Dominik Smole - AntigonaDominik Smole

Antigona

Sa slovenačkog prevela: Roksanda Njeguš

LICA: Ismena Kreont Hemon Tiresaja Paž Stražar Glasnik Hor

Na horizontu se gasi odsjaj požara i zamire ratna huka. Noć pred Kreontovim dvorom rasvetljavaju baklje tebanskih staraca. Ismena, Paž, Tiresija, Stražar, dolaze iz dvora.

ISMENA Je li vest tačna i proverema? STRAŽAR Tačna i proverena. Svih sedam vrata je slobodno, kraljevno, mir je objavljen. HOR Ova naša kugla, ovaj naš globus, ova naša sitna lopta, koju je nevidljivn srednji napadač nepogrešivo bacio u mrežu drugih zvezda, sazvežña, sunaca, odjekuje opet i tišinu hrani, grudi opet otvara za šum cveća, drveća i za strujanje oblaka nad iosedelim glavama staraca. Minulo je! Minulo je! Utihnulo! Ns lije više kiša na tela palnh dvostruke mere suza svojih, neutešena ptica usućuje se opet na samotni let, a devojka kraj vode sa osmehom smišlja nove zvuke za stari svoj napev: na poljupce misli. I mi, starci tebanski, tela mada do zemlje savijenih, kostiju polomljenih, sa srcima što vekovi su ih gazili, i mi, koje je sačuvala ponavljanja samo moćna teža za svedoke žive vremenu svakom, glave opet dižemo. Objavljujemo: Mir! Mir! STRAŽAR Kreont je novi kralj. ISMENA Neka je. Nek bude kralj ko hoće, samo da jednom

Page 1

Dominik Smole - Antigonaosvane mir i da me u snu ne muči više taj ludi metež ratnih četa. TIRESIJA Uvek lepa i uvek oštroumna, ali - vidim - pomalo i bojažljiva. Nimalo prikladno osećanje za vreme kad sve što ide i puzi glasno zvekeće junaštvom. ISMENA Prekor iz vaših usta? Sedeli ste kod kuće kao i ja. Ako, ne stidim se. Opasnost, kakva bila da bila, spaljuje mi krila. Ismena je Ismena gde su mir i sigurnost. Tamo rascvetava. Zašto ih još nema? TIRESIJA Pameti nemaju ratovi, ni zrnca logike; logika im je jednia da se u poslednjem trenutku nikad ništa ne dešava. Ko je izgubio, izgubio, ko dobio, dobio. Zato se ne boj! Pošto želiš mir, nesumnjivo si dobila. ISMENA Bogovima hvala, ako je tako. Ulazi Glasnik. Vraća li se vojska? Dolazi li Kreont, novi kralj? GLASNIK Novi kralj se vraća. Pobeda se vraća. Mir se vraća. Sve se vraća. STRAŽAR Slušajte! Već čujem zvuk truba. Istina je. Dolazi! U susret mu hitam, ja sam njegov. Odmah da me vidi, odmah upotrebi. TIRESIJA Kakvih još novosti ima pred gradskim vratima? Šta je s Polinikom? Šta s Eteoklom? Živi? Mrtvi? GLASNIK Mrtvi, gospodine, obojica. ISMENA Oh, braćo? Mrtvi i - zašto? Zašto? GLASNIK Mrtvi su. TIRESIJA Gore glavu: u sjaju sunca uvek je neki oblačak. Ne misli na njega i ne gledaj ga pa ga neće ni biti. Raduj se, jer su sveopšti poslovi tako lepo, sveopšte, mudro i prikladno i tako dalje sreñeni.

Page 2

Dominik Smole - AntigonaSuzu peku prolij nad lešom Polinika, prolij nad Eteoklom mrtvim, samo ne suviše. Meñu nama - nisu bili braća kakva se poželeti mogu. Jedan pijanica i razvratnik, drugi laktaš bez mere. ISMENA Kome sudiš i presuñuješ? U ime čega? Bila su mi braća, moja, naša krv. TIRESIJA Nevaljala krv, ta njihova krv. Jedan su na drugog podigli vojske, jedan drugom prosvirali metak kroz glavu: samo u tome bili su složni. Sve je to, izgleda, korisno, a ako nije veselo, bar je pravedno za sve. ISMENA Bili kakvi bili, moja su braća, kralja Edipa krv. TIRESIJA Tačno. Ali, drago moje dete, sad nije zgoda za lična osećanja. Čini mi se da su i vreme i prostor takvi da nalažu radost zbog pobede, zbog Kreonta, koji je očigledno kralj, pljeskanje sveopštem sreñivanju sveopštih poslova što je glavno - bar što se mene tiče - da se nešto prezalogaji. Jer, kad kažem sve o sebi, Ismeno: vazduh nad Tebom neutoljivu izaziva glad i žeñ. ISMENA Pa da sve o tebi kažem ja: podmuklo i prljavo. TIRESIJA Oh, godina imam koliko i dlaka na glavi. U toku mojih dana sa svakom dlakom otpao je i delić vere, i naposletku ostalo samo malo dlaka i malo vere. Od vrtoglavih zvezda misao se spustila prostim činjenicama: zlo je biti gladan, zlo je biti žedan, zlo bez toplog ognjišta. A najgore sve troje zajedno. Zato nek živi Kreont i pobeda i mir i uopšte! Dolazi Kreont s pratnjom. KREONT Dobro veče želim. TIRESIJA O, Kreonte, Kreonte, slavni Kreonte! KREONT Pozdravljam te, Ismeno. ISMENA Dobro veče, gospodine.

Page 3

Dominik Smole - AntigonaKREONT Ne vidim sve. Gde je Antigona? Hoću da vidim sve što želim, jer me boli glava. Ne volim da ne vidim ono što želim Kad me boli glava. Sad sam ipak kralj. ISMENA Bolesni ste, gospodine? KREONT Pomalo jesam, devojčice. Napolju je bila promaja, i što je glavno, krvi mnogo i suviše. Nije mi draga ta krv. Ne vonja kao krv plodnog jelena nekad negde u lovu. Suviše je sladunjava. To je ljudska krv. ISMENA Umorni ste takoñe. KREONT Da, zaista. I gde je, dakle, sestrica? Niko ne zna? PAŽ Odmah će stići, svetlosti. Mada je malko bolesna, čini mi se. Leži u sobi, zuri u tavanicu i kao da nešto razmišlja. Rukom briše čelo, prilazi prozoru, prsmatra pticu - o, smelu pticu lakih, slobodnih krila - rukom je prati, i sad je ptica ta ruka, istih slobodnih, lakih, smelih krila. Za cigli trn: sa poljana pustih bez zelenila, grmlja, mahovine, cvetova i vetra, luk podiže lovac, pticu prostreli - i plen dlan. Ruka pada na čelo, bežeći opet nemirno poljanom bledom, dalje i dalje čelom bledim, bez grmlja, ruža, drveća i vetra. Sve mi se tako čini, o kralju: za neku misao ulorno traži smisao - hoću da kažem: zaista je samo malo bolesna, gospodine. TIRESIJA Fuj, kakav brbljivac. Kad ti se u buduće nešto učini, onda nek to bude mnogo kraće. KREONT Tako je. Hajde, uñimo u kuću, noćimo k tebi, Ismeno, i Antigoni. Pa da još legnem za trenutak živ u vodoravan položaj i oteram ovu glavobolju. Polazi sa pratnjom i Ismenom. STRAŽAR Gospodine, gospodine! TIRESIJA Gospodine, gospodine! KREONT

Page 4

Dominik Smole - AntigonaJoš nešto? STRAŽAR Narod dole čeka, gospodine... TIRESIJA Još od jutros cupkaju po kaldrmi, kolju lubenice i jedan drugom pljuju koštice na glavu. Hoću da kažem: narod zaista čeka, svetli kneže. ISMENA To su larmacije. Narod pali sveće za duše palih. KREONT Lubenice? Koštice? Auše, sveće? Iziće na balkon palate. Pozdravljam vas! Dobro je, dobro. Pozdravljam vas! Ali smirite se i ne vičite. Dakle, eto, pobedili smo, neprijatelja iz Argosa oterali, tebanska vrata oslobodili i obezbedili vam pristup u okolni svet: trgujte, koprcajte se, radujte, u okviru tebanskih zakona živite i uopšte: radite u granicama propisa sve što želite. Samo, smirite se! Ne vičite! Kraljevska glava je isto što i glava svakog od vas: bolovi je bols. Pozdravljam vas, Tebanci vrli! Šta? Ne razumem ih! Šta viču? STRAŽAR Polinika hoće i Eteokla. KREONT Zašto njih? Koliko ja znam, mrtvi su. STRAŽAR Sigurno, gospoline. Iskasapili su se meñusobno kao besni psi. Jedva je nešto kostiju ostalo. KREONT To je, dakle, u redu: izdajnik i junak su mrtvi. Za normalni tok stvari, za zakonitost i mir, postoje svi uslovi. Zašto viču? TIRESIJA Traže pravdu! Za Polinika izdajnika kaznu, za Eteokla junaka častan grob, bučnu sahranu i sve ono što je kod nas običaj. KREONT Zar nije bolje ostaviti ga u smrti sama i u miru? Do vraga s ceremonijama, kažem vam da sam bolestan. ISMENA Ostavnmo ih, poñimo zaista, gospodine. TIRESIJA Čovek je uvek sam: kad diše i kad ne diše. Ali tu su još pristojnost i običaji.

Page 5

Dominik Smole - AntigonaKralj, verujte starcu, može bolovati do mile volje, ali ne onda kad su u pitanju korist i mir države. Sad je taj tren: veliki kralj ne boluje kad ne sme oboleti. KREONT Ali gde da nañem ta dva mrtvaca? Njihove kosti - izgleda - pečate njihovih imena ne nose. Ako se izmešaju? Ko će biti junak, ko izdajnik? TIRESIJA Stvar je načelnog značaja. KREONT Dobro, ti neuništivi, nepromenljivi savetniče. Dakle, Tebanci, bogovi će biti zadovoljeni. Ja vam jemčim. Slavni Eteokle neka još večeras nañe svoj slavni grob. Za to su sveštenici; neka pripreme što je potrebno, da bude sve u redu, šaroliko i zanimljivo. A Polinika blesavog, ludog, to jest... hoću da kažem, Polinika izdajnika zavitlajte preko zidina za hranu grabljivica, hijena, pacova, psina, poljskih miševa i sličnih bića. Niko ne sme grob da mu iskopa. Njegova duša neka luta bez mira i pokoja. ISMENA O, Kreonte, svetli kneže! Bio mi je brat! A bio dobar ili zao pola moje duše u njegovoj je. KREONT Da, da. Ali ovo dole je moj narod, šta se može! Tako: a sad zaista zbogom, Tebanci. Kralj treba da ima s narodom umerene dodire, ni suviše mnogo ni suviše malo. Hajdemo, curice. Klanjam se svima: ja sam pospan. Kreont s pratnjom odlazi, Tiresija zadrži Ismenu. TIRESIJA Ne ljuti se, kneginjice. Trenutak. Saslušaj me. ISMENA Ni trenutka, zlobni starče! Kralja si nahuškao na zlo! Greh na tvoju savest. Ja sam čista i bez krivice! TIRESIJA Greh, krivica, čistota, savest - o, koliko reči! A život, kraljevno, gde je, činjenice, položaji, okolnosti i sve što je zaista čvrsto i opipljivo, što tebe lupi i što lupiš ti? To je to. Sve drugo: gomila reči, velikih, glasnih, što šuplje odzvanjaju u tvrdoj stvarnosti, u žalosnoj svakodnevici. ISMENA Neka! Ali šta ima s tim moj mrtvi brat? TIRESIJA

Page 6

Dominik Smole - AntigonaNišta, to i jeste: ništa. Polinik je bio Polinik: ljubazan dečko, šaljivčina i vetropir i po. Nikad se nismo svaćali, naprotiv. ISMENA Dobro, dakle, vraćaš zlim? TIRESIJA Kako? Kad? - Sad? Pa sad je on mrtav. A mrtvom ne možeš ništa više dati, ni oduzeti. Ma kako želeo da mu podmetneš ovo, natakneš ono, obaspeš ga slavom ili mu mrtvu glavu zariješ u blato - jalov posao, uzaludan! Jer samo skamenjei osmeh odgovara: adio, zbogom, nema me više. ISMENA Može da ne bude obavezan on, koji ne živi više, ali si obavezan ti, koji živiš. TIRESIJA Kome? Nikome? Reči. Mudrovanja. Stvari su jednostavnije, ali pazi, kneginjice, ne sasvim, ne toliko da bismo ih samo srcem sredili. ISMENA Sreñivati ih želim srcem i svešću, neokaljana i čistih ruku. TIRESIJA A šta je s razumom? Nema ga. Samo se golo i jeftino osećanje razmeće, a pameti nigde pi pravog saznanja. I iaposletku: zar i meni nije žao? Svaki onaj što prevali se s onu stranu koščatim prstom kuca i meni pre polaska. Zašto onda da zagorčavam ovo nekoliko dana, uvijem mrakom, nesrećom i patnjom? Da se probijem samo kroz to grko vreme, što se može pristojnije, s čitavom glavom, bez ogrebotina i rana. ISMENA Na tuñ račun? Na grbači-mrtvog črveka? TIRESIJA Na grbači rasuñivanja i mirnog saznanja. Ismena je Ismena gde su mir i sigurnost, rekla si. Pa kad je to istina, našto sad bes? Red i sigurnost ne poklanjaju nam bogovi, sami smo tu da mir bude mir i sigurnost sigurna. Tako shvataj i biće dobro. Gledaj: zavrnšo se krvav rat. Svako od onih što vikao je tamo dole, tražio je, ni više ni manje, do parče zadovolenja za svog mrtvog. Mrvicu zanosa. Zašto da ga ne damo? Bez tog bi nam se loše pisalo. Našao bi se obestan i zavidan ludak, popeo se usred trga na kamen i dreknuo narodu:

Page 7

Dominik Smole - AntigonaČemu tvoji mrtvi?

Šta se nas tiče ko će biti kralj: Kreont, Polipik, Eteokle? I šta bi onda bilo sa bezbednošću i mirom i redom, kraljevno oštroumna? ISMENA S mrtvim trgovati prljav je posao! To je istina koju ne otilavi ni reka reči! Uprljajte ruke ako vas blato mami, ali ostavite mene čistu! TIRESIJA Ni tebe ni te dvojne mere ne razumem. Rečn ti zvone veoma gordo, ali su, izgleda, bez prave težine. ISMENA Polazi. Jer si sam suviše lak. Dolazi Paž. TIRESIJA Otkuda, momčiću? PAŽ Dolazim od Antigone. ISMENA Saopštio si joj kraljevu naredbu? PAŽ Jesam, gospoćo. ISMENA Šta je kazala? PAŽ Ništa. Ništa zapravo. TIRESIJA Jasno. Prazna buncanja. ISMENA Za onoga, čija savest gamiže, koji je srce i um založio za čanak čorbe i za toplu peć, kome je ponos nepoznat, osećanje čistote suvišno. Ismena, vraču, neće s njim! Ismena je, vraču, visoko nad blatom takvih spletaka - Jer: Od svetlih kraljeva Kadma, Polidora, Od Labdaka i Laja, od plemenitog oca Edipa, satkano je ovo što nosi ime Ismena. Neka me prokunu bogovi ako dopustim da se gazi čast sopstvene krvi i roda! Ismena ode. TIRESIJA Nadutost. Želja po svaku cenu biti prvi i najčistiji. A sve bez težine. Nek povetarac dune i razneće tu uzvišenost.

