom па njegovи licnost kao vrhovпog komandaпta oruzanill sпaga, па organe koje је on podrzavao i na politicka tijela и паsој zemlji koja sи Ьila и procesи stvaranja. Zanimljivo је da se Тito izvanredno dobro sпasao и toj sitиaciji. Dikiп, koji је i na simpozijиmи и јиlи ove godine ovdje u Sarajevu is ticao da nije imao nikakva politicka ovlasteпja, da је Ьiо samo delegat vrhovnog komandanta savezпickih snaga za Mediteran i da sи, prema tome, njegovi zadaci Ьili iskljиcivo vojnog karaktera, od prvih dana, odmah cim se spиstio и obruc V ofanzive, razgovarao је i sa Titom i sa Kocom Popovi­cem i sa ostalima iz Vrhovnog staba о tome sta misle о politicarima stare garnitиre, о Масеkи, Pavelicu, Drazi Mihailovicи itd. Znaci da njego\'a fuпk­cija nije Ьila strogo omedena, а posto је bio izvrstan obavjestajac, jasno је da је tи svojи fиnkcijи mogao spretno da sprovede do kraja. Vrhovni stab је osjetio о сети је rijec i smatrao је da је to trenиtak njegove pune od­govornosti za odgovore koje се davati formalno vrhovnom komandantи feld­marsalи Vilsonи и Kairu, i da to moze da ima velike reperkusije na ЬиdиСi politicki razvoj и ovoj zemlji а konzekventno tome i vojni. ·

Rekao sam da је taj licni prelom и Тitи nastao, ро mome miSljenjи, negdje и dolini Neretve, i da је od tada, svjestan ovakvog naseg medunarod­nog иnиtarnjeg polozaja, smatrao da sada treba poraditi na tome da se isko­risti prilika kada sи prisиtni stvarni predstavnici da Ьi se izvиkle najvece

• koristi za koje Moskva nikako nije imala razumijevanja. Ја sam citao pre­piskи Kominterna-Vrhovni stab i СК КР Jиgoslavije od prvog do posljed­njeg dokumenta i mogu vam reei da nije impresija nego fakat da savjeti о kojima sam kazao и pocetku koji sи dolazili iz Kominterne nisи bili vezani za nasu stvarnost и onoj mjeri koliko је ta stvarnost iziskivala. Prava је sreca sto se nasao covjek kova Тitovoga, koji је иzео stvar и svoje rиke, bez obzira na to sta се ko kazati, svjestan jedne stvari, kоји је vise puta spo­menиo Moskvi da је, prije svega, odgovoran narodu kome se stavio na celo и ratu i revolиciji.

Ovo sam izlozio nevezano иz ovaj nas skиp da Ьih bolje ilиstrovao nesto sto је bas vezano s njima. Naime, Titove misli о bиdиcnosti Jиgoslavije, koje

569

је on izlozio Dikinu, prema priznanju samog Dikina, duboko su impresioni­rale saveznickc komandante na Mediteranu. Ove misli uticale su i na mis­ljenje britanske vlade koja nam u poeetku nije Ьila naklonjena, Sto је i razumljivo s obzirom na to da је, da tako kaiem, imala svoga covjeka u Iicnosti Draze Mihailoviea, ministra emigrantske vlade. U momentu uspona nasih oruzanih snaga, poslije V ofanzive i velikih pobjeda na politickom pla­nu - kad su opadale gradanske snage i struje - doslo је do jedne pojavc, nase interne, о kojoj је Tito iznio jedno veoma znacajno i za nas ovdje inte­resantno mШjenje. Kad је odmah poslije kapitulacije Italije ZAVNOH pro­glasio aneksiju otudenih krajeva Jugoslavije: Istre, Cresa, Losinja, Lastova, Zadra, Tito је napisao jedno pismo Predsjedni§tvu ZAVNOH-a. То pismo nije objavljeno, ali ја cu pokusati da parafraziram njegov sadrzaj. On u njemu kaze, uglavnom, ovo: vas akt о prisajedinjenju је sasvim razumljiv, on је nuzan, ali ne zaboravite da odluke unutar Jugoslavije koje imaju reperkusije па njen medunarodni polozaj moze donositi samo AVNOJ. Prema tome, sve takve i slicne stvari od svih zemaljskih vijeca morace ubuduce da idu po­sredstvom AVNOJ-a. Ovdje nije rijec о nekom centralizmu, vec о nuznoj mjeri. Naime, Maklin је kazao Тitu da britanska vlada jos ne priznaje de iure politicko stanje u Jugoslaviji ali da ga de facto poznaje. S toga се Ьiti od znacaja da ona zna sta se u Jugoslaviji desava, ko ovdje rukovodi zemljom i njenom buducnoseu u internoj borЬi partizana protiv pokreta Draze Mi­hailoviea i emigraлtske vlade. Prema tome, zemaljska antifasisticka vijeca nisu za saveznike mogla Ьiti kompetentna u pitaлjima koja su imala medu­narodni znaeaj. Samo su posredstvom AVNOJ-a, i to uz najvecu muku mogla da se plasiraju zakonska rjesenja ako se zeljelo da ona budu prihvatljiva za saveznike i da na zapadu imaju punu vainost. Otuda Titov savjet, njegovoш toplom i smirenom rijecju, svim zemaljskim antifasistickim vijeCima uvijek kad је situacija to zahtijevala. On ih moli i trazi da о svakom aktu koji ima medunarodni karakter pretlюdno obavijeste AVNOJ, da Ьi AVNOJ svojim autoritetom, koji је vani tek росео da stice, mogao da se legitimise kao je­clina vlada naroda nove Jugoslavije. Тito је slicno primijetio Slovencima, koji su о pitanju Slovenackog primorja imali svoja misljenja. On im је rekao da dijeli njihova misljenja i da nista nema protiv njih, ali ih је molio da vodc о tome racuлa, jer ako svako bude samostalno odlucivao о takvim stvarima, moze se stvoriti nezeljen utisak da kod nas postoje separatisticke tendencije, da jedna ruka ne vidi sta druga radi, da radi prema svom cefu i prema svojoj trenutnoj situaciji. Mi moramo prema inostranstvu nastupati, prije svega, kao zajednica jugoslovenskih naroda, kao jedinstvena cjelina. Samo tako mozemo poЬijediti na medunarodnom plaлu, а svaki drugi put moze da nam steti. Istini za volju, ove stvari su primane od njega kao od licnosti sa • najvecim autoritetom, kao od vrhovnog komandanta nasih oruianih snaga i kao od Predsjednika nacionalnog komiteta oslobodenja Jugoslavije. Ali mo­ram reei da se desavalo i to da takve primjedbe nisu uvijek nailazile па гazumijevanje iz prostog razloga sto se smatralo da, ipak, bolje vidi овај koga takva stvar neposredno interesira nego onaj koji za nju nije neposredno vezan. То је Ьiо slucaj sa nasim teritorijalnim revandikacijama prema Italiji i Austriji, ра је Tito posredstvom pojedinЉ licnosti i nesto malo prepiskom uporno tvrdio i uvjeravao koliko је nuzno da se ovaj njegov zahtjev shvati i stalno isticao da ne zeli da se doЬije utisak da taj zahtjev odrazava cen tra­listicke tendencije u Jugoslaviji koja se tek stvara. Prema tome, sve ove akte,

570

ь kojima imamo lii nemamo tragova, mozemo aprlori gledati и ovom svjetiti i tako ih cijeniti da se ne Ьi desilo da se mozda ttpravo ovakva pojava kгivo tttmaci kao da Vrhovni stab, odnosno AVNOJ, odnosno Centralni komitet КРЈ nije razumio nasи situacijи и danom momentu.

Navescu jos jedan interesantan slucaj. Vi zпate da su nam Rиsi poslije П zasjedanja AVNOJ-a kazali da smo im zablli noz и leda. Ја mislim da је ta teska rijec proistekla iz onog zakljucka od 10. oktobra 1944. godine na Moskovskoj konferenciji kad se razgovor vodio izmedu Staljina i ёerCila о podjeli interesnЉ sfera и Jиgoslaviji. Da se i ovdje popravim, na.Sa stampa, пе znam iz kojih razloga, govori о podjeli interesnih sfera na Jalti. То је nesto sasvim drugo. Razgovori о interesnim sferama na Balkanu vodeni su na Moskovskoj konferenciji, а nikako ne na Jalti. Na Jalti је samo sankcioni­sano postojecc stanje i иzeti sи и razmatranje proЬlemi tt okvirima. Upravo је zato Staljin Ьiо nejasan i zato је иpotrijeblo tako teske rijeci, jer је sma­trao da stav i zakljиcci AVNOJ-a i svih zemaljskih antifasistickih vijeca, -koja su adekvatno tome donosili svoje zakljиcke, а koji sи Ьili poznati Mo­skvi, jer smo korenspondenciju sa Moskvom imali i poslije raspиstanja Ko­minterne - govore da mi donosimo krupne zakljucke ne pitajuCi vise njih о tome. Oni su time Ьili ttvrijedeni. Poznata је stvar da је П zasjedanje AVNOJ-a, sa svim odlukama koje sи na zasjedanju donesene, odrzavano bez konsultiranja Moskve. Zato sto s.mo pokazali vise samostalnosti nego sto su mislili da treba da pokazemo, smatrali su da time pravimo teskoce Sovjet­skom Savezи sto mi tada nismo razumjeli. Mnogo godina jos mi nistno razumjeli о сети је rijec, sta to znaci zablti noz и leda. Е mi to danas vjdimo, ne samo danas. Prilika је da se to danas kaze, da је Ьilo u pitanjи samo to da nismo postovali jedan tajni sporazum о podjeli interesnih sfera u Moskvi iz oktobra 1944. godine.

Ја sam ovo samo nabacio, bez nekih pretenzija, da Ьih istakao koliko је и proиeavanjи rada ZAVNOBiН-a, isto kao i ostalih zemaljskih antifasistickih vijeca и ovim pitanjima, Ьitnim za stvaranje nase zajednice, potrebno gledati kroz ovo svjetlo, da Ьi ·se bolje sagledale pojave onog vremena i tumacenja koja su uslijedila poslije toga.

HAMDIJA CEMERLIC

Ја Ьih zelio da iznesem neke svoje impresije и vezi s izlozenim refera­tima, zakljuccima i propustima koji sи u nekim referatima ucinjeni vodeci raeuna о cilju ovoga skupa, а taj cilj је odredio njegov naslov koji је vezan za »Istorijske pretpostavke drzavnosti Bosne i Hercegovine«. U tom aspektu istorijskih zblvanja najprije dolazi pitanje politicke individualnosti, ра tek onda pitanje drzavnosti Bosne i Hercegovine. Mislim da је и prikazima refe­t-ata koji se odnose na predratno vrijeme trebalo istaknuti nekoliko cinjenica koje su samo cljelomicno ili иopste nisu spomenиte. Ovo napominjem zbog toga sto је rijec о medиnacionalnim odnosima, а ti odnosi su vrlo osjetljivi i svaki naиcnik koji takvu oЬlast obradиje treba oprezno da pristиpa njenom

571

tгetiranju i objektlvno izlaze istorijske cinjenice, а i svoje zakljиcke da jasno formиШe da onaj koji takav rad cita, а nije dovoljno upoznat s doticnom materijom, stekne dojam koji је aнtor htio. Upravo povodom toga uzimam rijec i zelim da napomenem da је и izlaganjima nekih aиtora Ьilo propиsta ш jednostranih ocjena vaznih istorijskih Cinjenica sto dovodi, htio to autoг ili ne, а ја pretpostavljam da to nije htio, do neobjektivnog prikazivanja toka istorijskih dogadaja.

