PUTNIK

Bojan orevi

2003 - 2014

1

OGLEDALO Vojislav Ratari je stajao ispred ogledala i priao sa samim sobom. Njegova razdeljena linost kupala se u obrisu koji se ispoljavao u ogledalu. Samo ovom prilikom dozvolio je sebi da pronikne do onog dela svoga uma koji se plaio za oveanstvo. Taj strah ga je proganjao i pratio u stopu. S njim je spavao i budio se, on nije znao kako da ga prevazie. Satima je gledao u svoj nepomini odraz u ogledalu i razmiljao: Kao to planeta Zemlja ima svoj poetak tako ima i kraj. Kraj moe biti prirodan, nestankom Sunca, njegovim umiranjem, rasprsnuem, ceo na sunev sistem nestaje u apokalipsi svemirskog Sudnjeg asa. Postupci oveka, kao inteligentnog uma (da li, postojala je velika sumnja u tako neto), meutim, mogu ubrzati proces unitenja Zemlje. Velika je mogunost da ljudska rasa satre samu sebe, unitenje je od oruja za masovno unitenje do biolokog i genetskog koje razara samu sr oveka i prirode. Prenaseljenost Zemlje, prirodne katastrofe ili one izazvane ljudskom rukom, lebde kao mogunost zamajca haosa, kada bi nastao ne bi se mogao nikako sputati do unitenja svega, pa ak i same planete. Razume se, ni opasnost od velikih nebeskih tela nije prola, kao to su mnoge rase nestajale udarima kometa i asteroida, dinosaurusi i njihov nestanak zbog udara nebeskih tela. Samo jedinstvo zemljana moe doneti zajedniku odbranu od agresije iz Svemira, ma kakva ona bila. To bi omoguilo i naseljavanje drugih sunevih sistema. U umu Vojislava to je bila neverovatna drama, to da smo mi sami i da je sve nestalo sluajno, za njega je predstavljalo jednu nevienu la koju je oseao samo intuicijom, voleo bi da ima dokaze da je istina sasvim drugaija Ako se ne samounitimo, pre umiranja naeg sunevog sistema ivot e se nastaviti u nedrima prostranog Svemira. Ovo je upozorenje, ako ne uspe sve je uzalud. Da li se to moda ve deavalo? Gejzir smrti samo to nije prokljuao da bi nestalo Zemlje, oveka i seanje na njega. Ne, ne, ne... Revolucija ljudske svesti moe doneti spas oveanstvu, preobraaj oveka u milostivo bie, svesno i oplemenjeno znanjem i ljubavlju koje bi preobrazilo svet nasilja u svet ivota. Ta revolucija polazi od pojedinane svesti ka kolektivnoj, nikada nije masa osveivala pojedinca, ve je linost svojim uzdizanjem plenila puk oveansta ka savrenstvu.... Osveivanje oveka je zaustavljeno tehnolokom revolucijom koja brzo grabi i jede sve pred sobom, ne prati istovremeno i razvitak duhovne svesti oveka, kao da je ova prljava tehnologija potrebna za ropstvo i kontrolu.

2 Priroda ne moe vie da ide na ruku jednom gramzivom oveanstvu. Pohlepa za materijalnim bogatstvima Zemlje dovodi do kolapsa celog ivotnog ekosistema. Samoubilake namere zlog oveka ogrezlog u unitenje sebe i prirode se moraju zaustaviti i promeniti. Sve je spremno za masovno unitenje, nemoj da se zavarava da e biti poteen. Toliko je raznovrsnog oruja stvoreno da je samo pitanje asa kada e buknuti poar sveopteg kraja. Tu je i osveta prirode, spremna da osvetli obraz Zemlje. Sve je mogue. Unitavanje prirode, stanita ivotinja i zagaivanje vode. Nestanak ivotinja i ptica, nestanak uma i irenje pustinja, zagaenje reka i okeana, nestanak ivota u njima. Kaem ti, ovek je jo uvek zavisan od prirode i njen je deo, neopisiv je sled dogaaja ako priroda bude unitena. Na kraju, ovek postaje lovina oveka u ljudoderstvu do poslednjeg. Variranje temperature, otapanje polova, poremeaj godinjih doba i njihovo nestajanje, oluje i tajfuni usled nesrazmernog meanja toplog i hladnog vazduha. Nepredvidljive nevolje i nepogode na razliitim mestima. Pucanje Zemljine kore, erupcije vulkana, starih i novih sa nezamislivim posledicama. Poari zahvataju naseljena mesta i prirodu. Usled dima i praha pomraenje Sunca. Potpuna tama i novo ledeno doba. Udar asteroida ili komete u Zemlju manifestovao bi se na dva naina: potpunim unitenjem Plave Planete ili samo deliminim i novim ledenim dobom. Nastali bi razorni zemljotresi, menjanje Zemljinih polova. Iskakanje Zemlje iz njene putanje i zauzimanje drugog mesta u naem Sunevom sistemu, poremeaj putanja i drugih planeta i meseca, svemirski bilijar sa katastrofalnim posledicama. Suneve bure javile bi se kao okidai, kao talasi razaranja. Dogodilo bi se rasprsnue Sunca i unitenje njegovog sistema. Tu se nita ne bi moglo uraditi, nikakav zaklon se ne bi mogao nai. Jedino beg to dalje u duboki svemir. Naseljavanje Svemira je budunost oveka, tako jedino moe opstati. Naravno da postoje drugi naseljeni svetovi i druga ovekolika bia, razliitih svesti i tela. Preivljavanjem bi zadrali osobenosti nae svesti, tela i duha, kulture i naina ivota koje smo tako teko stekli. Pred Zemaljskim ovekom put je teak, postati drugaiji, odbaciti zlo i destrukciju, pohlepu i zla dela, da bi batinio i Svemir a ne samo Zemlju je za oveka spas. Milostiv i ljubavlju obdaren ovek bie primljen u porodicu ovekolike brae neverovatnih moi i znanja. Odbacivanje mrnje i prihvatanje ljubavi kao naela moe spasiti svet. U protivnom, kad-tad dolazi do poslednjeg rata, razlog moe biti voda, hrana, prenaseljenost, svetski diktator, greka u kompjuterskom sistemu oruane velesile, invazija iz Svemira... Koliko je oruja stvoreno, samo je pitanje dana kada e izmaknuti kontroli. Dakle, destrukcija najmonstruoznijeg oruja od nuklearnog do biolokog ubija ljude i prirodu. Rat dovodi do prestanka ivota na planeti.

3 Ljudska potreba za agresijom i samoodbranom oduzima mnogo zaliha planete, sirovine se koriste za pravljenje oruja i spremanje za rat. Bezbroj ljudi na Zemlji nema hranu i vodu i pate nezatieni od raznih bolesti i prirodnih nepogoda. Zemlja bi se pretvorila u batu i lepo mesto za ivot da nije ljudske pohlepe za vladanjem nad svima. Najbogatije zemlje nita ne ine da ublae patnju miliona ljudi, blagostanje im ide na utrb prirode, zagauju je i unitavaju do besvesti. Kao da je korporacijama u interesu da drave zavise od njihovog monopola, to je vetako stanje izazvano ropstvom raznih bankarskih kartela, naftnih, zdravstvenih, ekonomsko-drutvenih i ostalih koji podravaju sistem vladavine manjine nad veinom oveanstva. Virusi i neizleve bolesti grozomornih konstrukcija, stvorenih bilo od ljudske ruke ili mutacija u zagaenoj prirodi, desetkuju ljudsku populaciju u najstranijim mukama. Konzorcijum smatra da ljudska bia u velikom broju naseljavaju Zemlju, istina je da njima trebaju posluni ljudi da bi ih lake kontrolisali u jednom zatvorenom sistemu koji hijerarhijski vue poteze od malobrojnih koji vladaju svetom. Genetika i novo oblikovanje oveka i prirode otimaju se kontroli, menja se genetsko naslee oveka, izobliuju ljude, degradiraju telo i um oveka. Stvara se mogunost u eri globalnog sela kakav je na svet da jedan zao ovek ili grupa ljudi dou u posed oruja za masovno ubijanje, ili oni sami stvore novo oruje kojim unitavaju planetu. Teroristike aktivnosti bi im sluile za irenje straha meu graanima kao i za razloge za ukidanje linih sloboda ljudi i napade na druge koje oni odrede da ugroavaju svetski poredak. Nije nikakva tajna, razmiljao je Vojislav, da je oruje spremno i da se uveliko koristi kroz lokalne sukobe naroda koji su izmanipilisani da izmeu sebe ratuju, kao i logori za neposlune i zarobljenike. Pobuna vetake inteligencije, super inteligentne maine, usmruju ljudsku rasu. Moda mi ve ivimo u jednom hologramskom, isprogramiranom svetu gde je iluzija preuzela stvarnost u svoje ruke. Tu je i mogua invazija vanzemaljskih rasa: dobrih i milostivih da bi zemljane spreili u samounitenju, zlih i okrutnih da bi nas istrebili i od nas napravili robove, ili bi im jednostavno bili hrana! A onda virusi iz svemira. Ako ivotni oblici dolaze na Zemlju u vidu kometa tako isto moe doi i smrtonosni virus. Religiozne sekte apokaliptinih svesti stvaraju atmosferu Sudnjeg Dana usled neke od katastrofa. Masovna samoubistva celih grupa ljudi i naroda kao jedino reenje da bi izbegli patnje. Potpuna duhovna i umna zaputenost i kolektivna depresija usled uruavanja ekonomskih institucija, neredi i nemiri dovode do masovnih pokolja i pljaki hrane i vode. Nestanak vazduha, masovno guenje stanovnitva Zemlje. Unitenje Zemljinog omotaa od strane oveka ili od prirodnih ili ratnih katastrofa. Zraci smrti iz dubine svemira. Rasprsnue zemljinog jezgra usled proba novih oruja ili svetskog rata.

