Momir Jović~Srbi pre Srba

8/19/2019 Momir Jović~Srbi pre Srba

1/145

Проф. др Момир ЈОВИЋ

СРБИ ПРЕ СРБА

Краљево Доротеус

2002.


2/145


3/145

САДРЖАЈ

Списак скраћеница употребљених дела

ПРЕДГОВОР

7

18

СРБИ СЛОВЕНИ И АНТИЧКА ТРАДИЦИЈА 23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА 24Велесова књига 26Несугласице око настанк а српске писмености 35

ЛЕПЕНСКИ ВИР ВИНЧА 50

АРКТИК СЕОБЕ АРИЈАЦА 61O Календару 64Погребни обреди 70Бог Дагон и Срби 75"Српски синдром" 83

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО 86

ДЕ ШИ ФРОВАЊЕ ВИН ЧАН СК ОГ ПИ СМ А 105

Стела Ксантос и Повој загребачке мум ије 105Пеласти Етрурцл Словени 114Срби у Поду нављу 130"Народи c мора" 135

Лаб и Срби кр оз Истор иј у 137

ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ 140Око ран ијег имена Волге 156


4/145

Документованост топонима изведених из имена Срба165177O Трачанима

O Венетима

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

SERBS BEFORE SERBS

S u m m a r y

182

188

195

195

Индекс 199

Скраћенице употребљених дела

Аполоније са Родоса

"Аргонаути"

Аријан 'Александрова војна"

Аристотел "Реторика"

"Атлас"

М. Арсенић

Бикерман "Хронологија"

С. С. Билбија

"Староевропски језик и

писмо Етрураца"

C. C. Билбија "The Mummy of

Zagreb"

M. Будимир "Грци и

Пеласти"

Apol on ije sa Rodo sa "Ep o

Arg on au tim a" prev od M. Višić;

Cetinje, 1988.

Ar ija n "Al eks and rov a voj na"Zagreb, 1952.

Аристотел "Реторика" НовиСад, 1997.

"Atlas" VidalLablach, Paris, 1909.

Арсенић Милан, преводилац

и коментатор Херодотове

"Историје" Нови Сад, 1988.

Bickerman J. E. "Chronology of the

An cie nt Wo rld " Lond on, 1969.

Билбија Светислав C."Староевропски језик и

писмо Етрураца" Чикаго,1984.

Bilbija Svetislav S. "The Mummy

of Zagreb and Other Etruscan,Lydian and Lycian Written

Monuments" Chicago, 1989.

Будимир Милан "Грци иПеласти" САН, Београд,

1950.


5/145

M. Будимир "PelastoSlavica" Budimi r Mila n "PelastoSlavica"Zaereb, JAZU, 1956.

M. Будимир M. Флашар"Преглед римскекњижевности"

Будимир Милан ФлашарМирон "Преглед римскекњижевности" Београд, 1963.

М. Будимир "Са балканских Будимир Милан "Са

источника" балканских источника" СКЗ,Београд, 1969.

Цар. Библија, Прва и Друга књигаЦарства.

Цезар "Моји ратови" Cezar Gaj Julije "Moji ratovi"Zagreb, 1972.

B. Чајкановић "Неколике. Чајкановић Веселин"Неколике опште појаве у старој српској религији"Београд, 1923.

В. Чајкановић "Пуштањеводе..."

Чајка новић Веселин"Пуштање воде o ВеликомЧетвртку" Београд, 1924.

В. Чајкановић"Сахрањивање.

Чајкановић Веселин"Сахрањивање под прагом"Београд, 1924.

ί. Деретић "Историја Срба Γ Деретић Јован "ИсторпјаСрба I" Ница. 1975.

Ј. Деретић "Западна Србија" Деретић Јова н "ЗападнаСрбија " Чикаго. 1995.

Диодор Сикулски•'Библиотека"

Д. Ап .

В. Дјурант "Источне циви

ли зац иј е"

В. Дјурант "Живот Грчке"

Днев.

Н. Дучић "Историја СПЦ"

Μ. Η. Ђурић "Историја

хеленске књижевности"

А. Франзен "Преглед пови јести Цркве"

Ц. Џ. Фрејзер "Златна грана"

С. Гопчевић "Стара Србија и

Македоннја"

Херодот "Историја"

Diodor Sisuli "Bibliothecae historica

libri qui supresunt" Biponti, I. IX1,

19741807.

Библија, Дела Апостолска.

Дјурант Вил "Источне циви

лизације" Београд, 1995.

Дјурант Вил "Живот Грчке"

Београд, 1996.

Библија, Прва и Друга књига Дн ев ни ка .

Дучнћ Нићифор "Историја

Српске Православне Цркве"


Ђурић Милош Н. "Историја

хеленске књижевности"


Franzen August "Pregled povijesti

Crkve" Zagreb, 1983.

Фрејзер Џемс Џ. "Златна

грана студија магије и

религије'" Београд, 1937.

Гопчевић Спиридон "Стара

Србија и Македонија"

Београд, 1890; фототипско

издање Приштина, 1997.

Херодот "Историја" (11

издање) Нови Сад, 1988.


6/145

Хомер "Илијада" Хомер "Илијада" Нови Сад,1972.

"Историја Црне Горе I"

''Историја српског народа"

Ј. Јанићи јевић "Културнаризница Србије"

Ђ. Јанковић "Српскегромиле"

К. Јиречек "Историја Срба"

М. Јовић "Јустинијана Prima"

M. Јовић "С рбија и..."

група аутора "Историја ЦрнеГоре I" 2/1 Титоград, 1967.

група аутора "Историјасрпског народа" I; Београд,

1981.

Јанићије вић Јован "Културнаризница Србије" Београд,1996.

Јанковић Ђорђе "Српскегромиле" Београд, 1998.

Јиречек Константин"Историја Срба" III;


Јовић Момир "ЈустинијанаPrima" Лесковачки зборник

XX IX ; Лесковац, 19S9.

Јовић Момир "Србија иримокатоличка црква у Средњем веку" Крушевац,M C M X C I V .

М. Јовић "РаноХришћанство..."

Јовић Момир "РаноХришћанство на Балкану"Ниш 1994.

М. Јовић "Мистеријски кул Јовић Момир "Мистеријскитови..." култ ови источног

Медитерана" Зборник радоваФилозофског факултета

XX II IXX IV (19931994);

Приштина, 1995.

М. Јовић "Историја Старог

века I"

М. Јовић "Историја Срба"

Јовић Момир "ИсторијаСтарог века I" Приштина,1995.

Јовић Момир "ИсторијаСрба" (II издање) Смедерево,2000.

Качић Миошић "Угодни раз Качић Миошић "Угодни разговори" говори народ а Словинског"

издање од 1759; Венеција.

Керам "Богови, гробови..."

C. H. Крамер "Хисторијапочиње у Сумеру"

С. Кулунџ ић "Књига oкњизи"

Ceram C. W. "Bogovi, grobovi i

učenjaci" Zagreb, 1955.

Kramer Samulel Noah "Historija

počinje u Sumeru" Zagreb, 1966.

Kulundžić Zvonimir "Knjiga o

knjizi I tom Historije pisma"

Zagreb, 1957.

C. Л. Лазић "Срби у давнини" Лазић Сима Лукин "Срби у давн ини" Загреб, 1894.

T. Lewicki "Obrzedy pogreze

bowe..."