Prvo cu poCi od izlaganja druga Nedirna Sarca i propиsta koje је on, ро шоm rnisljenju, иcinio. Ја sarn njemu to odmah nakon zavrsenog izlaganja napomenиo, ali zelim da to i sa ovog rnjesta ka:lem. Kad se govori о Jugo­slavenskoj muslimanskoj organizaciji, rnislim da treba imati и vidu cinjenicu da је ta stranka predstavljala Muslirnane Bosne i Hercegovine, jer su gotovo svi Ыli njene pristalice sve vrijeme izmedu d\•a rata. Mi koji smo Ыli izvan te stranke, predstavljali smo neznatnu manjinu i svi nasi napori da јој odи­zmerno Ьiracke mase ostali sи bezuspjesni. Vodeci racиna о tome, mislirn da istorija ЈМО znaci i politicku istoriju Muslimana u periodи izmedu d''a rata i kada se govori ili pise о toj istoriji, onda svaki propust, nероtршш Ш iskrivljena ocjena moze imati nezgodne posljedice, moze povrijediti Mu­slimane. Ovo napominjem zbog toga sto se u nasoj istoriografiji uvrijezio jednostran pristup i prikaz djelatnosti ovc organizacije, а vrijeme је dovolj no odrnaklo da se ovo pitanje moze hladnokrvno i objektivno tretirati. Meni se cini da se pri tretiranju djelatnosti ove organizacije i sada stoji na nekim standardnim ocjenama naslijedenim iz predratnog vremena i da se previse podvlace negativne strane njene djelatnosti а precutkиjи one koje Ьi takvtt осјеnи иЬlаШе. Takav pristиp tretiranjи ovog pitanja rnoze da povrijedi Mиslimane, ра i mene licno, iako toj stranci nisarn pripadao. U vezi s ovim zelim da prigovorim prikazи politickih odnosa izmedи 1920. i 1921. godine, и vremenи pripremanja nacrta Vidovdanskog ustava i izglasavanja tog usta­va. Zna se, i to је istorijska cinjenica, da је taj ustav izglasan glasovima ЈМО, ali motivi koji sи оvи organizaciju naveli da glasa za taj иstav redovno su и nasoj istoriografiji jednostrano prikazivani i prikazujи se tako da је veliko­srpska burzoazija potkиpljivanjem bosansko-hercegovackih begova иspjela da izglasa Vidovdanski иstav. U vezi s tim zelim da napomenem da J ugoslaven­ska muslimanska organizacija nije Ыlа begovska stranka, takva konstatacija је istorijski netacna, jer begovi - oni na koje se torn ocjenom misli, Ьivsi v·eleposjednici - nistt ьш clanovi te stranke, vec pretezno radikali ili cla­novi drugih vladajиcih stranaka. Htjeli su da preko ovih stranaka koliko-toli­ko sacuvaju svoju ekonomskи poziciju. U vremenu izmedи dva rata ЈМО је pretezno Ыlа u opoziciji, narocito u pocetno vrijeme postojanja stare Jиgo­slavije i kao takva nije mogla pomoCi begovima da sасиvаји beglucka zem­ljista. Ona је u kontinuitetu Ьila u vladi sa jacirn uticajem u vremenи od 1935. do 1939. godine, а ranije i poslije i koliko је povremeno иlazila u vladtt bila је bez jaceg иticaja. Drug Sarac је propиstio da napomene pod kojim su uslovima poslanici ЈМО pristali da glasajи za Vidovdanski ustav. U pret­hodnim pregovorima oko izglasavanja иstava radikali su osigurali veCinи za njegovo izglasavanje, а dvoиmili su se s kojom strankom da paktiraju da Ьi dobili potrebnu vecinu. Naime, oni sи pregovarali sa Zemljoradnicima i ЈМО i оЬје grupe su pristale da glasaju za unitaristicki ustav, ali pod odredeninl uslovima. U svim visepartijskim sistemima uvedena је praksa da se stranka, koja sastavlja vladu а nema veCinи u parlamentu, nagada se manjim stran-

572

kama da njenu vladи podrzavaju u parlamentи i prihvata оnи strankи koja manje trazi. ЈМО је kao jedan od иslova za izglasavanje иstava postavila i zahtjev da se ovim ustavom obezЬijedi teritorijalni integritet Bosne i Herce­govine, а to је upravo ono ~to је neposredno vezano s intencijama ovog sa­stanka i sadrzinu prezentiranih radova. U vezi sa zahtjevom ЈМО иsао је и Vidovdanski иstav jedan poseban clan koji је, и vezi s administrativno-teri­torijalnom podjelom Jиgoslavije, garantovao teritorijalnu cjelokupnost Bosne i Hercegovine. U nasoj istoriografiji to se nikad ne spomnije, а naprotiv istice se da је ovaj ustav izglasan potlcиpljivanjem begova, ра је tako ovo pitanje tretirano i u Istoriji SKJ, а to istorijski nije tacno.

Pored toga, zelio Ьih da skrenem paznju na jos jednu cinjenicu koja se pominje u nasoj istoriografiji а istaknиta је i ovdje u jedпom referatu. Rijec је о konstataciji da se ЈМО borila za prevlast u Bosni i Hercegovini, а ја smatram da to nije tacno. ЈМО se borila za ravnopravno tretiranje Mиslimana Bosne i Hercegovine i za toliki иticaj koji im srazmjerno Ьrоји pripada. Lic­no sam poznavao mnoge ljиde iz vodstva ЈМО i иpoznat sam s njihovim intimnim pogledima na odnose politickih snaga i rezim иpravljanja kako u Jиgoslaviji tako i u Bosni i Hercegovini. Oni sи za vrijeme vazenja Vidov­danskog ustava mogli im~ti jaci иticaj u okviru lokalne samoиprave u oЬla­stima i opstinama, ali i tada и savezи sa pojedinim srpskim ili hrvatskim politickim strankama, sto ne moze dovesti do prevlasti. Neki drugovi kaiu: ра to Ьi mиtatis-mиtandis dovelo do prevlasti Mиslimana и okviru Bosne i Hercegovine, а ја mislim da је i takva ocjena pogresna, jer ako Ьi se putem izborne veCine doslo do ovakvog uticaja, tome se ne moze prigovoriti, а ten­dencija ka eventualnoj prevlasti је sиsprezana uticajem stranaka s kojima su saradivali. Do ovog pogresnog stanovista - о borЬi za prevlast - moze se doCi kad se nekriticki cita predratna velikosrpska stampa koja је Ьila pro­tivna ma kakvom politickom uticaju Mиslimana.

Povodom referata profesora dra C:ulinovica stavio Ьih primjedbu na осјеnи politickih odnosa unutar Воsпе i Hercegovine za vrijeme aнstroиgar­ske vladavine. C:ini mi se da је и referatu konstatovano da је Austrija naj­prije pridoЬila Muslimane, ра zatim Srbe i najzad Hrvate, i tako se doЬija иtisak da su Hrvati posljednji dali podrsku aиstrijskoj vlasti. Koliko ја po­znajem istorijи, cini mi se da је redosljed obrnut, da је Aиstrija racиnala na Hrvate, odnosno katolike jos prije иlaska и Воsпи i Hercegovinи i da sи јој oni bili glavni oslonac pocev od fra Grge Martica, Stadlera i drugih, sve do 1914. godine. C:injenica је da za vrijeme aиstrijske okиpacije nije bllo nijedne ћrvatske stranke koja је Ьila и opoziciji prema aиstrijskom rezimи. Medи­tim, prof. C:ulinovic nije sроmешю postojanje i djelovanje Mиslimanske na­rodne щganizacije, koja је zastupala interese veleposjednika, ali је okиpljala gotovo sve Mиslimane i dиgo godina bila и vrlo ostroj opoziciji prema aиstrij­skoj vlasti. Serif Arnaиtovic i neki drugi prvaci ove stгanke blli sи osиdeni na duzu robljи i и Iancima izdrzali svojи kaznи. Kako se ove cinjenice mogи dovesti u saglasnost sa tvrdnjom koja је takoder и na~oj istoriografiji jako naglasena da su Mиslimani ра i begovi davali stalnи podrsku aиstrijskom rezimи? Oni begovi koji sи davali bezrezeпrnи podrskи aиstrij skom rezimи bili sи и manjini i poimenicno se znajи, а bili sи ostro osиdeni и mиsliman­skoj javnosti. Mиslimanska narodna organizacija pocela је saradivati s aи­strijskom vladom tek poslije aneksije, ali је tada nastao rascjep и toj stranci i jedan dio је i dalje ostao и opoziciji. Uz ovo napomenиcи jos jedno pitanje

