Prikazi, osvrti, prornocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Ьоdпо pjsatj kako је njegov mentor dr. Dragoslav Jankovjc а bls z postjvao znanstvene zasade autora.

Tomislav ISek

* * *

ISPRED SVOGA VREМENA: Enver Redzic, Sto godina muslimanske politike и tezama i kontroverzama istorijske nauke. Akademija nauka i umjetnosti BiH i Institut za istoriju, Sarajevo 2000, str. 220.

Zajsta је nemoguce na ogranjcenom prostoru, koliko nam је ovdje doz­voljen, iznjjeti barem i jednu osnovnu panoramu onih proЫema koje akademjk Redzic zahvata u ovoj kвjizi. Nemoguce је donositi zajsta jscrpne sudove, ali ја cu zato odmaЬ na pocetku kazati ono sto ја misfjm daje osnovno u ovoj knjjzi, а onda cu iz nekog svog ugla, recj nesto kako ја shvacam historiju, pogotovo llis­toriju malih margjnalnih zemalja kakva је Bosna Ьila i ostala do dana danasnjeg.

Knjigu akademjka Envera Redzica, Sto godina muslimanske politike u tezama i kontroverzama istorijske nauke poslije knjige Srecka Dtaje Nacional­nost, konfesionalnost Bosne i Hercegovine (objavljene na njemackom jeziku 1984. godine) smatram najvazвijiш historjografskiш djelom koje se u Bosni ј Hercegovjni i о Bosni i Hercegovini pojavilo zadnjih пekoliko decenjja. Sad sam, naravпo, dutan ј to cu uciniti, da dam objasnjenje zasto tako mislim, zasto sam odusevljen оvою knjigom i zasto је ova knjiga па mene ostavila jedan vrlo, vrlo snazan pecat. Prije svega, ono sto је mene impresionjralo, је to sto se u ovoj nasoj maloj historiografiji, nerazvijenoj hjstoriografiji, kojoj, naravno, i ја pripadam, а mozda sam malo vise svjestan od ostalih koliko smo mali ј beznacajnj, ovakav stepen autorefleksjje, kakav pokazuje akademik Enver Redzic, ве javlja cesto. Naime, kod nas se sa tom nasom nesretnoш i malom ј, ponavljam to, zajsta beznacajnom historUom postavlja danas kljucno рјtапје kako da proslost postane povijest. Njkako ne шozemo da savladamo taj jedan veliki krupni zadatak i zato smo neprestano. uzmite samo zadnjih deset godjna, zaroЫjenicj mitskill konstrukcjja, ideologema. velikodr:f..a \•nill projekata, ali u jednoj potpuno trivjjalnoj, u jednoj pigmejskoj verziji koja ne nюze prebacjti daleko ј пе moze dobacitj daleko, jer sшо mali ј bezпacajni, ј onda se sva ta пegativna energjja koja se akumulira na bazi pseudoznanosti, na Ьazi mitova, okrece protiv nas saшih. То је, zapraYo. nasa, kako је ја vidim, najveca tragcdija

340

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

i zato vec odavпo smatraш (rekao sшn to ve6 1994. godine i moram se pozvati па tu referencu) da primaran zadatak ,historicara nije vise istrazivanje i kopanje ро arhivima. iako, nдravno, jeste i to, nego u ovoj novoj povijesnoj situaciji (kada se BiH kao drzava prvi put пasla suocena sa samorn sobom, izmedu osta­log, паrаvпо, suocena sa svojom povijescu, neprobavljenom povijescu), zadatak historicara postaje drukciji i njemи u radпi zadatak, u opis нjegovih poslova daпas, prije svega, pripada podrucje interpretacije, odnosпo zadatak reinterpre­tacije. То се svako опај koji se barem u nekoj mjeri bavio i koji ima uvid u пasu historiografiju, recimo, zadnjih 150 godina lako shvatiti. Zasto? Ра, zato sto mi iшamo паsи kucnu svijest, imamo kиcnu pricи i irnamo javnu pricu. Mi пematno etaЫirani rezim povijesne istiпe. Zato imamo tri istine, tri Ьiografije ove zemlje, zato imamo upravo iz njih proistekla tri liliputanska velikodrzavna koncepta koji, naravno. svoju energiju iscrpUuju na nаща, jer mi smo taoci historije. Da to ne Ьismo ili, da Ьismo se danas u tom sшislu opismenili - potrebno је Citati Redzicevu knjigu. Dakle, prva stvar zbog koje ја оvн· knjigu rangiram visoko jeste jedna zamjerna autorefleksija. Rediic је Bosnjak i Redzic је musliman. Mislim, niti mtl је to pl'ednost, пiti је шаnа. Medutim, stepen·'kritike koju •ОП