Lewicki T. "Obrzedy pogrezebowe

poganskich Slowian w opisach

podroznikow i pisarzy arabiskich

glownie z IXX w." Archeologia V.

Wa rs za wa , Wr os la w 19521953.

11


7/145

O. Л. Пјановић "Срби...1П"

J. Д. Манси "Sacrorum..."

A. Марк елин "Историј а"

Т. Маретић "Славени у давнини"

Масуди "Златни лугови"

Мат.

М. С. Милојевић "Одломциисторије Срба I"

Moj.

H. Нодило "Стара вјера..."

Н. Нодило "Религија..."

Луков нћ Пјановић Олга"Срби... народ најст ари ји 1И"Београд, 1990.

Mansi J. D. "Sacrorum consiliorum

nova et amplissima collecta"

FloerantineVenetisParisLipsae;

17591927.

Маркелин Амијан "Исторнја"Београд, 1998.

Maretić Toma "Slaveni u davnini"

Zagreb, 1889.

Масуди "Златни лугови"Москва, 1870. (у издању A. Ja.Гаркавина)

Библија, Јеванђеље поМатеју.

Милојевић Милош С."Одломци историје Срба исрпских југослове нских земаља у Турској и

Аустрији" I и II свескаБеоград, 1872.

Библија, МојсијевоПетокњпжје (I, II, III, IV, V) .

Nodilo Natko "Stara vjera Srba i

Hrvata" Split, 1981.

Nodilo Natko "Religija Srba i

Hrvata" Zagreb, 1985.

12

P. Новаковић "Још o пореклу

Срба"

P. Новаковић "Срби"

P. Новаковић "Срби и рајск е

реке"

Р. Новаковић "Карпатски и Лик ијс ки Срби "

Новаковић Реља "Још oпореклу Срба И сва Србскаидолу служаше Дагону"Београд, 1992.

Новаковић Реља "Срби"Београд, 1993.

Новаковић Реља "Срби ирајске реке" Београд, 1995.

Новаковић Реља "Карпатскии Ликијски Срби" Београд,1997.

М. Орбини "КраљевствоСловена"

3. Орфелин "Историја ПетраВеликог"

Орбини Мавро "КраљевствоСловена" Београд, 1968.

Орфелин Захарије "ИсторијаПетра Великог" Венеција,

1772.

Г. Острогорски "ИсторијаВизантије"

Г. Острогорски "Византија иСловени"

Ф. Папазоглу " Средњоба лканс ка

племена..."

Ф. Папазоглу "Илири и Ал ба нц и"

Острогорски Георгије"Историја Византије"Београд, 1969.

Острогорски Георгије"Византија и Словени"Београд, 1970.

Papazoglu Fanula "Srednjobalkanska

plemena u predrimsko doba" ANU

BIH, Saraje vo, 1969.

Papazoglu Fanula "Iliri i Albanci"

Beograd, 1988.

13


8/145

L. Pareti, P. Brezzi, L. Petech

"Stari Svijet"

P. Пешић "Винчанско писмо"

P. Пешић "Завера порицања"

Р. Пешић "Велесова књига"

Р. Пешић "Оптужујем ћутањ е"

A. M. Петр овић "Крат каархеологија Срба"

A. M. Петровић"Праисторија Срба"

Pareti L, Brezzi P, Petech L. "Stari

Svijet" ed. Historia čovječanstva,

sv. II, knj. l, Zagreb, 1967.

Пешић Радивоје "Винчанскописмо" Београд, 1995.

Пешић Радивоје "Завера порицања" Београд, 1996.

Пешић Радиво је "Велесовакњига" Београд, 1997.

Пешић Радивоје "Оптужујем ћутањ е" Беогр ад, 2001.

Петровић Александар М."Кратка археологија Срба

Срби према списима старих повесника" Нови Сад, 1994.

Петровић Александар М."Праисторија Срба" Београд,2001.

"Ниш у делима путописаца" приредио Петровић Видос ав"Ниш у делима путописаца одIV до XX века" Ниш, 2001.

P ir i R ei s " Ki ta b i Ba hr iy e" Piri R ei s " Ki ta b i B ah ri ye '' Is ta n bu l,

1988.

Платон "Тимај" Platon "Timaj" Bigz, Beograd,1981.

14

A. C. Сп аји ћева "На јст ари ји јез ик Би бл ије"

Плиније Старији "Nat. hist."

J. Поповић "Четири рајске

реке"

Ј. Поповић "Опћа црквенаисторија"

Клаудије Птоломеј"Географика"

F. W. Putzgers "Istorijski atlas"

Б. Рабиндер "Живот и..."

И. Руварац "Маћедонија"

П. Скок "Долазак Словена наМедитеран"

Спајићева Авфелија Станчић"Најстарпји језик Би блије"Београд, 1994.

Plini Secundi "Naturalis historiae"

Lipsiae, 1906.

Поповић Јевсевије "Четири

рајске реке. Једно место изКонстантина Философа"Београд, 1936.

Поповић Јевсевије "Опћацрквена историја" преведеноc немачког, СремскиКарл овци , 1912; књ. III

Claudii Ptolemaei "Geographica"

Ulm I486; Parisiis, 1883.

Putzgers F. W. "Istorijski atlas"

Leipzig, 1892.

Рабиндер Борис "Живот ирелигија Словена према Влескњизи" Панчево, 1996.

Руварац Иларион "Маћедони ја " бео гра дск о "Коло" бр. 40,

1890.

Скок Петар "Долазак Словена на Медитеран"Сплит, 1935.

15


9/145

Ст. Станојевић "Борба за

самосталност..."

Станојевнћ "Борба за

самосталност католичке

цркве у Немањићкој држави"

СКА, Београд, 1912.

Љ. Стојановић "Стари српски Стојановић Љубомир 'Стари

родослови..."

Судије

П. Ј. Шафарик "Über die

Abknuft der Slawen"

Φ. Шишић "Летопис..."

Тацит "Германија"

српски родослови и

летописи" Сремски

Карловци, 1927.

Библија, Књига ο Судијама.

Schaffarik P. J. "Über die Abknuft

der Slawen" nach Lorenz

Surowiecki, Ofen, 1872.

Шшпић Фердо "Летопис попа

Дукљанина" СКА, Београд,

1928.

Тацит "Германија"Београд,

1969.

Тилак "Арктичка прадомов Тилак Бал Гангадхар

ина Веда" "Арктичка прадомовина

Веда" Београд, 1987.

F. Valla "Poviest Srednjega vieka I Valla Franjo "Poviest Srednjega

111" vieka" l i 11 knj . 1893; III knj .

Zagreb, 1896.

Вергилије "Енеида" Vergili je "Eneida" Zagreb, 1980.

16

"Византијски извори l"

"Византијски извори II"

"Византијски извори III"

Г. Вукчевић "О поријеклу

Илира"

И. М. Живанчевић "Новом

покољењу"

Н. Жупанић "Тројанци и

Аријевци"

Н. Жупанић "Срби Плинија и

Птоломеја"

група аутора "

извори за историју народа

Југославије" том Г, САН,

посебна издања

Византолошког института,


група аутора "Византијскиизвори за историју народа

Југославије" том II; САН.