573

koje ШЈС u referatu prof. tulinovica dovoljno razjasnjeno, а to је pitanje sporazuma Cvetkovic-Macek i podjele Bosne i Hercegoviпe. Poznato је da ovaj sporazum predstavlja nagodbu srpske i hгvatske burzoazije о podjeli interesnih sfera uticaja i da је na toj liniji izvrseпa podjela Bosne i Herce­govine. Tom prilikom је izdvojeno, cini mi se, 13 srezova i prikljuceno Ba­novini Hrvatskoj, а izdvajanje је izvrseno ро vjerskom kriterijumu, пaime, izdvojeni su oni srezovi и kojima sи katolici Ьili и veciпi prema pгavoslav­nim, а Muslimani иopste nisu uzeti и obziг, kao i da ne postoje. Ovo sн istorijske cinjenice о kojima treba voditi гасиnа kad sc pise istorija naroda Bosne i Hercegovine. Pri ocjeni dogadaja i cinjcnica treba s~. koliko је to moguce, staviti и okvir onog vremcna kada se to dogndalo i priЬliziti poglc­dima koje su ljudi tada imali i mogli imati а ne s danasnjih pozicija i pogleda koje mi imamo. U to vrijeme Komиnisticka partija је Ьila ilegalнa i kao takva nije mogla imati jaCi 11ticaj u sirokim narodnim m::lsama. Malo је bilo clanova КРЈ, а Ьilo ih је malo stoga sto је Ьilo tesko biti clan Partije, jer su Ьili progonjeni i vrlo ostro kainjavani. То sи mogli Ьiti samo oni koji su Ьili · neoЬicno jaki u svom иЬјеdеnји i spremni da izdrze sve tort\1re koje sп ih ocekivale ako budu otkriveni. Zbog ovih okolnosti КРЈ nije Ьil<1 и moguc­nosti da se slиzi savremenim sredstvima obavjestavanja i da u sirem oЬimu obavijesti gradane о svojim stavovima о aktuelnim politickim pitanjima. U vezi s ovakvim poiozajem КРЈ, ја sam и svom referatи pokнsao da objasnim usporeni proces prilazenia muslimanskih masa naradnooslobodilackom po­kretи. Mladi lj11di se tesko иzivljavajи u to vrijeme i prilike kojc su tada vladale i kada danas izиcavaju dokumente о razvoju narodпooslobodilacke borbe i kada pisи, polaze s danasnjih pozicija i шisle da је КРЈ imala na raspolaganjи sva sredstva informacija i da је mogla 11 siriш razmjerama da objasni svoj stav о pojedinim pitanjima. Da је КРЈ Ьi!а tt takvoj poziciji, ја sam иvjeren da ne Ьi ni doslo do onako ostгih sиkoba i krvoprolica, kao sto је Ьilo u pocetno vrijeme okиpacije. Sa svojim saradnicima okиpator је ucinio sve da КРЈ onemoguCi sirenje obavjestenja о пjenom stavu i ciljevima NOB. Proslo је dosta vremena od pocetka NOB, а 11ama и okиpiran1m gra­dovima nije Ьilo jasno sta se radi и -sumi, gclje је ko i sta hoce bol·bom da postigne. s obzirom na cinjenicи da sи ll pocetno vrijeme gotovo iskljиcivo SгЬi ucestvovali u oslobodilackoj borЬi i da sи, pored partizana, postojali i cetnici, mиslimanskim reakcionarnim krиgovima nije Ьilo tesko oglasiti cio oslobodilacki pokret kao cetnicki i ultrasrpski. Trebalo је da prode prilicno vremena da istina о narodnooslobodilackom pokretu, posredstvom ilegalaca и gradovima, prodre u sirи javnost. Osim toga trebalo је i vremena da sc narodne шаsе uvjere da се narodnooslobodilacki pokret i ostvariti ono sto se govori. Treba imati na ити da sи u predratno vrijeшe naгodne mase zavaravane obecanjima koja nikad nisu ispunjavana. Kad se situacija rasci­stila и pogledи ciljeva NOP-a i kad SL1 se narodne шаsе иvjerile da КРЈ ono ~to rijecima kaze provodi i и djelo, mиslimanske mase su pocele u sirim razmjeraшa da pristиpaju NОР-и. То isto vati i za Hrvate. Sticajem okolno­sti, SrЬi sи odmah u pocetkи masovпo prisli oslobodilackom pokretu i stvarпo duze vrijeme nosili sav teret oslobodilacke borbe. Neki danas kazи: p:l Srbl su moгali krenuti u ЬоrЬи, jer im је NDH prijetila istreЬljenjem. То је tacno ali se zaboravlja da su oni imali dva puta, jedan и cetnike, а drиgi и parti­zaпe. Velika је zaslиga КРЈ sto је pobиnjene SгЬе usmjerila IЈГеша NОР-и,

574

а zasluga је i svakog pojedinog SrЬina, narocito u pocetno vrijeme, sto se opredijelio za opstenarodni, а ne cetnicko-sovinisticki pokret. Hvala.

BOGDAN KRIZMAN

Da ne Ьиdе zabиne, ја си sada govoriti и svoje vlastito ime, Ьиdисi da viSe ne citam tekst akademika Culinovica. Htio bih samo uciniti dvije gene­ralne primjedbe - vjerиjte mi, dobronamjerne - na referate koji se odnose na П svjetski rat, razdoЬlje nase narodnooslobodilacke borbe i revolиcije.

Prvo: izgleda kao da је и Trecem Rajhи Adolfa Hitlera postojalo jedin­stvo misli i akcije »Ein volk, Ein Reich, Ein Fi.ihrer« - jedan narod, jedno carstvo, jedan voda! I do 1939. godine i 1941, i kasnije, u politickom zivotu i medи vrhovima Treceg Rajha vidi se da је to jedinstvo Ьilo, viSe-manje, jedan privid. Da se izrazim nasim rjecnikom: и vanjskoj politici Treceg Rajha postojale su razne linije. Prvo је Ьila linija ministarstva vanjskih po­slova i ta linija је u odnosи prema Jиgoslaviji od 1939-1941. godine Ьila, viSe ili manje, konzervativna, и smisJи odrzanja jиgoslavenske drzave. Drиga linija је Ьila linija onog Vanjskopolitickog ureda Nacionalsocijalisticke stranke pod vodstvom Alfreda Rosenberga, poznatog smиsenjaka »filozofa« i ideologa nacionalsocijalizma, koji је onda, za vrijeme rata, postao ministar za okиpi­rane krajeve na Istokи, jer је Ьiо balticki Nijemac i govorio vrlo dobro ruski. Ти је dalje Jinija nezavisna od diplomacije, diplomatskih predstavnika i Ministarstva vaпjskih poslova: linija vojske Wehrmacћta, specijalna linija Ab\vehra. Tako је karakteristicno za grиpicи иstasa и Rajhи da sи s njima u kontaktu Rosenberg i пjegov stab, dok diplomacija kao da nije htjela cuti za njih. U Ab,veћr је opet Ьiо povezaп sa dr Branimirom Jelicem kao jednim, гecimo, osobenjakom и toj ustaskoj grupici, а pored toga jos је postojala опа organizacija stranke za Nijemce и inostranstvu koja је, opet, imala i svoje kanale i svoje obavjestajce i svoje pouzdaпike и pojedinim zemljama ра, tako i u Jugoslaviji. Dakako, Hitler је Ьiо vrhovni aиtoritet, jer је Ьiо nad svim tim i organizacijama i linijama, ali mislim da treba - kad se govori о Jugoslaviji do 1941. i od 1941. dalje, i о Nijemcima i njemackoj politici i njemackim tendencijama - neprekidno imati pred ocima tи cinjenicu.

Tako, na primjer, za vrijeme ustaske drzave, za vrijeme иstaske straho­vlade u Zagrebи su od 1941. godine postojale и vrlюvima neko vrijeme dvije orijentacije; jedna је bila Paveliceva orijeпtacija, drиga је Ьila orijentacija Slavka Kvaternika koja se bas nije ocitovala odmah vidljivo. Pavelic је и оп о vrijeme Ьiо covjek ( da ne kazem velik pion, Ьiо је i to) Rima i talijan­ske politike, dok је Sla\rko Kvaternik, okrиren kolegama iz Ьivse austro­Ltgarske vojske i austroиgarskog oficirskog kora (jednim Percevicem, jednim Haksom, jednim Serticem, jednim Prpisem) od samog pocetka Ьiо covjek Nijemaca i opиnomoceni njemacki general и Hrvatskoj Edmund Glaise von Hostenaи do 1943. godine, vec ро onoj nekadanjoj oficirskoj liniji (jer је i Glaise Ьiо aLtstrougarski oficir, а u austrougarskom oficirskom koru је zna­cajka tog kora Ьila esprit-de-corps; oni su se osjecali na neki nacin kao po­sebna kasta, и stvari to su i Ьili u Habsbиrskoj Monarhiji, osjecali su se ne­kako kolegijalno povezani), od svog dolaska u Zagreb najintimnije kolaborira

575

s ustaskim voj.skovodom Slavkom Kvaternikom. Poznata karakteгistika tih Ьivsih austrougarskih ofjcira Ьila је izrazjta italofoЬija: mrzjeli su Talijane i u toj italofoЬiji ova grupa Ьivsih austrougarskih oficira na ёelu sa zalos­nirn vojskovodom Slavkom Kvaternikorn Ьila је i ро toj liпjji Ьliska Glaisu . 1 sam nacisticki poslanik u Zagrebu, u ustaskoj drzavi Siegfrid von Kasche Ьiо је covjek stranke, iz SA, i оп је Ьiо arnater, diletant u diplomatskoj slu:Z­Ьi, jer је iz aparata SA dosao u Zag1eb i od prvog casa taj Kasche Ьiо је zastitnik А. Pavelica. I kasnije 1943/44, kad se vec raspravlja priliёno glasno о tome kakvu novu ekipu dovesti, jer је i Nijemcirna svitalo da ta нstaska vlada па celu sa Poglavnikom nije sretпo rjesenje, Kasche је u svojirn izvje­stajima, а i u usrneпirn referatirna, Ьiо uvijek za to da spase Pavelica i da Pavelic ostaпe na vlasti, za razliku od Glaisera, koji је, cini se, intimno Ьiо za tu grupu oficira, kolega iz oficirskog kora Habsburske Monarhjje, u prvom redu za Slavka Kvaternika. То Ьi Ьila prva prirnjedba.

Druga prjrnjedba bi bila ova: slusajucj referate, moram prjznatj da sam рuпо toga cuo ј puno toga nauёio u toku ova tri sarajevska dапа. No, slu­sajuci ih, sve sam i vise osjecao koljko nam jos uvjjek nedostaje produЬijenj studij strane, u prvorn redu njernacke grade, njernacke dokurnentacjje. Drug Rafael Brcic је u svom prilogu u Prilozjrna ( sveska 3) sporneпuo mernoare Glaiserove. То је prvoklasan, gotovo ЬЉ rekao jos vjse od toga, jzvor za to razdoЬlje ј drug Brcic tacno koпstatira da rnu taj jzvor nije Ьiо prjstupacan. No, taj izvor, te uspornene Glajseove prjprern<:ljU se za staшpu i one се ubrzo ugledatj svjetlo knjizarskih izloga ј doci u паsе rпke. Pruiila mi se nedavno prilika da boravim u Zapadnoj Njemackoj ј da radim u arhivu Njemackog ministarstva vaпjskih poslova u Bonu. Tu је i Politicki arhiv nacistjckog Ministarstva vanjskih poslova, i tu sam пaiSao na mnostvo originalne grade iz П svjetskog rata. Radeci, naisao sam na neke dokurnente i ја cu varn spornenutj samo dva. Jedan iz 1943. govorj о p1egovorirna jzmedu Paveljca i vodstva Radicevaca (А. Kosutica i Ј. ТогЬаrа), i о Pavelicevom prjjedlogu da se formira jedna ustasko-radiCevska koaliciona vlada (jer је ј Pavelic sam vrlo dobro osjecao da Nljemci na пeki nacjn пisu zadovoljпi sa staпjem na cjelokupnom teritorjju ustase driave). Radicevci sн u tim pregovorima pred­lagali neutraJnu vladu, dakle vladu bez ustasa, jednu cinovniclш vladu, rekao bih, koju Ьi kasnije - kad Ьi se prilike па neki nacin smirile - zarnijeniJa jedna radicevska, jcdna macekovska vlada, vjerovatno sa Kosuticern kao pred­sjednikom vlade, ali bez ustasa. А za Kosutica је poznata stvar - ја пе uJazim u ono sto је Ьilo kasnije - da је u Hrvatskoj seljackoj stranci kao potpredsjednik HSS vazio kao germanofil, za razliku Јиrја Krпjevica, kao generalnog sekretara HSS, koji је Ьiо па glasи kao anglofil. Dakle, to је jedan dokumenat (izvjestaj policjjskog atasea njem. poslaпstva и Zagrebu), а drugi, to је zabiljeska koja na ialost 11ema ni daturna, а ne nosi пi potpis autora, u kojoj se govori о opadanju ugleda i utjecaja Seljacke stranke u narodu. То је, ocito, jzvjestaj iz radicevskih redova, iz okolice Augиsta Ko­sutica, о tome kako se osjeca da је и narodll, и seljastvu, ustastvo apsolutno izgubilo svaki oslonac i svaki kredit, ali da se osjeca da to seljastvo vise ne vjeruje ni u program Hrvatske seljacke stranke; da је, dalje, rat zaostrio prilike, da је razgolitio prograшe, rijeci, fraze i parole, i da seljastvo sve vise okrece leda programu Seljacke straпke. Da је zbog toga potrebno da se javno i jasno manifestira kako su pripadnici vodstva HSS protivnici ustaske drzave i ustaskog 1·ezima, da је zbog toga potrebno da sиraduju s јеdпощ gruporn

576

иstaskih vrhova koja Ьi ih pomogla, da је potrebno - da Ьi se manifesto­vala nesloga i neodobravanje иstaskog programa i иstaskih zloCina od strane jednog dijela vodecih u HSS da reiim Seljacku stranku progoпi. Da је zato пеорhоdпо potrebпo - а to се ta иstaska grиpa koja је spremпa da sura­c1uje s radicevcima i izvesti da se јеdап dio vodstva radiCevaca zatvori. I stvarno, јеdап dio vodstva Ьiо је neko vrijeme u Lepoglavi.

