Dizajn Stampe, Predavanje 5a, 2013

DIZAJN ŠTAMPE

Predavanje 5:Estetski principigrafičkog oblikovanja

Pripremila: mr Zorica Čolić

Estetski principi grafičkog oblikovanja

Sadržaj:

• Likovno-grafički elementi

• Principi komponovanja

Grafičko oblikovanje pruža zainteresovanima određena obaveštenja o mnogim elementima koji grade likovnu formu. Svaka grafička celina će biti dopadljiva i lepa samo ako je postignuta usaglašenost svih tehničkih detalja sa svim elementima grafičkog oblikovanja.

Funkcionalna, jer u okvirima opšteg delovanja obezbeđuje jasnoću poruke, i estetska jer na dopadljiv način sve to povezuje u jedinstveni harmonični red koji u nama odzvanja kao osećaj prijatnosti, zadovoljstva i sigurnosti.

Neusaglašnost estetsko-funkcionalnih faktora u svakom prostoru, pa i u grafičkom, stvara sukobe.

Likovno-grafički elementi

Proučavanjem opštih pravila delovanja likovnih elemenata dolazi se do saznanja kako, uz njihovu pomoć, može nastati lepa grafička forma.

Osnovni likovno-grafički elementi dizajna su sledeći: tačka, linija, površina, crno-beli odnosi, ritam, tekstura, boja i valer.

Likovno-grafički elementi

Likovno-grafički elementi: TAČKA

Najmanji i najjednostavniji grafički znak je tačka. U likovnom smislu tačka je optički element koji označava središte radnje. U grafičkoj struci tačka ima funkciju mernog sistema i određuje neke prostorne veličine. Tačka nas obaveštava o nekoj optičkoj intervenciji i određuje njene tačne koordinate (položaj) u prostoru.

Dve tačke već sugerišu kretanje. Razmak koji one stvaraju mi, i nesvesno, vizuelno povezujemo u jednu zamišljenu liniju. Tako se razbija koncentracija pažnje sa jedne središnje pozicije i sugeriše kretanje prema jednom ili drugom kraju te zamišljene linije.

Likovno-grafički elementi: tačka

Ponavljanjem i umnožavanjem tačaka mogu se dobiti zanimljive i dinamične, ili pak uravnotežene kompozicije. Ukoliko se tačke smanjuju ili povećavaju, uz izmenu ritma ponavljanja, sistem gradacije (promena stupnja) dramatizuje grafički prostor i stvara ubedljiv utisak.



Plakat


Plakat “Out of the ordinary”Sa uniformne pozadine se izdvaja jedan oblik, iz običnog - upečatljivo

Plakat

Likovno-grafički elementi: tačkaVictor Vasarely, op-art (optička umetnost)

Victor Vasarely, op-art (optička umetnost)


Brigit Riley, op-art (optička umetnost)


Od načina rasporeda linija u grafičkom prostoru umnogome zavisi i naše subjektivno raspoloženje. Različiti susreti linija u tom prostoru donose uvek nove neočekivane odnose i napetosti u ritmu, ravnoteži, kontrastu i dominaciji.

Likovno-grafički elementi: linija

Bauhaus plakat

Prema mnogim teoretičarima i estetičarima, linija je sposobna da asocijativno izrazi skoro sva naša psihička stanja.

Tako se ravna horizontalna linija vidi kao linija mira, odmora, blagostanja, ali i kao linija ravnodušnosti i čekanja.


Reklama

Napeta horizontalna linija ostavlja utisak energičnosti, jake volje, spremnosti za napore, ali i drskosti.

Ugnuta horizontalna linija deluje bezvoljno, lenjo, umorno i apatično.


Lako talasasta linija je odraz ženstvenosti, gracije, nežnosti, alii stanja stalne promenljivosti.


Jako talasasta linijaodaje uzbuđenost, emocionalnu napetost, snažne ideje i večitu borbu dobra i zla.


Cik-cak linije simbolizuju muškost i energičnost, ali i brzopletost i neodgovornost.


Linije se mogu podeliti na četiri grupe:

-prema pravcu kretanja

-prema načinu kretanja

-prema funkciji koju obavljaju

- prema izgledu.


Podela linija prema pravcu kretanja: horizontalne, vertikalne, kose i krive.

Horizontalna linija deluje čvrsto, ukočeno i strogo. Ona ostavlja utisak kao da je na određenom grafičkom prostoru zategnuta i fiksirana na oba svoja kraja.


Horizontalna linija optički proširuje prostor.

Kada je isprekidana, ona deluje neodlučno i umorno.

Talasasta horizontalna linija sugeriše zadovoljstvo i nežnost.


Ako se želi horizontalnom linijom sugerisati akcija ili drama, ona se u nekom toku povija prema gore ili prema dole. U grafičkom oblikovanju optička sugestija horizontalne linije se najčešće koristi kada se želi umiriti dinamizirana površina. Jasno naglašen slog u horizontali koji preseca nemirnu površinu na primer plakata, smiruje celu površinu i čini je privlačnijom.


