dodatak novigrip

8/18/2019 dodatak novigrip

1/28

Specijalni dodatak Decembar 2009.

Други таласпрети деци

Када почињевакцинација

Детаљан планпелцовања на1.000 пунктова

Колико којирегион добијадоза

Новиудар

грипа

Новиудар

грипа

Новиудар

грипа Савети како да

се заштитите


2/28

4

Нови

налет

вируса

VIRUS H1N1 hvata novi zalet. U prvom naletu,prema zvani~noj evidenciji, samo u Srbiji odneo

je vi{e od 30 ìvota. Ali, i epidemiolozi su

svesni da }e `rtava biti mnogo vi{e nego {to se

registruje, jer zvani~na statistika beleì samo

one kod kojih je prisustvo virusa laboratorijski

dokazano.

Epidemiolozi procewuju da }e drugi talas novog

gripa, koji bi mogao da kulminira izme|u 15. i

20. decembra, biti sli~an prvom. Pravi epidemi-

jski udar o~ekuje se krajem januara i po~etkom

februara.Profesor dr Branislav Tiodorovi}, epidemiolog,

~lan radne grupe za odbranu od gripa, kaè da

postoje tri mogu}a scenarija daqeg {irewa

virusa H1N1. Prema prvom i najboqem, od novog

gripa u Srbiji bi moglo da oboli ukupno oko400.000 qudi. Oko 20.000 obolelih mora}e u bol-

nicu, a za wih 40-60, najvi{e 100, ova bolest }e

biti fatalna. Prema najcrwem scenariju, obole}e

najmawe milion, najvi{e dva i po miliona qudi.Bolnice }e biti pune, jer }e u ovom slu~aju

morati da zbrinu 100.000-120.000 qudi. A, novi

grip ne}e preìveti od 1.200 do 1.400 obolelih.

ZA[TITA NA 1.000PUNKTOVA

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar

zdravqa, najavio je da }e vakcinacija protiv

novog gripa da po~ne najkasnije do 19. decembra.

Obavqa}e se na vi{e od 1.000 punktova, uglavnom

u domovima zdravqa, a postoja}e i mobilne ekipe.Jedan tim dnevno }e mo}i da vakcini{e 80 qudi.

PROCEDURA: Oni koji èle da se vakcini{u treba

da se jave svom izabranom lekaru, on pi{e nalog

za vakcinaciju sa kojim pacijent ide u odeqewe

intervencija, gde }e primiti vakcinu.U prvoj turi vakcinisa}e se hroni~ni bolesnici

stariji od {est meseci i trudnice. Vakcinacijom

stanovni{tva moè zna~ajno da se uspori {irewe

Прети други талас

Ако сеостваринајцрњи

сценарио,нови грип

у Србијинеће

преживетиод 1.200 до

1.400оболелих


3/28

5

Новиналетвируса

virusa H1N1 i da se „razvodni“ epidemija.

Epidemiolozi tvrde da je vakcina najefikasnija

za{tita i da je cepivo kupqeno od jednog od tri

najve}a svetska proizvo|a~a - bezbedno. Agencija

za lekove i medicinska sredstva Srbije jo{proverava kvalitet, efikasnost i bezbednost

vakcine „fosetrija“, {vajcarskog proizvo|a~a

„Novartis“. O~ekuje se da }e kontrola biti

zavr{ena do 16. decembra i, ako vakcina dobije

atest, ve} sutradan bi mogla da po~ne vakcinaci-

ja. Do tada }e doze ve} biti u karantinu u domovi-

ma zdravqa.

Istraìvawa javnog mwewa pokazuju da

stanovni{tvo i nije ba{ mnogo zainteresovano za

vakcinaciju (svaki drugi ne}e vakcinu), ali epi-

demiolozi su uvereni da }e stavovi da se

promene. I u mnogim drugim zemqama ima otpora

prema imunizaciji.

[TITI SAMO JEDNADOZASvetska zdravstvena organizacija je saop{tila da

je protiv pandemijskog gripa dovoqna jedna doza

vakcine za odrasle osobe, decu i adolescente

starije od 10 godina.

- Trenutni stav SZO je da deca mla|a od deset godi-

na treba da prime dve doze - kaè dr Predrag Kon,

predsednik radne grupe za grip. - Mogu}e je da }e

taj stav vremenom da se promeni. Zasad je sigurnoda neki hroni~ni bolesnici, recimo oni na terapi-

ji citostaticima, moraju da prime dve doze.

Iz SZO tvrde da su se pandemijske vakcine, koje

proizvodi 25 kompanija {irom sveta i

razli~itog su sastava, zasad pokazale bezbednim.

U zemqama Evropske unije vakcinisano je oko 10

miliona qudi, i do sada nisu zabeleèni

ozbiqniji zdravstveni problemi, saop{tila je

Evropska agencija za lekove.

Naj~e{}i neèqeni efekti vakcinacije bili su

groznica, mu~nina, glavoboqa, alergijske reakci- je i bol na mestu primawa vakcine, ali te reak-

cije su bile o~ekivane.

Podaci o bezbednosti novih vakcina protiv gripa

H1N1 prva je analiza neèqenih efekata po{to su

po~ele da se koriste tri vrste vakcine - „pandem-

riks“ kompanije „Glakso Smit Klajn“, „fosetrija“

kompanije „Novartis“ i „celvapan“ kompanije

AKO se vakcini{e 40 odsto stanovni{tva, udar novog virusaH1N1 u Srbiji sve{}e se, prakti~no, na nivo sezonskog gripa.Vakcinacijom }e se smawiti osetqivost populacije na novivirus, ve}ina ne}e oboleti, a oni koji se, ipak, inficiraju,ima}e blagi oblik bolesti. [to vi{e qudi vakcini{emo,posti}i }emo boqi uspeh u borbi sa virusom. Procena je daza{tita 40 odsto stanovni{tva „obara“ vrh epidemijskog talasa.Tako se smawuju koncentrisano masovno obolevawe, teì oblicibolesti i smrtni ishodi. Prema ovoj ra~unici, u Srbiji bitrebalo da se za{titi 2,8 miliona qudi.

VAKCINA KAO BRANA

Реч стручњака др Владимир Петровић

импресумГенерални директор и главни уредник Компаније „Новости“ Манојло Мањо Вукотић Уредник додатка: Биљана Радивојевић Припрема за штампу: Живков Ненад

Илустрације:Урош Смилевски и Никола Цветковић Извор информација: Светска здравствена организација, Амерички и Европски центри за контролу болести,

Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут“ и радна група Министарства здравља за одбрану од пандемије


4/28

6

Нови

налет

вируса

„Bakster interne{enal“.

Prema novim klini~kim podacima, u~estalostgroznice posle primawa druge doze vakcine „pan-

demriks“ je ve}a kod beba starosti od {est do 35

meseci, pri ~emu je procena podataka i daqe u

toku, saop{tila je Evropska agencija za lekove.

KONTRAINDIKACIJEVakcine ne bi trebalo da se daju onima kod kojih

se pojavila alergija na prethodno antigripsko

vakcinisawe, niti onima sa Giqen-Barovim sin-

dromom (neurolo{ka bolest). Vakcine koje se

proizvode na jajima ne treba da se dajualergi~nima na jaja.

Za{tita koju nude antigripske vakcine je u visini

od 70 do 90 procenata. Prakti~no to zna~i da }e

neki i pored vakcinisawa oboleti, ali }e simp-

tomi biti blaì jer su vakcinisani.

Ako onaj ko treba da se vakcini{e ima neku zarazu

ili simptome poput temperature, vakcinisawe

treba odloìti dok se ne oporavi. Posle vakcini-

sawa organizmu je potrebno 15-20 dana da po~ne da

proizvodi antitela protiv virusa gripa, a imu-nitet se sti~e za tri-~etiri nedeqe.

