Dokaz – carine u SAD, Dokaz – carine u SAD, Japanu, itd…Japanu, itd…

Carine u Brazilu, Carine u Brazilu, Meksiku, Koreji, Kini, Meksiku, Koreji, Kini, Rusiji…Rusiji…

Uticaj carine na potrošačev i proizvođačev višak

Gubitak potrošačevog viška usled carine

PX = 1, domaći proizvođači proizvode 10X i imaju OACV = 10$ prihoda. Sa carinom i PX = 2$, oni proizvode 20X i imaju OGJU = 40$ prihoda. Od ukupnog porasta od 30$ (AGJC + VCJU) u prihoda proizvođača, VCJU = 15$ (neosenčena površina ispod krive SX između 10X i 20X) predstavlja prirast njihovih troškova proizvodnje, dok ostali deo (osenčena površina AGJC = 15$) predstavlja porast rente ili proizvođačevog viška.

Rast proizvođačevog viška usled carine

Troškovi i koristi od carine

Gubitak potrošačevog viška – ABHG =60

Carina – MJHN = 30

RENTA ili proizvođačev višak- AGJC = 15

Gubitak blagostanja od carine - CJM = 5 +BHN = 10

carina vrši 2 vrste preraspodele dohotka Od potrošača - domaćim proizvođačima

proizvoda (koji dobijaju višu cenu)

od faktora koji je u zemlji relativno obilan ka faktoru koji je u zemlji relativno redak (koji proizvodi uvozne proizvode)

Pitanje – koliko je Srbija izgubila ukidanjem carina?

Deljenjem gubitka potrošačevog viška sa brojem radnih mesta koja su sačuvana

u industriji zahvaljujući carini (ili njoj ekvivalentnoj stopi zaštite) možemo da izračunamo troškove po jednom sačuvanom radnom mestu

Gubitak blagostanja isto je što i trošak zaštite putem carina (CJM + BHN na Slici 8.3).

troškovi očuvanjatroškovi očuvanja svakog radnog mesta u proizvodnji svakog radnog mesta u proizvodnji gumene obuće gumene obuće - - 122.000$ 122.000$ (208 miliona(208 miliona dolara podeljenodolara podeljeno sa sa 1.705 sačuvanih radnih mesta1.705 sačuvanih radnih mesta)) – a proizvođačev – a proizvođačev dobitak – 55000 usddobitak – 55000 usd

= + +

“Sve što čujem iz Vašingtona jeste da u spoljnotrgovinskoj razmeni svi dobijaju.

Onda pogledam naš sve veći spoljnotrgovinski deficit i pomislim na 3.400 dobrih ljudi u našim dobrim fabrikama koje smo morali da otpustimo i onda želim da mi neko pokaže gde smo mi to dobili.”

John Emrich, generalni direktor Guilford Mills u Greensboro, N.C. „The New York Times“ citat dana, 2. novembar 2004. godine.

Ali procene pokazuju da je društvo platilo čak 750.000 USD za svako radno mesto koje je sačuvano u industriji čelika.

“Daćemo vam otpremninu u iznosu od 750.000 USD—ne godišnje, već samo jednom—u zamenu za obećanje da nikada više nećete tražiti posao u čeličani.

Možete li da zamislite jednog jedinog radnika koji bi odbio ovu ponudu?

Zar to nije dovoljan dokaz da je naš sadašnji metod očuvanja radnih mesta u čeličanama sulud?” Blinder (1987).

Zašto ljudi u to ne Zašto ljudi u to ne verujuveruju ljudi pridaju ljudi pridaju “…beskonačno veliki “…beskonačno veliki

značaj” vestima o izgubljenim značaj” vestima o izgubljenim radnim mestima zbog radnim mestima zbog konkurencije iz inostranstva,konkurencije iz inostranstva,

a “nulti značaj ” daje radnim a “nulti značaj ” daje radnim mestima koja su otvorena mestima koja su otvorena zahvaljujući međunarodnoj zahvaljujući međunarodnoj razmenirazmeni”.”.

Stopa efektivne zaštite

nominalna carinska stopa važna za potrošače

(jer ona ukazuje koliko je cena finalnog proizvoda porasla usled carine),

efektivna carinska stopa je važna za proizvođače

jer ona ukazuje kolika je stvarna zaštita koja se pruža za domaću obradu proizvoda kome konkuriše uvoz.

