Djordje Lebovic - Vojnik i Lutka

8/12/2019 Djordje Lebovic - Vojnik i Lutka

1/32

ore Lebovi

VOJNIK I LUTKA

Drama u dva ina

LICA:

DR VILMA KALDERON, roena RAJNER; deji lekar, biva LutkaDANIEL KALDERON, njen mu; muzikolog i pijanistaLEA KALDERON, njihova kerka; studentkinja medicineEMIL GRABNER, advokat; bivi komandant Kue lutaka

RUT JELINEK, Vilmina sestra; direktor hotelaDR BORIS JELINEK, njen mu; lekar opte prakseJUDIT TRASER, modni kreator; biva LutkaLUDVIG UMAN, profesor istorijeFLEGEL, bez stalnog zanimanjaALBERT ROONEK, javni tuilacBAKAPlesai i plesaice (manekenke; Lutke), devojica u beloj haljini, deca s loptomDogaa se u jednom neimenovanom gradu u Evropi i u snovima.

PRVI IN

(Scenski prostor je jedinstven. Inscenacija predstavlja zbir svih enterijera i eksterijera,bez scenskih mea i ogranienja: masivni trpezarijski sto sa stolicama, fotelja sa visokimnaslonom, komoda, brani krevet, klavir, veliko ogledalo. lutka-poprsje sa venanomhaljinom; kafanski stolovi sa arenim suncobranima; mala, improvizovana pozornica saljuljakom; kabina za tuiranje; klupa. Muziki lajtmotiv: Barkarola (Barcarolle) odOfenbaha. Devojica u beloj haljini, na ljuljaci. Lagano se njie. SedamdesetogodinjaVilma, u invalidskom kolicima. Glava klonula. ini se da spava. Pored nje, AlbertRoonek.ROONEK: (Tiho) Gospoo... (Glasnije) Gospoo... (Vilma se ne pomera) Gospoo!Vilma podigne glavu, ali ne gleda u Rooneka.

VILMA: Vi?... Opet vi?ROONEK: Gospoo...VILMA: Je li ovo san?ROONEK: Prepoznajete me?VILMA: Sanjam vas esto. Roonek... Albert Roonek, javni tuilac.ROONEK: Poslednji put smo se sreli pre trideset godina. Seate li se?Pojavljuju se Grobner, Daniel, Lea, Rut, Boris, Judit, uman i Flegel. Okruuju Vilmu.VILMA: Ovo je san... Ipak, san.ROONEK: Piem knjigu o istragama protiv nacistikih ratnih zloinaca. Od svih,najzagonetniji je sluaj Kue lutaka. Potrebna mi je vaa pomoda otkrijem istinu. Netreba da brinete: imena nee biti autentina. Nee biti ni naznaeno mesto zbivanja.


2/32

Deava se u jednom neimenovanom gradu, u Evropi. Vi, gospoo, vi ete se zvati...?VILMA: Vilma. Tako se zvala moja baka koja je spaljena u Auvicu.ROONEK: Devojako prezime?VILMA: Rajner. Vilma Rajner.ROONEK: Va mu...DANIEL: Daniel Kalderon.ROONEK: Vaa kerka...LEA: Lea Kalderon.ROONEK: Starija sestra...RUT: Rut Jelinek.ROONEK: NJen mu...BORIS: Doktor Boris Jelinek.ROONEK: Bivi komandant logora Rad i radost...GRABNER: Emil Grabner.

ROONEK: Vaa prijateljica, biva lutka...JUDIT: Judit. Judit traser.ROONEK: I dve linosti koje su i tada imala lana imena...UMAN: Ludvig uman.ROONEK: (Flegelu) Vi?FLEGEL: Meni svejedno.UMAN: Flegel... Her Flegel. Gospodin Prostak.ROONEK: Zanimanja neemo menjati. (Vilmi) Vi ste...?VILMA: Deji lekar. Rajerovi se od davnina posveuju lekarskom pozivu. To jeporodina tradicija.ROONEK: Va mu...?

DANIEL: Muzikolog i pijanista. Odrastao u porodici u kojoj vlada vrsta vera. Bog jestvorio svet i dao nam Zakone. Nita nije nezavisno. Postoji samo dobro delo micva, iligreh avera. Treeg nema.LEA: Studentkinja medicine. Verena za diplomiranog rentgenologa, Karla, koji je naspecijalizaciji u Engleskoj. Venaemo se uskoro.RUT: Otpadnik od porodine tradicije. Turistiki radnik. Direktor hotela. Nisam bila ulogoru. Postoji samo jedan nain suoavanja sa faistima: preko niana.BORIS: Lekar opte prakse. Nisam Jevrejin, ali izmeu mene i njih postoji neraskidivaveza. Ipak, ne razumem ih sasvim.JUDIT: Modni kreator. Vlasnica uglednih butika. Neudata. Bez dece. Ne traim nipoasti, ni priznanja, ni ljubav. Traim samo da me ostave na miru.

UMAN: Profesor istorije. Vana karika u lancu reda i poretka.ROONEK: Gospodin Flegel?FLEGEL: Sve.ROONEK: Kako sve?UMAN: Sve to zatreba.ROONEK: Bivi komandant logora Rad i radost, Emil Grabner...GRABNER: Advokat. Oenjen. etvoro dece.ROONEK: Gospoo Kalderon, kako je sve to poelo?VILMA: Sve je poelo jednog jutra jednog jutra, u sredu. Bila sam u beloj haljini kojumi je poklonila baka. itala sam Hasidske prie..Svetlost ima jedno veliko oko, ali


3/32

tama ima hiljadu ruku. Tama vlada, povremeno; ali svetlost je gospodar venosti..Majkaje gledala kroz prozor. Ree: Evo ih. Dolaze... Nisam sigurna da je tako bilo, ali takosanjamROONEK: Predlaem da ponemo od logora Rad i radost. Kada ste dovedeni tamo?VILMA: Zimi. Nou. Sto pedeset devojaka iz Auvica.ROONEK: Jesu li vam rekli da je taj logor zapravo javna kua za vojnike?VILMA: Rekli su nam, da. Grabner je odrao pozdravni govor...GRABNER: Ne treba da se plaite. Vojnicima nisu dozvoljena ponaanja kojaprekorauju granicu propisane rutine, ili koja su motivisana sadistikom poudom.VILMA: Posle toga su na jednoj devojci pokazali kako e proi one koje odbijuposlunost... Umirala je, pred naim oima, itave noi.ROONEK: Koliko vas je preivelo?VILMA: Manje od jedne treine.ROONEK: Posle povratka, da li ste nekome priali da ste bili u Kui lutaka?

RUT: Samo sam ja znala.VILMA: I moja baka, Vilma.ROONEK: Rekli ste da je ona spaljena.VILMA: Svi su spaljeni... Svi... Sva moja rodbina.ROONEK: Grabnera nikada vie niste sreli?VILMA: Ne sve do maja devetsto sedamdesete. Za kraj meseca predviena je Leinasvadba. ila sam za nju venanu haljinu. Svi se povlae, osim Grabnera. Vilma ustaje izinvalidskih kolica. Skida sedu periku. Uzima sa lutke-poprsja venanu haljinu. Oblai je.* * *Vilma, u beloj venanici. Stane pred ogledalo. Ogleda se. Grabner je, jedno vreme, utkeposmatra. Prilazi joj. Vilma vidi njegov lik, u ogledalu. Ne okree se.

GRABNER: udesno izgledate u venanici, Vilma, udesno. Kerka vam se udaje?estitam, iz sveg srca estitam. Kako se ona zove? (Vilma uti) Video sam je, kad jeizlazila iz kue. Lepa je. Nalik na majku, iz devojakih dana. (Poe prema Vilmi. Onaustukne, podigavi ruku, kao da titi glavu od udarca) Vilma, zaboga, ne bojte se...Nemate razloga. Sve je u najboljem redu. (Vadi iz depa paso, pokazuje) Paso... Ulaznaviza... Sve uredno i zakonito, (Vilma se naglo okrene, prie telefonu, podigne slualicu)Upozoravam vas: ako vaoj policiji otkrijete ta sam bio ja, biu prinuen da im kaemta ste bili vi. (Vilma se, krae vreme, koleba, zatim odloi slualicu) Vrlo dobro, Vilma,pametno. Ne biste policiji otkrili nita novo, naime, vesam prijavljen. Znate li ko me jeotkucao? Neete pogoditi: moj bivi vojnik. Prepoznao me, u autobusu. Traio je novac.Budala. Nemam ja novaca za bacanje. Otiao je u policiju. ta je mogao da kae? Bio

sam komandant logora Rad i radost. ta jo? Nita. Sve same pretpostavke. Ni jednajedina injenica. (Vadi iz depa kutiju cigareta) Dozvoljavate? (Vilma ne odgovara. Onse koleba, zatim vrati cigarete u dep) Na nesreu, javni tuilac, Albert Roonek, uporanje momak. Kopao je po arhivama, dok nije naiao na izjavu logoraice Vilme Rajner,datu pred saveznikim vojnim vlastima. Seate li se te nepromiljene izjave? Ne? (Vilmauti) Logor Berger-Belzen... Neposredno posle osloboenja... Istina, to vas, donekle,pravda. U tim okantnim trenucima povratka u ivot, svakako niste mogli zrelo darasuujete. Ali, ne treba da brinete: ta je izjava pravno valjana, jedino ukoliko VilmaRajner potvrdi njenu autentinost. A ona to, naravno, nee uiniti. (Vilma podigne glavu,a na licu joj se pojavi sarkastian osmeh) Ili hoe? ujte, Vilma, sve sam stavio na


4/32

kocku da vas pronaem pre Rooneka. Priznajem, uinio sam to radi sebe, ali i radi vas.Nemojte dozvoliti da i mislim umesto vas. (Pauza. Sarkastian osmeh ne silazi saVilminih usana) Hoete da me izvedu pred sud, to hoete, je li? Znate li u emu jenevolja? Na tom suenju moraete i vi da se pojavite. Upozoravam vas: suenje nee bititajno. Proces bi bio obojen politiki, pa e mnogima stati do toga da mu obezbedepublicitet. A znate li ta danas znai publicitet? (Koraa gore-dole, dri pledoaje) Javnakua, u logoru smrti! Kombinacija seksa i brutalnosti! Prava novinarska poslastica. Svee ih zanimati... Koliko ste posetilaca imali na dan, koliko na sat... Pitae vas kada steoseali gaenje, a kada vam je bilo prijatno... Raspitivae se da li ste sada frigidna ena,ili, naprotiv, nezasita nimfomanka... Traie odgovor na pitanje da li ste, zapravo, i danasono to ste nekad bili bludnica. ta ste rekli? Nita. Ali, znam ta mislite. Mislite, nekapitaju ta hoe, ja u im neprestano govoriti o Emilu Grabneru. Draga moja, uzalud senadate: neete ubediti te hijene da se odreknu mesa, i da se poslue zeljem. Emil Grabner,epizodista, bedni rafiu perfektnoj maineriji zloina... Pa ta? Hiljadama puta

prevakano. Meutim, dozvoliete, petnaestogodinja devojka koja je posluila zaseksualnu katarzu stotinama ozloglaenih vojniina... Znam, znam, ta se devojka nijekurvala svojevoljno, bila je na to prisiljena. ta onda? Da li je Emil Grabner svojevoljnopostao komandant logorskog burdelja? Ne mislite, valjda, da mu je to bio ivotni cilj? Ion je inio, ono to je inio, pod prinudom. Morao je da nosi teret svoje sudbine,podjednako kao i Vilma Rajner. (Sat sa oblinjeg crkvenog tornja otkucava vreme.Odmereni, zvonki, melodini zvuci) Sat sa zvonika, zar ne? Kad sam dolazio ovamo,zapazio sam, u blizini, staru crkvu sa zvonikom. Volim zvuk zvona. Vraa me udetinjstvo. (Pauza) Mi stanujemo izvan grad, u kui na blagoj uzviici. Kada je vrememirno, iz grada dopire brujanje zvona. (Pauza) U blizini je uma. ena i ja odlazimo uduge etnje, kroz umu, do obale reke. (Vadi iz depa fotografije, pokazuje ih Vilmi. Ona

ih ne gleda) Ovo je ona... Mlaa je od mene deset godina. Vidi se, zar ne? Ovo su naeerke. Imamo ih etiri. Najstarijoj je devetnaest, najmlaoj jedanaest... (Telefon zvoni.Vilma se ne pomera. Zvono je uporno) Va mu? (Vilma uti. Telefon i dalje zvoni) On,pretpostavljam, ne zna? (Vilma uti) Da li bilo ko zna? (Vilma i dalje uti. Zvonjavaprestaje) Znai, niko. Pametno, Vilma. LJudi lako osuuju, a veoma teko prataju. Jesteli uli ta se dogodilo Marti Fridman? Niste? Posle povratka, svima je priala ta joj sedeavalo u Kui lutaka. Htela je da svetu obznani istinu. Boe moj... Bive logoraicesu je bojkotovale, mukarci su ih izbegavali ili traili samo odreene usluge, porodineveze su prekinute. Najpre je traila spas u alkoholu, a onda je izabrala jedino moguereenje: hoklicu i konopac. (Pauza) Budite oprezni, Vilma. Vae tajne zadrite za sebe.Nemojte dozvoliti da ih Roonek otkrije pred celim svetom. Konano, neka potrai druge

svedoke. Neka potrai Grabnerove litke ako one uopte postoje. Ja, lino, ne verujemda postoje. Za trideset godina nije se ni jedna oglasila... Ni jedna, osim nesrene MarteFridman. I to je sve. Niko se vie nee oglasiti. Niko. Pogotovo ne Vilma Rajner. Nijeluda da svesno srlja u propast.VILMA: Ona je luda, Grabneru, luda, luda! Bila je godinu dana u vaem logoru, mora dabude luda!Zapoinje muziki lajtmotiv. Parovi pleu valcer. Vilma svlai venanu haljinu, vraa jena lutku-poprsje i odlazi.GRABNER: Vilma, moje namere nisu loe. elim da vam pomognem... Vilma!...Vilma!...