IMUNITET ZA TRINEDEQE Postoje tri grupe prioriteta za vakcinaciju -

hroni~ni bolesnici stariji od {est meseci,

zdrave trudnice (posle prvog trimestra trud-

no}e) i deca po preporuci svog ginekologa,

odnosno pedijatra, i zaposleni u javnim

slu`bama.

Vakcina se daje u rame. Imunitet se razvija sporije nego posle sezonske

vakcine protiv gripa, za tri-~etiri nedeqe.

Stav epidemiologa je da bi protiv novog gripa,

zapravo, trebalo da se vakcini{u svi (izuzev

onih koji ne smeju da prime za{titu), a da se

odre|ivawem prioriteta zapravo raspodequju

vakcine kojih u ~itavom svetu ne}e biti dovo-

qno.

Postoje razli~ita mi{qewa i stavovi, pa i preporuka da setrudnice za{tite samo split-vakcinom bez adjuvansa, ali ja uop{tenemam dilemu - trudnice treba da se vakcini{u. Split-vakcine bezadjuvansa nema na trì{tu, zemqe koje ih proizvode napravile suih samo za sebe. Srbija je kupila izuzetno kvalitetnu vakcinu. Istina

je da ona nije ispitana na trudnicama, ali dosad je ispitivano 11antigrip vakcina na trudnicama i nisu registrovani nikakviposebni neèqeni efekti. Definitivna preporuka ginekologa izSrbije, Crne Gore i Republike Srpske je - da se trudnice vakcini{u.Za wih je iz prve ture vakcine rezervisano pet odsto doza.

ZA[TITA I ZA TRUDNICE

Реч стручњака др Предраг Кон

Антигрипвакцине

штите одвируса

од 70 до 90одсто, а акочовек, ипак,

оболи,имаће благ

облик

болести

MNOGO

ZARAZNIJI

Virus gripa A H1N1 jevi{e zarazan odvirusa sezonske

influence. Sezonskim

virusima gripainficira se od pet do15 odsto populacije, a

virusom A H1N1,prema dosada{wim

podacima, od 22 do 33odsto stanovni{tva.

ДЕТАЉАН ПЛАН ВАКЦИНАЦИЈЕ НА СТРАНАМА 1617


5/28

7

Чињеницеи фантазијеЗаблуде које

угрожавају живот(Iz ~asopisa „Wu Sajentist“) Mo`da poneko uovoj pandemiji neosnovano {iri strah, ali

svakako ima i onih koji neosnovano smiruju i

odbacuju upozorewa. Ova pandemija je vrlo

daleko od najgoreg {to bi moglo da se desi, ali

nije ni obi~an grip. Razbole}e se mnogo vi{e

qudi nego {to obi~no dobije sezonski grip.

Ve}ina }e pro}i dobro, ali }e neki, ukqu~uju}i

tu i zdrave, mlade qude, umreti.

Mit 1

Simptomi su kao kod obi~nog gripa. Ako ima{

temperaturu, ima{ ga?

- Gotovo polovina qudi koji dobiju sviwski

grip uop{te ne dobiju temperaturu. Pa, ipak,

~ak i mnogi lekari govore: „Ako nemate

temperaturu, to nije sviwski grip.“

âk ni svi sa te{kim simptomima novog gripa

nisu imali temperaturu. Deset procenata na{ih

pacijenata nema temperaturu - rekao je AnandKumar, specijalista za intenzivnu negu uni-

verzitetske bolnice u Vinipegu, u Kanadi. -

Zabriwavaju}e je {to ta poruka nije stigla do

svih lekara, zdravstvenih slu`bi i ministarsta-

va zdravqa. Zvani~no se i daqe pre~esto ~uje:

Ako nemate temperaturu, nemate grip.

To je opasno, jer ako ~ovek misli da nema sviws-

ki grip, ne}e obratiti pa`wu na simptome

wegovog teèg oblika: te{ko}e sa disawem, bol

u grudima i poplavele usne. Qudi sa takvimsimptomima morali bi odmah da dobiju

antivirusne lekove, kaè Kumar. Antivirusna

terapija morala bi odmah da se da ~ak i ako

bris ne pokaè prisustvo virusa H1N1, jer se

pokazalo da bris u najteìm slu~ajevima nije

merodavan - verovatno zato {to je virus „skriv-

en“ duboko u plu}ima. U takvim slu~ajevima,

merodavnije je testirawe kiseonika u krvi.

Mit 2

To je samo blag grip. Smrtnost je nià nego kodobi~nog gripa?


6/28

8

Чињеницеи фантазије

- Sviwski grip ubija mlade qude, a ne, kao obi~an,vrlo stare, i premda zima tek po~iwe, vi{e je

mladih qudi ve} umrlo od gripa nego {to obi~no

umre u toku cele zime. Smrtnost koja se pripisuje svi-

wskom gripu odnosi se iskqu~ivo na posledice res-

piratornih infekcija i to virusom pandemije.

Indirektne smrti nisu ura~unate. Broj umrlih od svi-

wskog gripa za 2009. jo{ neko vreme ne}e biti poz-

nat. Mo`da }e zaista biti mawi nego od sezonskog, jer

stariji qudi, koji su pod ve}im rizikom od „sekun-

darne smrtnosti“, kao {to su sr~ani udari, imaju

odre|eni stepen imuniteta na virus. Ipak, verovat-nije je da }e ukupan broj biti ve}i iz razloga {to }e

virus zaraziti mnogo ve}i broj qudi nego {to dobije

obi~an grip, i zato {to je direktno ve}i ubica.

Pandemija, me|utim, ne moè ni da se meri samo

brojem umrlih. Ova pandemija, kao i ranije, ubija

uglavnom mlade qude, a ne veoma stare kao obi~an

grip.

Istina je da je virus H1N1 2009. u vidu dve bolesti:

za ve}inu obi~an grip, a za mawi broj oboqewe

plu}a koje moè veoma brzo da ubije. Ve}ina

najteìh slu~ajeva su bebe i qudi starosti izme|u20 i 50 godina.

Mit br. 3Bezbedni su svi koji su zdravi. Samo bolesni,

slabi qudi dobijaju te{ke oblike bolesti?

- Ve}ina dece koja su umrla od sviwskog gripa bila

su pre toga savr{eno zdrava, a veliki broj odraslih

mla|ih `rtava tako|e nisu imali nikakva oboqe-

wa.

O~ekuje se da }e ovogodi{wi grip dobiti do {est

puta vi{e qudi nego obi~no, jer vrlo malo qudi

ima antitela koja {tite od novog virusa. Ako se

previ{e qudi razboli istovremeno, drugi talas bi

mogao da blokira bolnice, a i javne slu`be bimogle da imaju problema.

Najve}a briga je, me|utim, teàk oblik bolesti -

direktan napad virusa na najdubqe delove plu}a. On

je verovatniji kod qudi koji imaju problema sa

plu}ima (astma, pu{ewe), potisnuti imunitet (trud-

no}a), ili su naro~ito osetqivi na infekcije, kao

gojazni, dijabeti~ari, sr~ani bolesnici. Od qudi

koji dobijaju teàk oblik bolesti, me|utim, izme|u

jedne i dve tre}ine odraslih i 80 odsto dece su pot-

puno zdravi.