4

Nuklearna lanana reakcija iz atomskih centrala obuhvata tlo i atmosferu i Zemlja nestaje u eksploziji. Ledeno doba... Kanibalizam se javlja kao poslednji stadijum skoro svih prirodnih katastrofa ili onih izazvanih ljudskim iniocima. alosno je da ovek ne moe da uvidi ta ga sve eka, ili ne eli da uvidi. Za oveanstvo je najgore da prodere sebe, to je najneplemenitiji nestanak i potpuna agonija koja se ne moe opisati reima. Nedostatak hrane, preiveli prodiru svoje blinje i decu, leeve rastrzaju izbezumljeni, od gladi svoje udove grizu i svoju krv i urin piju u nepodnoljivoj ei. I tako dok i poslednji ne skona i alosna ljudska sudbina se ne svri. Ne, ne, ne, kao da oni to ele, kao da nikada nije bilo dovoljno patnje i straha, kao da je ovaj realitet jedna farma, menza za ogoljenu smrt... Nekontrolisano spajanje materije i antimaterije moe ne samo unititi nau planetu ve i na sunev sistem, moe poremetiti cele sisteme sazvea i doneti nevolje celom Svemiru. Eksperimenti sa putovanjem u prolost ili budunost oslobaaju ogromnu energiju. Razaranje uzroka i posledica, nivoi novih i starih dimenzija bitisanja nestaju ili se meaju do potpune neprepoznatljivosti. Mogunost menjanja prolosti i budunosti je klica iluzije, jednom promenjena prolost ili budunost menja sled dogaaja, bilo da se to radi zbog dobra ili zla. Onda nastaje stanje slino snu, sve je mogue i promenljivo, stvarnost nestaje. Ako takvo stanje ve nije proizalo, verovatno se ve desilo u prolosti ili budunosti. Onda se svi nalazimo u sreditu matrice jedne visoke iluzije, znai, mi mislimo da postojimo a u stvari ne postojimo. U meuvremenu, stvarnost je ipak dovoljno stvarna da se u njoj oseti bol i patnja. Svet koji oko nas pulsira, primeujemo ulima kao visokorazvijenu matu umova koji su samo obojili nitavilo, taj predatorski svet ini sve da preivi u materijalnim uslovima, njihovo boanstvo materija za njih je kraj i poetak. Tu vreme ne igra nikakvu ulogu, sa ovakvim razotkrivanjem stanja stvarnosti i iluzije dolazi se do zakljuka da ljudske jedinke ne postoje i da nikad nisu postojale kao linosti koje su svesne vremena i postojanja, ali ipak dovoljno stvarne za ropstvo. Selektivnost vremena batini sadanjost kroz sva deavanja... Ostaje ovaj as, trenutak sadanjosti koji je dokaz da smo u auri promenjenih stanja. Ovim tzv. smrt dobija novo znaenje, postaje Otkrovenje i razotkrivanje, oduzima iluziju i stvarnost ili je ponovo daje onom koji je nije shvatio. Lekcije koje nisu nauene, ivotne, uvek e se ponavljati, ve vienje postojanja kao seanje iz nekih davnih epoha, potisnutih u dubini venih seanja...

5 Ko bi rekao da je sve u asku tajenstveno i jednostavno, da smo u jednom krugu gde se iznova ponavljaju jedne te iste stvari, uvek izgledaju kao nove, ali to je zbog smrti, ona oduzima seanje i baca u zaborav, i to rade oni koji je kontroliu i koji znaju da prikriju veno znanje due. Oni koji se probude i krenu svojim putem, ne mora da znai da su na pravoj stazi. Moda e neko ove rei promeniti ili izbrisati, ponovo ih slino napisati, promene se deavaju, moda e se tu i dodati nove rei iz nekih bonih dimenzija.... Da li ti je ovo dovoljno, moj odraze koji upija strahote koje se mogu dogoditi? Upij sve strahove iz mene i zarobi ih u kristale stakla. I opet dalje me strah juri... U sluaju opte katastrofe, kada se Zemlja ne moe odbraniti, nikakve pripreme ne mogu da pomognu. U neminovnom kraju, predlaem sebi a i ostalima, bez panike i samo smireno: Nastavi da radi ono to si i pre radio, samo lagano i bez urbe, doekaj smrt u miru i bez ikakvih seanja. U sluaju kada je ograniena katastrofa, bilo rat ili velika prirodna nepogoda, predlaem, ovo se mora uraditi pre velikih nevolja: Priprema za preivljavanje i obuenost, neophodna hrana, orua i oruja za samoodbranu, vree za spavanje ili lagani atori za poneti. Da bi zatitio porodicu bie u velikoj prednosti ako bude u pripravnosti i spreman. Glavne stvari dri spremne, samo obnavlja hranu i lekove i eka kao da se nita nee desiti. Dobro je s vremena na vreme i uvebavati egzodus kako bi se to pre pripremio. Vrlo je bitno da to manje ljudi zna o tvojoj pripremljenosti, za vreme nevolje svi e se otimati o hranu i sklonite. Ako ima dovoljno novca moe napraviti zemunicu, preporuujem, u nenaseljenim prostorima, to dalje od naseljenih mesta. Sa fizikim pripremama ide i spremnost svesti, preivee samo oni koji nisu zli i koji su isti od zlih dela. Licemerima ni pripreme nee pomoi da bi preiveli Veliko ienje Zemlje. Ne bih voleo da se i jedno nasilje ostvari. Na alost, postoje odreeni znakovi koji upuuju na sigurne kataklizme. Datum poetka nevolja ostaje tajna. Zavisi od nas kako bi se zlo moglo desetkovati i unititi. Svako moe primetiti otpalost i sunovrat dananjeg oveka, ka agoniji i destrukciji, ka nemilostivosti i mrnji... Nadam se preokretu u odsutnom asu, buenju milosti prema prirodi i oveku, ljubavi koja e spasiti svet i koja e nas uvesti u Doba Prosveenosti. Obrati panju na ljude koji donose duhovne blagoslove, njih se uvaj jer su na oko mili i bezazleni a u dui su krvolone zveri. Pokuae da obmanu, u poslednjim vremenima svi e govoriti: Eno, tamo je Gospod! Ne hrlite za njima i nita im ne verujte. Crkve i religiozne grupe e svoje stavove promeniti drugim, izmenjenim pogledima na istinu kako bi njima odgovarala za pridobijanje dua. Najbolje je takve grupe izbegavati, u okrilju svoje porodice moe nastaviti negovati znanje.