Византолошког института,


група аутора "Византијски

извори за историју народа

Југославије" TOM III; CAH,


Византолошког института,Београд, 1966.

Vuk čev ić Goj ko "O por ijek lu Ilira "

Podgorica, 1992.

Живанчевић Илија М.

"Новом покољењу" Београд,1934.

Жупанић Нино "Тројанци и

Аријевци" Глас СКА,

LXXX IV, други разред 51.


Жупанић Нино "Срби

Плинија и Птоломеја"

Зборник радова посв. Јовану

Цвијићу, Београд, 1924.

17


10/145

ПРЕДГОВОР

Српска званична историографија o Србима,већином, током деветнаестог века, заснивала се напотпуним непомирљи вим, нелогичним међусобнимсупротностима. Уз најјачи аргумент досељавањеСловена на Балкан, T O K O M V V I I века.

Важећа та, берлинскобечкаисториографска школа, полази од чињенице да сеСрби, део старијег, прастарог народа Словена, подтим именом: Срби документују тек од IX века(после Христа).

Ово датирање одговара податку да се

Људевит Посавски 822. год ине склонио из Сиска(Sisciae) код Срба у области личког града Срба, наУни.

1 У истој књизи наведено je да je y "имену

града Гордосервона у Витинији, забележеног 68(3681. године, сачуван најстарији помен српскогплеменског имена".

2

Према Порфирогениту, цар Константин VII(913959), стоји: "Владарски син који je довео Србе

у но ву посто јбину, ум ро je јо ш пре но што су се доселили Бугари , што значи пре 680. године".

3

И ови подаци, који носе извесну историјску истину, штури су. Византијски цареви: Константин

1 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 147.2 "Историја Српског народа" књ. I, стр. 144.

3 "Историја Српског народа" к њ. I, стр. 147; "Визант ијски и звори [[";

стр. 4750.

18

II (641695), Константин IV (668685) и Јустинијан Π(685695; дакле у првом делу владавине цараЈустининана II), вршили су пресељавање већегброја Словена, са Балкана у Малу Азију, у областВитиније. Ти Словени су пресељавани углавном извизантијске теме Стримон (југоистични део

да наш ње Мак ед он ије ), да кле , сва как о пр епоменуте 680. годинеХ

Већ код ових навођења, долази до искакањаиз уобичајеног прихватања наших историчара.Наиме, ти "Словени" у Витинији подижу свој град,

у знак сећања на св оју по стојб ин у. Али , гр ад носииме: Град Срба: Гордосервон Сервогордон.

Дак ле , нема п омена ο наводним Македонцима.Овај град je y изразито брзом времену

израстао до епископског седишта, што само посеби није случај са осталим центрима. Тако jeСрбин, епископ Гордосервона, Исидор, поменуте

680. године, био међу учесницима ШестогВасељенског Сабора (680681) у Константинопољу.

2

Изношење ових чињеница, које непренебрегавају други српски историчари, ипак намеће обавезу увођења систематизације у могућеподатке. To условљава померањепретпостављених векова око досељавања Словенана Балкан.

На Балкан се досељавају Срби, који крајем

седмог века, већ се дефинишу као Срби. Ho, y нашој историографији, за Словене су везани јошконкретни епитети: Стари, Древни, прасловенски

је зи к, пр асловенс ка религија...

Г. Острогорски "Византија и Словенн" ; стр. 2425.2 Манси "Sacrorum..." TOM XI 643.

19


11/145

Међутим, Константин Јиречек (један односилаца берлилнскобечке историографскешколе) за име: Словен, наводи да то име, за тајнарод није било у употреби пре шестог века (послеХриста). A до VI века, под тим именом (Словени)"код суседа на западу и на југа свуда je познато".

1

На истој страници К. Јиречек бележи:

"Словени нису никад употребљавали ово име чијепорекло и значење није познато".2 Према овим

недвосмисленим наводима, име Словени, према К.Јиречеку, није старије од шестог века (послеХриста). To опет намеће закључак, ако се тај народ

до се љавао то ко м пет ог ве ка на Ба лк ан ни је могао до ћи под име ном Словени.

Да кл е, Слове ни нити je το старо име, тенема ни: Старих Словена, Древних и било каквих у том смислу. К. Јиречек, сам увиђајући сву ту нелогичност, доноси потом мишљење Добровскоги Шафарика: "да je некада име Срба билозаједничко име свију Словена".

3 Али К. Јиречек,

разумљиво, ову оправдану научну тврдњу, доводипод сумњу.

Зачуђујуће je да К. Јиречек не помиње јошраније присуство имена Словени, преко: Sclaviniae,код великог картографа Клаудија Птоломеја (IIвек после Христа). Према садашњим научнимсхватањима, име: Словен не помиње се пре

времена Клаудија Птоломеја. Ето, уз још тачетири века неке прошлости Словена, пре тога их нема. Нити je могуће говорити ο некој њиховој,

К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.

К. Јиречек "Историја Срба I" стр. 37.

К. Јиречек ••Историја Срба I" стр. 37.

20

словенској прадавности.Но, Клаудије Птоломеј, изразито помиње

Србе и њихове Србице, било као имена градоваили река. Код римских историографа, као ПлинијаСтаријег (2379), такође се само наводе Срби.Разумљиво, Словена још нема. Kao ни код римскогкартографа Помпонија Меле (I век после Христа),који такође документује постојање Срба.

Херодот (484425), не улазећи овде у расправу o различитим именима за Србе, директнонаводи: српско језеро код египатског градаПелусија, према Синају "Сербонијско језеро".

Док ум ен ту ју га: Ар истотел и Ди одор Сикулски.На Синају и данас постоје стари српски

топоними: планине Србија и Банат; и реке Мирна и Вировита. Амијан Маркелин (IV век после Христа), помиње српске планине у пределу

Карпата, данас ердељски "monies Serrorum".

Позната Ксантос стела из Ликије, датирана je 2.800. год ине пре Христа, писан а je на српско м је зи ку . Страбон (63. пре Хри ста 24. после Христа)наводи кад су Хелени дошли у те пределе

ју го за пад а М але А зи је , око X VI XV ве ка, за те кл и су име реке: Србица, име града: Срб које су онизаменили са Ксантос (како се и данас зову тај гради река). Ова грчка реч ксантос значи: плав, смеђ.Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица =

Ксантос).На овом месту, поводом овог навођења,

треба још појаснити. Античка област Ликија,према свом имену, ипак нема никакву лексичку основу у грчком језику. Док српским језиком

до би ја своје пуно значе ње и оп равдањ е.На Балкану, у Крајини (данас Хрватска),

познат je градић Срб на Уни, у области Лике.

21


12/145

Раније се Уна, пре тог свог латинског имена (Једна,Јединствена), звала: Србица. Отуд Срб на Србици.

Да ли he временом Хрва ти променити име граду, је р им смета све српск о мо гу ће je !

Ho, остаје област се зове српска Лика, Ли ча ни. У истом см ис лу , ис тим им ен им аобележавана je и југозападна малоазијска,анадолска област, једино Грци су тој Лици додали:

ија (као такву, бележи je Херодот). У тој Лици,река се звала Србица, град Срб. У Крајини исто(балканс кој). Који од ова два географска топонимапретходи другом за сада то je немогуће утврдити.