Testovi su pokazali da ovaj virus ulazi dubqe uplu}a nego obi~an grip i zato izaziva tako teàk


7/28

9


oblik bolesti. Za{to samo mali broj podleè? Deo

odgovora moè da bude u tome {to mnogi imaju

izvestan stepen imunolo{ke za{tite. Telo ima dve

linije odbrane protiv virusa. Jedna su proteini

zvani antitela, koji se vezuju za viruse i spre~avaju

wihovo razmnoàvawe, drugo imunolo{ke }elijekoje love i uni{tavaju inficirane }elije. Za raz-

liku od antitela, imunolo{ki sistem obi~no nije u

stawu da spre~i obolevawe, ali spre~ava te{ke

posledice.

Qudi stariji od 50 godina naj~e{}e imaju antitela

koja su delimi~no efikasna i protiv novog gripa,

jer je sli~an virusu koji je „vladao“ do 1957. godine.

Veruje se da zbog toga relativno mali broj starijih

qudi dobija te{ke forme oboqewa.

Osim toga, istraìva~i su nedavno sa iznena|ewem

otkrili da neki mladi qudi koji nemaju antitela za

sviwski grip imaju }elijski imunitet. Taj imunitet

smo dobili zbog biolo{kog incidenta: 1977. godine

virus H1N1 slu~ajno je „pu{ten“ iz laboratorije uSovjetskom Savezu i od tada cirkuli{e pored

obi~nih virusa gripa H3N2. Antitela za taj sezonski

virus H1N1 ne vezuju se za ovogodi{wi H1N1. Ali,

nau~nici sa Univerziteta Kalifornije pokazali su da

kod qudi koji imaju „pravu“ varijantu gena imuno-

lo{kog sistema, on pru à za{titu i protiv novog

virusa.Mit 4

Bi}e sve u redu samo ako se zdravo hranim, uzi-

mam vitamine, nosim masku, ~esto perem ruke i

pijem mnogo te~nosti?

- Vakcinisawe je najefikasnije {to ~ovek moè da

uradi da bi za{titio i sebe i svoju porodicu od

sviwskog gripa.

Zdrav ìvot moè da u~ini blagi slu~aj novog gripa

jo{ bla ìm. Kao i ostavqawe pu{ewa, izbegavawe

pijanstva. Ali, osim toga, nema dokaza da zdrav

ìvot i zdrava ishrana mogu da pomognu. Kao nivitamin D, o kome se pri~a da je preventiva. Qudi

koji se razbole od gripa treba da piju mnogo

te~nosti, ali su novija istraìvawa pokazala da sa

te~nostima ne treba preterivati u slu~aju upale

plu}a - koju novi grip izaziva.

Mnogi veruju da }e maska da ih za{titi, ali je

istraìvawe pokazalo da su kanadske medicinske

sestre opremqene maskama N95 koje zadràvaju

ve}inu virusnih ~estica, obolevale ~esto kao i one

koje su nosile obi~ne, porozne maske - {to pokazuje

da ni jedne ni druge nisu naro~ito efikasne.Dobra je za{tita, me|utim, sport. Skora{wa studija

na mi{evima pokazala je da i samo jedno ve`bawe

pre nego {to su zaraèni virusom smawuje teìnu

bolesti, naravno, redovno ve`bawe je davalo mnogo

boqe rezultate.

Mit 5

Dobro je {to imamo vakcinu, u stvari, imamo ih

nekoliko...

- I u bogatim zemqama pro}i }e meseci pre nego {to

se vakcini{u svi koji to èle. Siroma{ne zemqe }edobiti malo vakcine, ili je uop{te ne}e dobiti.

Здравживот можеда учиниблаги случајновог грипа још блажим,али, немадоказа даздрав животи здраваисхранамогу дапомогну


8/28

10


Neke zemqe, kao SAD i Velika Britanija, naru~ile

su dovoqno vakcine da vakcini{u sve stanovni{tvo

i imunizacija je po~ela ~im je vakcina postala dos-

tupna. Ali, koli~ine }e stizati sporo, tokom neko-

liko meseci, jer je potrebno dosta vremena da se

vakcina pripremi i nema dovoqno fabrika.I u bogatim zemqama zbog toga }e se veliki broj

qudi razboleti, a neki }e i umreti, pre nego {to

vakcina stigne. Uz to, ~ak i qudi koji mogu da je

dobiju oklevaju. Mnogi se pitaju i da li da se vakci-

ni{u i protiv obi~nog gripa. Odgovor na to pitawe

je mawe jasan. U ve}ini ranijih pandemija, novi

virus je potpuno „smenio“ prethodne sojeve. Kada je

novi grip po~eo da se {iri, ve} je zabeleèno da je

mawe od jednog procenta obolelo od obi~nog gripa.

Neki stru~waci, me|utim, strahuju od toga da }e

stari virus H3N2 da se vrati u toku zime, pa pre-poru~uju vakcinaciju i protiv wega.

Mit 6

Vakcina nije bezbedna. Za{to rizikovati da bi se

spre~io blagi grip?

- Tokom dosada{wih pandemija, tre}ina ili vi{e

stanovni{tva je dobijala grip, a rizik od toga da se

od gripa umre, ili dobije Gijen-Barov sindrom,

mnogo je ve}i nego da se ne{to desi od vakcina.

Ovaj grip nije uvek blag i za razliku od obi~nog

gripa, uglavnom ubija mlade qude, ~ak i kada su

zdravi. Svako ko dobije „blaù verziju“ rizikuje

da zarazi nekoga u porodici - ko moè da dobije

teì oblik. Prema tome, ignorisawe novog gripa

je rizik, ~ak i kada je mala verovatno}a da seumre.

Potpuno je razumqivo {to qudi ne vole vakcine,

jer je u pro{losti bilo lo{ih primera. Da li to

zna~i da je bezbednije ne primiti vakcinu?

Apsolutno ne. Prvo, od sviwskog gripa se umire.

Drugo, ve}a je verovatno}a da sam virus gripa iza-

zove sindrom Gijen-Bar, nego da to u~ini vakcina.

Jer, istraìvawe iz 2009. godine pokazalo je da od

svakih milion qudi koji dobiju grip, izme|u 40 i 70

oboli i od sindroma Gijen-Bar. Dakle, vakcina u

stvari smawuje verovatno}u da se oboli od te neurolo{ke bolesti.

Drugi izvor straha su imunostimulansi, zvani adju-

vansi, koji se dodaju nekim vakcinama. Svetska

zdravstvena organizacija traìla je da se vakcine

za pandemiju prave sa adjuvansima, jer je u tom

slu~aju za dozu potrebno mnogo mawe glavnog sastoj-

ka, mrtvih virusa - dakle, vi{e vakcina moè da se

proizvede.

Sve vakcine za pandemiju su, me|utim, testirane i

Половинаоболелих

немаповишенутелесну

температуру


9/28

11


gotovo sve su bazirane na vakcinama za sezonski

grip koje se koriste godinama. U mnogima su zamewe-

na samo dva proteina, da bi delovale na novi virus.

Sezonske vakcine protiv gripa sa adjuvansima

davane su, dodu{e, uglavnom starijim qudima, pa

postoji teoretska mogu}nost da se pojave retke nuspo- jave kod mla|ih qudi.

Svejedno, {anse da se pojave posledice vakcine

mnogo su mawe nego da se pojave posledice gripa.

Rizik od dobijawa sindroma Gijen-Bar je gotovo

sigurno mawi od jedan prema milion, rizik od

dobijawa iste te bolesti od samog gripa je ve}i od

40 prema milion. Sviwski grip je dosad ubio

vi{e hiqada qudi. Ipak je bezbednije primiti

vakcinu.

Mit 7Virus ne}e postati smrtonosniji - to nije u wegov-

om interesu?

- Virusi gripa ponekad postaju gori. Niko ne moè sa

sigurno{}u da kaè kako }e se grip iz 2009. razvi-

jati, ali je sigurno da nas ne}e ostaviti na miru.