6 Nikada ne privlai panju da ne bi bio primeen i obeleen kao krivac, svima e u to zlo vreme trebati grenici na koje bi izlili svoj oaj. U takvim nepovoljnim prilikama je najbolje glumiti odsutnost svojih pravih naela, tako zamaskiran nee biti na oku vlastima i ostalima koji e traiti bilo iju krv. Dakle straite i ekajte vreme pobede dobra koje e doi kao lopov u noi. Nemoj da misli da ono ne nastupa i da mimoilazi tebe ili druge. Ako zloupotrebi slobodnu volju, na sudbinu nagomilava patnju i to je tvoj izbor... Da nije i malo nade ni re ne bih prozborio. Pokreni se i ini dobro, milost i ljubav! Moj odraze koji se ogleda u vodi, staklu, u senki u koju te nosim sa sobom i kada te ne vidim a i kada te posmatram na svetlu. Vojislav Ratari je posle ovih tekih rei zamukao, odjedanput kako je i poeo da pria tako se i zaustavio, kao da je stajao na ivici ponora sa koga je pucao pogled u sunovrat. Ogledalo se ocrtavalo strahom pred rasprsnue... Zurio je u sebe u okvirenim ogradama ogledala koje su se pruale kao ilice kristalnog drveta, misli su mu se poele magliti od daha prorotva, uvijale su mu se oko lica kao zmije putene na slobodu. U njegovoj sobi, vazduh kao da je bio sabijen duhovima koji su ga opsedali... Odjednom, osetio je zujanje u uima i u glavi, nepodnoljiv pritisak obuzeo mu je celo bie, podigao je pogled ka ogledalu i na asak video udnu, reptilsku senku sa krvavim oima... Odblesak sa crnih krljuti bacio je svetlo ka Vojislavljevim oima. Ogledalo je puklo u paramparad dok se on stropotavao u agoniji neke nove linosti koja je preivljavala pakao... Prolomio se urlik, kao ranjene ivotinje a ne oveka koji vodi rat sa svojim umom na bojitu due. Ne, ne, ne, ne... To nisam ja! To nisu moji strahovi! To nije moj um! Ne, ne, ne, ne... Vojislavu se na asak uinilo da je video obrise udovita u krhotinama ogledala. Kao reptilsku formu humanoida koji se ubrzo stopio sa njegovim bezbrojnim licima. Ko je to u meni?! U mom mozgu su strahovi koji nisu moji! Ovo je iluzija mog poludelog uma, ne, ne... Koji je taj naprijatelj koji me opseda? Koja je moja prava svest? Uzdrmani svet podeljene linosti bacio je Vojislava Rataria na kolena, rukama je udarao glavu kao da se bori sa avetima misli koje su sada potpuno drugaije navirale u talasima. Sam i sa neprijateljem u sebi poeo je borbu, suptilniju od svih borbi koja e mu slediti krv u ilama, suze na licu...

7

SENKA Probudio sam se jednog dana kada je no uveliko tesala obrise senki koje su navirale kao da su crna magla. Uzbuen zbog tame, crnila koji je dolazio odasvuda, zgrabih prvu promisao koja je lebdela iznad vatre koja se pojavljivala iza tuih oiju. Ta promisao je bila o grabljivcu koji mi je usadio verovanja, pogled i ophoenje prema drugima. On je bio zamaskiran izvornim stvaralatvom oveka koga je smatrao majmunolikom ivotinjom. U meni, nita nije bilo a da nije bilo od njega, istebljivaa koji se hranio sa izvora moje svesti, kao da je brstio travu a ne mene koji sam se uzdizao i padao dok me je obarao na plea, kao ivotinju pred klanje. Moj vrisak je probio strah, samim tim kada sam shvatio sa kime se borim, potpuno lagano oslonio sam se na praotaku svest stvaranja, mojih predaka koji su ubijali Adaje kao muve! Ta senka koja je skakutala kao da je osloboena tee na kraju mi je pravila hladovinu, jer moj pogled nije mogla vie da izdri. Svu teinu mog besa mogla je da svari na tren, dok naposletku nije krenula da povraa doivljaje koje je ukrala iz dremea onih koji su se opustili. Moja svakodnevnost se sastojala od vakanja trenutaka i snova koje sam materijalizovao kroz eterinog dvojnika, moj brat blizanac mi je donosio vodu Sveprisutnosti sa kojom sam umivao slepe oi da bi progledao dok se zvezde pretvaraju u supernove, ili se sve uruava u crne rupe za one koji nisu znali nita vie do samo za sebe. Namera me je vodila pored Zenice Tame, ali kako, kako sam mogao da proem osim na vrhovima prstiju, na rukama. Senka mi je prodrala none prste jer nisam bio dovoljno obazriv, samo su tabani ostali, buni u hodu koji su mogli da probude ak i druge dimenzije postojanja. Tako je to kada si ratnik, na bojnom polju uvek ostavi neki svoj deo, zbog prikradanja, jedanput sam se sapleo o sebe dok sam se podigao da podignem srebrnu nit koja se oslikavala kao tunel, ta nesmotrenost me je kotala novog ivota. Sada sam se setio i pred Tamu sam izaao kao invalid, to nije ono to mi je Pogled Tame podario pa da vraam osakaenim. Ree mi: Idi, nai svoje delove kod saveznika koje sam ti poslala a na koje si mislio da su ti neprijatelji! Podarila sam ti celinu sebe, zato mi vrati ono to je moje! Ti nema nita svoje i tvoj um je moj um! Pored mene mogu samo proi oni koji su svesni toga, da se ja hranim samim sobom kao odbaenim delovima bila bih zadovoljna i mrvicama, ali ne, ja elim da sazri kao voka da bih tvoju slast straha inhalirala sa uivanjem!

8 I tako, vratio sam se mom predatoru koji me je ekao u jednom skoku, svezan u letu dok sam ga kraikom oka uhvatio kako mi pije krv u zamci od seanja, iznenaen tehnologijom elektromagnetnih polja, vezah ga gravitacijom etra i materije za stub tiine... -Kuda majstore? Ne batrgaj se tamom, moj si! Polako, umiri se, vidi li ovo svetlo od Velikog Stvaranja, nemoj da te sprim u venom trenutku kao to si ti sa mene skidao oklope kradom! Stani! Polako, ne elim ti nauditi, samo elim da mi vrati ono to si mi uzeo, hiljade godina manipulacija, svu onu bol koju si mi prouzrokovao, da otpustim ka miru savesti, venog, sve to me titi... Senka, kada je pogleda, ima svoj izvorni oblik, puna je krljuti a lice reptilsko, humanoidno, menja se i u druge oblike ali vidim joj pore kako se skupljaju u gru dok usisavaju hranu! Fluidna, kao da je crna magla, ali ipak sa oblikom i oima koje su crnje da crnje ne mogu biti! Hrani se strahom, eterskom frekvencijom apatije, kada bi da podigne no u naem svetu, treba joj krv, plazma, deje meso skuvano vriskom bola -Reptilu, priaj ono to zna, govori slikama da te razumem, ti, u strahopotovanju evo, skidam ti oreol od tame koji si namakao kao hladovinu od nae svesti. Suvie si se opustio, sapleo si se na sopstvenu zamku, neu te pustiti, ako treba postau kao ti dok mi ne kae slikama, ta se to deava! Uao sam u njega svom silinom svetla, poeo sam da ga kidam ali on se ponovo sastavljao i roptao, urlikom sam mu najeio oi dok je podrhtavao skupljen na mome dlanu dvojnika. Hajde, cele mirijade tvoje brae su preko puta mosta, to je granica, vidi li bezdan primarne energije uspavane svesti, kamen, hoe li tamo tvojom voljom, u reciklau iluzije za novu stvarnost! Kako ti nije jasno, ovo je sada moj as, jeli, koji ne postoji jer u ga rastegnuti kao tvoju crnu kou kojom si obuhvatao plen dok ti se molio. -Dobro, dosta je, ako me pusti posle slika koje sam uaurio kao pauk svoj plen, nitima tamnica, pokazau ti jednu od istina na koju smo zalepljeni, naom eljom da vladamo univerzumima samo za sebe Istina nije samo jedna Doli smo iz nelinearnog svemira u praskozorje vremena, pobegli smo od svetla gde smo izgubili jednu od bitaka da bi se balans ustalio, jer, nekada smo i mi bedili a i sada emo, uskoro zaokruiti nau farmu od ljudskih bia u ovom sazveu! Fiziki svemir je na Bog! On slui nama za ekspanziju! A ti, ti si retkost zato to si prozreo svoj um koji je u stvari moj!

