Zvoncica&Foxy

~ 1 ~

Zvoncica&Foxy

Dora Morgan

SLEPI PUTNIK

~ 2 ~

Zvoncica&Foxy

I

Merion Birkin besno zalupi za sobom velika vrata Agencije za vesti u Singapuru. Kao sumanuta probijala se kroz masu. Vlažan vreli vazduh otežavao joj je disanje. Osećala je kako se znoj sliva i curi kvaseći joj košulju. Po hiljaditi put pomisli kako mrzi Singapur i kako mora nešto da uradi da bi se vratila u Njujork. Što je vreme više prolazilo sve je teže podnosila vlagu i vrućinu. Ali zbog toga se niko u Njujorku, u centrali nije uznemiravao. Tačno je znala šta je to što bi joj obezbedilo povratak i napredovanje. Trebao joj je intervju, zbog kojeg je sada besno koračala sudarajaći se sa ljudima na pijaci koji su nosili vreće i ženama koje su prodavale voće, dok se miris ribe širio na sve strane. Jedva je čekala da uleti pod spasonosni tuš i da odvrne erkondišn. Ali obećala je Elizabet Tarner da će da svrati do nje da bi se oprostile. Merion pomisli kako je Elizabeta srećnica koja može da pobegne iz ovog istočnog pakla i oseti trunku zavisti. Bio je to samo prvi razlog zbog kojeg je mogla biti ljubomorna, drugi je svakako bio taj da je Elizabet imala zakazano venčanje, ali to nije bilo u njenoj prirodi. Nije imala vremena za to. Suviše je volela da živi da bi razmišljala kako drugi žive, a i prestala je da razmišlja o udaji. Digla je ruke od ljubavi, svesna da se to njoj nikada neće desiti. Bilo je to čisto gubljenje energije. Sada je samo želela da što pre pobegne negde gde se znoj neće slivati i gde neće imati osećaj da se istuširala čim izađe napolje. Slepljene kose i potpuno iscrpljena, ulete u nisku trospratnicu gde su živeli novinari. Elizabet je bila samo dva stana dalje od nje. Energično je pokucala razmišljajući kako bi Elizabetin povratak mogla da iskoristi u svoju korist. Ali kao da je od vrućine mozak prestao da joj radi. Samo joj je čaša hladne vode bila pred očima.

- Merion! Baš sam se pitala kada ćeš doći! Već sam mislila da se nešto desilo.

- Ma daj, pa ti najbolje znaš odakle ja dolazim i kako je teško pobeći. Naravno da su se setili da mi uvale pedeset poslova baš kada sam trebala da krenem. Ali molim te, daj mi čašu vode pre nego što umrem. Ubiće me ova vlaga!

- Može limunada? - Bilo šta, samo da je tečno i brzo molim te! Elizabet se nasmeja prijateljici i pruži joj limunadu sa ledom koji je

privlačno zveckao obećavajući rashlađenje. Bilo joj je drago što više neće biti deo te vlažne priče.

- Znaš, pre par godina, da mi je neko rekao da ću čeznuti da se vratim u hladni Njujork ja bih mu rekla da je lud. A sada brojim minute do polaska aviona. Ispratićeš me, zar ne?

~ 3 ~

Zvoncica&Foxy

- Naravno, zato sam i došla, a onda ću da umrem - Merion dramatično odgovori protežući se. - Bože da li ću ja ikada dočekati dan da odem odavde ili ću zauvek ostati zarobljena u ovoj kadi.

- Šta su ti rekli kada si im poslala članke? Da li si pitala za premeštaj? - Naravno da jesam. Znaš da svaki put pitam i da me mrze zbog toga.

Ja mislim da se naježe kada čuju moj glas. - Dobro, to je njihova stvar, ali šta kažu? - Kažu da me trebaju ovde. - Zapravo to će biti tako sve dok ja ne napravim neki veliki intervju i

oni shvate da sam ja nezamenljiva. - Ja mislim da oni to znaju samo žele da te kazne za onaj članak. - Ma znam, baš zato se moram ponovo nametnuti. Jer oni će me

kažnjavati do kraja života i to zbog toga što sam otkrila da predsednikova žena ima ljubavnika.

- Sledeći put nemoj da otkrivaš takve stvari. - To sam naučila, samo da dobijem šansu za sledeći put, a da pre

toga ne umrem ovde na kraju sveta. - Istočnjaci se baš ne bi složili sa tobom. - Nisam ni ja pre tri godine mislila tako ali sada... Nego da ti kažem

šta sam smislila. Imam ličnost za intervju! Elizabet je zainteresovano pogleda. Nije mogla ni da predpostavi šta

se motalo po glavi njene prijateljice. Ponekad se plašila te njene orginalnosti.

- Princ Albert! - uzviknu Merion slavodobitno dok su joj oči svetlucale vragolasto.

- Misliš Albert od Monaka? -začuđeno je zapita Elizabet. - Ma ne, već mlađi sin španskog kralja. Znaš onaj o kome se ništa ne

zna i ne piše. Onaj koji živi krajnje rezervisano od štampe. - Pa? - Elizabet upitno pogleda Merion. - Pa... - Merion zastade i zamisli se. - Pa, upravo me je pre sat

vremena odbio. Odbio je da mi da intervju ali sam ja smislila šta ću. Dakle, slušaj sada. Plan je genijalan. Ti znaš da Maj Tij radi na dostavi hrane turističkim brodovima. Preobući ću se i umesto njega odraditi posao. Zatim ću se uvući u njegovu kabinu i... -Merion zastade dok je po glavi prebirala desetak različitih ideja.

- O ne, ne, to ti neću dozvoliti! Opet tvoje lude ideje! Da li si ti normalna? Skoro si izgubila posao zbog svojih ludih ideja. Sa mesta

~ 4 ~

Zvoncica&Foxy

urednice pretvorena si u terenskog novinara, a posle te akcije možemo samo da nađemo tvoje ostatke u utrobi neke baležanske ajkule. Ubiće te!

- Neće, znaće da neko zna da sam ja na brodu od mojih kolega. Nije glup da bi toliko rizikovao. A pošto u Singapuru izlazi njegova verenica sa kojom je letovao, učenicu ga da mi da intervju. Pretiću mu da ću njoj reći da me je doveo na brod. Naravno da ću prethodno da se potrudim da napravim neke fotografije pogodne za fotomontažu.

Merion je iznosila svoj plan potpuno zanesena svojim idejama dok je Elizabet namrgođeno posmatrala. Znala je da je ovo samo prvi plan koji je Merion smislila i da će da uslede verzije, a nju je već ovaj plašio. Sve joj je to izgledao sumanuto. Ali takva je bila Merion, i ona je znala, i da ostaje ovde ne bi mogla da je odgovori.

- Slušaj, moramo da krenemo ali želim da te zamolim da od toga odustaneš jer je to previše rizično i sumanuto.

- Znači misliš da sledećih deset godina treba da šaljem odavde članke sa izveštajima ko letuje sa kim, kakav kostim ima, koje koktele pije i pratim modne događaje. A ne draga moja, kada napravim ovaj ekskluzivni intervju svet će biti moj.

Biću ime za koje će se otimati. - Ti i jesi ime, zaboravljaš! - Da ali niko ne sme da me zaposli. Kada će pasti vlada? Ipak ideja sa

intervjuom je genijalna. Sa njim niko nikada nije napravio intervju. To će biti bum! Možda mi Pariz ponudi posao ili Tajms!

- O molim te prestani da letiš ili počni da pišeš bajke, a sada pomozi mi i zovi nosača.

- Kako si samo okrutna ali dobro! Ni sleteti nećeš a već ćeš na naslovnim stranama čitati o princu Albertu! Biće to intervju godine! 24 časa sa tajnovitim princom Albertom!

- Zašto misliš da je on toliko bitan? On čak nije ni prestolonaslednik. On je običan biznismen kao stotine drugih - Elizabet još jednom pokuša da odgovori prijateljicu dok se taksi probijao kroz gužvu.

- Ma daj, pa i sama znaš, samo pokušavaš da me odgovoriš. On je najzagonetnija ličnost Evrope. Princ koji nikada nije dao intervju. Čovek o kojem se ništa ne zna. Ni jedne novine nisu o njemu imale više od nagađanja. Dobiti intervju sa njim je vredno Pulicera!

- Ah, da baš se Pulicer dobija za trač intervju! Uostalom da je i tako tvoj život nije vredan toga. Mogu te ubiti, mogu te poslati na sud i da se nikada ne oporaviš od odštete koju ćeš mu morati isplatiti.

~ 5 ~

Zvoncica&Foxy

- Uf, prokleta vrućina! Ne znam ko je dosadniji da li ti ili ona! - Merion nervozno odmahnu rukom brišući znoj sa čela. - Ma šalim se. Nedostajaćeš mi. Ti si bila poslednja normalna osoba ovde.

- A ja ću sada samo da se brinem. - A ne nećeš! Ti ćeš sada da se spremaš za venčanje. Imaćeš divne

pripreme. Tražićeš salu, pa ćeš da biraš venčanicu i sve to će biti u civilizaciji.

- TI baš ponekad preteruješ! Ovde jeste da je malo više vlage ali teško da nije civilizacija. A tamo gde si se zaputila možda stvarno nije civilizacija. Šta ako je on neki divljak koji te ostavi na pustom ostrvu?

Elizabeta je zabrinuto posmatrala Merion i pokušavala da je odgovori. Uvek se pitala šta je to što je teralo Merion da upada u nevolje. Bila je izuzetno atraktivna i već davno bi bila udata da nije imala neukrotiv temperament koji je prosto plašio muškarce. Znala je mnogo njih koji su gledajući njene duge noge i oči boje ćilibara prilazili i za par dana nestajali uz neku prigodnu laž. Nebrojno puta je tešila Merion ali kao što sada nije mogla da je zaustavi, tako i nije mogla da joj objasni gde greši. Zapravo i sama se pitala da li Merion greši ili prosto nije naišla na nekoga ko će moći da joj parira. Ali sada kada je čula najnoviji plan plašila se za nju kao nikada.

- Ma daj ne brini se. Kada ti kažem znam šta radim. Samo nisam sigurna da li ću sve uspeti da odradim i da ti držim šlep na venčanju. Moglo bi se desiti da malo zakasnim - Merion se smejala veselo ljubeći prijateljicu za rastanak. - Želim ti srećan put i molim te uživaj! Nemoj da brineš, bar sada kada treba da se udaš, ti srećnice! I molim te pošalji mi slike a ako bude neki zgodan, uspešan muškarac, obavezno nađi pet minuta da mu ispričaš o svojoj sjajnoj prijateljici i obavezno mu pokaži sliku. A onda mi molim te ugovori venčanje i ja ću da se pojavim. Ako mu dozvolim da me upozna pobećiće kao i onih prethodnih pet hiljada!

- O zar moraš uvek da perteruješ? I molim te nemoj da plačeš jer ću se i ja rasplakati!

- Pa valjda znaš da je to moj obavezni deo. Plačem na svadbama, na rođenjima dece, na oproštajima, uvek plačem! Grozno prava sam šmrcavica! Ali to je zato što te volim i što ćeš mi nedostajati.

- I ti meni i veruj mi učiniću sve da dođeš u Njujork, samo se malo strpi, daj mi dva, tri meseca.

- Rekla sam ti da ne brineš. Stići ću ja sama! Čekaj samo dok uhvatim tog Alberta! Vratiću se kao prava pravcata zvezda - šalila se pokušavajući da prikrije tugu. -Odlazi poslednja osoba kojoj sam mogla plakati na ramenu. Ne misliš valjda da mogu ostati sama.

~ 6 ~

Zvoncica&Foxy

Elizabet još jednom zagrli Merion i obrisavši suze prođe kroz pasošku kontrolu dok ju je pratilo mahanje Merion Birkin. Osećala se krivom što odlazi i napušta prijateljicu ali pomisao na Danijela i njihovu svadbu izmami osmeh na njenim usnama.

~ 7 ~

Zvoncica&Foxy

II

Merion se još jednom zagleda kritički u pramen kose koji je držala u rukama, zatim u makaze, a onda iznervirana odbaci makaze i ipak se odluči da to učini iskusni frizer. Imala je još tri sata na raspolaganju. Maj Tij je čekao u skladištu u sedam sati. Seti se njegovog zabezeknutog izraza lica. Na trenutak se bila zapitala da li greši. Maj Tij je reagovao identično kao Elizabet. Pominjao joj je ajkule, sud, gusare i sve čega se setio, a što joj se može desiti. Mali Kinez, njen prijatelj od prvih dana boravka u Singapuru bio je krajnje skeptičan. Ali Merion je bila uporna i sada kada je sve bilo ugovoreno jedino joj je preostalo da se ošiša. Trebalo je da liči na muškarca. Znala je da baš niko neće mnogo obraćati pažnju na priliku sa kačketom ali nije želela da rizikuje, bar ne sa Maj Tijevim poslom. Znala je da on od tog posla izdržava ženu i troje dece i da posao ne sme da izgubi. Nije se plašila za sebe ali je osećala užasnu odgovornost prema njemu. Trema se povećavala iz sekunde u sekundu. Shvati da neće imati nerava da sedi kod frizera i ponovo uze makaze u ruke i nervozno odseče prvi pramen. Užasnuto je gledala u svoju lepu plavu kosu kako se beživotno rasipa po podu. Ali, kada se poslednji, dugi odsečeni pramen našao na podu bila je zadovoljna. To je bilo ono što je želela. Sa kuštravom kratkom kosom, ovako bez šminke, napokon je ličila na muškarca. Samopouzdanje joj se vratilo. Osećala je da mora uspeti.

Bilo je vreme da krene do skladišta. Nadala se da je vrućina malo manja i da će moći da diše. Predvečerje je donelo olakšanje. Lagani vetrić sa mora donosio je svež vazduh. Kao i većini Evropljana i Amerikanaca, i njoj je užasno smetala vlaga. Trudila se da dan provodi u redakciji što nije uvek bilo moguće. Morala je da izlazi da bi sakupila materijal. U prvo vreme sve joj je bilo interesantno, vreva na ulicama, hiljade različitih lica, hrana. Uvek je zamišljala kako su Kinezi mali i žuti, a sada se suočila sa visokim, manje više kosookim, debelim, mršavim, sa onima koji skoro da nemaju žut ten. Bila je zapanjena svim tim različitostima među ljudima ali i hranom. Kada je jedan dan na ulici susrela prodavce koji prodaju krastavce iz mora, i ljude koji ih jedu nije mogla da dođe sebi. Ali polako se navikavala što je više vreme prolazilo. Sada se već osećala kao kod kuće. Sve joj je bilo poznato jer je kao novinar sve obišla i upoznala. Malo ko je smeo da zalazi u luku i da se mota po hangarima ali ona se tu osećala domaćom. Od kada je pravila reportažu o tajnim putevima prevoza švercovane robe nije bilo kutka koji joj je bio napoznat. Singapur je bio raj za falisfikate. Tu se odražavao i sajam falsifikata koji su bili takvi da ni najveći poznavaoci nisu mogli da odgonetnu da to nije orginal. Setila se svog prijatelja, vrsnog znalca satova koji se hvalio svojim roleksom i

~ 8 ~

Zvoncica&Foxy

razočarenja koje je doživeo kada je saznao da je kopija. Hangar sa hranom izroni ispred nje i ona ubrza korak videši Maj Tija.

- Uvek tačna! Ej šta ti je sa kosom? - zapanjeno je upita Maj Tij. - Odsekla sam je - nonšalantno odgovori Merion. - I prefarbala. Ali

boja može da se skine samo jednim pranjem, a dužina to je već teži problem.

- Nisi valjda! Ti nisi normalna! - Odsekla si najlepšu kosu u Singapuru! Ti si potpuno luda. - Pa šta treba da mi izviri neki čuperak, pa šta ću onda? Slušaj, šta će

biti sa mnom na brodu to me uopšte ne brine, ali ne želim ni na koji način da ugrozim tvoju egzistenciju. Dakle jedino me brine da neotkrivena uđem na brod, posle će sve ići po planu.

- Iskreno za to se ja ne brinem. To je uigran posao. Ja dnevno ubacim hranu u tri, četiri broda. Niko ne obraća pažnju jer svi očekuju da prođem sa tovarom.

- Da li sam se dobro obukla? Maj Tij odmeri njenu figuru i zadovoljno coknu jezikom.

- Mačka si kao i uvek ali nećeš ići u tome. Obući ćeš kombinezon. Prolaziš pravo stazom u potpalublje, zatim skrećaš desno i videćeš piše velikim slovima 'kuhinja'. Tu ćeš da ostaviš prtljag. Da nas ne bi otkrili, nemoj čekati potpis već odmah nestani. Imamo dovoljno vremena. Brod polazi tek u jedanaest tako da ću ja da dođem posle pola sata da pregledam robu sa šefom i da ispotpisujemo šta treba. Slušaj voleo bih da odustaneš. Previše je rizično. Ne znaš ti kakvi su ti bogataši. Bio sam na jahtama koje čuvaju škorpionima.

- Škorpionima?! - Ma puškama koje ispaljuju hiljade metaka u minuti. Gledao sam

svezane ljude. Nemoj molim te to da radiš! - Ja mislim da si ti više gledao američke filmove. Uostalom ovo

je putnički brod, nije samo njegov. Čovek ima svoj sprat i ništa više. Uvek mogu pobeći vrišteći ali veruj mi znam, on je jedan običan i normalan čovek koji samo ne voli publicitet.

Merion se osvrnu oko sebe i ugleda paletu sa sokovima. Duboko udahnu spremna da se upusti u akciju.

- Tu tašnu ne možeš da nosiš tako preko ramena - Maj Tij je opomenu. - I oblači ovaj kombinezon.

Merion se namršti i nevoljno navuče kombinezon. Sve vreme je razmišljala da spremi pasoš, diktafon i ostala potrebna dokumenta oko

~ 9 ~

Zvoncica&Foxy

pasa i na kraju je zaboravila. Sada je bilo kasno i nije više znala kako da razreši taj problem. Maj Tij kao da joj je čitao misli.

- Tvoje stvari ću da stavim u kutiju od keksa i namestićemo je do sokova. Dakle to ne bi trebala da zaboraviš. Prvo što treba da uradiš pre nego predaš robu je da uzmeš svoj keks.

- Hvala ti Maj Tij ne znam kako da ti se odužim. - Samo se vrati živa i sve će biti okej, a onda ja i moja žena idemo u

bioskop, a ti nam čuvaš decu! Merion napravi grimasu kada pomisli na petoro razigranih mališana

i namignu Maj Tiju odlazeći. Tovar nije bio nimalo lak i sa naporom je gurala kolica. Pitala se

kako će to da izvede uzbrdo po stazi. U trenutku se seti boje koju je stavila na kosu da bi ličila na Maj Tija i pomisli kako se boja skida vodom i samo se pomoli da ne počne da se cede crne pruge znoja niz lice. Stenjala je pod teškim teretom sve dok ne oseti ravni uglačani pod platforme. Odahnu i krenu prema Majovim uputama. Kuhinja je bila pred njom i na njenu veliku radost nije bilo nikoga. Brzo je gurnula kolica i već sledećeg trenutka žurila ka toaletu. Bilo je samo preostalo da se presvuče i da počne da šeta brodom kao bilo koji turista. Skinula je kombinezon i ostala u majici i šorcu. Smatrala je da će tako najmanje privlačiti pažnju. Dok je sakrivala kombinezon pod veštački krov jedna misao je preseče.

- KEKS! Sva dokumenta! Sve je ostalo! Unezvereno istrča iz kabine, a potom se zaustavi svesna da mora da

glumi turistkinju koja je zalutala ako želi da niko ne posumnja. Udahnula je duboko, smirila se naizgled dok joj je srce tuklo kao ludo. Preznojavala se od straha i nervoze. Nije smela da izgubi dokumenta. U toj situaciji bila bi gotova. Morala bi da se prijavi policiji a to bi onda otvorilo milion pitanja. U jednom momentu oseti kako joj se muti slika u glavi od straha. Postojala je još samo jedna nada da su kolica još ispred vrata. Ali kada je izvirila iza ugla imala je šta da vidi. Kuvar je gurao kolica prema skladištu dok se njena kutija od keksa veselo smešila na njoj.

- Gospođice da li trebate nešto? - kelner koji joj je prišao sa leđa znatiželjno je pogleda.

- A ne samo sam zalutala, slučajno - Merion zbunjeno odgovori dok je osećala suze kako je peku u očima. Naglo se okrenula i otrčala na palubu. Nagla se na ogradu i ubrzano počela da razmišlja. Imala je još sigurno dovoljno vremena do polaska broda. Mogla je da izađe, ode kući i prijavi nestanak. Tada bi sve prošlo bez problema. Ali tada bi šansa da dobije intervju zauvek nestala. Turista je bilo sve više. Gurali su se oko nje i kao da su svi hteli da se naslone na ogradu. Merion napokon postade

~ 10 ~

Zvoncica&Foxy

svesna ljudi oko sebe i zamisli se. Bilo joj je čudno što su svi tu. Bilo je još dovoljno vremena, trebalo bi da šetaju gradom. Ali njene dileme razreši sirena broda. Nije ni primetila a brod je već polako počeo da napušta luku. I poslednja nada da se izvuče bila je propala. Brod je krenuo ranije. Ni Maj Tij neće stići da potpiše primopredaju. Besno šutnu konopac i odmaknu se od gomile

- Ionako ne bih izašla! Znam sebe! Uvek sam rizikovala pa ću i sada. Uostalom dokumenta niko neće pojesti, neko će ih naći i daće ih kapetanu. A ja ću već da smislim kako ću da dođem do njih. Na kraju krajeva prijaviću se kao slepi putnik i platiću kartu.

Tešila je samu sebe pričajući naglas. Nervozno je šetala u krug pokušavajući da se smiri. Sve je ispalo drugačije od onog kako je planirala. Dokumenta je zaboravila, brod je krenuo ranije. Njen plan da se uvuče u sobu princa Alberta sada je bio u pitanju. Znala je da princ ispraća verenicu do aerodroma i da neće biti na brodu i bila je planirala da se uvuče u sobu a sada, nije imala pojma gde je princ. Raširi mapu koju je držala u džepu i pokuša da se organizuje. Sve se više koncentrisala na ono zbog čega je i došla na brod. Odredila je gde su prinčeve odaje. Sada se više nije mogla provući neopažena. Seti se radničkog odela koje je sakrila. Posle samo par minuta u teget kombinezonu sa kačketom na glavi žurila je ka prinčevim odajama i molila se da ni na koga ne naleti. Ovaj put sreća je bila na njenoj strani iako njoj ni samoj nije bilo jasno šta će sa njom. Ako i uđe u prinčev apartman moraće da izađe, a njena namera je bila da tamo ostane, da ga učeni i primora ga da joj da intervju. Pokucala je na vrata i kako niko nije odgovorio nežno je pritisla kvaku. Na njeno veliko iznenađenje vrata se otvoriše i pred njom blesnu veliki salon koji je većim delom bio u staklu i gledao na more. Proverila je i pažljivo se ušunjala. Odmerila je prostor i tada je spazila pomoćna vrata ostave o kojim joj je govorio Maj Tij. Lagano je na prstima prišla i odmerivši prostor zaključila da će moći tu da se sakrije. Dok je pokušavala da se uglavi i bar malo raskomoti razmišljala je o tome kako je sve pošlo naopako a ipak se odvija prema planu. Samo je misao na pasoš unosila strah i nervozu.

~ 11 ~

Zvoncica&Foxy

III

Već su noge počele da joj trnu kada se začuše glasovi. Merion skoro prestade da diše. Osluškivala je glasove ljudi koji su očigledno ušli u salon i glasno pričali, tako da je svaku reč mogla jasno da čuje. Vrlo brzo je zaključila da se radi o poslovnom razgovoru. Misli su joj lutale i pitala se koliko će to dugo da traje. Bilo joj je dosadno i svaka koska je bolela. Vreme je prolazilo polako, kada najednom njenu pažnju privuče jedna rečenica. Poče pažljivo da sluša. Njeno lice zablista u tami. Osmeh zadovoljstva razli se. Udahnu duboko, zadovoljno. Naslutila je rešenje svih svojih problema, ako je naravno pre toga ne bace ajkulama, ali bila je daleko od toga da je osećala strah. Zapravo bilo joj je usko i jedva je čekala da pređe u akciju, ali zato je morala da bude sigurna da je Albert od Segovije apsolutno sam. Zato primora sebe da se smiri i poče da broji. I dalje je pratila razgovor, ali je znala da je sve bitno rečeno i da su ovo samo finese dogovora. Vreme je sve više odmicalo, a noge više nije ni osećala. Bol zbog stajanja u jednom mestu postao je neizdrživ. Pokuša da se pomakne. Podigla je nogu i već sledećeg je spustila na staro mesto udarivši o vrata. Srce poče da joj lupa a dah zastade. Na trenutak u sobi je nastupila tišina. Skoro da je mogla da vidi upitne poglede uperene u vrata, samo se nadala da neće proveravati. Par sekundi gotovo da nije disala, a kada opet začu razgovor odahnu. Vreme je neumitno prolazilo. Grčevi su počeli da zamenjuju blagi bol. Kada je već bila na izmaku svih snaga začu kako se pozdravljaju. Prepoznala je baležanski pozdrav. Sada se cela slika polako sklopila. Vrata se zatvoriše i razgovor ustupi mesto tišini. Merion je osluškivala pokušavajući da odredi da li su svi otišli. Posle par minuta više nije mogla da izdrži i gotovo ispade iz kabine. Vrata treskom lupiše u zid i ona prodisa. Bacila je pogled po salonu i zaključila da je potpuno sama. Prošetala je par koraka masirajući noge I smišljajući dalju strategiju. Razgledala je salon i morala da prizna da nikada nije videla nešto tako lepo. Kaučevi od ratana bili su presvučeni u bež boju dok su leopardova krzna ležala mestimično ležerno raspoređena. Sve je bilo ukrašeno sa mnogo egzotičnog cveća. U momentu joj se učini da je u jednom od najskupljih baležanskih hotela u koji je jednom ušla da bi napravila intervju. Ugleda vrata dobro skrivena u zidu i zaključi da to mora da je spavaća soba. Negde u blizini krilo se i kupatilo ali nije mogla da odgonetne gde. Odluči da otvori jedina vrata koja je videla. Pažljivo je provirila glavu i nasmešila se. Nije bila u pravu i bilo joj je drago zbog toga. Bio je to toalet za kojim je čeznula, a iz njega su vodila vrata prema spavaćoj sobi. Pogleda se u ogledalu i zadovoljno nasmeši, a samo sekund posle se namršti. Izgledala je kao čudo. Bila je prašnjava i znojava. Morala je bar malo da se dovede u red. Hladna voda na licu joj je izuzetno prijala.