Veoma je ra{iren mit da patogeni, po{to „sko~e“ sa

vrste na vrstu, uvek po~iwu da slabe. Ponekad se to

zaista de{ava, ali ponekad ne i niko ne moè da

predvidi {ta }e biti ovoga puta.

Ono {to moèmo da predvidimo jeste da }e, ako ne

budemo pa`qivi, rasti otpornost na jedini lek

kojim moèmo da le~imo te{ke slu~ajeve,

antivirusni preparat „tamiflu“. Sojevi virusa koji

su rezistentni na „tamiflu“ ve} su otkriveni u

nekoliko slu~ajeva, ali zasad nema znakova da se

oni {ire.

Tako|e moèmo da kaèmo da }e, kada ve}ina qudi

postane imuna na virus, bilo obolevawem ili pri-mawem vakcine, sada{wi soj smeniti varijanta koja

ume da prevari imunolo{ki sistem. Da li }e ona

biti blaà, ili opasnija? U dosada{wim pandemija-

ma drugi talas je ponekad bio gori od prvog, ali

nije jasno za{to - da li zbog genetskih promena

samog virusa, ili drugih faktora, kao {to su vre-

menske prilike.

Mit 8Kad se ova pandemija okon~a, bi}emo bezbedni

jo{ nekoliko decenija?

- Koliko sutra drugi virus ìvotiwskog gripa moè

da „sko~i“ na qude i pokrene novu pandemiju, koja

bi bila mnogo gora od ove.

Slede}a pandemija moè da se desi 2059. - ili

idu}e godine. Pandemije gripa ne idu u ciklusima.

One za koje znamo desile su se 1580, 1729, 1781, 1830,

1847, 1889, 1918, 1957, 1968. i 2009. Ali, na~in na

koji se ova pojavila govori nam da }e ih uskoro biti

jo{.Sviwski grip je posledica intenzivne zemqoradwe

- koja je sve intenzivnija. Virolozi su upozorili

2004. da prete~a tog virusa predstavqa rizik, a pos-

toji jo{ mno{tvo ìvotiwskih virusa gripa zbog

kojih brinu. Pored pti~jeg gripa H5N1, naro~ito

brinu „porodice“ H7, H2 i H9. Bilo koji od tih

virusa moè da stekne tu kona~nu, potpuno nepred-

vidivu mutaciju koja }e mu omogu}iti da se ra{iri

u qudskoj populaciji, ili da „razmeni“ gene sa qud-

skim virusom gripa, {to bi dovelo do istog ishoda.

Da bi se to spre~ilo, qudi moraju mnogo pa`qivije

da kotroli{u viruse doma}ih ìvotiwa, ~ak i kada

je vakcinisana, jer neki sojevi gripa mogu da se

razvijaju i u vakcinisanim ìvotiwama.

Nisu sve vesti r|ave, istraìva~i veoma brzo uspe-

vaju da naprave vakcine. Ali, i pored toga bismo se

na{li u te{kim problemima kada bi po~eo da se

{iri virus gripa koji ubija pola qudi koje infici-ra - kao {to je pti~ji grip H5N1. Trenutna pandemija

pokazuje da moramo da nau~imo da vakcine pravimo

jo{ br è.

Одмахпотражитепомоћлекара,не чекајте триданаса високомтемпературом


10/28

12

Грип подлупом

H1N1 je novi virus u cirkulaciji, dovoqno

snaàn i brz da izazove novu svetsku pandemiju,

prvu posle punih 41. godinu pauze. Od 2. aprila,

kada je u Meksiku potvr|en prvi slu~aj infekcije,

u{ao je u 207 zemaqa. Od posledica infekcije

umrlo je vi{e od 8.000 qudi u svetu. U Srbiji

vi{e od 30.

H1N1 ne moè da se zaustavi. To je

epidemiolozima i imunolozima bilo jasno ve}

na samom po~etku epidemije u Meksiku. Sve merekoje od pojave novog virusa u cirkulaciji

preduzimaju dràve i epidemiolo{ke slu`be

usmerene su na usporavawe {irewa virusa,

pravovremeno otkrivawe obolelih i wihovo

adekvatno le~ewe. Novi virus je, sre}om, mawe

smrtonosan nego {to se na po~etku epidemije u

Meksiku mislilo. Ali jo{ je nedovoqno poznat i

nepredvidiv. Epidemiolozi, ipak, poru~uju -

„grip je grip“, samo {to }e ovaj novi, izazvan

virusom A (H1N1) izazvati masovnije obolevawe

nego sezonski. Za zdravstvene sisteme to je i

najve}i problem. Jer, u kratkom vremenskom

periodu, za dva-tri meseca, mora}e da zbrinuveliki broj obolelih.

H1N1 je mawe smrtonosan od „pti~jeg“ gripa, ali

se mnogo brè {iri. On je brzo zauzeo mesto u

cirkulaciji i sada je dominantan soj virusa u

ve}em delu sveta.

[TA JE “SVIWSKI

GRIP“?

„Sviwski grip“ je akutno, infektivno, veoma

zarazno oboqewe disajnih organa, izazvano

virusom influence A H1N1. Virus sviwskog gripa

pripada tipu A. Ovaj tip gripa poznat je po tome

da veoma lako mutira i tako mewa svoju antigenustrukturu. Virus sviwskog gripa je poznat

odranije. Sviwski grip je ~est me|u sviwama, a

mutacijom je dobio sposobnost da se {iri sa

~oveka na ~oveka. To se prvi put desilo u

Meksiku, ali nema podataka da su oboleli u

Meksiku bili u kontaktu sa sviwama.

Grip je, ina~e, najrasprostrawenija infektivna

bolest, a novi virus H1N1 prenosi se sa ~oveka na

~oveka, kao i obi~ni sezonski grip - kapqi~nim

putem, uglavnom putem ka{qawa i kijawa.

Ponekad se qudi mogu zaraziti kada diraju

zaraène stvari ili povr{ine, a potom diraju

svoja usta ili nos.Nova influenca, me|utim, nije isto {to i

sezonska.Evidentiraju se zna~ajne razlike izme|u

slu~ajeva obolevawa od gripa prijavqenih tokom

Од првих случајевадо пандемије

Вируссвињског

грипа

изазивазапаљењесвих

дисајнихоргана


11/28

13

Грип под

лупом

pandemije, i onih koji se registruju tokom

„obi~ne“, sezonske influence.Novi grip „napada“ uglavnom mla|e

stanovni{tvo. Oni se ~e{}e inficiraju virusom

H1N1, i posebno se kod wih opisuju slu~ajevi

te{ke ili fatalne bolesti.

Pretpostavqa se da bi mogao da „napadne“ izme|u

30 i 40 odsto gradskog stanovni{tva ili - duplo

vi{e nego obi~an sezonski grip, od kojeg

godi{we oboli izme|u 10 i 20 odsto

stanovni{tva u gradovima.

BRZI PRODOR VIRUSA

Virus sviwskog gripa izaziva zapaqewe svihdisajnih organa. To se doga|a brzo nakon ulaska

H1N1 u organizam. Vreme inkubacije je tri do

sedam dana, ali moè biti i kra}e. Bolest

zapo~iwe naglo, sa drhtavicom i skokom

temperature. Prve tegobe koje pacijent oseti sufizi~ka i psihi~ka iscrpqenost, glavoboqa, bol

u o~nim dupqama, bol u mi{i}ima i zglobovima,

vrtoglavica i znojewe. Kao i kod gripa izazvanog

drugim virusima influence bolesnik ima utisak

da ga sve boli. Sve to prati zapu{enost nosa,

kijavica i, obi~no, suv ka{aq, ali i oteàno

disawe. Sekrecija iz nosa se pove}ava i javqa se

iska{qavawe.

