Izložba studentskih radova sa predmeta Arhitektonsko projektovanje kompleksnih programa 16/17decembar 2016. godineŽeleznička stanica u Novom Sadu

Autori izložbe: Dragana Konstantinović, Miljana Zeković, Slobodan Jović, Maja Momirov, Jelena Mitrović

Selekcioni odbor: Lazar Kuzmanov, Miroslav Šilić, Ivan Kalc, Aleksandar Bede

nastavnici : Doc dr Dragana Konstantinović /Doc dr Miljana Zeković

saradnici : Slobodan Jović / Maja Momirov /Jelena Mitrović

gosti studija : Ranko Vukobrat / Julka Majtan / Mr Milan Vučinić / Miodrag Đukić / Mr Lazar Kuzmanov / Aleksandar Bede / Ivan Kalc / Miodrag Šilić

APKP 2016 / 2017.

Školske 2016/2017. godine, na predmetu Arhitektonsko projektovanje kompleksnih programa zadatak studenata je bio ispitivanje programske i strukturalne rekonstrukcije objekta Železničke stanice kroz šest scenarija mogućeg razvoja. Semestralni projekat studenti su razvijali u timovima, tokom meseca novembra i decembra, u studiju uspostavljenom u prostorijama Železničke stanice.Koncept realizacije predmeta postavljen je oko više značajnih tema. Najpre, sam predmet počiva na uverenju da se kompleksnost programa može istraživati na više različitih ravni, odnosno, da kompleksnost nužno ne znači diverzitet različitih utilitarnih funkcija, nego višeslojnost i kompleksnost funkcija arhitekture. Time, težište kursa pomereno je ka istraživanju, ali i uspostavljanju funkcionalnih veza istraživanja i projektovanja, odnosno istraživanjem podržanog projektovanja. U odnosu na ovo, odabir teme – objekta Železničke stanice u Novom Sadu – imao je za cilj da problematizuje različite domene (arhitektonske) sredine i identifikuje niz složenih relacija: prema istoriji, graditeljskom nasleđu socijalističkog modernizma, objektu arhitekte Imrea Farkaša, vrlo kompleksnom korisniku u procesu tranzicije, prema nekadašnjim, savremenim i budućim društvenim vrednostima i potrebama, kao i druga globalna arhitektonska pitanja. Kroz rad na ovim temama uspostavljene su konceptualne platforme na kojima su razvijani projekti.

IZVOD IZ RECENZIJE

“Izložba APKP na stanici” prikazuje rezultate složenog istraživačkog procesa koji je postavljen oko problema rehabilitacije i daljeg razvoja objekta Železničke stanice Novi Sad. Kompleksni kulturno-istorijski milje nastanka objekta i njegovo sagledavanje u korpusu jugoslovenskog modernizma, kao i složeni uslovi u kojima funkcioniše danas, bili su polazište za istraživanje mogućih scenarija razvoja objekta i anticipiranja modela njegove buduće upotrebe. Šest prikazanih radova ilustruju diverzitet pristupa problemu i ukazuju na neophodnost uspostavljanja specifičnih strategija u reaktivaciji ovog dela graditeljskog nasleđa. Takođe, projekti ukazuju na širinu i višeslojnost istraživačke platforme, kojom je definisan kontekst rada na pojedinačnim projektima/slučajevima, i utvđen dinamičan i interaktivan odnos između projektovanja i istraživanja. Ovakvi poduhvati podržavaju ideju o novim pristupima problemima reaktivacije graditeljskog nasleđa, kroz kvalitetno kreirane istraživačko-projektantske formate, i to u procesu edukacije studenata.”