9 Da nastavim, tvoji preci su nekada bili uzviena bia, poznati sanjai u svim dimenzijama, puni znanja ali ne i tolko fiziki da bi spavali okovima materije. Potpuno naivni, dozvolili su da ih porobimo. Nita nismo uradili osim to smo im otvorili vrata zaborava, a hrana nam je tako bila potrebna, ti ne zna ta je glad, ona iskonska koja prodire sve pred sobom dok i sebe ne prodere! Energija je mo kojom se hranimo, mi, sa one strane dobra dok pravimo scenarije kako da priemo ivinetu u ljudskom obliku. Genetski smo vas promenili, vaim svetlom smo vas ponovo kreirali da biste nam bili roblje, da bismo vas silovali i drali vas kao i to vi to isto radite ivotinjama. Na grabljivi um smo vam usadili sa lanim religioznim verovanjima, i postavili smo vam pastire od nas da kao stoka budete mirni i krotki u oborima, dok kroz ivot prolazite oborenog pogleda sputani materijalnim problemima. Novac je dokaz kako za vrednost niega, va put buenja due pretvarate u kaljugu gde se kao svinje valjate, nesvesni iluzije. Pasemo vas kao travu, kad izniknete, brstimo vas do korena, sjajom vae uplaene svesti opijamo se do iznemoglosti... Tvoja svest je za mene postala gorka, postao si mi bljutav i sve manje sam ti mogao nauditi, i to malo hrane to sam ti uzimao mi je postalo odvratno. Hranei se sa tobom, upijao sam i tvoje znanje u vidu frekvencije postojanja, uzdizao si je ka svetlu koja me je pekla kao gria savesti! ta sam ti pre radio -Otvori se, u krajnjem sluaju moda e mi biti kuni ljubimac kao to su moji drevni preci postupali sa tvojom rasom. Ali ipak ne, ako bude potpuno iskren, pustiu te da samo jednim skokom, ako ima snage, ode u preispitanje sebe i puta koji si izabrao. Nastavi -Meni si dodeljen pre nego to e se roditi. Tvoji roditelji nisu ni krv imali kako treba da bi bili kompatibilni sa sigurnou da e se roditi zdrav. Od samog poetka pravio sam ti scenarije kao vrhunski reicer kada pravi film. Okruio sam te ljudima niske frekvencije ivljenja, samo da bi te iritirali i izvalaili energiju. ak sam i tvoj sveti dan kada si se rodio, pogazio krvlju i bolom tvoje majke. Izbio sam ti pogled na stvarnost preciznim pogocima iluzija da bi ti umrljao pogled na svet, suvie si bistro gledao i bio tih dok si posmatrao agonije linosti iz tvoje porodice. Dok sam te uvodio u bol, usaivao sam ti tamu kao jedini pravi san koji ne treba da zaboravi. Sve smicalice svakodnevne kojima si bio izloen, sluile su mi kao hrana. Ali prava gozba je nastupila kada sam te sastavljao sa raznim enama, oh, nisam vie mogao da skaem koliko sam se prejedao od tolke silne hrane! Taman kada si trebao potpuno da se probudi, ti si potpuno zaspao.

10 Jednoj si ak napravio i dete a da nisi to znao, koje je dolo ubrzo, za novi obor, oh, od mene je nainilo vrlo sitog predatora! Seksualna energija je pravi uitak za mene, ti orgazmi i mo koju si gubio svakim svravanjem, od tebe je pravilo potpuno isceenu voku. Jednom sam te spojio biem koje za malo da te dokraji brutalnoi i bezdunou, iako je ponela to ime da bi se lano zvala DUA! Divio sam se svom linom umeu kako sam ti uspevao smanjiti auru i da od tebe napravim skoro mrtvog oveka. -Ti, prokletnie, ukaljao si sve to mi se desilo u ivotu, vratiu svoju potpunu mo polomljenih nogu i oruja bez savesti pred takvom spodobom kao to si ti! -Ne esti se. Ti nema svoj um. Taj bes koji osea je moj bes i ti si moja svojina koja pod mojim skutima lipcava dok te ne pretvorim u crvljivi le! -Vie nisam Nema vie ak ni nadu da moe da se izvue, tvoj balans ti je izmaknut ispod krljuti kojom si prekriven kao kakva gamad! Napustio sam svoje telo, svesno drei reptila zahvatom svesti u svim orujima da mi ne bi izmigoljio u drugi oblik, odveo sam ga na rub crne rupe -Stani! Obeao si mi da me pusti, zato, zato gazi svoju re? -Kao to si mi rekao. Ja nemam svoj um, niti ita svoje. Ti to ubija sebe kroz mene, na takav nain da e se u jednom od vremenski holova preobraziti u onog koji e sluiti drugima. U eonima ili vremenu lekcija ne moe da skrene sa puta jer sada e nestati da vie nikada ne postoji ovakav kakav si to do sada bio... Ti ubija sebe Gravitacija tvoje svesti razloie te na primarne molekule Jer sve isijava iz Jednote svega da bi tu Jednotu i sluilo, na bilo koj nain, bilo kako i u emu... god... da prebiva... uvek... i nikad... Da li je to bio san ili stvarnost, u sebe je Vojislav duboko ulazio, u svoj um, duu, nita nije ostalo, tek tamni trag iz njega gubio se ka horizontu nekog novog ropstva, ili slobode, meutim, niega nije bilo do iskonskog mira zahvaenog titrajem probuene biti koja je sluala nepoznat zvuk stihova... I svu su podigli svoja lica u rtvi linosti, u nijednoj smrti se ne ponavljaju, kao u raanju kada izlaze iz sveta, duhom za duhom u nonoj magli koja gui, odbijeni od svetla i sa ranama na rukama kojima su dodirivali ar Sunca, trae sebe i svoj muk odbaen glasovima tuinaca...

11

BOLNICA -Da li ste vi Vojislav Ratari? Molim vas, odgovorite! Da li ste svesni gde se nalazite? Vojislav je leao u zatvorenoj sobi, u belo tapaciranoj od tavanice do poda. Nalazio se u ustanovi za leenje umobolnih. Bio je u ludakoj koulji umrljanoj od skorene krvi i pljuvake. Lice mu je bilo mravo i neobrijano. Oko oiju, upalih u lobanju, isticali su se tamni podlivi. Ve dugo nije nita ni jeo ni pio pa su posledice bile vidljive na njegovom telu koje je sad bilo mravo i iscrpljeno, usne su mu bile ispucale od ei, telo je podrhtavalo u groznici. -Ko ste vi?.......... Gde se nalazim? Zato sam vezan? -Ja sam doktor Duan Brati, psihijatar. Nalazite se u psihijatrijskoj ustanovi za teke sluajeve. Trenutno ste u posebnom, strogo izolovanom odeljenju. Vezani ste da ne bi povredili sebe ili ljude koji su tu da vam pomogu. -Molim vas, dajte mi malo vode! Tako sam edan! -Ne smemo vam dati vodu, vae stanje izmenjene svesti moe da se produbi. Ne znamo zato je do toga dolo. Uskoro stiu analize vae krvi i snimci mozga, videemo ta se desilo vaem telu i zato je u njemu dolo do promena. -Molim vas!.... Ne mogu vie da izdrim! -Strpite se jo malo. Da li se seate nekih detalja? Na primer, neke sitnice koja bi vam vratila seanje? -Ne!......Niega se ne seam. Vode... -Policija vas je privela zbog ugroavanja javnog reda i mira. Bili ste izbezumljeni. Priali ste o invaziji koja samo to nije poela. Govorili ste o Crnom Suncu koje dolazi iz svemira, koje e unititi Zemlju i ceo na Sunev sistem, o asteroidima i Talasu Preobraaja koji e obuhvatiti odabrane za vii svet od ovog, o nekakvim gmazovima koji upravljaju planetom i zaveri koja postoji sa vladom iz senke. Ljudi su se okupljali oko vas i sa strahom su vas sluali. Vikali ste da je dolo vreme za oruanu pobunu, da oni koji se ne promene i ne shvate sistem, ostaju i dalje u ropstvu, i iznova se vraaju na drevnu Zemlju kao novi poetak istog, ili slinog... Da li se seate ta ste priali? Kuda ste krenuli? Da li neko zna za vae planove, ili ste ih vi sami izmislili? -Ne seam se niega! Dajte mi malo vode! Ne mogu da razmiljam! Svest mi se muti, slike u meni naviru, nisu dovoljne da od njih uobliim deavanja kroz koja sam prolazio...