Pretpostavqa se da je inficirana osoba zarazna

jedan dan pre pojave povi{ene temperature i pet

do sedam dana posle pojave prvih simptoma

bolesti. Mala deca mogu i duè da budu zarazna,

pa se pretpostavqa da ona mogu da buduprenosioci virusa i do 10 dana od pojave prvih

simptoma infekcije.

Iako je u po~etku proceweno da ~im pro|e od 24

Нови грип„напада“углавноммлађестановништво


12/28

14

Грип под

лупомdo 48 sati bez temperature bolesnik nije

infektivan, novi podaci pokazuju da to i nije

ba{ toliko sigurno. Naime, podaci koji poti~u od

tri razli~ite istraìva~ke grupe, nagove{tavaju

da oboleli moè da {iri pandemijski virus sve

dok ka{qe. Analize otorinolaringolo{kih (ORL)uzoraka desetina bolesnika i wihovih porodica

pokazuju da su ~ak i sedam-osam dana nakon prve

pojave simptoma bar dva od 10 bolesnika i daqe

bili nosioci virusa u nosu i grlu. Dakle, i daqe

su infektivni ~ak i do dve nedeqe nakon pojave

simptoma bolesti. U jednoj od studija se pokazalo

da to vaì prvenstveno za gojazne bolesnike, {to

nije jo{ potvr|eno u drugim istraìva~kim

studijama.

SIMPTOMI NOVOGGRIPA

Simptomi virusa gripa H1N1 kod qudi su sli~ni

simptomima koje izaziva obi~an, sezonski grip.

Ukoliko se ose}ate bolesnim ostanite u ku}i,

izbegavajte posao ili {kolu, jer zaraèn moè

da prenese infekciju 24 ~asa pre i do sedam dana

nakon pojave prvih simptoma bolesti. U slu~aju

da imate simptome i mislite da ste zaraèni

pozovite va{eg lekara, pre toga kontaktirajte sa

wim, slede}i savete wegove {ta da radite.

SIMPTOMI SU SLEDE]I: povi{ena temperatura

ka{aq

bol u grlu

bolovi u telu

glavoboqa

drhtavica

zamor

Kod nekih qudi javqaju se i proliv i povra}awe

u vezi sa sviwskim gripom. Kao i sezonski, i novi

grip moè dovesti do pogor{awa osnovne,

hroni~ne bolesti.

[TA ZNAMO O

VIRUSU H1N1? prenosi se na poznat, kapqi~ni na~in -

ka{qawem i kijawem,

Времеинкубације

је три доседам

дана, али

може битии краће


13/28


14/28


15/28

11

21

3

Детаљанпланвакцинације


16/28

18

Удар наплућа

Grip je bolest koju kao blagu ili sredwe te{ku

le~i izabrani lekar uglavnom u ku}nim uslovima.Teà i te{ka klini~ka slika gripa le~i se u bol-

nicama.

Blagu formu bolesti karakteri{e grebawe u gu{i,

suv nadraàjni ka{aq, curewe iz nosa, kijavica,

lako do umereno povi{ena temperatura, malaksa-

lost, {to je te{ko razlikuje od drugih akutnih res-

piratornih infekcija.

Sredwete{ku formu bolesti karakteri{u slede}i

simptomi i znaci:

- tempertura iznad 38 stepeni Celzijusa, suv

nadraàjni ka{aq, gu{oboqa, malaksalost,

glavoboqa, kijavica, bolovi u mi{i}ima izglobovima, dijareja itd.

Te{ka forma bolesti zahteva odlazak u bolnicu.

Lekar iz primarne zdravstvene za{tite {aqe

pacijenta na sekundarni nivo zdravstvne za{tite

(u bolnice) ukoliko je prisutno bilo koje od

navedenih stawa:

1. Respiratorna ugroènost - oteàno disawe:

- ako pacijent ne moè da izgovori re~enicu

bez zastajkivawa

- upotrebqava pomo}nu respiratornu

muskulaturu- i ako se kod odraslih primeti uvla~ewe

kqu~wa~kih jama li kod dece uvla~ewe

me|urebarnih prostora

- ako pacijent ima ose}aj nedostatka vazduha

2. Ubrzano disawe mereno tokom pola minuta:- odrasli vi{e od 30 udisaja u minutu

- deca starija od jedne god. vi{e od 40 udisaja u

minutu

- deca mla|a od jedne god. vi{e od 50 udisaja u

minutu

3. Znaci te{ke dehidratacije ili {oka:

- odrasli - sistolni pritisak (gorwi) 90 mmHg,

dijastolni (dowi) 60 mmHg,

- deca - snièn elasticitet koè, upale o~i,

uvu~ena fontanela (udubqewe izmewu tri

kosti glave)

4. Izmeweno stawe svesti:- konfuznost i dubqe izmene svesti

- uznemirenost

- gr~evi sa poreme}ajem svesti

5. Brza progresija bolesti:

- poreme}aji rada srca

- odràvawe simptoma i pored primqene

terapije.

Naj~e{}e komplikacije novog gripa su bakteri-

jske infekcije plu}a, ali i zapaqewa uva i

sinusa. Do sada su obolevale mla|e osobe.Ina~e su kod razli~itih tipova gripa ranije

komplikacije bile teè kod dece, starijih i

hroni~nih bolesnika.

Три форме болести

Обдукцијесу показале

да вирусизазива

оштећењачак и на

најмањимделовима

плућногткива


17/28

19


NAPAD NAMLADE I ZDRAVE

Oko 40 odsto qudi koji su se ozbiqno razboleli

ili umrli od komplikacija novog gripa su mladi i

ina~e zdravi. Na kongresu Evropskog udruèwa

pneumologa u odrànom u Be~u re~eno je da jevi{e od 50 odsto dosad obolelih bilo mla|e od 20

godina. Deci je ~e{}e bilo potrebno bolni~ko

le~ewe, bar prema podacima iz SAD i Australije.

Smrtnost je bila najve}a u kategoriji od 25 do 49

godina.

Virus novog gripa 1.000 puta boqe ìvi i repro-

dukuje se u plu}ima nego sezonski virusi. On moè

da prodre s kraja na kraj plu}a izazivaju}i

zapaqewe (pneumoniju) i ozbiqnu respiratornu

slabost (insuficijenciju). Pneumonija se ~esto ne

pripisuje zarazi od nekog drugog mikroba, kao {to je pneumokokus, ve} direktno novom virusu.

Nau~nici u Americi otkrili su {ta izaziva pan-

demijski virus kod mno{tva bolesnika. Patolozi

Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti

(CDC) u SAD obavili su obdukciju umrlih i, prema

saznawima do kojih su do{li, ~ini se da novi virus

napada plu}a na potpuno druga~iji na~in nego sezon-

ski grip, uprkos tome {to je wegova smrtnost, do

sada, sli~na smrtnosti od sezonskog gripa.

Obdukcije su pokazale da virus izaziva o{te}ewa

~ak i na najmawim delovima plu}nog tkiva, kojiprenose kiseonik u krv. Ova o{te}ewa potom

dovode do takozvanog intenzivnog o{trog sindro-

ma - respirnog sindroma oteànog disawa, veoma

ozbiqne i dosta ~este smrtne komplikacije novog

gripa, koja su{tinski ozna~ava po~etak ozbiqne

respiratorne insuficijencije. Stru~waci veoma

retko mogu da vide takvu vrstu o{te}ewa.

Sezonski grip moè da izazove bronhitis i oboqewe

gorweg respiratornog sistema, ali novi virus

prodire s kraja na kraj plu}a 90 ̀ rtava nad kojima je

obavqena obdukcija. Patolozi su ustanovili da suumrli imali u krvi neshvatqivo visoke nivoe virusa.