pokazuje, (recimo, pomenucu jedno pitanje, pitanje bosnjacke inteligencije и konstituciji muslimaлske ili bosпjacke nacije), koliko је meni poznato, na jedan ovakav nacin kako to ciпi Redzic do sada kod_ nas nije progovoreпo. Previse se, naime, (а to mozemo i objektivno promatrati) toga skupilo, pogotovu kod bosnjacke inteligeпcije, u zadпjill desetak godiпa i previse је Ьilo dodvoravaпja dпevnoj politici. NUe to, naravпo, bosojacki ekskluzivitet, ima toga i na hrvatskoj i йа srps:>j . strani, medutim u ovome slucaju пюгаmо apostrofirati ovo о сеnш govorimo. Redzic ne daje popusttЉ ome. On lijepo sjedi, negdje и svojoj sobi, sjedi ро petnaest sati dnevno i pise, on marljivo Ьiljeil. Ne znam da \i је procitao nesto sto је napisao jedan veliki portugalski pjesпik, ali kao da jeste, naime, da imperijalizam pjesnika traje duze od imperijalizшa generala. Znaci, ova се knjiga, onakva kakva jeste, sa nekiш svojim rmji. m, rekao Ьih tako, tehп.ickim nedostaoima, ро mоше skroшnoш uvidu i shvatanju stvari ostati jedno trajno svjedocanstvo i u tоше је njezina vrijednost. Ona nije sanю knjiga za promociju, а previse је u zadnje vrijeme napisano kлjiga za promociju, ovo је knjiga koja ostaje, ovo је knjiga koja polemizira, ovcje knjiga koja ne prelazi ravrюdusпo preko nekЉ neuralgicnih tocaka. Ја cu pomenuti jednu za koju smatram da је u zadnje vrijeme popriшila i vise nego maligne razmjere. "(Ј vezi sa danas naglasenom pricom о konstituciji svoje bosnjacke nacije i vezoщ sa takozvanim bogumilima, Bosnjaci Ьi se u ime svoje nacionalne emancipacije, u ime svoje nacioпalпe slobode, ako hocete, ako је to tako vazпo, шorali zaista naprosto uvaiiti ozЬiljnu ''ZПaJюst koja о tоше prica, koja о tome govori. RedZic ovdje donosi panoramu tih misUenja. Ona је, naravno, vezana. opet za drugu tacku о kojoj Redzic takoder govori - to је primanje i siret1je islama. Ја пе

341

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi. 30, Sarajevo. 2001., str. 217-381

pretendujem da znam i da bih о tome mogao govoriti kao, recimo, о okrunjenju bosaпskih vladara u sredпjem vijeku, ali опо sю znam jest sljedece. Bosnjacki naucпici morali bi rasiriti diskurs i proces sirenja i usvajanja islama promotriti u kontekstu evropske i svjetske histor·ye, jer to do sada nije uradio niko. Dobro је i korisno brojati u defterima, dokumente prevrtati itd. Ја sam potpuno siguran da сеnю, kada se to pitanje stavi u kontekst vjerskih ratova koji su se tada vodili u Evropi, doti do nekih novih, drukCijih rezultata i nasa slika се Ьiti puno, puno izos tren ij а.

Znaci, to su samo neka pitaпja о kojima Redzic govori. On, naravno iznosi stajaliste brojnih autora i, vidi se na pojediпim mjestima, on trsvaja necij~ stavove. Znaci, пiје Redzic samo zapisnicar neciji\1 stavova (а da је i to radio uradio Ьi jako puno), nego је to uradio kao pripremu da Ьi izrekao neke svoje ocjene. Osnovпo pitanje, zapravo, koje se pred nas postavlja, osnovno pitanje koje historicari prije sviћ danas moraju postaviti i rjesavati, jeste sчedece i Redziceva kпjiga daje odgovor na to pitanje, zato sam tako odusevUen. Sta је za nas historija: oruzje ili orude zivota? Nama historiju gurajti kao oruzje u ruku, mi nismo jos terminoloski ra5cistili sa dvojпim stvarima i zato ova Redziceva knjiga (ne znam da li је akadeшik Redzi6 ovako postavio pitanje kako ga postavUam ја), sasvim sigurno za шеnе daje odgovor па to vrlo vazno pitaпje, historija kao orude, skup ideja za medusobno bolje uvaZ.avanje, poznavanje. Poznato је da је Bosna u zadnjih sto i nesto godina prosla kroz sedam ili vi5e politickih sistema, postoji cetiri ili pet medunarodnil1 t1govora ciji је Bosna Ьila objekat. Objektivпo, Bosna u zadnjih пekoliko stoljeca nema пekti politicku tradiciju, drzavпu tradicUu, institucionalпu tradiciju, Bosna је objekat u politici velikih sila, koje i danas rjesavaju pitanje koje је postavljeno odlaskom Osmanske imperije sa ovog prostora. Postoji pitanje "istocnoga pitanja", pitaпje nasljedstva osmanske bastine, ра Ьi se, naravno, u tom kontekstu sada moglo govoriti i о vrlo vaznom pitaпju kao sto је mjesto i uloga islama u Evropi. Ne zato sto su oni to htjeli, nego је to objektivna situacija u koju smo mi kao zemlja dovedeni. Мој utisak је i na osnovu Redziceve analize koja је ovdje data, da bosnjacka politika пiје iskoristila sansu. Prema tome, ova Redziceva kпjiga u potpunosti odgovara na Brodelovo pitanje sta је historija, historija (odnosno ћistoriografija) је kci svoga vremeпa, jer Redzic је potpuno suvrcmen, Redzic је u saшom sredistu ovoga dana, ovoga sata, kada mi о ovome govorimo. Zasto? Ра, zato sto on historiju aktualizira, onu historiju koja se tice nase koze, nase fami\ije, nase djece, nase buducnosti, dak\e 0/Ш ћistoriju koja apsolutno odreduje, upravo tako, наsе zivote. Nesretnaje cinjenica da su наsе kulturoloske paradigme u zadr~ih stotinjak godina Ьile ratne paradigme. Mi snю samo zivjeli posljedice ratova, mi i danas zivimo posljcdicн rata. Nije ovo moja pamet ni moja icteja, ovo sam posudio od kolege Uga V\aisavUevica, ali to је zaista jedna velika l1istorijska istina oko koje Ьi se takoder dalo puno toga govoriti. Daнas se