PRIMERPRIMER

vuna od 80$ cena odela u uslovima slobodne trgovine 100$ Država nameće uvoznu carinu od 10 %

Cena odela za domaće potrošače tada će biti 110$.

Od toga, 80$ predstavlja uvezenu vunu, 20$ je domaća dodata vrednost, a 10$ je carina

ali odgovara efektivnoj carinskoj stopi od 50 procenata jer su efektivne

carine obračunate na domaću novododatu vrednost odela (tj., 10$/20$ = 50 procenata).

Ako je carinska stopa na inpute ti=5%

Uopštavanje i ocena teorije efektivne zaštite

Naravno, nominalna carinska stopa može biti veoma varljiva i ne daje čak ni okvirnu ideju o stepenu stvarne zaštite

„kaskadna” struktura carina većina industrijskih zemlja ima sa

veoma niske ili nulte carine na sirovine sve više i više stope što je stepen obrade veći

Ova „carinska eskalacija” čini da je stopa efektivne zaštite finalnog proizvoda sa uvezenim inputima mnogo veća od nominalne

Kaskadna strukturaKaskadna struktura

kod procene stepena zaštite stopa efektivne zaštite je

definitivno superiorna u odnosu na nominalnu carinsku stopu

i igrala je ključnu ulogu tokom Urugvajske runde pregovora o trgovini

Analiza carine u maloj zemlji pomoću opšte ravnoteže

Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu proizvoda X, bez obzira da li je proizvod iz uvoza ili je proizveden u zemlji

Potrošači će morati da plate 2$ za jedinicu X, bez obzira da li je iz uvoza ili je domaća proizvodnja

domaći proizvođači mogu da konkurišu uvozu sve dok su u stanju da proizvode X po ceni koja nije veća od 2$.

cena robe X ostaje 1$ sve dok se posmatra zemlja kao celina.

Još ćemo pretpostavitiJoš ćemo pretpostavitida da vlada male zemlje koristi carinske vlada male zemlje koristi carinske

prihode da bi subvencionisalaprihode da bi subvencionisala javnu potrošnju (kao što je javnu potrošnju (kao što je školstvo, policija, itdškolstvo, policija, itd

Zašto – puna preraspodela – Zašto – puna preraspodela – građani ništa ne gubegrađani ništa ne gube

Slobodna trgovina

Slobodna trgovina

Sa proizvodnjom u tački F i potrošnjomu tački H’, zemlja izvozi 30Y za 30X posle uvođenja carine (nasuprot 60Y za 60X preuvođenja carine).

Uz uvoznu carinu od 300 procenata za proizvod X, PX/PY = 4

pa će se zemlja vratiti sa proizvodnjom i potrošnjom u tačku A, tj.

u autarkiju

Stoper SamuelsonStoper Samuelson

porast relativne cene proizvoda (na porast relativne cene proizvoda (na primer,primer, usled carine) usled carine)

DovDovodi odi do rasta cene do rasta cene onog onog faktora faktora koji se intenzivno koristi u koji se intenzivno koristi u

proizvodnjiproizvodnji tog proizvoda. tog proizvoda.

Mehanizam u zemlji 2Mehanizam u zemlji 2

Carine dovode do seljenja u tačku F

Ekspanzija proizvodnje X (R – intenzivnog proizvoda) zahteva veću proporciju R/K

Kao posledica toga w/r raste,

Prema tome, carina na proizvod X u Zemlji 2 povećava zaradu R (oskudnog faktora u zemlji).

nacionalni dohodak je smanjen usled carine

A smanjen je zato A smanjen je zato što---što---

smanjenje zarada vlasnika kapitala premašuje dobitke rada

pa zemlja kao celina gubi.

Postoji deadweight loss -

Zemlja gubi, ali -Zemlja gubi, ali -

kada mala zemlja u kojoj je K obilan faktor, poput Švajcarske, nametne carinu na uvoz R - intenzivnog proizvoda

To je razlog zašto sindikati u industrijskim zemljama u opštem slučaju preferiraju uvođenje carina.

W raste!!!!

Promena blagostanja Zemlje 2zavisi od neto efekta boljih odnosa razmene, ali manjeg obima razmene

Velika zemljaVelika zemljaKada zemlja nameće carinu, njena kriva relativneponude se, za iznos carine, pomera i rotira ka osi na kojoj se meri uvozni proizvod.