Али, да би то у оба случа ја била сл учај но ст то je сувише, чак и од злонамерних...

Идући још дубље у прошлост, око 14.000година пре Христа, у ширем комплексу Индоевропљана, сусрели би Србе премасанскртском: Сораб. Али, ни у тим далекимвременима, нема никаквог помена o имену некаквих Словена.

Дак ле, пр ем а овој уводној на по ме ни Предговору, остаје сасвим јасно, зашто je називкњиге наизглед чудан: Србнпре Срба. Јер, све штоhe се документовано износити o стварнојпрошлости Срба све je το далек о испред наводне,официјелне историографске теорије берлинскобечке школе, пре тог зацртаног: петог седмог

века. У тим вековима, та школа je разврсталанекакве сеобе Старих Словена на Балкан, па се тек потом поја вљу ју Срби.

22

СРБИ СЛОВЕНИ И АНТИЧКА ТРАЈТИТГИЈА

Оваквим поређењем у ствари, у историјскомсмислу, наслов je једино могуће тачан. Обрнутим редомпоређење би било погрешно, немогуће.

Јер: име Србин припада праиндоевропскомкомплексу. Санскрт бележи: Сораб Србинда,проширења корена Срб. Коренски вокали показују могућност присуства целог вокалског реда, али имогућност нулте базе ср, јер и у српском језику консонант p обележава слоготворну ликвиду (прст,

чврст, Трст, крст, Срб на Уни ), до к су остале три л, м,н већ сасвим вокализоване преко у (пример: влк вук,Млсићи Мусићи).

Док je Словен искључиво каснија временскаглаголска изведеница.

1

1 Овај рад je последица анализе другог поглавља из моје књиге

"Историја Срба" (I издање, Приштина, 1997; II издање Смедерево

2000.): Увод (стр 910), Преглед пр аист оријс ких кул тур а на каснијем

српском простору (стр, 1114), Срби на Балкану (стр. 3744); као и

нужних проширења према делима уважених аутора, према све

већем интересовању и ист раживањи ма древне Историје Срба, без

претпостављених оптерећења.

23


13/145

O ИМЕНУ СЛОВЕНА

Пишући o неком старијем времену Словена,

преточеном у исторнју o Словенима, код многих аутораприсутан je и термин Протословени.

Према позитивним научним сазнањима тазаједничка именица: Протословен, историјски jeнеодржива. Појам сам по себи не доприноси могућностибило каквог разумевања, односно оправдања. Јер, у историјском смислу, као што ће бити наглашено,именица Словен Словени, у пракси, у науци,историографији, није била у употреби пре II века послеХриста.

Ранија прошлост тог, како се данас каже,словенског народа, све те Словене познавала je подименом: Срби.

Усвајањем ове непобитне чињенице, чистеисторијске истине, отклањају се наметнуте заблуде,

ув аж ав а се сазнањ е o старости по јм ова, у смислу ни јемогуће мешати прадеде и далеке праунуке.

У том смислу, на Балкану није могуће говоритии o праБугарима. To њихово: пра односи се на времепре доласка кана Бориса, са простора иза Волге. Тако o

кану Борису пише Србин, поп Дукљанин, у свом Лет опису, односно Ба рс ко м Ро дослову. Према Ду кљ ан ин у, до лазак ка на Бориса исто чно од Хем а,назначен je: "за време владавине Владина", штоприближно одговара неком кратком времену пре 700.године.

1

Фердо Шишић "Летопис..." стр. 297 в.

24

Праисторијске културе није лакоидентификовати са народима који касније живе нањиховим археолошким налазиштима. Стога не знамоко су били становници културе Лепенског Вира, каошто не знамо у које су се народе (касније) претопили

Лов ци на северне је ле но ве (д ок ум ен то ва ни нацртежима шпанске пећине Алтамире). Поготову кад су

у пи та њу мн ого ст ариј е ку лт ур е не ан др та лц и,

кромањонци или много даље још старије културепалеолита.

Међутим, Пеласти, затим Етрурци, којипретходе класичној цивилизацији Грка, својим писмом

упућ ују на по везан ост са Винчан ск ом ку лт ур ом ,расадником свеукупне европске писмености,

укљ учу јући и сва потом на стал а кл ин ас та писмаблискоисточног и месопотамског региона.

Преко лингвистичких, документованих дублетаза име Србин: Рашчани, Кимерци (Кимберци), Ликијци,Трачани, Трибали и многа друга налазимо Србе (као икаснији општи етноним: Словене) на просторимаширег евроазијског континента, у тим древнимвременима.

Средином XX века у науци je већ прихваћено уче ње да су Срби (Словени) им али писм о пре дол аска и делов ањ а словен ски х апостола св. Ћирила и Ме тоди јаЛ

* Сазнање да су током VI века Срби, према Монемвасијској хроници

("Византијски извори I" стр. 283), били већинско становништво наПелопонезу, па и Порфирогенет наводи да су и у VIII веку, како он

каже "Словени", од Пелопонеза начинили своју земљу

("Византијски извори II" стр. 7). Тако, примера ради, Теосран, као

неки изузетан догађај, војни успех Византије, бележи да je цар

Јустинијан II (685695; 705711) са војском (688689) успео пробити се

из Константинопоља до Солуна, "успут je покорио велике масе

Словена" ("Византијски извори I" стр. 226). Исто бележи и Нићисрор

25


14/145

Велесова књига

Још je на самом крају Првог светског ратаакадемик, пуковник Изенбек, пронашао дашчице

("Византијски извори 1" стр. 241), као и Георгије Монах, који

наглашава да je цар

'покорио велико мноштво Словена. једне

ратом, a друге je примамио себи речитошћу" ("Византијски извори I"

стр. 248).

Сасвим je за очекивати да су Срби били бројно становништво

средње, a посебно северне Грчке. To документују српске

хришћанске епархије: Језерска и Радовишка под митрополијом

Лар ис е; Др аг ов ић ка под ми тр оп ол иј ом Со лу на ; Ве ли ка ја и

племена Смолена под митрополијом Филипа (престони град

Филипа II).

За ове грчке области није немогуће рећи да су то биле словенске

епархије. Јер: још северније, из теме Стримон (северна античка

Македонија), цареви су, да појачају одбрану од продора Арапа,

вршили пресељавање становништва у Малу Азију. Из шире областиСтруме и Струмице, цар Констанс II (641668) je преселио велике

масе Словена у Малу Азију, као што истиче Георгије Острогорски

("Историја Византије" стр. 132), где су ти "Словени" према својој

ранијој постојбини, подигли свој град Сервогордон, одн.

Гордодсервон (на јужним рубним областима теме Опсикија). Од

ових српских војника (јер свој нови град нису назвали Словенски

град, или пак Македонски град, мислећи на садашњу

распрострањеност Македонаца на том простору Струме) већ 665.

године прешао je јак одред од пет хиљада људи Арапим а, који су их

населили у Сирији. код Алеп а (Г. Острогорски "Византија и

Словени"; стр. 24).Нови талас пресељавања Срба из теме Стримон извршио je и цар

Јустинијан II, одмах по доласку на престо (685): насељени су такође

око Сервогордона.

На VI Васељенском Сабору, одржаном у Константинопољу 680/681.

године, међу учесницима Сабора помиње се Србин, епископ

Гордосервона, према црквеним истицањем скромности "Исидор.