342

Prikazi, osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

za muslimaпe Bosnjake, ali пе samo za njill, јег danas nema pitanja koja се se postaviti Bosnjaku, а da nece postaviti i пekom drнgom ko пiје Bosnjak, historijski gledaпo, kultumo-civilizacijski i и aktualnom vremenu, kao osnovno pitanje postavlja odпos ргеша osmanskoj bastini. Dzaja је to 11ajbolje definirao. Bosnjaci muslimani u svojoj kolektivnoj svijesti zadгZali su sliktt cvjetajuceg Osmaпskog carstva. Krscani, lлiscani zadrzali su sliku dekadencije. То је, tako, jedno jednostavno pitanje i tako i tako jednostavan odgovor da је genijalno, zapravo, ро tome sto ga је autor tako formulirao i ponudio nam ono sto nudi i Redziceva knjiga. То је knjiga u kojoj naprosto, ideja ide na ideju i, ona, zapravo, daje ono sto је vazno ј sto је cilj svakog istorijskog djela, а to је ot..-aranje prspekti\1e. Redzic otvara perspektivu, Redzic nt~di dija\og, Redzic napюsto ide ispred svoga vremeпa. Redziceva knjiga, zapravo, govori о

sUedecoj stvari. Vrijeme nacija i vrijeme nacionalizшa је proslo. То је devetnaesto stoljece, mi smo jos uvijek dt~boko u pozadiпi devetnaestog stoUeca. Buducпost, buduca povijest (ima kпjiga koja se zove buduca povijest, povijest buducnosti) odvijat се se па drugim premisama i tom povijescu ne gospodare vise nacije, njome gospodare multinacionalne kompanije. Moram p1·iznati da ove redove ispisujem pod duЬokiш utiskom koju је na mепе ostavila ova Redziceva knjiga. Duboko sam uvjereп da ovo nije kraj, ovo је tek pocetak ozЬiljnoga razgovora о вјој i njezinom sadrzaju.

Dubravko Lovreпovic

MUSLIMANSKO PITANJE U NASOJ НZSТORJJI Т НТSTORIOCRAFJJJ'

Musliшansko pitanje, u raznim svojim varijantama i fomшlacijama, vec vise od stotinu i pedeset godina dominira pюstorom nekadasnje Bosne i Herce­govine, ujedno kao historijsko pitanje, kao pitaвje dr:Z.avnog i politickog razvoja na ovom prostoru, sto znaci kao pitanje sudЫпe tog prostora, ali isto tako i kao pitaпje historijske nauke, odnosno kao pitanje znaпosti о ћistor~i. U оЬа ova svoja aspekta muslimansko pitanje, ostaninю za sada kod te foпnulacije, koju uglavnom srecemo u literaturi, је dramaticno. U svom prvoш, а to zпaci histori­jskom aspektu, оно је doпijelo veoma dt·amaticna zЬivanja koja su svoj najsnazniji i пajjasniji izraz nalazila u ustancima koji se u Bosni javljaju tokom 19. stoljeca. Ргvо, u bosnjackom ustanku protiv Osmanlija 1831. godine, а zatim u ustancima Srba, na granicnim prostorima Воsпе, onima koji se preciznije nazi­vaju ustanak u Istocnoj Hercegovini i Zapadnoj Bosпi ili Krajini, te konzekutiv­noj ovim ustancima okupaciji Bosne od strane Austюugarske cat·evine, do koje

• Govor akademikз М. Filipovica na promociji knjige akademika Envera Redzica, Sto godina mнslimanske politike 11 tezama i kontroveг:.ama istorijske 1/Gttke.

343