dr Darko Polić

1

2

HOSTEL

Ideja projekta zasniva se na uvođenju programa smeštaja na železničku stanicu. Izgradnjom novog objekta – hostela stvoren je fleksibilan prostor koji je pored osnovne funkcije (smeštaja) nudi mnoštvo javnih i polujavnih sadržaja.Sama ideja promenjivog kapaciteta hostela nastala je iz uvećane potražnje za smeštajem u određenim periodima godine (npr. u vreme manifestacije Egzit, proslave Nove godine i sl.) kada veliki broj mladih (20-30 godina) poseti Novi Sad. Objekat je projektovan da zadovolji potrebe ove grupe korisnika: ponudi fleksibilan režim upotrebe, odgovori na potrebe za zajedničkim i javnim sadržajima, ostvari fleksibilnost, i razvije vizuelnu i funkcioalnu prepoznatljivost.Objekat ima dve programske i prostorne celine. Jedinice za spavanje projektovane su kao boksovi (2,5x1,6x2,5m) koji se „postavljaju“ na svoje pozicije uz prednju fasadu u najviše tri nivoa. Jedinice su skladištene na trećem nivou i kreću se posebnim mehaničkim sistemom kako bi zauzele svoj položaj, kada se koriste. Maksimalna iskorišćenost kapaciteta je kada su jedinice raspoređene u dva niza i tri nivoa. Sama promena kapaciteta direktno utiče na vizuelnu sliku fasade hostela. Drugu celinu čini programski fleksibilan i prostorno razvijen sistem javnih i polujavnih sadržaja kojim se ostvaruju društvene funkcije za korisnike hostela, ali i za stanovnike grada. Prizemlje objekta je zamišljeno kao multifunkcionalan javni prostor koji povezuje peron železničke stanice sa platoom ispred objekta, i uspostavlja funkcionalnu vezu različitih sadržaja.

studentski tim : Jovan Cvjetković / Mario Bečko / Vuk Mandić / Aleksandar Novković / Jovana Franić

3

AGRO ŽELEZNICA

Kao posledica procesa tranzicije, oko 500 km pruga u Vojvodini je predviđeno za ukidanje. U posedu Železnice nalazi se pojas od po 25 m sa obe strane pruge, to jest ukupno 2200 ha zemljišta, na koje se plaća porez, a koje predstavlja neiskorišćeni ekonomski resurs. Ovaj projekat postavljen je oko ideje da se ukinuti pravci opet aktiviraju za potrebe uzgajanja lekovitog bilja, njihove prerade (u ranžernim stanicama) i transporta (voz sa pogonom na vodoonik). Predviđa se uzgajanje kultura za kojima postoji potražnja, isplative su i ne zahtevaju puno obrađivanja. Mali organski proizvođači duž ovih pravaca se takođe uključuju u projekat, a razmatra se i prekvalifikacija osoblja železnice za ovu delatnost, kao vid održivog programa smanjanja broja radnika u železničkom saobraćaju. Ovim se stvara zaokružen sistem - mreža organskih proizvođača širom Vojodine, gde se Novi Sad i objekat Železničke stanice izdvaja kao čvorište, centar za promociju nove delatnosti i distribuciju proizvoda. Železnica Srbije postaje profitabilno preduzeće koje se samostalno finansira i razvija. U skladu sa novim potrebama uvode se određene programske i funkcionalne izmene u samom objektu Železničke stanice, koje doprinose novom kvalitetu ovog prostora. Paralelno s tim, menja se karakter javnog prostora ispred objekta, koji zajedno s prepoznatljivom siluetom objekta, uspostavlja novi identitet kompleksa zasnovan na novoj viziji njegovog funkcionisanja.

studentski tim : Marijana Banović / Sara Bojičić / Miloš Grbić / Ružica Kaurin / Mila Mitrović