~ 12 ~

Zvoncica&Foxy

- Gospode! Ko ste vi? Šta radite u mom kupatilu? Merion Birkin se trgnu i oseti kako joj se ledi krv u žilama.

Zabezeknuto je gledala u princa od Segovije, ne mogavši da veruje da je njen plan postao stvarnost.

- Ja ... sam ... ovaj ... samo sekund... da obrišem lice pa ću sve da vam objasnim - mucala je zbunjeno, pitajući se odakle da počne.

Albert od Segovije se u mestu okrenu i u tom momentu ona shvati da će da zove telohranitelje.

- Na vašem mestu ja to ne bih uradila! Mislim, ukoliko želite da vam uspeju poslovi bilo bi bolje da sačekate i čujete šta ja imam da vam kažem.

Gledala je kako se zaustavlja, a već sledećeg sekunda suočila se sa njegovim ledenim pogledom. Srce joj je kucalo kao poludelo. Bila je svesna da je ovo odlučujući trenutak. Ako je njena procena pogrešna i ako je on samo jedan od svetskih mafijaša uskoro će se naći u moru bez glave. Gutala je knedle straha i molila se da ostane živa. Streljao ju je pogledom par sekundi i da je mogao da je ubije pogledom sigurno bi bila mrtva. A onda procedi kroz zube:

- Čuli ste ceo razgovor? - Da. Ali nisam došla zbog toga. Nisam došla ni da vas ubijem. Molim

vas odvojite pola sata na razgovor sa mnom pa će vam sve biti jasno. Ali samo da isperem ovu sapunicu iz očiju jer ću da umrem koliko me peče.

- Mislim da vi nećete umreti od toga već ću ja lično da vas ubijem! Odakle vam ideja da upadate u moj apartman? Ko ste vi uostalom?

Merion se opet okrenu vodi svesna da je dobro procenila i da će i ovaj put ostati živa. Ispirala je vodom lice i slavodobitno se smeškala.

- Da li se sada dobro osećate? Da vam pozovem možda frizera? Dakle, imate tri sekunde da mi kažete ko ste i zašto ste u mom aprtmanu!

Merion odluči da ne progovori odmah da bi dobila na vremenu. - Divan vam je apartman. Nikada nisam videla nešto ovako lepo. - Pa onda gledajte još malo, a potom se gubite. - Ja bih radije da ostanem dvadeset četiri časa! - reče Merion

šarmantno, sa smeškom, a zatim se pripremi na njegovo vikanje. Kao što je i pretpostavila ceo salon je ječao.

- Da li ste vi normalni?! Vi da budete u mom aprtmanu ceo dan?! Odakle vam takva ideja? Zašto bih ja na to pristao? Ko ste vi?

- Dobro molim vas, smirite se. Zašto ste tako nervozni? Ne želite valjda da svi saznaju da sam ja ovde? Na brodu sigurno ima novinara koji

~ 13 ~

Zvoncica&Foxy

bi bili presrećni da saznaju moju verziju - Merion zavrti rukom u pravcu palube i smešeći se nastavi. -Recimo ovako: Naivna, mlada devojka provela tri predivna dana u naručju princa od Segovije a sada kao odslužena roba treba da bude bačena u more. Ili, recimo ova varijanta: Princ od Segovije je na Baliju ispratio svoju mladu verenicu a potom uveo mladu devojku koja će da nam ispriča svoje doživljaje. Da nastavim?

- Ma šta mene briga za novinare! Zašto mislite da bi verovali više vama nego meni? Moji telohranitelji stoje ispred vrata, pozvaću ih odmah ukoliko ne izađete!

- Dobro - Merion napući usne i ozbiljno ga pogleda. Stajao je pred njom besno sevajući očima i nije ni najmanje sumnjala da će pozvati telohranitelje. Shvati da će morati da iskoristi svog keca iz rukava. - Sve vreme vašeg razgovora sa vlastima sa Balija ja sam bila u plakaru. Ovo što ću sada reći nisam želela. Želela sam samo da dođem ovde i da mi vi date traženi intervju ali vi nećete i ja sada moram da igram prljavo. Dakle želim da znate da ja nisam takva osoba i da vas ja ne bih ovako ucenila ali vi ste to isprovocirali - Merion napravi stanku i sačeka da vidi da li je prati. Po crvenoj boji njegovog lica bilo joj je jasno da sve razume. Da je očima mogao da je ubije to bi učinio.

- Dakle da nastavim, vi ste vlastima sa Balija, pregovaračima, dali novac za informacije i pravo da prvi otkupite zemlju namenjenu gradnji novih hotela. Ko su ti ljudi to neće biti teško saznati. Sve skupa će da bude objavljeno u novinama i vaš posao će da... - Merion dunu u dlan, a zatim mahnu rukama kao ptica i nastavi:

- Vi znate šta je zakon o monopolu, o korupciji i tako dalje da ne nabrajam. Da li sam dovoljno jasna, pratite me?

- Veoma ste jasni - Albert od Segovije se namršti i sede. Glavu zagnjuri u ruke i par sekundi u sobi je vladala tišina.

- Zar me nećete ponuditi da sednem? - Iskreno najradije bih vas ubio i gledao kako vaš leš raznose ajkule.

Ali... sedite kada već morate i da čujem vašu cenu. Njegovim licem preleti ironični smešak dok je besno grčio vilice. - Koliko tražite? Pretpostavljam da želite procenat. Merion se na trenutak zbuni, a zatim kroz smeh odmahnu glavom. - Ma ne, ja želim intervju. Ja pišem za novine. Treba mi reportaža sa

vama. Znate ono Dvadeset četiri časa sa poznatima. To je ono što ja od vas tražim, nikakve pare me ne interesuju - na momenat se zamisli a zatim dodade: - I trebala bih još nešto. Moj pasoš, kako bih mogla da u prvoj luci izađem.

- Šta nemate čak ni pasoš? -začuđeno je pogleda Albert.

~ 14 ~

Zvoncica&Foxy

- Imam ja pasoš, ali to je duga priča. Uglavnom on je sada negde u kuhinji ili skladištu i pretpostavljam da će ga neko dostaviti kapetanu. Vi biste svojim autoritetom mogli da se založite kod kapetana da me ne proglasi za slepog putnika i da mi ga u najvećoj tišini vrati i pusti me da izađem u sledećoj luci.

- Vi niste normalni! Da li znate da do sledeće luke ima dva dana putovanja? Ne mislite valjda da budete u mojoj kabini dva dana?

- Pa kada malo bolje razmislim ja na ovom brodu ne poznajem nikoga bolje nego vas. A u vašu diskreciju imam puno poverenje - Merion se šarmantno nasmeši. Prelazila je pogledom preko njegovog snažnog muškog lica i pomislila kako nije ni čudo što se krije. Da se malo manje krije za njim bi verovatno išla povorka žena. Imao je crnu bujnu kosu kroz koju je sada nervozno provlačio prste. Šake su bile prave muške, sa dugim prstima. Merion pomisli kako su izuzetno privlačne.

- Vi ste čudovište! Vi novinari niste normalni! Uradili biste sve da dođete do cilja!

- Možda, ali ni vi niste mnogo bolji. Kada je veliki posao u pitanju ne birate sredstva. U stanju ste sve da uradite da biste postigli svoj cilj.

- E vidite, za razliku od mojih kolega ja vas nisam ubio. Prema tome ja za razliku od vas imam neki integritet. I molim vas nemojte da me poredite sa sobom. Pristajem na sve vaše uslove uz vaše obećanje da ćete u prvoj luci izaći. I još nešto, molim vas ne želim da za ovo iko zna! Dakle ni moj sekretar, ni batler, a ponajmanje neko od osoblja sa broda. Tražim od vas potpunu diskreciju.

Merion klimnu glavom a zatim reče zamišljeno: - Ni ja ne koristim sva sredstva. Da ste mi normalno dali intervju

nikada vas ne bih ucenila. - Nebitno, vi ste to što jeste i sada me molim vas ostavite na miru. - Lako je tako vređati i podcenjivati ljude, kada se rodite u svili i

nikada niste bili primorani da se borite za egzistenciju! - besno odbrusi Merion.

- O sada još treba i da se rasplačem, ma dajte molim vas! Dobićete što želite. Počinjemo sutra ujutru a do tada me poštedite svakog razgovora.

Albert besno ustade i sekund zatim za njim se zalupiše vrata. Merion se zamišljeno zagleda u crnilo noći koje se uvlačilo u kabinu. Zadovoljno coknu jezikom. Sve je išlo po planu, ali je morala sebi da prizna da je besna i ljuta. Albert od Segovije je bio od onih prepotentnih ledenih ljudi, koje nije mogla očima da gleda. Imali su sve u životu i nikada nisu upoznali čoveka koji živi od plate. Nikada se nisu ni za šta borili, sve ih je

~ 15 ~

Zvoncica&Foxy

čekalo na tacni. Umor je polako savladavao. Kapci su bili sve teži. Par sekundi tražila je čime bi se pokrila a onda zgrabi leopardovu kožu, prevuče je preko sebe i ispruži se na sofi i utonu u duboki san.

~ 16 ~

Zvoncica&Foxy

IV

Prvi jutarnji zraci su je probudili svojim nežnom milovanjem. Merion Birkin naglo otvori oči. Par sekundi nije mogla da se seti gde je. Ali pogled na plavu, mirnu površinu mora i galebove koji su se skupljali oko hrane vrati je u stvarnost. Sunčevi zraci presijavali su se nagoveštavajući predivan dan. Merion se protegnu i zadovoljno pomisli na dan koji je pred njom. Napokon će da ostvari svoj veliki naum. Napraviće najbolji intervju. Pomisli kako se još od juče nije istuširala i kako će joj topla voda prijati. Vreo mlaz slivao se niz lice. Merion zatvori oči i sa uživanjem se prepusti okrepljujućim kapljicama. Dobro je šamponirala kosu da bi isprala crnu boju. Nije joj više bila potrebna. Pitala se koliko vremena će trebati da joj izraste nova, duga kosa. Zavi se u veliki ogrtač, a mokru kosu samo protrlja i razbaruši. Zadovoljno se pogledala i zaključila da joj kratka kosa dobro stoji, kada se vrata otvoriše i ona u ogledalu spazi zabezeknuto lice Alberta od Segovije. Vrisnu od iznenađenja a on prepadnuto zatvori vrata. Već sledećeg sekunda vrata se ponovo otvoriše i on Ijutito uđe.

- Ko ste sada vi? Nemojte samo da mi kažete da ste sestra bliznakinja onog novinarskog čudovišta?

- Ja se najdublje izvinjavam ali ja sam novinarsko čudovište! - ironično odgovori Merion.

- Juče ste bili crnil - Danas sam plava, dragi moj nauka napreduje! Ali neki maniri

se vremnom ne menjaju. Kada je dama u toaletu, kada je toalet zauzet, onda drugi ne ulaze, gospodine nepristojni!

- Kao prvo ovo je moj toalet i predviđen je da bude samo moj! Uopšte ne očekujem da se u njemu nađe golišavi kameleon.

- Mislim da je vreme da shvatite da sam ja vaša stvarnost sledećih četrdeset osam sati ali bitna su prva dvadeset četiri. Pretpostavljam da smem da napišem da prvo što uradite je da odete pod vreo tuš. Recite mi da li volite vrelu vodu, ili hladnu ili kombinujete?

- Da li je moguće da to nekoga interesuje? - zapanjeno zapita Albert. - Nećete verovati, da. Mi smo najprodavaniji list na svetu. To šta vi

radite i vama slični izabranici iz sveta bogova, interesuje mnoge. - Koji vam je to list? Ko su ti kreteni koje interesuju takve stvari? - List je "Kosmopoliten", a vi ako želite da saznate počnite malo da

se družite sa običnim ljudima. Neće vam kruna spasti sa glave ako vidite kako se živi u Bruklinu ili u Salamanki.

~ 17 ~

Zvoncica&Foxy

- Odakle vama ideja da ja to ne znam? Vi mislite zato što me nema u žutoj štampi da ja ne poznajem obične ljude. Draga moja, za vašu informaciju, baš zato što me nema u štampi ja se družim sa normalnim ljudima. Ali ti ljudi nisu i glupi da čitaju te vaše tričarije.

- Samo vi vređajte, šta vi uopšte znate o životu jedne daktilografkinje ili radnice? Šta njoj preostaje u životu kada poplaća sve račune sem da mašta?

- O sada vi još ispadoste nežna, milosrdna duša koja brine o siromašnima u svetu! Molim vas pa nećemo se lagati! Vi znate onaj vic ko će da preživi nuklearni napad - ajkule i novinari!

- Grozni ste! Zašto vi nas uopšte toliko mrzite? - Zašto vi mene ne pustite da se na miru istuširam? - Niste mi još odgovorili koju vrstu tuširanja volite? - Mislim da volim tuširanje posle ubistva! Volim tuširanje u samoći!

Volim skoro vrelu vodu! Zadovoljni? Sada molim vas izađite. - U redu, samo da znate da moram da napravim fotografiju. - Molim?! Kakvu fotografiju? Da li ste vi normalni? - Albert

zapanjeno razgorači oči. - Pa ne znam kakvu vi želite. Ja mogu samo da vam savetujem.

Recimo ja znam da žene vole da vide muškarca sa peškirom obavijenim oko pasa kako se brije, a može i fotografija u tuš kabini kroz koju se nazire vaša figura ispod tuša.

- Ne dolazi u obzir! - Mora! To je u sklopu dogovora. Par trenutaka Albert od Segovije

je ćutao i posmatrao je svojim ledenim pogledom. Bio je nemoćan i to ga je izluđivalo.

- U kabini! - procedio je kroz zube besno i nestao iza vrata. Merion zadovoljno protrlja ruke i ulete u sobu. Mali digitalni

fotoaparat, koji je jedino ponela sa sobom, čekao je na stolu. Zgrabila ga je i uletela u kupatilo. Staklo je bilo taman toliko providno da će se silueta nazirati. Već je zamišljala čitateljke koje maste brkove. Ali trebala joj je i fotografija dok se brije, pretpostavila je da će to da uradi odmah posle tuširanja. Izašla je iz kabine i pritvorila vrata. Nadala se da uz malo sreće neće ni primetiti da su otvorena. Obukla se i čekala. Sedela je osluškujući kada se vrata naglo otvoriše i sa penom na licu ulete besni Albert.

- Potrošili ste svu vodu! - Nisam svu! Vi preterujete. Čekam već deset minuta da završite sa

tuširanjem, šta radite vi čoveče tamo? - zainteresovano upita Merion.

~ 18 ~

Zvoncica&Foxy

- Tuširam se onako kako volim! Nećete verovati. Sada možete da zapišete voli da se tušira deset minuta i voli da ima dovoljno tople vode!

- Dobro, izvinjavam se. Neće se ponoviti sledeći put. Albert odjuri zalupivši vrata za sobom. Merion ostade da sedi

zamišljeno. Nije mogla ništa da učini. Morala je da čeka drugu priliku. Iznervirano priđe vratima i izađe na usku terasicu. Udahnu duboko svež morski vazduh, a zatim pogleda oko sebe. Njenim licem se u trenutku razli osmeh zadovoljstva. Terasa je povezivala apartman sa spavaćom sobom. A kupatilo je imalo mali prozor. Ona proviri i brzo otrča po fotoaparat. Ogrnut peškirom oko pasa, Albert se brijao. Merion se skoro zagrcnu. Morala je da prizna da je zapanjujuće zgodan. Par trenutaka nije mogla da odvoji oči sa njegovih snažnih ruku i čvrsto zategnutog stomaka. Proguta pljuvačku i okrenu se prema moru koje je imalo nešto smirujuće u sebi, dok joj njegovo telo nije izlazilo iz glave. Bila je to fotografija za kojom je čeznula.

Merion pokuca na vrata, ovaj put malo jače. Zatim oslušnu i brzo se odmaknu jer je glas skoro urlao kroz vrata.

- Šta je sada? Šta hoćete? Pažljivo odškrinu vrata i provuče glavu. Ipak se tako osećala sigurnije, mogla je da pobegne svakog sekunda.

- Gospodine Segovija, ja se izvinjavam ali mislim da niste najbolje shvatili ono što je naš dogovor. Ja treba da napišem članak gde iznosim šta vi radite ceo dan. Prema tome ja od sada, pa do vašeg najčvršćeg sna treba stalno da budem sa vama.

- I dok se oblačim? - ironično zapita Albert gledajući je ispod oka. - Kada bi moglo, bilo bi divno. Verujte mi da bi se naše čitateljke jako

obradovale. - Vi i vaše čitateljke! - iznervirano prigovori. - Kao što vidite

obučen sam na moju sreću, pa sad možete da mi kažete šta očekujete, a ja vama da kažem moj raspored.

- Iskreno ja bih jednu kafu i omlet sa pečurkama. Albert je zapanjeno pogledao dok je Merion snuždeno pokazivala na

svoj stomak. - Ne mogu da radim pre nego što popijem kafu, a nisam ništa jela od

juče ujutru. Umirem od gladi. - A kako mislite da to sve naručim a da vas ne otkriju? - Pa možete da naručite i duplo za sebe! Molim vas, na izmaku sam

snaga. - Možete li da zamislite koliko mi vas je žao. Zapravo bio bih

najsrećniji da umrete od gladi ali samo da se to ne desi u mojoj kabini.

~ 19 ~

Zvoncica&Foxy

Dakle možete da zapišete: Nikada ne doručkuje! Mrzi doručak! Prestao je da pije kafu jer mu smeta za želudac.

- Kako ste samo okrutni! - iznervirano reče Merion. Želudac je boleo i jedva je čekala da nešto pojede. U tom trenutku začu se kucanje i ona brzo pobeže u kupatilo.

Prislonila je uvo na vrata i već posle par minuta shvatila da je to njegov lični sekretar. Razgovor je bio kratak. Posle samo par minuta vrata se otvoriše i Albert od Segovije proviri.

- Sada možete da izađete. Ja imam poslovni sastanak u kabinetu. Pretpostavljam da vas to ne interesuje. Ionako znate previše. Molim vas da se pridržavate našeg dogovora i da budete mirni i nevidljivi. Video sam da ste šetali po terasi. Šta će biti ako vas neko vidi? Obećali ste mi diskreciju. Zaključajte vrata, samo ja imam ključ. Odmorite se pa po povratku sve ću da vam ispričam.

Merion klimnu glavom i jedva sačeka da zatvori vrata za njim. Bol u želucu postao je neizdrživ. Otrčala je do telefona i već sledećeg trenutka za princa od Segovije, koji je bio zauzet na sastanku, naručila doručak. Posle desetak minuta na vrata pokuca konobar. Merion, što je mogla dubljim glasom, naredi mu da ostavi doručak pred vratima. Tek kada je bila sigurna da je otišao pažljivo proviri glavu kroz vrata. Pogleda levo i desno i ugura kolica u sobu. Namesti poslužavnik tako da gleda na more i zadovljno trljajući ruke udahnu prijatni miris hrane. Jaja su bila izuzetno ukusna. Đus je potpuno oporavio. Kafu je bila ostavila za kraj. Zavalila se u stolicu za sunčanje i zadovoljno uživala na blagom suncu.

~ 20 ~

Zvoncica&Foxy

V

Iz sanjarenja je prekinu otključavanje vrata. - Sta to radite? Šta je sve ovo? Odakle vam doručak? Ne mogu da

verujem! - Vi ste stvarno grozni! Čovek ne može pored vas ni da uživa -

Merion iznervirano uzviknu. - Samo urlate, ne znam šta hoćete? Niko ništa nije otkrio. Rekla sam da ste me vi zamolili da vam naručim doručak jer vi ne možete da stignete. Konobar je ostavio kolica ispred vrata. Ja sam ih unela tako da me niko nije video. Zašto se nervirate?

Kucanje prekinu prepirku. Merion brzo otrča do kupatila. - Slušaj Alberte zaboravio sam da ti kažem da se fascikle nalaze kod

mene. Sve je spremno, ništa ne brini. Možeš biti zadovoljan ovim poslom. Albertov sekretar zastade na trenutak i zapanjeno pogleda na

preostale mrvice od doručka. - Sve si ovo već pojeo od kada si se vratio? Svaka ti čast, a ja sam

mislio da ti ne doručkuješ. Eto tako, ostavljam te sada. Da, još jednom u jedan sat je izveštaj Upravnog odbora, imaćemo direktnu vezu sa njima, a u tri sata imaš sastanak sa direktorom za marketing. Svi su "on lajn". O da, i još nešto, večeras je dobrotvorni bal čiji si ti pokrovitelj. Ne zaboravi da moraš da kupiš leptir mašnu. Sesilija ti je izgubila staru na prošloj večeri.

- Grozno. Dobro, sve sam zapamtio. Oduševljavju me ljudi koji misle da sam ja na odmoru i da ja ništa ne radim - namerno glasno doviknu Albert od Segovije. Sekretar ga začuđeno pogleda i zatvori vrata za sobom.

- Eto, sada možete da izađete. Da li vam je sada jasno kako izgleda moj dan?

Mrzovoljno se zavali u sofu i zagleda se ka moru. Merion se vrati u svoju ležaljku i željno otpi gutljaj kafe. Gledala ga je preko ivice porcelanske šoljice i razmišljala. Želela je da ode na taj bal.

- Iskreno ja bih volela da živim kao vi. Uostalom ako vam je loše hoćete li da se menjamo. Pogledajte mene, moram da provedem dva dana sa čovekom koji me mrzi. Pola godine sam po kazni u Singapuru. Umirem od dosade pišući tračerske članke. Upoznala sam gotovo sve stanovnike. I kako stvari stoje nikada me više i neće vratiti u Njujork.

- A šta ste to učinili da su vas prognali? - Samo sam objavila intervju sa ljubavnikom predsednikove žene. - A vi ste ta! Pa, čestitam!

~ 21 ~

Zvoncica&Foxy

- Pa hvala, ali vi mi čestitate jer ste verovatno demokrata, a republikanci žele da me zauvek unište. Zamislite šta će biti sa mnom ako budem morala da ostanem u Singapuru još četiri godine. To će se naravno desiti ako dobiju izbore. Ali pustimo mene, vi ste tema. Dakle šta oblačite pre podne, šta bi zapravo bio neki vaš stil?

- Zar moram da odgovaram na takva pitanja? Zar ne vidite da sam od jutra do mraka u lanenim pantalonama i lanenoj košulji. Volim da se osećam prijatno i opušteno. Ne volim da je pored mene neko ko može da iskoristi svaku moju rečenicu - Albert od Segovije je značajno pogleda i nastavi. - Ovo je privilegija za odmor, inače sam po ceo dan u odelu. Uostalom čuli ste mog sekretara. Večeras je bal i ja moram da dođem u smokingu.

- Kada smo kod toga da li bih i ja mogla sa vama? - Da li ste vi normalni? Ne dolazi u obzir. Kako to uopšte mislite? - Pa mislila sam da se umešam i niko me ne bi ni primetio. - Ne, obećali ste mi da će biti u potpunoj diskreciji. Ne želim više ni

da razgovaram o tome. - Ali... Albertov autoritativni glas je preseče. - Čuli ste me! I molim vas nemojte da naručujete ručak ja ću to da

učinim. - A šta ćete sada da radite? - Pijavice su divne životinje u odnosu na neke ljude! - Ijutito odseče

Albert. Merion se zagleda u njega i besno reče: - Molim vas pristali ste i prestanite više da ronđate! Ponašajte se

profesionalno. Obaveštavajte me o svemu. - Sada ću da pročitam novine. - Koje novine obično čitate? -zainteresovano zapita Merion. - Uglavnom "Velt", "Mond" ili "Tajms". A moj sekretar ima zadatak

da iščita sve druge novine i da mi podnese izveštaj. - Moram vam reći da vam je sekretar pouzdana osoba. Pokušala sam

da ga podmitim pre par meseci i nije se dao. - Znam - tvrdo odgovori Albert, a potom je ironično posmatrajući

upita: - Zar ne mislite da su metode kojima se služite nedostojne? - Mislim da moram da živim i da moram da jedem. A kada vi o tome

ne razmišljate i nećete da nam date intervju šta nam preostaje? Zapravo

~ 22 ~

Zvoncica&Foxy

vi ste nemoralni. Vi bi ste dopustili da novinari umru od gladi. Pored vas ne bi mogli da zarade za golu egzistenciju.