Page 8

Dominik Smole - AntigonaŠta je, dakle, pažu? Pričao si s Antigonom? Šta je s njom? PAŽ Veoma je zaposlena i samo ćuti. TIRESIJA O čemu ćuti? PAŽ Još o svemu, izgleda. Od zida do zida, od vrata do prozora, naizmence korača. Nesumnjivo misli misli. Nipošto lake, nanose joj boli. TIRESIJA O Poliniku, šta je rekla? PAŽ Kazala je: znam, to znam. TIRESIJA Nije mogla znati. PAŽ Zaista, ne. Ali zna. Nagañao sam dugo i dugo, ali nisam pogodio. Čas izgleda kao daJe teško rasejana, a čas preko mere sabrana. Pomenuh joj Hemona: htela je, alp nikako nije uspela da ga u sećanju zadrži. Prosto je iščilio iz nje. Kad je ponovo bila reč o bratu Poliniku, mrmljala je tiho da ga je volela - ali hladno, ne unoseći se u ono što je u njemu bilo rñavo. Čudila se: sad kad je mrtav i nesahranjen taj brat, i beznačajan kao i za života, kako to dobija tako ogromne razmere? Uhvatila me za ruku i odvela prozoru: Sija li sunce mrakom, rekla je. Ne, rekoh, ne sija. Sunce sija svetlošću, kao i uvek. Čudno, čudno, mrmljala je, meni sija mrakom. Ondame uhvatila i za drugu ruku: Šta misliš ti, kako se osećaš? Ništa nisam mislio. Pogledom pratih itice što su selile na jug. U jatima su letele, krileći preko horizonta nekud lagano, gusto, a ipak neopisivo uporno, kao da sigurno znaju svoj cilj. Ne znam kako: prosto mi se grlo steglo kad je na brežuljcima iščezao njihov topli, svetli let. O, ptice, ptice... šaptao sam - a ona: ostavi ptice, ptice su slabost, ostati moraš tu gde si. TIRESIJA Ostavi oboje: ptice i žensko blebetanje. Budi vredan, ćutljiv na poslu, poslušan i veran, i sve će biti dobro. I ne razmišljaj suviše. Svet je takav kakav je, a takav kakav je, mudar je. Hvališa je onaj koji ceni da je sam mudriji.

Page 9

Dominik Smole - AntigonaPAŽ Oh, da, gospodine, razumem. Svet je mudar, dakako. Samo... s dopuštenjem... a ko je to - svet? TIRESIJA Svet je to što postoji, to što vidiš, osećaš, i prstima opipaš. Pored toga, hoću da kažem, mimo toga, to jest... povrh toga svet je ono što se slaže s našom pameću, prirodno, rekao bih, pristojno i nama u korist podešeno. Mogao bnh da kažem: svet je društvo. Ne, svet je čovek. Još bolje: svet sam ja. PAŽ Oh, vi, dakako, gospodine. A ja? TIRESI JA Ti, razume se, ne, dete, ja. HEMON Dolazi. Hej! TIRESIJA Hej! Sad tek iz bitke? Živ, zdrav? HEMON Tek sad. Gde je Antigona? Živ, zdrav. Gde je Antigona? Hemon ode, Tiresija ostaje sam sa Horom. TIRESIJA Zlatni, daleki mirisu mladosti, uzvijorena trko neukrotiva ždrebeta, plemenita smetenosti suncem opijenog leptira! Oh, bleda masko izgubljenih dana. Veče je. Neopozivo veče. HOR Noć se spušta nad Tebom. Blago i ljupko mrmori s nisektima uz obale voda, po lokvama žabe krekeću, huče sova, u nezdravom snu zuje žice, tek tu i tamo usamljena stopa prekida nečujni tremolo prirode. TIRESIJA Na ipak nema mira! Još nema mira! HOR Pa ipak nema mira! Još nema mira! Glasnije od topota bojnih četa, paničnije od zvonjave o požaru što javlja, silovitije i nezadrživije dva sestrinska srca biju za bludnim bratom Polinikom. Ismenino kuca naglo i nestrpljivo, Antigonu obuzima jeza pred onim što je još čeka. O, kamo, Ismeno? Kreont je kralj, i kralj je bio kad je naredio da luta duša Polinika, Vrati se blistava u blistavi krug porodice!

Page 10

Dominik Smole - AntigonaRazmišljaj još i poiovo, Antigono! Sve dok ti mrakom sija sunce ne polazi na put bez mogućnosti povratka. Hemon te čeka, mlade mu ruke traže zagrljaj. TIRESIJA Stražaru koš oprezno izlazi iz dvora. Hej! STRAŽAR Ma ko vi bili... s dopuštenjem, molim, laku noć. TIRESIJA Kuda, pitam? STRAŽAR Vi, gospodine? Iz, dvora opet u dvor i potom još malo okolo. rekao bih: za stražare sad počinje. TIRESIJA Kaži sve redom. Govori tiho, ali jasno. Sve je važno. STRAŽAR O, ako već moram, kazaću. Odvele su me dakle lakomislene, nesvesne noge, najtiše što se može iz donjih odaja na stepenište s leve strane kuće; Ne znam šta je bilo drznicama, zaviše gore, a onda desno pravo u dno hodnika, neprekidno tihe i neprekidno drske. Išle su tamo a ne bi smele. Kod drugih vrata levo pridružiše im se i uši, tankoćutne i grdno radoznale. Rekoh im da ne prisluškuju, ali šta mogu kad su stalno u službi: hoćeš, nećeš, sve su čule. TIRESIJA Zdrave noge, zdrave uši. A sad - šta su čule? STRAŽAR Razgovor, zaveru, urotu, revoluciju. Na oružje, Tebanci, na zidine! TIRESIJA Ne viči i ne krevelji se preda mnom, svi znamo da si vredan u službi. Ispričaj prosto, tačno, ali ukratko. STRAŽAR Da, gospodine. Tačno, ukratko: odoše tražiti Polinika. Grob će mu iskopati. TIRESIJA Gaze, dakle, našu naredbu? STRAŽAR Gaze. Našu, gospodine. Odmah idem Kreontu. Ja sam njegov. TIRESIJA Ali bez dokaza? Koju je prvo opsela ta luda misao? STRAŽAR Ismenu. TIRESIJA

Page 11

Dominik Smole - AntigonaSija po dvoru kao da je meñu svima samo ona dostojna sunčevih zraka: nepravedno joj izgleda što greju i nas. Uzvnšena, sveznajuća, uvek najčistija, ali po nekoj čudnoj igri s kraljevima uvek složna. Bez brige, stražaru, u Tebi će ostati onako, kako je! STRAŽAR Ali, gospodine! Antigona je dugo i toplo upozoravala. Umiri kucaj srca, rekla je, ozbiljno razmisli. Dug je veoma put do brata, kroz oštro trnje vodi i preko strašnog kamenja. A cilj? Ko zna, ima li uopšte čvrstog i konačnog cilja? Daleko preko ovog grada pokazuje kažiput, u drugu zemlju, s one strane života. A ova, u kojoj si, toliko je lepa, lepa. TIRESIJA Antigona, da, to je devojka i po. A Ismena? STRAŽAR O, planula je kao da je zahvatio plamen. Prizivala bogove za svedoke sestrinske ljubavi, prebacila Antigoni niskost i bezosećajnost pa se na kraju zemlji zaklela da će sama sahraniti Polinika. TIRESIJA Antigona? STRAŽAR Iznenada svetlost obasja joj čelo, kao da je spoznala nešto dotle njoj skriveno. Veruješ li zaista u to? rekla je. O, sestro, ako je istina, potvrdila si moju misao: Nisam samo to što sam, niti je svet samo to što vidim, osećam i dotičem. Zakoni drugi upravljaju životom, zato sam ovde da ih spoznam, zato sam ovde da saznam ko sam. TIRESIJA A? STRAŽAR Polinik sam ide nam u susret, kliknula je Ismena. Onda se zagrliše, i onda - odoše. TIRESIJA Odmah? Kamo? STRAŽAR U zemlju drugu, s onu stranu života. Za njima, a kad dobijem dokaz, vladaru!

Page 12

Dominik Smole - AntigonaDa živi Teba, za stražare sada počilje! TIRESIJA Budale. Stražar ode. Nije revolucija - može da bude smutnja, a smutnja je neprijatelj svega što postoji. I podstrekač je usijanih glava. Glave izvale misao, a misao uvek pokušava da poravna svet. Čemu nam bolji svet, kad mi je ovakav, kakav je, po volji? Ni smutnji, ni misli, nikako! Mir protiv smutnji, mir protiv misli. Kreont i Paž izlaze iz dvora. Za njima zvuk kitara. KREONT Kakva blaga ioć... i kakva tišina! To sitno cvrkutanje meñu zvucima kitara, jesu li to glasovi ptica, pažu? PAŽ Da, molim, ptice sanjaju. KREONT Neka im bogovi dadnu miran i sladak san. Tiše, pažu, što tiše, da se ne rasane: posle dugih dana bila to im je prva mirna noć. - A te biljčice u tami? PAŽ Leja lala, gospodine. KREONT Cveće, zar ne... Lepo, lepo. Pa kako brižno negovano, čisto i oplevljeno. Lepo, lepo. Tiresija, je li sve ovo moje? Je li ovo moj pravi dom? Ko ovde tvrdi da sam krvavi Kreont pred tebanskim vratima? PAŽ, TIRESIJA Niko. KREONT Ko je kralj? Je li u kralju jedno ili su u kralju dva bića? Je di kralj ono što čvrstom rukom vlada, sudi i kažnjava, čijom se naredbom jedan uzdiže, a drugi pada - i u metežu naredbi ni sam nije uvek čist - ili je kralj ono što i svako drugi: zanet bojama cveća u bašti, u brizi kao i svako drugi za snove svojih ptica? Je li kralj jedno, drugo ili oboje? TIRESIJA Ni jedno, ni drugo, ni oboje, jer kralj nije čovek: od svega je razrešen, a ujedno više od svih zarobljen. Narodu služi, ali sluga mu nije,

Page 13

Dominik Smole - Antigonanjegov je službenik. Brine za mir, red, sveopšte poslove i pamet naroda. Čuva ono što je provereno i poziato, satire što je opasno i štetno. Kad savesno obavlja taj svoj posao, uzvišen je iznad ljudske mere. NJegova dela viša svrha meri. KREONT Uprkos gome još je uvek čovek. TIRESIJA Zbog slabosti i jer je meñu ljudima. Ali je tim veći, što je manje vezan. Dok čvrstom rukom štiti presto, štiti prirodni tok stvari. A u slobodno vreme... tada, dabome... tada je dobro i dražesno da siñe u baštu i pticama zvižduće. KREONT I kad ubija, nije nikad i ni za šta kriv? TIRESIJA On ne ubija, nego ureñuje. Ubistvo je strast, u kralju je nema. NJegove su ruke uvek čiste. KREONT Ovamo, pažu i odgovori bez straha: voliš li me? PAŽ Kako to mislite? KREONT Prosto: voliš li me? PAŽ Ne bih rekao da vas najviše volim, ali vas veoma ljubim jer sam vaš paž. KREONT A ti, Tiresija? TIRESIJA Molim? KREONT Ne prenemaži se. Otvoreno mi kaži šta misliš! TIRESIJA Ja sam samo vrač dvorski, ni više ni manje. Zato sam ovde, a ne da mislim. Dolazi Hemon. KREONT Tako je zaista: kraljeve su ruke uvek čists, ali baš zato, izglsda, usamljene. Šta je, sinko? HEMON Žena nigde! Pretražio sam kuću od vrha do dna, a žena nigde!

Page 14

Dominik Smole - AntigonaTiresija, gde su ti žene? TIRESIJA O, čarolijo minulih dana! Koju tražiš? HEMON Antigonu, naravno. S dopuštenjem: je li mi ili mi nije verenica? Iz rata doñosmo ranjeni, ubijeni, a žena nigde! Zar ćemo se tako sad provoditi u Tebi? TIRESIJA Zar si ranjen, ubijen? KREONT Savlañuj strasti, želiš li biti kralj. HEMON Šta je sad to? Savet umesto objašnjenja? Ko ovde nešto kuva? Samo ćutige? Pa, dobro, ćutite. Pronaći ću već negde neku! Hemon odlazi. TIRESIJA Bistar dečko, malo lenj, ali bistar. Pristojan i skladai kako priliči. Jelenčić, neukrotivi jelenčić. KREONT A sad se izjasni, vraču. Još ja pitam: šta se ovde dogaña? Gle je Antigona? Gde je Ismena? TIRESIJA Ne znam ništa. Nikad ništa. Kao i tvoje, moje su ruke čiste. Ne znam ništa. Nikad ni o čemu ništa. Ulazi Stražar. On mora sve da zna. STRAŽAR Klanjam se, gospodine. I vama, gospodine. Odan sam vam veoma i veran, to bi, s dopuštenjem, izvestio. Kreont i Stražar ostaju sami. Ničeg dobrog. Tvojoj se naredbi, Kreonte, rñavo piše.

KREONT Veliki kralj ne nareñuje, nego mudro upravlja: nije u naredbi, u raspletu je njegova moć. Ne dosećam se. STRAŽAR Naredio si. Radi Eteokla i Polinika. KREONT Načinili su mu špalir. STRAŽAR Eteoklu jesu, ali sad hoće i Poliniku.