5/32

* * *Muziki lajtmotiv. Terasa restorana. Vee, Parovi pleu. Za jednim stolom sede Vilma,Rut i Boris, za drugim usamljeni Flegel. Muzika prestaje. Parovi se razilaze. Grabnerprilazi Vilminom stolu. LJubazan, srdaan osmeh. Utiv naklon prema Rut.GRABNER: Smem li da vas pozdravim, gospoo?RUT: O, gospodin Grabner. Da vam predstavim svog mua... Doktor Boris Jelinek. Mojasestra, doktorka Kalderon. (Grabner se utivo nakloni Vilmi, zatim se rukuje sa Borisom)Gospodin Grabner je gost u naem hotelu. Javni tuilac, iz Nemake.VILMA: Javni tuilac?GRABNER: (Uz lak naklon) Na slubi.BORIS: Pridruite nam se, gospodine.Grabner sedne za sto.GRABNER: Zahvaljujem. Bie mi prijatno da u vaem drutvu popijem au vina. Imateodlina vina.

BORIS: (Sipajui vino u ae) Ovo se vino ne pije u svakoj prilici. Veeras slavimodvadeset godina braka.GRABNER: estitam. Impozantna cifra.RUT: Trebalo je to izdrati.GRABNER: im ste toliko dugo izdrali, siguran sam da vam nije bilo ravo.RUT: Bilo mi je dobro kao crvu u renu.Boris se smeje. I Grabner se nasmeje, pripretivi Rut prstom.GRABNER: Znam da se alite, inae bih vam zamerio. Ja sam prilino staromodan,znate. Porodini ivot shvatam veoma ozbiljno. Dug i srean brak danas je prava retkost.(Gledajui netremice u Vilmu) Zato brak treba uvati... uvati i tititi. Imate li dece?RUT: Dva sina.

GRABNER: Ja imam etiri kerke. ena mi je bila uporna, htela je, po svaku cenu, sina.Na sreu, pod teretom godina, splasnule su joj ambicije.RUT: Greka, gospodine Grabneru. ta bi bilo da je gospoa Bah stala kod svogdvanaestog deteta? Johan Sebastijan ne bi nikada ugledao svet.GRABNER: Iskreno sumnjam da bi gospoa Grabner mogla roditi genija. Daroviti ljudise tako retko raaju, da se slobodno moe rei da su greke prirode.BORIS: Ja, opet, mislim da je genije pritajen u svima nama. Potrebne su samo povoljneokolnosti, pa da se razbudi.GRABNER: Gospodine doktore, znate li ko je pritajen u svima nama? Hajnrih Himler. IliBerija. Nastupaju, kada kucne njihov as.RUT: Verovatno govorite iz sopstvenog iskustva?

GRABNER: Tano, gospoo, ja imam bogato iskustvo. I sada radim na veoma sloenomsluaju: bivi komandant koncentracionog logora, danas ugledan graanin.RUT: ta je u tome sloeno?GRABNER: Nema dokaza za njegovu krivicu.RUT: Zar injenica da je bio komandant logora nije dovoljan dokaz?GRABNER: Zato bi bio?RUT: Gospodine, ako za vreme rata niste znali ta se u vaim logorima deava, sadavaljda znate.GRABNER: Mislite na masovna ubistva?RUT: Izmeu ostalog.


6/32

GRABNER: Ta ubistva, u ono vreme, nisu smatrana za zloin. Po ondanjim zakonima,bile su neophodne mere za zatitu nacije.RUT: Sranje.GRABNER: Molim?VILMA: Moja sestra hoe da kae da to nije pitanje zakonitosti, vemorala. ovenosti,pre svega.GRABNER: To su bili vojnici, gospoo. Pred njih se nije postavljalo pitanje da li je netomoralno ili nemoralno, oveno ili neoveno. Kao vojnici dobijali su nareenja, i kaovojnici oni su ta nareenja posluali.VILMA: Gospodine tuioe, da li vi okrivljenog optuujete, ili ga branite?GRABNER: Ja vam samo predoavam tekoe koje me ekaju na suenju ukoliko nebude krunskog svedoka. A siguran sam da ga nee biti.BORIS: Zato?GRABNER: Nee hteti da izae pred sud. Do sada ni jedna logoraica iz Kue lutaka

nije pristala da svedoi.BORIS: Kua lutaka? Kakva je to kua?Rut ne skida pogled sa Vilme. NJeno je lice bezizraajno. Netremice gleda u au kojomse nervozno poigrava.GRABNER: U toj kui su bile lutke, doktore. ive lutke.BORIS: Znam: vivoeksperimenti.GRABNER: Ne, ne, u toj oblasti ljudske delatnosti nema vie ta da se eksperimentie.BORIS: Onda, stvarno, ne razumem...GRABNER: Prosto, doktore. Vojnicima, koji su odlazili na front, jednako kao rum ilicigarete, trebalo je obezbediti i eneBORIS: to odmah ne kaete? Kurve.

RUT: (Plane) Ne zovi ih tako!BORIS: Pa kako da ih nazovem?GRABNER: U pravu ste, doktore. One su i slubeno nazivane Vojne kurve.RUT: ta onda? Nacisti su Jevreje i Slovene slubeno nazivali podljudima. I vi se s timslaete?GRABNER: Naravno, ne. Meutim, te ene su stvarno bile no, kako da kaem? javneene.BORIS: To su bile logoraice?GRABNER: Da, jevrejske logoraice.BORIS: Kako su onda mogle...?RUT: Bile su prisiljene.

BORIS: Kojeta. Na blud se niko ne moe prisiliti.GRABNER: Varate se. Svako ljudsko bie moe da se dovede u stanje potpunepotinjenosti.Zapoinje muziki lajtmotiv. Parovi pleu.RUT: Dosta o tome. Ta tema mi ide na ivce. Hajde, matori, da pleemo.Rut i Boris se prikljuuju parovima, koji pleu. Grabner i Vilma, sami.GRABNER: Izvinite, Vilma... Nemojte mi zameriti to sam se predstavio kao tuilac.Sitna la, u interesu krupne istine. Hteo sam da vam prikaem kako bikovi reaguju nacrvenu maramu. uli ste vaeg zeta. Isto tako bi govorio i va mu. Zato, ne buditebrzopleti, Vilma. Prezir se ini kao tekuina kad se razlije, a veoma se teko podnosi,


7/32

mnogo tee nego robija. (Pauza. Vilma uti) Rooneka ne treba da alite. Konano, ta ongubi? Nita. Onda neka ivi na miru, i neka i nas pusti da mirno ivimo.VILMA: Grabneru, zar vi, posle svega, moete mirno da ivite?GRABNER: Boe moj, zato bih ba ja bio izuzetak? Ljudi brzo zaboravljaju, Vilma.Vreme je arobni plat, koji i slavu i sramotu prekriva zaboravom.Flegel prilazi stolu, nakloni se pred Vilmom, moli je za ples. Vilma ustane, ostavljaGrabnera, odlazi sa Flegelom. Vilma i Flegel pleu. On je privlai sebi, apue joj na uvo.Vilma krikne. Otima se od Flegela. On se podrugljivo smeje. Vilma pokriva dlanovimalice. Flegel odlazi. Odlazi i Grabner. Muzika prestaje. Plesai se razilaze.* * *Vilma, sama. Lice skriveno meu dlanovima. Prilazi joj Roonek.ROONEK: Gospoo... (Vilma stoji nepokretna) Gospoo... (Tajac) Da li ste vi VilmaKalderon, roena Rajner?Vilma se ispravi. Trudi se da deluje pribrano.

VILMA: Da, gospodine tuioe, ja sam dala izjavu koju posedujete.ROONEK: Ta je izjava mrtvo slovo na papiru. Potrebna nam je iva resvedoka. Vaare. Bez vae saradnje, nikada se nee otkriti istina o Kui lutaka.VILMA: Gospodine Rooneku, vi ste Nemac. Zar vam nije pre stalo do toga da se istinazataka?ROONEK: Gospoo Kalderon, zavaravanje se ne isplati. Ako Nemaka eli da seoporavi, mora se suoiti sa svojom prolou. Bez lai i ulepavanja. To je jedini nain dase sauva plementiti duh nemakog naroda.VILMA: Imate hrabrosti da meni govoriti o plemenitom duhu Nemaca?ROONEK: Nisu svi Nemci razmiljali kao nacisti. Da su Gete ili Betoven mogli videtiponor u koji ste gurnuti, uveren sam da bi izabrali vau sudbinu. Nije li Gete napisao:

moralna veliina odluuje.VILMA: Na alost, Nemci su radije itali Mein Kampf, nego Getea.ROONEK: Veina je bila nemona, verujte. Bili su zaplaeni.VILMA: A ta onda ako sam sada ja zaplaena?ROONEK: ta to znai? Pretili su vam?VILMA: Gospodine Rooneku, vi ste astan ovek. Oekujem da ete na moje pitanjeodgovoriti iskreno. Kada biste saznali da je vaa supruga bila u Kui lutaka, da li bistemirno preli preko toga?Tajac. Roonek se koleba.ROONEK: Ne znam... Nisam siguran. Morao bih o tome da razmislim.VILMA: Dozvolite onda i meni da razmislim.

ROONEK: Dobro, neu vas vie uznemiravati. Vraam se u Nemaku. Prvo roite nasudu zakazano je za dvadeseti maj.VILMA: Dvadeseti maj? To mi ne odgovara. Tog dana je venanje moje kerke.ROONEK: ao mi je, roite se ne moe odgoditi. Ako ne doete, biu prinuen daodustanem od optube. Gospoo Kalderon, imate jo dvanaest dana. Za to vreme moratedoneti odluku.Roonek odlazi. Vilma sedne na ljuljaku. LJulja se. Zapoinje muziki lajtmotiv.* * *Muziki lajtmotiv. Vilma, na ljuljaci. Pojavljuje se Vilmina baka. Nosi srebrnesvenjake sa sveama. Pokriva glavu, izgovara subotnju molitvu. Pali svee.


8/32

VILMA: Bako, ta da uradim?... ta da uradim?BAKA: Taj ovek nosi Kainov znak. Takvom se ne moe oprostiti. Ti, Vilma, ti nemoe. Ko zlima prata, dobrima kodi.VILMA: Stidim se, bako... Stidim se.BAKA: Dete moje, nema ega da se stidi. Bio je rat, a tua vojska ne zna za ast ipotenje. I u onom starijem ratu, devetsto petnaeste, mnoge su obeastili. Kad su semukarci vratili, nisu nita pitali. Sve se znalo, ali se o tome utalo.VILMA: Ovog puta nee utati.BAKA: Ne mogu se celom svetu povezati usta. Vano je ta govore oni do kojih ti jestalo.VILMA: Kakav e biti moj ivot? Bojim se, izgubiu Daniela.BAKA: Zar se on ne boji da e izgubiti tebe?VILMA: Mogu da unesreim i Leu. ta e biti sa njenim venanjem?BAKA: Da li se deca vole?

VILMA: Vole se.ubertova Serenada, sa klavira.BAKA: Onda je sve u redu. to je vie ljubavi, manje je zla.VILMA: Ali ga ima, bako... I to ne manje nego sve vie, sve vie i vie...Vilma uzima svenjake sa upaljenim sveama. Nosi ih.* * *Vilma donosi svenjake, stavlja ih na postavljenu trpezu. Daniel svira na klavirupubertovu Serenadu. Grabner stoji pored njega, pomno ga slua. Rut zavrava sapostavljanjem stola. Boris sedi u fotelji, razgleda asopis.RUT: Nije pametno to si tog vabu dovela u kuu.VILMA: Daniel ga je pozvao.

RUT: Kako su se upoznali?BORIS: Ja sam ih upoznao.RUT: Ba si budala.BORIS: Zato? Vidim, odlino se slau.Rut povue Vilmu u stranu.RUT: On tebe trai, Vilma... Ti si njegov svedok.VILMA: Ne meaj se ti u to, Rut, preklinjem te. Moe mi samo nakoditi. Sama u toreiti.RUT: ta e uraditi?Vilma uti. Lea unosi posluavnik sa inijama. Stavlja ih na trpezu.LEA: Veera je spremna.