- Zašto vam tolikom smeta ako neko želi svoju privatnost? - Zato što ste vi princ i nemate prava na svoju privatnost. Postoji

cena za sve. Ako ja želim recimo da postanem javna ličnost moraću žestoko da se potrudim, a sa druge strane i vi morate da se trudite da biste ostali anonimni. Pustite to, već mi recite kada će da bude venčanje?

- U ovih dvadeset četiri sata neće biti sigurno, pa prema tome nećete ni saznati.

- Eto vidite kakvi ste. Ne date mi da idem na bal, ne date mi informacije pa o čemu ću da pišem?

- Mogu vam samo reći da venčanje nije aktuelno, da ni ja, ni moja verenica još ne razmišljamo o tome.

- Oh, kako to samo formalno zvuči. Dobro pretpostavljam da ćete mi odgovoriti koje ste zanimljive knjige pročitali u poslednje vreme.

- E, to bih već mogao da vam kažem. Čitao sam oksfordsko izdanje "Istorija Španije" ali je jako loše. Čitao sam i uživao u Den Braunovoj knjizi "Da Vinčijev kod". Ja inače imam malo vremena za čitanje jer gledam da sve svoje slobodno vreme provedem baveći se sportom. Posle desetočasovnih sedenja jedino želim da se krećem.

- Koje sportove najviše volite? -zainteresovano zapita Merion. - Seks! - Albert zaćuta i zagleda se u nju. Pogledom je prelazio preko

njene figure i na kraju zadovoljno coknuo. - Nije loše, duge noge, vitka, manekenski tip - kritički naheri glavu i nastavi. - Samo mislim da bi vam duga kosa bolje pristajala, a sa onom crnom izgledali ste doslovce grozno!

Merion je ćutala i razmišljala gde da pobegne. Osećala je kako joj gore obrazi od nelagode. Sobom se najednom prolomi njegov glasan smeh. Ona ga upitno pogleda.

- O, samouverena gospođica prestaje da bude samouverena i postaje stidljivi devojčurak. Baš sam se pitao šta će se desiti kada ja vas za promenu neprijatno iznenadim. Sjajno, zapravo se odlično zabavljam. Ali nažalost moram sada na sastanak već je skoro jedan sat.

Merion izbroja do deset i pokuša da se pribere. - Izvinite samo još ovo da vas pitam, kakve to vi sastanke imate? Gde

se oni održavaju, nije valjda da svi ti ljudi krstare zajedno sa vama? Apartmanom se opet razleže njegov glasni smeh. - Danas ste tako zabavni, da ne kažem nešto drugo. Ovo je već drugi

put da ste uspeli da me nasmejete. Naravno da ne. Postoji kabinet za sastanke gde se nalazi sva potrebna oprema za razgovor uživo. Kao kada

~ 23 ~

Zvoncica&Foxy

vi imate izveštaj sa lica mesta pa se uključite. Ja ću sada da se direktno uključim na sastanak Upravnog odbora. Da li vam je sada sve jasno?

Merion je klimnula glavom i jedva sačeka da on napusti apartman. Dobila je potrebnu informaciju. Sada je znala da sledećih dva sata Albert od Segovije sigurno neće biti tu. Mogla je da osmisli svoj odlazak na bal. Brod je bio veliki. Pretpostavljala je da nema šanse da kapetan zna sve turiste. Ući će najnormalnije i pre svih se povući ali trebala joj je haljina. Biće to još jedna reportaža i to još jedna ekskluzivna reportaža. Zadovoljno je trljala ruke. Ali pomisao na haljinu je onespokoji. Nije mogla baš da ide po kabinama i da traži haljinu svoje veličine, još i da je ukrade. Iznenada se seti Albertovog sekretara i njegovog komentara da Albert treba da kupi leptir mašnu. Istrča iz sobe i umeša se među turiste na platformi. Gledala ih je kako uživaju zavaljeni u ligeštule i pijuckaju koktele pored bazena. Neki su čak igrali golf. Pitala se na kojem spratu bi mogla biti prodavnica. Obilazila je sprat po sprat. Dah joj je zastao kada je ugledala prelepu salu za doručak. Prošla je pored bioskopske sale, a zatim pored biblioteke. Zažali što neće moći da bar jednu noć provede u koktel baru. Tek kada je izašla na prvu platformu i opazila ulaz u restoran zabljesnu je izlog sa nakitom a tik do njega je bio butik sa garderobom. Merion pročisti grlo i sakupivši svo svoje samopouzdanje ulete u butik.

- Dobar dan, mene je poslao princ od Segovije da obavim neke nabavke za večerašnji bal. Nadam se da neće biti nikakav problem da to završimo sada bez njega i da sve stavite na njegov račun. Znate on ceo dan ima sastanke i jako mu je nezgodno da dođe.

Prodavačica se ljubazno nasmeši i zapita: - A izvinite ako smem da znam, ko ste vi? - Naravno, - Merion se nasmeši najslađe što je mogla i dodade, - ja

sam žena njegovog prijatelja. Znate mi se družimo ovde već dvadesetak dana i kada je gospođica Sesilija bila, ona mi je savetovala vas. Nadam se da neće biti neki problem. Ne sumnjate valjda da vam princ neće pokriti troškove.

- O ne, ni slučajno. On ovde redovno nabavlja, zapravo gospođica Sesilija. Ništa ne brinite samo mi recite šta vam treba.

- Pa treba mi jedna lepa leptir mašna, to vi izaberite. Znate da je gospođica Sesilija otputovala juče ali se princ ipak nada da bi se ona još večeras mogla vratiti pa bi za svaki slučaj želeo da kupi haljinu za nju, znate, da je iznenadi - Merion se naže i zavernički poveri tajnu prodavačici koja se oseti počastvovanom i požuri da odabere što lepšu haljinu. Merion se samo molila da su sličnih mera. U suprotnom nije znala šta bi.

~ 24 ~

Zvoncica&Foxy

- Preporučujem vam ovu leptir mašnu. Na njoj su sve boje i ne možete da pogrešite. Zagasita je i od najfinije svile. A iznela sam vam tri haljine pa sada vi izaberite. Sve tri su po merama gospođice Sesilije.

Merion proguta knedlu i zaključi da je Sesilija bar deset centimetara niža od nje. Kritički je zagledala haljine i odabrala onu za koju je pretpostavila da će najlakše moći da preuredi za sebe. Dok je merkala haljine u izlogu spazi Albertovog sekretara. Panično se zahvali iznenađenoj prodavačici zgrabi haljinu i leptir mašnu i otrča. Znala je da ukoliko se Albert vratio njen plan pada u vodu. Žurila je trudeći se da ostane neprimetna. To je bilo gotovo nemoguće. Većina turista je ležala ili se vukla korakom kornjače. Jedva je sačekala da pređe palubu i utrčala na Albertov sprat moleći se sve vreme da se on nije vratio. Otškrinula je vrata i odahnula. Nije ga bilo. Haljinu je sakrila u ostavu i sela da se odmori. Srce joj je kucalo kao poludelo. Ubrzo je povratila dah. Tek kada je osetila da se potpuno smirila odluči se da proveri i u spavaćoj sobi. Alberta nije bilo. Odahnula je. Izvuče leptir mašnu i nemarno je baci na pod u blizini ormana ali dovoljno vidljivo. Zatim se vrati u apartman i uze haljinu. Haljina je bila biserno bela sa izrezom na leđima i širila se veoma blago od kolena naniže ali je bila broj manja, a desetak centimetara kraća. Merion se zaključa u kupatilu i pažljivo navuče haljinu. Obeća sebi da više ništa neće jesti. Ali haljina je bila i kratka. Ona je pažljivo odmeri i shvati da bi mogla da je odseče po šavu tik iznad kolena i da se to neće primetiti. Biserno bela čipka bila je baš toliko duža da će sve prikriti. Za par minuta haljina je bila kao nova. Merion zadovoljno zviznu. Haljina se usko pripila uz telo i delovala je krajnje zavodljivo. Otkrivala je njene lepe noge a zbog čipke nije delovalo vulgarno.

Sve vreme je razmišljala da ode u svojim sandalama jer se nadala da će haljina biti duga i da će sve pokriti. Sada shvati da je to potpuno neprihvatljivo. Imala je još jedan problem koji je izgledao nerešiv. Odloži haljinu u ormar i poče da razmišlja. Setila se sastanka u pet ali nije znala šta bi sa tim. Nije mogla da ode u butik i da na njegov račun kupi cipele za sebe. "Sesilija sigurno ima tri broja manju nogu od mene", pomisli nezadovoljno. Iz razmišljanja je trgnu zvuk ključa u bravi. Za svaki slučaj se povuče u toalet. Bio je to Albert.

- Drago mi je da ste tu. Dakle rekao sam da sam veoma gladan i naručio sam dve porcije. Nadam se da volite tartar biftek? To je naravno za predjelo, a za posle sam naručio prepelice u umaku od tartufa. I za desert voćnu salatu od egzotičnog voća. Ujedno to je moj omiljeni jelovnik za vaš časopis.

- Nešto ste mnogo dobro raspoloženi. - Da. Bilansi su odlični. Nemam razloga za brigu. Samo još vas da

iskrcam i svi moji problemi će biti rešeni.

~ 25 ~

Zvoncica&Foxy

- Dakle, ja sam vam problem? - Pa slušajte svakako niste ugodna zanimacija. A kada se setim onog

vašeg pasoša tek tada me obuzme jeza. Ali nećemo sada da kvarimo ugodan ručak, zar ne? Sada ćemo da uživamo?

Merion opsova u sebi i Sesiliju i haljinu. Bili su to sve specijaliteti koje bi rado jela ali nije smela. Pretila je opasnost da haljina pukne, a šta bi onda. Morala se odreći ručka za kojim je čeznula.

- Hvala vam, veoma ste ljubazni, ali ja sam sita! Vi znate da sam doručkovala?

- Nećete mi praviti društvo? - Ne, ne hvala vam najlepša, stvarno ne mogu - dok je to izgovarala

gutala je knedle a stomak je opet počeo da se buni ali nije imala izbora. Albert od Segovije slegnu ramenima. Par minuta posle, Merion je slušala kako zadovoljno jede dok je ona upijala mirise. Nije mogla da veruje samoj sebi da je propustila takav ručak. Primoravala je sebe da razmišlja o cipelama. Pogled joj pade na palubu ispod njih, i na ležaljku. Pored ležaljke ležale su papuče.

- A ne, još da idem po brodu i da kradem papuče to je sumanuto. Bolje bi bilo „da od svega odustanem i da se dobro najedem - mrmljala je sebi u bradu. Ali već sledećeg trenutka njene ambicije proradiše i ona nastavi da ubeđuje sebe: - "Idem pa makar crkla. Potražiću neke papuče, pa neću ih ukrasti! Sutra ujutro ću ih vratiti na isto mesto. Pa, da. Nije to krađa."

- Vi kao da pričate sami sa sobom? Merion se zabezeknuto okrete i shvati da on stoji tik iza nje. - A ne samo pokušavam da se setim jedne stare melodije - zbunjeno

promrmlja dok je njegova blizina unosila nemir u nju. Zelela je da se izmakne i da oseti da je na sigurnom terenu ali bilo je nemoguće proći pored njega. Skoro da je osećala njegov vreli dah na licu kada je progovorio:

- Izgorećete tu na suncu - njegovi prsti nežno pređoše preko njene kože. Oseti kako se svaka pora u njenom telu budi. Prestrašeno se izmače i provuče pored njega. Par sekundi je stajala okrenuta leđima a onda se besno okrenu i reče:

- Mislite da ćete da me zbunite ovom taktikom i da me naterate da što pre pobegnem. Moram da vas razočaram. Grešite! Neću pobeći, uostalom zaboravljate da nemam gde da pobegnem. Moj uspešan beg zavisiće isključivo od vaše snalažljivosti. Zato molim vas da se od sutra ujutro koncentrišete na taj problem.

~ 26 ~

Zvoncica&Foxy

Albert je posmatrao cinično se smeškajući. Otkrio je kako najlakše da je iznervira i sada je to koristio. Bila je svesna toga i besna na sebe što ne može da to podnese hladno. Reagovala je na njegovu blizinu bez svoje volje. Bila je svesna da će joj takva glupava reakcija samo sve otežati.

- Ne znam što se vi nervirate? Mislio sam da ste vi jedna slobodoumna žena, kada već upadate u kabinu jednog nepoznatog muškarca i odlučujete da provedete dve noći sa njim sami. Zar vi svojim postupcima sami ne govorite o sebi?

- Alberte još jednom mi priđite i počeću da vrištim tako da će ceo brod da sazna da ste oteli devojku koju već ceo dan držite zaključanu u kabini i seksualno je iskorišćavate!

Merion izgovori reči u jednom dahu i besno zalupi vrata od kupatila za sobom, a onda ih još i zaključa, dok je njegov vedri smeh pratio u stopu. Pogledala se u ogledalo i zapitala šta sada da radi. Bilo joj je jasno da je on celu igru preokrenuo sebi u korist i da je sada provocira i nervira. Čvrsto stisnu usne i zagleda se u svoj lik u ogledalu.

"Večeras ću da ti se osvetim, dragi moj! Ima da padneš u nesvest kada me vidiš na balu. Doći ću, pa makar išla i bosa", prkosno pomisli.

~ 27 ~

Zvoncica&Foxy

VI

Tri para papuča stajalo je ispred nje. Još jednom je sve isprobavala. Što se tiče broja sve su odgovarale i sve su bile bele boje. Sve ih je i posudila. Ceo sat provela je merkajući papuče po palubi i momenat kada će njihove vlasnice da odu do vode. Sada je najveći problem bio što su to stvarno bile papuče a njoj su trebale sandale. Pod hitno je morala da pronađe nešto čime bi ih vezala uz nogu i učinila neprepoznatljivim. Vrtela se po apartmanu dok nije ugledala mašnu od cveća. Posle par minuta petljanja jedna sandala je delovala savršeno ali nedostajala je traka za drugu. U susednoj sobi čula je Alberta kako se sprema. Morala je da sačeka da on ode i da pređe u akciju.

Merion Birkin sačeka da otkuca deset sati. Kada je bila sigurna da su već svi završili sa večerom i verovatno plešu uputi se ka sali. Haljina joj je stajala savršeno dok se navikavala na svoje nove sandale. Preostalih dva para držala je u ruci sa namerom da ih ostavi na palubi tamo gde ih je i našla. Bila je sigurna da izgleda dobro i osećala se više nego samouvereno. Čeznula je da vidi lice Alberta od Segovije u momentu kada je bude ugledao. Pred njom zablista predivna kristalna dvorana. Desetak kristalnih lustera davali su utisak da je sve od dijamanata. Orkestar je svirao

I dame sa kavaljerima su se vrtele na podijumu. Prosto je upijala svu tu lepotu. Na trenutak se zbuni ni sama ne znajući gde da krene, kada je jedan od oficira zapita za ples.

- Vi ste malo zakasnili večeras? -zapita je on zainteresovano. - Nisam se baš najbolje osećala pa sam pomislila da ostanem u sobi a

onda mi je bilo žao pa sam odlučila da dođem ovamo - odgovori Merion prateći njegov korak.

- Hvala vam što ste došli. Bez tako lepe dame ovaj bal ne bi bio potpun.

- A ko je organizator ovog bala? Nešto sam načula ali nisam obratila pažnju.

- A, zar ne znate? To je španski princ, Albert od Segovije. Vidite tamo je za stolom za kojim sedi i kapetan. Nešto poverljivo pričaju.

Merion se diskretno okrenu ali samo tren je bio dovoljan da se njen pogled susretne sa Albertovim. Već sledećeg vrtela se po sali ali je mogla da zamisli kako mu se vilice grče i kako se namrgodio. Tačno je znala da su se crne obrve sada nadvile nad oči i da je strelja pogledom. Muzika se polako bližila kraju kada voditelj najavi zamenu parova. Pre nego što se snašla Merion je plesala sa debeljuškastim muškarcem koji je gotovo za

~ 28 ~

Zvoncica&Foxy

glavu bio niži od nje i nije prestajao da priča. Merion to iskoristi i poče da ga ispituje o gostima.

- O, pa zar vi ne znate? Onda ste vi ovde jedina. - Iskreno bilo mi je loše pa sam više dana provela u kabini, a i

završavala sam svoj roman, prvenac. - Vi ste pisac, pa to je sjajno. Onda kao Agata Kristi ovde imate dosta materijala i različitih ćudi.

Vidito tamo za onim stolom je neka ruska knjeginja koja svako veče ima drugačije bisere. Do nje je bogata engleska veleposednica kojoj je, nećete verovati, neko danas na palubi ukrao papuče! Zamislite to! Na ovako luksuznom brodu, gde ne može da uđe niko ko ima godišnje manje od pedeset hiljada funti, neko krade papuče. Bogati su na sve spremni, izgleda. A za onim stolom tamo sedi Albert, španski princ. I on vas netremice gleda, moram to da vam kažem.

Njen partner se veselo zakikota i nastavi da priča. Merion je upijala tračeve i trudila se da ne zaboravi imena. Već je imala pune ruke materijala, a ako debeljucu pozove na piće znala je da će njena reportaža biti gotova. Ali nije više bilo vremena. Ležernim korakom približavao se Albert. Skoro da je sa pola sale mogla da oseti bes koji ga je vodio.

- Pogledajte on ide prema vama. Ne mogu da verujem. Pa vi ćete biti prva žena sa kojojm će on da zapleše na ovom brodu. Nije čak hteo da tu čast učini ni baronici de Nisenžan.

- Da li mogu da vas zamolim da mi prepustite damu za ovaj ples? -uljudno upita Albert.

- Naravno, kako da ne, prinče. Merion pomisli da će da povrati od debeljucinog uslužnog tona. Izbegavala je da pogleda Alberta u oči. Njegov čvrsti stisak opominjao je da je preterala, ali se nije mnogo nervirala oko toga.

- Imate pet minuta da nestanete u pravcu svoje sobe. - A vi sekund da prestanete da mi naređujete. Odakle vam pravo, ja

vas ne ugrožavam. Mene ovde niko ne zna. Niko i ne može da me poveže sa vama. Doduše sada kada ste morali da zaplešete sa mnom to je već druga stvar. Sada su vas već svi videli a pre neki dan niste hteli da plešete sa baronicom de Nisenžan.

- Zašto mi ovo radite? Šta sam ja zgrešio da vas navučem na leđa? Zapravo pogrešio sam što vas nisam odmah bacio u more.

- Jeste - Merion se nasmeši i šarmantno ga pogleda u oči. - Ali sada je kasno za kajanje pa prema tome izdržite još samo malo. Ne zaboravite da tačno u dvanaest ja prestajem biti novinar zainteresovan za vaš život i postajem obična devojka bez pasoša. Da li ste pričali sa kapetanom? -

~ 29 ~

Zvoncica&Foxy

Merion mahnu glavom u pravcu kapetanovog stola svesna da je on sve vreme gledao u nju.

- Nisam, ali on upravo dolazi. Pozvaće vas na ples. Ako je pasoš kod njega prepoznaće vas. Ispašće skandal. Molim vas vodite računa kako se ponašate.

- A zašto ga ne odbijete. Vi kao kavaljer imate paravo. - To bi bilo jako nepristojno ali... Mislim da smo izbegli opasnost.

Odlazi iz sale. Merion oseti kako se Albert opušta i njegov stisak popusti. A i ona

sama oseti olakšanje. Nije želela, sada kada je imala intervju, da se stvari zakomplikuju. Trebalo je bez velike galame izaći sa broda i vratiti se u redakciju, napisati članak i postati slavan.

- Da li ste vi svesni koliko ste mi zakomplikovali život i u koliko neugodnu situaciju ste me doveli?

- Za sve ste to vi krivi - Merion hladno odbrusi. - Ja! Ma molim vas, kako je vaš pileći mozak samo to uspeo da

smisli? - Vi nećete da dajete intervjue normalno i onda naravno da sami

sebe time dovodite u nenormalne situacije. Da ste vi kao ostali normalan svet ja bih vas nazvala i zakazala intervju. Došla bih u kancelariju, napravila par snimaka, malo bismo popričali i posle toga bih se zahvalila i otišla. Ovako moram da ulazim krišom na brod, da se krijem, da lažem i šta sve ne. Sve to zbog vas. Još me i vređate!

- Dobro, predajem se! - povika Albert teatralno. - Samo molim vas idite sada u sobu i ne izlazite više do luke. Preklinjem vas.

- Ne, baš mi je lepo ovde. Zapravo ne dok mi se ne izvinite za onaj pileći mozak.

- Ako se izvinim vi ćete otići? -nesigurno je pogleda Albert. - Da, obećavam - potvrdno klimnu glavom Merion i prepusti se

muzici. Na trenutak je čak počela da uživa u tihim nežnim zvucima i Albertovim sigurnim rukama koje su je vodile kroz salu. Znala je da se Albert neće izviniti ali je čekala uživajući. Muzika na trenutak postade brža i ona oseti kako je Albertova ruka povuče u taktu. Nikada nije plesala sa nekim ko je toliko dobro osećao muziku. Pratila ga je bez daha, čak i kada su zvuci počeli polako da se uspavljuju i da nestaju. Zanesena nije ni primetila da je on spustio glavu i tek kada njegove usne skoro dodirnuše njeno uvo ona se trgnu.

Jedva je uspela da čuje jedno tiho "Izvini".

~ 30 ~

Zvoncica&Foxy

Strese se od dodira i zapanjeno pogleda u njega. Njegov tamni pogled, kojim je tonuo u nju još je više zbuni. Za trenutak su stajali kao u transu zagledani jedno u drugo, a zatim se oboje, gotovo istog momenta, okrenuše i pođoše sa podijuma. Merion se seti obećanja i bez pozdrava krenu ka izlazu. Tek kada je izašla na palubu postade svesna svega što se događalo. Svež morski vazduh je otrezni. Nasloni se na ogradu i zagleda u blistavo zvezdano nebo. Nikada zvezde nisu sijale na kopnu kao ovde gde je vladao potpuni mrak. Jedna zvezda prolete na svom putu do smrti i ona mahinalno zatvori oči da bi poželela želju ali pred njenim očima iskrsnu Albertov lik i ona još više iznenađena i zbunjena krenu prema sobi.

Ogromni apartman je prosto gutao svojom prazninom. Posle žagora i svetla kristalne dvorane u praznoj sobi gostovala je samo samoća. Njenu zbunjenu dušu sada je napala i svest o tome koliko je sama. Požele da se opusti uz čašicu svog omi-Ijenog likera i dobro razmisli o svemu. Još prvo veče primetila je bar sa pićima u uglu. Zavirila je i ugledala "Bejlis", poznati irski liker na bazi mleka, kokosovog brašna i alkohola. Nasula je piće u čašu i zavalivši se u fotelju nazdravila samoj sebi a da više nije znala ni čemu. Bila je krajnje zbunjena. Trebalo bi da se oseća dobro ali nije bilo tako. Osećala se ranjivo i nezaštićeno, svesna da

Albert na nju tako deluje. Više nije držala konce u svojim rukama. Postala je zbunjena. Pomisli kako mora što pre da siđe sa broda i otpi gutljaj Piće joj je prijalo. Toplina se širila telom. Noć je bila mirna. Tamna morska površina bila je kao ogledalo u kojem su bljeskale zvezde. Pomisao da će sutra da se iz ovog raja vrati u svoj sobičak je onespokoji. Što je više razmišljala bila je sve neraspoloženija a likera je bilo sve manje. U jednom momentu krenu da ustane i tek tada postade svesna da se napila. Ceo apatman je počeo da se vrti oko nje. Odgegala se do kupatila i onda ne razmišljajući ustremila se ka Albertovoj spavaćoj sobi. Bio je potreban samo sekund pre nego što je utonula u carstvo snova.

~ 31 ~

Zvoncica&Foxy

VII

Merion Birkin oseti kako joj sunčev zrak ide u oči i okrenu se na drugu stranu ali je jak bol u glavi probudi. Na trenutak nije znala gde se nalazi. Namršteno pogleda oko sebe i shvati da je u Albertovoj spavaćoj sobi. Ležala je raširivši se po celom krevetu. Kao kroz maglu prisećala se prethodne večeri. Sećala se, ali više ne znajući da li je java ili san, da je Albert urlao, da je terao da ustane sa njegovog kreveta. Ali glava je previše bolela da bi razmišljala. Polako se uspravi, i tek posle par sekundi kada je uspostavila ravnotežu i kada se uverila da će želudac da bude miran, ustremi se ka kupatilu. Jako žiganje teralo joj je suze na oči. Skoro da ništa nije videla ispred sebe. Ušetala je u kupatilo i mahinalno, ne gledajući otvorila vrata od tuš kabine, kada je urlik potpuno razbudi:

- Šta radite? Da li ste normalni? Zatvorite vrata! Zar ne mogu ni da se istuširam bez vas! Zatvarajte ta vrata.