Page 15

Dominik Smole - AntigonaGospodine, ponovo se budi Edipova okužena krv. KREONT Govori jasno. STRAŽAR Da, gospodine. Ismena i Antigona već dva sata kao lude tumaraju poprištem bitaka minulih. Marljivije od najmarljivijeg mrava Polinika traže da ga sahrane, i sa njim da sahrane vašu zapovest. Naredbu pred narodom datu. Moje je mišljenje, gospodine... Kreont ga pokretom zaustavi. Ćutanje.. KREONT Ko za to još zna sem tebe? STRAŽAR Ja, tebi odan i veran i niko više. KREONT Niko? STRAŽAR Ne. Ćutanje. KREONT Vrati se tamo i dalje ih uhodi. STRAŽAR Veran do groba, gospodine, i odan. Stražar ode. Ćutanje. KREONT Pažu! Paž ulazi. Rekao si maločas da me ne voliš naročito? PAŽ Rekao sam samo zato što ote me pitali. KREONT Dobro. Rekao si takoñe da ti se sviña biti paž. PAŽ Sviña, veoma, gospodine. KREONT Kad je tako, smesta mi pronañi negde bodežić oštri. Kao mlado razigrano ždrebe poteci dole za stražarom, udari tiho, ali snažno i sigurno. PAŽ Ali, gospodine... KREONT Gospodine, da, samo ali, ne. Zašto, uostalom, to ali? Voliš li da budeš paž? PAŽ

Page 16

Dominik Smole - AntigonaO, volim, kako da ne... ali ja... molim... KREONT Opet to prokleto ali! Ne traći vreme, poteci što te noge nose i udari krepko. U krdu neprijatelja sopstveni stražar ovog trenutka mi je neprijatelj najveći. Lišiti nas hoće onog što nam je svima najmilije: mira. Paž odlazi. Nesrećni stražar, odan i veran. HOR Nesrećni stražar, samo sebi odan, samo sebi veran, jednim udarcem uzdignut, Drugim udarcem nemilosrdno oboren na tle - čemu taj izgubljeni i začuñeni iogled očiju što zaranjaju u smrt? U daljini krik Stražara. Čemu taj krik, čemu? Šta si saznao, ubogi stražaru, šta saznao? Ta gusta, lepljiva krv što klokoće u grlu, tvoja je krv: njome ističe i završava se lakomislenost života. Suviše lako sabran je bio tvoj račun, suviše lako zaključen dobitak. Sad zakopi sveta ispravljaju grešku, surovo, pravedno, bez priziva: jer zlo se u zlu raña i nastavlja u novom zlu u nikad zaključanom lancu. Paž proleti scenom. KREONT Hej, pažu! Pažu! Nesrećni, mali pažu! HOR Nesrećni mali pažu, sa željama što su neukrotivo silile pod krila lakokrilih ptica, sa očima u kojima se ogledalo sunce kad je raskošno zalazilo uveče - šta je s očima, šta sa željama? Ko je navukao na lice tu obrazinu zla i krivice, koji nož je jednim zamahom satro dva srca? Šta sad zapanjen i užasnut gledaš svoje ruke? Nije ti Kreont utisnuo pož u ruke, sam si izbirao, sam izabrao. Nesrećni stražaru, samo sebi odan i za sebe veran, još nesrećniji pažu, nesrećna Tebo i Kreonte ti; što presudi da dobro stvoriš zlim. A zlo se u zlu raña i nastavlja u novom zlu u nikad zaključenom lancu. Ismena ulazi. ISMENA Gospodine, vaš stražar je ubijen.

Page 17

Dominik Smole - AntigonaNa putu u dvor leži ogrezao u sopstvenoj krvi. Gde je ubica? Ko je ubica? Šta se dogaña? Zašto još teče krv u tebanskim dvorima, gde mrtvi zidovi već ječe od preobilja zločina. Zar je Teba zanavek prokleti grad ubistava i krvi? Čiji je to zločin? KREONT Moj odani i nesrećni - smiri se, polako, sabrano - moj stražar, veliš, da je ubijen? Znaš li nešto o tom, vraču? TIRESIJA Zar ove ruke mogu da ubijaju? ISMENA Suviše su plašljive. Ubija zlobna i podmukla spletka što te stara, uprkos prirodi, na životu održava. TIRESIJA Gospodine! KREONT Vrač je nevin. Ako je stražar mrtav onda je mrtav. Šta se nas tiču stražari i njihove tuče, oduvek se ujedaju meñusobno. ISMENA Tvoj stražar nije ujeden, nego mrtav! Ponovo je krv potekla, zašto? Ko stravu seje iz veka u vek meñu dve zidine? TIRESIJA Kakvu stravu? Rekli smo tuča. KREONT Dakako, ali ipak, kraljevno, pronañoh mrvicu istine u tvom govoru. Ko je kriv da nema mira u državi, kažeš? Zaista, ko? Kralj valjda nije, jer uprazo o najtežoj stvari mora da brine: miru i blagostanju. I dok jedini, zaista, može da brine o miru i blagostanju, gle, ko mu s mačem ide u susret: bezumnik, kojem je stvarnost deveta briga, sledbenik izmišljenih ideja, večni pravednik samozvani, prorok boljeg sveta, sveta u oblacima. Ovi naši zakoni, što se svakog dana naročito bore za mir, njemu su pepravedni i krvavi, protiv prirode upereni, poriče ih, sa zvezda skida druhe. Prekrojiti želi ovaj svet, izmeniti mu temelje. Mi, kraljevi, ne razbijamo glavu zbog zavidnog buntovnika koji s našim zakonima kuje takozvani bolji poredak. Sve što može da učini taj blagi buntovnik, to je da mi - ako dopustim - odreže glavu i sam postane kralj.

Page 18

Dominik Smole - AntigonaKralj, dakle, ostaje, naš poredak, naš zakon ostaje i svet nešto preureñen, ali ne drukčiji. Ali ko menja svet iz osnova, bez ovog poretka, bez ovih zakona, bez ikakvog kralja, ko maštovito izmišlja nove planove, s neba skinute, i ne žudi za mojom glavom, ovom i ovde, nego stavlja u sumnju kraljevsku glavu uopšte, taj je neprijatelj. Kralj prema njemu mora biti surov, jer mir, dobrobit ne padaju kao blaga kiša s neba: razumna vlast ih ovde na zemlji stvara. O tom razmisli, kad sudiš o miru i pravdi, o krvi i zločinu. ISMENA Ništa ne razumem. Stražar je mrtav. To je sad istina. A to nije ni mir ni dobrobit, to je zločin. KREONT Ako to ne razumeš, razumećeš možda što je bliže srcu, koje je ženska stvar. Nisam više mlad, mada sam mlad vladar. I vidiš, maločas sam gledao cveće u bašti, leje s lalama, čiste staze, pravilno podrezano grmlje, bio u tišini s nežnim cvrkutom ptica, i povetaraca što laku noć poželeše večeri. Na svakom koraku, posvuda pružahu se prema meni sitni prsti mira i umira. Ali gle, još u blagotvornoj toj tišini sevnula je kao britva oštra misao i kao otrovan napitak gorko sećanje: Dokle će još razapet biti naš rod u paučini zlih sudbina, zašto se nikad ne prekida lanac smrti i nasilja i ne nastupi vreme mira i pomirbe. Eteokle i Polinik, kralj Edip i kralj Laj, unapred, unatrag, sve je prokleto, sve osućeno na propast! Vreme je da istrgnemo kobi nerazumljivost njene moći, presečemo taj čvor smutnje i poživimo u miru i ljubavi, s dlanom otvorenim na otvoreiom dlanu. Shvati, dakle, i veruj mi: ništa mi nije milije od nežne misli koju čuvam za tebe i Antigonu. Uzvratite, uzvraćajte mi tu ljubav i dajte dvoru koliko mu dajem ja. Oterajmo iz kraljevskih srca ono što ih tišti najteže: samotinju odluke, ISMENA Zbog ljubavi sam ovde i mira, ja prva dižem ruku protiv zla. KREONT Ali ne razumno. Ne razlikuješ gde je veće, a gde manje zlo. Vidiš ga tamo gde ga nema, slepa si, gde postoji. TIRESIJA Kraljevni je - čini mi se - stalo do toga da uvek prva diže ruku. ISMENA

Page 19

Dominik Smole - AntigonaDizaću je i dalje, svemu uprkos! Ako nas savladaju nepravda, spletka i zločin, ako su pravda, predanje, plemenitost, čast - bez cene, nema ni mira, ni obilja, ni ljubavi, i nema ruke otvorene u otvorenoj ruci. Dokle god živim, vikaću protiv takvog mira i dobrobiti takve! TIRESIJA Samo - pravog protivnika ne vidim. Hrabrosti nema bez protivnika. Hrabrost, uopšte, je isto što i ništa. Hrabrost, uopšte, obično je skriven kukavičluk. ISMENA Hrabrost dokazivati tebi, vraču, sramotan je posao, ali kad si me izazvao, evo mog odgovora svima: Poliniku ćemo iskopatp grob. Neka se ispuni zavet i potvrdi čast roda! KREONT Zašto? TIRESIJA Protiv naredbe? Protiv naroda, protiv mira i pomirbe? ISMENA Ni računi ni spletke, plemenitost nek ostvari mir i pomirbu. O, Kreonte, mudar si i dobar, shvati i razumi: Polinik je naš brat! Mudrost je uzvišena i potpuna, kad je milostiva. Rodbinska čast grob bratu zahteva! TIRESIJA Polinik je izdajnik, bez časti. ISMENA Polinik je mrtav čovek, kao što ćemo biti ti i ja. TIRESIJA Nije tvoja misao! To nije tvoja misao! Tvoje reči su poštenje, plemenitost, čast, ponos. To nije tvoja misao! ISMENA Nije, pa šta? Misao Antigonina, ali isti kucaj srca i isti dah. Antigonina misao, ja je ponavljam punim srcem. I šta onda? KREONT Ništa, naravno. Antigona je kao listak osetljivo i meni nadasve drago dete. Ali je istina, takoñe, da sam tebanski kralj i da sam naredio pred čitavim narodom da Polinik ostane bez groba. Vas dve ga tražite, grob hoćete da mu iskopate. Ja hoću da budem strog kralj, a želim, takoñe, mir u svome domu. Sve što znam o tom već sam kazao. Zar ponovo da govorim istu stvar?

Page 20

Dominik Smole - AntigonaISMENA. Ne znam. Ali znam šta je dužnost. KREONT Bogovi, dajte da se nekad u životu ne rasrdim, poklonite mi obilje strpljenja i mudrosti. Tvoja dužnost, Ismeno, ne prelazi granice tvojih soba, tvoje odeće, mirisa i muzike i igara. A moja je da nañem smisao ovoj državi. Tebanski kralj sam ja, ne ti. ISMENA Ali ja sam ipak ja, mada ti si mi kralj! TIRESIJA Antigona, bogovi su mi svedoci, opet Antigona! Opet tuña misao! Ti si ipak s kraljevima uvek dobra! KREONT Zaključimo ne tako oštro. Sve je to, devojčice, nadasve mučno, ali kralja Kreonta je srce blago. Neka bude po vašem: potražite ga, ako se uopšte može naći. I ako ga nañete, tog bezumnika, sahranite ga. Samo, devojčice nadurene, neka to niko ne sazna! Ja znam, vrač ovaj zna, Antigona i ti, znao je stražar odan i veran - niko više. Ali dobro zapamtite, ne trpim smutnje zbog mušica što oko ljupkih glava vam lepršaju. Shvatite me što bolje možete, to je sada zaista naredba. Kreont polazi. I da svima bude do kraja jasno, ruka ljubavi je to, a ne dokaz slabosti. Kreont ode. ISMENA Bogovima hvala, kneže! Koliko je sad svetlija noć, koliko sam ja svetlija! Jedva da poverujem: sunce izlazi u Tebi! TIRESIJA Vihor će, jer je mrak kao u rogu. Smešno: ničega što mogu da izmisle ljudi ne plašim se - ali bes ovih neznanih sila pomalo me uvek užasava. Vreme je, idem kući.

HOR Minulo je, minulo je, utihnulo! I Teba ponovo bučnim životom živi: grañani vredno prionuše na svoje poslove, lan taru i ulje cede, u uredima udaraju pečate, iz susednih gradova dovukoše nov model kočija pa i sami izmisliše mnogo vrlo korisnih stvari. A inače je u gradu kao bilo gde na svetu: na trgovima ćaskaju žene i često bez straha kažu mnogu na račun vlasti. Trgovci parajlije smišljeno ćute i kove novce kuju.

Page 21

Dominik Smole - AntigonaU sveopštem blagostanju mnogočemu je pala cena. Oko prvog su krčme pune i Tebanci vole da pipaju plesačice koje s belim osmesima igraju svoju tešku igru. Poneki samo pesnik utaman zavija na mesec: dosta, dosta, dosta. Glasnije od te huke i buke, paničnije od zvonjave o požaru što javlja, silovitije i nezadrživije lupaju srca Ismene i Antigone za bludnim bratom Polinikom. Neprekidnom traženju peščani časovnici mere vreme od proskozorja do sutona. Pretražile su svaki grm, obišle svaku stenu, spustile se u svaki bezdan, a brežuljka nema što ne upozna stope sestrinske. Bojna polja pretražiše sva na sunčanoj strani grada. Sad čeka ih najteži posao: moraju tamo gde severac briše, gde se retko kad dan ukaže, u pustinje, koje su i zveri napustile i gde samo usamljena mahovina nad svetom ječi. Pred Kreontovom palatom: Hemon, Tiresija. HEMON Te su, žene poludele! Nestanu pre nego mlekarica mleko a raznosač novine u kuću donese. Kad se vraćaju, ko bi znao! Samo to su mi rekli da se vraćaju izmorene kao dve zaduvane pralje. S Antigonom, kojoj sam valjda verenik ili šta, za čitavo vreme progovorih reč, najviše dve. Imaš li, vraču, nešto na ovo da primetiš? TIRESIJA Dečaka kupi i bićeš bez brige. HEMON Do ñavola, sad i dečaka! Za ono što meni treba dovoljna je sobarica: mala, lukava maca, što mi se jutrom bez ceremonija u krevet uvuče i nimalo ne razmišlja šta i kako poklanja i žrtvuje: zabavlja se iznad svega, ako mene zabavi. Život je, starče, prost i radostan. TIRESIJA Mladost je prosta i radosna, i dobro je što je tako. Dužnosti koje joj nalažu običaj i propisi neka izvrši, ali na brzinu i bez muka. HEMON Kuda ciljaš? Jesam li nekome nešto dužan? TIRESIJA Tebi. I to sitnicu. Sinom se odužiti moraš. HEMON Oh, sina! Pogledaj, izgledam li tako da bih i otac mogao biti? TIRESIJA Na brzinu, uzgred, bez muke učiniti valja što traži položaj. Dobro si rekao žene

Page 22

Dominik Smole - Antigonasu bez pameti, mutne misli motaju im se po glavama. A gde zbrka vlada, sam dobro znaš, nema bezbrižne i lakoumne mladosti. Neću ti kazati čime se najbrže odagna smutnja iz ženskih glava... Antigona, recimo, kojoj si i dalje verenik... HEMON Ah, do ñavola, do ñavola, do ñavola! Ne gnjavite me tim bednim poslovima! Ne pokrivajte bledilom voska moje sveže i nevino lice! Ostavite mi ovo malo osećanja životne radosti, ne dopustite da ih progutaju propisi i dužnosti! Rado se smejem, zar je to greh, ako se smejem? Na, sad se smeješ ti umesto mepe! Zašto se smeješ? Raduješ se što si od mene oterao smeh? TIRESIJA Niko ti ne brani: pokloni nam sina smejući se. HEMON Ozlovoljio si me. Doveo do toga da razmišljam. Ne znam zašto, ali kada mislim, uvek sam žalostan, a kad sam žalostan, ne mislim ništa. Ali jedno znam: svi me mrzite. Zašto bi me inače gonili u zlovolju, ako sam najbolji kad sam radostan! TIRESIJA Svuda i uvek sam govorio: Hemon je neukrotivo jelenče, ali naposletku bistra glava. Razume da za neukrotivost i bezbrižnost treba ponekad odbrojati malu naknadu. Za sveopšte dobro, dakako, sasvim u redu i pošteno. HEMON Ne znam šta blebećeš! Mrzak si mi kad ovako počinješ! I šta se kikoćeš! Prestani, čuješ! Dosta, do vraga! Kreont ulazi. KREONT Što besposleni stojite pred kućom? Pažu! Pažu! Gde je taj šmrkavi moj desni bok? Paž ulazi. KREONT Ovde da si. Hoću da si uvek tu. Budala, računao sam, imaću posle rata najzad malo doma, mira i zadovoljstva, da se skupim tu i tamo u naslonjaču pored vatre i da bezbrižno ćaskam u domaćem krugu. Rñavo sveden, slinav račun. Ti, Hemone, vasceli dan prečečiš na curi ili kod krojača, kraljevne se potucaju po ćoškovima kao dve devojčure, a Tiresija ždere, ždere, ždere.