Daniel prestaje da svira. Svi se okupljaju oko trpeze. Daniel izgovara molitvu, predsubotnju veeru. Sedaju. Razgovor se vodi za vreme jela.DANIEL: Izvolite, gospodine Grabneru, sluite se. Jela su pripremljena na jevrejskinain. Nadam se da e vam prijati.GRABNER: Hoe, sigurno. Volim jevrejska jela.VILMA: Toliko je dovoljno. Nije obavezno da volite i Jevreje.DANIEL: (Prekorno) Vilma, zaboga...GRABNER: Ne smeta, gospodine Kalderone, nisam se uvredio. Poznato mi je ta Jevrejimisle o Nemcima. Ali, to su predrasude. Veina Nemaca ne mrzi Jevreje.VILMA: Ubijali ste ih iz ljubavi?


9/32

GRABNER: Ne poriem da su ih ubijali, ali nisu to inili iz mrnje. U ono vreme, bio jeto in higijenske samozatite. Himler je govorio: Domaica koja zgnjei bubu, ne ini toiz mrnje ona isti svoj stan.DANIEL: Dostojevski. NJegov Raskoljnikov vidi svoje blinje kao gamad koje trebaubijati.RUT: Raskoljnikov je bio lud.GRABNER: Ne slaem se, izvinite. Kod Dostojevskog ne postoji nagovetaj da je njegovjunak umno poremeen. On je, prosto, bio u zabludi. Nacisti takoe.RUT: Ja mislim da su u zabludi bili Jevreji. Imali su poverenja u naciste. Oklevali su iekali, i onda kada se jo moglo neto preduzeti.DANIEL: Moramo ih razumeti. Verovali su u boju mudrost i njegovu milost.RUT: I to je bila zabluda.LEA: Tetka Rut, tata, molim vas, veeras bez rasprave o Bogu. Imamo gosta.GRABNER: Ali ne, gospoice, mene rasprave ne zamaraju. Svako ima

pravo da veruje, ili da sumnja.DANIEL: Tako je, gospodine, ali jevrejski narod je opstajao, kroz vekove, ne zato to jesumnjao, vezahvaljujui verovanju u Boga i njegovo provienje.RUT: Da li je dokaz bojeg provienja i to to je podario moonima koji su istrebljivalinjegove sledbenike, kao gamad?DANIEL: Hoe da kae da Bog ne zna ta nudi, ili da je zao?RUT: Ja samo kaem da je zao onoliko koliko ja mogu da vidim.DANIEL: Ne moe suditi po onome to vidi. Bog se nama vie pokazuje u onome tonije, nego u onome to jeste.VILMA: Znate li ta mene zanima? Pitam se, da li se Bog ikada nasmejao?DANIEL: Kako to misli?

VILMA: Mislim, ako se nikada nije nasmejao, veeras se sigurno kida od smeha.(Ustane. Izlazi)BORIS: Ne razumem. Zato bi se Bog smejao ba veeras?RUT: uti i jedi.Pauza. Nelagodna tiina.DANIEL: Gospodine Grabneru, izvinjavam se zbog ponaanja moje supruge. Morate daje shvatite... Bila je u Auvicu.GRABNER: Da, razumem. A vi, da li ste vi bili...?DANIEL: Ne. Moja porodica se na vreme sklonila u vajcarsku.GRABNER: Imali ste mnogo sree.RUT: Imali su mnogo novca.

DANIEL: Ona mi se ruga. Kao da sam ja mogao da upravljam svojom sudbinom. Biosam dete. Odluivali su roditelji.GRABNER: Gospodine Kalderone, vi kao da se izvinjavate to niste mrtvi.DANIEL: Moda zvui nestvarno, ali nas, koji smo se spasli Auvica, mui savest.Nismo bili tamo sa ostalima.GRABNER: Neka vas savest ne mui. Hitler je nameravao da sve Jevreje otera u Auvic.Samo zato to je izgubio rat, nije u tome uspeo. Prema tome, svi Jevreji koji su doekalikraj rata, priveli su Auvic bili tamo, ili ne bili.DANIEL: Moda bih ja preiveo i da sam bio tamo.RUT: Ti, Daniele Kalderone? Ni sluajno. Oni koji su se oslanjali samo na boje


10/32

provienje nisu imali nikakve anse.BORIS: Ja bih sigurno preiveo.RUT: Mili moj, ti bi preiveo i direktan pogodak atomske bombe.Ulazi Vilma, nosei posluavnik sa voem i kolaima. Zastane. Slua Grabnera.GRABNER: Doktore, snaga i izdrljivost nisu bile od presudnog znaaja, verujte. Nisupreivljavali najotporniji, venajbezobzirniji. Logorai su dovedeni u okolnosti u kojimaiezava svaka ljudska crta. Suvereno su vladali glad, studen i strah.Vilma gubi samokontrolu: tresne posluavnik na sto. Prevru se tanjiri, rue ae.VILMA: Vladao je zloin!... Zloin! (Tajac. Lea skuplja sa poda tanjire i ae. Rut jojpomae. Sat sa zvonika otkucava vreme) Mislim da je vreme za kafu. (Poe, pa zastane.Izgubljeno stoji, kao da ne zna ta e sa sobom)LEA: Sedi, mama. Doneu ja.Lea izlazi. Vilma seda u fotelju. Odsutno zuri u prazno. Daniel joj prie, neno je zagrli.GRABNER: Rekli ste zloin. Da, danas to tako nazivamo. Onda je to bio metodino

razraen sistem. Logorai su smiljeno dovedeni na nivo ivotinja. Uzajamnost jeukinuta, ljubav izumrla. Moral je sveden na pokuaj preivljavanja, to due i po svakucenu. Za dodatno sledovanje hrane, logora i su pristajali da budu potkazivai, batinai,krvnici... ak i bludnice.RUT: (Sa izvetaenom ljubaznou) Kad je veo hrani re, zato ne jedete? Posluite sekolaima, izvolite.GRABNER: Hvala, ne volim slatkie.BORIS: Moda jo vina?GRABNER: Hvala, to mogu.Boris sipa vino u ae. Daniel sedne za klavir. Svira. Lea unosi kafu. Posluuje.VILMA: Daniele, gospodin je spomenuo bludnice.

DANIEL: (Nezainteresovano) Zbilja?VILMA: Ne zanima te ko su one bile?DANIEL: Pretpostavljam, prostitutke?GRABNER: Ne, nisam mislio na prostitutke, vena logoraice zaposlene u burdeljima.RUT: Zaposlene je pogrean izraz. One nisu tamo bile svojevoljno.BORIS: Mogle su da odbiju. ovek ne moe uvek da uini ono to poeli, ali uvek moeda kae: neu.RUT: Dragi moj, lako je tako govoriti sa guzicom u mekoj fotelji. Volela bih da ujemta bi rekao u logoru, do gue u govnima.BORIS: Rekao bih isto.RUT: avolsku mater!

GRABNER: Gospodine Kalderone, vi nita ne kaete? ta vi mislite o tome?DANIEL: (Rasejano) O emu?VILMA: O bludnicama, Daniele, ta misli o bludnicama?DANIEL: Ne znam ta da mislim. Ne razumem kako su te ene mogle da pristanu natakva poniavanja?GRABNER: Prema tome, vi ih osuujete?DANIEL: Ja nikog ne osuujem. Ko sam ja da sudim?GRABNER: Ipak...DANIEL: (Neuobiajeno otro) Ne postavljajte mi takva pitanja! Molim vas.Daniel nastavi da svira. Vilma naglo ivne. Sarkastina je.


11/32

VILMA: (Grabneru) Po volji aica konjaka, pre nego to odete?GRABNER: Hvala, veoma ste ljubazni. (Lei, koja rasprema sto) A vi, gospoice, ta vikaete? Voleo bih da ujem vae miljenje.LEA: Ne razmiljam o tome.GRABNER: Kako? Vas ne zanima sudbina tih ena?LEA: Prolost nije moja tema, gospodine. Vie volim da razmi ljam o ivima, nego omrtvima.GRABNER: Ipak... ta biste uradili da se naete u toj situaciji?VILMA: (Usplahireno) Gospodine!...LEA: U redu, mama, nema veze, odgovoriu. Pobunila bih se.GRABNER: Razumem. Po vaem miljenju, trebalo je juriati, drvenim kaikama, navojnike, naoruane automatima i runim granatama?LEA: Drvenim kaikama, golim rukama svejedno. Tako bi bar umrle, prkosei nasilju.U tome, ipak, ima nekog smisla.

GRABNER: Gospoice, ljudi su umirali na hiljade neki prkosei, neki pokorno. Ishodje u oba sluaja bio isti: pepeo. Pepeo za vetako ubrivo. Besmisao.Daniel naglo prekine sviranje.DANIEL: Lea je u pravu. Da se ni jedan od tih ena nije pokorila, besmisla ne bi bilo.GRABNER: U tom sluaju, ni jedna od njih ne bi preivela.DANIEL: Svejedno. Bar bi se mogla odrediti razlika izmeu zloinca i rtve.VILMA: Ti meu njima ne vidi nikakve razlike?DANIEL: Kakve razlike? Ako te ene tvrde da su bile prisiljene na blud, onda i ratnizloinci s pravom govore da su bili prinueni na zloin.VILMA: A pobude?... Zar pobude nisu vane?DANIEL: U Bibliji se nikada ne navodi kakve su bile neije pobude. Uvek se govori

samo o onome to je uinjeno.GRABNER: Gospodine Kalderone, mislim da ovog puta ispravno rasuujete.VILMA: Vidi!... Vidi!... On... On ti daje za pravo!DANIEL: ta onda? ovek nije pristrasan, kao ti.Vilma sedne, prekrivi dlanovima lice.VILMA: Ja znam, pouzdano znam, da nisam bila ubica, vertva.DANIEL: ta je s tobom, Vilma? Ja nisam govorio o tebi.Vilma uti. Lea joj prie, brino je zagrli.LEA: Mama, ti plae?Vilma odmahuje glavom. Rut skoi. Naroguena je.RUT: Da ti neto kaem, Kalderone... Izjednaava rtve sa ubicama to je moralna

bolest. To je sauesnitvo sa zloincima. Naknadno, zakasnelo sauesnitvo. (PrieVilmi) Idi, odmori se. Sutra emo razgovarati. Laku no. Borise, ta eka?Boris ustane. Zbunjen je, nespretan.BORIS: Izvinite... Laku no, svima.Rut i Boris odlaze.DANIEL: Zato se naroguila? Ne razumem. Stvarno, ne razumem.Samo sam rekao da teene, moda, snose deo krivice...LEA: Krivica... Stalno ta krivica. Nemaka krivica, jevrejska krivica... Engleska,amerika, ruska krivica... Vemi se od toga smuilo. Zar nemate prijatnije teme zarazgovor?


12/32

GRABNER: Izvinjavam se, gospoice, ja sam kriv. Vi, oigledno ne volite taj izraz, ali,ta mogu, kriv sam. Ja sam tu temu zapoeo. Logorske teme su, istina, neiscrpne, ali su iiscrpljujue.DANIEL: I ja se izvinjavam, Vilma. Ako sam te neim povredio, veruj, nije bilo svesno.Ne ljuti se.Lea zagrli majku.LEA: Treba da se odmori. Umorna si. (Poljubi je) Ja sad moram da idem. Drutvo neeka. (Grabneru) Zbogom, gospodine. (Prie ocu, poljubi ga, zatim odlazi)Vilma sedi, potitena, slomljena. Grabner stane iza njenih lea. Daniel svira na klaviruMar u crnim redovima. (Logorska pesma, na jidiu, koju je komponovao nepoznatilogora: Gein sei in shvarze raien (They march in black rows)GRABNER: Tako je to, Vilma: ko se otima od sudbine, hvata se u zamku. Kakve koristiod ozleivanja same sebe o reetke vlastitog kaveza? Zato, posluajte kerku: zaboravitemrtve. Oni su sad samo prah prahova koji raznosi vetar. Zaboravite ih. Zaboravite

prolost...* * *Mar u crnim redovima. Vilma svlai haljinu, izuva cipele, oblai jednobojni kuniogrta. Pojavljuju se i ostale lutke, bosonoge, u jednobojnim ogrtaima. Meu njima,Judit i Lea. Stoje u polukrugu. Iza njih, Flegel, kao kapo- -batina.GRABNER: ... Zaboravite prolost. Ona je zauvek ponitena. Postoji samo sadanjost,koju smo vam velikoduno poklonili. Na nau velikodunost treba da odgovoriteposlunou. Treba da budete srene to moete posluiti naim mladim ratnicima. Oniodlaze na bojno polje, dae svoje ivote za voljenu otadbinu. Ulepajte im poslednjetrenutke. Budite i vi velikodune, darujte im zaborav. Dajte sve od sebe... Vie strasti...Vie zanosa... Vie ulnosti. (Stane ispred Lee) Ti si nezahvalna. Ohola. Hladna si i

odbojna. Prua otpor. Nisi zasluila nau brigu. Poklonili smo ti ivot, sad ti gaoduzimam. Vodite je!Flegel obara Leu na pod, udara je batinom.VILMA: (Krikne) Ne!GRABNER: alim. Takva su logorska pravila. Ja tu nita ne mogu izmeniti.Flegel odvodi Leu, vukui je po podu.VILMA: Ne!... Nemojte!... Ne!... Ne!...* * *No. Svetla pogaena. Daniel spava. Vilma sedi na krevetu.VILMA: Ne... Ne... Ne...Daniel se budi. Pali stonu lampu.