недостојни еписк оп Гордосервона" (М анси "Sacrorum..."; TOM XI 643:

26

исписане старим писмом^са текстом посвећеном богу Влесу/Велесу, познате као словенска Велесова књига.Но ипак, у Југославијама, o TOM налазу није писано.Задржало се мишљење o словенској писмености тек одсв. Ћирила и Методија. Док житије св. КонстантинаЋирила бележи постојање на српском језику:Јеванђеља и Псалтира, које je св. Ћирил у Херсонесу

потом и у литератури Г. Острогорски "Византија и Словени''; стр.57; М. Јовић "Србија и..." стр. 15).

У контексту укупних хрватских настојања, да. ако je το могуће. и не

помињу Србе, посебно не у старим документима, тако и Тома

Маретић. иако je неоспорно знао за име тог српског града

Гордосервона Сервогордона, употребљава Порфирогенетову

изведеницу да je y питању народ: Слависијани; Порфирогенет

помиње Словене као народ кога су његови претходници. цареви,

преселили у тему Опсикију, име града ГордосервонаСервогордона

и не наводи. изјашњав ајући се само да су у питању Слависијани

Slavis ianoi ("Византијски извори Н" стр. 73, 77).

Цар Јустинијан II преселио je још већи број, јер како каже Г.

Острогорски: "могао je створити в ојску од 30.000 људи", чинећ и так о

"најмање четврти део целокупне тадашње византијске војске". Но,

Г. Острогорски продужава саопштавајући да je већи део и ових

"Словена" изневерио Византију, прешло je двадесет хиљада бораца

Ар ап им а, "па су усл ед тога Виз ант ин ци претрпел и теж ак пор аз"

("Внзантија и Словени" стр. 56).

Према сведочењима Теофана, Србин пореклом био je и

цариградски патријарх Никита ("Византијски извори I" стр. 233234),

a како истиче Константин Јиречек, то није био једини међу

епископима тог порекла, тог времена ("Историја Срба I" стр. 99).Имајући и овај податак у виду, управо сто година пре официјелног

покрштавања Срба (872. или 876. године), могуће je y пуном светлу

сагледати важност поменутих српских епархија по северној Грчкој.

Јер Срби су имали своје светитеље: кнез Јован Владимир

Ду кљ ан ск и (9991016), Прохо р Пчи њск и, Гаврил о Лесн овс ки (код

Кратова), Јоаким Осоговски (у Осоговским планинама код

Брегалнице) сви из раног XI века.

27


15/145

сам затекао. У том запису пише: "Нађе Јеванђеље иПсалтир, писан словенским словима и нађе човека ко ји

je говори о тим је зико м, и говорећи c њим, примрго jeсилу речи"Л

Овај изнесени податак у супротности je caпретпоставком да су св. Браћа, како су били родом изСолуна, где су, живећи на простору Срба и њихових хришћанских епархија, за очекивати je, добро

познавали српски језик. Рачунајући управо на њиховопознавање тог српског језика, велики патријарх Фотије(858867; 877886), уз цара Василија I (867886), желећи

да ув аж и тр аж ењ е кн еза Ра стис ла ва Морав ског,поверио je св. Браћи да изврше покрштавањесредњоевропске Моравске, као потом и Срба наБалкану. Св. Браћа су, бар тако произилази, премавремену кад су пошли у Моравску, за изразито кратковреме превели важне богослужбене књиге са грчког насрпски језик. Па чак и Т. Маретић бележи: "А Солуњани су у оно доба говорили Славенски".

2

Управо тај податак, да je св. Ћирило, прекопреводиоца тек, разумео затечене свете књиге насрпском језику, наводи на закључак да св. Браћа нису били Срби, али није схватљиво да у Солуну нису научили српски језик. Јер, језик Јеванђеља и Псалтираиз Херсонеса je већ био на српском језику. Па, целих

девет стотина год ина ра ни је, Ов идије, док je био у изгнанству у Тарсу (црноморски град), према његовимписмима, жалопојкама за Римом, језик који je ту у Тарсу научио био je српски.

Р. Пешић такође бележи да je пољски краљБолеслав Храбри (9921025), по заузимању Кијева 1018.године: "уништио или понео са собом многа важна

до ку мен та и до хр иш ћа нс ки летоп ис Велико е

·*· Радиво ј Пешић "Завера порицањ а" стр. 59.

2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 48.

28

ле то пи са ни е ка о и Биб ли ју у ру ко пи су , ко ји jeпредстављао превод из времена Јарослава Светог (9781054) од стране херсонеских преводилаца".

O Велесовој књизи објављено je: БорисРабиндер "Живот и религија Словена према Влескњизи", али и одмах потом "Велесова књига" саисцрпним објашњењима и преводом Р. Пешића.

Консултујући ове уважене ауторе, произилази да je "Велес ова/Влес ова књ ига" настала, одн осн о да су почеци њена писања на дашчицама били у IV веку: јер,помиње се праотац Ор, потом Асколдом и Рурик.Такође и имена готских и хунск их вођа: Германареха иГалареха. Германарех je умро 375. године; то уједноодређ ује време кад су писане те дашчице. Писац наводипричу o Кију и његовој браћи, али и o "граду који сегради".

1 Под тим градом подразумева се Кијев, a према

пољским изворима, посебно Стријковском, стоји да

"Кијев je саграђен 430. године, то може знатно дапрецизира Кијево време".2 Р. Пешић у вези

Стријковског наводи да je његову тврдњу "засновао напредруриковским летописима писаним у Кијеву, a које

je зап ленио Бо лесла в Храб ри . (К асније je Ра зди валтакође запленио мноштво књига и докумената oКијеву. Њихова касни ја судбина није позната)".

3

На овај начин дошло се до приближне ил и тачнегодине почетка писања Велес таблица. Али, анализомтаблица и потом објављене књиге, може се закључити:према запису o Германареху, затим o кнезу Кију и

његовом подизању вградаг Кијева, евидентно je да су доса д про нађене таблице писане у размак у од петвекова (од IV до IX века).

*· Р. Пешић "Велесова књига" стр. 38,40, 42.2 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 42, 51.

3 Р. Пешић "Велесова књига" стр. 51.

29


16/145

Укупно je пронађено четрдесет и пет дрвених да шч иц а са текс том Велес књ иг е, од стра небелогардејског пуковника Изенбека, у августу 1919.године, на имању породице Задонски.

Први објављивач Велесова књиге са ових даш чица, Б. Рабиндер износи, им ај ућ и у виду да сепомиње Рурик, a нема никаквих вести o кнезу Олегу:"то може да буде доказ да je књига завршена око 870.

годинег.1

Док Р. Пешић бележи да je Велес књига: "... у ствари хроника писана словенским писмом и језико м на дашчицама, и изл аж е ист ори ју Сло вена у периоду од650. године пре Христа до IX века наше ере".

2

Како je име Рус/Руси, временска последичнаименица, књига уједно показује време свог настанка,кад су се ти наводни Срби већ назвали по локалном, ито варјашком хероју Рурику: Руси.

Податак o Варјазима принуђује претходнораздвајање појмова: Норман и Варјаг. Јер су Новгороди његово руско становништво дуго били у борби са

Норманима Викинзима, које je протерао Ререк сабраћом, којом приликом je изгинуло десет хиљадаНормана.