Page 23

Dominik Smole - AntigonaTIRESIJA Nije baš tako strašno, presvetli. Kad čovek ustane od popodnevnog počinka, uvek je zlovoljan. Ono što je neutralno, učini mu se sivo i bledo, a sve zajedno nije ništa. HEMON Što se mene tiče, odavno bih nešto preduzeo, ali uvek mi nekako ponestane vremena. Ali sad... zacelo. Samo ne znam tačno šta bih počeo. Ako život nije radostan, žalosniji ne može da bude. Zaista, zaista. Šta me gledate? Zar nemam pravo? Oh, da. Već više puta hteo sam nekom da otkrijem sve što znam o toj stvari koju zovemo život. Mogao bih sad... Tokom godina, bez žurbe, doduše, i što je moguće opreznije, izgradio sam u korist života svoj sistem. Slušajte. Ukratko bi to bilo ovako... KREONT Teba ima svoj sistem, dela traži od tebe, a ne sisteme. Pažu! Šta rade kraljevne? PAŽ Nisu kod kuće. HEMON Stvar je zamršena na izgled... KREONT I šta misle kraljevne? PAŽ Ne znam šta misle. HEMON ... ali uprkos tome smišljam do kraja... KREONT Dan i noć si uz Ismenu i Antigonu, a ne znaš šta misle? Razmisli dobro da l' ne znaš zaista? PAŽ Ne znam. Ne znam. HEMON Hej čujte! Sadrži i ovo i ono iz svakidašnjeg života i, tako reći... KREONT Što se mrštiš, što se mrgodiš? PAŽ Gospodine... ja nisam kriv. Ja sam samo... Sve još može... HEMON ... jednostavna, ako joj ne priñeš suviše žestoko

Page 24

Dominik Smole - AntigonaKREONT Ko govori o krivici? Eh, lakoumni pažu! Svaki poduhvat vezuje dva puta: prvi, kad ga se latiš, i drugi, za sva vremena unapred. PAŽ To nije moguće, to nije istina, gospodine! To je suviše okrutno da bi bilo istina! KREONT Nije? Ćutanje. HEMON Ćutite sad, da vam kažem! KREONT Šta, dakle, rade presvetle devojčice? PAŽ Isto što i juče i sve dane unazad: borave van kuće. KREONT Gde sad? PAŽ Iza severnih zidina. KREOIT Još se nečem nadaju? PAŽ Oh, još, još, kako da ne! KREONT I šta piše da ih niko ne zatekne na tom bezumnom poslu? PAŽ Ništa drugo ne čine. Samo traže. KREONT Naredio sam da traže potajno. Zna li Antigona za moju zapovest? PAŽ Zna. TIRESIJA I? PAŽ Otišla je, danas, kao i juče, i sve dane unazad. NJene odsutnosti čas peščani časovnici mere od craskozorja do sutona. KREONT Ismeni? PAŽ Ismeni, takoñe. Samo joj je telo lomnije od volje. Premorena je često i bolesna. A Antigona uvek i ponovo podstiče žar velike vere. Dvadeset proleća proteklo mi je kroz prste

Page 25

Dominik Smole - Antigonau magnovenju, rekla je, a sad je došlo vreme kad moram saznati ko sam. I kad je Ismena izvestila o tvojoj naredbi, nadrasla je običajnu meru: Niko da ne vidi? Potajno? O, ne bila ja Antigona, ako učinim to! Misao bi, koju najzad nosim u srcu, ostala bez smisla. I rekla je: Hoću li da nañem brata Polinika, moram ga tražiti po belom danu i pred očima čitavog sveta! I Ismenu je opčinila čarolijom svoje vere. TIRESIJA To je detinjasto, do vraga, maloumno! Koga li samo traže u tom Poliniku, njega ili same sebe? Ništa neće naći, baš ništa: jer Polinika nema. HEMON Dakako! Život je prost i radostan. TIRESIJA Nije trebalo dopustiti to traženje. Ni mogućnost dopustiti, ni pomisao! Ni javno, ni potajno! KREONT Na izgled si prevejan ne znam kako, a u stvari isti kao i svi mudrijaši - ne dajte im, bogovi, da kratkovidi, svojeglavi, netrpeljivi ikad zavladaju državama! Nije ti sinulo u staroj, lukavoj glavi da dopustivši mogućnost, u stvari, ne dopuštam ništa! Kako bi po tvom postupali vladari kad se suoče s oholim, nadutim glavama? Uvek samo knutom? ka te glave same shvate nemogućnosti svojih smešnih mogućnosti. I na kraju: i kralj, koji je uprkos svemu čovek, spava lakše, kad je prvo čovek i tek posle kralj. A sad dosta s pričom, čekaju nas poslovi! Kreont, Tiresija, Hemon odlaze, Paž ostaje, Ismena dolazi. ISMENA Da, to sam ja i hvala ti što si me poznao u ovoj bednoj i droljavoj odeći. Dok prolazim gradom - najužim i najmračnijim sokacima .- niko više za mnom se ne okreće: napola zavidno, napola zadivljeno. Smatraju me dosadnom prosjakinjom koju svako može muvati po kaldrmi. Od umora mi kolena klecaju, a rulja: gledajte pijanu ženu usred bela dana!

Page 26

Dominik Smole - AntigonaPAŽ Zaista si umorna, ali svejedno lepa. Sedi, kraljevno, i ne misli na rulju. Antigona? ISMENA Opet je ostala sama iza pustih zidina, tek noć će je oterati otuda. Jesi li umorna, pitam je, a ona: Šta je umor ruku i nogu? Naći ćemo ga! I gde će tad biti umor ruku i nogu? Ta snaga, ta vera... PAŽ O, da su u meni! Ali gde da tražim ja i šta da tražim? ISMENA Ne razumem te, ne znam o čemu sanjaš, mali, bezbrižni pažu. Kaži mi radije šta je novo na dvoru? Ko sjajem i govorom blista s večeri, u času kad sluge svetla zapale, kad dolelujaju igračice a srebrni zvuci pod svodom pletu ludorije? Moj glas, znam, niko ne priželjkuje. PAŽ Pusto i prazno je. Samo se Tiresija i Hemon razmeću svojim praznim smehom. ISMENA Smešni lakoumnci. Pa ipak, sve je tamo poznato i priznato. Znaš kakvo biće veče i kakva noć i kakvo probudiće te jutro. PAŽ Prazno veče, košmarna noć, mrko i tmurno jugro bez trunke nade. ISMENA Ali bez straha, ali bez straha! PAŽ Naći ćete ga i sahraniti. Isnuniti što savest od vas traži. Za glavu bićete više, kad bude sahranjen. A ja... ISMENA Ne trućaj tu svoje mudrolije! Skoči gore i donesi mi nov ogrtač. Ako naiñe Kreont da me ne vidi ovakvu. Kao senka ptice prhnula je začas ireko mog čela sumnja, ali; gle - već je nema! Neka znaju svi: mada- umorna i bez nakita, mada namerno bez blistavila, još uvek nosim svetlo i visoko čelo! Paž ode, Hemon dolazi. HEMON Nisam iz navike, iz radoznalosti prisluškivao sam. ISMENA Zbog čega bilo da si prisluškivao, lepo nije. HEMON Tačno. I mene su tako učili. Tačno. Pa šta onda? Ako sam oca dobro razumeo, petljanija s Polinikom rñavo stoji. Tačno. Pa šta onda! Sviñaju li ti se moje pantalone? ISMENA Zar ženi priliči da zagleda muške pantalone?

Page 27

Dominik Smole - AntigonaHEMON Izdaleka, može. ISMENA Onda su lepe. Tvoj je krojač bolji od moga. HEMON Možda. Pomažem mu kako umem i znam. Pravo ima Kreont, mnogo vremena straćim s njim. Ali zato imam čakšire kao niko u Tebi. Ne žanje ko ne seje, je li? ISMENA Ogromno seješ, vidim, zaista. HEMON Nije lepo što o tom govorim baš tebi, a ti si dronjava kao prosjakinja. Zašto to? ISMENA Sve da ti kažem, nećeš razumeti. Svet jedan znaš kao malo ko: svet suknji lepršavih i čakšira lepih. Drugi ti je stran i nepoznat. Sačuvaj svet svoj... a meni ostavi moj. HEMON Ako išta znam, oduvek je na svetu jedan jedini svet; i kud si skrila drugi da ga ne vidim? A što ne vidim, u to ne verujem, nipošto. Šta se to uvrtilo u tvoju ljupku glavicu? I to odjednom! Dosad jedan beše svet i tvoj koliko i moj! A sad, ko grom iz vedra neba, ima dva.. Ne razumem. Loše se osećaš kod kuće? Hladno ti je? Gladna si? Žedna? Premalo te poštuju Tebanci i služinčad? Ako je nešto tako, Kreontu pohitaj i požali se. Samo ne draži ga tim Polinikom, jer će se, zaista, rasrditi. Glavom u zid, nipošto, tom ljupkom glavicom u taj tvrdi zid. ISMENA Ostavi, nije mi do tvojih šala. HEMON Pa kog ste vraga odskora svi tako narogušeni, prgavi, mrki, osioni i zajedljivi. Tako mi duše, ni s kim ne mogu prozboriti rsči bez naglasaka, naročitog značenja. Šta ste, pobogu, naumili zapravo učinit s ovim što život zovemo? Dotući ga hoćete do dna, uprljati do kraja, svetlo premazati u tamno, udesiti da sunce drcim zasija, umesto zlatom i bleštavilom? Trave da ne budu više zelene, želite, i mak u polju da ne maše crvenom glavom?

Page 28

Dominik Smole - AntigonaDevojke da izgube gipkost i čvrstinu grudi i bokove, kosu i lake noge vitke? Da svi budemo ružni, stari i trapavi, prgavi, dronjavi i svadljivi? Da jedni vlašću, drugi načelima galame? Ostavite me s tim, ostavite pa miru, Ismeno! Trava je zelena, a nepopravljivo crven mak, grudi devojačke ljupke i nada sve podatne, sunčev zrak, zlatan, otkako znam, a i smeh bolji od srdžbe ljute! Zar nisam mlad, do ñavola, zar nisam mlad? ISMENA Jesi, jesi, lepi naš i bezbrižni Hemone. Samo, što te nagnalo u takav bes i zanos takav? Za to sam i ja da trava bude zelena i crven mak i supce zlatno. Smeh mi je, takoñe, od srdžbe draži. HEMON A zašto onda ti i sestra lunjate i sve nas razjarujete tim Polinikom? ISMENA Želimo samo što dužnost nalaže: grob svoj da ima. Živi Polinik je smrću kažnjen: šta je strašnije nego ne živeti? Mrtvi Polinik je svojim mrtvim telom jednak svim mrtvacima. Pod grudom zemlje, lišen težine časova i dana, nek u miru sudi šta je u životu učinio dobra, šta zla. Zašto se treba za to ljutiti? HEMON Treba se ljutiti! Život, Ismeno, nije mudroslovlje, ni etika, ni leksikon načela. U životu može da bude i ovako i odžako, ali sve je u vezi i sve zavisno skroz je. A pre svega ovako kakvo jest, nikako drukčije. Istrgneš li kariku, lanac pokvariš, ne trgaj, dakle, karike, ne kvari mi lanca! Ma koliko tu kariku želela, okreni joj leña - i nešto drugo poželi! Mnoštvo je stvari na svetu prepunih čara i želja dostojno! ISMENA Da nema te razlike u godinama mislila bih da si brat Tiresijin: ista misao, reč ista. I eto, stiže kao u potvrdu! Hoćeš-nećeš, uvek ste u dvoje, a nije ni čudno: u stvari ste samo jedno. HEMON Fuj, kakve jeftine šale! Vrač je čovek kako treba. Tiresaja ulazi. Zdravo, vraču! Zar nisi više na sednici vlade?

Page 29

Dominik Smole - AntigonaTIRESIJA Na kakvoj sednici, molim? Ah, vlade, jest. Bio sam. I upravo sam se izvukao. Odsad je gamo samo moj duh, i dosta je. Sedi na istoj stolici na kojoj sam malopre sedeo ja, ćuti, mudruje malko, ali sasvim ćutke, a inače ljubazno klima kad je potrebno. I niko ne onaža da nisam ja, nego moj duh. HEMON Pa reci da nije duhovit! ISMENA Jeste, samo pikad tačno ne znam od koga pravi budalu. Najbliža mi je pomisao - od sebe. TIRESIJA Nimalo ljubazna, ali iskrena pomisao. Zahvaljujem, kraljevno. Suza ili podsmeh, sviña mi se jednako, i zahvalan sam za oboje. A što se tiče, knegignjo: ja sam - blagorodno si predvidela, nadam se, mada primetila - u poodmaklim godinama. Doživeo sam n preživeo hiljade sednica, pa i ovu. Priznajem rado, sve su redom bile izuzetno važne, a ujedno, meni, grdno dosadne, jer ništa, što je vladarsko, nije mi više strano.' Potrebno je, ali ni briga me, jer sve znam. Poziv je moj već dugi niz godina u tom da se pretvaram da sam, iako neću da budem. ISMENA Zar ti ko veruje?

TIRESIJA Ne, jer nema potrebe. Drag sam im, zapravo, kad me nema. a inače - na izvestan, na svoj način, ipak, postojim. ISMENA Zacelo. Telo je ovde, rekao si, a duh, manje važan, tamo zaseda. Vrlo sam radoznala šta radi u ovaj tren. TIRESIJA Umoran od reči velikih i odluka, (što uveliko menjaju naš svet samo zato da bi pouzdano ostao uvek isti) sleteo je sad s onog stola pravo ovamo. Pogledom davnim, iz dubina drevnih u prljavu ovu haljinu on se zagledao. Sad nešto misli, sasvim, sasvim ćutke. Ovaj tek trenutak,- zaista ovaj tren. Hokus-pokus, i ne gleda više, ne misli više. Učinio je štoje pametno: strpljivo opet čuči za stolom. HEMON Ha ha! Ha ha! Ha ha!

Page 30

Dominik Smole - AntigonaUvenuo bih bez starca. Kako je duhovit! ISMENA A ja bih proplakala, kad bi on sad bio moja glavna misao. Ali nije, bogovima hvala, nije. TIRESIJA Pogañam: čast, pravda, savest, dužnost... Ali ne razumem zašto? Šta ste se svañale s mrtvim Polipikom? Mislite li, biće manje mrtav ako ga pospete s dve pregršti zemlje? HEMON Isto to, drugim rečima, rekoh joj maločas. ISMENA Ne čudim se da ne znaš šta je čast, šta dužnost. Alp kao vrač sklop bi morao da budeš onom što spada u tvoj posao: obredu i običaju. HEMOI Ostavi sad običaj i obred! Zar ne vidiš da je Kreont besan a u kući lom? Nije li lepši mir, pa nikad obreda? TIRESIJA Ne, pravedan mir želi kraljevna. Najzad - ko ga ne poželi u mladim letima! Ne razumem samo zašto pomoćnike tražiš. Ti i Antigona ste zaista sestrs, ali, veruj starcu, nimalo slične. Jedno si ti, drugo ona. Ti voliš život i čvrsto tle, a tvoja sestra od malena luta po oblacima i preduzima, u najmanju ruku, sve što ne doliči ponašanju otmenom koje je, znamo svi, svojstveno tebi. HEMON Tačno to sam joj rekao, drugim rečima, razume se. ISMENA Sa sestrom me vežu dužnost i krv. Kraljevska to je krv: ona ne dopušta puzavost i obzire što drugima pune glave.