Stolper–Semjuelsonova teorema je Stolper–Semjuelsonova teorema je uvek tačna za slučaj male zemlje i uvek tačna za slučaj male zemlje i obično jeobično je tačna i za velike zemlje. tačna i za velike zemlje.

Međutim, za velike zemlje analiza Međutim, za velike zemlje analiza je komplikovanija zbogje komplikovanija zbog toga što toga što njihova trgovina utiče na svetske njihova trgovina utiče na svetske cene.cene.

Meclerov paradoksMeclerov paradoks

U neobičnom slučaju kada carina smanjuje, a ne povećava, relativnu cenu uvezenog proizvoda

dohodak oskudnog faktora takođe opada

Optimalna carina i odmazda

Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist

razlike između poboljšanja odnosa razmene zemlje i

Pogoršanja usled smanjenja obima razmene

Međutim, odnosi razmene trgovinskog partnera se pogoršavaju

blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje.

Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će

nametnuti optimalnu carinu.

Grafički prikaz Stolper Grafički prikaz Stolper Samjuelsonove Samjuelsonove teoreme za zemlju 2teoreme za zemlju 2

Uvodi se carina na xProizvodi se više xA manje y

Sada se upotrebljava više kapitala po jedinici rada

Produktivnost rada raste

Dohodak raste

Pretpostavimo da je zemlja Pretpostavimo da je zemlja smanjila uvoznu carinusmanjila uvoznu carinu na na sirovinske materijale i sirovinske materijale i poluproizvode,poluproizvode, ali ne i na gotove ali ne i na gotove proizvode. Kakav će to efekat proizvode. Kakav će to efekat imati na stopu efektivne zaštite u imati na stopu efektivne zaštite u zemlji?zemlji?

Da li je za Indiju verovatnije da Da li je za Indiju verovatnije da ograniči uvoz ograniči uvoz RR – intenzivnih ili – intenzivnih ili K K – intenzivnih proizvoda? Zašto?– intenzivnih proizvoda? Zašto?

Koji je verovatan uticaj ovoga na Koji je verovatan uticaj ovoga na raspodelu dohotka između rada i raspodelu dohotka između rada i kapitala u Indiji?kapitala u Indiji?

Ako mala zemlja Ako mala zemlja poveća carinepoveća carine a. a. Potrošnja tog proizvoda raste Potrošnja tog proizvoda raste b. b. Proizvodnja padaProizvodnja pada c. c. Uvoz raste Uvoz raste d. Nd. Ništa od ovoga nije tačnoišta od ovoga nije tačno

Rast proizvođačevog Rast proizvođačevog viška pri uvođenju viška pri uvođenju carine meri se zonomcarine meri se zonom   a. a. Levo od krive ponude, između Levo od krive ponude, između

linija cena pre i nakon uvođenja carinelinija cena pre i nakon uvođenja carine b. b. Ispod krive ponude između količina Ispod krive ponude između količina

proizvedenih pre i posle uvođenja proizvedenih pre i posle uvođenja carinecarine

c. c. Ispod krive tražnje umeđu linija Ispod krive tražnje umeđu linija cena pre i posle uvođenja carinecena pre i posle uvođenja carine

d. d. Ništa od ovoga nije tačnoNišta od ovoga nije tačno

Ako mala zemlja Ako mala zemlja poveća carinupoveća carinu a. a. Raste renta domaćih Raste renta domaćih

proizvođačaproizvođača b. b. Troškovi zaštite padaju Troškovi zaštite padaju c. c. Smanjuje se gubitak Smanjuje se gubitak

blagostanjablagostanja d. d. Sve je ovo tačnoSve je ovo tačno

Uvođenje carine u Uvođenje carine u maloj zemljimaloj zemlji a. a. Povećava relativnu cenu robe Povećava relativnu cenu robe

za domaće potrošače i za domaće potrošače i proizvođače proizvođače

b. b. Smanjuje relativnu cenu za Smanjuje relativnu cenu za domaće proizvođače i potrošače domaće proizvođače i potrošače

c. c. Povećava relativnu cenu za Povećava relativnu cenu za zemlju u celini zemlju u celini

d. d. Sve ovo može biti tačnoSve ovo može biti tačno

Optimalna carina za Optimalna carina za malu zemlju jemalu zemlju je    a. 100%a. 100% b. 50%b. 50% c. 0c. 0 d. d. Zavisi od elasticiteta, ne može Zavisi od elasticiteta, ne može

se unapred rećise unapred reći