Ја sam vam samo ovako, opet и telegrafskom stilu, htio reci kao ne­kakvu malи i skromпu porиku da moramo sve vise ici 11 sirinи i и dиЬlпи i da moramo sve vise i sve studioznije proиcavati sve опе dokиmente iz stranih arћiva koji sи vazпi, а to sи, dakako, и prvom redu njemacki dokи­meпti iz dana okupacije i borbe. Hvala.

NEDIM $ARAC

Mislim da пiје пeophodno, а пemam пi namjeru da ovdje sire polemisem sa uvaienim profesorom Cemerlicem. Zahvalan sam mu sto је obratio pafпju na moje izlagaпje. Medutim, u ime i radi preciznosti za kоји оп pledira, -а u tome ga svesrdпo podriavam - najsafetije cu odgo\юriti na primjedbe koje је uputio па moju adresu.

Pl'Vo, ја ni u tekstu ni иsmeno па ovom skupu nisam okvalifikovao ЈМО kao begovskи partiju. Nadalje, profesor CemerJic је napomentю da је ЈМО obиhvatala ogrornnu vecinи Muslimana. Slicnu misao ја sam izrazio konsta­tacijorn da su se neposredno nakoп rata rnuslimanski gradanski vrhovi trtt· dШ da okupe mиslimanske mase и Bosni i Hercegovini. Zaista, и istorijskom rnomentu па koji se odnosi moja opservacija to nastojanje је Ьilo и toktt, а njegovi rezultati su nesto kasnije postali evidentni, tako cla nisam пi Ьiо obavezaп da ih registrujem kao cinjenicno staпje.

Drиgo, ne vidim na osпovtt cega se u istorijskoj nauci moze rnuslimaп­skim gradanskirn krugovima odricati pretenzija i amЬicija da dominiraju u svojoj drustvenoj sredini? Zasto Ьi oni Ьili izuzetak? Iz dokumeпata nisam rnogao zakljuciti da se klasпa priroda muslimanskog gradanst\тa Ьitno razli­kovala od adekvatпih svojstava srpske, hrvatske ili пеkе druge jugosloven­ske burtoazije. Analiza istorijske grade i zblvanja ne pruza nista relevantnog, sto ы govorilo da se muslimaпskom gradaпskom \'rlш rnoze pripisivati veca demokratska koпselcventпost n ego njegovom socijalnom рашiаnи kod Srba, Hrvata, Slovenaca i drиgih. S obzirom na to, dopusticи sebl i jednи slobodnи logicku pretpostavku: muslirnanski, а ni ostali tadasпji vodeci politicari si­gurno ne Ьi demokraticnije postttpali da su se пakon 1918. godiпe nasli u poziciji и kojoj је blla srpska burzoazija. Nadam se da sam tt svom t·eferatu Ьiо dovoljno jasan i objektivan и eksplikaciji uslova i glavnih karakteristika orijentacije muslimanske gгadaпske politike.

Profesor Cemerlic mi је, djelimicno s pravom, zarnjerio sto nisam пa­glasio odlucиjucu ulogu ЈМО u иnosenjtt clana 135. и Vidovdanski ustav. Тај tzv. »turski« paragaгaf u pгelaznim odredbama Ustava obavezivao је buduCi zakon о podjeli (irzave na oЬlasti da pгilikom razgranicenja иpravno-admiпi­strativпЉ jediпica ne cijepa Bosпu i Hercegovinu. Ја to и svorn kratkom saopsteпju ovdje пisam pominjao, а Lt iпtegralnom tekstu referata koji је

37 Prilozi 577

pripremljen za stampи taj сlап Ustava је navedeп i prokomeпtarisaп. Medи­tim, роепtа mog odgovora је na zakljиckи profesora Cemerlica. Nisam prav­пik, ali se usudujem posиmпjati и odrzivost осјепе da је navedeпa odredba Ustava zпacila ocuvanje пekakvog bosaпsko-hercegovackog iпtegriteta u stro­go centralistickom sistemи, cije saпkcioпisaпje 1921. ne ostavlja mjesta ni­kakvoj posebnosti ni cjelovitosti dijelova Kraljevine SHS.

Копасnо, и vezi s motivacijom stavova ЈМО и Konstituanti, пiје u ovom kontekstu sиvisпo podsjetiti па poznati fakat da stavljanje pomeпute klauzule и clan 135. Ustava nije Ьiо jedini, а mozda ni najvazпiji uslov da ЈМО glasa za Vidovdanski ustav. Hvala.

MILAN GAKOVIC

Mislim da se ne Ьi mogla prihvatiti teza profesora Cemerlica da је feu­dalni- begovski sloj Ьiо van Jugoslovenske mиslimanske organizacije, odno­sno da ЈМО nije Ьila пi feudalna ni begovska stranka. Necu reCi da sи Ьivsi feudalci u ЈМО iskljucivo i jedino vodili glavnu rijec, ali је sigurno i zato imamo krupnih i nepobltnih podataka da su опi prilikom osпivaпja te stran­ke i u ргvо vrijeme пjenog djelovaпja, а i kasnije, davali jak pecat politici te stranke, оdпоsпо da је и vodecim krugovima ЈМО prisиtпa feиdalпa psiho­logija. Koliko је Ьiо jak иticaj Ьivsih feиdalaca u ЈМО, пајЬоlје паm sv.ic­doce otpori te stranke rjesavanjи agrarnog pitanja tt BiH-a, tj. иkiсtапји feudalпih odпosa и pol jopгivredi poslije 1918. godiпe. u zivotu aga ј bcgova kmetski i beglиcki posjedi su Ьili пajvazniji i sasvim је razumljivo sto oni nisи pristajali na radikalno rjesavaпje agrarnog pitanja. Prilikom debate о agrarnom pitanju и Ustavotvornoj skupstini Kraljevine SHS 1920. i 1921. najvise sи istupali predstavпici ЈМО, i to krupпi posjedпici isticиci da је agrarпa reforma uperena protiv svih Muslimaпa kako Ьi u rjesavaпjи agrar­пog pitaпja и ВiН-а, koliko-toliko, zastitili svoje ekonomske pozicije. 1 u sporazumи izmedu radikalsko-demokratske vlade i ЈМО od 15. marta 1921. godine, kada su obezbljedeпi glasovi 24 poslaпika ЈМО za Ustav, jasno sc vidi da se uglavпom vodilo racuna о iпteresima vodeceg sloja ЈМО - be­gova i uleme.

Prema tome, tacno se zпа, to је oпovremeпa stampa i objavila, uz koju su cijeпu poslaпici ЈМО glasali za Vidovdanski ustav. Sve tacke tog spora· zuma su poznate. Nije tu и рitапји samo onaj clan Vidovdanskog ustava, kako је to istakao profesor Cemerlic, prema kojem se nece dirati u gгanice Воsпе i Hercegovine, vec da се se administrativna podjela па oЬlasti izvrsiti u okviru graпica BiH. Medutim, u tom sporazumu је na prvom mjestu agrarno pitanje: odsteta za kmetsku i beglucku zemlju, kao i оЬесапје da se nece dirati и опи beglucku zemljи па koju nisu naseljeni beglueari i koju seljaci ne оЬrаdији vise od 10 ·godina. Ро sporazиmи od 15. marta 1921. go­diпe, и Ustav treba da sc unesи i odredbe о za5titi i ravnopravnosti vjere, о vjersko-prosvjetпim autonomijama i serijatskim sиdovima. Zatim se vla­da obavezala da се pomoci Vakиfskи ирrаvи da sanira svoje fiпansije а i da се narediti da se povrati olovo sa dzamija иkoliko se ono nalazi kod vojnih

578

vlasti, а koje sи ranije austrijske vlasti skiпиle za vojne potrebe u toku prvog svjetskog rata.

NIKOLA ВАВI~

U vezi sa prethodпom diskиsijom htio Ьiћ da kazem neka svoja miSlje­nja. Prije svega, mislim da prof. Cemerlic ima sasvim pravo kada tvrdi da se пе moze kazati da је usvajaпje Vidovdanskog иstava, odnosno пjegovo izglasa­vanje zaslиga bosanskih begova. Ali ја mislim, takode, da ne stoji ni njegova formиlacija da је to zaslиga Jugosloveпske mиslimaпske organizacije. Jer, zasto Ьi to Ьila zaslиga ove organizacije sa dvadesetak glasova kad sи svoje glasove za taj иstav dale drиge gradanske stranke i one sи cinile ogromnu veCinи od 196 glasova. Glasovi ЈМО sи samo dodatak koji је ova stranka u odredenoj politickoj konstelaciji udrиZila sa sеЫ slicпim strankama ро poli­tickoj taktici. Prema tome, mislim da ni formиlacija da је to zasluga ЈМО takode ne stoji. Zajedno sa drugim politickim sпagama i politickim partija­ma i ЈМО је, razumije se, sa odredeпim racипicama kao i drugi, dala svoje glasove za centralisticki Vidovdanski ustav. Uz to, опа је stvarno dopriпijela da se 135-im clзnom Ustava осиvа, bar prividno, teritorijalпa cjeliпa Bosne i Hercegovine do 1929. godiпe. О tome sam nesto i пapisao u svom radи »Воsпа i Hercegovina u koncepcijama gradaпskiћ politickih snaga i КРЈ do 1941. godine<< - objavljenom и Prilozima IRP Sarajevo, broj 3.