Skoro isto se vidi kod zaraènih pti~jim gripom, ali

pti~ji grip ima dve su{tinske razli~itosti od novog:

ne prenosi se sa ~oveka na ~oveka, i visoko je

smrtonosan - ubija oko 60 odsto zaraènih.

SVAKI PETIBEZ SIMPTOMAEpidemiolozi kaù da je virusom H1N1 inficira-

no nekoliko puta vi{e qudi nego {to je zvani~no

registrovano, izme|u ostalog i zbog toga {to novigrip kod mnogih prolazi neprimetno.

Procewuje se da svaki peti ~ovek koji bude dobio

novi grip ne}e imati nikakve simptome, ali -

Најчешћекомпликацијеновог грипасу бактеријскеинфекцијеплућа, алии запаљењаува исинуса


18/28


19/28

21


gripa. Oko 90 odstro obolelih od hroni~ne opstruk-

tivne bolesti plu}a (HOB) su pu{a~i. âk i mali

broj godina sistematskog pu{ewa dovoqan je da se

kod nekoga razvije takozvani pu{a~ki bronhitis.

HRONI^NI BOLESNICI I GOJAZNI: Sve vi{e podataka

pokazuje da pojedini zdravstveni problemipove}avaju opasnost od ozbiqne i fatalne bolesti

izazvane virusom H1N1. Me|u ovim bolestima su

plu}ne bolesti - prvenstveno astma i HOB, kardio-

vaskularne bolesti, ali ne i obi~na hipertenzija,

zatim dijabetes, smawen imunitet, hroni~na

bubre`na insuficijencija i bolesti nervnomi{i}nog

sistema - mi{i}na dstrofija, encefalna paraliza.

Studije su pokazale da je gojaznost ozbiqan faktor

rizika s obzirom na to da je mnogo slu~ajeva

te{kog i smrtonosnog oblika novog gripa

zabeleèno kod gojaznih. SZO koja je gojaznostodavno svrstala u hroni~ne bolesti, procewuje da

je u svetu bar 300 miliona qudi klini~ki gojazno,

a da 700 miliona ima vi{ak kilograma. Broj

obolelih od astme prevazilazi 230 miliona qudi

u svetu, a dijabeti~ara je vi{e od 220 miliona.

Astma i dijabetes nisu bolesti koje su ~esto uzrok

smrti, posebno kod dece i mla|ih odraslih.

Smrtni ishodi kod dece i mladih sa ovimporeme}ajima, udruèni sa infekcijom novim

virusom gripa A (H1N1), me|utim, imaju drugu

dimenziju, i to je negativan efekat pandemije.

Ukupno, oko 60 odsto qudi koji umiru od komp-

likacija novog gripa, suo~eni su sa nekim od ovih

zdravstvenih problema.

MARGINALIZOVANO STANOVNI[TVO: Nekoliko studija

je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i

smrtne ishode me|u migratornim/marginalizovanim

stanovni{tvom, koje ìvi u lo{im socioekonomskim

uslovima. Taj rizik je i do pet puta ve}i u odnosu naop{tu populaciju, jer je uslovqen i lo{im ìvotnim

standardom i zdravstvenim stawem ovih osoba.

Кодтрудница сеупала плућаврло брзоразвија, честоу првих 24сата одтренутказаразе


20/28

22

Лечењеи нега

Simptomi novog gripa sli~ni su kao sezonski,

temperatura iznad 38 stepeni Celzijusa, ka{aq,

kijavica, gu{oboqa, bolovi u mi{i}ima,

glavoboqa, groznica, umor i, prvenstveno kod

dece - proliv i ponekad povra}awe. Ako imate

neke od ovih simptoma traìte hitnu lekarsku

pomo}.

ZA DECU

prvi simptom ubrzano ili oteàno disawe,

plavi~asta boja koè nesposobnost konzumirawa ve}e koli~ine

te~nosti, nedostatak è|i

oteàno bu|ewe ili nedostatak reagovawa

izraziti bes, u stepenu da dete ne moè da

trpi da ga drìte

povla~ewe simptoma gripa, a zatim

pogor{avawe bolesti sa temperaturom i jo{

gorim ka{qem

temperatura sa osipom

ZA ODRASLE

te{ko}e u disawu

bol ili ose}aj pritiska u grudima ili stomaku

nagla vrtoglavica ili mu~nina

dezorijentacija

ozbiqno ili uporno povra}awe

ANTIVIRUSNA

TERAPIJA

U ve}ini slu~ajeva novi grip le~i se kao isezonski - mirovawem i uno{ewem vitamina i

dosta te~nosti. U teìm slu~ajevima koriste se

antivirusni lekovi: „tamiflu“ (oseltamvir) i

„relenca“ (zanamivir). U le~ewu bakterijskih

komplikacija koriste se antibiotici. Zatim

antipiretici (sniàvaju povi{enu telesnu

temperaturu), kapi za nos i antitusici

(ublaàvaju suvi ka{aq). Veoma je va`na

nadoknada te~nosti (borba protiv dehidratacije)

Када требаотићи лекару?


21/28

23

Лечење

и нега

У већинислучајеванови гриплечи се каои сезонски мировањеми уношењемвитамина и

достатечности

toplim ~ajevima i supama. Osim toga, koriste se i

utopqavawe i preznojavawe ili tu{irawe

mlakom vodom sa ciqem skidawa povi{ene

temperature.

Na osnovu studija o efektivnosti i bezbednosti

lekova, oseltamvir i zanamivir se koriste zaprevenirawe te{kih formi bolesti, smrtnih

ishoda, smawivawe potrebe hospitalizacije i

skra}ivawe trajawa bolni~kog le~ewa.

[irom sveta, mnogi pacijenti inficirani

pandemijskim virusom pokazuju tipi~ne

simptome gripa i oporavqaju se u roku od nedequ

dana, ~ak i bez bilo kakve primene lekova.

Pacijenti sa nekomplikovanom formom bolesti

ne zahtevaju le~ewe antivirusnom terapijom.

Odluka o le~ewu se bazira na klini~kim

procenama i spoznaji o cirkulaciji virusa u

populaciji. U oblastima gde virus cirkuli{e u

populaciji, za dono{ewe odluke za le~ewe ne

treba ~ekati laboratorijsku potvrdu A (H1N1)infekcije. Podaci ukazuju da oseltamivir, kada

je pravovremeno primewen, mo`e zna~ajno da

smawi rizik od pneumonije (vode}i uzrok

smrtnog ishoda kod pandemijskog i sezonskog

gripa) i potrebe za bolni~kim le~ewem.

Kod pacijenata koji inicijalno razvijaju te{ku

formu bolesti ili imaju faktore rizika koji

mogu dovesti do pogor{awa, SZO preporu~uje

tretman oseltamivirom {to je pre mogu}e.

Studije pokazuju da se ranim tretmanom u roku od

48 sati od po~etka simptoma registruje boqiklini~ki ishod. Za pacijente sa te{kom i

pogor{anom klini~kom slikom, tretman treba

obezbediti ~ak i ako je zapo~et kasnije. Tamo gde

nije dostupan oseltamivir ili ga nije mogu}e

koristiti iz nekog razloga, mo`e se dati

zanamivir.

Ove preporuke mogu}e je primeniti na sve grupe

pacijenata, ukqu~uju}i i trudnice, kao i sve

uzrasne grupe, ukqu~uju}i odoj~ad i malu decu.Za pacijente u pove}anom riziku od te{ke forme

bolesti, SZO preporu~uje tretman sa

oseltamivirom ili zanamivirom. Ovi pacijenti

treba da prime terapiju {to je pre mogu}e posle

po~etka simptoma, bez ~ekawa na testove

laboratorije.