Vertikalne linije svojim snažnim stremljenjem u visinu kao da prkose sili teže. Uspravan položaj deluje snažno, izaziva osećanje ravnoteže i stvara sigurnost.


Ako su ravne, vertikalne linije deluju snažno i sigurno.

Isprekidana vertikala ostavlja utisak teškog uspona i stalnih zaostajanja u kretanju.

Talasasta vertikala sugeriše snalažljivost i upornost.


Kose linije su žive, nemirne, vrlo izražajne i pokretljive. Kada presecaju horizontalne linije, deluju punom žestinom, agresivno. U slobodnoj grafičkoj primeni izuzetno se dobro ponašaju kao elementi iznenađenja. Zbog svoje optičke nestabilnosti, kose linije deluju lakše i od horizontalnih i od vertikalnih, a oko sebe podnose samo laku i vazdušastu kompoziciju.


Koso postavljen tipografski red, fotografija, crtež, neka geometrijska slika ili linija neobično deluju i traže dinamičnu pratnju svih drugih elemenata koji učestvuju u kompoziciji. Takve kompozicije se brzo zapaze i duže pamte.


Ubedljiva kompozicija kosih linija

Krive linije su u stalnom pokretu i promeni pravca. Krive linije u svom kretanju sugerišu blagost, smirenost i prefinjenost.


Krive linijeKada su u energičnijem zaokretu deluju neobuzdano i nepredvidljivo, razbijajući svaku monotoniju grafičke površine.


Plakat




Na ovom primeru vidimo kako je rešenje plakata zapravo bazirano na pozajmici načina korišćenja boja karakterističnom za mape podzemnih železnica. Pored toga što daju rešenju snažnu dinamiku obojene linije mogu značiti i različite nivoe kretanja koji pak dalje mogu značiti raznovrsnost u sagledavanju galerijske postavke koja je ujedno i naručilac ovog postera.

Kružne linije koje se sudaraju i prepliću stvaraju kompoziciju dinamične vrednosti.

Brigit Riley, op-art (optička umetnost)


Naslovna strana knjige


Podela linija prema načinu kretanja – prekinute i kontinuirane

Prekinuta linija daje utisak otvorene i nezavršene forme. Ona nas prisiljava da naslutimo njene nastavke i moguća zatvaranja. Otvoreni oblici su živahniji od oblika građenih zatvorenom linijom.


Kontinuirana linija ocrtava uglavnom zatvorene forme dekorativnih, ornamentalnih površina ili razne oblike zaštitnih znakova.


Prekinute linije u logotipu


Podela linija prema funkciji – obrisne (konturne) i strukturalne.

Obrisna (konturna) linija najčešće gradi zatvorene forme, ali za razliku od kontinuirane linije ona ocrtava samo trodimenzionalne oblike. U toku praćenja forme koju obeležavaju, obrisne linije menjaju izgled, debljinu i ritam.


Strukturalna linija gradi i iskazuje prostor iznutra. Ona prati strukturu materije kojom je prostor ispunjen.

konturne

strukturalne


Strukturalne linije


Podela linija prema izgledu – tanke i debele

Tanke i debele linije iskazuju razne optičke i karakterne vrednosti oblika. Zajedno upotrebljene kao kontinuirane linije, kroz naizmenično ponavljanje, grade lepe i dopadljive površinske oblike i daju bogat ritam.Debele i tanke linije mogu potcrtati važnost nekog teksta. Međutim, upotrebom ‘masnih’ (bold) slova u nekom redu može se izbeći potcrtavanje složenih redova.


Kombinacije horizontalnih, vertikalnih i kosih linija daju izuzetno bogate vizuelne predstave. Polja koja se pojavljuju na njihovim presecima mogu ostati bela ili se mogu popuniti bojama. Tako razigran prostor stvara dopadljive grafičke površine i daje dodatnu dimenziju estetskom doživljaju.


linije u logotipudizajner Milton Glejzer


Bogatstvo različitih linija u kompoziciji


Bogatstvo različitih linija u kompoziciji


TNOP dizajn studio, štampani radovi

Linija ima svoju ekspresivnu snagu. Neke linije to mogu postići same za sebe ili u kombinaciji sa drugim grafičkim znakovima. Najjaču emotivnu snagu ima ona linija koja obeležava pravac kretanja glavnog događaja u likovnom delu. Poenta likovnog događaja u kompoziciji povezana je linijom koja postepeno sa sporednijih likovnih detalja prelazi na delove glavne radnje povezujući ih svojim tokom i kulminirajući svom svojom ekspresivnom snagom na određenoj tački kompozicije.

Takva linija se naziva linija dominante. U raznim periodima razvoja likovne umetnosti linija dominante je nosila pečat vremena i likovnog stila.