DANIEL: ta se desilo? (Vilma ne odgovara. Uzima lek za umirenje) Sanjala si? (Vilmauti. Pali cigaretu. On ustane) Skuvau ti aj.VILMA: Neu aj. Hou konjak.DANIEL: Uzela si lek. Nije preporuljivo...VILMA: Ako mi pozli, imamo lekara u kui.DANIEL: Dobro je. im ti je do ale, dobro je. (Poe, pa zastane. Okleva) ta sam hteo?VILMA: Konjak, Daniele.Daniel uzima flau sa konjakom, sipa pie u au, donosi je Vilmi.DANIEL: Postajem rasejan... Ne znam da li si primetila? Povremeno kao da se stvara jazizmeu mene i stvarnosti. Pravim greku za grekom. (Pauza. Sedne na krevet, pored


13/32

Vilme) I sinosam pravio gluposti.VILMA: (Neubedljivo) Nisi...DANIEL: Jesam. Pravio sam gluposti. Povredio sam te. Nisam pazio ta govorim.Svestan sam da nemam pravo da se rugam neijim mukama... Ali, ne znam kako... Lea jegovorila o buntu, o pobuni... Hteo sam da je podrim. I, eto naneo sam ti bol.VILMA: Daniele...DANIEL: ekaj, dozvoli da zavrim. Ti si mi govorila, sea li se, govorila si da su bivilogorai poput lanova verske sekte. Ako uvredi jednog, uvredio si sve; ako se narugajednom, kao da si se narugao svima. Tako si rekla.VILMA: Da, rekla sam, ali to su samo moja literarna domiljanja. U stvarnosti je sasvimdrukije.DANIEL: I Rut se naljutila. Dobro, ona se na mene stalno ljuti. Ne znam zato? Nijevano. Ali, nije mi svejedno kakva su tvoja oseanja. Ti si poslednja osoba na svetu kojojbih svesno mogao naneti bol.

Vilma poloi glavu u njegovo krilo.VILMA: Daniele, treba da razgovaramo.DANIEL: O emu?VILMA: O Kui lutaka.DANIEL: Ne. Nemoj. Molim te, nemoj. Neu vie o tome da sluam. Potedi me, molimte. (Naglo ustane) Kakav uas, kakva sramota. Ne razumem. Ako je oveka stvorio Bog,u njemu bi moralo postojati neeg boanskog. A kakvi su njegovi postupci? On je jedinoivo bie koje poniava i mui pripadnike svoje vrste i pri tome osea zadovoljstvo.Odakle li izvire ta ogromna koliina zla? Bojim se da e jednom, u budunosti, cela naaplaneta biti zaraena mrnjom. Nadam se da ja to neu doiveti.Ulazi Lea.

LEA: Jo ste budni? Znate li koliko je sati?DANIEL: Mama nije mogla da spava.LEA: Slutila sam da e se tako zavriti. Sve vreme ste priali o logorima. Molila sam te,tata, da pred mamom...VILMA: Pusti oca na miru. Ja tu temu nikad ne izbegavam. Ne mogu, valjda, dapobegnem od svoje prolosti?DANIEL: Mama je u pravu. To je naa prolost. Ona nas duboko pogaa. Teka je ibolna.LEA: Ba zato to je bolna, ne treba se stalno vraati na nju. emu slui to kopanje poljudskom pepelu? emu to? Ko je ostao iv treba da ivi, a ne da samog sebe grize i terau ludilo.

VILMA: A ta sa onima koji nisu ostali ivi? NJih da zaboravimo?LEA: Ne, to nisam rekla, ali...DANIEL: Meu njima su i tvoj deda i tvoja baka... Gotovo sva tvoja rodbina. Nisuzasluili da ih zaboravimo. Treba da budemo ponosni to smo njihovi potomci.LEA: Tata, ja ih iskreno alim ali ponosna? Na ta da budem ponosna? Na njihov ivotu redu, moda, ali na njihovu smrt? Zbog ega? Ona je bila nuna i poniavajua... A oni,oni nisu ak ni protestvovali. Odabirali su poslunost i predaju. Na to da budem ponosna.VILMA: Lea, nisu mogli svi odreda da diu ustanke. Okolnosti su najee bile takve, daje tako neto bilo neizvodljivo.DANIEL: I sinosi preterala, pa si i mene povukla za jezik. Pobuna... Juri drvenim


14/32

kaikama... Ne ide to tako, kao na filmovima. To su veinom bile maloletnice... Deca,zaboga. Kako da se pobune?LEA: Dobro, moda sam preterala, ali morala sam tako da govorim. Bio je tu onajNemac. Oni su navikli da su Jevreji veito u ulozi rtve. Ceo svet je na to navikao.(Zapoinje vojniki mar) Poubijaju nas, pa nam onda podiu spomenike, duboko se kajui na kolenima trae oprotaj. Posle nekog vremena, porue spomenike, pa nas ponovovode na klanice i bacaju na lomae. S tim je svreno. Svreno, jednom zauvek. Nee viebiti spomenika jevrejskim rtvama... Od sada e se podizati samo spomenici jevrejskimborcima!* * *Vojnika koranica. Na improvizovanoj pozornici, maskiran kao klovn (Tuni Pjero),Flegel marira, sa pukom na ramenu. Ispred pozornice sedi Grabner. Malo kasnijenailzai man i zauzima mesto iza njegovih lea. Flegel izvodi pantomimu sa gumenomlutkom. Pokuava da joj utrapi puku. Ne uspeva. Lutka stalno isputa oruje. Flegel se

ljuti, pokazuje lutki kako treba da marira, da puca, da juria. Ne uspeva da je ubedi.Bije je kundakom. Skida dasku sa ljuljake, pravi omu na konopcu. Vea lutku. Stavljabajonet na puku, juria na obeenu lutku, probada je vie puta. uman ustaje, vatrenoaplaudira. Grabner se iznenaeno okrene.GRABNER: Bruno!?UMAN: Ne, ne. Ne zovi me tako. Sad sam Ludvig. Ludvig uman.GRABNER: Zato ne Ludvig Betoven?UMAN: (Smeje se) Duhovito, strie, duhovito. Vrlo dobar.GRABNER: Kog avola trai ovde?UMAN: A kog avola ti trai ovde?GRABNER: Tu sam slubeno.

UMAN: I ja sam tu slubeno.GRABNER: U ijoj slubi? Njihovoj? (uman ne odgovara) Odgovori. (uman uti.Usredsreen je na pantomimu) Na pozornici, Flegel sipa, iz flae, keap na obeenulutku. Krv obilato lipti. uman oduevljeno aplaudira.UMAN: Bravo... Bravo...GRABNER: Ako su te poslali da me vrbuje...UMAN: Nisi nam potreban, strie. Mi umemo da biramo saradnike. Izbegavamoesesovski olo.GRABNER: Pazi, boga ti, sad sam olo?UMAN: Svi koji su sluili u logorima su olo. Dok su se drugi borili na frontovima, igubili glave, kao moj otac, vi ste se koristili uniformama da biste se iivljavali i bogatili.

Grabner se naljuti. Plane.GRABNER: Ne dozvoljavam, balave...Flegel uperi puku u njega.FLEGEL: (Pretei) Pssst!...UMAN: (Grabneru, osorno) Smiri se, ometa predstavu! (Promenjenim tonom,blagonaklono) Nita ne razume, strie.Zaskoilo te vreme. Stari. Celo oveanstvostari. Postaje sklerotino. Skleroti- no i dekadentno. (Dri predavanje, kao na kolskomasu. Krvavoruki Flegel pantomimom prati njegovo izlaganje) Civilizacija se raspada.Klizimo ka provaliji. Prostitutke, travestiti, droge, kriminal. Abortusi, pedofilija, sida.Prljavtina, glad, beda, boletine. Teroristi. Neprekidna ivotna opasnost. Strah.


15/32

Izgubljeni oseaj sigurnosti, malodunost, beznae. Masovna paranoja. Svet je postaouzan i zaguljiv tunel, iz kojeg postoji samo jedan jedini izlaz. Koji? Spasonosni izlaz izmrtvila evropske civilizacije je... ta? Di... Di-kta... Di-kta-tura! (Flegel vatrenoaplaudira) Rad, red, disciplina, mobilnost. Rasna filtracija. Etniko ienje. Noviporedak.GRABNER: Dosta. Ne mroam da sluam tvoja politika naklapanja. ta od mene hoete?UMAN: Nudimo ti zatitu.GRABNER: Hvala. Mogu i sam da se snaem.UMAN: Ne odbijaj nau ponudu, mogli bismo to pogreno protumaiti. Dakle? Kakvesu namere gospoe Kalderon, roene Rajner?GRABNER: Vi sve znate?UMAN: Znamo sigurno vie od vas, propalih jurinika, a mnogo manje greimo,Naravno, tue greke ne pratamo.GRABNER: Nee biti greke. Vilma nee svedoiti. Uostalom, i kad bi progovorila, ja

bih umeo da se branim.UMAN: Strie, mi nemamo razumevanja za tvoje pravnike zavrzlame. Nama tajproces ne treba. Pokrenuli smo itavu maineriju kako bismo dokazali da su gasnekomore ogavne izmiljotine...GRABNER: Pa? Jeste li dokazali?UMAN: (Flegelu) uo si pitanje? Odgovori: da li su u logorima postojale gasnekomore? (Flegel odmahuje i glavom i rukama) A krematorijumske pei? (Flegelpantomimom pokazuje: furune za peenje hleba) Tako je. Odlian. Logorai su mueni,ubijani? (Flegel pantomimom pokazuje: muenje i ubijanje zabranjeno) Odgovor jetaan. Odlian. Evo, strie, uo si, video si: u logorima nije bilo brutalnosti. Nai suvojnici bili strogi, ali pravini i moralno isti. Ponavljam: moralno isti. A sad,

odjednom, logori-burdelji! Jevrejske maloletnice, najokrutnijim sredstvima prisiljene nablud. Grub prekraj rasnih zakona, upravo od onih koji su bili pozvani da ih uvaju.GRABNER: Dragi moj, Kue lutaka nisam ja izmislio, venae voe. Ja sam samoizvravao njihova nareenja.UMAN: Nae voe ti nisu naredile da te ene ostavi u ivotu. A ti si ih, ipak, potedeo.Dozvolio si da njihova deca rastu kao osvetnici, i da se suoe sa tvojom decom. Kakvaneopreznost! Zato ste i izgubili rat, to ste bili suvie blagi i popustljivi. Mi sigurnoneemo upasti u isti greku. Oslanjamo se iskljuivo na silu, i upravo smo zato nadmoni. Jer, u emu je sutina moi? Da ujem u emu? U njenoj...? U njenoj bezobzirnosti.Zapoinje pop-muzika. Modna revija. Manekenke, jedna za drugom, izlaze naimprovizovanu pozornicu, pokazujui modne kreacije.

GRABNER: Prenesi svojim poslodavcima da procesa nee biti. Neka prepuste to meni.Sam u sve reiti.UMAN: U redu, strie, tvoja remi je dovoljna. Znam da je to restare potenjaine.Imam poverenja. Samo, pazi: ako nas izneveri... (Flegel pantomimom pokazuje: odeglava) ao mi je, rod si mi, navodno najblii, ali, i sam zna: naa dunost, naa jedinadunost je ta? Da se...? Da se pokoravamo nareenjima.* * *Modna revija. Pop-muzika. Judit i Vilma. Judit posluje oko jedne manekenke, popravljana njoj haljinu.JUDIT: Ja ti se udim. Ne ide mi u glavu. Kako si mogla da razgovara sa tom huljom?...


16/32

Da sedi s njim za istim stolom?VILMA: Mogla sam.JUDIT: Ja ne bih mogla.VILMA: ta bi uradila?JUDIT: Izbacila bih ga.VILMA: Da sam ga izbacila, morala bih objasniti muu i kerci zato sam to uradila.JUDIT: U pravu si. Na to nisam mislila. Svejedno, oteraj ga sada. A onom pristojnomgospodinu iz nemakog tuilatva kai da ti nisi Vilma Rajner koju on trai. Zamenalinosti. To se u pravnoj praksi esto deava.VILMA: Judit, vesam mu rekla...JUDIT: Onda ga zamoli da te ostavi na miru. Kai: neu da svedoim. Neu i gotovo.Pria je zavrena. Dodue, pravda na kraju ne pobeuje, ali, boe moj, ljudskim okeanomteku na hiljade takvih pria. (Manekenka odlazi. Ulazi druga, odevena u veernju haljinu)Zaboga, kakva ti je frizura? Izgleda kao iparica. Ovo nije dins, ako nisi znala. Hajde,

popravi kosu. Pouri. (Manekenka izlazi. Vilma uti) Zato uti? Priaj. ta si osealakad si ga ugledala?VILMA: Ne znam. Ne mogu da se setim. Bilo je to davno.JUDIT: Kako davno? Pre neki dan, zar ne?VILMA: Judit, razmisli...JUDIT: Ne, ne... Mene izostavi. Dobro? Ne meaj me u to. Nisam maloumna da javnoispovedam svoje grehe.VILMA: Grehe? Kakve grehe?JUDIT: Boe, Vilma, u kom vremenu ivi? Hoe li da nas zadesi sudbina MarteFridman? To hoe? Samlee nas. Izgubiemo sve.VILMA: ta ti gubi? Nema porodicu.