Стога Р. Пешић исправно закључује: "Било бичудно да je после тога (ове битке) Ререк (да je биоНорман) кренуо на југ да осваја кијевску Русију, a даНорманима непријатељски Новгород остави себи иза

леђа".3

Ререк (Рурик) je као кнез Новгорода отишао у Кијев, у свој руски град, те се једиНо може разумети:

Варјази нису били Нормани Викинзи. Варјази су, у ствари, западни Словени или Венди. У том својству Ререк долази у Кијев, не као Норман, јер: "Кијевљани

1 Б. Рабиндер "Живот и ... " стр. 3334.2 Р. Пешић "Завера порицања" стр. 64; "Велесова књига" стр. 21.

3 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.

30

нису знали нормански језик",* стога у Кијев ни трговциНормани нису долазили.

Поред овог важног податка треба истакнути дапо Влес књизи река Волга je још називана својимстарим именом: Ра. Тада су Готи живели код Азовскогмора, јер га Влес књига бележи као Готско море: "Дотог доба су наши оци били на обали мора, уз реку Ра иса великим тешкоћама су преко ње пребацивали своје

љу де и стоку на ту обал у, ид ућ и ка Дону и там о су видели Готе". Готи су им препречили пут: "тако су морали да се бију за ту земљу и наш живот".

2

Ипак изненађује да Р. Пешић наводи: "Морамопризнати да o њима (Кимерцима) не знамо много". У вези објашњења ко су Кимерци, Р. Пешић наводи тримогућности:

* да су живели у Укра јини, потиснути одСкита у VII веку пре Христа (са овим податкомприближава се Херодоту VII 20), мада нису исте

полазиш не ни исходишне области у питању;* Кимерце нала зи "лоциране на левој обалиЕлбе" (о овим Кимерцима на Елби Херодот ништа непише, али треба узети у обзир да Херодот није могао да

у свему буд е у праву);* налази Кимерце као део сумерске

цивилизације (према доступним изворима и то jeнејасан податак).

Међутим Пешић бележи податак из Велесовекњиге: "Наши оци су били Кимерци".^ Но, још jeзагонетније: "Били су Кимри (Кимерци) оци наши, и ти

су потресали Рим, a Грке су растерали као преплашенепрасиће".!

1 Р. Пешић "Велес књига" стр. 52.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 41. Ово "море уз Ра" (Волгу) односи

се на Каспијско језеро, море.


31


17/145

По другом наводу из Велесове књиге, записан jeсупротан податак: "Русију су разбили Грци и Римљани ипошли су морском обалом до Сурожа и тамо створилиСурожски крај, јер je био сунчан".

2

Дакл е, после на па да на Русе, Руси су пошли наСурож (данас je το Судак на Криму). Вероватно су дотада били у областима изнад Крима, одакле су их отерали Грци и Римљани, област коју мапе бележе као

Сарматију или Кимберију.Могуће je очекивати да су у то време Грци билина северном приобаљу Понта, али да су Русе нападали иРимљани и то око Крима, ο томе нема историјских података. Према самом тексту Велес књиге стоји:"Римљани су нам завидели и смишљали зло, дошли су својим колима и железним оклопима и ударили на нас,и зато смо се дуго бранили и избацили их из нашеземље, a Римљени видевши да одлучно бранимо свој

жи вот, оставили су нас на миру".3

Овакав опис напада Римљана на Русе једино се

може повезати са нападом Рима на просторе Дунава,односно још северније, у пределу српских планина, заратовања императора Валенса (364378) у пределу ердељских Карпата.

"Велес књига" je образац верског животаСловена у предхришћанском времену (према веку када

je та књ ига наст ала, име Словен Слове ни већ je билоодомаћено код многих). Нешто као стари култ ирелигија Аменофиса Аменхотепа IV Ехнатона (1370

1353) и "религија старих Словена била je религијарадости. Празници живих као и оних (светковина)организованих за мртве, увек су обележавани песмом и

·*· Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.2 Р. Пешић "Велес књига" стр. 44.


32

игром".1 Код Ехнатона "цвећем и воћем, друге жртве

нису приношене" уз песме: изласку и заласку Сунца.2

Ο религији времена служења богу Велесу/Влесу,писао je и Natko Nod ilo "Re ligi ja Srba i Hrvata" или каснијеиздање "Stara vjera Srba i Hrvata" (данашњи Хрвати тешко да би на во ди ли ов у књ иг у, и да ли би je поновообјављивали са овим поретком односа: Срби Хрвати).

O прастаром српском богу Велесу/Влесу писао

je и доб ар по знав ал ац старе срп ске ре ли ги је и об ичаја,Веселин Чајкановић: "Неколике опште појаве у старојсрпској религији" где се В. Чајкано вић изјаш њава да сестара, прехришћанска "српска религија своди на култпредака".

3

Но, имајући у виду да се све старе познатерелигије, чак и пре него што су постале религије, све

јо ш из доме на: шу мски х, то те ми ст ички х б ож анстава, дасу све укупно узевши прослављале искључиво култпредака. To je подразумевало пренос свих особинапредака на потомство: знање, поредак, памћење, устро ја ва њ е пот ом ак а у духу је ди нс тв ен огзаједништва.

4

"Велесова књига" у овом издању уваженог Р.Пешића (до сада једином издању на српском језику),обрађује и доноси превод до данас нађених, укупночетрдесет и пет дашчица. Посебну вредност књиге и Р.Пешићева превода, чине приложени факсимилиоригиналног текста (као кад je y питању неко научнопозивање на документ, писма без вокала па и овде je,мада je y питању чиста српска ћирилица, али не

штампана Гутенберговим изумом стога пружа свемогућности, ако je неко у стању: неком другом

Р. Пеши ћ "Велесова књига" стр. 72.2 М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 233.

3 према Р. Пешић "Велесова књига" стр. 80.

4 видети: Џемс Џ. Фрејзер "Златна грана" стр. 80.

33


18/145

ишчитавању)ЛHo свакако, уз овај превод и коментар Р.

Пешића, те уз претходну књигу Б. Раби ндера, чак и кодзлурадих Срба више није могуће заступати мишљењеo некој ра ниј ој неписмености Срба Словена. Ту су јошподаци из житија св. Тшрила, ту je и писмо Ликијских Срба Личана Мале Азије, на њиховој стели из Срба,названој од Грка: Ксантос Сгела. Ту су и лидијски

ли ђа нск и сп ом ен иц и, као : Изгин ул им ли кијс кимкоњаницима, те Cippo di Perugia.

·*· Влес/Велес књигу чинн можда и већн број давно изгубљених

др ве ни х пл очиц а (н ађе но их je све га чет рдесе т и пет ), кој е je

пуковннк Изенбек пронашао у Украјшш 1919. године, на имању

пород ице Задонски. Још je Б. Рабпнд ер писао: "Текст на овим

да шч иц ам а био je испи са н сл ов им а не по зна то г пи см а. ал и вр ло

сличиог ћирнлици, тако да je био бар дешифрован".

Према више него успешном, потпуном преводу од стране научника

Р. Пешића, показало се, то старо гшсмо je најприближније. скоро

идентично са српском ћирилицом. Какав би понос у светлу свих

сазнања, и ћириличног поистовећивања "Ксантос стеле" из 2800.