4

5

6

POSLOVANJE U POKRETU

Savremeni koncept života i rada ljudi, diktiran digitalizacijom i savremenim tehnologijama, dovodi do potrebe za novim modelima organizacije društvenih i profesionalnih sfera života. U skladu sa tim, poslovanje u okvirima konvencionalne prostorne i vremenske organizacije, transformiše se kroz izlazak iz statičnog domena, ka novoj dinamičkoj postavci, determinisanoj ne samo kroz radne potrebe već i izražene aspekte socijalizacije. Tradicionalna dužina i organizacija radnog dana, definisana podelom na rad, slobodno vreme i odmor zamenjena je preklapanjem ovih funkcija u promenjivom vremenskom okviru tako da savremenom čoveku omogućava visok nivo upravljanja radnim i slobodnim vremenom. Poslovanje kao takvo, usko povezano sa kretanjem, predstavlja okvir savremenog oblika života- digitalnog nomadizma, čija se ograničenja i pravila još uvek razvijaju i postavljaju. Železnička stanica, kao zadati prostorni okvir, postaje jedinstvena tipologija koja pored svoje osnovne funkcije inkorporira i sve dodatne sadržaje koji podržavaju ovaj savremeni način života. Kao ključno sredstvo za formiranje prostora stanice postavlja se platforma, jedinstveni spoj tehnologije i instalacija, koja prostiranjem duž čitavog objekta kao i izlazom u spoljašnji prostor, stvara jedinstvene celine čije granice nisu definisane prostornim odvajanjem, već denivelacijom. Na taj način postignuto je stvaranje različitih prostornih kvaliteta čije se funkcionisanje može obavljati nesmetano jedno od drugog. Jedinstveni prostor omogućava komunikaciju i preplitanje funkcija, a kao takav daje mnoštvo mogućih načina korišćenja tako da zadovoljava potrebe različitih grupa korisnika koji u isto vreme mogu objekat koristiti za poslovanje, odmor, zabavu, slobodno vreme, kulturu i drugo.Na taj način, posmatrajući železnički saobraćaj kao glavno sredstvo transporta u budućnosti, železnička stanica postaje ključna tačka, mesto susreta, razmena ideja, čvorište tokova, pravaca kretanja, mesto preplitanja različitih funkcija i pre svega prostor koji predstavlja adekvatan odgovor na savremeni način života koji je diktiran razvojem tehnologije.

studentski tim : Jovana Ristanić / Inda Gogalić / Ivana Zlatanović / Tijana Đurić / Stefan Vujić

7

ENERGETSKA EFIKASNOST

Tema projekta je rekonstrukcija i adaptacija železničke stanice u Novom Sadu kako bi objekat postao energetski i prostorno održiv. Analiza potrošnje energije za potrebe funkcionisanja objekta železničke stanice osnovni je razlog za ovakav pristup projektu, s ciljen da se upotrebi manja količina energije za obavljanje istih funkcija, uz očuvanje komfora korisnika, i uz prepoznatljiv sistem prostornih intervencija kojim će se korisnicima jasno predočiti novi koncept funkcionisanja stanice.Kao odgovor na zahteve koje postavlja energetska efikasnost, trenutno stanje objekta, njegovu fizičku strukturu, kao i arhitektonsku vrednost koju objekat poseduje, predloženo je uvođenje podužne linije kretanja na nivou prizemlja, a kojom se spajaju različiti sadržaji. Ova programska osa, koja se pruža duž čitavog objekta, uspostavlja i povezuje sistem različitih sadržaja: natkriveni atrijum- urbanu baštu kojoj su okrenuti poslovni sadržaji, glavni hol sa uslužnim delatnostima i fragmentima prirodnih oaza, izložbene prostore, nove sportsko-rekreativne prostore u krilu D. Ovaj niz ne završava se poslednjim sadržajem; on se kontinualno nastavlja preko rampe i izlazi na peron stanice sa novim konceptom nadstrešnice. Ovaj programski sistem i potpuno novi identitet objekta učiniće da stanice ne bude samo ‘’portal’’ kroz koji putnici moraju da prođu zbog putovanja, već prostor u koji će svako želeti da dođe i da ga doživi.

studentski tim : Almina Zećirović / Arabela Salković / Damir Rastoder / Demir Redžić / Dženan Džanković

8

9

10

INTEGRACIJA PROSTORA

U savremenim gradovima, železničke trase i dalje predstavljaju infrastrukturne linije koja fizički, funkcionalno i mentalno odvajaju segmente grada. U slučaju Novog Sada, ta činjenica je posebno izražena u planiranju i realizaciji železničke stanice i prostora ispred, i iza nje. Analiza trenutnog stanja ukazuje na više problema: trenutna pozicija autobuske stanice u korelaciji sa njenim aktivnim delovanjem utiče loše kako na železničku stanicu tako i na grad; saobraćaj ispred železničke stanice je zakrčen; evidentno je prekomerno zagađenje vazduha; pruga iza železničke stanice deluje kao granica grada preko koje se ne može preći.Cilj projekta jeste integracija ovih urbanih prostora, kroz jedinstvenu arhitektonsku (infra)strukturu koja spaja železnički i autobuski (medjumesni, gradski I prigradski) saobraćaj i uvodi protočni biciklističko-pešački pravac u nastavku Bulevara oslobođenja. Sadržaj ovog pravca čine prostori trgovinskog karaktera, dok posebno mesto zauzima mreža javnih prostora: sistem trgova koji se formira duž ovog pravca. Iznad ovog toka nalaze se dva sobraćajna sistema: železnički koloseci i kolske saobraćajnice nove autobuske stanice. Na kraju prolaza otvara se vizura na jedan potpuno nov, opremljen i moderan gradski trg okružen savremenim objektima izuzetne vrednosti. Laka sagledivost, potpuna integracija u tkivo grada i jednostavno funkcionisanje ovog prostora jeste krajnji cilj projekta.