12 U sobu je uao asistent gospodina Bratia, nosio je lekarske nalaze i punu flau vode. -Kako mogu da zakljuim, vae stanje se popravilo i vie niste alergini na tenost. Daemo vam vodu, mada jo uvek nismo sigurni u vae ponaanje, gospodine Ratariu. Duan je zabrinuto listao nalaze, kao da jo neto nije bilo u redu. -Hvala! Voda mi nije bila nikad slaa. Da niste stavili neto u nju? Mogao bih da je pijem danima, a da je se ne zasitim. -Postoji problem Ratariu, u nalazima o skeniranju vaeg mozga naeni su vam tumori veliine oraha. Najverovatnije je to uzrok vaeg neobinog ponaanja. Tumori pritiskaju odreene delove mozga, pri emu dolazi do nadraaja tih delova i do ekstremnih sluajeva u vaem ponaanju, zavisno od toga u kom delu mozga je dolo do poremeaja. Znamo samo to da deo mozga koji nije kontaminiran preuzima funkciju unitenog dela. Mozak nastavlja da se prilagoava i da se bori za ivot do poslednjeg neurona. -Da li se tumori mogu izvaditi a da ja ostanem iv? -Ne znam! Ja sam psihijatar a ne hirurg. Sigurno postoje rizici i mi emo ih utvrditi ovih dana sa naim kolegama koji takve hirurke zahvate rade skoro rutinski. Mi emo vas osnaiti i pripremiti vae telo za odluujuu bitku protiv smrti. -Odveite me. Pustite me u otvoreni deo bolnice. Sada se dobro oseam, nema vie potrebe da budem u ovoj sobi vezan kao ludak. -Na alost, tek posle operacije biete puteni. Vae nepredvidljivo ponaanje ne moemo sputati, vrlo ste agresivni i u stanju ste izmenjene svesti. -Neu ni preiveti tu operaciju! Zavaravate me da u ostati u ivotu! elite da eksperimentiete na meni!...... Da li je tako? To je zavera!...... Oduzeete mi ivot!...... Da li je tako!? Vojislav je usplahireno isputao nerazumljive glasove. Poeo je da vie na nekom nepoznatom jeziku. Trzao se i pokuavao da se oslobodi stiska ludake koulje. -Dajte mu injekciju za uspavljivanje! Stanje mu se pogorava. Moramo brzo delovati ako mislimo da mu spasemo ivot. Konzilijum lekara u sluaju Rataria je odran hitno. Pozvan je vrhunski hirurg za operacije na mozgu Milan Slavkovi. On je uvidom u Vojislavov sluaj poeo ekspoze o Bojim takama na mozgu. Sastanak se odravao u jednom od amfiteatara bolnice. Na zidovima su bile osvetljene ploe za pregled snimaka mozga, na sredini se nalazio sto i na njemu hrpa izvetaja i nalaza. Prisustvovali su Duan Brati i njegova asistentkinja Nadeda Mirkovi, psihijatar.

13 Bio je prisutan i uvaeni Neboja Vidosavljevi koji izuava paranormalno kod pacijenata i jo nekoliko lekara zainteresovanih ovim sluajem. Tajenstvenosti nije nedostajalo u svemu ovome, zauzimanje za ivot nepoznate osobe razotkriva mogunost da ipak nita nije sluajno. Kao da su odnekud znali Vojislava a i on njih. -Drage kolege, ast mi je to mogu da uestvujem u spasavanju vota gospodina Rataria. Ovo e biti vrlo teka operacija, delovi mozga koji su poznati kao Boije take, take spiritualizma, to jest vie duhovnosti, centri za iluziju i stvarnost, u stanju su da promene ponaanje dotine osobe do neprepoznatljivosti. Mi jo uvek nismo sigurni ta se deava jer je osoba u takvom promenjenom stanju sposobna za neverovatne mogunosti, potpuno je nepredvidljiva. Psihopatoloki profili takvih ljudi su vrlo razliiti, meutim, postoji jedan cilj ka kome oni idu potpuno sigurni u sebe. Do sada nisam imao operaciju tumora na mozgu koji se pojavljuju i nestaju nehotino, po pregledu snimaka vidi se da oni na jednom mestu nastaju da bi kasnije nestali i pojavili se na drugom mestu na mozgu. anse da Vojislav preivi su od 5 do 10 posto, ne vie. Na osnovu mog oskudnog iskustva, kada sam operisao levu stranu slepoonog dela mozga, kod jednog od pacijenata se u postoperativnom toku pojavila vrlo jaka izofrenija. To je bila izofrenija sa autistinim, vizuelnim i slunim halucinacijama koje su ga potpuno odvojile od stvarnosti. Na mahove bi uspostavljao komunikaciju sa okolinom i prenosio poruke religiozne sadrine, razna nerazumljiva proroanstva iz prolosti i budunosti. Drugi put je pacijent govorio na starosrpskom. Brzo smo se snali i rei snimili na diktafon. Jedan strunjak za vizantologiju i srednji vek je preveo rei starosrpskog na savremeni jezik. To je bilo proroanstvo za bitku izmeu srpske i bugarske vojske na Velbudu. Proroanstvo se odnosilo na mladog vojskovou, sina kralja Stefana Deanskog, budueg Duana Silnog, koji je najvie doprineo pobedi nad bugarskom vojskom. On je, kao to svi ve znamo, bio sledei srpski kralj a kasnije je krunisan za cara svih Srba, Grka i Arbanasa u Skoplju. Nismo mogli ni da pretpostavimo da e izneti neke podatke za iju validnost se sad bore strunjaci za nacionalnu istoriju. Tu su bila i proroanstva koja nemaju potvrdu u dananjoj istoriji. Jedno od njih se odnosi i na Duanovu smrt. U njemu se prorie da e biti otrovan, a mi smo uili da je umro od bolesti. Sa ove vremenske distance mi to ne moemo znati. Zanimljivo je da je pacijent ispoljavao vrlo jake emocije, kao da je i sam prisustvovao tim dogaajima. Posle godinu dana on se oporavio i sada ivi sasvim normalnim ivotom. Jo jedna zanimljivost je vezana za njega. On je pre toga bio ateista i pripadao je ekstremnoj komunistikoj partiji. Posle oporavka postao je vrlo religiozan, strpljiv i miran.

14 Napustio je partiju i posvetio se humanitarnim aktivnostima, ukazivao je pomo naputenoj deci, starim i bolesnim ljudima. Mi ne znamo ta e se desiti u ovom sluaju? Sada moramo da odstranimo delove tumorom zaraenog mozga gde se nalaze. Ako ne reagujemo brzo, smrt e nastupiti uskoro. Tumori e se proiriti na ceo mozak, pri emu e izazvati komu, a ubrzo i smrt. Ovo je prvi put da vidim tumore kako se pojavljuju i nestaju na Boijim takama u mozgu. Pretpostavljam da e postoperativni tok biti dug i teak. Postoji verovatnoa da se on nikada nee probuditi. Telo e mu moda biti prikljueno na aparate za odravanje ivota, ali ako ne bude promena i nikakvih znakova poboljanja na mozgu, moraemo aparate da iskljuimo. Gospodine Vidosavljeviu, kakve se paranormalne pojave mogu u ovom sluaju oekivati? -Ja imam iskustava kada je oteen odreen deo mozga, kod Vojislava je cela situacija vrlo udna i misteriozna. Kod jednog pacijenta se pojavila sposobnost telekineze u krugu od pet metara. Telesna i umna snaga su bile izvan kontrole pacijenta, u nekim prilikama se ponaao automatizovano, voen od neke sile. Kada je ispoljavao agresivnost znao je da demolira sobu u kojoj se nalazi, pa i da nanese tee fizike povrede osoblju. Povreivao je i sebe, kao da je on sebi bio kriv iz nekog razloga. Na kraju smo morali esto da ga uspavljujemo, nismo mogli da kontroliemo njegovo ponaanje. Stanje mu se pogoralo kada je on, kako je rekao, morao da poe u misiju spasavanja sveta. Hteo je da skupi odreenu grupu ljudi neokaljanih grehom, sa kojima bi se sklonio u nepristupane predele da bi preiveli veliki, poslednji rat. Pre dolaska Novog doba, koje bi, po njemu, nastalo kada se rat zavri porazom zlih snaga. Vikao je da zna gde se nalaze utoita za spas i da nama ne eli da otkrije mesta koja su predodreena za izabrane. U meuvremenu je predskazao dogaaje lokalnog karaktera; jedan zemljotres manje jaine, mesto i vreme kada e se desiti. Opisao nam je i jednu veliku saobraajnu nesreu sa okolnostima pod kojima se desila i ostalim podacima kao to su broj mrtvih i povreenih. Posle tih predskazanja, koja su bila stoprocentno tana, sve nas je ostavio u nedoumici. Vremenom, uspeo sam da mu se pribliim. Znao je sve o meni i mojoj porodici. Kada sam ga pitao kako dolazi do takvih podataka i ko mu ih alje odgovorio mi je da dobija vizije u obliku ivih slika koje nastaju samo kada je on u nekoj vrsti transa. Nama je sve to izgledalo kao ista izofrenija. Jednog jutra se nije probudio, ostao je u snu tri dana. Posle buenja niega se nije seao, njegove vizije su nestale. Dalje nije pozivao na svoju misiju. Potpuno se oporavio i posle detaljnih pregleda puten je kui kao zdrav.