HEMON Potucati se iza zidina nikako nije kraljevski. ISMENA Jeste - ako je istina tamo, a ne na dvoru, gde bi morala biti. HEMON Što da zbog tvojih mušica patim ja, starac ovaj i Tebanci uopšte? Ako nešto radiš mimo ceo sveg, radi za se, na svoj rizik i za račun svoj. TIRESIJA Kad već nešto radiš, kraljevno, radi odgovorno. Hoćeš brata da sahramiš jer misliš da je to lepo i da se pristoji.

Page 31

Dominik Smole - AntigonaKažem ti samo da nije lepo ni pristojno raditi nešto što je dobro tebi a štetno drugima. Delanje je lepo, kad je lepo za sve! HEMON Tako je, tako! Trava je zelena i mak je crven! Delanje je lepo, kad je za sve! ISMENA Kakvo je delanje, dakle, lepo i ko su ti svn? Kad bi svi bili oni što uzdignute glave, bez straha za svoj mir i položaj istinu slede koju je u grudima njihovim probudila savest, onda bi svi bili zaista neko i nešto! NJihovo dobro bilo bi i naše dobro, njihovo lepo, moje lepo. A gde su ti ljudi? Gde skupno dobro i skupno lepo? Mnoge su reke presušile ia svom putu do mora, i mnoge će još, pre nego svet nañe svoje skupno dobro. Dotle ja mogu da tražim samo svoje: mimo laži svakidašnje, mimo sigurnosti varljive, mimo slepila. Bedna misao: lepo je što je lepo za sve! Čim je ta misao gola, bez svile i kadife, zazvuči sasvim svagdanje: pazi na sebe, brini za sebe - izvan mene kako mu drago. Ko celim srcem traži, spletom svih svojih žila, ko raširenih ruku baca se u svet, haj će zacelo osetit na plećima bič, a ko je za lepo uopšte, za dobro uopšte, ko dakle nije ni za šta, taj zacelo prima svoj cekin. HEMON Uh, kakva zadrta, mračna, zamršena misao! Kao da dolazi iz usta Antigone. Takve mi je ispredala nekad, umesto da me vedrinom napaja. TIRESIJA Pravo ima ovaj Hemon gizdavi. Govoriš sasvim suprotno od onog što u stvari jesi. Pre svega - istini pogledaj u oči. Ko uopšte haje za te neboderske misli! LJudi? Ah, beži, beži... LJudi žive, raduju se, užitke gomilaju i ne vole da im pominješ smrt. NJima je najbolje, kad ih niko ne uznemiruje, siti su tih sgalnih prevrata, promena i opomena, hoće da u miru prožive svoj vek. Jer, posle tog pokolja pod zidinama smešno je i slaboumno pravdu i čistu savest objavljivati. I uzgred: čula si šta govore o Antigoni ljudi što susreću je iza zidina?

Page 32

Dominik Smole - AntigonaISMENA Šta govore? TIRESIJA Zašto si prebledela? Slutiš? Znaš i ti? Istina, to govore i to je vreme u kom dišeš! ISMENA; Nije istina, spletka je što je splete ti! TIRESIJA Spletka nije. Otvori uši za prirodni zvuk sveta pa ćeš čuti i ti. ISMENA Prirodni zvuk sveta je laž, podvala i slepilo, srce bruji, savest nek sreñuje! HEMON Antigono, Antigono, gde si? Tako, isto tako je ispredala nekad, umesto da pošteno prizna da je zeleno zeleno i crveno crveno. TIRESIJA Hajde: prosečnu pamet u koš, a tvoju savest na steg! Ali koga tražite, to mi kaži! Čemu sav trud, čemu ta uzvišenost, čemu sva smutnja ako nema onog koga tražite? Šta dobijaš ako reskiraš bez trunke nade u uspeh, ako nikog nema ko će tvoj podvng prihvatiti i u budućnost poneti? HEMON Dabome! Nikog nema. Život je prost i radostan. ISMENA Polinik postoji i nek Polinik bude sahranjen. TIRESIJA Polinik je bio dok je živeo, otkako je mrtav, mrtvac je kom krojiš kožu pretesnu i prekratku. Ti i Antigona učiniste da Polinik nije Polinik, već nekakvo čudno, tvrdoglavo, drsko ništa, varka smušenih glava! Polinika, kakvog želite vas dve, nema! Eto, pred tobom je vasceli svet, traži, lovi to stoput ništavno i prazno ništa! A kad se budeš vraćala praznih ruku, sva u ritama, i bez mogućnosti da pošlješ po novi ogrtač, kad i sama postaneš ništa, tad se ne zadržavaj pred mojom kućom, jer moji psi nisu na lancu. Kreont ulazi. KREONT Jeli li obradovao starca, sinko, i oženio se? HEMON

Page 33

Dominik Smole - AntigonaBez vas? Kako bih mogao kad ste spavali? KREONT ðavola spavao! Razmišljao sam žmureći o raznim poslovima državnog značaja. Morili su me mučni sni - takoñe državnog značaja. Smirih se tek silazeći dole.

HEMON Mučni sni, gospodine? KREONT Mučni i suludi. Koračao sam poljanom, kao ledena ploča klizavom i hladnom. Nigde živa čoveka, ni biljke ni zveri, vidici pusti, bez brežuljka ijednog. Nad samom glavom - plamena ptica, spora i - rekao bih stalno gladna. Ne svidi mi se, pa sam iz džepa vadio parče po parče smrdljiva mesa i u kljun joj bacao. Izbirljiva neka ptica. Jedno parče joj je očito prijalo, a drugo je - ko zna zašto - bacala. Uprkos tome, u stvari, nije bila zlobna: pustila me da koračam u miru. Preda mnom u staklu prav nogostup do u beskraj, duboka i velika putanja nekoga koji ovuda davno pre mene proñe. Čudna putanja. Pomalo stravična, jer ne mogoh pogoditi u kome se pravcu kretao taj patron. Namerava li kud i ja, ili se vraća otuda? Ali brzo se nrimirih i čak obradovah: hodati sam mogao bez teškoća, jer odabrah njegov davni trag. Sve bi bilo nekako čudno, ali još u granicama razuma, da se odjednom baš u dnu te ravne crte ne ukaza tačka. Prvo zaista samo tačka, a onda sve veća i sve bliža, dok se iz sumaglice ne iščauri živ čovek - pažljivo kao i ja sledeći stope u putanji. Vndelo se da je neraspoložen, jer ni on nije znao kud vodi pravac taj: napred ili natrag. Ali je koračao onud, kuda je nakanio. Nad glavom mu je igrala plamena ptica, spora i - rekao bih - uvek pomalo gladna. Dobacivao joj, dakako, parče po parče smrdljiva mssa, ali šta ćeš, itica je bila izbirljiva: ovo ili ono parče nije joj išlo u slast. Bilo bi nekako čudno, ali još u granicama razuma, da se nije desilo ono čega sam se s pravom bojao - ja, a izgleda i on: sudara izbežnog. Zastadoh ja, ali zastade i on. Nekolpko trenutaka. ćutasmo, pogleda uprta u tlo, kao da nosimo svako svoj greh, zatim se rasrdih i pogledah ga ukočeno. Ali, gle vraga, on je bio ja! Bogovi, kakav smešan ja: s lalom u ruci! Da se smejem ili da se ljutim? Najzad mi se sve zajedno učini preglupo (a pre svega sam neizbežno morao onamo kud sam morao), poñoh korak napred - poñe i on: Skloni se - rekoh strogo, ali ne glasno.

Page 34

Dominik Smole - AntigonaSkloni se - reče i on, ne baš ljutito. Gubi se - rekoh strože i povukoh mač. Gubi se - reče i on dograbivši lalu za cvet. Lakrdijaš! - povikah i uperih mu u srce svoj mač. Lakrdijaš! - povika pa u mene uperi lalinu peteljku. Preglupo! Udarih. Vešt, odmeren udarac, svojstven meni. Bocpu i on onom svojom peteljkom. Priznajem, baš dobro, pravo u srce. No zaboli me, ali se osetih rñavo. Zanosilo me, a onda pokleknuh i za tren tresnuh snagom svom. Ali u magnovenju siazih da ni s njim nije bolje. Poklekao kao i ja. Srušio se, takoñe, kao ja. Ležali smo minut-dva i uporno ćutali. Izvuci mi mač iz srca - najzad reče on. Izvuci ti svoju peteljku - rekoh njemu ja. Ja neću - reče - mene ne boli. Ne boli ni mene - odgovorih ja (mada smo dobro videli kako nam šiklja krv). Prestani s tim - rekoh mu - jer ti si ja. Zašto mi na život nasrćeš? I ti si ja - reče on - zašto nasrćeš ti? Ne volim te - rekoh mu, i rekoh tačno šta sam mislio? Ni ja tebe - reče on, ali, to videh (mutno) već mutnim očima. Umrećemo, i šta će biti onda? - rekoh ja. Umrećemo, šta će biti onda? - reče on. Razljutih se: ne ponavljaj svaku reč za mnom jer ti uprkos svemu nisi ja! A on će mirno: ni ti uprkos svemu nisi! Potom lagano počesmo nestajati u staklenoj ploči, zaista lagano, kao da tonemo u neznanoj gustoj tečnosti, najsličnijoj ničemu. Što dublje, tim bliže smo bili, sasvim na kraju postao mi je - skoro bih rekao - pomalo drag sa tom svojom lalom u mom srcu. Lice mu je bilo tako spokojno, dobrodušno, da počeh misliti kako sam i ja njemu drag. Ah, ti, rekoh mu, ti blesavko. On meni isto tako. Zašto se nisi ranije javio s tom svojom smešnom lalom u ruci? - rekoh mu. Zašto nisi ti s tom svojom smešnom sabljom? Ja - ne - rekoh mu - ja sam ipak bio uvek kralj! Ja sam uvek bio kralj! klnknu on. Iskidao bih ga opet od besa da sam imao u šta zagristi. Ali nisam: bio je naime ništa. I znao sam da bi i on dohvatio mens kad bi imao šta. Ali nije imao: bio sam isto što i ništa. Sve bi bilo ñavolski odvratno, ali uprkos svemu podcošljivo, da nismo sa samog dna ugledali kroz mutno staklo plamene ptice. Krilile su polako sve niže i niže i spustile se na krv, što je iz nas istekla. Čeprkale su potom po lokvama olako i izbirljivo, a ujedno gledale u nas nadasve hladno, ravnodušno i pomalo s dosadom. Ni pretvarale se nisu da ne znaju kako tu srču ljudsku krv. Rasrdih se poslednji put - i u tom probudih. Kao što rekoh - smirih se tek silazeći dole. TIRESIJA

Page 35

Dominik Smole - AntigonaRužni i ludi snovi. HEMON Gluplji ne mogu biti. Život je ipak prost i radostan. Meñutim - ni ja nisam prošao mnogo bolje, samo što na javi doživeh što je san izgledalo. Rekoše mi da je tvoj stražar u tuči ubijen. Kad je čovek ubijen - ocenih - onda je i mrtav. ðavola! Videh ga malopre: znoj me oblio. Baš kao stari: isti nos, iste uiš, isti stas i glas, i odeća ista. Zar ti to, Tiresija, ne izgleda smešno? TIRESIJA Ne! Navikao sam na to. KREONT Ti se, sinko, manje bavi dosetkama, a više nečim što bi bilo korisno. Kreont jednim pokretom otpusti Tiresiju i Hemona. KREONT Mlad vladar je kao šegrt kod zanatlije: kad učini grešku, savet ne dobije, već šamar za pouku. Odani ljudi, kojima nije samo na rečima nego i na srcu blagodet ovog grada, javili su mi da si sa sestrom prekršila reč i obišla naredbu, plod moje milosti, ponudu izmirenja i mira. Polinika tražite po belom danu, pred očima čitavog sveta, pola Tebe već zna zašto se smucate oko zidina, po krčmama vijori podsmeh na kralja koji izda naredbu i ujedio zažmuri, kad se ona prekrši, a njegova volja pregazi. Odmah da kažem: ja sam kriv. Zavelo me srce preosetljivo, dokaz da o vladanju znam tek malo ili ništa. Sad je slabost srca vladarskog očita, a moja ljubav prema vama, devojke, ista kao i pre: nepokolebljivo verna. I kako to dvoje ne može kod kralja zajedno, bolje jednom rečju da kažem ono što bih inače s dve: Opozivam tajnu dozvolu. Naredba pred narodom data nek se osnaži. Polinik nek ostane tamo gde je. Niko nek mu ne iskopa grob. Niko u Tebi i niko tu u dvoru. Ko prekrši ovu naredbu, biće kažnjen onako kako znaju kažnjavati kraljevi u Tebi - bez milosti i bez priziva. To je sve što imam da kažem. Stvar je prema tome, ureñena, zaboravljena i za nama kao zao čas, koji je u poslednjem trenu preteći svoj prst pretvorio u blagi pokret ruke. I da kažem iskreno: žao mi je zbog te nezgode, i kamen mi je pao sa srca, kad je s njom svršeno. ISMENA Bojim se, kneže, da nije svršeno. KREONT

Page 36

Dominik Smole - AntigonaJest. Poslovi u dvoru, dostojni vaše časti i slave našeg imena, na vas čekaju. Dan, dva i iščileće sva ta zabludela osećajnost, što vas sad goni u kratkovidu neuračunljivost. Vreme ne leči samo rane nego i pamet vraća. ISMENA Bojim se, kneže, da ni meni ni Antigoni nije do takve pameti. Pamet pijanaca u krčmi i brbljivih piljarica na trgu, nije pamet roda Edipova. Pijanci i torokuše nisu, otkako postoji sedam vrata, pokrenuli nikad naredbu kraljevsku. KREONT Nisu pijanci i torokuše, nego saznanja i načela, što rastu iz većih dubina i više nego dokučit može pamet kao što je tvoja. ISMENA Ja im se ne opirem. Shvatam ih i priznajem ako su u skladu s onim što savest nalaže. Živim u Tebi, ali i u sebi i za sebe. Kada jednog golog, sivog dana, golog, sivog časa, doñe do neizbežnog obračuna, kad sve što je ljudsko u meni zatraži račun za ono što je sačinjavalo život, ko će odgovarati, Teba ili ja? Istina ili načela? KREONT Poživi život u razumnom skladu sa svetom i biti neće časa golog ni dana u sivilu. Drugo nije tanana tvoja i osetljiva savest do strah od stvarnih dužnosti. Nije velik čovek što sledi utvare i neobuzdano se predaje maštarijama dalekim, već je velik, kad dela sad, ovde, i ovako. Olak je odveć pokret, kojim ste me, devojke, snizile do pustog i ledenog vladara. Nesnutan polet u daljinu naših daia svojstven je meni baš kao i tebi. Ali blizina ovog dana i ovde, blizina činjenica, stalno prisustvo triju neizbežnih večnih istina: juče, danas, sutra - čvrstim razumom me stavlja nepogrešivo u juče, danas, sutra. Svet je, devojko, pun nepravilnosti, a ja zato tu da odbrojim svoj svakodnevni danak poravnanju njegovu. ISMENA To je Kreont kralj, a gde je Kreont čovek? KREONT U tom. U najvećoj meri koju mogu da poželim. ISMENA Kad bi u najvećoj msri bio zaista i čovek. Ali gde je u kralju čovek, kad kao vladar čini što ne bi smeo kao čovek? KREONT A mera? Meriti ko će i izmeriti