JUDIT: A moj ugled? Moj posao? Ne gledaj me tako. To je sve to imam. Uloila samceo ivot u to. Nisam bila nesmotrena, kao ti, da se zaljubljujem, udajem, raam decu...Posle svega to su nam uinili.Vilma je pogoena. Gubi samopouzdanje.VILMA: Gde dri pie?Judit pokae pokretom ruke. Vilma uzima flau. Sipa sebi pie. Iskapi au, pa je ponovonapuni.JUDIT: Vilma, pokuaj da me razume. U svetu mode moje ime je pojam. Oblaimnajotmenije ene u gradu. Misli li da bi one i dalje kupovale u buticima bive vojnekurve?VILMA: Pokuaj ti mene da razume. Ja ne mogu vie da podnesem tu neizvesnost. Ne

mogu, shvata li? Vemi se zgadilo to stanje unutranje prinude, koja me svakog dana,svakog sata, mui istim mislima. Sruiu se kao kua od upljih opeka.JUDIT: Postoji samo jedan lek: nemoj vie razmiljati o tome. Kad se zmija zavue ukonicu, pele je zaliju voskom. Ona je unutra, ali ne truje. Uradi i ti tako.VILMA: Judit traser, pitam se, pamti li ti uopte prolost? Pamti li?JUDIT: Zato da je pamtim? I ta uopte da pamtim? Nae patnje? One nisu bile niromantine, ni herojske... Nisu za pamenje, veza zaborav.VILMA: Ali ja ne mogu da zaboravim... Ne mogu. I neu zbog toga nikome da seizvinjavam. Nikome, pa ni tebi. Prokleta bila ako zaboravim. Hou da pamtim svakupogrdnu re, svaki pogled koji me je gonio u strah, svaki udarac.


17/32

JUDIT: Vilma, ti poseduje stvaralaki dar. Sedi i pii Dnevnik, memoare, roman svejedno. Pii. Nemoj druge da optereuje svojim komarima. Potedi i mene, molim te.Ne teraj me u ludilo. (Ulazi manekenka) Cipele, zaboga, kakve su ti cipele? Dobro tonisi obula bakande. Zameni. (Manekenka izlazi) Ako ih stalno ne nadgledam gotovo.Haos. Ni na koga se ne mogu osloniti.VILMA: Judit, ti poznaje neke od naih. Potrai ih. Razgovaraj sa njima. Ti ume dapridobije ljude. Ubedi ih da svedoe. Zajedno bismo bile jae. Nita nam ne bi mogli.JUDIT: Sve to, zbog ega? Pitam, zbog ega? Da bismo strpale u kavez jednog besnogpsa, bez zuba?VILMA: Ne pravi se luda. Vrlo dobro zna da se ne radi o Grabneru.JUDIT: Nego, o emu se radi?VILMA: Ti ni u ta vie ne veruje?JUDIT: U pravdu ne. uplja re. Postaje posve beznaajna kad se ovek nae u nevolji.VILMA: Kada smo bile u nevolji, sea li se ta si govorila? Seti se. Kad smo htele da se

pobunimo, ti si nas nagovorila da odustanemo. Govorila si da ne treba svesno srljati upogibiju, da treba preivati, jer e jednom doi trenutak kada emo morati da svedoimo.Mislim, Judit, da je taj trenutak doao.Ulazi manekenka. Pokazuje model Judit. Ona je odsutna, ne gleda je. Manekenka senapadno vrti oko nje.JUDIT: Dobro je, mala... Dobro je... Moe da ide... Pazi! Hodaj oputenije... Talasajmalo zadnjicom. (Manekenka izlazi) Grozno. Hodaju kao guske. (Pauza) Gde smo onostale?VILMA: Judtid traser... ta se s tobom deava? Ne eli da pamti prolost, ona teoptereuje, sputava te u poslu, goni te u ludilo... U redu, to mgu da razumem. Nisu tipotrebni porodica, brak, deca... Jo uvek ivi u uverenju da mi vie ne moemo da

probudimo neiju ljubav. I to pokuavam da razumem. Ali, ne mogu da razumem kako siuspela da odbaci svoja uverenja, kao praznu ljusku? Kako si mogla da se sa takvomlakoom odrekne svoje savesti? Kako si mogla, Judit traser, da izda samu sebe? To nemogu da razumem. (Poe)JUDIT: Vilma... ekaj. (Pauza) Koliko vremena imamo?VILMA: Jo svega deset dana.JUDIT: U redu, potraiu ih... Pokuau da ih nagovorim.Vilmino lice se ozari. Prie Judit, zagrli je. Vilma i Judit stoje zagrljene, dok iza njih, naimprovizovanoj pozornici, prolaze manekenke, prikazujui modne kreacije. Muzikatreti.

DRUGI IN

Mar u crnim redovima. Lutke, zapravo manekenke, bosonoge, u dugim spavaicama.U rukama, upaljene svee. Vilma i Judit.JUDIT: Vilma, nismo zaboravile dogovor... Smrtnu presudu e izvriti prva koja sretneGrabnera.VILMA: Ne, ne...JUDIT: Ti si ga prva srela.VILMA: Ne, Judit... Ne mogu.JUDIT: Vilma, krv mora potei. Ne osea li da je to potrebno? Treba se osvetiti. Osveta


18/32

je dobra.VILMA: Ne. To nije vie isti ovek.JUDIT: Znam tu priu. Sad se svi oni proglaavaju za prevarene idealiste. Svi su rtvemasovne hipnoze, koja im je pomutila razum.VILMA: Moda se svaki ovek sastoji od dva bia... Jedno moe da hladnokrvno ubijedete; drugo zadrhti kad maka rastrgne bespomonu pticu.JUDIT: To nita ne menja. Zloin se ne moe ponititi. Moe samo da se uzvrati istommerom. Krv za krv. ivot za ivot. (Lutkama) Ko je za to da Grabnera ubije Vilma?Lutke, jedna za drugom, gase svee. Potpuni mrak.VILMA: Ne!... Ne!... Ne!...* * *No. Svetla pogaena.VILMA: (Vie) Ne!.... Ne!... Ne!...Vilma se budi. Lei u krevetu. Pali nonu lampu. Sama je. Sedne. Mahinalno prua ruku

za cigaretom. Stavlja je u usta, kresne ibicu, meutim, ne pripaljuje cigaretu. Odsutnozuri pred sebe. ibica dogoreva meu prstima. Sat sa zvonika otkucava. Vilma ustane.Oblai kuni ogrtaa. Uzima lek za umirenje. Pali cigaretu. Ulazi Lea.LEA: Mama, ta se desilo?VILMA: Nita. Ne mogu da spavam.LEA: Vikala si u snu.VILMA: Ti ne spava?LEA: Ne. Uila sam. (Vilma sipa konjak u au. Pije) Zato pije?VILMA: Sad si me pogledala kao moja majka, kad me je zbog neeg prekorevala. Boe,kad bi ona znala... Kad bi znala..LEA: O emu govori?

VILMA: Kad bi ona znala gde sam bila.LEA: Dogovorili smo se da neemo vie o Auvicu.VILMA: Ne govorim o Auvicu, govorim o Kui lutaka. Bila sam tamo.LEA: Bila si u Kui lutaka?VILMA: Da.LEA: Nemogue. Pa to je... (Uuti)VILMA: Da, to je javna kua. Burdelj. Bila sam vojna kurva. (Lea uti. Pauza) uti...To je najlake. uti, i gotovo. A ja mogu samo da nagaam ta o meni misli.LEA: Mama, strano mi je ao.VILMA: Ne! Molim te, samo to ne... Nemoj da me ali. To ne mogu da podnesem.Proklinji me, osudi me samo nemoj da me ali.

LEA: Mama, ja te ne osuujem... Zbilja, ne. Ti nisi kriva. Ali, teko mi je da prihvatimsve to... Ne mogu da poverujem da se to stvarno moglo dogoditi... Tebi, ba tebi.VILMA: Dogodilo se... I to ne moe vie ponititi nikakva sila na svetu.LEA: Zato si o tome dosad utala? Zato mi nisi ranije rekla? Bilo bi ti lake.VILMA: Nisam imala hrabrosti. (Pauza) U stvari, stidela sam se. (Pauza) Tamo nisamoseala stid. Samo strah. Stid je doao kasnije, i vraa se, neprestano. (Prie stolu, sipasebi konjak)LEA: (Prekorno) Mama...VILMA: (Odmahnuvi) Pusti... Nije vano. (Pije)LEA: Da li jo neko zna?


19/32

VILMA: Tetka Rut. Ona zna odavno. I Grabner. I on, naravno, zna.LEA: On je doputovao zbog tebe. Nagovara te da svedoi.VILMA: Nagovara me da ne svedoim. On nije javni tuilac, kao to se predstavlja, vemoj bivi komandant.LEA: Iti si ga pustila u nau kuu? Ugostila ga? Kako moe...?VILMA: Ne znam. Mogu. (Pije. Pali cigaretu) Morala bih da ga mrzim. Ali, ja vie neumem da mrzim. Nisam sposobnaLEA: Kakav je bio tamo?VILMA: Nikog od nas nije ni prstom dirnuo, pa ipak... (Pauza) Ni na koga se nijesmilovao. Nismo za njega bili ljudi, velutke. Lutke, koje se odbacuju im se istroe.LEA: Nikada ne bih pomislila da je zloinac. Tako je uitiv, predusretljiv, uglaen...Pravi intelektualac.VILMA: Nemoj oekivati ovenost od svakog intelektualca. Jedno ne ide obavezno sdrugim... Naprotiv.

LEA: Mama, da te pitam... Da li, posle svega, moe da uiva u seksu?VILMA: To te zanima? Seks? Ne pita me kako smo se oseale, kako smo uopteizdrale?LEA: Zato da to pitam? Znam da vam je bilo teko, da ste patile... Znam to i neu otome da sluam. Mene zanima kako si se oseala, posle. Razume? Posle povratka. Da lisi omrznula mukarce? Da li si se gadila od dodira sa njima?VILMA: Jesam. U poetku, jesam. Govorila sam sebi: nemoj nikada vie da pogledamukarca, ivi sama, sakrij se, skloni se od ljudi...LEA: Krila si se od ljudi?VILMA: Ne, ne dugo... Samo u poetku. Kasnije sam uvidela da ivot ima smisla, ak iposle Kue lutaka. Trudila sam se da to manje mislim na to. Ali, u snu... (Pauza)

udno je sa snovima. U logoru sam sanjala svoj rodni grad, nau kuu, batu, oca i majkukoji me oekuju... Trim u njihov zagrljaj, ali znam, pouzdano znam da nikada neu stiido njih, da je to samo san, da u se probuditi u logoru. Sada sanjam logor, a svesna sam,znam, da je to java, iz koje nema buenja. ak i kad sam budna, ak i onda mi se ini daje stvarnost privid, a moji snovi istina. Izmeu mojih snova i jave samo je tanak zid.(Uzima album sa fotografijama. Lista ga. Lea skida sa lutke-poprsja venanu haljinu.Paljivo je slae u kartonsku kutiju) Ovo je naa kua... A ovo sam ja, u beloj haljini kojusam dobila od bake. Evo, to je ona. Vidi, kako je lepa.Lea je zavrila sa pakovanjem venane haljine. Odlae kutiju.LEA: Mama, sve sam vevidela.VILMA: Jesam li ti priala ta je baka govorila o anelima?

LEA: Ne, nisi.VILMA: Iz svakog dobrog dela rodi se dobar aneo, iz svakog zlog dela zli aneo. Izsvakog dela koje nije uinjeno, a trebalo je uiniti, raa se nakazni aneo... Aneo bezoiju, bez kose, bez stopala...Vilmina glava klone na sto. Rida, neujno. Lea joj prie. Neno je zagrli.LEA: Mama, nemoj... Nema razloga. Volim te, kao i pre... A potujem te i vie negoranije.VILMA: ta da uradim? Suenje je za nedelju dana. Moram da donesem odluku. ta dauradim?LEA: Razgovaraj sa tatom. Posavetuj se s njim. Treba da mu kae istinu. Ja u sve rei


20/32

Karlu.VILMA: Lea, to nije tvoja prolost, vemoja. Ti nema ega da se stidi.LEA: Ja se uopte ne stidim... A nema ni ti ega da se stidi. Zato bi se stidela?* * *Tehno muzika. Glasna. Buna. Raznobojno osvetljenje, u naglim promenama. Diskoteka.Parovi pleu. Meu njima je i Lea. Pojavljuje se Flegel. Odeven u konu jaknu, salancima i kajievima. Prilazi Lei, povlai je na ples. Flegel i Lea pleu. Flegel joj govorina uvo. Lea ljutito odgovara. Muzika je prebuna, potpuno pokriva njihov razgovor.Flegel grubo povlai Lei u zagrljaj. Ona se otima. Prilaze dvojica plesaa, pokuavaju daoslobode Leu iz Flegelovih kleta. Flegel se uputa u tuu sa dvojicom plesaa. Bije seveto, rutinirano i bezobzirno. NJegovi protivnici su ubrzo savladani. Flegel se okreneLei, dlanom pretei prelazi preko vrata. Odlazi.* * *Dan, tmuran, kiovit. Terasa kafane. Za jednim stolom usamljeni Grabner. Nailazi Vilma.