Merion bez razmišljanja uzvrati, gledajući u njega. - Šta urlate? Odakle vam pravo da urlate na mene! Zar ne vidite da

me boli glava? - Baš mene briga za vašu glavu! Šta mene briga što ste se napili! Ja

znam samo da ste legli u moj krevet, da me boli svaka koska od ležanja na sofi i da mi sada ne date da se na miru istuširam!

Merion tek tada shvati da Albert od Segovije stoji pred njom kao od majke rođen. Crvenilo joj preplavi obraze i ona probuđena zatvori vrata i otrča u sobu. Stajala je na sred sobe i ni sama nije znala da li da plače ili da se smeje. Još uvek je bila u večernjoj haljini koja ju je stezala a, sve njene stvari bile su u apartmanu. Odluči da pričeka i sede na krevet. Ali bol je natera da legne i posle par minuta ona opet zadrema.

- E sada je dosta! Probudite se, ne možete tu da spavate. To što sam ja noć proveo na kauču to vam nikada neću oprostiti ali je bilo tako, a sada moram da se obućem i izlazite iz moje sobe.

Merion iznervirano skoči i dok su joj zvezdice igrale pred očima poče da mu uzvraća istom merom.

- Prestanite da urlate na mene, odakle vam pravo, vi jedan razmaženi... Pa šta što sam legla na vaš krevet! Koliko ljudi na svetu uopšte nema krevet! Da li ste o tome ikada razmišljali?

- Nemojte vi meni da držite predavanje već nestanite iz moje sobe. Za pola sata dolazi moj sekretar da sredimo papire. Savetujem vam da se do tada dovedete u red i da se sakrijete kako god da znate.

~ 32 ~

Zvoncica&Foxy

- Ja ću da nestanem tako da vas moje oči nikada više ne vide. Tada ću da budem najsrećnija!

- Ja to govorim sve vreme, pa zašto to ne učinite? - I hoću! Merion demonstrativno zalupi vrata i ulete pod tuš! Voda je vraćala

u život. Nije mogla nigde bez pasoša. Morala je da spusti loptu. Obukla se i još osećajući posledice "Bejlisa" pokucala na vrata.

- Izvinjavam se što vam opet smetam u vašim odajama ali moramo da razgovaramo. To nam je u zajedničkom interesu.

- Vi ne možete da se dovoljno naizvinjavate jer ste vi stalno u mojim odajama. I apartman je moja odaja.

Merion napravi grimasu i bezvoljno nastavi: - Kao što rekoh mislim da je u obostranom interesu da razgovaramo.

Brod pristaje sutra ujutru. Ja želim da ga napustim tako da niko nikada ne sazna da sam ovde bila. Šta ste učinili po tom pitanju?

- Danas ću da razgovaram sa kapetanom. Kucanje prekinu svaki dalji razgovor. - Sakrijte se brzo, to je moj sekretar - nervozno reče Albert.

Merion krenu prema apartmanu. - Ne možete tamo ćemo da razgovaramo.

Gledali su se par sekundi i onda dok se kucanje pojačavalo Merion skliznu ispod kreveta.

- Stigao si! Nisam očekivao takvu ekspeditivnost. - Kapetan je bio veoma ljubazan ali je tražio da razgovara sa tobom.

Zakazao sam ti sastanak u šest popodne, to ti je uostalom jedini slobodan termin.

Merion stavi ruke u usta da ne bi uskliknula. Znala je da će Albert da završi taj posao oko njenog pasoša. Trebalo je samo sačekati. Pomisao da će to da radi skrivena ispod kreveta nije je obradovala. Muškarci su počeli da razgovaraju o poslu i tek posle pola sata na Albertovo insistiranje da pređu u salon razgovori se izgubiše u daljini. Merion se izvuče i protegnu ruke i noge. Svaka koska je bolela. Krevet kao da je čeznuo za njom. Par sekundi se dvoumila i onda se ponovo bacila i zaspala. Kada se probudila dan je bio na izmaku. Napokon je glava prestala da je boli. Zadovoljno se protegla razmišljajući kako je ceo dan prespavala. Pitala se koliko je sati i kako se odvija razgovor između kapetana i Alberta. Slika zatvora i nje među narko dilerima i lopovima je skoro zaledi. Dobro je poznavala zatvore u ovom delu sveta, čak je i pravila dve reportaže o njima. Najmanje na svetu je želela da zaglavi tamo. Ako kuvar nije predao pasoš

~ 33 ~

Zvoncica&Foxy

znala je da će joj se upravo to desiti. Niko se baš neće previše osvrtati na činjenicu da je američki državljanin. Moglo se desiti da kapetan traži da se za nju plati karta, a ona nije imala ni jednog jedinog dolara kod sebe. Zapravo pitala se kako će da se vrati. Pare su bile u pasošu i nijednog momenta nije sumnjala da će ih vredni pronalazač vratiti. Dok je tako razmišljala vrata se naglo otvoriše i Albert ulete u sobu.

- Opet vi tu! - Pa gde da budem kada ste me tu ostavili i strogo naredili da nigde

ne mrdam? Njegovim licem, sasvim neočekivano razli se smešak. - Uspeli smo. Učiniće to za mene, a ja se nadam da ćete mi vi

refundirati troškove. - Naravno čim se dokopam obale. Ali šta ste uspeli, recite mi sve

molim vas? - Pasoš su našli i baš su se spremali da krenu u potragu za slepim

putnikom. Ja sam rekao da ste moja rođaka i da izlazite u sledećoj luci. Bio je oduševljen što može da mi pomogne i nije hteo da piatimo kartu ali sam ga ja častio. Bio je mnogo ponosan što može da učestvuje u mojim, vanbračnim avanturama, kako on to misli. Pravi latinoamerikanac! Ali bolje to nego neki. neću ni da razmišljam. Kada pomislim šta je još sve moglo da se desi! Ovako je najbolje. Večeras slavimo! Naručio sam večeru i šampanjac. Nadam se da će ovo biti naša poslednja večera.

- To vi zato da slučajno ne bih odšetala ponovo na ples? O, ne morate da brinete.

- Uopšte ne brinem, da to još jednom uradite razapeo bih vas, kao što su razapeli neke istorijske ličnosti posle poslednje večere. Već da ja vas nešto pitam. Da ne znate slučajno za neke papuče koje su juče nestale? -Albert se šeretski smešeći zagleda u nju. - Prava je panika zavladala na palubi. Svi čuvaju svoje papuče kao oči u glavi. Sada i u bazen idu sa papučama. Kažu da je juče nestalo tri para. Doduše dva su pronašli ali od trećeg ni traga ni glasa.

Merion se zacrveni i prasnu u smeh. Shvatila je da je Albertu bilo sve jasno i da nema razloga da laže.

- O potpuno sam zaboravila da ih vratim. Hoćete li vi molim vas kada budete izlazili da ih neprimetno negde spustite.

- Mislite kada budem išao da platim račun za haljinu moje verenice i za svoju leptir mašnu. Usput hvala vam što ste mi kupili leptir mašnu.

Merion slegnu ramenima dok je fiksirala pogled na svoj nožni palac.

~ 34 ~

Zvoncica&Foxy

- Nema na čemu. Znate sve ću da vam vratim samo kada se dočepam obale. Novac mi je bio u pasošu. Sumnjam da će mi i to vratiti.

- Ma nema veze. Toliko sam srećan što ćete sutra napustiti zauvek moj život da vam sve opraštam.

- A zašto kada nam je bilo tako lepo - šaleći se dodade Merion. - Kako kome draga moja, kako kome! - Albert se okrenu i izađe

noseći papuče ispod miške.

~ 35 ~

Zvoncica&Foxy

VIII

Albert još malo pojača muziku i zatamni svetio. Romntična svetlost sveća blago je umekšavala sve oblike čineći atmosferu nestvarnom. Merion je nervozno skupljala ruke u krilu i želela da pobegne. Zapravo, od prvog trenutka njihovog poznanstva oni su se svađali i prezirali, a sada je trebalo da vode ugodan i zabavan razgovor. Sve joj je to delovalo veštački ali nije želela da uvredi svog domaćina. Albert se toliko predao svojoj ideji da je u jednom momentu morala da prizna da je izuzetno dobar domaćin. Blagi sveži vetrić donosio je miris soli sa mora. Zvezde su ulazile u sobu zajedno sa plavim noćnim satenom. Ponesena nežnim zvucima oseti poznati talas tuge. Pitala se da li će ikada sresti nekoga sa kim će bez reči uživati u ovakvoj atmosferi ispunjena ljubavlju ili će nastaviti zauvek da se vuće po hladnim sobama belosvetskih hotela. Seta prođe njenim telom i ona se strese, terajući tugu od sebe.

- Da li vam ovako odgovara ili još da stišam? - upita Albert dok je stajao pored muzičke linije.

Merion klimnu glavom i zainteresovano ga zapita: - - A čemu sve ovo? Ne bih da mislite da sam nezahvalna, ali ne mogu

da se opustim. Sve vreme se pitam šta se krije iza ovoga? - Iza ovo malo atmosfere? -začuđeno zapita Albert. - Ništa, apsolutno

ništa. Samo, posle ova dva dana napetosti i svađa, želim da vas upoznam i da proslavimo naš uspešan rastanak. Ja volim lepu atmosferu. To možete da zapišete.

Albert sede preko puta nje dok mu se svetlost sveća igrala u tamnoj kosi.

- Poslužite se dok je vruće ili želite da vam ja sipam? - podigao je poklopac posrebrene posude i veliki crveni jastog okružen raznobojnim povrćem zasija na prigušenom svetlu. Merion nije mogla da prikrije uzvik. Tanjir sa hranom je bio toliko lepo aranžiran da joj je zastao dah.

- Ovi Azijci su stvarno majstori za hranu, ovako nešto lepo nikada nisam videla.

- Sada vidite zašto ja volim lepu atmosferu, tada se dobro jede - on se šarmantno osmehnu. - Može li vino?

Na trenutak Merion pogleda u praznu čašu "Bejlisa", koji je pila za aperitiv ali se hrabro odluči i za vino. Pomislila je ako glava treba da je boli nije ni strašno jer će se to desiti sutra kada bude izlazila sa broda. Albert nastavi da govori dok je elegantnim uvežbanim pokretima sipao vino.

~ 36 ~

Zvoncica&Foxy

- Retki su trenuci kada ja mogu da se opustim. Ja takve dane mogu da nabrojim na prste. I kada su oni tu, onda želim da ih što lepše iskoristim. Trudim se da nikome ne dozvolim da mi ih pokvari.

Albert se zagleda u nju i podižući čašu nastavi: - Interesantno je da smo za ovo kratko vreme od neprijatelja uspeli

da postanemo bliski. Za naše prijateljstvo! Merion utonu u njegove tamne oči i oseti kako nestaje u dubinama

tog pogleda dok se prijatna toplina širila telom. Da bi prikrila nelagodu poče da se šali.

- Za naše prijateljstvo! Da li to znači da ću od sada pa nadalje da dobijam ekskluzivne intervjue od vas kada god poželim?

Albert prihvati šalu i, otkrivajući red prelepih belih zuba u najšarmantniji osmeh koji je Merion ikada videla, reče:

- Zar sam ja tako nešto rekao? Pa nisam se ja valjda ovoliko trudio da biste se vi vratili u moj život. Želim da vas najedem i napijem, da mi ne bi više dosađivali vašim pitanjima i da vas istresem sutra ujutro u luci. U to ime želim vam prijatnu večeru!

Merion ga je s vremena na vreme posmatrala i pitala se da li je u stvari išta saznala. Taj čovek se menjao iz trenutka u trenutak. Mogao je da postane najljubazniji i najšarmantniji čovek na svetu da bi se već sledećeg momenta pretvarao u pobesnelog tigra ili ledenog biznismena. Pomisli kako će to za nju ipak ostati tajna koju nikada neće otkriti.

- I dobro Merion, šta će te da radite kada se iskrcati? Zapravo kako izgleda vaš život? Svih ovih dana ste se bavili mojim životom pa mislim da bi bilo red da ja saznam nešto o vašem - zainteresovano je čekao odgovor gledajući je u oči pogledom koji ju je sve vreme zbunjivao. Merion se promeškolji i pomisli kako i nema šta da se kaže jer joj je život tako grozno monoton.

- Pa ja nisam toliko zauzeta kao vi. - Znam, zato i imate vremena da se bavite takvim glupostima kao što

je nečiji broj cipela i marka košulje koju nosi. - Ne znam kako mislite da vam pričam o sebi ako ćete stalno da

ponižavate ono što ja radim - pobuni se Merion. - Dobro, dobro izvinjavam se. Niste zapravo ni počeli a ja sam

vas prekinuo. Molim vas nastavite. Ležerno se zavalivši u stolici otpijao je gutljaje vina i posmatrao je.

Merion je imala utisak da je sve što izgovori jedna velika glupost. Zato se ugrize za usnu, ni sama ne znajući odakle da krene. Kao da joj je čitao misli Albert nastavi.

~ 37 ~

Zvoncica&Foxy

- Pa, dobro, ako ne znate odakle biste počeli da pričate o sebi ja ću da vas pitam. Uostalom i vi ste mene sami pitali. Odakle ste Merion i odakle u ovom delu sveta?

- Nikada ne postavljajte dva različita pitanja istovremeno jer zbunjujete osobu a i pitani zaboravlja šta treba da vam odgovori. To vam je zlatno pravilo novinarstva smeškajući se zbunjeno Merion reče. - Mislim... izjavili ste da želite da budete novinar.

- Dobro, onda odakle ste? Može li ovako? Merion se nasmeši i otpi gutljaj pića. Zagledana u tamnu površinu

mora prisećala se svog potpuno nezanimljivog odrastanja u malom gradu na istoku Sjedinjenih Američkih Država.

- Dakle, rođena sam u Minesoti, u mestu za koje verovatno nikada niste čuli, a ne bih ni ja da tamo nisam ugledala prvi put sunce. A valjda i poslednji jer je mnogo oblačno.

Albert se nasmeši pažljivo je slušajući. Piće je polako delovalo i oslobađalo je nervoze koju je osećala zbog nečeg prisutnog u vazduhu, zbog tajanstvene atmosfere.

Imala sam jedno sasvim prosečno detinjstvo američke provincijalke, samo se nisam takmičila za izbor lokalne mis, ali sam zato igrala u grupi pre košarkaških utakmica - ona slegnu ramenima i skromno nastavi. - Onda sam dobila stipendiju i prešla u Njujork da studiram novinarstvo. Nisam nikada završila jer sam kao volonter u "Kosmopolitenu" toliko brzo napredovala da mi nije trebao koledž. Sve do poznatog dana o kojem sam vam pričala. Sada trunem ovde na kraju sveta i nadam se da moje nade neće ostati neostvarene.

- Zašto? - zainteresovano zapita Albert? - Zar to ne zavisi od vlasti? Kada se vlast promeni vi se vraćate? Ili recimo ako se promeni urednik?

- Da, a znate kada će se to desiti? Nikada! - Milsite da nema šanse da "Kosmopoliten" promeni vlasnika? - O tome tek nisam nikada razmišljala. Mislim, očekivati da se takve

stvari dese je isto što i čekati da dobijete na lutriji. To je besmisleno. Ja nikada u životu nisam ništa čekala već sam radila da bih ostvarila ono što želim. Ne igram igre na sreću i ne očekujem čuda. Samo želim da vrednuju moj rad. Ja jesam dobar novinar i to ću im dokazati ovim intervjuom.

- Nema nikakave šanse da na ime našeg poznanstva odustanete od tog intervjua?

- Mislim da vam je jasno da ja to ne mogu sebi da priuštim. To je moja egzistencija. Moj otac nije kralj!

~ 38 ~

Zvoncica&Foxy

- Čudno je koliko ljudi ima predstavu o kraljevima iz bajke. Bar bi vi kao novinar trebalo da znate da mi imamo platu kao i svi ostali, da zavisimo od parlamenta i da moramo da zarađujemo za život. Od nas se očekuje da živimo luksuzno, da primamo zvanice na nivou, da organizujemo bogate zabave, a plata koju primamo ne pokriva ni pola onoga što se očekuje. Mi svi radimo. Uostalom umro bih od dosade da ne radim.

Merion se ugrize za jezik a onda ipak reče: - Ja bih iskreno volela da se menjam sa vama. Mene sada u

Singapuru čeka mala plesnjiva sobica i čekanje. Onda kada čujem da je na Bora Boru stigao Ričard Gir ja se otisnem, napravim ili ne napravim intervju i opet čekam.

- Da li ste razmišljali da počnete da se bavite ozbiljnijim novinarstvom?

- Da, ali za to moram da završim univerzitet. Tu sam prešla samu sebe.

Merion slegnu ramenima i otpi još jedan gutljaj. Bila je već prijatno opijena i opušteno se zavalila u svoju stolicu.

- Ja mislim da bi vam to bilo pametnije - dodade Albert. - Da, bilo bi pametnije ali ne znam ko će da mi plaća studije.

Naravno, da sam u međuvremnu izgubila stipendiju - ironično odgovori Merion.

- Merion želim da nazdravimo za naše poznanstvo i da kažem da ćete malo, ipak da mi nedostajete! Neće biti više tog vašeg ironičnog tona, neće biti više nikoga da me gleda dok se tuširam, niti će iko više spavati u mom krevetu, a ja u fotelji. Zapravo, iskreno uopšte ne znam kako ću bez vas.

Merion se nasmeja od srca i dok su nazdravljali njegov pogled se opet stopi sa njenim. Na trenutak svet je nestao, a laka drhtavica je prošla celim telom.

- Da li biste mi za kraj poklonili jedan ples? Merion požele da odbije ali njena glava je već klimala u znak

pristanka. Srce joj je tuklo kao ludo. Osetila je njegove ruke na koži i talas vreline je preplavi. Privukao ju je bliže i toplina njegovog tela je gotovo paralisala. Jedva je vukla noge po parketu gubeći se u svemiru. Čula je samo damare svog srca i želju kako je vodi sve bliže do njega. Nije smela da ga pogleda. Tek kada začu njegovo tiho dozivanje ona podiže pogled i susretne se sa njegovim očima potamnelim od želje. Kao hipnotisana gledala je u njega par trenutaka, a zatim se njihove usne spojiše u dug strašan poljubac. Upijala je njegove usne željno se privijajući. Strast je

~ 39 ~

Zvoncica&Foxy

dobovala celim njenim telom. Samo jedan delić mozga je zvonio na uzbunu ali on je bio toliko slabašan da ga gotovo nije ni čula. Tek posle par minuta Albert se naglo trže i odmaknu se.

- Izvini - promucao je zbunjeno. - Ne mogu reći da je greška jer je ovo jedan od najlepših poljubaca koji sam ikada doživeo, ali... - on zastade na trenutak a zatim zbunjeno promrmlja. - Ovo nije trebalo da se desi.... ti znaš....

Merion se okrenu i odšeta na terasu. Par minuta ubrzano je disala pokušavajući da se sabere. Nije znala da li je pijana ili... Nije pamtila da ju je nekada ijedan poljubac ovako potresao. Drhtala je celim telom dok su kolena i dalje klecala. Bila je u potpunom šoku. Sveži noćni vazduh pomagao je da se osvesti. Panično se držala za rukohvat. Tek posle par minuta skupila je hrabrost i okrenula se ali pred njom je bila samo prazna soba. Sveće su svoju lelujavu svetlost bacale na dve usamljene prazne čaše. Duboko udahnu i poklopi poklopcem ostake hrane a onda se nervozno sruči na kauč.

Bila je umorna i više od svega želela je da spava ali je mozak radio hiljadu na sat. Nervozno se vrtela po kauču. Nije mogla sebi da objasni šta se dešava. Reagovala je potpuno neočekivano. Albert je bio poslednji čovek na planeti koji je mogao da joj se svidi. Odrasla u demokratskoj porodici, gajila je odbojnost prema bogatim, prepotentnim ljudima. Pored svega toga uvek su joj se više sviđali plavi momci. Mrzela je njegov način života, sve ono što je on bio, a sada je drhtala u njegovom naručju kao da joj je petnaest godina. Nervozno ustade sa kauča i poče da šeta po sobi.

Ostalo je bilo još samo par sati do njenog odlaska. Poželela je da zatvori oči i da se probudi kada budu uplovljavali. Ali neko kao da je namerno oterao san. Nije mogla da otera misli od sebe. Albertov lik joj nije izlazio iz glave. Došlo joj je da skoči u more i otpliva što dalje. Pitala se da li on spava. Osluškivala je zvuke u kupatilu. Napokon potpuno izmorena krenu prema kupatilu, sigurna da je Albert odavno zaspao jer se ništa nije čulo. Pažljivo je stisnula kvaku i polako otvorila vrata i tada se susrela sa njegovim pogledom. Nije mogla da veruje da su u isto vreme provirivali. Mahinalno zalupi vrata za sobom i nasloni se na njih kada začu njegov glas.

- Izvolite vi prvi, mislio sam da ste već zaspali - dovikivao je iza vrata.

- Ne, ne samo vi izvolite ja mogu da pričekam - viknu Merion i posle par sekundi zvuk tuša sve je zagušio. Slika njegovog privlačnog tela ispod tuša nije joj izlazila iz glave. Skoro je ošamarila sebe besno i odšetala ponovo na terasu. Misli su joj se kovitlale i dovodile je do bezumlja.

~ 40 ~

Zvoncica&Foxy

Zagledana u more opominjala je sebe da se osvesti i prestane da razmišlja o Albertu. Njegov glas koji je dovikivao da je kupatilo prazno je prenu.

Otvorila je tuš do kraja i uživala pod mlazom rastreznujuće vode.

~ 41 ~

Zvoncica&Foxy

IX

- I šta je onda bilo? Prosto ne mogu da verujem da si sve to uradila! Pričaj umirem da čujem kraj.

- Dakle, ujutro sam izbegla doručak, spremila se, uzela pasoš i mislila sam da bez reči odem kada me je zaustavio na vratima. Sve to je bilo jako čudno. Došao je da se pozdravi, a gledali smo se par sekundi bez reči i onda sam ja smogla snage, okrenula se i otišla. Nemoj da se smeješ ali moram ovo da ti kažem, njegov pogled me je gotovo pekao! Sve vreme sam znala da gleda za mnom ali nisam smela da se okrenem. Tek kada sam sišla sa broda i malo se odmakla, okrenula sam se i ugledala ga kako stoji naslonjen na ogradu i gleda za mnom. Čudno je sve to.

Merion zastade zamišljeno dok je slušalicu držala na uvetu. - Dvoje ljudi se dva dana mrzi i svađa da bi drugog dana

uveče shvatili da su mogli možda da i bolje provedu to vreme. Lupam! Možda on uopšte tako ne misli. Ali činjenica je da nije mogao da spava kao ni ja. I iz jedne, i iz druge sobe, celu noć su se čuli koraci. Sumanuto zar ne?

- Slušaj cela akcija ti je bila sumanuta i drago mi je da se tako dobro završila. Mnogo sam se brinula za tebe. Da li si ti svesna šta je sve moglo da ti se desi?

- Ko ne rizikuje taj ne dobije! Ali pusti mene, već pričaj šta si uradila? Da li si se udala, kako je prošla ceremonija i sve to?

Dok je Elizabet prepričavala venčanje, Merion uhvati sebe kako je uopšte ne sluša. Celim svojim bićem i svim mislima i dalje je bila daleko na brodu. Nedostajao joj je Albert, njihove prepirke. Odmahnu glavom i natera sebe da se koncentriše na Elizabetinu priču.

- Mnogo si mi nedostajala. Sve je bilo divno, sala je bila predivna, muzika odlična, svi su se odlično proveli. Pa zamisli kada su ostali do zore. Sve vreme se plesalo. Meni si samo ti nedostajala, da mi čuvaš strah.

- Ali vidiš da si preživela i bez mene. Žao mi je ali šta da radim. Sve sam učinila. Ostalo mi je samo da čekam da objave članak i da me onda pozovu da se vratim na velika vrata.

- Da li si predala članak? - Da, malopre sam ga poslala uredniku. Pisala sam ga sa užitkom.

Jedino sam imala problem sa fotografijama. Albert ne zna da sam ga fotografisala pod tušem. Razmišljala sam da to izostavim, šta ti misliš?

- Slušaj, to će biti spektakularno. Ako te grize savest pomisli šta bi on uradio. Da li on kao poslovan čovek odustane od rušenja stare zgrade u

~ 42 ~

Zvoncica&Foxy

kojoj žive beskućnici? Ma daj, samo još mi razmišljamo o moralu. Ti poslovni ljudi ne znaju ni šta ta reč znači. U životu razumeju samo brojke. Ja se ne bih dvoumila na tvom mestu ni jedne jedine sekunde.