15 Njegova porodica, meutim, nije mogla da prepozna njegovo ponaanje. Ranije je bio alkoholiar i vrlo nasilna osoba, zlostavljao je svoju porodicu. Radio je u klanici kao obian radnik. On ne samo da je dao otkaz u klanici, ve se odrekao alkohola, bez predhodnog leenja. Potpuno je uskladio ponaanje prema svojoj porodici i sada sa njima ivi u harmoniji. Naao je novi posao, tako da sada radi kao prodavac novina. Dakle u sluaju Rataria moemo oekivati sline faze u oporavku, moda i intezivnije. Moemo oekivati i njegove paranormalne postupke u vidu telekineze, jo udnijih vizija, telepatije, ogromne fizike i umne snage koji bi se pojavili posle operacije. A moda i nee doi do toga? On se mora fiziki izboriti za svoj ivot. Da li e uspeti da prevazie komu u prvoj fazi oporavka-to ne znam!? Zapisau svaku njegovu viziju, nikada se ne zna da li e biti u pravu. Ja sam tu da otkrijem njegove skrivene moi. Razgovor je zavren u neizvesnosti svih, pretpostavke nisu vredele za konaan sud koji je ekao Vojislava Rataria.

16

SUBJEKT - V. R. 669 Tajni centar dravne bezbednosti, odsek za paranormalno i praenje proroanstava osoba koje su pod nadzorom. Mesto: atomsko sklonite, duboko pod zemljom. -Agente R. 33. Da li je spreman izvetaj o subjektu- V. R. 669? Kasnite kao i uvek. Sa nestrpljenjem oekujem ta imate da mi kaete? -Uvaeni generale S. 1. Izvetaj je delimino spreman, misija jo nije zavrena jer je subjekt jo uvek u ivotu. Njegovo stanje ulazi u zavrnu fazu i sve je pod kontrolom. Ostaje da ispratimo dogaaj do kraja i da zabeleimo, ako uspemo poetak Apokalipse. -Molim, podnesite izvetaj o dosadanjem toku istrage. I molim vas, budite odreeni, nemojte nita da preskoite, ni jednu sitnicu ili detalj koji bi mogao da nam bude od velike vanosti. - Subjekt V. R. 669 je prvi put primeen kod saobraajne nesree na auto putu, stojao je sa strane i posmatrao uviaj policije. Drugi put je vien kada su vagoni sa radioaktivnim supstancama iskoili iz ina, tada je teta bila vrlo mala. Za taj dogaaj mediji nisu smeli da znaju, postojala je velika opasnost da doe do ekoloke katastrofe nesluenih razmera. On je sa distance posmatrao ta se deava, pritajen. Uspeli smo da ga neprimetno snimimo kamerom. Trei sluaj nas je ve doveo u kontakt. Naime, on je spreio samoubistvo jedne devojke koja je htela da skoi sa mosta u nabujalu reku. Uspeo je da je vee za ogradu mosta i pozove policiju. Naravno, snimili smo taj dogaaj i on je tu ispao pravi heroj. Njegova povezanost sa prethodnim sluajevima navodila nas je na to da je on znao za njih, moda ak i uestvovao u izvrenju zloina. Posle spasavanja devojke shvatili smo da su to njegova sigurna vienja buduih dogaaja. U prva dva sluaja on je bio na licu mesta da bi se uverio da li su ona istinita. Ve u treem je pokuao neto da preduzme, stigao je ranije i spasao je ivot devojci i ona je ubrzo putena kui. Saznali smo da je neizleivi narkoman i da je u tom trenutku doivljavala jaku apstinencijalnu krizu. Posle putanja kui skoila je sa desetog sprata zgrade i ubila se. Za nju nije bilo spasa. Subjekt koga smo pratili bio je preko puta te zgrade, stajao je na ivinjaku trotoara, podignutog pogleda ka vrhu zgrade, ispratio je rtvin pad i stravian jauk. Priao je devojci, koja je leela u lokvi krvi i prozborio: teta, nisam uspeo...

17 Inae, subjekt se doselio iz jednog malog mesta u grad, iznajmio je stan i tu je provodio dosta vremena. Za vreme dok je izaao da prisustvuje samoubistvu devojke, nai agenti su uli u njegov stan i postavili prislune i vizuelne ureaje za njegovu danononu prismotru. Kasnije se ispostavilo da to nita nije vredelo. Od njega smo dobili poruku da on zna za nae prisustvo i za ureaje koje smo postavili u stanu. Svaki korak koji uinimo njemu ne moe da promakne, i zamke koje mu pripremamo. U poruci je jo stajalo da on nita nee dirati, da zna svaki na korak i da ga ne moemo spreiti da to uini. -ta je trebalo da uini? Ne mogu da verujem da vas je primetio iako ste bili obazrivi. Nastavi dalje. -To je za nas ostala tajna do trenutka kada nije mogao da zaspi. Zdravstveno stanje mu se pogoralo, noima oka nije mogao da sklopi, bio je uznemiren i u stanju permanentnog straha. U mraku je plakao, a njegovi jecaji su bili neto najuasnije to je ovek mogao da uje. esto je ponavljao rei: Nemogue! Zato ba ja? U sobi osim njega nije bilo nikoga, ali su se ula dva glasa. Jedan glas je bio sigurno njegov, a za drugi nismo mogli da saznamo odakle dolazi i koja bi to osoba mogla biti. Taj glas mu je naredio da mora odmah da krene, ostalo je jo malo vremena... On je morao da se vrati u mesto odakle je doao i da pripremi egzodus odreenih ljudi, koje bi trebalo usput da prikupi. Glas ga je uveravao da promene samo to nisu poele, da u prvom talasu gine veina ljudi na zemlji, mnogo ljudi e nai smrt u raznim kataklizmama, to prirodnih to izazvanih ljudskom i tuinskom poganom rukom, sam mali broj ljudi preivee razaranje sveukupne ljudske civilizacije kroz preobraaj svesti i tela ka nekom novom svetu... Glas je nastavio.. Milosti nestaje, mora se ispuniti ono to je neminovno i to dolazi. Nestaje pravde kao naela boanske ljubavi koja bi da preobrazi svet, koja bi da podari nove obrise stvaranja i otvorila horizonte uda ovekolikosti za ljudski rod koji je na pragu samounitenja, barem njegov vei deo... ovek se mora zaustaviti, unitava planetu Zemlju za tu raun i mi tu nita ne moemo uiniti. Sklopili smo zavet etva sa Biima Svetlosti, a ljudi i elementarna bia prirode su deo tog zaveta. U misiji preobraaja Zemlje i oveanstva uestvuje ceo svemir. Zemlja je deo beskonane celine, ona prolazi kroz sopstveno Uskrsnue ka viem nivou postojanja... Glas ga je i dalje nagovarao i pourivao. Subjekt V. R. 669 mu se alio na vizije budunosti, da ne moe da izdri veliku koliinu bola i patnje, koje na njega naviru u talasima, sa razliitim scenarijima iako je matrica vremena ista.