Page 37

Dominik Smole - Antigonau leći budućnosti šta je pravo, a šta krivo? ISMENA U leći budućnosti je otkriveno šta je pravo i šta krivo. Nije pravo u budućnosti, što je sad krivo. Ne igrati kralja, već biti to! Kraljevski čovek nek bude kralj! KREONT To su izreke. Neću ponavljati da tvoja svojina nisu. Na preke crte nezadovoljenog srca mirišu: to je srce Antigone, ne tvoje. A ipak su izreke iz slova složene, dok naredbu stvara nužnost neopoziva. Polinik će zato ostati bez groba. ISMENA Polinik će biti sahranjen. Ćutanje. KREONT Mučan razgovor. Ne ljutim se. Nimalo se ne ljutim. Razgovor, naopako voñen i - čini se - opet mojom krivicom. Govorili smo rečima, lepim po sastavu i zvuku slova, ali bez čvrstog obrisa, što se značenja tiče. Stvar je ozbiljna. Stvar je - kako izgleda - prerasla kukavnu meru Polinika i uzrasla do nečeg sa sopstvenom težinom. Moguće: Polinik, dakle, biće sahranjen. Pogažena naredba, i Polinik ipak sahranjen. A ti? ISMENA Tad će se prvi put na moje veće spustit miran san. Za onaj sivi dan, za onaj goli čas, skovan biće sitan novac otkupnine. KREONT Sve mi se čini - skovan biti neće. Suviše si ti samo ti, i svet ti služi za ogledalo, u koje svetlo svoje upravljaš da tebe samo osvetli stoput svetlosti jačom. Ali neka bude! Račun u svakom slučaju pogrešan. Antigona (za čije zdravlje strepim sve više) i sad je, kao i uvek, iza severnih zidina. Ćuti, bezumno traži i ćuti. A ti? Ako za trenutak obrnemo nepamet u pamet, bludnje u stvarnost, ako Polinikovom grobu damo meru i visinu plemenitosti, časti, dužnosti - onda mi moj razum kaže da nisi ti, nego Antigona, ona što nosi steg plemenitosti, časti, dužnosti. U tako obrnutoj atmosferi (kojoj je pravo ime buna), prva žena u Tebi je Antigona - a ne ti! ISMENA Ako su bogovi podarili mi nežnije telo, nisu duši ništa oduzeli. Nema ni sat otkako sam došla odonud. I već se vraćam onamo. KREONT U novoj odeći? To mi se dopada. Sve je na tebi čisto i skladno uvek. I dobro je što je tako. Voleo bih da ostane čisto i skladno.

Page 38

Dominik Smole - AntigonaISMENA Polinik će ipak biti sahranjen. KREONT Neka bude. O njemu je sad reč, mada, bogovi su mi svedoci, ne zaslužuje tu čast: za moj ukus bio je, uprkos svemu, pomalo smešan. Ozbiljan postaje tek nakon smrti, kad je, ne znajuć zalutao u dvoje: u moju ljubav prema vama, i u tvrdoglavost kojom mi je uzvraćate. Ako je tako, kao što jest, nsk igra bude jasna. Zasad još nije, nedostaju objašnjenja neka. Prvo: stražar nije pao u tuči. Osuñen je i ubijen. Rečima što tebi su često na jeziku: ja sam njegov ubica. ISMENA Zašto, o bogovi svi, zašto? KREONT Zbog ljubavi. Stražari su često prenagli i nedostaje im često razuma. Ne razmišljajući, on sestru bi i tebe nagnao u propast. Da mu dopustim? Da ne učinim sve što mogu da toku vremena utrem prirodan i ugodan put? Da u nedogled odgodim trenutak miriog počinka uz ognjište? ISMENA Pa ipak - mrtav je, živ čovek mrtav. KREONT To - da!- Omaška bila bi grdna da ta smrt ostane bez koristi. Nek: mrtvac bude dokaz da naredba vladara ozbiljnosti pečat nosi. Ako se dokaz održi, stražar je svoju smrt zaslužio. ISMENA Oh, kneže, sanjam li, bludim? Živ čovek i za dokaz da pogine! KREONT Zapovedao nisam ja, nego vladar. Kad je čovek kralj, ne gleda svet iz meteža sveta nego se na brežuljak popne, što bez boje je i bez sunca, da pogled mu bude stvaran i nepomućen. Popuštanje, samilost, ljubav - osećanja prikladna za izbu porodičnu. Na prestolu ko je, zna samo za istragu, kaznu, osudu. Ko se kraljevekoj naredbi opire, pristaje na istragu, osudu, kaznu. Polinik biće, dakle, sahranjen, ali ne zavaravaj se, Ismeno, kral. će na prestolu čvrsto sedeti. I sad je to reč jasna, s jasnim i stvarnim obrisom. Je li za ženska pleća teret taj, a ti ona što će ga podneti? ISMENA Pretnje, bez trunke razumevanja, bez iskre srca topla! KREONT Možeš li, kao u čistoj vodi kamen, posledice sagledati što niču iz pobune? Nestalo je Ismene iz tebanskih dvora, nestalo ponosno uspravljene i slavne glave, nestalo je vredne, čiste i visoke žene, podsmeh,

Page 39

Dominik Smole - Antigonaponiženje na smrdljivom dnu te čeka! Zašto? Ti ćeš to izdržati? Ako hoćeš - zašto? ISMENA Sustižu se nretnje kao u oluji grad. Srce truju strahom i sumnjom nagrizaju. Uprkos svemu! Protiv svega! Nek bude! Nek me pogodi istraga, osuda, kazna. Kad tonula budem u tamu podzemlja zauvek, svetliju još i čistiju gledaće me oči sveta! KREONT Brbljarije detinje! Žrtve nikakve nema, nikakve posvećenosti, primera nikakvog u očima sveta. Stvari se lako i prosto sreñuju. I niko ko staru iašu gazi grudu bez mrlja i bez mana nije. Brižno ćemo zaviriti u tvoje, iskopati do kraja i naći mnogo, pa i suviše. Bacićemo s veseljem u svet tu gomilu prljavštine. Kazaćemo: njena je pobuna plod koristoljublja, naravi opake, častohleplja, urote protiv mira i blagodeti opšte, na štetu naroda i protiv naroda. Bezbroj dokaza pronaći ćemo o vezi tvojoj s dušmanima iz Arga, zaveru obelodaniti (u kojoj će još poneka nepokorna glava pasti) i proglasit tebe izdajicom što huška, što krvi i rata, požara i mrtvaca, ponovo se zaželela. Narod sam će te na lomači spaliti! Zašto sve to? Zašto? U svemu tome - ima li tebe? Gde si ti? ISMENA Odlazi, snu bezumni, odlazi, ludih noćnih košmara zbrko divlja! Istina to nije, snovi su to, laž je to! Oh, vratiti se u beli dan, obasjan zdravom svetlošću sunca, vratiti se u žnvu, čvrstu javu! Daj mi, kneže, daj mi živu, čvrstu javu! KREONT Kneginjice, vraćam ti je. Neizmenljivo je verna u ljubavi. Hej, pažu! Gde je paž? Neka ognjište naloži! Kreont ode. ISMENA Rasvetli bakljom jasnoće crnu ovu smutnju, Antigono, ja sam s tobom. Ne, sama sam u noći nepogode i ne znam, ne znam, ne znam, ne znam. O, prepametni da bismo sačuvali veru u bogove, preslabi, da bismo povsrovali u sebe. Gde sam u stvari i ko sam? Ima li tu čoveka živa? Zar je doista mrtav tebanski dvor? Ulazi Paž. PAŽ Antigone još nema, kneginjice, molim. A već je mrak. Svakog trenutka na počinak zatrubiće. ISMENA Ona, ona, ona, uvek samo ona! Ni reči više o njoj! Nema je, kažeš, nema još? PAŽ

Page 40

Dominik Smole - AntigonaNema. Bio sam kod nje s onu stranu zidina, ničeg se ne boji, samo traži, traži. A već je mrak. Tako crni mrak. ISMENA Samo traži, traži i ne boji se? Ah, ti smešni, mali pažu! Antigona ne zna ništa, ruku je praznih kao ja i ti. Šta zna Antigona, što ne bih znala ja? PAŽ Ne znam. Ali, vsrujte joj, kneginjice, kao što joj verujem ja. Svakog je dana sve bliže i bliže cilju. Rekao bih: vidi ga, samo ga još dosegnuti mora. ISMENA Dete bezbrižno, sjajem okruženo, samo svetlost i sjaj! Neka ti što dalje bogovi odmaknu čas sumnje i straha. Staza do cilja pad je strašan, pažu. Istina nije istina jer disati mora na našem tlu! Proguta je strah. Ja se bojim, smešni mali pažu, ja se bojim, i našta mi onda istina? PAŽ Čega se bojite? ISMENA Bojim se za telo i bojim se za dušu. Ma šta govorila i radila, istina je samo jedno: ja sam središte svega - ja postojim jedino, vasceli svet je samo moja dopuna, Gde mogu da nañem Polinika? U neznanim daljinama gde mene nema? O, mali pažu, kobna čarolija presekla pas je u dva bića, jedno, što uzleće za visokim željama, i drugo, što bez milosti obara k tlu, a kad kucne čas, uklešteni smo u jedno u telo što vlada i pobeñuje. Nemoćna sam robilja onog u čemu postojim. PAŽ Zbilja se bojiš, kraljevno. A bojim se i ja kad vidim da tom strahu kraja nema. Celoga života drhtaćeš pred nečim. Je li to, što čuvaš, zbilja neprocenjivo? Vredi li postojati, kad se svega bojiš? O, ne ljutite se, presvetla. Sebi govorim, tek sebi, iz dana u dan, iz noći u noć tek sebi. ISMENA Dete bezbrižno, sjajem okruženo, samo svetlost i sjaj. Nemiran si kao rani cvet što drhtav nudi se svetu - lepršavom leptiru. Ko ti te besmislice šapuće? Ovamo doći, bliže, bliže. Daj mi ruku, na dlan mi je položi, pretoči čudesno sećanje detinjetva iz tvoje ruke u moju.

Page 41

Dominik Smole - AntigonaPAŽ Ne, pustite je, pustite! Nečista je, nečista ova ruka! Gospo, oh, tako sam usamljen, tako beznadno sam... s tom ranom na oba dlana... a tamo, gle, ceo je svet, tuñ, hladan i zloban. Ja se bojim, gospo. Gledajte, velika avet neznanja u lice mi se kezi neprekidno, pravo u lice. Avet neznanja i avet krivice. ISMENA Kao goluždrava grlica drhtiš u rukama čoveka. Otvori oči. Isanjaj te ružne sne. Ne sanjaj više. Oči otvori. PAŽ Sklon'te, sklon'te te vaše duge prste! Molim, sklonite... ISMENA Mili, zlatokosi dečače... PAŽ Privući ću ih srcu da toplim gibom da pokretom blagim uspomene u zaborav vrate. O, eto, svetlost! Nestalo je crnog sna, trenutak ovaj zbrisao ga! Sve znam, kraljevno, sve znam, čisto je i časno i nadasve lako. Dajte mi i drugu ruku. Svs znam! Dajte mi, brzo! ISMENA Izmučili te odveć rani, teški sni. Miruj! PAŽ Ni trenutak više ne ostanimo! Hitajmo! K njoj natrag, zauvek k njoj! Ostavimo sve, poñimo! Ništa se ne bojte, hrabar sam p snažan! Nisam više mali paž, igračka vetrova zlobnih! Žmureći, presvetla, žmureći ćemo naći Polinika! Već je na dohvatu naših ruku! Već je na dohvatu! Brže, molim, bržs! ISMENA Pusti me, bezumniče! Kud srljaš, probudi se, dete! Pusti ruke, probudi se, pusti me! LJudi! U pomoć, ljudi! Paž se skljoka licem u dlanovima. Stražar ulazi. STRAŽAR Gospo? ISMENA Beži ukleti, ludi dane! Strašilo beži, beži priviñenje izmučenog mozga! Ko si? Šta hoćeš? Ko te poslao? Stani, ni koraka dalje! Ja nisam kriva, sve je to tlapnja, ja nisam nikad i nikako... Ja neću, sve je velika zabluda... Nestani, hajd, gubi se! Kreonta ću zvati! Svu Tebu sazvati Nestani, zloduše, nestani! Stražar ode. Eto vidiš, otišao je. Bio je dobar i otišao. Ustani sad ti, zlatokosi dečače, vidiš, otišao je. Pokupio se.

Page 42

Dominik Smole - AntigonaBila je tlapnja. Ustani, dignn se. Luda tlapnja, bez trunke istine. Suviše je to za nas, pažu, umorni smo, je li? Položi glavu ovde. Mnogo se poslednje vreme izmučismo, zlatokosi, zar ne? PAŽ Postoji, Polinik postoji, je li, gospo? ISMENA Ne znam. Sreće nemamo. Ne znam. PAŽ O, bezumna nado u pomoć. Zbogom, gospo. Otići, dakle, moram sam. Uvek sam znao da moram sam. Sve bez pomoći moram, i sam, samo je u tom iskupljsnje. Neka vas bogovi štite,' gospo. ISMENA Vrati se, mali pažu. Kuda, ludice! Vrati se! Pažu, čuj! Vrati se, pažu, pažu, pažu! LJudi! Ovamo smesta svi moji bližnji! Vratite paža, vratite mi ga, sad, odmah! Razumem! Sve je jasno! Antigona, roćena sestra, krv moje krvi! Ukrala mi ga, namamila k sebi, urekla čarobnim bleskom pogleda! Tiresija dolazi. Smesta mi ga vrati. Paž je moj, razumeš, starče. Paž je moj! Ukrala mi ga, šta ću sad bez njega? Dovedi ga natrag dlanu mom. Šta ću bez paža meñu tim zidovima lednim? Opčinila ga mišlju ludom, neznanom mišlju beskrajnom! Ona je... čuješ li me, vraču, ta sumnja progoni me odavno, ona je... TIRESIJA Hajde, reci! Istina je! Reci!

ISMENA Ona je... luda! TIRESIJA Kazala si! Rekla! Istina je, istina! Ulaze Kreont n Hemon. ISMENA Gospodine, pobegao je! Kao čist biser tu je bio, tu, na mom dlanu, maločas, ovog trenutka, čini mi se. Urekla ga je, namamila s onu stranu zidina, u predele gde mene nema. Ona je luda, gospodine, ona je luda! Ćutanje. KREONT Da. Na žalost. Odavno znam. Tek obzirnost mi je nalagala da ne žurim.

Page 43

Dominik Smole - AntigonaBol je manji, udarac blaži, kad ga obasja zrak vlastite spoznaje. Ne plači više. Ne boj se, vratiću ti paža. A što se tiče nje, Antigone, velika ljubimica mog srca bolesna je. Možda će joj nikad bogovi vratiti sjaj razuma, a za sad moram (sa srcem što krvari od jada) objaviti Tebi i čitavom svetu: Antigona iz Edipova roda luda je. Mogu samo da je prepustim samilosti svih i strpljenju, jer bogovi mi nisu podarili tu moć da ugasim strašnu vatru što plamti u njoj.