Merion se promeškolji sa noge na nogu nervozno. Sve to je i ona sama sebi obrazlagala ali joj ipak savest nije dala mira. Ugrize se za usnu i odluči da prestane da razmišlja o tome. Ionako više nije imalo smisla. Sve je poslala.

- Tako nekako sam i ja razmišljala. Samo da uspe i da ti i ja za par dana odemo na naš omiljeni kapućino kod "Florensa".

- Počni da se pripremaš i ne zaboravi ovde je hladno. Merion spusti slušalicu dok su joj slike Njujorka i njenih omiljenih

mesta iskrsavale pred oči. Volela je da odsustvuje na neko vreme, ali je Njujork osećala kao svoj grad i čeznula je da se vrati. Vlažna klima Singapura je ubijala. Tek sada, živeći duže van Njujorka, shvatila je koliko su zapadna i istočna kultura različite. Strese se na pomisao da mora da ode kod lekara i da mu objasni kako je nešto probada ispod rebara i sitno bocka. Bila je sigurna da je niko ne bi razumeo. Bio je to samo jedan od razloga, nove je pronalazila svaki dan.

~ 43 ~

Zvoncica&Foxy

X

- Od kuda vi Merion? - ljubazni portir je pogleda znatiželjno. Znao je da Merion radi prepodne. Uveče su bili samo oni zaduženi za štampu i naravno dežurni novinar.

- Bila sam u blizini i nisam imala šta da radim, pa rekoh da svratim. Da pogledam kako će da izgleda sutrašnji broj.

Merion pomisli kako i nije mnogo slagala. Niko iz uredništva joj se nije javio i bila je sigurna da njena reportaža ide ali nije mogla da dočeka da se novine pojave na kiosku već je vođena znatižaljom, nestrpljivo pošla da vidi kako je urednik sve zamislio i kako izgledaju slike i članak. Umirala je od znatiželje. Spustila se stepenicama prema štampariji i skoro se sudarila sa dežurnim kolegom.

- Merion! Odakle ti u ovo doba? - zapanjeno je zapita. - Znaš ona moja reportaža što sam pisala? E, pa interesuje me kako

je ispala i kakva je rezolucija slika, da li se mogu štampati? Imala sam mali poket i ne znam kako će slike da izgledaju.

Dežurni se za trenutak zamisli a onda reče: - Iskreno nemam pojma o čemu pričaš. Ja sam sada pregledao

materijal i ne sećam se da sam te negde video u potpisu - gledajući kako Merion bledi on dodade. - To naravno ništa ne mora da znači jer sam popio dva piva. Ubi me ova vrućina i noću i danju. Idi i sama pogledaj.

Merion je osećala kako joj se graške znoja slivaju niz čelo od nervoze. Skoro je trčala ka štampariji. Pred vratima zastade i duboko udahnu. Drhtala je celim telom. Ne mogavši više da čeka, nervozno ulete u štampariju. Promrmljala je pozdrav i drhtavim prstima počela da pregleda materijal. Ni sama nije bila svesna pogleda radnika. Gledali su je izbezumljenu i pitali se šta se dešava. Nervozno je prevrtala list po list, pa onda još jednom sve iz početka. Kada je treći put histerično počela da vrti strane jedan od štampara skoči jer je pretila opasnost da sve uništi.

- Merion šta ti je? Smiri se! Sve sam pregledao! Šta tražiš? Merion nemo odmahnu glavom i istrča ne želeći da svi vide njene

suze. Trčala je do stana da bi se bar malo smirila. Uletela je i bacila se na kauč. Bes je smenio tugu. Nije mogla da razmišlja. Ništa joj nije bilo jasno. Bila je svesna da je reportaža vrhunski zanimljiva i odrađena, a nije bila u sutrašnjem broju. Sada je aktuelna. Za sledeći broj će već biti zastarela. Ništa joj nije bilo jasno. Pomisli da se nije izgubila negde kada je slala ali odbaci i tu ideju jer joj je urednik potvrdio prijem. Pogleda na sat i shvati da je već prošla ponoć i da sad ne može pozvati bilo koga. Sruči se na kauč i zagnjuri glavu u ruke i nemoćno zaplaka.

~ 44 ~

Zvoncica&Foxy

XI

Neprospavana noć ostavila je tragove na bledom licu. Podočnjaci su se crneli ispod umornih i isplakanih očiju. Uspela je da odspava svega sat vremena kada je pozvonio telefon i urednik je pozvao na hitan sastanak. Merion pomisli kako joj je čitao misli, ali uostalom to je bilo očekivano. Smatrala je da je trebao da je pozove još mnogo pre. Udahnula je još dva puta da bi se smirila i da ne bi počela da urla sa vrata i polako ušla.

Merion, čuo sam da si bila sinoć u štampariji. Žao mi je što te nisam ja obavestio ali nisam mislio da ćeš da ideš u štampariju.

- Vorene, šta se dešava? -besno zapita Merion. - Slušaj. Pre nego što počneš da besniš da ti kažem da ja sa ovim

nemam ništa. Ja sam se oduševio. Bio sam u gužvi pa nisam stigao da ti čestitam. Članak je pravi hit. Oborili bismo sve rekorde prodaje, čak su i fotografije sa onog tvog krljavog aparata ispale odlično.

- Pa šta je onda, pređi više na stvar. - Neko je zvao iz Njujorka, iz direkcije i strogo zabranio da se tekst

objavi. Zapretili su mi otkazom i svakome ko se usudi. Čak sam dobio jako čudna naređenja. Da spakujem tebe, snimke i film iz aparata u avion. Imaš sutra ujutru zakazan sastanak u Njujorku!

- Ne mogu da verujem! Šta se dešava? Imaš li blagu predstavu? - Ne. Znam koliko i ti. Jedino što sam uspeo da saznam, dok sam

sinoć tražio vesti sa berze, je da je neko kupio većinski paket naših akcija. - Ko? - zapita Merion iznenađeno. - Ne znam. Pisalo je ime firme ali meni to nije ništa značilo. Posle

sam pogledao na internetu ali ne postoji ništa. - Dakle sada ću da dobijem i otkaz. Do sada sam bila izveštač sa

kraja sveta a sada ću postati nezaposleni novinar. - Ja da sam na tvom mestu ne bih tako razmišljao. Da su hteli da ti

daju otkaz poručili bi telefonom, a ne bi ti slali kartu za avion i zakazali ti sastanak. Nije u pitanju otkaz, siguran sam. Nešto drugo je u pitanju, a iskreno ne znam šta. U svakom slučaju imaš još tri sata da se ukrcaš u avion i kreneš. Evo ti karta i adresa, broj sobe i vreme sastanka.

Merion baci pogled na papirić i iznenađeno uzviknu: - "Top"! Imam sastanak na "Topu"! Da li si ti video ovo? - Jesam. Zato ti i kažem nešto čudno se dešava. Gledali su se par momenata kao da su hteli jedno u drugom da nađu

objašnjenje. "Top" su kancelariju na vrhu zgrade koja je pripadala

~ 45 ~

Zvoncica&Foxy

generalnom direktoru. Veliki broj novinara bi odlazio u penziju, a da nikada ne upozna generalnog. Samo mali broj njih bio je gore i prepričavao da je kancelarija kao pola fudbalskog igrališta i da ima đakuzi, kupatilo, salu za bilijar... Bio je to jedan od najluksuzijih penthausa koji je postojao u Njujorku, što je automatski značilo i u svetu. Merion se prva trgnu i spremivši kartu u torbu pođe. Kako god ipak je letela za Njujork.

~ 46 ~

Zvoncica&Foxy

XII

Hladni severac duvao je i rezao po koži. Izlazili su samo oni koji su morali. Njujorčani su zavukli glave u kragne svojih kaputa i brzim koracima žurili. Tresući se od zime Merion se zapita zašto je uopšte želela da se vrati. Cvokotala je zubima i nije mogla da se smiri, što od zime što od treme. Pitala se gde ide i zašto. I dalje je besnela zbog obustavljene reportaže. Ali je sada znatiželja bila jača od svega. Pitala se ko je to zove na "Top" i zašto. Ceo dan i noć je razmišljala ali ništa pametno nije smislila. A sada kada je stajala na par koraka od otkrića poželela je da pobegne.

Ogromna vrata od tamnog mahagonija nadnosila su se nad njom. Nervozno pokuca, svesna da ne oseća noge i da su joj dlanovi vlažni od nervoze. Trenutak posle susretnu se sa ozbiljnim licem srednjovečne sekretarice koja je potpuno obaveštena propusti do sledećih vrata. Merion pomisli, da ako se još jedna vrata ispreče, može i da umre od stresa i treme. Ogromna vrata se otvoriše pred njom na senzor i ona se nađe na sred ogromne kancelarije. Ispred nje dominirao je veliki sto a u pozadini primeti čoveka zagledanog kroz prozor.

Pričekala je momenat, a zatim se nakašljala da bi naglasila svoje prisustvo. I dalje se pitala šta radi ovde, zašto je pozvana. Želela je da već, ako treba da dobije otkaz, dobije ga što pre. Ovo čekanje je već izludelo. Posmatrala je očigledno zgodnog muškarca u odelu širokih leđa i za trenutak pomislila kako joj je taj potiljak odnekud poznat, a zatim se ponovo nakašljala samo ovaj put nešto glasnije.

- Čuo sam vas Merion. Čuo sam vas i kada ste razgovarali sa sekretaricom. Odgađam da se okrenem jer znam da me čeka svađa. Iz iskustva znam kako je to između nas dvoje.

Merion nije mogla da dođe sebi. Bez daha je gledala u Albertov cinični smešak. Kroz glavu joj se kovitlalo hiljade misli.

- Zar sam vas toliko iznenadio da ste zanemeli? Gde je poznata jezičavost vas novinara?

Merion se trgnu, i kao probuđena u sekundi sve shvati. - Vi ste kupili većinski paket akcija? Ne mogu da verujem šta ste sve

spremni da učinite. - Ne prvo sam potpisao ugovor sa baležanskim predstavnicima i

kupio zemlju na kojoj ću da izgradim nove hotele i na taj način se obezbedio da više ne možete da me ucenjujete, a zatim sam kupio većinski paket. Tako da sada vaše vesti više nemate kome da prodate.

~ 47 ~

Zvoncica&Foxy

- Ne mogu da verujem! I to sve zbog jednog intervjua! Vi ste stvarno opsednuti novinarima.

- Ne ja novinarima, već vi poznatim ličnostima. Uostalom jako je dobro da je tako. Jer zamislite da sam vam verovao i pustio taj vaš glupavi inervju! Tamo su se nalazile moje slike ispod tuša. Bili ste spremni da objavite moje slike bez dopuštenja krajnje provokativne kao da sam ja jedna od onih vaših fufica!

Možda sam ja htela da provućem jednu fotografiju bez dozvole, ali šta je to u odnosu na milionsku zaradu koju ćete vi da ostvarite.

Vi najmanje možete da mi pričate o moralu! Moje zarade nikoga ne oštećuju i ne unesrećavaju, a vaše ostavljaju hiljade ljudi bez krovova. Pitaću vas samo jedno: Kako plaćate radnike? Plaćate li duplu dnevnicu za nedelju?

- Molim vas, sada se još pretvarate i u sindikalnog vođu! Ne mogu da verujem! Šta vi glumite?! Vi ste ta koja je spremna na sve da ostvari svoj cilj bez obzira na okolnosti.

- Da, a vi ste onaj koji se brine o dušama ljudi i o gladnima u svetu! -ironično uskliknu Merion.

- Mošda nisam ali barem nikoga ne ucenjujem - hladno odgovori Albert.

- Ne vi potkupljujete i tako elegantno ostvarujete ogromne dobiti. Zar to nije isto?

- Vi i ja nikako ne možemo biti isto! - iznervirano odbrusi Albert. - Naravno vi ste bogati, uspešni a ja živim u iznajmljenom stanu i

ostala sam bez posla, pretpostavljam da ste me zvali da mi date otkaz! Naravno da nismo isto! Zbogom gospodine Alberte od Segovije.

Merion se okrenu na peti i izlete iz kancelarije. Uhvatila je zapanjeni sekretaričin pogled i uletela u lift. Posmatrala je svetlucave tipke kako se smenjuju dok joj se pogled mutio od suza besa i nemoći.

~ 48 ~

Zvoncica&Foxy

XIII

Besno je grabila ulicama velikim koracima. Odustala je od ideje da ide metroom. Osećala je da hladan vetar jedini može da joj pomogne. Oko nje gurali su se poslovni ljudi sa aktovkama. Kao da je ceo svet poludeo i vrteo se u jednom ili drugom pravcu.

Njujork je ličio na košnicu. Duboko udahnu i pomisli sa setom kako je i ona nekada bila deo te gužve a sada je samo besposleni klošar. U glavi joj je vladao pravi haos. Jedino što je znala je da što pre mora naći novi posao. U stanu su je čekali neplaćeni računi a ono novaca što je donela i nije bilo nešto. Razmišljajući približila se Elizabetinom novom stanu. Zapanjeno je pogledala u prelepu zgradu koja je bila na rubu Central parka. Pomisli kako nekim ljudima padne kašika u med.

- Merion! O tako mi je drago da te vidim! Toliko si mi nedostajala. Sada ostaješ ovde?

- Polako Elizabet, momentalno ne znam ni gde se nalazim. Ostala sam bez posla. Pusti me da uđem i srušim se na sofu a ti mi naspi jedan viski da dođem sebi i molim te jednu kafu da se posle viskija razbudim.

Elizabet je zabrinuto pogleda sipajući viski. - Za tvoj novi posao! - ona nazdravi a zatim zapita. - Pričaj mi šta je

to bilo? - Dakle, sastanak na "Topu". Znaš ko je novi vlasnik? - par sekundi

Merion napravi dramsku pauzu. -Albert od Segovije je kupio većinski paket i sada je novi vlasnik. Članak nije otišao jer ga je on stopirao. Otkrio je da sam ga slikala u kupatilu i pobesneo. Nije trebalo da mi da otkaz. Sama sam rekla da odlazim da bih se poštedela poniženja. Eto!

Sada zamisli kakav sam ja baksuz kada napravim najbolji intervju a on baš tada otkupi časopis.

- Ne mogu da verujem. Tako nešto čovek nikada ne bi pretpostavio. Prosto mi ne bi palo na pamet da je uopšte moguće. O, jadana Merion, pa šta ćeš sada? Da razglasim svima da počnu da ti traže posao?

- Ne znam ni sama. Pričekaj, daj mi dvadeset i četiri sata da se saberem pa ćemo onda dalje. Hajde da pričamo o nečem drugom molim te. Recimo, predivan ti je stan, da li ovde živite?

- Samo preko radne nedelje. Danijel, radi a preko vikenda smo u njegovoj porodičnoj kući u Stejtonu. Kuća je prelepa. Planiramo da kada budemo imali decu tamo živimo. Za sada meni više odgovara ovde. Znaš i sama, radnje su na dohvat ruke. Po ceo dan zujim. Potpuno sam obnovila garderobu. Danijel se za sada samo smeška. Ali slutim da će

~ 49 ~

Zvoncica&Foxy

uskoro da poludi. Obišla sam sve nove izložbe, a uveče odlazimo u pozorište i na prijeme. Veruj mi da sve to i nije tako lako.

- Verujem ti Elizabet, mene kod kuće čeka gomila računa i nemam čime da ih platim - Merion ironično odgovori. Nije mogla da shvati kako se ljudi tako brzo promene.

- O izvini, nisam mislila da.... - Izvini ti! Ja sam danas malo preosetljiva. - Slušaj Danijel će ti naći posao za dan, sigurna sam. - Elizabeta hvala ti, ali Danijel vodi čeličane, a šta ja imam sa tim? - Pa, - Elizabet zastade zbunjeno a zatim nastavi, - za prvo

vreme može da te zaposli kao sekretaricu, a posle da tražimo tvoj posao. On poznaje jako mnogo ljudi.

- Hvala ti Liz srce si, ali... U stvari ne bih nikoga da maltretiram svojim problemima. Moram da razmislim, pa ću da vidim šta ću. Sada sam krajnje zbunjena.

Merion se zagleda kroz prozor dok je Elizabet pažljivo posmatrala. Srce joj se cepalo od pogleda na prijateljicu koja je imala tamne kolutove oko očiju i bila mršavija bar dva tri kilograma u odnosu na period kada je napustila Singapur. Kroz tišinu prolomi se zvuk mobilnog telefona. Merion začuđeno pogleda u svoj telefon a zatim u Elizabet.

- Niko ne zna da sam u gradu, sem tebe. - Javi se! Kakve veze ima. Merion je oklevala još par sekundi a onda

odluči da se javi. Elizabet je gledala u nju kako menja boje i pažljivo sluša. Umirala je od znatiželje. Na osnovu njenog lica zaključila je da se nešto ozbiljno dešava. Jedva je čekala da sazna. Merion prekinu vezu i na momenat zaćuta. Elizabet nestrpljivo uzviknu:

- Šta je bilo Merion, govori umreću od znatiželje. Merion skoči i uskliknu. Zatim zagrli prijateljicu i poče da je ljubi. - Merion reci mi šta je? - Dobila sam posao urednika "Kosmopolitena"! Možeš li da veruješ? - Ideš na "Top"! Fenomenalno! Ne mogu da verujem, kako si to

postigla? Merion se na trenutak zamisli dok su joj oči svetlucale od sreće. - Albert! To je Albert! O, a ja sam mu izgovorila svašta. - Nema veze vidiš da mu se sviđa kada je neko iskren prema njemu.

Merion, pa to je fenomenalno! O kako mi je drago! A toliko si se nervirala. Kada ideš tamo?

~ 50 ~

Zvoncica&Foxy

- Pozvana sam na prijem sutra uveče u čast novog direktora. Rečeno mi je da ću pre prijema imati mali koktel sastanak. O Elizabet ne mogu da verujem.

Merion je sva blistala od sreće. Nije više mogla da sedi na mestu. Čas bi plesala po sobi, čas bi se smejala. Elizabet koja je pratila sve vreme u jednom trenutku se uozbilji.

- Hej, šta ti misliš da obućeš sutra uveče? - Nemam pojma - Merion nemoćno slegnu ramenima. Moraću da

kupim nešto. Zapravo da smislim jer baš nisam pri novcu. - Hajde idemo u kupovinu. Ja te častim. Pokreći se, Njujork je pred

nama!

~ 51 ~

Zvoncica&Foxy

XIV

Merion se još jednom zagleda u svoju „figuru u velikom ogledalu u holu Šeratona, dok je čekala lift. Kosu je prepustila uglednom njujorškom frizeru koji se zgrozio kada je video kako je samu sebe ošišala ali je sada izvukao maksimum. Moderno raštrkana kosa davala je jedan ležeran i seksipilan ton celoj njenoj pojavi. Uska crna haljina koja se blago širila od kolena iscrtavala je njenu savršenu figuru. Haljina je spreda bila skroz zatvorena da bi leđa pokrivale samo dve tanke ukrštene bretele. Njena predivna koža kao od alabastera bleštala je pod svetlima. Popravi jednim potezom karmin na usnama i uđe u lift prividno samouverena i mirna dok joj je srce dobovalo kao ludo. Pitala se sa kim će da ima sastanak. Albert joj nije izlazio iz glave. Dugovala mu je izvinjenje i jedno veliko hvala. Od juče nije prestala da razmišlja o njemu. Bio joj je potpuno nejasan. Taman kada bi ga svrstala u neki tip on bi iskakao i činio čudne poteze koji bi je ostavili bez reči. Njegove usne oživeše u njenoj mašti i ona skoro oseti slatki ukus. Toplina je preplavi. Strese se i natera sebe da se koncentriše. Čekao je razgovor o poslu. Vrata lifta se otovriše i velika sala Šeratona zablista pred njom. Još prazna blistala je pod svetlom kristalnih lustera dok su svetla Njujorka bleštala pod njom.

- Izvolite madam, kako vam mogu pomoći? - ljubazni konobar je presrete.

- Imam zakazan sastanak -Merion se okrete po sali nervozno. -Negde ovde.

- A vi ste? - U redu je Serđ, dama je sa mnom. Izvolite gospođice Birkin. Merion je sledila Alberta do separea dok joj je srce kucalo kao ludo.

Gledala je u njegovu zgodnu figuru. Njegova muževna leđa došla su do izražaja u odelu. Na trenutak njene misli odleteše i njegov miris ožive sva sećanja. Nervozno klimnu glavom i natera sebe da se koncentriše na ono Što treba da kaže. Sela je nasuprot Albertu i susrela se sa njegovim hladnim pogledom. Prekrstio je ruke i gledao je bez reći. Merion je znaia da je na nju red ali nije mogla da ispusti glas. Tek posle par sekundi jedva čujno ona prozbori:

- Ja se izvinjavam ako sam vas uvredila juče i hvala vam za posao - mrzela je taj trenutak jer sve što je rekla je i mislila. Situacija je to zahtevala i morala je da pogazi svoj ponos.

- Ne morate da se izvinjavate. Zbog svog mišljenja niko nikada nije bio kod mene kažnjen. Vi imate pravo da iskreno kažete šta mislite. Ja bih bio poslednji idiot kada bih zbog toga kažnjavao ljude. Uostalom, ono je

~ 52 ~

Zvoncica&Foxy

bio naš privatni razgovor, a sada je poslovni. Bez obzira na moje privatno mišljenje smatram da ste vi dobar novinar i da zaslužujete mesto na koje vas zapošljavam.

- Ali... vi ste na brodu ... - Ja sam na brodu bio privatno lice koje je bilo na odmoru. Kao

privatno lice to što ste vi radili smatram sramnim. Sada sam vlasnik ove kuće i jasno mi je da ste vi dobar novinar. Vi ste novinar koji je u stanju da žrtvuje svoj život zarad posla. I šta god da ja mislim o vama vi ste vrhunski novinar. Zato želim da se isprobate u ovoj vrsti posla. Možda će vam biti dosadno da sedite na vrhu zgrade i pravite koncepciju lista ali nadam se da ćete pokušati. Svakako je ugodnije od izigravanja slepog putnika na brodu.

- Hvala vam mnogo Alberte! Ne znam kako da vam zahvalim. Albert se zagleda u nju zagonetnim smeškom. Merion oseti kako

crveni. - Nemojte da se zbunjujete, jedna neprospavana noć mi je sasvim

dovoljna. Njegova iskrenost zapanji Merion. Ni ona te noći nije sklopila kapke

ali joj to nije padalo na pamet da spomene. Osećala je kako joj obrazi još više gore i kako se toplina širi njenim telom. Kao omađijana gledala je u njega i tonula sve dublje u njegovom pogledu.

- O, to je novi urednik, pretpostavljam. Merion zapanjeno pogleda u ženu koja je stala iznad njih. U crvenoj

haljini sa dubokim izrezom nije mogla biti neupadljiva. - Dragi, nadam se da ćeš nas upoznati! Ona ležerno prebacu ruku preko njegovog ramena i prostreli

Merion hladnim pogledom. - Kako da ne - Albert predstavi svoju verenicu dok je Merion

razmišljala o tome kako su verovatno svi na brodu znali da ona haljina nije za Sesiliju Kruz. Bila je za glavu niža od Merion ali je na svaki način pokušavala da se istakne.

- Vi ćete sada da radite za nas! Baš lepo. Ljubavi idemo sada, gosti samo što nisu stigli. Gospođice ili gospođo? - Sesilija zastade a zatim ne sačekavši odgovor reče: - Nebitno, lepo se provedite - povuče Alberta i zajedno sa njim odšeta na drugi kraj sale.

Merion pomisli da će da pukne od besa. Gospođica Sesilija je svakim svojim pokretom bila toliko neljubazna i na svaki mogući način je obaveštavala da je nebitna da je Merion došlo da je udari. Ugrizla se za usnu i odšetala do prozora. Disala je duboko pokušavajući da se smiri.

~ 53 ~

Zvoncica&Foxy

Ubeđivala je sebe da je to nebitno i pokušavala da se koncentriše na svoj novi posao. Odlučila je da ostane još pola sata i da prvom prilikom, kada se sala napuni, nestane.

Zagledala se kroz prozor i ponovo oseti sreću. Bila je u gradu koji voli, radiće posao koji voli, zar može biti nešto lepše od toga. Uzela je čašu šampanjca i nazdravljala samoj sebi. Zanesena u maštanjima nije ni primetila kako se sala napunila. Samo je u jednom trenutku osetila nečiju ruku na svojoj koži. Trgnu se i skoro sudari sa Albertom. Stajao je tako blizu da je mogla da oseti privlačni miris njegovog parfema.

- Predivno izgledate Merion - prošaputao je jedva čujno. - Želeo bih da vas predstavim svojim partnerima. Molim vas pođite za mnom, sakrili ste se, jedva sam vas našao.