године са српском ћирилицом, доживео Вук Стефановић Караџић,

одбацпван у своје време. To je код њега било несхватљиво надахнуће

да он, од св их ра сп ол ож ив их гр аф ема сл ав јан ос ербске. ру ск о

српске редакцнје и поретком писма српских средњовековних

повеља одабере писмо очишћено од свих сувишних полугласова.

које ће стотинак година касније омогућити дешифровање и превод

Винчанског писма. Ксантос Стеле н Повоја Загребачке Мумије!Вук Стефановић Караџнћ писао je свој "Рнјечнпк" осамдесет годнна

пре него je откривена Винча, стотинак година пре откриваља

Леп ен ск ог Вир а a потом : све се ук ло гш ло . Kao да je Вук ов а

ћи ри лн ца бил а не до ст ај ућ а ко цк иц а мо за ик а, ко ји ће се сло жи ти

стотинак годнна касније.

Б. Рабиндер наводи да je нордијска теорнја историографска школа

(коју треба поистоветити са берлинскобечком школом Илије М.

Б. Рабиндер, Живот и Религија Словена према Влес књизи, стр. 6869

Табела IIIФотокопија фотографије

даш чиц е бр. 16

Ћирилична транскрипцијатекста дашчице бр. 16.

34


19/145

Д16А/1Т

l Велесову кн>игу ову посвећујемо богу нашем који нам je уточиште и снага.

2У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса,

3 A raj човек им ађаше жену и две кћери. Имађаше он стоку и краве и много оваца

4 и пребиваше у степи и нигде не могаше наћи мужеве за своје кћери и мољаше

Збогове да род његов тако не усахне. И Дајбог услиши молитву његову и no тој молби

бдаде му што je молио. Тако бејаху ожељени они који су међу нама.

Ί H дужни смо веровати јер јасно je да бог Вслсс пород доноси.

8Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу:

9Нека je благословен вожд наш сада и увек и за век ивекова.

10 Изговорнше to волшебннци и одоше.

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 8485: Д16А/П

Р. Пешић, Велесова књига, стр. 178179 (Прилози):Почетак систематизације писма Велесове књиге Мирољубов

P. Пешић, Велесова књига, стр. 102103: Д4А


20/145

P. Пешић, Велесова књига, стр. 188189 (Прилози):Систематизација Велесове књиге Радивоје Пешић, 1985. год.

P .

П е ш и ћ , З а в е

р а п о р и ц а њ а , с т р . 6 6 : Ф а к с и м и л д а ш ч и ц е б р

. 1 5 и з

В е л е с о в е к њ и г е


21/145

Несугласице око наст анк а српске писмености

Око проблема кад je настала српска писменост није могуће дати једноставан одговор.

Поменута je назнака да су Срби, доласком са Да леко г Истока, до нели пис мо са собом. Кад je το, барприближно, могло бити, остаје и даље непознато.

Сви закључци са пуном документацијом ο

археолошки утврђеном Винчанском писму, упућују на једину не ос по рн у чињен иц у: изво р св еу ку пн еписмености јесте Винчанско писмо (нађено у Винчи кодБеограда).

Жи ва н че ви ћа ) на ме рн о ст во ри ла Сл ов ен им а ко мп ле кс да ле ко

каснијих дошљака (VV1I век после Христа), на укупна сложена

питања и судбинска заплитања око балканских и не само

балка нски х историјских проблема толико касно, да je давно ран ије

све већ било дефинисано (подразумевајући долазак Словена како

су сви онн називали Србе на Балкан однекуд иза Карпата, тек у

ствари током шестог века).

И овај изнесени став Б. Рабиндер заокружује тиме да су у ствари:

Кимери, Скити, Анти, Кијевскн Руси последицом злонамерних

тумача разврстани у потпуно различите народе (који у свему томе

не носе никакве заједничке особине; све су то, према таквим

схватањима, били неки други народи). Али тај Рус пише: "У ствари,

то je увек исти народ, који говори исти језик и има стабилан

континуитет своје религије... Ово уситњавање словенске историје

чињено je намерно, не грешком". Бар овом цитату није потребан

никакав коментар!

Б. Рабиндер je рођен у Русији, 1909. године. Ову своју књигу напнсао je на француском језику (издавач српског издања те књиге наводи

њен францускн оригинал: "Vie et Religion des Slaves selon le livre de

Vi es " ал и не дон оси ко је je год ин е. и где , н а фр ан цу ск ом об ја вљ ен а

та књига).

Но уопште за писменост цивилизацијски скок народа, који je

поседовао то, за увек, ванвремено достигнуће: Писменост увек

уп ућ уј е на и зраз ит о ра зв иј ен у ци ви ли за ци ју .

35


22/145

Да ли je ов ај по да та к у супр отно сти сачињеницама из Хроника, да су Срби донели писмо саИстока? И ако су донели са собом неко писмо које jeτο могло бити? Старост санскрта није позната. Он се

још назив а и Ведски м писмо м, али то je усл овно, је рнема података кад су забележене Веде. Из уобичајенеконстатације: да je санскрт један од најста ријих у группиндоевропских језика, како се изјашњава Вил Дјурант,

1

c друге стране имамо тврђење Звонимира Кулунџића("Књига o књизи"), који санскрт и не убраја у стараписма Индије. Полази од брахми језика, за који се, изописа види да није санскрт. За брахми језик бележи да

je настао у VI V веку . Та старост свак ак о не одговарастарости санскрта.

До ла зак Аријаца у Ин дију, узи ма се, изм еђу 20001500. године. Ту би се донекле могло прихватити.

да ти А ри јц и пото м доб иј ај у им е И ндијцн И ндуси . Но,како je утврђено да су Веде настале још у Арктичкојобласти, за сада нема релевантних података да ли су

јо ш на Арк ти ку бил е записане, односно када. Ованепознаница свакако се мора одражавати и на ту помињану српску писменост, пре него су они дошли у Подунавље.

Ако je за писце Ро до сл ов а и Хр он икаверодостојан податак да су Срби донели писмо c собом(како кажу: из Индије), могућ е би билода су га донели,али из Ликије.

Дакле, Срби су пре многих народа имали писмо,али у недостатку свих чињеница, намеће се чуданзакључак да су Срби имали већи број "почетака" својеписмености.

Винчанско азбучно писмо настало je између 55003200. године; затим, почетком трећег миленијума:

1Вил Дјурант "Источие цивилизације" стр. 409.

36

Ксантос Стела; пелашко и трачанско писмо заочекивати je, бар један миленијум касније; расенско,рашчанско, етрурско писмо je можда истовремено илинешто млађе од пелашког и трачанског (ово етрурскорасенско писмо свакако припад а балканскоанадолскомпростору); затим се јавља етрурско писмо на Апе ни нск ом по лу ос тр ву как о ла ти нс ки писцисматрају, тек током првих векова првог миленијума

(пре Христа); Повоји загребачке мумије (из првог векапре Христа); словенско писмо Буквица бл. Јеронима(331420); Јеванђеље и Псалтир на српском језику изхазарског Херсонеса свакако неки век пре времена св.Браће; Велес књига (исто пре деловања св. Браће); паконачно глагољица и ћирилица св. Браће из деветогвека.