HOR Tako Antigona postade luda. Na cesti joj niko više ne odzdravlja, na dvoru je obilaze u velikom luku, a sluge se šegače kad je susretnu. Za stolom kao pastorče ćuti, niko je ne oslovlava, nikom reč ne uzvraća. Odsutna je i kao da je nema na svetu, na brzinu pojede p ode bez pozdrava. Primećuje se jedino da svoju misao uporno mesi i da kao Edip, otac njen, hoće sve da dokuči do kraja. Čim jutro osvane, odlazi, sama s danom uz severne zidine boravi, tamo, gde sunce retko snja, gde ni zveri nema, gde mahovina samotna nad nepravdom sveta bolno jeca. Kad noć nad gradom šapu stisne, vraća se, polumrtva, ali uspravna, na ležaj pada, i tek je petlovi rani opomenu da svetla misao u daljini verno i nestrpljivo čeka.

Hemon, Tiresija. TIRESIJA Kako je, dečače? Što buljiš u oblake? HEMON Vreme gledam. I gledajući ga, vidim da je uvek isto. Ne bih smeo reći da je pouzdano ali je ipak stalno. Od malih nogu ne pamtim da tako dugo sunce nije sijalo ni padala kiša. Kad je na zemlji dosadno, nije veselo. Bogovima hvala što bar se ptice nebom ganjaju. Antigona bi rekla: prekori neispunjenih dužnosti. TIRESIJA I tako nam pružila dokaz da je stvarno bolesna. Ispuni sve dužnosti, nebom će i dalje ptice leteti. HEMON Naoko je svet baš ubav, zašto li se sa životom razišao? Voleo bih da su oba podjednakim sjajem obasjani. A ovako, vraču, život nije najbolja stvar koja bi mi sad na um pala. TIRESIJA Život je roba sa znakom kvaliteta prosečnog:

Page 44

Dominik Smole - Antigonani najbolja, ni najlepša, ali svaki dan neophodna. Ostavi Antigonu, jer ona bi rekla: otkriti treba njegovu pravu stranu! HEMON Dokaz da je zaista bolesna. Istinu traži gde je najniže. Tamo, gde je sad, neko je, niže bit' ne može. Zar nije tako? TIRESIJA Valjda je tako. Samo: Šta sa mnom se dogaña, nije važno, na tragu sam istinskom zbivanju sveta - rekla bi. HEMON Neka kaže, i onako ne razumem. Maloumna je, kad ne razumem. TIRESIJA I, naravno... HEMON Luda. TIRESI.TA I, naravno, da... HEMON Zar možda nije? TIRESIJA Svi kažemo da jest. Onda i jeste, zar ne? HEMON Jeste. Ali je dosadno uprkos tome. Dan je jedva počeo, a već sam izgubljen, utoljen, sit. Mnogo će časova morati proteći da zaželim ponovo jesti, spavati i ljubiti. Da ti iskreno kažem, vraču: ceo moj današnji dai je bez plaia. Antigona bi rekla: zagazio si u prazan dan. TIRESIJA Baš te briga! Ona je uvek lutala po oblacima i radila sve ono što je mirisalo protiv poretka. Ako ništa drugo, u tvom danu bar je pristojnost. Iako bez čvrstog plana, vredi, jer je običan. HEMON Antigona bi rekla: što je obično, prazno je, a, bogami, prazninom i odišem! Neka sve ñavo nosi: izmisliću nekakav ideal, ako ne istinski, a ono samo tako, kao i ostali... TIRESIJA Bez potrebe, kad ne treba. Privikni na užitke koje ti mir pruža. HEMON A ako ga nema! Ako postoji, pa ga uprkos tome nema! Uzalud svi se šunjate na prstima,

Page 45

Dominik Smole - Antigonajer šunjate se kao da topoćete! Otkad je ona luda, sve je postalo glasnije. TIRESIJA Ne uzbuñuj se i ne preteruj. HEMON Da se ne uzbuñujem? A zašto ne? Antigona je bolesna, a stvari nimalo bolje nego ranije: još uvek traži Polinika! TIRESIJA A zašto i ne bi? Pameti nema, nije normalna. HEMON Ali ga traži uprkos svemu! I jer ga traži nama izgleda da je tek sada zaista meñu nama. Osvrnem se levo, Polinik, osvrnem se desno, Polinik, iza peći u ćošku, u senkama svetla na tavanici, iza onog drveta, u ogledalu vode s druge strane dvora, svuda: Svuda! U očima Antigone kao propeta pod oblake gora, u krajičku tvog oporog osmeha, u žljebovima Kreontovih bora, i meñu nemirnim prstima Ismene. Svuda je taj prokleti Polinik! Mi smo mahniti, mi ludi i bolesni! Zato smo ga ubili da bude sad tu noć i dan stoput življi! TIRESIJA Jesi li poludeo? Ne viči pod Kreontovim prozorom. HEMON Moram da vičem, mi smo ludaci. Za svakim ćoškom, za stolom, u krevetu, hodajući, stojeći, sedeći, otvorenih očiju, žmurke: Antigona još traži Polinika! Antigona još traži Polinika! Ko je tu kriv? Po svemu sudeći, vraču: ubiti ga treba ponovo. TIRESIJA Jesi li pijan? Ne viči. Polinik je mrtav i ne postoji! Antigona je luda, Kreont... Kreont i Ismena dolaze s jedne, Stražar s druge strane. KREONT Je li paž uhvaćen? STRAŽAR Ne, gospodine, još nije. KREONT Jeste li mu na tragu? STRAŽAR Stalno, gospodine. Posvuda je, rekao bih, ali ako kažem to, moram reći i drugo: nigde ga nema. KREONT Paž nije čarobnjak, nego je dečak šgo mi je obuću čistio, odeću pripremao. Ako je svuda, zacelo je negde.

Page 46

Dominik Smole - AntigonaSTRAŽAR Da, gospodine. KREONT Potražiti ga treba, jer je, u neku ruku, svima nama preko potreban. Potražite ga. Recite mu da mu praštam sve, samo nek doñe. A sad oko mene posedajte i ćutite. Sviña mi se kad ste - ćutljivi. ISMENA Gospodine, Antigona zna tačno gde je on. Sasvim dobro znam da zna. Katkad me gleda takvim očima da znam da zna. TIRESIJA Antigona je bolesna i ništa ne zna. NJene su oči potonule u mrak: ne pomažu joj ni da vidi ni da zna. ISMENA Mrzim je jer zna. HEMON Pitate li mene: oči su joj umorne, ali krasne. Jedno je jasno: gleda i živi. TIRESIJA Bezumne oči. Ako vide, onda je ono što vide drukčiji svet. JISMENA Drukčiji svet, ali je u njemu Polinik. I paž. I ona. Samo mene nema. Samo mene nema. Ne podnosim, ja ne podnosim da postoji nešto, gde mene nema. HEMON Šta tu petljaš? Mi smo tu! Vidiš li me, tu sam! Čuješ li me? Tapćem ñonovima. Čuješ? Tapćem: da ili ne? KREONT Aa, sinko, tapćeš, ali prestani, molim. Ne tapkaj baš sad kad izgleda da mi se spušta na veñe san. I ne bez uzroka; čitavo prepodne bio sam kralj, od rane zore do sad sreñivao ono što izgleda da moram! Patiti u duši teško je, nesumnjivo, ali biti sve prepodne kralj, teže je, znaj. Jesi li prestao tapkati? HEMON Aa, gospodine. KREONT Eto vidiš. Bistar dečko, lenj pomalo, ali bistar. Samo mi oslonac nisi. Sve da kažem što leži mi

Page 47

Dominik Smole - Antigonana srcu: niko mi ovde nije oslonac. Sam sam kralj. TIRESIJA Gospodine, potrebu osećam i dužnost, izjaviti ovde jednoglasno... i tako reći u ime svih i uopšte... KREONT Sam sam kralj. Glasnici su doneli vest da se na grapicama skupljaju opet vojske dušmanskih knezova. U južnim je pokrajinama oluja silna poharala sasvim tovare žita, namenjene Tebi. Slaboumni jedan upravnik sa krdom svojim istrebio čitavo selo i zapalio; tri druga se pobunila pa njega i njegove obesila za noge. Zaslužni vojvoda, kojem zahvalnost dugujem, prisvojio ženu jednog, kojem nisam manje zahvalan. Čitav sat smeškah se nekom ko će možda jednom dušmanin moj biti, zatim grdih drugog koji će do groba veran mi biti. Danas me niko nije pokušao umoriti, ali zato prošle nedelje doživeh dvaput svoj samrtni čas - i naposletku sredio sam sve što smatram da moram: na granice odaslah čete odmorne, tovare žita tuća mora već nose, razumniji upravnik miri sela buntovna, u vojni logor odmaglio je zaslužni vojvoda - bez tuñe žene, oni, što mi na život nasrtahu, neće to nikad više, a sredih uz to i gomilu drugih, manjih poslova, što su mogli čekati do sutra, ali ih niak posvršavah danas. I htedoh reći u stvari jedno: sam sam kral.. ISMENA Ako si zaista kralj, onda nek doće paž! HEMON Ako si zaista kralj, svršio tim Polinikom! Uznemiruje nas i u snu progoni, živ i sasvim stvaran. TIRESIJA Dokaži jasno i pred celim svetom: Polinika nema. STRAŽAR Naredi da okujem nešto čvrsto, nešto koščato i mesnato. ISMENA Nek doñe paž, onakav kakav je bio, moj, zlatokosi, i čisti, i svetli i sjajni! HEMON Za cenu kakvu bilo - utišaj taj sablasti bat po našim sobama i vrati boje cveću, svetlost suncu, osmeh ženama, a meni red i mir i radost! TIRESIJA Kaži jasno i glasno svakome: to je visina što dostiže je čovek, ni veći ni manji nije on od ostalih nas, na tom svetu božjem ničeg nema višeg!

Page 48

Dominik Smole - AntigonaNeka se ljudi spokojno priklone svojim službama i poslovima! STRAŽAR Pokaži ko je protivnik! Pokaži prstom: taj, i taj, i taj. I taj, i taj, i taj. HEMON Učini da smo opet slobodni. SVI Učini! Učini! Ćutanje. TIRESIJA Kralj je zaspao. ISMENA Ne sme da spava! Kralj ne sme da spava. Polinik još živi. Probudi se, kralju! HEMON Probudi se, kralju! Antigona ga traži, Polinik još živi. Probudi se. STRAŽAR Okovi su spremni, mač je nabrušen, naredi, kralju! TIRESIJA Polinika nema! Ostavite kralja da spava! STRAŽAR Ako je mrtav, zašto nas ne pusti na miru? Nije mrtav, kad je neprekidno tu. TIRESIJA Gde? Gde? HEMON Tu, i tu, i tu! Svuda! Za tobom, uz tebe, pred tobom. STRAŽAR Svud naokolo gledam, ali ga ne vidim. ISMENA Paž je rekao jasno i nesumnjivo: sasvim je blizu, skoro na dohvat ruke, samo ga još uhvatiti mora. Šta da radimo, ako postoji svemu uprkos? TIRESIJA Ludi času! Ko je začarao vreme i pomeo vrednosti? Jednom zauvek: Polinika nema. HEMON Ubiti ga treba ponovo! STRAŽAR Gde? Koga? Dajte mi nešto što je koščato i mesnato. ISMENA Antigona je rekla: Postoji dok ga tražim. Učinite nešto! Tražiti ga više ne sme! HEMON Do ñavola! Ako je tako, kako jeste, to znači,

Page 49

Dominik Smole - Antigonaako zbog toga svi mi stradamo, neka ga pronañe i sahrani. ISMENA Ne! HEMON Neka ga pronañe i sahrani, do ñavola, i sve će opet biti prosto i veselo, trava zelena i rujan mak i... ISMENA Ne! Ne! Ne sme ga pronaći, ma šta se zbilo, ne sme ga pronaći! Šta da učinim ako ga pronañe? Šta da učinimo svi mi, ako ga nañe? Vutanje. Niko ne odgovara? Ćutite, prestrašeno zaštićeni korom svoje bezbednosti! O, skloništa varljiva! Uzalud, uzalud! Ne zatvarajmo oči, utvrdimo breme pa da bude lakše: Ako Polinik postoji, čemu onda mi? Da svaku cenu treba nam potvrda da Polinika nema! O, na okupu ste ovde najumniji u Tebi, kao u šaci maloj, nagomilana je u glavama vašim mudrost o redu i zakonima sveta, lakoćom razdaljine zemlje merite, zvezdama putanje i tok odreñujete, planine pomerate, usmeravate tokove, ogromna dižete zdanja pod samo sunčevo dno, nečujno vam bruje mašine beskrajno čudesne, tajne za vas više gotovo i nema

- zašto odgañate čvrsti dokaz i reč jasnu: Antigona ne može naći Polinika, jer Polinika nema, nije ga bilo i nikad biti neće. Za veke vekova, nikad i nigde. Dajte mi dokaz, nesumnjiv, kao kamen stahmen i tvrd: Polinika nema! Po svaku cenu: Polinika nema. Govorite, dakle! Govorite! Jezivi stražaru, Hemone, vraču, ti? Govorite! Govorite! Ne! To nije istina! Ko je izrekao tu smešnu laž? Ko je govorio? STRAŽAR Gospo, ovog trenutka ćutimo svi. ISMENA Ko, dakle, govori glasno i jasno: Antigona ga traži, Polinik postoji! Čujete li? O, nek ponavlja stoput, nek gaña dan i noć moje namučeno srce - laž je i ostaje laž. HEMON Šta je sad to? Niko nije ni proslovio. ISMENA Ponavlja je kao torokavu molitvu, uvek ponovo. Meñu nama je izdajnik, meñu nama velik lažljivac! Čujete li? Čujete li ga svi? Polinik postoji, Polinik postoji, na' dohvat naših ruku, na dohvat ruku! TIRESIJA Smešno! Niko ništa ne čuje. Koga se to tiče? Mi svi ćutimo. ISMENA

Page 50

Dominik Smole - AntigonaOna je luda! Traži ga protiv sebe same! Ti nisi sve - čujete li ga, kaže mi - i svet nije tvoja dopuna. Kako si mala i uboga pored onog što je bilo, što jeste i što biti će. Tvoje je telo tek varljiv trenutak - kaže mi - ako ga istina ne proveri. Svet je sklad savesti i prirode - čujete li ga, kaže - ko ga poriče, ravnotežu remeti, uspostavljenu oduvek i zanavek. A to je laž, zar ne, ljudi? Velika laž! Da bude istina što je izvan mene! Da bude istina to neprekidno stremljenje uvis, za ciljevima kojih nema? Da bude istina taj čovek, ta životinja, ta gora i ta zvezda? Pa to je sve tek pored mene! Ja nisam u tom, ni ono u meni. Čemu istina koju nemam ja? Recite: da, ljudi - ako nešto jeste, tosam samo ja. Ako nešto jeste, samo je u meni! O, vi, što znapa vam je skoro svaka stvar na svetu, je li zbilja ovako, je li ovo odgovor? Ćutanje. Ćutite, skriveni brižno u krhkom staklu svoje bezbednosti - ćutite samo... Ali ja muk ne podnosim, već hoću, o, molim, molim, govorite, recite bilo šta! HEMON Priznajem da ništa ne razumem. STRAŽAR Jednostavno je kao hleb: tu se naokolo nešto dušmansko vrzma. TIRESIJA Rekla si odgovor čvrst i jasan. Pa ipak - nešto tu nije u redu: U tvojim je rečima suviše strasti i vatre, suviše zanosa, bez nužde i bez cilja. Vreme je da progovorimo mirno i prosto. U ove naše dane (što su i mene za tren, za malen pedalj samo, priznajem, izbacili iz drevnih koloseka), u ove naše dane, obestan jedan duh hitnuo je namerno kamen smutnje, i ukrao - u svojoj obesti - spoziaju o čvrstini stvari. Ono, što je oduvek bilo na tvojoj desnoj strani, na levoj se obrelo, a ono na levici desnu je odabralo stranu. Ali, kao što rekoh: samo u čaroliji razuzdanog duha. Ali na javi: desno je još desno, a levo verno levo. Krivi smo sami što suviše smo ozbiljno igrali tu igru. A igri sad je kraj, šeret-duh umoran leži u svome ćošku, i mi opet na mestima smo svojim pouzdanim. Niko se više ne pita postoji.li Polinik ili ne, jer svi znaju da je neopozivo mrtav.