Merion nije ni osetila kako je vreme prošlo. Vrtela se kroz salu prateći Alberta upoznavajući se sa novim ljudima. U prvo vreme se trudila da zapamti ko je ko jer je znala da će joj to trebati za posao ali posle je shvatila da je to nemoguće. Gotovo cela njujorška elita bila je tu. Popričala bi sa svakim par ugodnih rečenica a onda nastavljala dalje. Bilo je tu ljudi za koje se molila da je ne prepoznaju jer je o njima svojevremeno pisala članke za žutu štampu. Sve je polako počelo da se pretvara u šarenu skupinu i Merion više nije mogla da pamti. Samo bi s vremena na vreme osetila Albertovu ruku na svojim leđima i stresla bi se probuđena. Njeno telo je reagovalo na njegovu blizinu. Divila se načinu na koji je vodio razgovore. Ležeran, opušten i duhovit za svakoga je nalazio reči. Njihovo putovanje po sali i upoznavanje prekinu Sesilija. Ona uhvati Alberta ispod ruke i potpuno ignorišući Merion okrenuta joj leđima glasno upita:

- Dragi da li je istina da je naša nova urednica bila bedni novinarčić žute štampe? Neki ovde su je prepoznali.

- Sesilija! Kako tako govoriš? Merion se odmače da ne bi više slušala. Bilo joj je sasvim dovoljno. Odluči namerno da ostane na prijemu i da svojim zavidljivim kolegama natrlja nos. Vrtela se po sali pričajući sa svima onima koje je poznavala i za koje je pretpostavila da su mogli da tako komentarišu. Cela jedna ekipa bila je protiv nje još od članka o predsedniku. Oni su je i proterali. Sada se vratila na široka vrata i bila je ponosa zbog toga. Namerno je odlučila da ostane do kraja i da se šepuri po sali visoko dignute glave.

Veče je polako odmicalo i Merion pomisli kako će ipak biti bolje da ode i ne bude među poslednjima. Pogledom potraži Alberta. Stajao je sa nekim poslovnim ljudima i razgovarao. Neprimetno je prišla i sačekala da završi razgovor.

~ 54 ~

Zvoncica&Foxy

- Alberte hvala vam! Bilo je divno i još jednom vam hvala što ste mi dali priliku da se obračunam sa zlobnicima. Želim i da vam kažem da ću se rado povući ako će vam moje zaposlenje napraviti probleme.

- Ma šta vam pada na pamet. Sesilija mora da shvati da ne može da vodi moje poslove, a uostalom... -Albert zastade a onda odustade i ne dovrši rečenicu. - A vi niste mali novinarčić, samo ste se zamerili republikancima i sada ste na ledu, kod njih! Kod mene ne, i uostalom kao kod svih mislećih ljudi.

- U svakom slučaju hvala vam. Ja bih sada da pođem, sutra je moj prvi radni dan.

- A ja bih vas zamolio kao domaćicu večeri da pričekate da ostali odu a onda ću ja da vas odbacim.

- Nisam znala da sam domaćica - Merion se nasmeja dečije iznenađena.

- Pa ovo veče je namenjeno da se Njujork upozna sa novim direktorom i sa novom urednicom njihovog časopisa. Uživajte Merion. Ovo je vaših pet minuta.

Oni nazdraviše dok su im se pogledi susreli preko ruba čaša. Čarolija se vrati i Merion potpuno izgubi pojam o vremenu i prostoru dok neki ljudi ne priđoše da Čestitaju. Sala se polako praznila, još je samo poneki gost čavrljao pripit. Merion je razgledala prostor kada shvati da ne vidi Sesiliju. Nije želela da više stvara probleme Albertu i pomisli kako bi bilo najbolje da ide taksijem kući. Izašla je neprimetno i zamolila konobara da joj pozove taksi.

Čekala je par minuta uvijajući se u lagani šal. Hladnoća joj je prodirala do kostiju kada se ispred nje zaustavi crna limuzina. Merion opsova u sebi i zapita se gde je više njen taksi. Tada začu Albertov glas.

- Dobro, da li vi mislite da uđete ili ćete da se tu smzavate? Na trenutak se nećkala a zatim uletela u zagrejanu limuzinu. - Koliko se sećam rekao sam da pričekate i da ću vas odvesti kući. - Hvala vam ali nisam želela da vas opterećujem. U Njujorku ima

dosta taksija. Samo vam stvaram probleme. - Kakve probleme? - Pa vaša verenica, zar...? - Ona mora da shvati da ne može da se ponaša kao razmažena

primadona. Do god to ne shvati, ja tu ne mogu ništa. Ona ne može meni da određuje šta ću ja da radim a šta ne i koga ću da zaposlim. Uostalom njoj je prvoj ponuđeno to mesto ali ona misli da kao moja verenica ne treba da radi.

~ 55 ~

Zvoncica&Foxy

U kolima zavlada tišina. Merion nije znala šta da kaže. Sve joj je ovo bilo čudno.

- Naravno, ako pokušate da objavite ovo što sam vam sada rekao... Oboje se nasmejaše pogledavši se. Po ko zna koji put njihovi pogledi

se sretoše to veče. Albert je gledao blago, gotovo upijajući svaku crtu njenog lica. Podiže ruku i dodirnu joj obraz.

- Znate od momenta kada ste se iskrcali moje putovanje je postalo dosadno i prazno. Nedostajali ste mi, sa vama je život bio pun iznenađenja.

Nemo ga je posmatrala dok su njegovi prsti nežno milovali njeno lice. Pratio je liniju nosa a zatim lagano prešao preko njenih usana.

Merion se promeškolji od nelagode. Želela je da pobegne što pre od njega i njegove blizine. Jedan poljubac je već dovoljno zakomplikovao život i njoj i njemu. Sa olakšanjem prepozna svoju zgradu. Istrčala je iz kola još svesna njegove blizine, osećajući njegov miris kako je prati u stopu.

~ 56 ~

Zvoncica&Foxy

XV

- Pogledaj zar nije fenomenalna! Obožavam ovu Gučijevu liniju, nikada nije imao lepše letnje haljine. Šta misliš da li da kupim crvenu ili belu? Merion kritički pogleda prijateljicu. - Iskreno ni sama ne znam. Znam samo da je februar i da mi nije jasno zašto sada kupuješ letnju haljinu.

- Ti si potpuno podivljala na onom tvom Istoku. Ovo je nova kolekcija i ja ću je imati prva! Zar misliš da Njujork to ne gleda?

- Naravno da gleda ali šta te briga. Osim toga Elizabet, krenuli smo da ja kupim kostim za posao, a ti probaš već desetu haljinu. Ja moram da kupim ta glupa odela, prema tome imaš dve sekunde da se odlučiš i idemo.

Pokaja se što je bila gruba ali strpljenje je polako izdavalo. Zapravo nije želela da kupuje odeću. Nije volela kostime, a sada je morala da se uvuče u njih. Bila je to politika kuće. Sem toga svaki dan je imala sastanke i očekivalo se od nje da izgleda ozbiljno.

- Odlučila sam, uzeću obe! Zašto da mučim samu sebe. A, sada idemo da obućemo poslovnu ženu.

Elizabet uze pod ruku Merion i gotovo je odvuče do drugog odeljenja. Razna markirana odeća visila je na vešalicama. Smenjivali su se materijali i boje.

- Ja nemam pojma odakle da krenem. Ne znam uopšte šta mi treba! Zapravo mi nije jasno zašto onaj moj komplet kod kuće nije dovoljno dobar.

- Zato što si ga nosila na primanju diplome u srednjoj školi, na sve moguće poslovne razgovore na koje si ikada išla i sada je dosta. Dakle, - Elizabet se kritički osvrnu po sali, - treba ti jedno crno odelo i mislim da bi bilo bolje sa suknjom.

- Jao grozno, šta će mi crna odeća? - Zato što neko od tvojih radnika može da umre pa šta ćeš obući na

sahranu? Baš me nerviraš! Počni već jednom da razmišljaš kao šefica. Uostalom uvek možeš da ga nosiš rasparenog. Kojoj ženi ne treba crna suknja i crni sako? Dakle prvo to, pa da vidimo dalje - pričala je sama za sebe prevrćući i razgledajući odeću.

- Šta misliš da se pomakneš i da pustiš mene da izaberem sebi ono što mi se sviđa - smejući se Merion skoro odgura Elizabet od rafova. - I ja volim da kupujem.

~ 57 ~

Zvoncica&Foxy

Pola sata posle ušla je u kabinu sa desetak različitih odela. A zatim je počela da se presvlači i vrti. Elizabet je strpljivo sedela i kritički posmatrala odobravajući ili praveći grimase za sve ono što joj se nije svidelo. Posle sata probanja Merion se sruči do prijateljice potpuno iznemogla.

- Gotova sam! Ne mogu više ni jednu krpicu da probam. Idemo na kafu.

- Odlična ideja! Treba samo da stanemo na pokretne stepenice. Ovde na vrhu imaju odličan restoran sa pogledom na Central park. Hajde idemo. Reći ćemo da nam dostave pakete kada budu gotovi.

Par minuta posle sedele su ugodno zavaljene u foteljama restorana. Merion nije osećala noge. Bila je toliko umorna da nije mogla da govori.

- Šta je tebi? Kako to da si se toliko umorila? - Draga moja nemam kondicije. Dok sam ja ležala na plažama Bora

Bore ti si ovde obigravala radnje. To je uostalom jedino što radiš. Da li razmišljaš da počneš nečim da se baviš, tek toliko da ne istruneš po radnjama.

- Još uvek ne. Mnogo mi prija ovaj neradni život, ali slutim da će mi dosaditi i onda ću da razmišljam. Zašto da žurim, pa pogledaj tebe. Od kada si došla nisam te videla. Nonstop radiš! Radiš do deset uveče. Ovo je prva subota da si sebi dala malo oduška. Nego kako je gospodin kralj?

- Misliš princ! - Merion se nasmeja i lice joj se ozari. - Po tvom licu vidim da je dobro. Znači sviđa ti se. - Ne, ne sviđa mi se! - Merion ako želiš da lažeš sebe, a ti laži, ali mene ne možeš, čita ti se

na licu - kritički je pogleda Elizabet. - Apsolutno ne želim da razmišljam o tome. On ima verenicu koja ga

zove deset puta na dan. On će uskoro da se oženi, a sve i da je slobodan, ja nemam nikakve šanse. Jednostavno ja nisam njegova kategorija. Zar misliš da se prinčevi žene prema ukusu, zbog ljubavi? Draga moja oni se žene funkcionalno, za novac, za titulu, za poslovne veze.

- Ali možda kod njega nije tako. On je ipak drugi princ. Nikada neće biti kralj. On i nema toliko obaveza.

- To samo misli jedna Njujorčanka! On je sav u tituli. Uostalom ne moraš da mi staješ na muku. Provodim ceo dan sa njim i apsolutno ne želim da razmišljam o njemu kao o muškarcu. On je moj šef i moj direktor i tu se priča završava.

- Dobro, a da li se i kod njega završava? Da li te još zove na pet minuta? Da li ti je još kancelarija tik do njegove?

~ 58 ~

Zvoncica&Foxy

- O prestani Elizabet molim te, samo mi otežavaš. Ja se svim silama trudim da ne razmišljam tako - Merion slegnu ramenim i zagleda se u maglu koja se spustila nad gradom. - Sve je i dalje isto. Na svakih pet minuta je kod mene u kancelariji ili me zove da se konsultuje sa mnom. Iskreno poludeću. Ako ovako nastavi moraću da dam otkaz. Sve mi je teže da to podnosim.

Pred njenim očima ožive njegovo nasmešeno lice a njegov parfem je gotovo zagolica u nosu. Strese se i promeškolji. Gledala je njegov potiljak dok bi se nadnosio nad papire i stezala ruke. Želela je da prstima pređe preko tog snažnog muškog vrata, da zavuče ruke u tu gustu, crnu kosu. Trgnu se i zagleda u Elizabet.

- Ne smem da razmišljam o tome, razumeš! I ovako mi je teško a zamisli da još počnem da hranim svoju fantaziju, na šta bi to izašlo?

- A ovako glumiš da se ništa ne dešava? Odlično! Dobro, kada ideš za Los Anđeles?

- Sutra. - I misliš da morate da idete baš vas dvoje?! - Ne mislim, Liz. Bilo bi dovoljno da idem samo ja, ali šta da radim?

Da mu kažem: "Vi ne možete da idete ja želim da idem sama?" Glupost! - Ja vidim da on oko tebe trčkara kao maca oko vruće kaše. Tu će

svašta da bude. - Tu neće biti ništa jer je on veren, a ja nemam nameru da budem

nečija konkubina! I molim te prestani. - Dobro što se ljutiš? A da li si kupila novu spavačicu za sutra uveče? Merion je gledala par sekundi, a onda nemoćno prasnu u smeh.

Mogla je samo da laže samu sebe da nije razmišljala o tome.

~ 59 ~

Zvoncica&Foxy

XVI

Točkovi aviona zaparaše pistu i Merion odahnu. Napokon je opet bila na tlu. Nije uživala u avionskim letovima a zbog posla je bila osuđena na njih. Polako složi svoje papire u aktovku i ponovi raspored aktivnosti. Imala je dovoljno vremena da ostavi stvari u hotelu i da stigne na prvi od četiri zakazana sastanka. I dalje je osećala blago razočarenje. Albert je odgodio svoj put zbog drugih poslovnih obaveza. Svesno se molila da se to dogodi, a sada kada se dogodilo nije mogla da se oslobodi osećaja praznine. Nadala se da će sastanci da joj odvuku misli na drugu stranu. Zato požuri da se koncentriše na posao.

Pobacala je stvari, istuširala se i pažljivo izabrala lagani sako i lanene patalone. U Los Anđelesu je bilo mnogo toplije, a pošto je čekao ceo dan ispunjen sastancima trebalo je da se obuće tako da na kraju dana izgleda jednako sveže kao na početku. Promisli još jednom i odbaci lanene pantalone. Mogla je da zamisli na šta će da liče posle nekoliko sati sedenja. Odabra modernu suknju do kolena koja je u orginalu već bila malo zgužvana. Zadovoljno klimnu glavom samoj sebi gledajući se u ogledalu. Bez obzira na kratku tršavu frizuru ličila je na poslovnu ženu.

Misli joj odletese ka sastancima. Imala je razgovor sa tri kuće koje su htele da se reklamiraju kod njih. To je novac od kojih su zavisili tako da to nije smelo da propadne. U taksiju ponovo nastavi da lista papire sa cenovnicima. Nikako nije mogla da zapamti cene.

Tri sastanka su uspešno prošla. Sedela je u restoranu gde je imala ugovoren četvrti i razmišljala. Bila je zadovoljna rezultatima prethodnih razgovora ali i smrvljena.

Otpijala je gutljaje kafe i gledala u papire za sledeći sastanak, kojem se radovala još od Njujorka. Trebalo je da se sretne sa jednim od najpoznatijih slikara zapadne obale ali i sveta. Čovekom koji je sledio korake Endija Vorhola u umetnosti, ali i nametao svoj osoben stil.

Merion je pratila njegov rad od samog početka. Sasvim slučajno je zalutala na jednu od njegovih prvih izložbi. Oduševile su je plamteće boje, bogatstvo motiva, modernost. Sećala se te večeri kako je fascinirana gledala u slike gotovo ne trepćući sve dok joj nije prišao sam autor. Uspeo je da pažnju sa slika skrene na sebe.

~ 60 ~

Zvoncica&Foxy

Te večeri se sećala kao jedne od najlepših i najzanimljivijih u svom životu. Bio je izuzetno ružnjikav ali toliko šarmantan da Merion nije uspevala mesecima da ga zaboravi. Više puta je pokušavala na razne načine da dođe do njega ali je to uvek propadalo. Sada je iskoristila poziciju i odlučila da napravi sa njim intervju. Reč "Kosmopoliten" otvorila joj je vrata.

Umorno protrlja slepoočnice i pogleda na sat. Ceo dan nije ništa jela. Kafa je samo pogoršala stanje. Umetnici su uvek kasnili. Odluči da naruči sebi večeru. Dok je pretraživala po meniju i dvoumila se začu glas iza leđa.

- Ja se izvinjavam, Merion Birkin? - nad njom se nadnese visoka figura Pitera Mekjuana.

Merion kritički zaključi da ga je slava promenila. Nije više bio onaj ležerni mladić u farmericama. Zapravo izgledao je mnogo bolje i privlačnije. Pocrneo, delovao je markantnije. Plava duža kosa bila je u istom, naizgled, nemarnom haosu a svaki detalj garderobe bio je pažljivo biran. Lanene pantalone i končani džemper davali su utisak nemara ali samo za neupućene. Merion se osmehnu pitajući se da li će je prepoznati. Bilo je glupo tako nešto očekivati. Ona je njega zapamtila jer je bio slikar, a ko je bila ona.

- Ja sam, izvolite sedite gospodine Mekjuan. Rukujući se pomisli kako se seća čak i načina na koji se on rukuje.

Dugo je o Piteru Mekjuanu maštala. Jedno vreme je čak ubeđivala sebe da će se udati za njega. A sada kada je sedeo ispred nje mašta je ustupala mesto stvarnosti.

- Ne znam da li me se sećate ali na početku vaše karijere, jednom, pre par godina u Njujorku razgovarali smo.

Merion je gledala kako pokušava da se seti i razočarano zaključi da neko o kome je ona toliko maštala nje se i ne seća. Da bi prikrila nelagodu nastavila je da priča.

- Slušajte, i vi i ja srećemo mnogo ljudi i prirodno je da se ne sećamo. Ja sam vas zapamtila jer su me oduševile vaše slike. Zato sam vas I po...

- Čekajte, pa kako se ne sećam. Njujork, pre sedam godina. Moja druga izložba.

Išli smo na večeru u kineski restoran! Uhvatila nas je kiša pa smo glumili Fred Astera i Džindžer Rodžer! Znate to mi je ostala jedna od najlepših večeri u životu.

Merion oseti kako joj srce brže kuca dok joj je u glavi odzvanjalo: "Seća se!"

- Baš mi je drago, jer se i ja sećam. Bilo nam je tako lepo te večeri.

~ 61 ~

Zvoncica&Foxy

- Znači večeras je rimejk. Treba samo da nabavimo kišu, što će u Los Anđelesu da bude malo teže - Piter se šarmantno osmehnu i nazdravi.

- Za naš zajednički projekat! -prihvati zdravicu Merion. - Znate ceo dan sam na sastancima, umirem od gladi. Nemate ništa protiv da večeramo?

- Zapravo imam. To jeste, imam ovde. Ja predlažem da vas ja povedem na jedno mnogo orginalnije mesto koje je sada ovde hit. To je najbolji japanski restoran u kojem ste ikada bili.

- Može samo pod uslovom da nije daleko jer ću da umrem od gladi. Došla sam jutros i samo su se smenjivali sastanci.

- Ne to je samo par koraka dalje. Ljudi jedu u ovom sterilnom restoranu, a prava hrana krije se iza ćoška.

Dok je koračala za njim žalila je za svojim biftekom i psovala sebe što je pristala. Znala je da će da usledi ceo niz interesantnih jela od kojih ona samo neke voli. Ali je pristala a ni samoj sebi nije bila jasna zašto.

Jela su se smenjivala. Porcije su bile veličine zalogaja i isprobala je gotovo sve vrste egzotičnih riba, a i dalje je bila gladna. Od sakija, japanske rakije, samo joj se vrtelo u glavi. Smejala se kao blesava na svaku i najmanje duhovitu opasku i psovala u sebi što je snob i što nije rekla da ne voli ovu vrstu hrane.

- Dakle obećali ste mi intervju? Znači sutra u deset dolazim u galeriju.

- Da, ali imam dva uslova. Merion se ukoči. Pomisli kako će sada početi da traži posebne uslove i novac. Nije mogla da odobri novac bez Alberta.

- Recite! - Kao prvo da prestanemo da persiramo jedno drugom, a kao drugo

ja ću vam dati fotografije mojih slika. Ne mogu da dozvolim da neki laici fotografišu moje slike.

Od olakšanja poče da se smeje. - O pa to je divno, jer ja svakako nemam fotografa. Sada ste me

obradovali! - Zaboravljaš prvi deo pogodbe, nema persiranja. Pa mi smo stari

znanci. - Izvinjavam se. Neće se više ponoviti. Smejala se otpijajući još jedan gutljaj rakije i nestajući u njegovom

šarmantnom osmehu. Zvuk mobilnog je vrati u stvarnost. Na trenutak je slušala a zatim počela da objašnjava gde se nalazi.

~ 62 ~

Zvoncica&Foxy

- Izgledaš iznenađeno? - upita zainteresovano Piter Mekjuan - Iskreno i jesam. Generalni direktor koji je trebalo da krene sa

mnom jutros i koji je otkazao zbog svojih obaveza, upravo je stigao. Imamo sutra neke važne sastanke, naravno finansijske prirode. Ja sam umetnički direktor.

- Umetnički direktore ja se nadam da ćete mi napraviti dobru reklamu za moju predstojeću izložbu - Piter zastade gledajući je sa smeškom. - Sada sam vam dao ekskluzivnu vest.

- Ne mogu da verujem - Merion uzbuđeno ciknu, ali od kada se čula sa Albertom nije mogla više da se smiri. Stalno se okretala i iščekivala kada će da dođe. Srce joj je tuklo kao ludo. Pokušavala je da se sabere ali joj nije polazilo za rukom. I dalje je glavna misao bio Albert. Vest o izložbi je bila fenomenalna, ali... Piter Mekjuan nastavi da otkriva pojedinosti izložbe.

- Pričekaj molim te da zapišem. Osećam se tako da sam sigurna da ništa neću zapamtiti - Merion poče da kopa po torbi u potrazi za notesom i olovkom. - Ceo dan sam putovala i imala sam tri sastanka ne računajući ovaj.

- Nadam se da prethodni nemaju vrednost ovoga - Piter zastade i značajno je pogleda. - Znaš više puta sam razmišljao da ti se javim, ali sve je bilo mnogo komplikovano. Ti u Njujorku, ja ovde, a nekako baš posle te izložbe počela je moja slava i bio sam toliko zaokupljen, u suštini glupostima. TV emisijama, intervjuima, beskonačnim koktelima... Mislio sam da je to važno. Sada dok te gledam shvatam da sam propustio nešto jako važno i nadam se da ćeš da mi dozvoliš da to nadoknadim.

Pre i nego što je shvatila šta se dešava njegova ruka se našla na njenoj. Merion se zagrcnu i potpuno zbunjena poče da muca nepovezano.

Pa... naravno... kako da kažem... da naravno... naravno... - Ja se izvinjavam što prekidam, Merion nisam znao da znate

najvećeg umetnika današnjice. Merion se trgnu i susrete se sa hladnim Albertovim pogledom.

Instiktivno povuče ruku. Oseti kako joj se crvenilo razli licem. - O Alberte, stigli ste! Izvolite sedite. Da vam predstavim Pitera

Mekjuana. Albert se konvencionalno rukova i naruči piće. - Nemojte da dozvolite da vas ja prekidam, samo nastavite. Merion zbunjena pokuša da spasi situaciju. - Alberte upravo smo dobili ekskluzivnu vest, a sutra ćemo da

dobijemo i ekskluzivni intervju.

~ 63 ~

Zvoncica&Foxy

Albert zainteresovano podiže obrvu u znak pitanja, a Merion ohrabrena nastavi.

- Gospodin Piter Mekjuan pravi izložbu u Njujorku. Ovu vest ćemo mi imati prvi. Plasiraćemo je zajedno sa intervjuom.

- O, pa to je fenomenalno. U znak zahvalnosti nadamo se da ćete biti naš gost u Šeratonu.

- Hvala, pozvali su me neki prijatelji koje već dugo nisam video. Ali ako od toga ne bude ništa setiću se vas. Mi smo se sve dogovorili Merion. Čekam vas sutra. Ja se izvinjavam jer moram da krenem. Nemojte mi zameriti.

- Sve je u najboljem redu. Hvala vam još jednom. Albert hladno otpozdravi i veoma zadovoljan sede. Merion je gledala

kao u čudu. - Vama kao da nije stalo do tog intervjua? Ne mogu da verujem kako

ste se ponašali! - Merion, intervju ste vi već davno ugovorili, a ako sam ja prekinuo

intimni deo sastanka onda mi je veoma žao. Trebalo je da mi kažete preko telefona da nije u redu da dolazim. I vi ste mene doveli u nezgodnu situaciju da prekidam vas i vašeg prijatelja usred zaljubljenog ćijukanja!

- Alberte! Odakle vam tako nešto? - Izvinite, ali ja imam oči! Merion je gledala bez reči, besno sevajući

očima. Nije znala šta da kaže a da ne ispadne glupo. Zato odluči da prećuti. - Molim vas gladna sam i hajdemo odavde iz ovog glupog restorana. Albert radosno prihvati predlog. Svež vazduh zapuhnu Merion i ona

oseti kako joj se u glavi razbistrava situacija. - Interesantno, pa vi i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Mislio sam

da sam ja jedina osoba na planeti koja ne voli japanske restorane, kad i vi. U poslednje vreme su me toliko izmaltretirali time. Nadam se da ćete da predložite neki biftek jer i ja umirem od gladi. Ceo dan nisam stigao da jedem.

Merion je ćutala i udisala miris mora. Sve je toliko podsećalo na dane provedene na brodu da je osetila skoro fizički bol zbog čežnje. Stiskala je ruke a onda gotovo nečujno upitala:

Alberte, odakle vi? - Nisam dobrodošao? Već sam rekao da se izvinjavam što sam vam

prekinuo sastanak. Ali vi možete da idete sa svojim dečkom, uopšte ne morate da ostajete ovde sa mnom.