18 Razaranja i smrti su ga toliko opsedali da je poeo da gubi razum. Glas ga je uveravao da mu je to sudbina i da mora izdrati, da se on sam ponudio da u vremenima probraaja odri frekvenciju svetla i prui pomo onima koji idu ka prelazu, koji su kandidati za vii eterino-materijalni svet, da je to rizik koji je prihvatio iz samilosti i da mora izdrati. Zemlja je u sudbonosnom trenutku, moda e preiveti, a moda i ne? I mnoge druge Planete su unitene, pred Zemljom su dogaaji od sudbinskog znaaja. Sve je to na njega ostavilo suvie jak utisak, u sebi se borio sa demonima smrti. -ta se deavalo dalje? -On je jednog jutra krenuo van svog stana. Besciljno je lutao gradom, zaustavljao bi se na uzvienjima grada i posmatrao zgrade koje su se pruale u nedogled. uli smo ga kako je kazao: Zar e ceo grad nestati u jednom od udara asteroida ili kometa? Zar e svi poginuti? Negde pred sumrak se zaustavio u parku, seo je na zemlju i naslonio lea na lipu, podigao je glavu ka kronjama stabala i posmatrao ih. Malo kasnije je legao na golu zemlju i tu je zaspao. Spavao je do ponoi. Posle je otiao u stan, spremio je stvari, obukao se i tako obuen ponovo zaspao, spreman da kada se ujutru probudi nastavi svoj put za ehom spasa koji je odzvanjao u njemu. Rano ujutru je izaao iz stana i uputio se ka autobuskoj stanici. Na alteru je izvadio kartu za svoje mesto R. a potom ekao na dolazak autobusa. Posmatrao je ljude kako prolaze mimo njega, svako od njih je urio za nekim svojim putem. Odjedanput se trgao, poeo je da doziva ljude da ga sasluaju. Priao je vrlo glasno i usplahireno: -Ljudi, ka naoj planeti jure nebeska tela velikom brzinom! Asteroidi za sobom vuku senke smrti, to je invazija, oni nisu dobri i tu su da osvoje Zemlju, iznova, po ko zna koji put! Spremite se da bismo otklonili nevolje koje nas ekaju, spremite se za preivljavanje, za prelaz ka Novoj Zemlji! Ljudi su se oko njega okupljali i sluali ga, on je za njih bio lud. Nastavio je dalje... Matini brodovi Lizard rase samo to nisu stigli, iako su oni oduvek tu! Mi smo za njih hrana! Bukvalno dolaze po nas kao to i mi skupljamo stoku sa panjaka za klanje! Njihovi predstavnici su i ovde na Zemlji, u bazama ispod povrine Zemlje nalazi im se stanita kao i u vojnim bazama, na dnu okeana i mora... Sa tajnom vladom imaju dogovor usluge za usluge! Ali i oni e biti izigrani, niko ne ostaje poteen ma bilo gde da se sakrije! Ljudi, sve je la to vidite i ujete! Uzmite znanje u svoje umove i naoruajte se strpljenjem! Oni se spremaju da izazovu nemire na vetaki nain, pre toga pokupie ljude koji im odgovaraju kao ljudetina za ishranu i kao robovi za poslove! Oni su zajedno sa Lizard biima i Sivima i treba im na D.N.K-a za produetak i ekspanziju njihovih rasa!

19 Video sam kako se hrane! Ljude dre u kontejnerima u kojoj je tenost za razgradnju, oni plutaju u toj tenosti, upijaju ljudske sokove kao suneri! Isisavaju ivotne sokove iz ljudi koji umiru u mukama! Tu su bezrojni kontejneri, kao farme! Oni su doli iz druge dimenzije i porobili su nas! Naa tela i umove su izmenili da bi nas drali u iluziji! Guterski humanoidi su se ukrtali sa ljudskim lozama koje danas vladaju svetom, oni preko njih vladaju zamaskirani ljudskom koom i mesom! Njima ne odgovara da vi ovo znate, sve ove promene koje se deavaju u prirodi i u ljudskim drutvima, imaju za cilj podizanje tenzija da bi se ljudske emocije i strahovi okrenuli ka odreenom pravcu koji njima odgovara. Dolazi vreme potpunog razotkrivanja! Svedoim vam i molim vas: otreznite se i krenite u nepristupane planine, neete imati vremena da spakujete svoje stvari i da se okupite ako se odmah ne pomaknete! Zapamtite, nije bitan toliko fiziki egzodus koliko priprema za prelazak u vii realitet! Ljudi su ga sa zaprepaenjem sluali. Subjekt 669 se tresao u ekstazi prorotva, rei su mu bile nestvarne i kao da ih ni on sam nije bio svestan. Oi su mu odavale bes i zaagrenost, pokreti su mu postali uurbani. Pokuao je da koraa, a onda je pao na kolena i podigao ruke ka nebu: Evo ih! Evo ih! Senke kometa i asteroida prekrie oveanstvo! Vidim ih kako se pribliavaju velikom brzinom! Brodovi tuinaca putuju tim talasom! Oni stiu, jo njih, vidim divovska ljudska bia sa orujima u rukama za omamljivanje i dezintegraciju, oh pa to su Nefili, i oni se ponovo vraaju kao sluge Lizard rase... Okupljeni ljudi su pogledali u nebo, nisu primetili nita dramatino. Oblaci su se skupljali na horizontu kao ratrkano stado, Sunce je sijalo kao i uvek. Nikakvi asteroidi i komete i letei brodovi nisu bili na vidiku. Pogledali su u subjekta koji je poeo da se amara, da se udara po grudima, grebao je svoje lice i udarao rukama o tlo govorei: Oh, vidim i Crno Sunce, naeg blizanca, obasjano na tren zracima Sunca! Vreme je u vremenu, izvana i spolja, selektivno, ono se menja ili je fiksirano promenama od tuinaca za njihovu etvu, oni ele da vladaju nama i na Novoj Zemlji! U trenutku se uspravio, pogledao je u jednog oveka koji je stojao sa strane i posmatrao dogaaj. -Evo ga! To je on u telu oveka koga sada upravo gledam! Zato ne vidite ono to ja vidim? Njegovo reptilsko telo je uaureno u ljudsko, oi su mu kao u zmije mambe, samo vee! Prekriven je krljutima, na prstima su mu kande...

20 Mi nismo nita primetili kod oveka u koga je upirao prstom. Subjekt je krenuo na njega, ustro i sa neverovatnom voljom da se bori sa neim to je samo on video. Taj nepoznati ovek je ustuknuo nekoliko koraka unazad, pogledao je na nekoliko ljudi oko sebe, oni su kao po komandi krenuli da zaustave subjekta. Nastala je guva koju je nepoznati iskoristio da nestane u nepoznatom pravcu. U meuvremenu, neko je pozvao hitnu pomo i policiju. Ubrzo su stigli, ali nisu mogli lako da ga smire. Imao je nadljudsku snagu i borio se da se iupa iz vrstog zagrljaja policije i medicinskih radnika. Na kraju su uspeli da mu ubrizgaju injekciju za uspavljivanje. To ga je u potpunosti umirilo. Zaspao je obliven hladnim znojem i maznicama krvi, na licu i rukama. Ljudi su poeli da se okupljaju u velikom broju. Policija je nekako uspela da ih rastera. Na mestu dogaaja lelujalo je besednitvo udnog oveka. Iako su ga gledali sa nepoverenjem, morali su osetiti zebnju. Ti ljudi nisu mogli da vide ono to su snimili sateliti, velike grupe astertoida i kometa kao i leteih brodova tuinaca koji su jurili ka Zemlji! Oni neznaju da su tajni vladari odavno znali za to i da su se pripremili za nastupajue dogaaje... To bi bilo otprilike sve to se deavalo u vezi subjekta V.R. 669 pre nego to je odveden u bolnicu. General S.1 je sve podrobo sasluao, zamiljenog pogleda negde u mislima, znao je da se blii borba sa entitetima koji vladaju ovom planetom i koji jo dolaze. Specijalne jedinice kojima je pripadao stvorene su za ovakav asak koji upravo dolazi. Oni za vojne vlasti nisu postojali, za vladu ili graanstvo koje treba da zatite od nastupajuih nevolja. U veoj slici svega toga on je morao nai svoje mesto, i sam taj izbor se odnosio na to da se ne dozvoli manipulacija od bilo koga kada nastupe dogaaji koji se nee moi drati pod kontrolom...