Page 51

Dominik Smole - AntigonaU večnim rasprama meñu ljudima - Polinik, površan kakav je bio - loše je odabrao i rñavo izabrao. Red je i običaj je takav da izgubljeni čovek sahranjen biti ne može. Kreont je, dakle, učinio isto što čine svi vladari: ništa u stvari. Sledio je običaje i ono što vreme zahteva - i učinio ono što je učiniti morao, a u Tebi niko, niko ne bi prstom makao da Polinik slučajno nije bio tvoj brat, da mu Antigona nije bila sestra, da svima nama, obešenjak, nije bio zabavan drug. Kao i uvek na svetu, osećanja su dirljiva, plemenita, lepa, ali najzad ništa drugo, nego osećanja nerazumna i nimalo mudra, skuvala ovu poparu. Neću da odagnam srca iz čovečjih grudi, srca nek budu srca, samo nek budu i mudra. Sigurno: paredbe vladara su neprijatne, ponekad okrutne, naizgled uskraćuju ono što svima je dragoceno, ali samo naizgled. Trenutak zatim dragocenost je manje dragocena, jer dragocenost - bogovima hvala - nije jedna i jedina. A vlast jeste, i dok jeste, bože moj, biće uvek vlast. Ulovi zvezdu, ako možeš! Sazidaj nanovo svet, ako možeš! Zvezdu uhvatiš: smesta će izgubiti svoj sjaj, nov svet sagradiš, srušiće se pod težinom najcrnje pometnje. Nek zvezda sija kako joj drago i svet ide svojim putem bez naših slabih i nerazumnih ruku! To je dokaz istine, kraljevno, to je čvrsta stvar: čovek je ništa, zašto da poriče svoje ništavilo? Ko' misli da je više, neizbežno i zanavek propada. A ja, Ismeno, nisam licemer: bez stida ovde pred vama kažem: radujem se tom padu, Jer mi njetove polomljene kosti jasnoćom sricanja svedoče: ništa si, i niko od tebe nije više. Smirimo se, dakle, zbacimo sa sebe težak greh nadmenosti i prepustimo vremenu da samo odabire svoj mudri tok. HEMON Bogme, vraču, oduvek si mi fio drag i zauvek ostaćeš. Ali to da isto što i ništa sam - to mi se ne dopada! Malenkost sam neka, svejedno. Čovek sam ipak. ISMENA Jesi li? Jeli li čovek zaista? HEMON Do sto ñavola! Nego šta! Do sto ñavola! ISMENA Ako se ispostavi da glumiš čoveka samo... ako se posvedoči da je čovek tek mogućnost koju treba da dosegneš, ili pak... HEMON Ili pak?

Page 52

Dominik Smole - AntigonaISMENA Ne dosegneš. Ako se dokaže da iz naših srca ne otiče krv pravo u svet, ako se otkrije da neprekidno igramo samo sebe? Ako se dokuči da čovek postoji, ali ti još nisi čovek? Ako iznenada svetlost obasja neznanu nam stranu, gde su sve naše mere, naš poredak i običaji naši prazni, smešni i lažni? I ako se otkrije da je čovek tek onaj hiljadu hiljada puta daleko od sebe te je na putu onom što raste svežim cvatom iz stalno nove zemlje? Šta, šta, šta ako se pokaže da sam gola i naduta utvara, hiljadu hiljada puta daleko od sebe? I ako se najzad ispuni i to da Polinik mora biti sahranjen - jer Antigona, željama našim uprkos, uopšte luda nije. HEMON A ako se pokaže da si luda ti. TIRESIJA A ako se pokaže da smo ludi svi! Ćutanje. HEMON Zaista: kad je dosadno, ćutanje je najzabavnije, ali ja gubim strpljenje! Žuri mi se da živim! Neću dase prenemažem bez koristi... Zato: šta ste odlučili s Polinikom? STRAŽAR Da, molim. TIRESIJA Sa Antigonom, rekao si, ili ne? HEMON Pa, da... Šta ste odlučili? Ćutanje. Neka neko kaže. Svejedno ko. Ćutanje. Da kažem ja? Da kažem? KREONT Sam sam kralj. Sam sam kralj. Neće pa neće da se rasplamsa vatra u ognjištu. Je di to teško, ili je lako? Nemam mere, jer sam kralj poljane skliske i hladne kao ploča smrznuta. I ta plamena ptica, spora, ali uvek ponovo gladna. Sve naokolo podmuklo i ponizno. Vazduh po premlaćenom starom psu što ždere belu koru ovog i samo ovog dana. Ustajg. Hvala, ćutali ste dok sam spavao. Svakoga časa glasnik iz Delfa će stići. Kome je stalo, neka ga sačeka. Tamošnji bogovn objaviće vam sve što jeste i što pije. Ja... Je li kabinet moj spreman? Čekaju li me dužnosti? STRAŽDR

Page 53

Dominik Smole - AntigonaSpreman, gospodine. Čekaju, gospodine. Kreont odlazi sam. ISMENA Prezire nas. TIRESIJA On je kralj. Strpljivo čeka svoje vreme.. HEMON Zaista: moj otac je, ali svejedno kralj... Šta sam hteo da kažem... da! Nekako je lakše, nekako veselije, zar ne? TIRESIJA Bez kraljeva živeti ne možemo. ISMENA A ako glasnik, ako taj glasnik... TIRESIJA Ludost! Ne počinji ponovo! HEMON Dakako! Ludost! Sad je valjda jasno. ISMENA O, da. I ja... sad i ja... Već duvaju vetrovi ovamo s juga, sva dobra mora na moje čelo ih šalju, iščezavaju magle, vratili smo se, jao, iz čudnog sveta - bogovima hvala - sad smo opet tu. HEMON Neću reći dvaput, da ne bi smesta sad procvao crveni mak. ISMENA Taj ljupki i nemirni cvet... Ali gde je mali paž? I on bi morao da bude tu. Bpće valjda, biće... taj moj nemirni crveni mak. HEMON Zapsta: kao da doñosmo iz čudnog pomalo sveta upita li me peko: gde si bio - ne znam. A sad je opet vedro i svetlo. Pogledajte uvis, menja se vreme - možda je ono što sija gors čak i sunce! A Ismena - obraze ima, kosu, a bogme, i grudi! TIRESIJA Sloboda ne prija, ne pogoduje nam, Najslobodniji smo, kada smo zavisni. Slobode nema, ali zato postoje odnosi. ISMENA Zaista je sunce: mada nam svoje znake ne šalje, svejedno svetli. Doñite ovamo. Kao na dlanu, prostrt je svet pred nama... o, kao začaran u zavarak neizrecivih boja! Brda kao glave staraca mudrih, i oblaci, o, ti, nikad sustali lañari! STRAŽAR Vreme kao stvoreno za pohode.

Page 54

Dominik Smole - AntigonaISMENA Dobro? Zlo? Zašto? Svet je čudesan, pogledajte, prostran i beskrajan! Dobro, zlo? Zašto? HEMON Čovek, takoñe, molim. I čovek je čudesan, prostran i beskrajan. Rekao bih da je pravilno i sa zakopima u skladu da odsada se čoveku i životu divimo. STRAŽAR Kome? Čemu? HEMON Loveku i životu valjda! Tako uopšte... Ako nekom nije dovoljno da jede, spava, nije, može još i da kliče širini života. TIRESIJA Istina je: pod Kreontovim žezlom podnošljiv je život: Teba raste pred našim očima, dobra se množe, svak ima svoje mesto i svoju koru hleba. Šta nam još treba? Licemer je onaj što za nekim duhom juri da obilje mu upotpuni. HEMON Za duhom koga nema? A kad ga ima, ima zato da životnu bi oteo nam radost. A sad - gdeje taj glasnik iz Delfa? STRAŽAR Rečeno je: svakog časa biće ovde. ISMENA Neka već jednom doće i potvrdi naše zablude, pa i našu krivicu: kralju smo nepravdu naneli. Samo bi nečastan čovek sakrio naš greh: mi smo u njega sumnjali, on neumorno brinuo o nama. HEMON Brbljarije. Poštedi nas, ovoga puta, molim te. ISMENA Koriš, a plitak si da shvatiš. Odrekla se nikad nisam Polinika. Samo, Antigona, detinjasta i nepromišljena, i Kreont... Moglo je i drukčije... HEMON Ah, ostavi, ostavi! TIRESIJA Ćutite, vas dvoje! Stražaru, načulji uši! STRAŽAR Jesam, gospodine. TIRESIJA Počuj! Čuješ di? STRAŽAR

Page 55

Dominik Smole - AntigonaKao bruj zvona. Ali još udaljen. TIRESIJA Odonud gde je put iz Delfa, nli s druge strane... ISMENA Odonud, naravno, odonud! Ta odakle bi, ako ne odatle! HEMON Konjanik pred dvorcem. U oblaku prašine. A jezdi slabo... nevešto se drži. Do ñavola, ko ga je tako učio? Ako dopustite, ukratko ću vam objasniti šta je jahanje dobro. - Eh, ala ste dosadni i zadrti. STRAŽAR Sjahao je. Neko mu je pridržao konja. Već uzbrdo hita. Uspinje se naglo, teška daha. ISMENA Vidiš li mu lice? Razabireš li kakvu vest donosi STRAŽAR Ništa ne razabirem. Lice bez izraza. Otprilike, kao lice činovnika. ISMENA O, neka već stigne i razreši! O, neka već stigne i sve nas oslobodi! HEMON Torbu nosi. O, ne bojte se! U njoj su boje. Puna je, krcata bojama! STRAŽAR Ne bojte se! U njoj su red i propisi. TIRESIJA U njoj je mir i mera za veličinu čoveka. ISMENA U njoj je dar bogova: ljubav. U njoj je dar bogova: umir. U njoj su mir i bezbednost. Neka u veke vekova bdiju nad nama! STRAŽAR Tu je. HEMON Tu je. Glasnik ulazi. ISMENA Polinik? GLASNIK Ne postoji, gospo, tako bogovi poručuju svi Ne. Bogovima hvala. Ne postoji. TIRESIJA Odahnimo. Ničeg nema. HEMON Samo sunce, sjajno i veselo. Čujete li me? Ja dišem. Za ceo bogovetni dan imam plan, mnoštvo planova! ISMENA

Page 56

Dominik Smole - AntigonaBogovima hvala, bogovima hvala... Šta je bilo, nek zaborav prekrije. Jedno drutom pružimo ruke, provedimo svoj vek u slozi i ljubavi. Zvona, čujete li, zvone u potvrdu. Zvonite, bronzani glasnici! Ruke su naše slobodne, sigurnosti i miru zvonite! Čovek je veliki, kada za svoje granice zna. Bogovima hvala na takvoj poruci, bogovima hvala. HEMON Sad je sve lako, sve bez težine, kao i pre. Stvari su sreñene i iza nas. Neka naredi neko da zvona umuknu. Ako je mir, neka mir zaista i bude. ISMENA Neka, neka zvone još da potvrde novost veliku! Zar ne čujete glasove iz grada? Svima zalutalim izgubljene staze ponovo se otvaraju. Još onaj moj paž... O, osećam ga, dolazi! Pažu! Paž se sruši na sredinu pozornice. Zahvali bogovima, zlatokosi dečače, donesoše nam zlatnu vest i blagom rukom mudrih oteraše moru nespokoja iz naših srca. Zabluda je bila: Polinika nema, pažu moj. Polinika nema! PAŽ Nešto nečuveno ovog se trena zbilo, baš ovog trenutka. Istina je, teža od zlata: Antigona je našla Polinika! Čujte pesmu zvona! Tebi i svetu čntavom objavljuju: Antngona je našla Polinika! SVI Nije istina! Nije istina! HOR Kao jeka sa svih strana. Antigona je našla Polinika! Antigona je našla Polinika! Antigona je našla Polinika! Kreont ulazi. PAŽ Istina je. Antigona je našla Polinika! Pogledajte, tamo dole u bašti golim rukama iskopala grob, u zemlju ga spušta, zemljom ga pokriva. Uspravila se (avaj, kako, kako je lepa). I svetlost je obvija dok odlazi, jer - sahranjen je Polinik, sahranjen. Za njom! O, poniženi, slabi, u mraku zalutali! Za njom! Sa verom njenom i po putu njenom! KREONT Kako su kažnjavali Edip, kralj Laj i kraljevi preñašnji, kada je neko očito zapovest njihovu prekršio?

Page 57

Dominik Smole - AntigonaSTRAŽAR Smrću, gospodine! KREONT Zaustavite zvonjavu. Tako kažnjavam i ja. STRAŽAR Za tren biće mrtva. Stražar ode. Ćutanje. TIRESIJA Čovek je ništa i baš niko ni od koga viši. Bio Polinik ili ne, naredba je data: neka ga - i ne postoji. HEMON Nekoliko dana zaudaraće na starog pretučenog psa, a zatim će nam doći zaborav, zameniće ga bezbrižnost. i na kraju biće nam i veselo još ponekad. ISMENA I za sva vremena ta] primer okrutni biće nam opomena. Antigona je našla Polinika, ali samo za kratak čas, za trenutak. A šta je Antigona u tom trenutku? Krhki cvet što se otvori i odmah zatim svenu. Razumno treba živeti misleći na buduće dane. KREONT To su stvari koje neposredno sa mnom veze nemaju: mogu da budu i ovakve i onakve. Kad je čovek kralj, ne gleda svet iz meteža sveta, nego se na brežuljak popne, što bez boja je i bez sunca, pa pogled mu bude stvaran i nepomućen. Ja sam kralj i drugo mi ne ostaje, već da kralj i dalje ostanem. Ako neko drugi hoće, čekam? Niko? Kralj sam, znači, ja. Svi se poklone. Stražar ulazi. Je li kabinet moj spreman? I sada, zar ne, kao i uvek, dužnosti me čekaju? STRAŽAR Da, gospodine, čekaju. Kreont odlazi. TIRESIJA Držite paža! On je još živ! Lovite ga, paž je još uvek živ! Izdaleka opet zvonjava, sve glasnija i sve neugodnija.

Page 58