Vidno iznervirana, Merion više nije vodila računa šta priča.

~ 64 ~

Zvoncica&Foxy

- On nije moj dečko i ne znam odakle vam to! I niste vi prekinuli nikakav sastanak. Da je tako, ja bih vama sama rekla. Alberte zašto ste došli?

- Mislim da nije u redu da tako razgovarate sa svojim direktorom -Albert ironično odgovori gledajući je netremice. - I kakvo je to pitanje? Valjda ja imam pravo da dođem kada hoću.

- Izvinjavam se - promrmlja Merion i zaćuta. Hodala je pored njega u tišini i molila se da ova noć što pre prođe.

- Mislio sam da vam je dečko jer ste se držali za ruke. Ali ako se vi ponašate tako sa svim poslovnim partnerima, onda u redu.

Merion zastade i zagleda se u njega. - Alberte šta vi želite od mene? Da li ja dobro radim svoj posao?

Imate li nekih zamerki? Albert je par trenutaka ćutao, netremice je gledajući, a onda

zagrlivši je nežno preko ramena reče: - Hajde da jedemo, gladan sam. Posle ćemo da pričamo. Ceo ovaj

razgovor je otišao u pogrešnom smeru. Merion je upijala toplinu njegove ruke i jedva se opirala da se

potpuno ne preda i nasloni se. Koračala je ukočeno drhteći celim telom. Kada je ugledala svetla svog hotela skoro odahnu.

Čim je konobar prišao iskoristila je priliku i naručila jedan viski. Znala je da će to biti ubitačno posle sakija ali je morala nešto da popije i da se oslobodi strašne treme. Vrtela se na stolici, stezala ruke, gledala kroz prozor, samo da se ne bi susrela sa njegovim pogledom. Bila je toliko iznenađena njegovim dolaskom da nije mogla da se sabere.

Sedeli su tako za stolom zaokupljeni svako svojim mislima sve dok konobar ne donese dva velika mirišljava bifteka. Albert poruči vino, iskusno izabravši najbolje. Atmosfera je polako počela da se opušta, prvo usputnim rečenicama o hrani, a onda nastaviše o poslu.

Merion nije ni osetila kako vreme prolazi. Kroz blagu izmaglicu gledala je Alberta preko čaše i zamišljala ukus njegovih usana. Skoro da je ponovo osećala njihovu slatkoću. Neka toplina proširila se njenim telom. Želela ga je više nego ikada. Piće i umor su učinili svoje i ona je potpuno zaboravila na strah i sve racionalne razloge zbog kojih je sebi zabranjivala da misli na njega.

Na putu do sobe Albert zastade i nežno je zaustavi držeći je za ramena. Njegov pogled je skoro paralisao.

~ 65 ~

Zvoncica&Foxy

- Merion, došao sam zbog tebe. Od broda ne prestajem da razmišljam o tebi - njegove nežne reči dopirale su do njenog srca i do svih zabranjenih snova.

Njegov glas je gotovo milovao njen vrat. Dok se primicao zatvorila je oči jer je u jednom momentu pomislila da će da se sruši od želje. Njegova ruka nežno pređe preko njenog vrata a tako očekivani dodir njegovih usana učini da nije znala gde se nalazi. Njeno telo se čeznutljivo pripi uz njega odgovarajući iskreno. Upijala je njegove poljubce kao vodu u pustinji. Njegove usne i milovanja budili su u njoj strast kakvu nikada nije osetila.

Albert veštim potezom otključa vrata i oni ljubeći se nađoše se na sred sobe ispred velikog bračnog kreveta. Njegove usne prelazile su milimetar po milimetar nežne kože njenog vrata i polako zaranjale u dekolte dok je ona mrsila njegovu kosu i potpuno prepuštena uživala u poljupcima. Samo je osetila u jednom momentu kako tanka bretela pada sa ramena a snažne ruke je podižu i spuštaju na krevet. Nespretno je petljala oko njegovog pojasa čeznući da što pre oseti njegovo telo. Još od onog dana kada ga je slikala ispod tuša on je bio njena tiha čežnja. Sada je prelazila strasno rukom preko njegovih širokih leđa, milovala butine i pripijala se tom čvrstom muškom telu dok je on iskusnim milovanjima terao da ga želi sve više. Njihova tela se spojiše u jednom strasnom jecaju dok su se svetla Los Anđelesa polako gasila.

~ 66 ~

Zvoncica&Foxy

XVII

Merion je gledala u plafon i nije mogla da veruje da je to ona, tu u tom krevetu, pored Alberta koji je mirno spavao. Sve što se desilo ličilo joj je na san. Ali desilo se i sada je toga bila više nego svesna. Bila je toliko besna na sebe da nije znala šta da radi. Samo bi je na momente blizina Albertovog tela i toplina njegove kože opomenuli na neverovatnu strast i doživljeno uzbuđenje. Ali bi odmah potom sebe prekorela i zabranila sebi da misli tako.

Albert se promeškolji i lagano prebaci ruku preko nje, sa smeškom uživanja još u polusnu. Merion se trgnu i uplašeno izlete iz kreveta. Znala je da ako ostane još samo trenutak više neće izaći do podneva. Celo njeno telo čeznulo je za Albertom, za njegovim toplim dodirom. Na samu pomisao bi se stresla i izgubila u fantaziji. Zato odvrnu tuš na skoro hladnu vodu da bi došla sebi. Za nepunih dva sata imala je sastanak, a nije znala ni gde se nalazi, ni gde je njena soba. Pitala se u kakvom li je stanju kostim koji je imala na sebi prethodne noći. Kao kroz maglu sećala se Alberta koji skida njenu suknju i baca ih na drugi kraj sobe. Sako je odavno već bila negde izgubila.

Umotala se u veliki peškir i uletela u sobu. Tek probuđeni Albert trljao je oči i gledao je pospano ali sa smeškom. Merion zastade jedan trenutak zbunjeno, a zatim odluči da izrecituje tekst koji je bila pripremila gledajući u plafon.

- Mmmm, ribice, a da se vratiš malo još do kreveta? - dozivao je Albert dok je Merion osećala kako joj kuca u stomaku i toplina se širi telom.

- Alberte, molim te! Imam intervju za sat i po. Moram da se sredim. Ali pre toga želim nešto da ti kažem. Ovo što je bilo noćas je jedna velika greška. Ja ne želim da se to ikada više ponovi. Ti imaš verenicu i ja ne želim da budem bilo čija konkubina. Ako posle ovoga želiš da mi daš otkaz, slobodno to učini jer me nećeš moći ucenjivati - izgovori Merion u dahu grickajući usnu.

- Hej, hej stani malo. O čemu ti pričaš? Kakav otkaz? - Slušaj Alberte ja nisam dete. Ti se sledećeg meseca ženiš. Ja sam za

tebe samo zabava, a ja to ne želim da budem. Meni je jasno da si ti čovek koji će se oženiti politički, ali ja ne mogu da učestvujem u tome i ne želim da imam ništa sa tim. Molim te nemoj više da mi prilaziš, ne želim da se ova noć ponovi.

Pre nego što je Albert bilo šta uspeo da kaže Merion izlete iz sobe i prebacivši sako preko sebe poče da trči do svoje sobe.

~ 67 ~

Zvoncica&Foxy

XVIII

Topla šolja grejala joj je ruke. Uživala je u osećaju sigurnosti. Napokon je opet bila u svom domu, u svojoj omiljenoj fotelji, zavaljena pijuckala kafu i gledala seriju. Zapravo, lagala samu sebe da gleda seriju.

Od kada se vratila nije mogla da se koncentriše ni na šta. Misli su joj stalno bežale ka Albertu i burnoj noći. Pokušavala je da otera sećanja ali su se ona stalno vraćala. Poželela je da nije nikada ni otišla. Sećanje na zajedničku noć je progonilo. Cela situacija je bila još više otežana njihovim novim odnosima. Albert od Segovije se ponašao krajnje rezervisano. Tog poslednjeg dana u Los Anđelesu skoro da nije progovorio ni jednu jedinu reč. Nije se sećala ni da je jednom pogledao. Ubeđivala je sebe da je i sama tako želela ali to joj nije pomoglo da se ne oseća grozno, napušteno, iskorišćeno i poniženo. Po hiljaditi put je sebi govorila da je sama tako zahtevala ali sujeta joj nije dala mira. Zvonce na vratima je trgnu iz razmišljanja. Elizabet je kao i uvek kasnila.

- Izvini zadržala sam se u radnji. Samo što sam pomislila da sam završila sa kupovinom i da mogu da krenem kada sam ugledala jedan predivan Beti Berkli sako na sniženju. Naravno da sam morala da ga probam i da ga kupim. Šta je jedna žena bez petog crnog sakoa, sada ti meni reci? O, Merion da li sam ja zauvek izgubljena? Da li ću ja celog života trčati okolo i kupovati? -Elizabet odmahnu rukom i sede na kauč. - Ništa ne brini ovo je samo mala kriza, grize me savest. Obećala sam Danijelu da neću ništa više kupiti i naravno danas nisam mogla da odolim.

- Dobro, to je pomak u tvojoj kupoholičarskoj karijeri, do sada nisi osećala nikakvu grižu savesti. Napreduješ. Iskreno mislim da je vreme da počneš da radiš.

- Mogu li kod tebe? - zapita Elizabet. - Što se mene tiče možeš. Ti si novinar kojeg čovek samo može

poželeti, ali ne pitam se ja. A taj koji se pita momentalno ne govori sa mnom. Bilo bi najbolje da se obratiš njemu ili da sačekaš da ja dobijem otkaz.

- Hajde molim te, šta pričaš? Samo se glupiraš! Šta ti je trebalo da praviš scenu čoveku sa kojim si provela najbožanstveniju noć u svom životu?

- Liz, ne bih opet o tome. Ti znaš moj stav. Ja ne želim da budem njegova ljubavnica. Previše mi se sviđa. Ako se upustim u to samo ću da patim. Već sam napravila od svog života pakao. Da li znaš kako je izgledao jučerašnji dan? Pozvao me je preko sekretarice, onda me je pustio da stojim ispred njega deset minuta dok je on pričao telefonom, da bi me na

~ 68 ~

Zvoncica&Foxy

kraju pitao da li je časopis gotov za štampu. Zatim je najledenijim mogućim glasom rekao da će biti najbolje da još jednom sve prekontrolišem. Ja ne znam šta on misli? Da li je to pretnja, šta je to? Svaki dan me zove po deset puta da bi mi rekao neku glupost ili da bi mi naredio nešto što ja već znam. Sve je to naravno praćeno ledenim pogledom i glasom sa kojeg visi sibirski led.

- Ali sama si to tražila od njega! Distancu! Baš si pametna. Zar nije bilo bolje da si ga umiljato izbegavala i tako namotavala na udicu. Ovako si ga skroz oterala.

- Ti znaš da ja to ne znam. Da znam davno bih nekoga namotala. Ali ja naprosto nisam iz te priče.

- Da, ti nisi iz te priče i sada imaš najgluplju situaciju u žiovotu. Oterala si čoveka koji ti se sviđa. A i ne možeš meni da središ posao, pa ja moram da nastavim da kupujem.

Merion poče da se smeje i oseti kako se malo opušta. - Slušaj Elizabet, ova situacija neće trajati ovako do beskonačnosti.

Nešto će da iskrsne, promeniće se i onda će se tu naći posao i za tebe. Ja sam odlučila da nešto promenim. Sećaš se Pitera Mekjuana, pričala sam ti o njemu.

Elizabet klimnu glavom i zainteresovano je pogleda čekajući priču. - Dolazi da pripremi izložbu. Sutra uveče izlazimo. Eto vidiš da

radim na sebi. - O pa to je sjajno! S obzirom da ti je taj princ stvarno neuhvatljiv,

ovo ti je najpametnije što možeš da učiniš. Tvoja stara patnja, ko bi rekao. Kada se samo setim koliko si pokušavala da dođeš do njega. Posle toliko godina. Baš mi je drago, šta ćeš da obućeš, šta misliš da odemo da kupimo nešto za tu priliku?

- Elizabet! - Merion uskliknu smejući se nepopravljivosti svoje drugarice.

~ 69 ~

Zvoncica&Foxy

XIX

- Merion predivno izgledaš! Nadam se da se i večeras neće pojaviti onaj tvoj šef i oteti te meni ispred očiju.

Merion se smejala dok su joj oči blistale na svetlosti sveća. Nalazili su se u jednom od najskupljih njujorških restorana. Nije mogla da prestane da razgleda. Prostor, rustično sređen je oduševio. Sve je bilo sređeno sa mnogo stila. Atmosfera je bila opuštena i otmena.

- I ja se nadam, iskreno, da se neće pojaviti ovde večeras da mi kaže kako je u štampi propao ceo broj.

- I ja se nadam. Da li se zbog njega okrećeš celo veče? - Ma ne - Merion poče da se smeje. - Nisam nikada ovde bila,

a izuzetno mi se sviđa ambijent. - U tom slučaju hvala. Ja sam ga sređivao. - Stvarno! Pa to je fenomenalno. Ja sam želela da budem dizajner za

unutrašnju dekoraciju ali sam odustala, ni sama ne znam zašto. - Ako sam dobro shvatio ne patiš mnogo. Vidi se da uživaš u svome

poslu. Od kada si urednik? - Samo nemoj da se smeješ, molim te. - A zašto bih se smejao? - Zato što sam urednik svega mesec dana. - Pa dobro svako od nas je jednom počeo. A tvoj početak je na velika

vrata. Imaš intervju sa slikarskom zvezdom Amerike. - Pitere, da li ti je drugo ime skromnost? - Merion se smejala i

zadirkivala. Prvi put od kada se vratila iz Los Anđelesa bila seopustila i nije razmišljala ni o čemu. Čak je bila uspela da zaboravi i na Alberta.

- Slušaj, biti skroman u mom slučaju znači pretvarati se i biti lažno skroman. Ja baš nisam tip čoveka koji se mnogo femka.

- Da, to sam napisala i u članku. Sjajno je ispao. Fotografije su odlične, intervju je pametan.

- A ti si skromna? - Piter je pogleda ispod oka začikujući je. - Ne, ja sam samo objektivna. Večeras je časopis u štampi. Poslaću ti

ga na hotel. - Iskreno radije bih da mi ga doneseš. Sutra je subota, da li radiš ili si

nešto već planirala?

~ 70 ~

Zvoncica&Foxy

Merion klimnu glavom. Nije imala ništa dogovoreno. Bila je slobodna i opterećena time kako da provede dan ne razmišljajući o Albertu.

- E pa onda bih te zamolio da mi pomogneš oko uređenja sale i rasporeda slika.

- Zar ti nemaš ljude koji to rade? - A ne ja volim da sam sređujem svoje slike. Kao i one fotografije

koje sam ti dao. Ništa što je u vezi sa mojim slikama ne prepuštam tek tako drugima. Dakle da li ćeš da mi pomogneš?

- Rado, poneću "Kosmopoliten". Možemo onda zajedno da se smejemo tebi.

- Meni zašto? Merion oseti nelagodu. Piter je očigledno bio mnogo sujetan i nije

podnosio šale na svoj račun. - Šalila sam se. Ja bih se sebi smejala. Zapravo uvek imam osećaj da

sam ispala glupa ili na slikama ružna. - Mislim da je vreme da počneš da ceniš sebe. Ti si Merion jedna jako

lepa i privlačna osoba. Znaš razmišljao sam da mi poziraš za novu kolekciju.

- Slušaj za izložbu mogu da ti pomognem. Mogu da ti pridržavam slike dok ti ukucavaš eksere u zid ali da poziram, e... to moraš da zaboraviš. Ne dolazi u obzir. Ja sam osoba koja može da mirno sedi najviše dva minuta. Osim toga i ne volim to.

- Dobro moje je bilo da ponudim, tvoje je da odbiješ. Merion oseti nelagodu pod njegovim pronicljivim pogledom. Sa

zaprepašćenjem shvati da joj njegov pogled ne prija. Nekada se topila od njegove blizine. Isecala je sve isečke iz novina, a sada kada je sedela preko puta njega, kada je on zavodljivo gledao i nastojao da je šarmira, sva čarolija koja je ikada postojala, odjednom je nestala. Misli joj opet skrenuše ka Albertu. Ali Piter nije ostavljao mnogo prostora za razmišljanje. Svojim pitanjima i zanimljivim pričama je zaokupio tako da i nije bila svesna kako je vreme brzo prošlo.

Izašla je iz hotela insistrirajući da se sama vrati. Osećala je da joj je život ionako već komplikovan i nije imala želju da ga dodatno komplikuje. Gledala je Pitera kako stoji na trotoaru i zamišljeno je prati pogledom dok je taksista čeka.

~ 71 ~

Zvoncica&Foxy

- Hvala ti što si došla - Piter je radosno dočeka nežno je obrglivši i

ovlaš poljubi u obraz. Merion instiktivno odskoči. Pitala se da li je pametno postupila što je došla ali sada više nije imala kuda. Samo se nadala da u velikoj izložbenoj sali Piteru neće padati ništa drugo na pamet sem njegovih slika. Za svaki slučaj se obezbedila i dogovorila sa Elizabet da dođe po nju. I sada joj je Elizabetin prekorni glas odzvanjao u glavi ali nije mogla da pobegne od sebe, niti sebi da objasni svoje ponašanje. I sama je imala nameru da počne da se zabavlja sa Piterom, a možda čak i da to pretvori u nešto više. Ali namera se sinoć raspršila kao mehur od sapunice. Nešto se desilo i Merion je samo gledala kako da pobegne od njega. Celo jutro je pričala sama sa sobom. Jedva je uspela da se natera da održi obećanje i ode do sale. Piter iz mašte, zamišljeno biće iz snova za kojim je toliko čeznula godinama, u stvarnosti se otopio kao grudva od snega u sauni. Sve se to desilo za samo dva sata jednog izlaska na večeru. I sama je bila zbunjena. Ali bila je njegov domaćin i morala je da ispuni svoje obaveze.

- Da li imaš nacrt kako želiš da izgleda sala? - upita Merion da bi se odmah prebacili na posao.

Piter otvori veliku skicu i Merion je morala da prizna da joj to ništa ne znači. Sve je bilo u brojevima. Tek kada Piter poče da izvlači slike i da ih kači po zidovima ona ostade bez daha. Njegove slike su je fascinirale kao i uvek. Na njima je bilo toliko energije i strasti i takva energija boja da je ona poželela da ih ima.

- Ako dobijem svoju platu u iznosu koji očekujem, biću prvi kupac tvojih slika.

- Iskreno ti se sviđaju? - pomalo dečački, nesigurno Piter upita i podseti je na vreme kada ga je upoznala, smušenog, simpatičnog slikara na početku karijere. Najednom joj je sve bilo jasno.

Tada joj se svidela njegova nesigurnost, njegov šarm početnika, a sada, on je postao uobražen, prepotentan i to je odbijalo.

- Onda ćeš da dobiješ na poklon jednu - obeća Piter. Vadili su jednu po jednu sliku i kačili je na zid. Piter se odmicao,

gledao iz daljine, ponovo je premeštao. Merion je poslušno bez reči izvršavala sve njegove naredbe pitajući se da li će Albert doći na izložbu i kada će se pojaviti Elizabet da je izvuče iz svega ovoga.

- Pomeri još malo sliku u levo, e tako, to je dobro - dovikivao je Piter prilazeći. - Ne , znam ko je lepši, da li ti ili moja slika? Zašto ne pustiš kosu?

~ 72 ~

Zvoncica&Foxy

Njegovi prsti polako pređoše preko njenog vrata u ušne školjke. Morion, zarobljena sa slikom u rukama, se trgnu.

- Pitere teško mi je ovo. On preuze sliku i zakači je na zid, a zatim se okrenu ka njoj i zatraži

joj časopis. - Većinu slika smo poređali. Možemo i da napravimo malu stanku.

Daj da pogledam kako to izgleda u tom vašem prestižnom magazinu. Merion ponosno izvuče časopis i postavi ga na sto. Par sekundi

trajala je tišina i čulo se samo šuškanje stranica. Piter je kritički čitao i posmatrao slike. Pažljivo je prelazio preko cele stranice iskusnim pogledom čoveka koji je imao smisla za kompoziciju. Čekala je da čuje njegov sud. Cenila je njegov ukus i bilo joj je stalo do njegovog mišljenja. Napokon on progovori.

- Moram da priznam da sam veoma iznenađen, naravno prijatno. Ovo jako lepo izgleda. Odlična je kompozicija, raspored slika i teksta. Članak je afirmativan. Hvala ti Merion.

Pre nego što je uspela da se snađe Merion oseti njegove usne na svojim. Instiktivno se izmakla i susrela se sa njegovim začuđenim pogledom.

- Dobar dan, ja sam Merionina prijateljica Elizabet i došla sam da je ukradem od vas da bi išla sa mnom u kupovinu.

Piter je hladno pozdravi jedva promrmljaviši svoje ime. Merion oseti olakšanje. Elizabet nastavi da brblja.

- Vidim da ste sve završili! Divno izgleda. Biće to fenomenalna izložba. Ja i Merion smo velike obožavateljice vašeg rada.

- Hvala vam, ali ja sada moram da nastavim da se pripremam. - Da li ti ja još trebam ili možeš sam? - nervozno zapita Merion. - Slobodno vi idite. Hvala Merion još jednom. Pre nego što su uspele da mu odgovore Piter je već okrenuo leđa i

otišao prema drugom kraju prostorije. Merion povuče Elizabet za ruku i tek kada su zamakle u vrevi ulice odahnu.

- Hej pa on se strašno promenio - Elizabet je zbunjeno komentarisala. - Nekada je bio tako simaptičan, spontan. A sada jedva da se

pozdravio sa mnom. Šta si mu uradila? - Izbegla sam njegov poljubac i uspela da se broj odbijenih

muškaraca u mom životu za poslednjih par dana poveća na dva. Dva

~ 73 ~

Zvoncica&Foxy

muškarca kojima se sviđam ne govore sa mnom i mrze me. Elizabet, da li sam ja normalna?

- Kakvo glupo pitanje. Naravno da nisi. Ali nisi nikada ni bila, tako da to nije ništa novo. Novost bi bila, Merion je normalna!

- Hvala ti. Lepo je znati da čovek ima tako dobru drugaricu - Merion nastavi u istom ironičnom tonu uhvativši Elizabet ispod ruke i smejući se krenu prema Herodtsu, jednoj od najvećih svetskih robnih kuća.

- S obzirom da sam odbačena od svih i proglašena za nenormalnu onda idemo da kupim novu haljinu. Želim da proslavim izlazak svog prvog broja i to što ću do kraja života ostati sama. U to ime posle te vodim na kafu i kolače.

- Jupiii! Za nenormalne! - smejala se Elizabet prateći Merion. - Ali šta misliš da prvo odemo na kafu jer sam ja malo obilazila radnje pre nego što sam došla po tebe pa...

- Kupoholičarko! Dobro pristajem. I meni su noge otpale od nameštanja onih divnih slika. Znaš da je hteo da mi pokloni jednu sliku, a sada sumnjam da će više želeti. Sve sam upropastila. Sve je uopšte tako čudno. Preko noći je prestao da mi se sviđa.

Sedajući Elizabet zamišljeno prokomentarisa. - Zato što ti se nije sviđao on, već iluzija koju si stvorila u svojoj

glavi. Da nisi maštala toliko o njemu, možda bi ti se i svideo, ovako ti si izmaštala sve ono što se tebi sviđa a on je neko drugi. Tog nekog drugog tek je trebalo da upoznaš. Ti si sa njim izašla samo jedno veče, nekada davno. To se zove zamka sanjarenja.

- Da, u pravu si - zamišljeno odgovri Merion. Sve ove godine ona je o njemu maštala, oživljavala ga. Sada kada je imala priliku da on stvarno sedi preko puta nje, on je postao razočaranje. Polako je otpila gutljaj kafe kada joj pogled zastade na naslovnoj stranici novina koje je čitala žena preko puta nje.

- Liz gledaj ono! - Gde, šta? - Pogledaj naslovnu stranu... Elizabet se okrenu i ugleda

veliki naslov na naslovnoj strani najpoznatijeg trač časopisa. ALBERT OD SEGOVIJE RASKINUO VERIDBU! - Čekaj me tu, odmah dolazim. Idem da kupim novine! Moramo da

saznamo sve pojedinosti. Merion je sedela kao na iglama čekajući da se Elizabet pojavi sa

novinama. Vrtela se od nervoze ne znajući šta da misli. Ubeđivala je sebe da su to samo lažne informacije novina koje žele da povećaju tiraž.

~ 74 ~

Zvoncica&Foxy

Elizabet brzo dotrča sa novinama. Zainteresovano, drhtavim rukama, otvarale su stranu sa člankom. Par minuta čitale su u tišini a zatim Merion prva prokomentarisa.

- Mislim da lažu. Pišu ovo samo da bi povećali tiraž. - A njena slika sa ovim klincem na plaži. Vidiš da se ljube. - Vidim, ali možda je fotomontaža. - Samo ti teši sebe. Umesto da si sada kraj njega da mu viđaš rane, ti

si ga oterala. Baš si genije. - Ali ja nemam nikakve šanse. - Do god budeš tako mislila i nećeš imati nikakve šanse. A sada ustaj!