Gnevna je, energina.VILMA: Moju kerku ne dirajte! Ubiu vas!... Ubiu vas, kunem se!GRABNER: (Iskreno zauen) Ne znam o emu govorite?VILMA: Pretnjama i ucenama neete nita postii.GRABNER: Pretnjama? ime da vam pretim? Najmiu huligane da vas prebiju?Zadaviu vas? Zaboga, ne budite detinjasti.VILMA: Zato se toliko zgraavate? Vi do sada nikoga niste ubili?GRABNER: Vojnik Grabner bio je prinuen da ubija, da ne bi bio ubijen. to se tieEmila Grabnera, advokata, on je estiti i lojalan graanin, odan zakonu kojem i slui.Vilma sedne za sto.VILMA: Ko je onda pretio mojoj kerci?

GRABNER: Nisam u to umean, verujte mi. (Prilazi kelner. To je Flegel) ta elite dapopijete?VILMA: Konjak.GRABNER: (Flegelu) Dva konjaka.FLEGEL: Kakvog?GRABNER: Najboljeg.(Flegel se udalji) Vilma, sluaj je mnogo ozbiljniji nego tomislite. To su fanatici. Nee da priznaju poraz. Smatraju da smo rat izgubili zato to smobili suvie blagi i uviavni. Mi esesovci. Zamislite onda kakvi su oni.VILMA: Neete me zaplaiti, Grabneru. Nismo vie ni mi blagi i uviavni. Prenesite tovaim prijateljima.Flegel donosi ae s piem, stavlja ih na sto.

GRABNER: Oni nisu moji prijatelji. Naprotiv. (Uuti. Gleda u Flegela. On i dalje stojipored stola. Pauza)FLEGEL: Jo neto?GRABNER: Ne, hvala. (Flegel se udalji) U opasnosti sam, kao i vi. Uklonie nas obojeako ne uradimo ono to trae. Zato vam savetujem da ih poslu amo.VILMA: Vi ih posluajte. Vama to nee biti teko. Uvek ste bili posluni sluga.GRABNER: Vi me ba mrzite. Zato? Zar u vaim svetim knjigama, ba kao i u naim,nije zapisano: Treba mrzeti greh, a ne grenike.VILMA: Ne itam svete knjige... I ne sluam propovednike. Sluam samo svoja oseanja,a ona mi neprestano govore: ne zaboravi, pamti.


21/32

GRABNER: Boe, blagi boe... Bio si tako tedljiv kad si ljudima delio razum, a takoizdaan kada si im darivao oseanja. ta e vam, Vilma, tolike emocije, kad zbog njihsamo upadate u neprilike? U poslednje vreme sudbina vam je bila naklonjena. Nemojte jesad izazivati. Otarasite se Rooneka. Recite: Gospodine Rooneku, ja imam pravo nasvoju sreu. Dosta sam se napatila.VILMA: Jesam, Grabneru, jesam...Avi ste u tome imali najvie udela.GRABNER: Ne ja... Vojnik Grabner.VILMA: Da li je taj vojnik bio svestan koliko njegove lutke trpe?GRABNER: Nije na tako neto ni pomiljao. Duboko je verovao da ini ono to jeneophodno initi. A za onog koji slepo veruje, niti Bog, niti voe ne mogu narediti netopogre no, ili greno. Da Gospod nije rekao Abrahanu: Ne ubij on bi zaklao svogasina. Pokorio bi se prethodnom nareenju. Tako je to, Vilma: nareenja se izvravaju bezpogovora. O njima se ne rasuuje, ne trai se njihov smisao ili njihova opravdanost. Nevezuje se za njih ni umom, ni srcem. Zbog toga vojnik Grabner nije mogao da ima ni

svest o krivici, ni oseanje saaljenja.VILMA: Onda nije bio ljudsko bie.GRABNER: Bio je teko obolelo ljudsko bie. Pre nego to je postao vojnik, bio jepotpuno zdrav... Ali, ak se i najzdraviji mogu zaraziti. Pogotovo kad je itavo drutvobolesno.VILMA: To nije bila bolest, veludilo.GRABNER: I ludilo je nain ivota, Vilma. (Pauza. Flegel se pojavi. Stoji nedaleko odnjih) Najbolje bi bilo, za sve nas, da nestanete. Privremeno, naravno. Otputujte negde.to dalje odavde. Dok se vratite, sluaj Grabner e otii ad acta.VILMA: Recite mi iskreno, zato vas sluaj Grabner tako strano mui? Zar se tolikoplaite zatvora?

GRABNER: Pomisao na zatvor me uopte ne proganja. Mene mui isti strah kao i vas...ta e biti ako moja porodica sazna?VILMA: Oni ne znaju?GRABNER: Znaju da sam bio vojnik, borio se na frontu, pao u ratno zarobljenitvo...(Pauza) enu sam upoznao posle rata. Odrasla je u porodici u kojoj su mrzeli faiste.NJen otac je istakao crnu zastavu, na Hitlerov roendan. Giljotiniran je. Majka je stradalau logoru Raversbrik. Razumete li vi to, Vilma? Razumete li to poigravanje sudbine?(Pauza) A moje kerke? Najstarija ima momka Jevrejina. Prole godine bili su uIzraelu, u kibucu. Nauila je hebrejski, sedi na seder-veeri, odlazi u sinagogu... A mlaa,ona je sad maturantkinja. Zimus su ih vodili u Auvic. Razgledali su muzej, ploili venacna spomenik. Bila je veoma potresena. Kada se vratila, pitale me, deset puta me pitala:

Tata, ti nisi sluio u koncentracionom logori, nisi, je li?... Ne, dete moje, nisam kroiou logor.... (Pauza) ta e rei ako saznaju da je njihov otac bio komandant logorskogburdelja, u kojem su bile zatoene jevrejske devojke, njihovih godina? ta e misliti,kako e se oseati? (Pauza) Kada izaem iz zatvora, posle pet godina, moda i manje,biu dezinfikovan svojih grehova. Osuda, koju e mi izrei porodica, nikada nee moida istekne. Nikada. ak ni posle moje smrti. (Duga pauza. Oboje ute) Poela je kia.Zapoinje muziki lajtmotiv.VILMA: Ja je volim. Kada pada kia, sve se nekako zamagli, kao u snu... (Pauza) Sanjateli esto logor?GRABNER: Moji snovi su moja tajna.


22/32

VILMA: Ja sanjam, svake noi, svakog dana. Ponekad sanjam i dogaaje koji se nikadanisu dogodili, ali kada ih sanjam onda se dogaaju. ujem sebe kako govorim: probudise, Vilma, probudi se, ti sanja, ti sanja... (Ustane. Zaplee) Sanja, sanja, sanja...* * *Muziki lajtmotiv. Vilma plee. Okree se sve bre i bre. Muzika naglo prestane. Vilmaklone na pod. Sedi nepokretna. Pauza. Potpuna tiina. Pojavljuje se Vilmina baka. Naposluavniku nosi pribor za aj.VILMA: Bako, ja sanjam, sanjam, neprestano sanjam... Hranim se privienjima, mojduh luta.BAKA: U starozavetnim knjigama zapisano je: U snovima najbolje moe upoznatimisli svog srca.VILMA: Ali ja ne znam, vie ne znam ta je istina, a ta san i varka.BAKA: Sve je istina, dete moje, i san je istina.VILMA: Sad znam, sad mi je jasno: moja patnja nikada nee biti ukinuta. Ona nema dna,

ne postoji najdublja taka. Neprestano silazim, klizim sve dublje i dublje.BAKA: Dete moje, patnja je sastavni deo ivota, kao i sudbina i umiranje. U patnjiovrsne i uzdigne se dua.VILMA: Oseam umor, bako, umor i strah.BAKA: Neka, bakino, neka... Ko nema straha, nema ni stida. Evo, donela sam ti aj odipuraka, znam da ga voli.Vilma uzima od bake posluavnik sa priborom za aj.* * *Vilma donosi posluavnik sa priborom za aj. Ona i Rut.VILMA: Donela sam ti aj od ipuraka, znam da ga voli.RUT: aj od ipuraka?... Moj boe, nisam ga pila otkad sam otila od kue.

VILMA: ta misli, da li naa kua jo postoji?RUT: Ne znam, i ne zanima me.VILMA: Dvokrilna kapija, dvorite sa bunarom na toak, bata, stari orah... I ljuljaka,moja ljuljaka koju tako esto sanjam. (Pauza) Tako bi rado otila tamo.RUT: Nikad. Nikad vie neu tamo otii.VILMA: Zato?RUT: Jo su ivi susedi koji su mirno posmatrali kako vas odvode u smrt. Ne elim da ihvidim.VILMA: Oni nisu krivi. Bili su nemoni da bilo ta uine.RUT: Nije istina. Nisu morali da ute.VILMA: Ceo svet je utao, Rut. (Sat sa zvonika otkucava vreme) Vreme prolazi, vreme

prolazi...RUT: ta si reila? Hoe li svedoiti?VILMA: Ne znam. Jo nisam odluila.RUT: Odlui vejednom. Ne odugovlai. Zajebi tog govnara. Neka ceo svet zna ta su tidripci radili sa vama.VILMA: Ima tu neeg, Rut, neeg to se na prvi pogled ne vidi, samo se nasluuje. Zbogtog procesa, mnogi ni neduni trpeli i patili.RUT: Nedunih Nemaca ima samo meu mrtvima.VILMA: Ne volim kad tako govori.RUT: Voli ili ne voli, svejedno, mora i ti tako da govori. Jevrejka si.


23/32

VILMA: Jesam, Jevrejka sam, ali ne mogu da kaem: mrzim sve Nemce, zato to samJevrejka i zato to mi je to dunost. Ne mogu da mrzim iz dunosti... I neu da mrzim...(Sedne na ljuljaku, lagano se njie) Neu, neu, neu da mrzim...* * *Vilma na ljuljaci. Ona i baka.VILMA: Neu, neu, i neu da mrzim...BAKA: I ne treba, dete moje, i ne treba. Mrnja je avolje delo, a Bog je stvorio ljubav.VILMA: Bako, ljudi sve manje i manje veruju u ljubav.BAKA: Onda e mrnja ii za mrnjom, sve dalje i dalje, do na kraj sveta, a odatle odatle do zvezda.Poinje melodija sa violine: ubertova Serenada. Pojavljuje se deak sa loptom. Udaradlanovima loptu o pod.VILMA: Bako, trae od mene da ga ubijem.BAKA: Ne sme to uiniti.

VILMA: Zaklela sam se.BAKA: Ne postoji zakletva koja obavezuje na ubistvo. U starozavetnim knjigamazapisano je: Dozvoli da te ubiju, ali nemoj ubiti.VILMA: Rekla si da je on olienje zla.BAKA: Rekla sam, ali ako njega ubije, zlo nee ieznuti.VILMA: Hoe li ikada ieznuti?BAKA: Pitali mudrog rabina kada e zlo konano ieznuti. Rabin ree: kada avozauvek nestane. A kada e avo zauvek nestati? upitae. Rabin ree: kada zlo konanoiezne.Lopta se otkotrlja. Deak otri za njom.* * *

* * *Sunan dan. uman i Flegel. uman svira na violini ubertovu Serenadu. Flegel je bezsakoa, rukavi na koulji zavrnuti, preko grudi futrola sa revolverom velikog kalibra,tamne naoari. Poigrava se loptom. Nailazi Grabner. utke stoji. uman zaneseno svira, aonda naglo prestane.UMAN: ta kae, strie? Kako sviram uberta? Odlian, je li? Je li?GRABNER: Do avola sa ubertom.UMAN: Neto si mi ljut?GRABNER: Jesam. Prestani sa pretnjama. To niemu ne vodi. Samo mi stvara tekoe.UMAN: Strie, opusti se. Uivaj u prirodi. Ti si uvek voleo prirodu. Vodio me na izlete.