studentski tim : Mihaela Šarić / Stefan Nikolić / Danica Stupar

11

PROJEKAT 2021

Projekat 2021 predlaže strategiju koja objedinjuje pitanje prostornih kapaciteta neophodnih nezavisnoj kulturnoj sceni i rešenje trenutnog stanja železnice, koja će se u narednom periodu reorganizovati u skladu sa Planom za reformu železnice 2016-2020. godine po kojem se kapaciteti posebno u pogledu zaposlenih smanjuju, a postojeći višak prostora uvećava. Projekat se odvija fazno i predviđene aktivnosti moguće je sagledati na godišnjem nivou. Svaka faza uslovljava ostvarivanje sledeće, posebno u pogledu funkcionisanja i ekonomske održivosti. U okviru projekta, Novi Sad razmatramo kao grad Evropsku prestonicu kulture koja osim postojećih objekata i festivala kulture nudi i prostore za aktivno delovanje nezavisne kulturne scene, prostore za rad i prostore za događaje objedinjeno sa kritičnim pitanjima održivosti infrastrukture. Koncept se oslanja na projekat „We need it- we do it“ / „To trebamo- to radimo“ tima hrvatskih arhitekata.Prostor objekta Železničke stanice pretrpeo je bitne funkcionalne izmene, koje se na sam spoljašnji izgled objekta ne odražavaju. Krilo A je administrativni deo za železnicu i organizacije, sa atrijumom za sve korisnike prostora. Krilo B u kojem se nalazi glavni hol se vraća u prvobitno stanje, ali se razmatra i kao jedini prostor u gradu koji ima mogućnost organizovanja izložbi većih formata. Prostor čekaonica postaje jedinstven, i u njemu se povremeno organizuju izložbe umetnika koji stvaraju na stanici, ili rade u privatnoj režiji. Krilo C ima najviše prostornih izmena i transformiše se prvo: otvaranje kluba za nezavisnu kulturnu scenu omogućiće događaje koji će doprineti useljavanju ostalih organizacija, finansijskom rešavanju problema održavanja prostora stanice, prostornog delovanja umetnika. Krilo D se potpuno funkcionalno reorganizuje, te se ovde smeštaju organizacije, slobodni umetnici, umetnici nezavisne kulturne scene u okviru poslednje faze koja vremenski najduže traje i koja je prostorno najmanje definisana konačnim izmenama, te će oni imati mogućnost organizovanja prostora po potrebi.

studentski tim : Dijana Zeljković / Elena Jeđini / Nevena Stupar / Orlanda Tripković /Tamara Popić

12

13

studio je realizovan u saradnji sa Infrastruktura železnice Srbije a.d. i uz ogromnu podršku i razumevanje svih zaposlenih na Železničkoj stanici

Novi Sad.

14

Urednici kataloga: dr Dragana Konstantinović, Maja Momirov, Slobodan Jović

Recenzent: dr Darko Polić

Dizajn kataloga i tehnička obrada: Slobodan Jović

Izdavač: Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizamNovi Sad, 2017.

isbn 978-86-7892-895-6

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

378:72-057.875(497.113 Novi Sad)(083.824)

APKP 16/17 [Elektronski izvor] : izložba studentskih radova / [urednici Dragana Konstantinović, Maja Momirov, Slobodan Jović]. - Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, 2017

Dostupno i na: http://www.arhns.uns.ac.rs. - Zapis zasnovan na stanju na dan 26.12. 2017. - Nasl. sa naslovnog ekrana

ISBN 978-86-7892-895-6

a) Факултет техничких наука (Нови Сад). Департман за архитектуру и урбанизам - Студентски радови - Изложбени каталози COBISS.SR-ID 319704583