Ukoliko su trudnice u pove}anom riziku, SZO

preporu~uje da one prime antivirusnu terapiju

{to je pre mogu}e posle po~etka simptoma.

Podaci ukazuju na to da se oko 40 odsto te{kih

slu~ajeva de{ava kod prethodno zdrave dece i

odraslih, naj~e{}e uzrasta ispod 50 godina. Neki

od ovih pacijenata iznenada i veoma brzo

razvijaju brzo pogor{awe klini~ke slike, obi~nopet-{est dana od po~etka simptoma. Klini~ko

pogor{awe se karakteri{e primarnom virusnom

pneumonijom, koja izaziva uni{tavawe tkiva

plu}a i ne reaguje na antibiotike, gubitkom

funkcije vi{e organa, ukqu~uju}i srce, bubrege i

jetru. Ovi pacijenti zahtevaju primenu

intenzivne nege sa le~ewem uz primenu

antivirusnih lekova.

MO@E I PREVENTIVNO: Dva antivirusna leka

smawuju intenzitet simptoma, ali i trajawe

novog gripa za 1-1,5 dana. „Tamiflu“ oralno,„relenca“ se inhalira. Mogu da se daju i

preventivno. Ra~una se da su u prevenciji

efikasni 40-50 odsto kod infekcije od novog


22/28

24

Лечење

и негаgripa, i za 70-90 odsto u preventivi pojave

simptoma. Daju se onima koji su vi{e u opasnosti

od ozbiqnih komplikacija

NEGA OBOLELIH

Ve}ina obolelih le~i}e se u ku}nim uslovima, aprocewuje se da }e za oko 10 odsto biti

neophodno bolni~ko le~ewe, zbog teìne

klini~ke slike. Osobama obolelim od gripa

izazvanog novim sojem virusa influence treba

obezbediti odgovaraju}u negu.

Obolele osobe sa blagom simptomatologijom

treba uputiti na ku}no le~ewe i izolaciju, uz

sprovo|ewe higijene disajnih puteva i

higijene ruku i maksimalno ograni~avawe svih

ku}nih i drugih kontakata.

Poèqno je odrediti jednu osobu, najboqe~lana porodice, da neguje obolelu osobu kod

ku}e, kako bi se mogu}nost daqeg {irewa

novog virusa gripa svela na najmawu meru.

Obolele osobe i osobe koje neguju obolele treba

obu~iti kako da nose i da odlaù za{titne

maske tokom perioda kada je bolesnik zarazan

za okolinu. Ukoliko maske nisu dostupne u

dovoqnoj koli~ini, va`nije je da za{titnu

masku nosi obolela osoba. Za{titnu masku

treba nositi samo u slu~aju bliskog kontakta sa

osobom koja pruà negu. Za{titne maske trebabezbedno odloìti, baciti ukoliko se ovlaè.

Osobe koje neguju obolele od gripa izazvanog

novim virusom influence treba da peru ruke

posle svakog kontakta sa wima.

Osobama koje neguju obolele treba dati

instrukcije kako postupiti u slu~aju

pogor{awa klini~ke slike pacijenta.

Sedam dana posle pojave simptoma obolele

osobe nisu vi{e zarazne za svoju okolinu.

Svi ~lanovi doma}instva moraju da sprovode

higijenu disajnih puteva i higijenu ruku.

Redovno provetravati prostorije.

Redovno ~istiti prostorije vodom i

sredstvima za ~i{}ewe ili dezinfekciju.

DOSADA[WAISKUSTVA U LEÊWU Studija sprovedena u SAD zabeleìla je da je 71

odsto bolni~ki le~enih od novog gripa imalo jedan ili vi{e subjektivnih propratnih

problema, a 29 odsto nije imalo nijedan od

zdravstvenih problema koji se udruèni sa H1N1

infekcijom dodatno komplikuju.

problemi:

astma ili HOB - 32 odsto

dijabetes - 16 odsto

smawen imunitet - 12 odsto


23/28

25

Лечење

и негаhroni~na kardiovaskularna bolest - 11 odsto

nervnomentalni poreme}eji - 8 odsto

nervnomi{i}ni problem - 8 odsto

aktivni pu{a~i - 10 odsto

trudnice - 7 odsto

hroni~na bubre`na bolest - 8 odstoepilepsija - 6 odsto

karcinom - 3 odsto

(Podaci CDC)

Deca su u pove}anoj opasnosti da se ozbiqno

razbole i moraju u bolnicu, ali za ve}inu je

le~ewe kratko a oporavak potpun. U riziku su

deca mla|a od pet godina.

Za ostarele je ve} utvr|eno da re|e obolevaju od

pandemijskog nego od sezonskog gripa.

Indikativno je da u SAD stariji od 65 godina

~esto ~ine vi{e od 50 odsto sme{tenih u bolnice

zbog sezonskog gripa, a sada sa pandemijskim ne

dostiù ~ak ni pet odsto sme{taja u bolnice. To

se pripisuje u velikoj meri ~iwenici da je skoro

50 odsto stanovnika ro|enih pre 1950. godine

za{ti}eno od novog gripa, koji kao patogeni

mikroorganizam li~i mnogo na virus koji je

izazvao pandemiju 1918. godine.

Od 277.017 Amerikanaca obolelih do 18. juna

2009, 3.065 -oko 11 odsto, moralo je u bolnicu.Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju

bolesti (CDC), kod wih su se ispoqili slede}i

simptomi:

temperatura - 93 odsto

ka{aq - 83 odsto

oteàno disawe - 54 odsto

umor i slabost - 40 odsto

groznica - 37 odsto

bolovi u mi{i}ima - 36 odsto

kijavica - 36 odsto

bol u grlu - 31 odstoglavoboqa - 31 odsto

povra}awe- 29 odsto

dijareja - 24 odsto

ASIMPTOMATI^NI

SLUÂJEVIIzme|u 10 i 15 odsto inficiranih novimvirusom, a prema nekim podacima, ~ak iizme|u 33 i 50 odsto, ne}e imati simptomenovog gripa. Ve} postoje asimptomati~nislu~ajevi, ali treba vremena za ta~nuprocenu o broju onih koji }e bitiinficirani, ali se bolest ne}e razviti ine}e imati simptome gripa.

Антивируснилековиспуштенису изболницау домовездравља,терапијупрописујеизабранилекар


24/28

26

Лечењеи нега

Nema nikakvih dokaza o {irewu virusa gripa A

(H1N1) otpornog na antivirusni lek „tamiflu,“

~ije je prisustvo registrovano kod dve grupe

pacijenata s te{kom imunodeficijencijom u

Velikoj Britaniji i SAD-u, objavila je Svetska

zdravstvena organizacija (SZO).

SZO je saop{tila da se istraga nastavqa, ali da

preliminarni rezultati navode na zakqu~ak da

se ti otporni virusi ne prenose lako na zdrave

qude, posebno kada se primene odgovaraju}epocedure za kontrolu {irewa zaraze.

Osobe ~iji je imunolo{ki sistem ugro`en mogu

da razviju otpornost na lekove, tako da

zdravstveni radnici koji le~e te pacijente od

virusa gripa H1N1 moraju da budu obazrivi na

svaki znak otpornosti na „tamiflu“, objavila je

SZO.

U slu~aju eventualne otpornosti na „tamiflu“,

lekari moraju da koriste drugi lek protiv gripa

H1N1 „relencu“, na koju jo{ nije registrovan u

svetu nijedan slu~aj otpornosti. SZO je dosadregistrovala 96 slu~ajeva virusa otpornih na

„tamiflu“.