Sunce izlazi, sunce zalazi, lepi prizori. U podne, sendvisa posnim sirom. I jabuka.Crvljiva. Od onda mrzim sendvie sa sirom. I jabuke. Stri- eve, naroito.Pojavi se deak. Stoji po strani, posmatra kako se Flegel poigrava njegovom loptom.GRABNER: Nikog ti ne mrzi. Nema za to petlje. Tebi je samo dosadno. Ne zna tae sa sobom, jer nisi nizata. Igrao bi se rata. Hoe da umre junakom smru. Misli to je velianstvena smrt. Ja ti kaem da je sitna, prljava i runa.UMAN: Strie, nita ne zna. Nedovoljan. ta je istorija? Pazi dobro: istorija je popisratova, ratova i osvajanja. ta to znai? To znai da je rat najsavreniji oblik ivota.Neophodan, koliko i sunce. Elementarna sila. Gomilanje energije. I ta jo? Higijenasveta. Krv isti zagaenu zemlju. Flegel primeti deaka.


24/32

FLEGEL: Tvoja lopta? Jeste? Na, uzmi. (Daje deaku loptu, pomiluje ga po glavi.Dekiprigrli loptu i otri) Sladak klinac.GRABNER: Otkud zna da je Arijevac?FLEGEL: Kako?GRABNER: Pitam: otkud zna da nije Jevrejin?FLEGEL: Znam. Ne smrdi. (Smeje se) Ne smrdi. Ne moe biti Jevreje.GRABNER: Ti, izgleda, dobro poznaje Jevreje?FLEGEL: Jo kako. U mozak ih poznajem.UMAN: (Udarivi dlanom o dlan) Da ujemo: Jevreji, Cigani, Afrikanci, Azijati, Srbi.FLEGEL: (Govori kao uenik napamet nauenu lekciju) Podmukli, grabljivi, pohotni,bezobzirni, svirepi, opaki.UMAN: Vrlo dobar.FLEGEL: (Obodren, uzima novi zalet) Pijanice, bludnici, svodnici, narkomani,kriminalci. Runi, smrdljivi, neisti. ire zavere, razvrat, boletine i smrt.

UMAN: Bravo. Odlian. Jesi li uo, strie? Takvi su oni. Zato ih niko ne voli. Niko osim tebe. Jesam li pogodio? Hajde, matori, priznaj da si zaljubljen u tu jevrejsku drolju.Jesi li?GRABNER: Ti si lud.UMAN: Nee da mi kae? Meni, svom najbliem? Dobro, onda mi reci ta tvojaljubav smera? Hoe li svedoiti ili nee?GRABNER: Nee. Siguran sam da nee.UMAN: Ne dopada mi se to joj toliko veruje.GRABNER: Poznajem je dobro. A poznata mi je i njena situacija.UMAN: Nisu ti poznate njene namere. A njih valja spreiti.GRABNER: Kako, na primer?

UMAN: Na primer, neka potpie izjavu da je dobrovoljno radila u Kui lutaka. Nijebilo prinude. Naravno, to nije bila javna kua za vojnike, veza logorae. Za svoj truddobijala je pristojnu nadoknadu u hrani i novcu. Sve savreno legalno.GRABNER: Glupost. Na tako neto nikada nee pristati.UMAN: Nateraj je. Potrudi se.GRABNER: Mogu samo pokuati da je ubedim.UMAN: I u logoru si je ubeivao?GRABNER: Ona nije vie u logoru.UMAN: LJudi se mogu drati u strahu i pokornosti, uvek i svuda. Ne veruje? (Flegelu)Pokai mu. (Flegel udari Grabnera pesnicom u stomak. Grabner se povi od bola. Flegelga ponovo udari) Lina sloboda? Molim? ta je to? Ljudi ele da se pod- ine. ele da

budu voeni. uju samo glas onoga koji zapoveda. Prati li me, strie? Ja sam tebe uvekpaljivo sluao, iako si bio opiran i dosadan, sad ti sluaj mene. (Penje se naimprovizovanu pozornicu. Dri predavanje. Za to vreme Flegel obasipa bespomonogGrabnera udarcima. Kad padne, udara ga nogom) ta je pojedinac? Nije nita. ta jenacija? Nacija je sve. Masa je sve. Ko je rekao da su masu stvorili zli demoni ili pijanibogovi? Ne seam se. Nije vano. Dakle, masa. Divlja, mahnita, prirodno bezduna. Neprata nikom, ne potuje nita, ne voli nikog. Unitava dok postoji, a postoji jedino akounitava. Svrstaemo je u petoredove, daemo joj oruje, nateraemo je da marira, dapeva koranice i da juria na neprijatelja. Pokopaemo je u masovnu grobnicu. Sve jedobro, to se dobro svri. Hvala na panji. (Grabner lei isprebijan. Flegel stoji


25/32


26/32

DANIEL: To te ne opravdava.Vilma prekida ples.VILMA: Ja i ne elim da se pravdam. Zbog ega bih se pravdala? Ne oseam se krivom.DANIEL: Moda i nisi kriva. Meutim, to nita ne menja. Gubavce niko ne okrivljuje tosu kuni, pa ipak ih se svi kloneVILMA: Daniele, ako nas vie nita ne vezuje, ne znai da se moramo vreati.DANIEL: Oprosti. Nisam eleo da te uvredim. Ja, zapravo, ne nanosim bol tebi, negosebi.VILMA: teta to ne ivomo u Srednjm veku. Spalili biste me kao veticu i svreno.Tvoja muka sujeta bila bi zadovoljena, a ostao bi ispravan i savreno ist.DANIEL: Ruga mi se. To sam i zasluio. (Skriva lice meu dlanove) Zato me Bogkanjava, zato me mui?Vilma mu prie i pomiluje ga neno po kosi, ali u toj nenosti nema ara.VILMA: Daniele, otputuj negde. Moe na miru da razmisli. Ako se za nedelju dana ne

vrati, znau da je meu nama sve svreno.DANIEL: Ovo postaje neizdrivo... ta ti hoe od mene? Hoe da te napustim? Da teoteram? To hoe?Dolaze Rut i Boris. Rut je, kao i obino, naotrena.RUT: Vilma, zato mi nisi rekla da ti prete?VILMA: Nije nita ozbiljno...RUT: Ne lai. Lea mi je sve ispriala.DANIEL: Ne razumem o emu govorite. (Vilmi) Neko ti preti? Ko? (Vilma uti) Reci,ko?BORIS: Nacisti, ovee.DANIEL: Koji nacisti? Ovde nema nacista. Prola su ta vremena.

RUT: Njih ima svuda i u svim vremenima.VILMA: Rut, ne preteruj, molim te. Sve je u redu. Nema razloga za paniku. Vilma jesavreno mirna. Sipa vino u ae, posluuje najpre Borisa, zatim Rut. Daniel sedne zaklavir. Nastavi da svira ubertovu Serenadu.RUT: To je Grabnerovo delo.VILMA: On nema veze s tim.RUT: Brani ga? Koji ti je avo? Nije mogue da se jo uvek plai? Uterao ti je tolikistrah u kosti? Bestraga! Neka pokua jo jednom da ti preti ubiu ga... Ubiu ga kaoskota! Odavno je to zasluio.BORIS: Ja mislim...RUT: Ti uti! Vilma, obavesti policiju.

BORIS: To sam i ja hteo da kaem.RUT: Onda, izvini. (Vilmi) Hoe da ih ja nazovem?DANIEL: ta je vama? Kakva policija? Hoete li da svima razglasimo da je bila vojnakurva?BORIS: Polako, Daniele, nemoj tako... Rekli smo da te ene neemo tako nazivati.DANIEL: Kada smo to rekli?BORIS: Pre neki dan... Ovde.DANIEL: Kojeta. Govorio si o njima isto to i ja.BORIS: Da, samo onda nije bila reo Vilmi. Ona ne moe biti kriva. Naterali su je,majku im nacistiku!


27/32

DANIEL: Dosta, molim te. Neemo vie o tome. Ti nisi Jevrejin, ne moe to darazume.BORIS: ta ima da razumem? Ne treba mi jevrejska pamet da razumem. Bilo, pa prolo.Ne moe se stalno iveti u prolosti. Vano je ovo, sad.RUT: A ta je ovo, sad? ta, u boju mater? Nacistika bagra vrlja ovuda, prete,ucenjuju, a mi mi pijemo vino i sluamo opena.DANIEL: Ovo nije open.RUT: Ba mi je ao. Vilma, zovi policiju. Treba da budu obaveteni o svemu.Obezbedie ti zatitu. Nemam poverenja u nemaku policiju. Daniel prekine sviranje.DANIEL: Kakve veze ima s tim nemaka policija?BORIS: Kako? Ti ne zna? Vilma treba da putuje u Nemaku. Dvadesetog maja poinjesuenje Grabneru.DANIEL: Dvadesetog maja je Leino venanje.VILMA: Odloie venanje.

DANIEL: Ne dolazi u obzir. Venanje se mora odrati u zakazano vreme. Vesam svimaposlao pozivnice.RUT: Bestraga sa venanjem! ena ti je u ivotnoj opasnosti, a ti misli na svadbeniruak.DANIEL: Ti se ne meaj! Gledaj svoja posla.Ulazi Lea.LEA: ta se desilo? Zato viete?DANIEL: Je li istina da si odloila venanje?LEA: Jesam.DANIEL: ta Karlo na to kae?LEA: Ne znam. Obavestiu ga kad stigne.

DANIEL: Stavie ga pred svren in?LEA: Siguran sam da e me razumeti. Ne moemo se venati, u ovim okolnostimaDANIEL: Na koje okolnosti misli?BORIS: ovee boji, jesi li uo ta sam malopre rekao? Tvoja ena treba da...DANIEL: (Vilmi) Ti e stvarno svedoiti na suenju?RUT: Naravno da hoe. Mora.DANIEL: Vilma, zar ti nije stalo do mene, do nae kerke?VILMA: Sigurno mi je stalo.DANIEL: Stalo ti je? A dozvolie da celom svetu obelodane tvoju sramotu? Jesi li seupitala kakav e to udarac biti za moju rodbinu?RUT: Tvoja rodbina, tvoja karijera...

DANIEL: To nisam rekao.RUT: Ali si na to mislio. Uostalom, ta se ti petlja u to? Vilma, ta je odluio tvojuvaeni suprug? Ostaje li sa tobom, iliLEA: Naravno da ostaje. Tata, je li tako? (Daniel uti. Pauza) Tata?...RUT: Pusti ga, Lea, on sad izigrava paenika.DANIEL: Sigurno da patim. To je prirodno. Nisam bezoseajna osoba, kao ti.RUT: Da, da, ti si humanista. Voli sve ljude na svetu osim one koje lino poznaje.DANIEL: (Pretei) Sluaj, Rut...!RUT: ekaj, jo nisam zavrila. Ako ti Vilma ne odgovara, ako si se usrao put podnoge.


28/32

DANIEL: ta si rekla?RUT: Kupi svoje prnje i isti se odavde. To sam rekla.DANIEL: Sa mnom ne moe tako da razgovara! Nisam duan da trpim tvoje histeri neispade, kao tvoj glupavi mu.BORIS: Rut, hoe da ga bijem?RUT: Nemoj. Ne treba. Jo nam je uvek rod. A ti, gospodine Kalderone, sluaj dobro.Kad si veraspoloen za razgovor, da ti neto kaem. Odavno se u meni skuplja. Da biovek bio poboan, nije dovoljno da ita boje zakone, vetreba da ih primenjuje.DANIEL: Ti meni pria o bojim zakonima? ta ti o tome zna?RUT: Toliko znam da ovek treba da pomogne blinjem svom. Vilma ti je, valjda,dovoljno bliska. Ona od tebe oekuje bar malo razumevanja. Oekuje podrku. A ti, ta sijoj ti pruio?DANIEL: LJubav. Da, pruio sam joj ljubav, a to inim i sada. Ako joj ne dozvoljavamda svedoi, to nije zato to sam ravnoduan. Sve to elim, to je da ne upropasti svoj

ivot. Ona ne sme da svedoi. Takva odluka nije ni neasna, ni kukavika.LEA: Mama, ako je otac protiv toga da svedoi odustani. To suenje ionako nemasmisla. Grabnera e osuditi na tri ili etiri godine, a od toga e mu pola oprostiti.RUT: Do avola sa Grabnerom! Neto drugo je vano... Ljudi treba da znaju istinu.LEA: LJude ne zanima istina, tetka Rut. Ne ele vie da sluaju prie o holokaustu. Ta ihtema beskrajno zamara. Hoe da se raduju, da se zabavljaju.VILMA: Lea, treba da svedoim. To je moja obaveza.LEA: Prema kome? Ti nikome nita ne duguje. Ako je neko ostao duan, onda je toGrabner.BORIS: NJega bio trebalo ubiti.RUT: Borise, ta bulazni?

BORIS: Zato? I ti si malopre rekla da je to odavno zasluio.LEA: I ja tako mislim.DANIEL: Tako neto ne sme ni da pomisli! ivot je boje udo i niko nema odobrenjeda ga uniti. To je vrhunska boja zapovest. (Vilma prasne u smeh. Smeje se preglasno,neprirodno) ta je smeno? (Vilma ne prestaje sa smehom) Prestani!... Molim te,prestani! Vilmin smeh se prekida, kao to je i poeo, naglo i neoekivano. Poinjemuziki lajtmotiv.RUT: Vilma, ta si reila?VILMA: (Odsutno) ta sam reila?RUT: Hoe li svedoiti?VILMA: Svedoiti?... Hou, naravno... Sve Grabnerove lutke e svedoiti...