SasYim se pridrиzujeш misljcпju druga sarca da se ne moze govoriti о r; ekakvim poscbпim oЬiljczjima borbe za pravicпost, jedпakost i sl. musli­maпske gradanske politike za razlikи od politike drиgih gradaпskih stranaka, organizovaпih па konfesioпalпoj Ш nacioпalnoj osпovi. Cinjeпica је da је i politika ЈМО-а izmedu dva rata vodena, takode, па bazi odredeпih racuпica. То је Ьila osпo,rna taktika пјепоg rиkovodstva. Prije svega, и pojediпim zah­tjevima ЈМО srecemo i zзhtjeve za obesteceпje, odпosno za poпovno preis­pitivaпje i za пaknadпo obesteceпje begovata, zatim ciste пagodbe oko toga koliko се Ьiti polozaja miпistarskill i1i drиgiћ itd. Ako, па drugoj straпi, Iistamo dokumeпta Jиgoslovenske narodпe orgaпizacije, koja se kriticki oba­ra na ЈМО i tamo сеnю naCi odredeпih podataka, koji ukazиju na ovakvu njenu politiku. Isto tako, и kпjizi »Jugoslavija и krizi 1934-1941« dr Jakob Hoptner, americki istrazivac, koji se koristi jednim o.riginalnim izvjestajem Antona Koroseca knezu Pavlu, opisиje razgovor Koroseca sa Dzaferom Ku­leпovicem poslije sporazuma Cvetkovic-Macek. Tom prilikom na mоlЬи prvog namjesnika i Cvetkovica, Korosec se raspitivao zasto Kuleпovic ne dolazi па sjedпice Glavпog odbora Jиgosloveпske radikalпe zajedпice i, cak, bojkotuje i sjedпice vlade. Kuleпovic је otvoreno izjavio da osjeca da se sada sve to sto је regиlisano Sporazumom nekako slama па пjegovoj stranci, ne dаји im se odredena mjesta ni и vladi ni па polozajima razпih savjetnika i иopste u drzavпom арагаtи, te da on па toj osnovi nece da prihvata sa­radпju. Njegov zahtjev је Ьiо da se formira banoviпska jediпica od terito­rije Bosne i Hercegovine koja пiје иkljucena u Ьапоviпи Hrvatsku i istorij­skog novopazarskog Sandzaka. Dakle, пiје li to odredeпa politika koja na­stoji da se stvor·i јеdпа jedinica sa muslimaпskom veCinom, и kojoj Ьi, рориt

579

HSS и Hrvatskoj, vlast preиzela ЈМО. Medиtim, и politici Jиgoslavenske nшslimanske organizacije, cini mi se, rada se nesto novo tek potkraj 1939, i pocetkom 1940. godine, kad nabиjava pokret za aиtonomijи bosansko-ћerce­govackih Mиslimana, kad on prerasta и jedan masovni pokret. Tada ona, ро mom misljenjtl, natjerana snagom i masovnoscи pokreta, и svojim poli­tickim kalkulacijama pocinje da barata s tim da se za aиtonomijи treba boriti zajedno sa srpskim i sa hrvatskim masama i sa srpskim i hrvatskim politicarima. .

Ako nisam pogrcsno ocijenio, mislim da је narastanje tog pokreta, tlZ diobи Bosne i Hercegovine poslije sporazиma Cvetkovic-Macek, pomalo dalo роиkе i Komunistickoj partiji, odnosno partij skoj organizaciji и Bosni i Hercegovini, ра ona od tada pocinje trezvenije da razmatra pitanje aиtono­mije i иopste polozaja ove zemlje и Jиgoslaviji i prvi puta na V pokrajinskoj konferenciji јиlа 1940. godine и Rezoluciji se govori otvoreno о Muslimanima, kao etnickoj grupi, u okviru razmatranja nacionalne proЫematike, а jedan od delegata bosansko-hercegovacke partijske organizacije na V zemaljskoj konferenciji КРЈ izrazava potpиno neslaganje sa postavkama и referatи о nacionalnom pitanjи koji је podnio Milovan Dilas, а и kome је govoreno о Mиslimanima kao SrЫma i Hrvatima. Sиprotstavljajиci se ovakvoj po­stavci, ovaj delegat (vjerovatno Мијо Pasic) takode govori da је to etnicka grupa, а da stav da su Mиslimani Srbl Ш Hпati predstavlja pod.rskи srpskoj, odnosno hrvatskoj bиrzoaziji. Sve ovo zelio sam da kazem и prilog misljenjи da ЈМО nije Ьila nikakav izuzetak и gradanskom politickom zivotu Bosne i Hercegovine, odnosno Ьila је stranka, koja se nije borila za pravdu i jedna­kost, nego da је, kao i sve druge gradanske stranke, Ша и politicki zivot sa odredenom racunicom, inspirisanom borbom za podjelи vlasti i za pozicije и vlasti, te da је КРЈ prva realno рrШа i mиslimanskom pitanjи s pozicij a postovanja etnickog individualiteta Mиslimana i pune njihove ravnopravnos.ti sa SrЬima i Hrvatima и Bosni i Hercegovini i u Jugoslaviji.

Ako sam ја dobro razurnio teoretska razmatranja drиga DиretiCa, onda ро njegovom gledanjи izlazi da sи se u tokи rata mase opredjeljivale vezuCi ta svoja opredjeljenja i za lidere i za odredene licnosti itd. Ро aиtorovom miSijenjи to se odnosi i na Komиnisticku partijи Jugoslavije, odnosno poje­dine njene rukovodece ljиde. Mislim da on и tome nema pravo. Prije svega, komипisti su do pocetka rata i revolиcije ilegalci, oni su poznati и rnanjem kгugи гadnickЉ, intelektиalnih i neznatnom dijelu seljackih slojeva. Sma­tram da opredjeljenje u pocetkи oruzane borbe ide za programorn КРЈ - za njenom orijentacijom na ЬоrЬи, za njenorn jasnom Iinijom i о nacionalnom pitanjи i о drиgim pitanjima i da tek s torn borbom izrastajи lideri, odnosno lienosti iz redova komиnista u u:lim i ~irim regionima, ра i u okviru citave zemlje, i da onda, uz te lidere - rukovodioce NOB-e, pristajи i mase.

1 jos samo jednн rnalи opasku htio Ьih da kazem. Prof. (.;emerlic је kaztю da је i izmeaи I zasjedanja ZAVNOBiH-a (25/26. novembra ) i izmedu 11 zasjedanja AVNOJ-a (29. novembra) јо~ иvijek Ьiio dilema о statиsu Bo­sne i Hercegovine. Ргiје svega, rijec је о dva-tri dana, а to је Ьilo taman dovoljno vrijeme da Ьi clanovi Pokrajiпskog komiteta КР za Bosnи i Herce­govinи i druge licnosti koje sи ucestvovale u pripremanjи materijala za I zasjedanja ZAVNOBiН-a doputovale iz Mrkonjic Grada u Јајсе na Dn1go zasjedanje AVNOJ-a. Dakle, tu vise vremenski nije Ьilo moguce raspravljati о tome, а i cinjenica da је to pitanje jasno definisala Rezolиcija 1 zasjedanja

580

ZAVNOBiH-a pokazиje da је ono bilo i na jиgoslovenskom nivoи jasno po­stavljeno prije zasjedanja ZAVNOBiH-a.

ESREF VRA2ALIC

Nisam istoricar ро profesiji, ali mogи da kafem da sи neka izlaganja koja sи saopstena и ova tri protekla dana karakteristicna ро pristиpanjи proиcavanja istorijskih pojava. Posto se bavim proиeavanjern medиnarodnih odnosa koji imajи dodirnih elemenata i istorijski znacaj s drugim naиcnim disciplinama, privиklo је rnojи paznjи izlaganje akademika dra Vase Cиbri­Iovica, kada је iznosio rnetodoloski pristиp proиcavanjи drzavnosti i istorije Dosne i Hercegovine. Ро mojem zapazanjи ono је bez nиznog objasnjenja i klasne obojenosti istorijskih dogadaja и odredenim istorijskim periodima na osnovama istorijskog i dijalektickog rnaterijalizma.

Metodologija postoji, ali zasпovana na naиci koja се omoguciti istrazi­vanje istorijskih pojava i njihovu klasnи sиstinи. Pristиpanjem proиcavanjи odredenih pojava ne moze se odbaciti иzrocnost tih pojava odпosno sиstina iz kojih izvorи te pojave. Svako istorijsko pitanje, ako se Ьиdе drиgaCije гazmatralo, dovodi istrafioca do pogresnih zakljиcaka. То se vidi i iz danasnje diskиsije и vezi sa politickim organizacijama и Ьivsoj Jиgoslaviji, kao sto је ЈМО, organizacije burzoaskog tipa, ali na vjerskoj i etnickoj osnovi. Jedno­stranim pristиpom proиcavanjи ove organizacije, bez sagledavanja opstih zakonitosti razvoja drиstva, istrazivanja nece doCi do pravih rezultata. U ovom istrazivanjи zanemaruju se vladajиce ideologije и politickorn sistem11 i vjerskoj pripadnosti и njemu. Vjerske ideologije i ideologije vladajиcih si­stema, predstavljajи istovremeno drzavnи politikи koji one иvij ek sprovode kroz svoj istorijski razvitak, ра i danas to cine velike i sиper sile оЬа vla­dajиca sistema. Da bиdem konkretan: иzmirno SAD i Sovjetski Savez i ideo­logije koje one kao sиper sile sprovode danas. Njihova politika poistovjecena је sa drzavnom politikom и medиnarodnim odnosima. Sovjetski Savez ko­risti se ideologijom razvoja socijalizma na bazi svojih shvatanja i prenosi ј е па spoljnи politikи и »ime socijalizrna<< da Ьi prikrio dominacijи i hegemo­nizam nad drиgim socijalistickim drzavama i da Ьi sprijecio progresivno i samostalno razvijanje njihovog иnиtrasnjeg Ьiса, koпkretno и Cehoslovackoj, и njenom razvojnom риtи demokratskog i samoиpravnog socijalizma.

Ovim zelim da podvиcem da sи i velika osmanlijska osvajanja и nasim krajevima kao preteca aиstroиgarskog osvajanja, isto tako и sebl sadriavala taj isti pojam koriscenja vjerske ideologije и driavnoj politici osvajanja. Osmanlijsko carstvo nije osvajalo svijet da Ьi ga islamizirao, . vec da Ьi spro­velo svojи imperijalistickи politikи osvajanja i zato se koristio vjerom. Ко drugacije sllvata, taj grijesi, najvise ako ne prizove и pomoc marksizam. Zaboravljaju se Marksova otkrica о kojirna је pisao Engels 1878. godine na­rocito о torne da је Marks otkrio prvo klasnи ЬоrЬи drиstva i istorije, i d1·ugo odnos najamnog rada i kapitala.

Istorija se ne moze proиcavati ako se ne pristиpa proиcavanjи i klasne borbe vladajиcih i potlacenih и odredenim istorijskirn periodima. Osmanlijsko

581

carstvo se koristilo islamom kao vjerskom ideologijom, koja је u ono vri­jeme nosila neka progresivnija shvatanja od zatecenih vjerskih ideologija u nasim krajevima, kao sto su neke socijalne reforme, vjerski porezi za bogate i dr. Turci su se bili oslonili na feudalce, bez obzira na vjersku pripadnost. а narocito na one bogatase koji su Ьili primili i islam. Time su feudalci ostvarili privilegisan poloza.j и drzavnoj hijerarhiji, а siromasni slojevi bez obzira na vjersku pripadnost, nisu mogli imati onih privilegija, koje su uzi­vali feudalci, osim onih и osmanlijskoj vojsci koji su se narocito istakli u odbrani imperije, kao sto је Latas, Sokolovic i dr. Ali, Osmalnijsko carstvo је porobilo i Arape, koji su ро vjerskom ubjedenju autenticni pripadnici islama i privrzenici sи te religije koja је i ponikla na njihovom tlu. Turci su medutim primili islam od Arapa, ра ipak је Osmanlijsko carstvo pokrilo arapski svijet, bez obzira sto su pripadnici iste vjex·e. Ovim zelim da pre­docim da se do pogresnih shvatanja i tumacenja istorije onog perioda nece doCi i ovdje na tlu Bosne i Hercegovine, kako za vrijeme Osmanlijskog car­stva, tako i za vrijeme Austro-Ugarske, i kasnije Hitlerovim i Musolinijevim osvajanjima. Osnovni cilj svakom osvajacu је pokoravanje i eksploatacija, prinudan rad i robovanje za racun osvajaea. Takav slueaj је Ьiо i sa naro­dima Bosne i Hercegovine, koji su pod Osmanlijskim carstvom zivjeli oko 415 godina, о cemu govori i akademik Nedim Filipovic i profesor dr А. Su­ceska, podvlaceci klasnu sadr:Zinu stanja u kojem su .se nalazili naгodi Bosne i Hercegoviпe za vrijeme osmanlijske vladavine. Svaki osvajac ide za tim da trazi oslonac u onoj klasi Ш sloju koji се mu omoguciti sprovodenje svojih osvajackih ciljeva bez obzira na to da li ро vjerskom ubedenju bio musliman, hriscanin ili nehriseanin.