Renesansa – piramidalna kompozicija –kretanje ka vrhu, ka nedostižnim vrlinama

Barok – dijagonalne kompozicije – pokret, napetost, drama, silina prodora novog


Likovno-grafički elementi: primeri dizajnerskih radova

http://www.tnop.com/ - dizajnerski studio

Likovno-grafički elementi: površina

Površina je dvodimenzionalna statična ili dinamična grafička forma na kojoj je moguće optički dočarati najraznovrsnije likovne oblike i likovne kombinacije.

Da bi se doživela kao prijatna, dopadljiva i lepa, površina mora biti dobro usklađena sa svojom osnovnom namenom i funkcijom.

Površina, kao estetska kategorija, može biti u stanju ravnoteže, simetrije, asimetrije, kontrasta i dominacije. Za razliku od drugih likovnih elemenata, površina ima mnogo veće mogućnosti da prikaže zanimljive, dopadjive, bogate ali i složenije odnose. Osim toga što predstavlja prostor koji sam po sebi ima određene likovne kvalitete, stvara i prostor na kome se mnogi likovni elementi sučeljavaju i stvaraju zanimljive kompozicijske odnose.


Po svojoj vizuelnoj vrednosti površina može biti statična i dinamična, a po svom obliku – pravilna i nepravilna.

Pravilne površine su osnovni geometrijski oblici izraženi najčešće kao krug, kvadrat, pravougaonik ili trougao.


Krug je idealan geometrijski oblik. U srednjem veku, krug je poistovećen sa Suncem, sjajem i svetlošću.

Kvadrat je racionalan geometrijski oblik, praktične konstrukcije.

Pravougaonik je najlepša geometrijska figura. To je forma koja se najviše upotrebljava u umetnosti, dizajnu, arhitekturi i urbanizmu.



Pravilne površine su osnov za svaku grafičku kompoziciju. One su mirne i statične po svojoj vizuelnoj snazi. Dočaravaju osećaj bezbednosti, sigurnosti.

Piet Mondrian


Nepravilne – negeometrijske površine su slobodno formirani oblici do kojih se logično dolazi pri daljoj razradi geometrijskih formi. Razvijeni oblici u prirodi su nepravilnog oblika iako se svi mogu svesti na stilizovanu geometrijsku formu.

Nepravilni ili amorfni oblici iskazuju vrlo lepe forme svojom razgranošću, dinamikom i lepršavošću.

M.C. Escher, Liberation, litografija, 1955


Nepravilne – negeometrijske površine su dinamičnije od pravilnih geometrijskih. One su sposobne da izraze naša najaktivnija stanja i nemire. U praćenju njihove razigrane forme čovekovo oko doživljava mnogo veću amplitudu između svog mirnog i dinačnog kretanja i mnogo veći broj intervala pri praćenju ovakvih oblika. [ plakat za film Spiderman ]


Kombinacija pravilnih i nepravilnih površina


Kombinacija pravilnih i nepravilnih površina


Površina može biti pokrivena bojom (kolorisana) ili bezbojna. Ona može imati naznačenu teksturu ili može biti bez nje. Tekstura je kvalitet kojim se objašnjava kvalitet mnogih likovnih površina, ocenjenih vizuelno ili taktilno (dodirom). Tekstura može biti hrapava, glatka, ravna, reljefna i preforirana.


Treba izbegavati, međutim, naturalističko ugrađivanje teksture u grafičke prostore. To može veoma lako da odvede u likovni kič. Teksturu treba shvatiti isključivo kao deo kompozicije.


Tekstura u dizajnu


Tekstura u dizajnu


Tekstura u dizajnu


Tekstura u dizajnu


Svaka je površina određena dimenzijama. Odnosi tih dimenzija ostvaruju određene oblike koji mogu biti manje ili više dopadljivi, neprijatni ili nas mogu ostavljati nezainteresovanim. Odnos veličina unutar svake forme naziva se proporcija. Do proporcije se dolazi isključivo upoređivanjem. Upoređujemo dve ili više površina i saznajemo koliko je puta jedna veličina manja ili veća od druge ili koliko se puta jedna veličina sadrži u drugoj. Proporcija je dakle matematički izražen odnos određenih veličina.

U grafičkom dizajnu i kreiranju rešenja u pogledu rasporeda pojedinih elemenata kada se kaže da postoji dobra proporcija, misli se da je širina i celokupna ''masa'' teksta ili širina ilustracije u harmoničnom odnosu sa visinom teksta ili ilustracije.

Likovno-grafički elementi: forma i antiforma

Odnos površine i oblika postavljenih na tu površinu može se sagledati i kao forma i antiforma.

Na dvodimenzionalnoj površini, oblici čine formu (ili pozitiv) dok je pozadina antiforma (ili negativ). Ovaj odnos je naročito naglašen kod crno-belih kompozicija.



Shigeo Fukuda (1932 – 2009)japanski dizajner


Shigeo Fukuda

Documents

Dizajn Stampe, Predavanje 5a, 2013