* * *Muziki lajtmotiv. Modni salon. Judit plee sa Flegelom. Ona i Vilma.JUDIT: Nee... Nee da svedoe.VILMA: Nee?JUDIT: Ne. Ni jedna nee. Boje se.VILMA: Boje se nacista?JUDIT: I njih, i ljudske pakosti.VILMA: A ti, Judit? ta e ti uraditi?Judit ne odgovara. Zaneseno plee. Vilma uzima flau sa piem, sipa u au. Pije. Juditprekida ples, prilazi Vilmi, prisno poloi ruku na njeno rame. Flegel unosi nage plastine


29/32

lutke, razmeta ih u polukrugu.JUDIT: Vilma, svedoile mi ili ne, svet e ostati kakav jeste. Mi smo nemone da bilo taizmenimo. Pomiri se s tim.VILMA: Da se pomirim sa sudbinom, kao tamo, u Kui lutaka?JUDIT: A to jedino nas dve da joj prkosimo? Vidi i sama da nam ni jedna od naih nedaje za pravo.VILMA: A one koje ne mogu vie da govore? Kome bi one dale za pravo?JUDIT: One su mrtve. Nemaju vie nikakva prava. (Vilma sipa sebi pie, pije) Vilma,nisu zaboravile... Ni jedna. Zna na ta mislim? (Vilma uti) Vilma, zaklele smo se...VILMA: Ne, ne...JUDIT: Ti si ga prva srela.VILMA: Ne, Judit... Ne mogu.JUDIT: Vilma, krv mora potei. Ne osea li da je to potrebno? Treba se osvetiti. Osvetaje dobra.

VILMA: Ne. To nije vie isti ovek.JUDIT: Znam tu priu. Sad se svi oni proglaavaju za prevarene idealiste. Svi su rtvemasovne hipnoze, koja im je pomutila razum.VILMA: Moda se svaki ovek sastoji iz dva bia... Jedno moe hladokrvno da ubijedete; drugo zadrhti kada maka rastrgne bespomonu pticu.JUDIT: To nita ne menja. Zloin se ne moe ponititi. Moe samo da se vrati istommerom. Krv za krv. ivot za ivot.VILMA: Judit, Judit, sea li se?... Taj razgovor, taj isti razgovor smo vejednom vodile.JUDIT: Kada?VILMA: Ne znam... Nisam sigurna... Moda sam sanjala... Moda i sada sanjam.ubertova Serenada, sa klavira. Flegel vadi revolver iz futrole, daje ga Judit. Ona prui

oruje Vilmi.JUDIT: Izvri presudu.VILMA: Judit, razmisli... Kada je Kua lutaka rasformirana, mogao nas je sve pobiti.On nas je poslao u Berger-Belzen. Potedeo je svima nama ivote.JUDIT: Neu o tome da razmiljam. Treba ga ubiti, to pre, dok je jo ovde.VILMA: A ta ako je doao ovamo da se pokaje?JUDIT: Pokajanje e mu uvaiti na onom svetu. Ovde, na ovom svetu, jedino jeiskupljenje smrt.Daje revolver Vilmi, zatim uhvati Flegela ispod ruke. On joj apue na uvo. Ona seraskalano smeje. Odlaze. Vilma stoji, nepokretna, sa orujem u ruci.* * *

Vilma i Daniel. Ona stoji, sa revolverom u ruci. On sedi za klavirom, svira ubertovuSerenadu. Vilma plane. Histerina je.VILMA: Prestani!... Dosta!... Prestani sa sviranjem!... Ne mogu vie to da sluam!... Nemogu vie! (Daniel prekine sviranje. Pauza. Sat sa crkvenog tornja otkucava. Ona stavioruje u tanu. Ponovo je mirna, pribrana) Daniele, koji je danas datum?DANIEL: Sedamnaesti.VILMA: Nije esnaesti?DANIEL: Ne. Sedamnaesti je.VILMA: Jue je bio petnaesti. Sigurna sam. ta se desilo sa esnaestim majem?Verovatno sam ga prespavala. (Pauza) U poslednje vreme sve ee sanjam. Baku... Nau


30/32

batu... Moju ljuljaku. Lutam kao utvara. Imam oseanje da me vetar nosi, da lebdim, dasam vemrtva. Moda i jesam. (Poinje muziki lajtmotiv. Pojavljuje se devojica ubeloj haljini. Sedne na ljuljaku, lagano se njie) I sada, i sada sanjam... (Zaplee)Sanjam, sanjam, sanjam...Vilma plee. Najpre sama, zatim povlai i Daniela. Pleu zajedno.DANIEL: Vilma, ja odlazim.VILMA: Znala sam da odlazi, Daniele, znala sam da zauvek odlazi.DANIEL: Ne, Vilma, ne odlazim zauvek. Vratiu se. Idem na koncertnu turneju, u Izrael.Ti zna da sam oduvek to eleo.VILMA: Nije istina. Odbijao si takve ponude.DANIEL: Nisam bio spreman. Ovoga puta, jesam. Bie mi lake, Vilma... Bre uzaboraviti.VILMA: Zaborav ne postoji. Nema ga. Nikada ga nije ni bilo.Telefon zvoni. Dugo, uporno. Muziki lajtmotiv se gubi. Devojica u beloj haljini otri.

Daniel krene prema telefonu.DANIEL: Ja u...VILMA: Ne! Ne dii slualicu! To su oni. Ovo je njihovo vreme.DANIEL: ta hoe od tebe?VILMA: Prete mi. Ubie me ako svedoim.DANIEL: Ali ti nee da svedoi, nee, zar ne?VILMA: Moram, Daniele. Vesam javila tuiocu da u doi na suenje.DANIEL: Nisi smela to da uini, nisi smela. Nikada vie u ivotu nee biti srena.VILMA: Bez obzira ta uinila nikada vie neu biti srena.(Sedne na ljuljaku. Lagano se njie)DANIEL: To nije pravedno. Meni je Bog celog ivota ugaao, a tebe surovo kanjavao.

Ja nemam nikave zasluge, a ti nikakve krivice. To nije pravedno!VILMA: Daniele, mili moj, sve je to samo san... San, koji sanjamo na dugom, dugomputovanju u stvarnost... Probudiemo se jednog jutra, jednog jutra, u sredu...DANIEL: Ne, to nije pravedno. Je li to tvoj sud, tvoj, Gospode? Tvoja pravda? uje lime? uje li? Ja sam ti verovao, drao se tvog Nauka, izvravao tvoje zapovesti. Budi misad oslonac, prosvetli moj um, pomogni mi da spoznam istinu. Hou da znam, hou dashvatim zato nas kanjava. Zar nije reeno: Bog gaji ljubav prema svemupostojeem? Zato onda kanjava one koji se vole? Zato mui bespomone, zatoslavu gradi na njihovim patnjama? Kakav si ti Bog? Jesi li Bog ljubavi i milosra, iliBog moi i mrnje? Surovi, okrutni, nemilosrdni Bog. To si ti. Ti, od pamtiveka, doSudnjeg dana. Ne, ne, to ne moe biti, to nije mogue: u tom sluaju, bio bi Sotona, a ne

Bog. Kakav si onda, kakav Bog? Bog lien oseanja? Hladni, ravnoduni Bog? To si ti?Znai, tebi je svejedno da li neko voli ili mrzi, veruje ili ne veruje, zna ili ne zna, da li jedobar ili zao? Ako je tako, a moda je tako, onda je sve doputeno... Sve je doputeno.Ne postoji nagrada, ne postoji kazna. Pakao je na Zemlji, a raja tvog raja nema nigde.Mesija to je smrt. Ona nas izbavlja, ona nam donosi mir. To je prava istina.* * *Na smiraju dana. Vilma na ljuljaci, Grabner sa buketom svee ubranih ljiljana u ruci.Sunce na zalasku.GRABNER: Doneo sam vam cvee, za rastanak. Znam da volite ljiljane. Pored vaegkreveta dugo vremena stajala je vaza sa ljiljanima. Kada je cvee uvelo, vi ste plakali.


31/32

VILMA: Plakala sam, kada je cvee uvelo?GRABNER: Da.VILMA: I vi se toga seate?GRABNER: Da.Vilma ustane sa ljuljake. Prie Grabneru, uzme od njega buket sa ljiljanima.VILMA: Grabneru, zato ste nas potedeli? Zato nas, na kraju, niste pobili?GRABNER: Nisam dobio takvo nareenje.VILMA: A ta biste uradili da ste ga dobili?GRABNER: Nisam ga dobio. (Pauza. Poinje muziki lajtmotiv) Ne vidim vas dobro.VILMA: Ni ja vas. Nebo sve vie bledi.Grabner okrene lea Vilmi. Zagleda se u horizont.GRABNER: Sunce zalazi. (Pauza. Vilma vadi iz tane revolver) Kada ponovo izae, jau vebiti kod svoje kue. (Vilma uperi oruje u njegova lea) Treba da doete kod nas,da vidite nau kuu. Dopae vam se, pogotovo bata, sad, u prolee. Svud se iri miris

narcisa i zumbula, meaju se sa mirisima jasmina i tek procvalih vrba, koje vetar donosisa reke. Kada je vreme mirno, iz grada dopire brujanje zvona. (Pauza. Vilma jo uvekdri oruje upereno u njega) Gospoo Kalderon, moete li mi oprostiti? (Vilma uti.Ruka sa orujem klone. Parovi zapoinju ples) Moete li?VILMA: Oekujete od mene da vas alim. Oekujete samilost. A vi ste saaljenje isamilost tako okrutno uskraivali svimanama. Kako mogu da vam oprostim?Vilma stavlja sedu periku, sedne u invalidska kolica. Muzika je sve glasnija. Parovi sevrte. Grabner se penje na improvizovanu pozornicu.GRABNER: Bio sam vojnik... A kao vojnik bio sam spreman da se podinim svojimstareinama i da posluno izvravam njihova nareenja. Ne tvrdim da nisam ubijao, alita sam drugo mogao da uradim? ta e uraditi oni koji e se sutra nai u slinom

poloaju? Uraditi isto: izvravae nareenja, bez obzira na njihov ludaki smisao.Pogrom e se ponoviti. Potreban je samo mit koji e pokrenuti mase, i tiranin koji euspeti da ih zavede. Koji bi narod odoleo, koji narod sutra nee moi odoleti? Pucnji izrevolvera. Grabner se presamiti, pada preko ljuljake. Parovi i dalje pleu.* * *Muziki lajt motiv. Parovi pleu. Sedamdesetogodinja Vilma u invalidskim kolicima, sabuketom svee ubranih ljiljana u krilu. Pored nje, Albert Roonek.ROONEK: Gospoo Kalderon, ko je ubio Emila Grabnera?Vilma uti. Pojavljuju se, u parovima, Daniel i Lea, Boris i Rut, uman i Judit, devojicau beloj haljini i deak sa loptom. Prikljuuju se plesaima, pleu zajedno sa njima.VILMA: Vilma, probudi se, probudi se...

ROONEK: Ako ga niste vi ubili, ko je onda to uinio? Plaeni ubica?VILMA: Ti sanja, ti sanja, sanja...ROONEK: Judit traser? (Vilma uti) Vaa sestra, Rut? (Vilma uti) Ili on? Va mu?VILMA: Svako ko uniti jednu duu, kao da je unitio ceo svet. Tako bi vamodgovorio Daniel.ROONEK: Poznat mi je taj zapis iz Talmuda, ali on ima i nastavak: ... a svako ko odrijednu duu, kao da je odrao ceo svet. Daniel je rtvovao sebe, da bi odrao duuvoljene osobe. Vau duu.Muzika utihne, zatim se potpuno gubi. Parovi i dalje pleu.VILMA: Ne znam, ne znam, ne mogu da znam... Daniela nisam nikada vie videla. Umro


32/32

je na turneji, za vreme koncerta. Umrli su i Judit i Rut i Boris... Sada su svi zajedno, idobri i zli, i greni i bezgreni u nitavilu.ROONEK: A ubistvo Emila Grabnera ostae nerasvetljeno, verovatno zauvek.VILMA: Istina e se otkriti na zavretku vremena, pod uslovima koje mi ne moemo nida zamislimo.Pauza. Parovi i dalje pleu, bez muzike.ROONEK: Kakva tiina... Ovde je uvek tako tiho?Vilma uti. Roonek se povlai. Jedni za drugim, povlae se i plesni parovi. Vilma, sama.VILMA: Da, ovde je uvek tiho... (Pauza) Ugodno je sedeti u tiini, u samoi, i sanjati...Pojavljuje se Flegel, sav u belom: mantil, pantalone, patike, bolniarska kapa. Prilaziinvalidskim kolicima, stane iza Vilminih lea. Njena glava je klonula. ini se da spava.Flegel odgura invalidska kolica sa Vilmom. Tiina. uje se samo kripa ljuljake koja selagano njie.

Documents

Djordje Lebovic - Vojnik i Lutka