U vezi sa diskusijom ро pitanju Jugoslovenske muslimanske organizacije i njene uloge u predratnoj Jugoslaviji, iznijecu svoje miSljenje. Ova organi­zacija, kao i druge slicne njoj ро svojoj sadrzini i etnickoj pripadnosti, imala је klasni karakter. Naime, borba za ocuvanje vjerskih i etnickih ciljeva pri­padnika ove or:ganizacije koja је kao gradanska burzoaska partija imala da »sacuva jedinstvo te pripadnosti«, koristice se vjerskom osnovom, da Ьi po­mogla vladajucoj burzoaziji da se lakse odr:Zi na vlasti, jer је i rukovodstvo ЈМО imalo udjela u toj vlasti i izvlacilo za sebe korist na racun siromasnih muslimanskih slojeva.

$to se tice Austro-Ugarske, situacija је Ьila nesto slicna, ova dr:Zava је uglavnom branila stecena prava i privilegije bogatih, koji su u novom osva­jaeu vidjeli zastitnika tiћ drustvenih polizicija, te su i Ьili na njegovoj strani bez obzira na vjersku pripadnost. Svakako da se i ovaj osvajac koristio vje· rom u svrhu poroЬljavanja, te је traiio oslonac u pripad·nika svoje vjero­ispovijesti. U tome on је imao i nekog иspjeha. Potlaceni nasi narodi pod starim osvajacem mislili su da се im novi osvajac dati olaksice, ali se njihova ocekivanja nisu ispunila. Medutim, narod se tri mjeseci borio protiv attstrij­skog osvajaca na tlu Bosne i Hercegovine, а u ovom ratu masovno su uce­stvovali Muslimani.

Meni se cini da је na ovom skupu ostalo nerasvijetljeno pitanje pocetka narodnooslobodilacke borbe, pitanje pocetka narodnog ustanka, а narocito onog perioda od okupacije do pocetka narodnooslobodilacke borbe. Znamo kakva је Ьila stara Jugoslavija, i da su mnogi neupuceni koji nisu Ьili vezani za progresivna shvatanja i Ьili izvan narodnoslobodilacke borbe, koju је organizovala i vodila Komunisticka partija, cekali na promjenu, nece li mu

582

donijeti dtugi nesto bolje. Bilo је i »svecanog doceka osvajaea i slavolиka« i to ne samo od izvjesnog broja Mиslimana nego i od Hrvata, Srba i drиgih narodnosti, odnosno etnickih grиpa i grupacija. Medиtim, kad se vidjelo sta okиpator radi u nasim krajevima, kad sи ljudi shvatili, dakle, kad sи se osvijestili i prakticno vidjeli da im poroЬljivac nosi vise zla, nego stara Jи­goslavija, poceli sи stupati и redove NOB da se oruzjem borbe protiv olшpatora.

Upravo ovaj period na ovom simpozijиmu nije dovoljno analiziran. U nekim referatima podvlaci se masovno иkljиcivanje 1943. godine Mиslimana

"i Hrvata u NOB, а sto је do tog perioda Ьilo, и referatima је Ьilo malo rijeci, te ispada da sи samo SrЬi razvijali иstanak и 1941. i 1942. godini, а to је netacno. Dovoljno је samo da navedem Mostarski bataljon, Mиjinu cetu sa Romanije, Husina i dr.

I u ovoj razradi metodologija nije dovoljno analizirala pocetak razvoja иstanka, koji ne moze imati uspjeha ako nema oslonca u svojoj bazi, u na­rodи, а koji se razgarao tamo gdje su Ьili иslovi sazreli. U krajevima u koji­ma se nije razvila NOB i svijest ljиdi о toj ЬогЬi sporije је Шо sto је borba donosila? Тај period и istoriografiji nije proucen и dovoljnoj mjeri. Pogresno Ьi Ьilo takoder iznositi о tom periodu neke konstatacije koje smo cиli и ne­kim referatima, ne ispitavsi prethodno sustinи ciljeva borbe, te odnos oku­patora i njegovih pomagaca prema nasim narodima. Вilo Ьi isto tako po­gresno, kao sto је blla pogresna parola и pocetkи иstanka »da su Hrvati i Mиslimani ustase« i tome slicno. Moramo, mislim, u proucavanju voditi ra­cиna i о sazrijevanjи svijesti u borbl za oslobodenje svoje zemlje od okupa­tora i za bolje drustveno, socijalno i politicko uredenje nase zemlje, а za te ciljeve se borio narodnooslobodilacki pokret koji је organizovala i vodila Komunisticka partija Jugoslavije na celu sa drugom Тitom.

ENVER REDZIC

Ја cu se kratko zadrfati na nekim pitanjima и vezi sa referatima koje smo slusali danas. Moju painju posebno su privukli referati drugova Dure­tiea, Lukaea i Purivatre.

Drug Duretic је govorio о odnosu klasne i nacionalne komponente u narodnooslobodilackom ratи. Ја sam ocekivao da cemo u njegovom izlaga­пju doЬiti analizu toga odnosa sa podrиcja Bosne i Hercegovine. Bez takvog razmatranja, njegov referat ostavlja vise utisak eseistickih meditacija i eks­kurzija, а ne fundiranja postavljenog proЬlema na realnim odnosima u jed­nom realnom istorijskom pet·iodu. Naime, i klasno i nacionalno i njihov odnos nuzno је uvijek posmatrati и drustvenoj cjelovitosti i konkretnosti. Klasno је istovremeno i nacionalno i obratno, nacionalno је takode klasno. Bilo Ьi vrlo znacajno za razumijevanje tokova i procesa и nasem drustve­nom i politickom razvojи poslije oslobodenja da se nasa istorijska nauka vise i temeljitije bavila istrazivanjem i utvrdivanjem stvarne uloge i kon­kretnog ponasanja nasih drustvenih klasa u toku narodnooslobodilackog rata. Mi imamo obllje radova, i veoma dobrih radova, iz istorije Komunisticke

583

partije Jиgoslavije i njene иloge и tokи пю·odnooslobodilackog rata. Mi, ta­kode, imamo obilje veoma dobriћ i temeljitiћ radova о vojпim aspektima пarodnooslobodilackog pokreta. Ali mi пеmашо ni priЬlizпo dovoljпo 1-adova koji razmatrajи ponasaпje radnicke klase, kao i drнgih klasa, u Ьilo kojoj nasoj zemlji и tokи narodпooslobodilackog rata. Naime, nasa revolиcija је pokazala da sи i klase i nacije drustveпo-istorijski organizmi u sebl veoma protivrjecni i da se ni klase, ра ni nacije и ovom znacajпom istorijskom periodи, nisи ponasale uvijek dosljedno klasпo, odnosno dosljedno nacioпal­пo. Naprotiv, ta protivrjecпost i klasa i nacije manifestirala se veoma obllato u toktl паsе revolиcije. Ima primjera da gradaпske elemeпte, istiпa veoma malobrojпe, пalazimo aktivпe u пarodпooslobodilackoj borЬi; pojediпe kulake smo и nizи sela imali kao znacajna иporista narodпooslobodilackog pokreta. Radnici и masi и pocetkи stoje izvaп oruzaпiћ formacija narodпooslobodi­lackog pokreta; koleЬljivo seljastvo, иprkos svojoj koleЬljivosti, пajmasov­nije је иcestvovalo и narodпooslobodilackoj borbl. Medиtim, sto se vise pri­Ьliiavamo krajи пarodnooslobodilackog rata, ovi odпosi sи se mijenjali. Ka­da, dakle, razmatramo odпos klasnog i пacionalпog, опdа zaista treba пa­stojati da se оЬјаsпе sva protivrjecja, koja sи poпekad vise prividпa пеgо stvarna, и ponasanjи drustvenih klasa и пasem пarodпooslobodilackoш ratu. Zelio Ьih da ova moja interveпcija Ьиdе shvaceпa kao predlog, kao sиgestija i poziv da vec do sljedeceg nаиспоg sktlpa koji bude posveceп periodи пa­rodnooslobodilackog rata i revolиcije, dobljemo vise radova о tоше kako su se drustvene klase u nasoj zemlji poпasale и toku drugog svjetskog rata.

Drиg Lиkac те је potakao da kazem nesto о pitanjи evolиcije nekЉ stavova КРЈ. Naime, i Komиnisticka partija је takode и sebl protivrjecaп drustvenopoliticki organizam i nји treba posmatrati иpravo tako, а ne kao zЬir rukovodecih struktиra. То isticem zbog toga sto se, па primjer, tvrdnja da је Komunisticka partija pokazivala риnо postovanje osobenosti naroda Bosne i Hercegovine moze prihvatiti kao tаспа ako је temeljimo па dokи­шeпtima revolиcionarne politicke aktivnosti partije kao sto sи leci, proglasi i slicпi izvori. No to пiје dovoljпo. Ako па partijи gledamo kao па drиstveпo politicki orgaпizam, onda cemo vidjeti da је, geпeralпo иzevsi, КР postivala osobeпosti naroda Bosne i Hercegoviпe, ali је Ьilo и praksi i primjera od­stиpanja od generaiпe politicke linije, sto se takode da na izvorпom istorij­skom materijalи dokazati i sto takode predstavlja interes istorijske naиke. Time se nimalo ne иmаnјије ona zaista Ьlistava иloga kоји је Komunisticka partija ostvarila и razdoЬlju пarodпooslobodilackog rata.