Отпорност на„тамифлу“

Коднеких

пацијенатасе изненада

и веомабрзо

развијапогоршање

клиничкеслике,

обичнопетшестдана одпочетка

симптома

Мере заштите


25/28

27

Заштитаод грипаБаријере за вирус

Oboqewe sli~no gripu (OSG) je ono kod kojeg postoji

iznenadna pojava temperature

(iznad 38C), pra}ena bolovima u mi{i}ima izglobovima, suvim ka{qem

i simptomima infekcije gorwih disajnih

puteva.

Op{te mere prevencije su:

dr`awe odstojawa od najmawe metar od drugih

osoba

higijena disajnih puteva (pokrivawe nosa i usta

prilikom ka{qawa i kijawa papirnatom

maramicom koju odmah treba nakon upotrebe

baciti, a ruke oprati teku}om vodom i sapunom)

higijena ruku i provetravawe prostorija u kojima seboravi, najefikasnije su mere prevencije i suzbijawa

gripa izazvanog novim tipom virusa A (H1N1).

PREPORUKE ZA

KOLEGIJUME

1. Da upozna sve zaposlene:

sa zna~ajem pra}ewa zdravstvenog stawa svih

~lanova kolektiva

Средства захигијенуруку иопреметребалоби да садрже70 одстоалкохола


26/28

28

Заштита

од грипа sa sprovo|ewem op{tih mera prevencije u

spre~avawu {irewa respiratornih

infekcija (higijena ruku, higijena disajnih

puteva...)

sa postupkom u slu~aju da se registruje

u~enik/student/zaposleni u kolektivu.2. Da obezbede {tampawe bro{ura i postera sa

zdravstvenovaspitnim porukama i preporukama u

vezi s bole{}u izazvanom novim virusom gripa A

(H1N1)

3. Da obezbede kontinuirano informisawe ~lanova

kolektiva o aktuelnoj epidemiolo{koj situaciji

novog gripa A (H1N1) u Srbiji i merama koje se

preduzimaju i koje }e se kada i na koji na~in

preduzimati.

4. U saradwi sa nadle`nom zdravstvenom i

epidemiolo{kom slu`bom da obezbede

kontinuiranu saradwu i povratno informisawe,

uz nalagawe primene

odre|enih mera kako za spre~avawe, tako i za

suzbijawe {irewa oboqewa (npr. li~na

za{titna oprema, dezinfekciona

sredstva, reìm zatvarawa

{kola itd).

5.Zajedno sa op{tinskim, gradskim, okrù nim

vlastima pre i tokom zapo~iwawa {kolske

2009/2010. potrebno je da sprovedu radwe kako bizajedni~ki postupali po preporukama.

6.Komunikacija ka svim segmentima dru{tva u

realizaciji akcionog plana pre i tokom pandemije,

ukqu~uju}i i reìm zatvarawa {kola.

7. Organizacija aktivnosti koja zadovoqava

minimum procesa rada.

8. Alternativni na~ini sprovo|ewa nastavnih

aktivnosti.

9. Reorganizacija radnih mesta

osoba u riziku (trudnice, osobe

za hroni~nim poreme}ajima zdravqa - dijabetes,

astma, sr~ane smetwe, bubre`na

oboqewa itd).

KROZ PANDEMIJE

U posledwih 100 godina sviwski gripH1N1 je ~etvrta pandemija. Pandemija{panske groznice 1918. godine po~ela je blago i vratila se za {est mesecislu~ajevima sa teòm klini~komslikom i smrtnim ishodima. Umrlo jeoko 50 miliona qudi {irom sveta.Pandemija azijskog gripa H1N2 1957.godine po~ela je blago i vratila se u

teòj formi, ali ipak zna~ajnoblaà od one vi|ene 1918. Azijskigrip je ubio oko milion qudi.Planetom se 1968. godine pro{iriohongkon{ki grip. Pandemija je bilarelativno blaga, sa sporadi~nim javqawima obolevawa pre prvogtalasa i ostala je blaga i u drugomtalasu, izuzev u nekim zemqama.

Најбољиефекатлечења

постижесе када се

терапијазапочне

у првих 48сати одпојаве

симптомаболести


27/28

29

Савети зародитељеШта треба да знате

Tra`iti pomo} od nekoga ko nije bolestan, da

preuzme negu i hrawewe bebe, ako je mogu}e.

Ukoliko niste u mogu}nosti da na|etezdravu osobu koja bi preuzela negu dok ste

bolesni, nosite masku za lice (pokriti nos i

usta). Posebnu pa`wu obratite na higijenu

ruku.

Ukoliko dojite bebu, preporu~uje se da neko

od zdravih osoba preuzme ishranu bebe

mlekom dobijenim izmlazawem. Idealno je

da sve bebe uzrasta do {est meseci dobijajumaj~ino mleko. Uzimawe lekova nije

kontraindikovano dok dojite bebu (terapiju

mora propisati lekar).

Da li dojewe{titi bebuod novog virusa gripa?

Dokazano je dosta na~ina kako maj~ino mleko

{titi bebino zdravqe. Bebe koje se ne doje

~e{}e obolevaju od oboqewa sli~nih gripu, a i

klini~ka slika je ~esto mnogo ozbiqnija.Imaju}i u vidu da se radi o novom virusu,

На почеткутрудноћемале сушансе да севирусса мајкепренесе наплод, алисе од шестог

месецатрудноћеризикповећава


28/28

Савети за

родитеље

specifi~ne mere za{tite nisu jo{ uvek

dokazane. Maj~ina za{titna antitela, putem

dojewa, prenose se na bebu. Iz tog razloga se

preporu~uje, da ukoliko ste bolesni, neko drugi

hrani bebu ali va{im mlekom.

Da li bi trebalo da prekinem sadojewem ukoliko sam bila u kontaktusa novim virusom gripa?

NE. Zato {to se u organizmu majke stvarajuza{titna antitela ukoliko su bile u kontaktu sa

virusom, a dojewem majka antitela prenosi na

bebu. Ovo je veoma va`no imaju}i u vidu

~iwenicu da je odbrambeni sistem bebe jo{ u

razvoju. Opravdano je da majka uzima lekove u

ciqu za{tite od obolevawa (u dogovoru sa

svojim lekarom).

Ipak, ukoliko obolite, zatraìte pomo} zdrave

osobe koja }e bebu hraniti va{im mlekom.

Da li je opravdano uzimati lekoveza le~ewe ili spre~avaweobolevawa od novog gripa H1N1ukoliko dojimo?

DA. Majka koja doji, a uzima lekove,

trebalo bi da izmlaza svoje mleko u bo~ice

i nastoji da na|e zdravu osobu koja }e bebu

nahraniti. Majka koja pretpostavqa da je

bila u kontaktu sa virusom gripa i uzima

lekove u ciqu spre~avawa obolevawa, treba

da doji bebu sve do onog trenutka dok ne

prepozna simptome da je i pored prevencije

i sama obolela (temperatura, ka{aq, bol u

grlu).

Ukoliko se beba razbolela, da li jetreba dojiti?DA. Jedna od najboqih stvari koju moète

u~initi za bolesnu bebu je da nastavite dojewe.

- Ne prekidajte dojewe bolesne

bebe i dozvolite joj da doji kad god

poèli. Bebe koje su bolesne traè vi{e te~nosti

nego kada su zdrave. Maj~ino mleko je najboqa

nadoknada te~nosti, boqa i od vode, jer {titi

bebin imuni sistem.

- Ukoliko je beba toliko bolesna da nemoè da sisa, ponuditi joj sakupqeno

maj~ino mleko (izmlazawe), na neki drugi

na~in.

Другиталаспочео

је порастомоболевања

мале деце ишколараца

Documents

dodatak novigrip