1

Како све то уклопити у чињеницу да се српском

1 У вези поменутог Повоја загребачке мумије, важно je лстаћи:

Повој ове, и других мумија, чак и кад се утврди да je мумија ш неког

одређеног периода, TO y себи не носи никакву хронолошку

одредницу везану за сам Повој.

Према касније нађеннм, расеченим повојима, који су били

обмотавани око умрлих, балсамованих краљева, краљица и

великодостојника, те свештеника, чије су гробнице пљачкаши

скрнавили, поред блага, однетог ш самих гробница, пљачкаши су и

раскндали повоје мумија, јер су у свакн од многобројнпх слојева, на

груднма мумнја свештеници стављали по један или више изразнто

вредних драгуља. или златних плочица са симболом богова из

Ознрисова култа умрлих. Повоји су углавном билн ланени, илн пак

од папируса.

У зрело, стабилно доба египатске државе није се штедело и повојн

су увек билн од неупотребљаваног, било лана, било папируса. Није

се штедело на мртвима: краљу, потом сниу бога. A ни на осталима.

Но касније, већ у доба Декаденцнје (од XXI династије 1085332),

често се дешавало да у "граду мртвих" свештеници, специјалисти за

мумисрицирања, користе повоје који нису више нови, већ су

37

ћ ф ј В К


23/145

l

ћи ри ли цо м деш ифр уј у: Ви нч ан ск о пи см о, Ксант осСтела ликијска, као и лидијски текст са "Споменикаизгинулим лидијским коњаницима", Cippo di Perugia,Повоји загребачке мумије, дашчице Велес књиге...

Из понуђеног, остаје отворено које je писмобило стварни почетак српске писмености?!

Стварни почеци сежу дубоко у прошлост, док су многи учени Срби улагали цео свој живот да докажу непостојање раније историје Срба.

исписани различитим текстовима.

Захваљујући том уведеном обичају пронађен je недостајући

Ар ис то те ло в спи с "Ат нн ск и Уст ав". Ка ко je та ј "У ста в" је да н од чак

158, колико их je Плутарх помињао, Устава разлнчитих полнса,

различитих државнодруштвених система ("politeia"), веома je

др аг оц ен . За оч ек ив ат и je да je та ј Ар ис то те ло в Ус та в би о

нај знача јни ји Устав од тог броја. Нека друга мумија, вероватно je, уз

остало, била обавијена почетком тог Аристотелова списа. Према

налазу из 1880. године, и друге мумије која je пронађена 1890.године, познат je тај Аристотелов спис. Спис почиње суђењем

Ал км ен ид им а, због кр ва во г гу ше ња неус пеле Ки ло но ве зав ер е (око

640. године).

Према томе, у случају налаза таквих списа на повојима мумија,

време мумифицирања нлје меродавно времену старостн тог или

оригиналног списа ако je он у питању, или времену н еког каснијег

преписа орипшала. Јер сматра се да je Аристотел написао овај спнс

између 329325. године, док време његових преписивача није могуће

ут вр ди ти . Јед ин о се ук ла па у н ек о вре ме по сле те 325. го ди не , па до

краја I века после Христа. Сматра се да je мумиј а из тог доба.

Папирус je први прочитао Енглез Frederic G. Kenyon; објавио га je

ја нуа ра 1891. год ине ("А рис тот елов Ат ин ск и Уст ав" Загр еб, 1948;

стр. 6).

l Cippo di Perugia купопродајни уговор склопљен и уклесан у камену

пред две хиљаде и пет стотина година, између рашанских бољара.

званих Велжинаши и Дабоњаша. Овај етрурски писани споменнк

пронађен je 1822. године недал еко од Перуђе етрурски Перусија.

38

Око поменуте Буквице, коју je саставио св.Јероним Далматинац, потребно je додати:

из књиге Мавра Орбинија "КраљевствоСловена", у предговору "Мавро Орбини Живот и рад"стоји да се Дубровчанин Мавро Орбини такопотписивао испод текстова које je писао наиталијанском језику, док му je право име Мавар Орбин:"како се потписао и испод српскохрватске посвете свог

'Зрцала духовног' датиране 20. априла 1606. (Dum Mavar Orbin Opat od Sfete Marie od Bačke)".!Одмах испред тог српског превода стоји да

почетне странице до 242 нису преведене, јер ту М.Орбини углавном елаборира o "Барском Родослову", тј."Летопису попа Дукљанина" (уз све могуће различитепретпостваке, вероватно написан током XIXII века).Према изводу уваженог др Фрање Баришића (чланаредакције издања ове књиге), који сажето износи тенепреведене странице М. Орбинијеве књиге, на стр.CXL помиње Буквицу коју je саставио св. Јероним.

На стр. CXLIX Ф. Баришић даје подробнији описБуквице: М. Орбини се позивао на један од својих извора Biondolo(a) (TO би могао бити Флавио Биондо11463, писац књиге "Italia I llustrata"), где бележи да je св.Јероним на ту Буквицу превео Свето Писмо. Поред тогкључног податка, бележи: "На том језику он je саставиои литургију, која je прихваћена и коју je доцнијепотврдио папа Еуген IV (14311447)".

П. Ј. Шафарик се изјашњава по питању Буквице у позит ивном смислу: "Словени су им али своју азб ук у која се звала буквица, или боговиедица, несумњиво затошто су њеним посредством објављиване божанскезабране и сазнања за време верских обреда. A да су одпрадавних времена писали своје законе на таблама, зато постоје вишеструки и несумњиви докази! Између

·*· М. Орбини "Краљевство Словена" стр. XI.

39


24/145

осталог, у северним причама Загама, важили су још у давно доба Слове ни уоп ште узе в ка о просвећенл. Такосу на пр. Нормани слали у 'земљу Вана', тј. Северних Срба, чији су остаци данашњи Лужички Срби, којеНемци називају још увек Вендима... Тако je дошло дотога да су они (Немци) од 'Вана' узели не само мноштворечи, већ и више божанстава, чија су имена раније уп от ребљ авали ка о синониме упоредо са својим".

1

Потом М. Орбини наставља: "Исто намсаопштава и Sabellico" (Mapo Антоније Сабелик 14361506 "Ennead es sive R hap soid ia H istoricum"). M. Орбинитакође износи податак који оповргава претпостављенеСеобе Словена (VVII век), јер каже: "Пошто je св.Јероним живео 200 година пре доласка Словена у Далм ац ију, ја сн о je да се словенски ту говор ило јо ш у античко доба. To доказују и имена места у Далмацијикоје спомињу антички писци. Примера ради, Ливијеспомиње Bilazora, Corit ta, Grapsa, итд. одреда словенскеназива места".

М. Орбини даље наводи шеснаест римских царева родом са српског Балкана: Клаудије, Проб, Kap, Ди ок ле ци јан, Валенс, Грат иј ан (Граци јан) , Аур ел ија н,Галерије, Максимин, Ликиније (Лициније). Од цареваИсточног Римског царства набраја: Лава, Јустина I,Јустинијана I. Од папа: Га ј и Иван IV; поред св. Јеронпмахришћанске мученице биле су: Сузана, Артемија и друге.

Чак и овај дуги списак М. Орбинија нијекомплетан; нису поменути још: Јулије Цезар, Окт�

Documents

Momir Jović~Srbi pre Srba