Moram kazati da me drиg Atif Pиrivatra pobudio da kazem пekoliko rijeci о veoma iпteresaпtnim pitaпjiшa, о kojima је оп referirao. Posljednjih godina и nasoj politickoj pttЬlicistici, i dijelom и nasoj istoriografiji, vrlo ј е aktиelno pitanje iпdividиaliteta Mиslimana. То је sigиrno rezиltat ne sanю jedпog trenиtka nego i savremenog drustveпog i politickog razvitka. Ali, da Ьismo mogli voditi пaucnu diskиsijи, mislim da је, prije svega, potrebпo zadovoljiti пeophodne postulate istorijske naиke. Мога se, naime, defiпirati predmet о kome se pise. Kada govorimo о Mиslimanima, potrebпo је defini­rati о kojim је Muslimanima rijec. Moramo иciniti obavezne distinkcije i de­fiпirati sta podrazumijevamo pod opstim pojmom muslimaп, razgraпiciti jugosloveпski sadгzaj toga pojma i isto tako odrediti bosansko-hercegovacki sadrzaj pojma muslimaп. Bez toga nije mogиce voditi пikakvu ozblljпи па­исnи diskusijи. Nemam namjerи da se ovom prilikom time bavim, ali bih

584

ttkazao na to da se bez zadovoljenja ovog zahtjeva naiazimo, tako reci, i11 na granici naнke, а cesce izvan nauke, kada razmatramo pitanje Muslimana. Isto tako је neophodno da se definira sta је to >>nacionalno pitanje Muslima­na Bosne i Hercegoviпe«, jer sve dotle dok mi ne bude jasno sta moj sago­vornik podrazumijeva pod tim pitanjem, meni nije mogucno da ucestvujem и toj diskusiji. Bez obzira koliko u posljednje vrijeme imamo radova о fenomenu Muslimana, jos nigdje nisam procitao sta tгеЬа razumjeti pod kompleksom nacionalnog pitanja Muslimana. Poznato mi је da se drug Puri­"·atra krece na podrucju i и okviru Bosne i Hercegovine i zato mi је sadrzina toga pojma i kompleksa toga pitanja ovdje neophodna. Kod druga Pиrivatre postoji takode jedna tvrdnja da Komunisticka partija od pocetka priznaje etnicki individиalitet Muslimana Bosne i Hercegovine i ovu svoju tvrdnju zasniva na raznovrsnim dokumentima, kao sto su leci, proglasi, referati i sl. Tesko је na osnovu takvih izvora kao sto su leci, proglasi itd., ma kako da su ovi materijali znacajni, izlaziti sa tvrdnjom da Muslimani Bosne i Herce­govine predstavljajtt etnicki individualitet, odnosno narod, utoliko pri_ie sto se partijska rukovodstva u tim dokumentima nisu ni bavila dokazivanjem drustveno-istorijske individиalnosti bosansko-hercegovackih Mиslimana. Ја o\тim zelim samo da skrenem paznju na nedovoljnost takvog prilaza i takvog postиpka. Jer, ako primimo kao tacno da је Komunisticka partija Ьila na­cisto s pitanjem etnicke individиalnosti Muslimana Bosne i Hercegovine, kako onda objasniti praksu da neposredno ро zavrsetku narod.nooslobodilac­kog rata isto partijsko pokrajinsko rukovodstvo insistira na nacionalnom opredjeljivanju Muslimana u Bosni i Hercegovini. Ako је to vec jedan indi­vidualitet, i ako је on priznat, zasto se sada cine takve digresije od jednog stanovista koje primamo kao definitivno. U toj vezi kod druga Pиrivatre postoji takode tvrdnja da је formiranje mиslimaпskih vojnih jedinica isto tako dokaz prizпanja etnickog individualiteta Muslimana Bosne i Hercego­vine. Sa takvom tvrdnjom se ne mogu sloziti i mislim da ona ne stoji, јег sam i sam politicki radio па terenu na kome su bile formirane mиslimanske jedinice, ali ne zbog toga da Ьi se Muslimaпima utvrdio i priznao njihov etnicki individualitet, vec је obrazo\•anje muslimanskih vojnih jediпica, (kao i hrvatskih и Bosni i Hercegovini) Ьiо oЬlik okupljanja Muslimaпa (odnosno Hrvata) u narodпooslobodilackoj ЬоrЫ, dakle jedan oЬlik okиpljanja onih grupacija koje nisu Ьile masovno okupljene и NO borbl. Sasvim ispravno se ocijellilo da је upravo taj muslimanski oЬlik vojne jedinice - muslimanska ceta, muslimanska brigada, onaj izvanredno pogodan oЬlik koji prosirиje bazu narodnooslobodilackog pokreta i јаса njegovu udarnи snagи. Kada Ьi­smo usvojili tvrdnju da formiranje muslimanskih vojnih jedinica predstavlja dokaz priznanja etnicke individualпosti Muslimana, onda se postavlja pitanje zasto se и Bosпi i Hercegovini ne stvaraju srpske vојпе jedinice, а КР u Bosni i Hercegovini neosporno priznaje nacionalni individиalitet srpskog naroda.

HAМDIJA cEMERLic

Ја Ьih zelio samo jos nesto da kazem. Ја sam motivisao svoj nastup i nisam htio da poЬijam izvjesne cinjenice koje SU istorijski tacne, ali jedllO·

585

strano interpretiraпe. Ропоvо se osvrcem па опо sto sam prigovorio drugu $arcu i па njegovo пaknadno оЬјаsпјепје u vezi s tzv. turskim paragrafom u Vidovdanskom ustavu. NepoЬitпa је сiпјепiса da је BiH ostala u istorij­skim graпicama sve do 1929. godiпe, do drzavпog udara kralja Aleksandra, а nepoЬitпo је i to da је kralj odmah паkоп proglasenja diktature podijelio Bosпu па cetiri dijela, а Muslimane kao politicki faktor u Bosпi unistio. То је јаsпо, ali se о tome ne pise vec se istice da је ЈМО traZila samo da se agrar plati, i tome se pripisuje pezorativna oznaka »prodali se za agrar« . Eto, to је Ьiо motiv moje intervencije. Drugo, to sto Sarac postavlja kao logican zakljucak da se svaka politicka grupa bori za prevlast, пе vrijedi u ovom slttcaju, jer је vodstvo ЈМО Ьilo svjesпo svoje situacije uпutar sklopa Jugo­slavije i realnih пюgucпosti. Ne moze se oпakva logicka konstrukcija pro­tegnuti na sve grupe i u svim moguCim situacijama. Samo jake grupe pre­tenduju па prevlast, jer imaju realпu podlogu da odrze takvu prevlast. Malo­brojпe gшре pretenduju па ravпopravnost i na neku beпificiju, i to visc­·Шaпje kratkotrajnu. U vezi s izlaganjem druga ВаЬiса ја пisam konstatovao, оп те је pogresпo razumio, da ЈМО pripada zasluga za izglasavanje Vidov­danskog ustava, prakticno ono i izide tako, ali ја sam primijetio da se u nasoj istoriografiji ona optuzuje za izglasavanje Vidovdanskog ustava, а оо Ьi Ьiо izglasan i bez njenog ucesca. Ја sarn izlozio na koji је nacin do toga doslo. То је jedno, а drugo, u pogledu onih dilema oko polozaja BiH kojc sarn u svom referatu izlozio, dilema је postojala i u vezi s tim паsе bosansko rukovodstvo је islo u СК. Uoci Drugog zasjedaпja AVNOJ-a formiraпa је роsеЬпа grupa sastavljena od predstavnika nacionalnih delegacija koja је imala da pretrese nacrte vec gotovih odluka koje се Ьiti iznesene. I na sa­staпku te grupe stavljeni su prigovori na poloiaj Bosne. U vezi s ovim na­pomenucu da sam prije dvije godiпe drzao referat u Istorijskom drustvu Hrvatske па ternu prva vlada BiH, i tom prilikorn drug Cazi је meni kazao da pitaпje polozaja ВiН u to vrijeme nije Ьilo dovoljno rascisceno, а to zпaju oni koji su neposredпo u tome ucestvovali. Moto mog istupanja је da istak­пem da su Muslimani kao cjeliпa, bez obzira na svoje klasno raslojavaпje, od turske imperije, ра autrougarske, kako је to jasno istakao Kapidzic, ра stare Jugoslavije, ра koпacno danasnje socijalisticke Jugoslavije, uvijek bili za integritet Bosne i Hercegoviпe, i da su па torne veoma osjetljivi u ovakvim rnedunacionalnim odnosirna. Eto, toliko sarn htio da kaiem i samo jos dvije rijeci u odbranu stava druga Purivatre. Smatram da је drug Purivatra potpuno realno ocijenio stav i proglase КРЈ, а Redzic је zaboravio da kafe da su odluke о formiraпju posebnih vojnih jedinica realan odraz stanja unutar jedne, druge i trece grupe. Pitanje zэSto nisu osпivane posebne srpske jedinice је suvisno, jer de facto vecina jedinica su Ьile srpske, sigurno је, sad ne znarn tаспо, da su do 1943. 800/о u jedinicarna bili SrЬi i neupuceпi su zazirali od toga, а forrniraпje rnuslimanskih i hrvat· skih brigada је vec nesto drugo. Partija је vrlo dobro cijeпila stvar, ali пiје napamet пеgо se пaslaпjala se na realпo tle.

VESELIN DUREТic

Ја ne pretendujern da dam пеkо opravdaпje povodom diskusija drugova Nikole Bablca i Eпvera Redzica о mome referatu, jer, u sustiпi, nije rijec

586

о pokretanju pitanja na koje sam du.Zan da odgovorim. Моје saopstenje ima karakter teorijske analize, teorijskog pristupa nekim pitanjima koja karakte­risu odnos izmedu revolucionnrnog normatizma i njemи neadekvatne dru· stveno-ekonomske i politicke osnove. Bablc је u svom izlagaпju ponovio, od­nosno potvrdio mоји osnovnи tezu о tijesnoj akcionoj povezanosti programa i licnosti и ustanickom periodи, zato nije nu2no da se osvrcem na njegovи diskusiju. Ја sam ustanicke odnose morao posmatrati u njihovoj sveиkиp­nosti, trazeci uzroke za mnoga suprotna kretanja, prije svega и srpskom nacionalnom taborи. Drago mi је da је i prof. Cemerlic donekle potvrdio ovu moju koncepcijи kad је rekao da је srpski pokret imao samo dvije varijante: nacionalisticku ili partizansku. Nacionalisticka varij anta imala је svoje ро· Jiticare, svoje programe i svoje lidere; komunisticka varijanta trebalo је i nюrala је da afirmise svoje programe i svoje Iidere u jednoj novoj situaciji, dakle ne и situaciji ilegalne ЬоrЬе, kakva је Ьila prije rata, nego u ratnoj situaciji legalпe aktivnosti. Sto se tice licnosti, one personificiraju programe, sto је karakteristicno za istoгijski proces i revolucionarni tok иopste. Mislim nije potrebno da se pozivam na Plehanova.

Osnovna poenta Redzicevog izlaganja је da treba naglasiti protivurjec­nost i nacionalnog i klasnog. Ја sam u uvodnom izlaganju to posebno istakao, ра mi preostaje samo da se Redzicu zahvalim sto је to ponovo potvrdio. Njegove rijeci о nedovoljnoj dokиmentovanosti веkЉ n10jih teza (primjerima iz ВiН) samo su djelimicno opravdane, jer је moje izlaganje na simpozijumн samo treCi dio prilozenog rada, koji se konkretnije bavi ovim pitaпjima. S druge strane, mislim da је nemoguee zatvarati ove procese u regionalne, bosansko-hercegovacke okvire, jer pitanje је mnogo sire. Sam odпos пacio­nalne i klasne komponeпte prevazilazi granice odnosa и okvirima jednog regiona, to је ne samo samo jugoslovenski nego i svjetski odnos, odnos iz­medu razlicitih snaga antibltlerovske koalicije. Sire gledajuCi, to је odnos izmedu marksisticke ideologije i nemarksisticke drustveno-ekonomske osno­ve. Ideologija је rnorala graditi i izgraditi svojи bazu. Tu leze duЬlje karakte­ristike revolucionarnog procesa.