Treba da nađemo haljinu od koje će svima da zastane dah. - A šta ako Albert ne dođe? - Doći će - samouvereno odgovori Elizabet i povuče Merion za

sobom.

~ 75 ~

Zvoncica&Foxy

XX

Merion zastade na vratima bez daha. Nije mogla da prepozna salu koju je ostavila tog dana. Sve je bleštalo pod sjajnim reflektorskim svetlima. Sala je bila prepuna. Gledala je u mnoštvo koje se vrtelo od slike do slike. Novinara je bilo na svakom koraku. Blicevi su zaslepljivali ljude. Ceo elitni, umetnički Njujork bio je na okupu. Ponosno udahnu vazduh i pomisli kako je ona imala prva vest o tome i kako mu je napravila odličnu reklamu. Niko nije propustio da se pojavi. Samouvereno je došla znajući da ce pored Pitera i ona biti zvezda večeri. Pomisli kako je dobro što je kupila novu haljinu. Najnovija kreacija Diora otkrivala je njenu figuru u potpunosti. Bila je izazovno privlačna i toga je bila svesna. Sve vreme dok je birala haljinu nije mogla da se oslobodi Albertovog lika. Dok je razgledala tražeći pogledom nekog poznatog oseti nečiju nežnu ruku kako je gotovo pomilova po leđima. Trgnu se, okrenu i skoro sudari sa Piterom Mekjuanom.

- Hvala ti što si došla i što se nisi naljutila - Merion zapanjeno pogleda u njega. - Pred izložbu znam da budem jako nervozan i možda malo netaktičan. Nadao sam se da te nisam uplašio svojim nastupom. U svakom slučaju drago mi je da si tu. Dođi, želim da te upoznam sa nekim ljudima.

Merion zbunjeno krenu za njim, prateći ga u stopu dok je predstavljao raznim ljudima iz sveta umetnosti. Pitala se šta izvodi jer je njegova ruka sve vreme bila prebačena preko njenih leđa. Osećala je kako prstima prelazi preko njene kože dok bi pričala i upoznavala se. Cela ta igra joj je bila krajnje čudna i pitala se kako će da se završi. Na momente bi prislanjao svoju glavu jako blizu i tračario goste tako da je njegov dah skoro milovao po vratu. Nervozno je pogledom tražila bilo koga poznatog ali za njih kao da je bilo previše rano.

- Dođi želim da te upoznam sa jednom posebnom osobom. Na njeno iznenađenje skrenuli su ka separeu. Na jedinom kauču u

prostoriji sedela je devojka sa majkom. Sličnost je bila više nego evidentna. Razmišljala je ko bi to mogao da bude, kada joj Piterove reči dođoše do mozga.

- Draga da te upoznam. Ovo je poznata urednica "Kosmopolitena" koja je uradila onako dobar članak. -Merion želim da vam predstavim moju verenicu, i nadam se buduću ženu.

Devojka se zanosno nasmešivši i pruži ruku. - Treba da se venčamo sledeće nedelje. Piter ne može da dočeka.

Samo o tome priča - mazno se nasloni na Pitera uhvativši ga pod ruku. -

~ 76 ~

Zvoncica&Foxy

Drago mi je da sam vas upoznala. Piter je bio oduševljen vašim radom i mi ćemo verovatno sarađivati, jer sam ja, znate, ove godine izabrana za Fordovo lice godine.

- O, pa da! Vidim ja da ste mi poznati ali nisam mogla da se setim odakle. Nadam se da ćemo imati priliku da prvi objavimo seriju vaših fotografija.

- Možda da napravite ekskluzivni prilog sa našeg venčanja? Zar to ne bi bilo divno dragi?

Piter se nasmeši i klimnu glavom samozadovoljno. Merion pomisli kako mora da pobegne odavde što pre. Nikada nije upoznala nekoga tako nesigurnog i sujetnog kao što se otkrio Piter Mekjuan. Toliko ga je prezirala da nije mogla više očima da ga gleda. To njegovo udvaranje tri dana pred svadbu, pa zatim ovo upoznavanje kojim je hteo da je ponizi. Sve joj je to bilo smešno i nisko.

Kurtoazno se pozdravi sa budućom mladom i njenom majkom i okrenuvši leđa Piteru krenu ka sali. Samo se molila da nađe nekoga poznatog. Očajanje je već preplavilao. Najmanje što je želela je bilo da stoji po strani sama a da se iskompleksirani Piter Mekjuan naslađuje time. Tada pored njene omiljene slike ugleda poznati profil. Srce je gotovo prestalo da joj kuca. Noge više nije osećala. Prilazila je automatski i razmišljala šta da kaže dok je panično stezala čašu.

- Drago mi je da ste došli. Nadam se da vam se sviđa izložba? Albert se okrenu i prostreli je ledenim pogledom. - Ne znam odakle vam ideja da se poistovećujete sa izložbom. To što

ste bliski sa autorom ne daje vam pravo da je svojatate. - Vi baš znate da vodite kurtoazne razgovore zar ne? - Otprilike isto onoliko koliko vi znate da pozdravite čoveka ujutro

kada se probudi! Par sekundi su stajali gledajući se i odmeravajući snage a onda

Merion odluči da promeni ton. Znala je da je ono jutro reagovala suviše impulsivno i nameravala je da se izvini ali je bežeći od same sebe bežala i od toga. On se okrenu i nastavi da gleda sliku. Ona duboko udahnu i obeća sebi da neće tako lako odustati.

- To je moja omiljena slika. Izvinjavam se što sam onako reagovala i izletela. Nije bilo u redu, ali je bilo pod određenim okolnostima.

- Kojim okolnostima Merion? - on se zagleda u nju, očekujući odgovor. Merion oseti kako počinje opet da drhti od njegove blizine i njegovih pogleda.

- Nisam želela da spavam sa vama. Prevarila sam samu sebe.

~ 77 ~

Zvoncica&Foxy

Albert upitno podiže obrvu. - Dokle mislite da lažete sebe gospođice Merion? Ako mislite da

možete da lažete mene onda ste u velikoj zabludi. Žena koja onako vodi ljubav sa muškarcem daleko je od toga da ne želi.

Merion oseti kako crveni. Toplina se širila celim telom. Pomisli kako bi bilo najbolje da propadne kroz pod.

- Ma ne, nisam mislila, da nisam želela, već da... - zastade nemoćno, ne znajući šta da kaže. Njegov samouvereni smešak toliko je izbezumljivao da je poželela da ga udari.

- Zašto ste se zbunili? Obično ste veoma samouvereni. - Zato što me vi namerno zbunjujete. To radite još od broda. - Ma dajte! Vi ste mene zbunili. Zaboravljate da ste se vi ukrcali u

moju kabinu. Pa ja nisam kukao kako sam zbunjen. Bojite se gospođice Merion? Iznenadili ste me, očekivao sam više hrabrosti od vas! Očekivao sam da ste borac a vi ste zapravo samo jedna zaplašena devojka koja udara glavom o zatvorena vrata pokušavajući da pobegne.

- A od čega ja to treba da pobegnem molim vas? - Pa recimo od činjenice da ste zaljubljeni u mene! Njegove usne dodirnuše nežnu kožu njenog vrata i ostaviše blagi

poljubac. Merion se ukoči potpuno zbunjena. - Merion ljubavi, tu si! Piter Mekjuan priđe i zagrli Merion, pre nego

što je i uspela da se snađe. - Kako vam se sviđa moja izložba? Čudno stali ste baš ispred te slike

koju sam namerio da poklonim mojoj dragoj Merion. Pre nego što su uspeli bilo šta da kažu Piter je već odlepršao dalje

ostavljajući čudno neugodnu atmosferu iza sebe. Albertov pogled opet postade hladan. Premeštao se sa noge na nogu dok je Merion zbunjeno stajala ne znajući više šta se dešava.

Izgleda da sam ja ipak pogrešio. Šteta. Čovek stekne pogrešan utisak, dešava se. Do viđenja Merion, vidimo se u ponedeljak u kancelariji.

Gledajući njegovu visoku figuru kako nestaje prema vratima Merion je samo osećala kako u njoj raste bes. Okrenula se na peti i ugledavši Pitera Mekjuana krenula ka njemu. Uhvatila ga je za rame i naterala ga da se okrene.

- Šta je tebi? Da li si ti normalan? Šta ti daje za pravo da se tako ponašaš?

Piter joj se bezobrazno smeškao u lice.

~ 78 ~

Zvoncica&Foxy

- Ako si ti mene odbila zbog njega i ponizila me, zašto ja barem malo ne bih tebi zakomplikovao život.

- Ti nisi normalan. Ti si jedan iskompleksirani kreten. Nemoj slučajno da mi se ikada više obratiš u životu! Nemoj da se usudiš da mi priđeš! Da li ti je jasno, bedniče jedan!

- A ti nemoj slučajno ni da pomisliš da očekuješ da ćeš ikada dobiti od mene intervju!

Merion je zastala gledajući ga prezrivo i razmišljajući da li da mu lupi šamar pred svima i napravi skandal ali onda ipak shvati gde se nalazi. Nije znala kako sebi da oprosti činjenicu što će se okrenuti i otići bez reči. Dok je marširala prema izlazu besno je gunđala i psovala sujetne, nadobudne umetnike. Sve ono što je očekivala od te večeri pretvorilo se u potpuni krah. Sa razočaranjem pogleda svoju haljinu u taksiju i suze joj krenuše na oči. Sve je upropastila. Izvređana, ponižena vraćala se, a najviše je mučilo kako da objasni Albertu od Segovije da ona nema ništa sa Piterom Mekjuanom.

~ 79 ~

Zvoncica&Foxy

XXI

Sivo, hladno jutro dočeka je svojom sumornošću. Izašla je iz metroa i žurnim koracima grabila prema velikoj zgradi Kosmopolitena. Već je kasnila. Hladnoća je skoro oduzimala dah ali je nije bila svesna. Toliko je razmišljala o tome šta da kaže Albertu da jedva i da je spavala. Sve na šta bi i pomislila izgledalo je glupo. Od deset pripremljenih govora nije ostao ni jedan. Kukavica u njoj je proradila i počela je da razmišlja kako da izbegne razgovor sa njim. Ali pre nego što je uspela da pređe prag, sekretarica je obavesti da je direktor već tri puta tražio i da mora hitno da mu se javi. Drhtavim prstima odložila je kaput i razmišljala kako on očigledno ima šta da joj kaže kada već ona nije uspela ništa pametno da smisli. Već je videla sebe na ulici, nezaposlenu, dok je otvarala velika. tapacirana vrata njegove kancelarije.

- Napokon ste stigli! Naporne su te žurke, ali sam se ja nadao da se to neće odraziti na vaš rad.

- Izvinjavam se što sam zakasnila - Merion je slušala svoj glas u daljini i razmišljala kako sve to zvuči glupo.

- Nebitno! Imam ja za vas mnogo važnijih pitanja! Albert baci na sto časopis i pre nego što se Merion i snašla pred

njom je bio "Stori", poznati trač magazin. Zapanjeno je gledala svoju sliku između ostalih. Piter je držao ruku na njenim leđima dok se ispod slike novinar pitao: SA KIM SE ŽENI PITER MEKJUAN? Merion je osećala kako joj se sva krv slila u glavu i kako od besa i šoka ne može da progovori.

- Dakle da se razumemo, vaš lični život me se ne tiče, ali ako se vi udajete ja ostajem bez urednice, prema tome, mislim da je red da ja prvi saznam a ne da to pročitam u novinama.

- Kakva glupost! Ja sa Piterom Mekjuanom nemam ništa. Molim vas da to shvatite. Najviše što sam ja imala sa njim to su dve večere, i to poslovne! Piter Mekjuan je jedan sujetni idiot koji... ne znam ni sama šta radi! Nejasno mi je. Ali jedno je sigurno sa mnom se ne ženi. Juče sam imala čast da upoznam njegovu verenicu, Fordovo lice godine! Meni je stvarno muka od svega ovoga.

Albert je sedeo i slušao bujicu reči koje su nadolazile same od sebe terane besom.

Njegov hladni pogled ovaj put nije uspeo da zbuni Merion. Bila je odlučna da kaže sve što misli.

- Dobro u redu. Rekao sam da me vaš odnos sa gospodinom Mekjuanom ne interesuje. Samo sam želeo da znam ako se udajete, jer

~ 80 ~

Zvoncica&Foxy

pretpostavljam da biste tada tražili slobodne dane ili već nešto tako. Možda biste dali otkaz!

- Ne, ne udajem se. Nikada nisam ni bila blizu toj čudnoj ceremoniji i od toga sigurno ne morate da strepite kada sam ja u pitanju.

- U redu, hvala vam. To bi bilo sve. Zapravo ja nameravam da odem za Španiiju. Nema potrebe da ovde sedim. Vi sve jako dobro vodite. Broj vam je odličan i ja imam puno poverenje u vas.

Merion se osećala kao da je neko posipa hladnom vodom po glavi. Tutnjalo joj je: "Ja ODLAZIM u Španiju", bez prestanka. Razmišljala je besomučno šta bi rekla ali ništa pametno joj nije padalo na pamet.

- Čudno, mislio sam da ćete se obradovati jer to je ipak neka vrsta unapređenja, a vi tu stojite kao ukopani. U čemu je problem?

Merion je stajala i gledala u njega dok joj je jedan deo mozga govorio "Pozovi ga da izađete", a drugi: "Glupo je". Pa onda opet: "Pozovi ga glupačo, otići će - pa šta ako će otići kada ionako nemam nikakve šanse - pozovi ga!"

- Merion gde ste, odlutali? - Izvinite malo sam u šoku od svega. Znate nije jednostavno pročitati

u novinama da se udajete, postati generalni i sve to u pet minuta. Moram da priznam da sam malo zbunjena. Šta ste ono rekli?

- Pitao sam da li mogu da se oslonim na vas? - Naravno, kako da ne! A da li bih ja vas mogla u znak zahvalnosti da

pozovem na večeru pre nego što odete. Merion je slušala sebe kako ovo izgovara i mislila da će da umre.

Spustila je pogled čekajući odgovor i pratila vrh svoje cipele. - O, da dobro ste me podsetili. Večeras stiže delegacija iz "Pume".

Treba da razgovaramo o reklami za njihove nove patike. Da li možete da budete prisutni?

- U redu, zašto da ne. Šta su naši predloži? Merion nastavi razgovor o poslu duboko razočarana što nije dobila

odgovor. Dok je slušala Alberta kako iznosi svoje poslovne ideje pažljivo je upijala svaki delić njegove pojave. Na pomisao da ga neće videti par meseci osećala se tako jadno i tužno, a više od svega nemoćno.

Uopšte nije uspevala da se koncentriše na posao. Ponovo su njene ruke bile u njegovoj kosi, njegovo, snažno privlačno telo nadnosilo se nad njom. Svi njihovi zajednički trenuci oživeše.

- Merion! Merion da li ste vi dobro? Šta je sa vama danas?

~ 81 ~

Zvoncica&Foxy

Merion pocrvene i ugrize se za jezik. Svim svojim bićem želela je da mu kaže da će joj nedostajati i da ga želi ali je više od svega bila svesna koliko bi to bilo glupo.

- Nadam se da ćete do večeras da se osvestite. Bilo bi lepo kada biste bili aktivni u pregovorima. Valjda vam je jasno da ukoliko ugovorimo sa "Pumom" reklamu za celu godinu više nećemo morati da razmišljamo.

Merion klimnu glavom i upita: - Gde je sastanak? - U italijanskom restoranu "Grande Špageti". Ako želite doći ću po vas. - U redu. Izlazila je iz kancelarije a da nije znala kako hoda. Ceo svet se bio

pretvorio u informaciju da Albert od Segovije ima nameru da se vrati u Španiju. Jedina mala šansa koja je još bila preostala bila je poslovna večera ali tu je bilo isto toliko šanse koliko i osuđeniku na vešalima da mu pukne uže.

~ 82 ~

Zvoncica&Foxy

XXII

Lakirala je nokte treći put i svaki put bi drhtavim rukama prelazila sa nokta na prst. Nervozno bi brisala, a zatim ponovo bezuspešno nanosila. Cela soba bila je puna pobacanih stvari. Išla je na poslovnu večeru i znala je da mora prigodno da se obuće ali sve joj je izgledalo ili demode ili previše svečano ili previše poslovno. Na kraju, već na rubu histerije ipak se odlučila za dugačku suknju sa šlicem koji je otkrivao njene lepe duge noge i usku crvenu majicu sa ovalnim izrezom.

Zvuk automobilske sirene je trgnu i ona zgrabi tašnicu i izlete iz stana. Psovala je samu sebe što nije uzela nešto za smirenje ili bar da je popila čašicu pića. Bila je toliko nervozna da nije znala kako hoda. U stomaku joj je kuvalo, a ruke su se preznojavale.

Uletela je u auto i prekrstivši ruke ukočeno posmatrala ispred sebe. U kolima je vladala neprirodna tišina. U jednom momentu Albert poče da se smeje.

- Merion, šta se dešava sa vama? VI ste od jutros potpuno druga osoba?

Merion oćuta momenat, a onda ne mogavši više da se uzdrži zapita: - Alberte, želim da vas pitam nešto, što me se ne tiče ali… - Pa izvolite, spreman sam čekam. - Zar stvarno idete za Španiju? - Oh, očekivao sam mnogo teže pitanje. Da, ovde više nemam razloga

da ostajem. Kao što ste verovatno saznali iz žute štampe moja veridba je raskinuta. Vi jako dobro vodite poslove i ja vam ne trebam - odgovori Albert hladno.

- Zašto ste tako sigurni u to. A šta bi bilo kada bih ja rekla da mi trebate?

U tom trenutku kola iz suprotnog pravca im izleteše i Albert jedva, veštim manevrisanjem uspe da ih izbegne. Merion nije bila sigurna da je čuo šta je rekla ali nije imala više hrabrosti da ponovi, ionako je restoran bio ispred njih. Izašla je iz kola i nervozno čekala Alberta da preda konobaru ključeve da bi parkirao kola. Bila je svesna da ima još par sekundi da kaže nešto, da proba jer posle večere će već biti kasno. Albert je nežno povuče prema ulazu ali Merion zastade i pogledavši ga u oči reče:

- Molim te, stani sekund. Znaš ono što si rekao pre neko veče na izložbi, da sam ja...

~ 83 ~

Zvoncica&Foxy

- Merion! Ljudi nas čekaju. Molim te da ostaviš to za kasnije - Albert je nervozno povuče za ruku dok je Merion muljala neizgovorene reči po ustima.

Trudila se da prati njegov korak. Nervoza je odjednom nestala i smenilo ju je razočarenje. Svetla restoranske sale i partneri koji su već sedeli nisu joj više ostavljali vremena da razmišlja.

Aperitiv je učinio da se potpuno opusti i koncentriše na posao. Razgovori su tekli na obostrano zadovoljstvo. Jedino što bi joj povremeno skrenulo misli bio je Albertov zamišljeni pogled. Primetila je da na trenutke gubi koncentraciju i da mu misli lutaju dok bi zamišljeno gledao u nju. Njegov pogled je gotovo pekao. Međutim ceo razgovor je ona vodila i terala je sebe da ne razmišlja o tome. Koncentrisala se na brojke, podizala cenu reklame procenjujući sagovornike i izbegavala njegov pogled. Sve se kretalo u dobrom pravcu, tek kada je procenila da će razgovor završiti na obostrano zadovoljstvo dozvolila je sebi da se malo odmori i naručila šampanjac. Trebalo je proslaviti ugovoreni posao, a i odlično je išao uz jagode koje su jeli za desert. Međutim njihovi partneri se izviniše i pod izgovorom da su umorni već posle prve zdravice ih napustiše.

Za stolom zavlada muk, samo je konobar dolivao šampanjac. Albert je vrteo čašu prema svetlu zagledan u bleštavilo kristala. Merion odluči da odustane od svog govora i shvati da je najbolje da razgovoraju o poslu. Misao da on odlazi izazivala je bol ali joj je bilo jasno da ne može više ništa da učini.

- Mislim da je ovo odlično obavljeno. Nadam se da se slažete sa mnom?

- Merion zašto smo pre ulaska u restoran bili na ti, a sada smo na vi? Ona zapanjeno pogleda u zamišljenog Alberta potpuno iznenađena

pramenom teme. Ćutala je gledajući u njega i ne znajući šta da mu kaže. - Ja odlazim ovih dana. Ako si želela nešto da mi kažeš mislim da

imaš još jako malo vremena - prošaputao je tako da nije bila sigurna da ga je dobro čula.

Merion je nastavila zbunjeno da ćuti Nije znala odakle da počne. Unapred pripremljeni govor koji je ponavljala po kući celo popodne prosto je ispario. Mozak joj je radio hiljadu na sat ali šta god bi pomislila da kaže izgledalo je glupo.

- Ne znam zaboravila sam - čula je sebe kako izgovara i prezirala se ali reči su već zaživele.

- Dobro u tom slučaju mislim da je vreme da krenemo. I ja imam mnogo posla i voleo bih da legnem ranije.

~ 84 ~

Zvoncica&Foxy

Dok je pregledao račun, odlagao karticu i potpisivao, Merion je razmišljala kako bi najbolje bilo da umre. Vreme je isticalo, a ona ga je puštala da zauvek ode. Ćutala je ali to je bilo jače od nje, da bi u isto vreme mrzela sebe zbog toga. Drhtala je celim telom ali reči nisu dolazile. Bile su negde duboko sakrivene ispod usana koje je nervozno grizla.

Hladan vazduh ih zapuhnu. Ona se umota i stisnu ruke oko sebe da bi ublažila nemir.

- Alberte, ja bih malo prošetala, da li ste vi... Albert se okrenu oko sebe i pogleda u noć, a zatim još jednom u nju. - A što da ne? Odavno nisam to radio. Zapravo u Španiji, u Madridu,

Barseloni šetam, a ovde sam potpuno izgubio tu naviku. Između ovih visokih zgrada to čoveku uopšte ne pada na pamet.

- Nedostaje vam Španija? -koračala je pored Alberta i podsećala se da postavlja glupa pitanja ali prava su i dalje ostala utamničena.

- Na neki način da, ali ja sam ceo svoj život mnogo putovao, a od kada radim još više i ne vezujem se previše za mesta.

- A za ljude? - Merion oseti kako joj srce kuca kao ludo. Napokon je naterala sebe da razgovor opet krene u željenom pravcu. Ali sada joj je kuvalo u stomaku i činilo joj se da će se onesvestiti od iščekivanja, od straha. Albert zastade i zagleda se u nju.

- Ponekad mi se dešava. Istina je. Desi mi se čak da se vežem za ljude za koje nikada nisam pomislio da će se to desiti. Za neke koji su me toliko nervirali kada sam ih sreo.

Albert zastade gledajući je pažljivo dok je Merion bila sigurna da njeno srce skakuće asfaltom i govori "kuc kuc"!

- I meni se to ponekad dešava. Zapravo... sada mi se desilo. Desilo mi se... da... da sam se vezala za nekoga kod koga nemam nikakve šanse. I povrh svega taj neko se sprema da ode zauvek.

- Možda taj neko ne bi otišao da zna da ste se vi vezali za njega. Mislim da se najviše u životu kajemo zbog neizgovorenih reči.

Gotovo hipnotisana stajala je gledajući u njega. Tonula je u njegovom pogledu prilazeći mu dok noge više nije ni osećala. Drhtala je celim telom ali je privučena išla ka Albertu i ništa je više nije moglo zaustaviti.

- Alberte ako bih te ja zamolila da ne ideš jer želim da ostaneš... Nije uspela da završi. Njihove usne se stopiše u jednom dugom

strasnom poljubcu. Privučena njegovim snažnim rukama osetila je da je napokon našla svoje mesto pod zvezdama.

~ 85 ~

Zvoncica&Foxy

- Znam da se zabavljamo samo tri meseca ali kakve to ima veze. Pa znamo se mnogo duže. Živeli smo zajedno na brodu. Da. sigurna sam da nisam prenaglila. U svakom slučaju želim da znaš da ćeš, pod jedan, biti moja kuma, a pod dva da moraš napraviti reportažu za "Kosmopoliten." To samo ti možeš, a valjda ti je jasno da ću ja biti malo zauzeta.... Pristaješ o divno!

Merion spusti slušalicu i ugleda Alberta kako ulazi na vrata. - Ljubavi, zamisli, Elizabet je pristala! Napraviće nam reportažu! A

biće mi i kuma. O, kako sam srećna! - Misliš da će to da poveća prodaju časopisa? - Albert je nežno

gledajući upita. - O, pa to je sigurno, zar misliš da ima aktuelnije vesti od ženidbe

Alberta od Segovije? - Pa onda bih mogao češće da se ženim, zar ne, sve za posao! - O, samo probaj - smejala se Merion. - Zar ne možeš sebi da dočaraš

na šta sam sve spremna? - Kada malo bolje razmislim... - njegove reči nestadoše zaglušene

poljubcima.

(Kraj)

~ 86 ~