Ја ovde necu opsirnije diskиtovati о ovim pitanjima jer, kako rece drug Moraca, to sи vrlo kompleksni proЬlemi, ра sam za sada nedovoljno spreman_ da dulje ulazim u njih. Hvala.

AТIF PURIVATRA

MoZdn nije trebalo ni da diskutujem о ovako krиpnim zahtjevima koje је u vezi s mojim izlaganjem postavio drug Redzic. Ipak, mogu da kazem da se slazem sa nizom izrecenih rijeei i pitanja uz napomenu da se u jednom radu sa naslovom »Stav КРЈ prema nacionalnom pitanju Muslimana u tokи NOR-a« ne mogи naиcno obraditi pitanja koja је postavio drиg Redzic, kao, na primjer, sta sи Mиslimani u svjetskom pojmu, sta oni znace и svjetskom oblmu i okviru, te sta to znaci u jиgoslovenskim i posebno bosansko-herce­govackim uslovima. Medutim, ја sam н svojoj veoma kratkoj rijeci, odnosno tl izlaganju, pokusao u nekoliko misli iznijeti svoje misljenje о bosansko-

587

-ћercegovackim Mиslimanima. Sigurno је da to пiје dovoljno za jednи takvu­temи, ali је isto tako sigиrno da sи pitaпja preopsirna za mоји tети i da se о tome тоgи i treba da napisи knjige. Zasto one nisи napisane, to је opet drugi proЬlem. Vjerovatno da za to ima dosta razloga. Mislim da i ovaj simpozij pokazиje koliko smo mi jos па pocetkи razvoja naиcne misli i лаиспоg rada. Сiпјепiса је takode da пemamo пi istorije пaroda Воsпе i Hercegoviпe. I to pokazиje da је zaista tesko и tom smislи raditi i dalje nastavjti radjti. Medиtim, svi ti nasi pokusaji sigиrпo се imatj dobrog djej. stva. Za mепе је пajvainjje da se raspravlja о ovim pitaпjima ј da se dolazi do rjeseпja bar parcijalпo, ројеdiпаспо, о odredeпim pitaпjima.

sto se tice drugog Redzicevog pitanja, а to је, kako se objasпjava praksa poslije rata da se Mиslimaпi пе priznaju, odпosno da se iпsistira па пjihovom пасјопаlпош >>Opredjeljivaпjи<<, mislim da ј to, takoae, prelazi okvir moje teme, koja је ograniceпa na NOR. То zaslиzиje jednи роsеЬпи stиdiju, ро­sеЬпи analjzи ј роsеЬап rad. Medutim, и vezi s tim dao bih neke пapomene. Naime, mislim da је, bez obzira na insistiranje cak i пekih partijskih foruma i partijskih rukovodstava u odпosu па Mиslimaпe da se »Opredjeljиjи<<, ро· stojala, ipak, јеdпа stalna, lateпtиa pozicija i stav Partije cla Mнslimaпi nisu п! Srbl, пi Hrvati. U prilog takvom stavu mogи spomenиti, na primjer, da је sekretar Gradskog komiteta КРЈ и Sarajevи drиg Rato Dugoпjic jos 1952. godine osшlio politikи nacioпalnog >>Opredjeljivanja<< Mнslimana. Dozvolite da kazem da је isto tako drug Тito, kao generalni sekretar Partije, nekoliko рнtа osиaivao takvu politikи. Za mепе sи to cinjenice i dokazi. Za mene је to, -takoae, istorija, isto kao sto је istorija da su se i >>Opredjeljivali<<, odnosno da se insistiralo па пacionalпom >>Opredjeljivanjи<< Mиslimaпa.

Zaista је malo tesko и ovakvoj sitиaciji, posebno и oskиdici vremena, dati odredena, potpuna objasnjeпja. U radи sam mnoga pitanja opsirnije razradio i objasnio. Naravno, to nisam mogao иciniti i и иsmeпom izlaganjи. Inace, dokиmeпtacija је veoma oЬimna kad је rijec о Mиslimanima и NOR-u, ali пiје obimna kad је rijec о nacionalnom рitапји i sta se sve podrazttmijeva pod nacionalпim pitaпjem Muslimaпa, sto је Redzic postavio и diskиsiji. Do· zvolite da kaiem da gotovo svaki aиtor koji se posvetio izисаvапји tog pi­tanja ima svoj stav, odnosno cak i razlicito objasnjava sta podrazиmijeva pod пacioпalnim pitaпjem. Medиtim, kad su и pitanjи Mиslimaпi, mogu da kazem da sarn pod пacioпalпim pitanjem Mиslimaпa podrazиmijevao prizna­vaпje пjihovog vlastitog individиaliteta i etпicke posebпosti, zatim postojanje samos\7ojпosti, prizпaпje пacioпalne ravnopravnosti, i to и smislи ravno­pravnosti sa svim clrиgim narodima koji zive и Bosni i Hercegovini i и nasoj siroj zajedпici. U tom smislи sam, kad sam govorio о stavovima Partije о nacioпalnoн рitапји Mиslimana и toku NOR-a, podrazиmijevao i nagla­savao, а to sam i и izlaganjн rekao, d<1 је to, и stvari, ЬогЬа za slobodaп razvoj, za ravnopravnost, ravnopravne odnose, za priznavaпje vlastite istorije, razvitka naroda, za priznavanje kиltиre i kultшne bastiпe, za prizпavanje oblcaja, jednom rijecjи za prizпavanje svega опоgа sto konstituise jednu etnickи zajednicи ра i Muslimane. Medиtim, шi znamo da su teorije о пaciji danas vrlo diskиtabllne. Kritikujemo Staljinovи defiпicijи о пaciji. Ima pri­mjedaba i prigovora na definicijtt nacije, koju imamo danas, i koja је va­zeca, а to је Kardeljeva definicija. Osim toga, u savremeпom svijetи ima i shvatanja prema kojima i пeki elemeпti, osim oпih pozпatill koji se иzimaju pri defiпisanjи nacije, takode se иzimajи kao konstitutivni. То sи, nesиm-

588

njivo, sve elementi о kojima treba mnogo sire raspravljati nego sto је to Ьiо zadatak moje teme.

U vezi sa primjcdbom drиga Redzica da se na osnovи proglasa i letaka i sl. ne moze zasnivati naиcni stav о tome da li sи Muslimani nacija ili nisu, mogu kazati da tema moga rada nije pitanje sta su Muslimani, nego kakav је blo stav КРЈ, odnosno politika КРЈ prema nacionalnom pitanju Musli­mana u toku rata. Daduse, i ја smatram da је nedovoljпo samo na osnovu odredenih proglasa, ili samo na osnovu odredenih zakljucaka i citata, izvrsiti naucnu analizu. Ali sam duzan napomenuti, takode, da је isto tako Cinjenica da se Citava istorija Partije zasniva na takvim dokumentima pocevsi od pro­grama i svih drиgih strategijskih i taktickih zadataka Partije. Zato mi daпas шoramo pisati istoriju, odnosno i naukн zasnivati gotovo samo na tim postojeCim i mogнCim dokuшentima, s tim sto moramo provjeravati sta је и praksi stvarno ostvarivano. Mislim da nije suvisno da· napomenem da је i Lenjin иpozoravao da se partije, ра prema tome i komunisticke partije, ne nюgн cijeniti samo prema svom programu i nazivи nego prema svojoj stvar­noj djelatnosti, odnosno cije interese ona zastilpa u taj svojoj prakticnoj aktivnosti.

U konkretnom slисаји, kad је rijec о Partiji и toku NOR-a i njenom odnosи prema Mиslimanima, mogu kazati da је Partija potpuno zas tupala interese Muslimana i da se u praksi borila za ravnopravnost i Srba i Hrvata i Mиslimana. То је bilo geslo i politika Partije. То, prema svim rele,rantnim podacima, nauka mora da prizna i prihvati. Mislim da nis ta dгLlgo ne moze ni prihvatiti. Izvjesna odstиpanja, slabosti i teskoce do kојЉ је, ipak, dolazilo и tokи rata, i posebno do kojih је clolazilo и kasnijem periodu, poslije rata, о сети ne zelim da govorim, jer to nije ni Ьiо predmet moje rasprave, sma­tram da se ne mogu uzeti kao pravilo а niti se mogu generalizirati. Osim toga, kad sam rekao da је politika Partije koпsekventno sprovodena u po­g!edи uvazavanja etnicke posebnosti Muslimaпa, i sada mogu ponoviti da, pored RedziCevih primjedЬi, ostajem i dalje pri takvom tvrdenjи, jer svi mogиci relevantni pokazatelji i cinjenice sи na strani politike Partije, tj. da је zastиpala i sprovodila nacionalnн ravnopravnost u svim oЬlicima drиstve­ne djelatnosti, od najvisih do najnizih foruma, i da је sprovodila politikti realizovanja svega onoga sto је trebalo da znaci politiku nacionalne slobode i nacionalne ravnopravnosti.

Na postavljeno pitanje i primjedbe о musliшanskim partizanskim jedi­nicama vec је odgovorio profesor Cemerlic i neшam potrebe da Ьilo sta tome dodam.

ENVER REDZic

Drugarice i drugovi, Sa vasim dopиstenjem, na koje unaprijed racunam, ја песи davati ni­

kakav rezime toka naseg naucnog skupa koji је, evo, sa posljednjim ucesni­kom diskusije dosao do svog zavrsetka. Ali и ovom trenutkи ја zelim da ponovo zahvalim svim иcesnicima naseg skupa - akademicima, profesorima

589

istorije na fakultetima, saradnicima istorijskih instituta, vijecnicima ZAVNO­ВiH-a koji su u radu ovoga naseg skupa ucestvovali, puЬlicistirna, pravnicima i, na kraju, ekipi mladih istrazivaca savrernenog perioda istorije naroda ВiН .

U ovom trenutku posebno zelim da zahvalirn Predsjednistvu Skupstine Socijalisticke RepuЬlike Bosne i Hercegovine, koje nam је stavilo na raspo­laganje neophodna materijalna sredstva da pripremimo ovaj naucni skup, kao i ove veoma komforne prostorije Skupstine za nas rad.

Mi cemo nastojati da sve pripremljene i autorizovane radove objavimo, kako Ьi nasa i sira i naucna javnost Ьila u mogucnosti da se izvorno upozna sa radom naseg naucnog skиpa i dijelom sa dostignucima istorijske nauke ciji је predmet nasa savremena epoha, epoha revolиcije i socijalizma.

Sa ovim naucnim skupom bosanski istoricari sи zajedno sa svojЏn ko­legama iz drugih jugoslovenskih repиЬlika oЬiljezili 25-godisnjicu RepuЬlike Bosne i Hercegovine, dali svoj doprinos jliЬileju ciji smisao na1azimo u aПrmaciji onih progresivnih tendencija koje svoj izvor nalaze u ZAVNOBiH-u.

Ја vam jos jednom svima zahvaljujem и nadi da u bиducem radu zabl· ljezimo vise naиcnih rezиltata и rasvjetljavanju onih pitanja koja smo upravo п posljednjem dijelu naseg trodnevnog rada otvorili i markirali, а u okviru ovoga skupa. razumije se, nismo mogli dovesti do kraja.

590