21 KOMAR Nadeda Mirkovi je bila vrlo osetljiva osoba. Izgledala je lepo sa svojom kratkom, plavom kosom koja joj je davala izgled nestane osobe. Njene su oi odavale blagost, njima je svaku osobu gledala sa istinskim saoseanjem u kome nije bilo nieg izvetaenog. Bila je odreena da bude prva osoba koju e Vojislav videti posle operacije tumora na mozgu. Operacija nad Vojislavom je sa tehnike strane, vrhunskog hirurga Milana Slavkovia, uspela. Vojislav je ve tri dana bio u komi. Nepomino je leao na postelji okruen ureajima za odravanje ivota. U sobi je bio sam. Sobni prozor je gledao na istok, pokretni zastori su bili malo odkrinuti, suneva svetlost je padala ukoso i osvetljava bele ploice na podu. Ve dva dana ureaji za praenje Vojislavljevog pulsa i otkucaja srca, kao i ureaj za praenje njegovih modanih aktivnosti pokazivali su odstupajue parametre koji ekstremno variraju. Njegovo nepomino telo nije pokazivalo unutranja raslojavanja i borbu kroz koju je on prolazio. U vazduhu je lebdela tenzija i iekivanje njegovog buenja koje se moglo desiti svakog trenutka. Nadeda je tih dana bila pored Vojislava, u strahu je ekala krajnji ishod. Razmiljala je ta e se desiti kada on otvori oi, da li e uspeti da komunicira sa njim i na koji nain? U seanjima se vraala u prolost, u detinjstvo i mislila na oca koji ih je napustio kada je ona imala deset godina. To mu nikada nije oprostila. Razmiljala je o smrti koja uzima blinje. Bila je dete i nije znala nita o okolini i ljudima sa kojima se tek upoznavala. Seala se mladosti ispunjene traenjem odgovora na to veno pitanje: ta je to smrt i zato uzima voljene na tako brutalne naine? Zato se i bojala da se vee za odreenu osobu, plaila se emocija i ljubavi koju smrt kad-tad oduzima od voljenih. Taj strah je bio jai od nje, ma koliko da mu se suprostavljala. Izabrala je psihijatriju u nadi da e nai lek i za svoju ranjenu duu. Na momente joj je bilo lake kada bi videla beznadene sluajeve. U nesree drugih mogla je smestiti i svoju bol a da se ne primeti da je njena. To joj je na trenutke davalo utehu i samo uvrivalo njen stav o svetu kao o vrlo surovom mestu na koji ona nije mogla nikako da se navikne. Sve osetljive osobe pa i ona kriju se od sveta da ih ne bi vie povreivao, od ljudi, od svakog u kome vide strah. Negde oko ponoi, etvrtog dana od operacije, Vojislav je otvorio oi. Nadeda je spavala u naslonjai pored njega, lice joj je odavalo nemir. Sanjala je protiv svoje volje. Vojislav je prvo pokuavao da mrda glavom levo i desno i to je i uspevao na vrlo teak nain. Telo mu je bilo nepomino i nad njime nije mogao uspostaviti kontrolu. Oseao je bol du kime. Glava mu je bila u zavojima. Vezali su ga za krevet, to ga je sputavalo da oseti svoje pokrete. Zaudo, oseao se vrlo dobro.

22 Seanje mu se potpuno vratilo i napokon je bio onaj stari Vojislav od pre svih ovih dogaaja. Paljivo je gledao u Nadedu, hteo je da je pozove ali je saekao jo malo. Odjednom mu se pojavila projekcija sna. Bio je to san koji je Nadeda sanjala. Razotkrio mu se njen ivot koji je mogao da sagleda kao film. Svi njeni strahovi u vezi sa ocem i smru su isplivali na povrinu njegove svesti a da ona nije znala da se to deava. Sanjala je da se nalazi u mlakoj vodi do pojasa. Voda se nalazila svuda oko nje, iako je bila u zgradi voda se slivala sa zidova i kroz pukotine. uborila je iz esme i talasala se kako se ona kroz nju kretala. Neto je traila, a da nije znala ta. Snovi su joj uglavnom bili takvi, nikada u njima nije mogla da nae mir i ono to je stvarno elela. Ono to je traila bila je harmonija koju u stvarnosti nije imala. Trebao joj je i mir sa voljenom osobom koju je teila da nae i koja bi je razumela. Vojislavu je sinula ideja da proba da svoju svest projektuje u njene snove. To mu je uspelo odmah, stvorio se u vodi pored Nadede. -Otkud se ti pojavi? Ne znam ta traim u ovoj vodi? -Ja znam ta..... trai sebe. Voda je metafora za tvoj problem. Strah te okruuje, a nelagodnost te preplavljuje do gue. Ponekad ne moe da die od straha. Da li zna gde se nalazimo? -Ovo je stvarnost. Ne, ali ti ......... , ja sam bila pored tebe, kako si uspeo da se stvori pored mene? -Ovo je tvoj san. Ja sam se u stvarnosti probudio i video te kako spava, jednostavno sam znao da mogu da uem u tvoj san i to sam i uradio. Ne plai se, ne elim da ti naudim. -To je nemogue! To je potpuno neizdvodljivo! Nadeda je udarala rukama po vodi, zidovi su se razdvajali i voda je nadirala sve vie. Njen strah je od njenog sna pravio komar. -Prui mi ruku. Nee valjda da se udavi u svom snu? Hajdemo sada u moj san! Nadeda je ispruila obe ruke, kao da se plaila da izgubi oslonac u ve izgubljenoj mati svog uma koji se predavao drugom... Njen san je poeo bledeti. Kovitlac bele svetlosti ih je obuzeo i poneo velikom brzinom. Novi san se razbistrio i ukazala se slika Vojislavljeve mate koja je oblikovala nove slike, pred njima se ukazala uma grandioznih stabala i kronji. Drvee je bilo rasporeeno u skladnom nizu. Zelena trava je bila kao tepih i kroz sredinu ume i sa strane su se pruale stazice od ukrasnog kamena koje su vodile na sve strane. Sunevi zraci su probijali kronje u raznim pravcima tako da je izgledalo kao da je Sunce sveprisutno. Svetlost nije zaslepljavala, okruivala je oaze hladovine stabala u igri svetla i senki.

23 U blagom povetaracu oseao se miris slatkastog tamjana pomean sa mirisom smole koja se ovravala na spojevima razgranatih krakova stabala. U daljini su se dizale planine sa snegom na vrhovima koji su svetlucali. Jedna stazica je vodila do malene reice koja je tekla kamenitim koritom. Na njenom dnu pesak je sijao i zraci su sa dna stremili ka mirnoj povrini vode koja se kretala lagano kao da e se svakog trenutka zaustaviti igra mehuria vode i svetla. -Doi, idemo pored reice, moram neto vano da ti kaem. -Gde se nalazimo? Ovde je predivno. Oseam tiinu i mir kako se u meni bude, zar je to mogue? -Ovo je moj san u kome se odmaram od svih snova. To svako moe da uradi. Ja sam stvorio sva ova stabla i sve ovo to vidi u mojoj mati. Malom vebom pred spavanje moe se uticati na snove. Ja pred svakim utonuem u san zamiljam ove slike, koje sada vidi. Svojom voljom uspeo sam da svest naviknem da kada utonem u san to budu ove slike odmora od svega. Jo uvek nisam uspeo potpuno da ovladam snovima. Kasnije, kako se blii jutro, ovi snovi se menjaju i oblikuju slikama iz podsvesti i svesti od kojih sam izgraen kao linost. U svakom sluaju, sada sam stekao vrlo veliku mo, i tui snovi mi nee biti strani. Sada mogu da vidim i misli ljudi i njihova oseanja. To i nije ba blagoslov jer u se susretati sa raznim demonima koji opsedaju oveka. Oni ele da saznaju za vreme poetka dolaska promena, mada to uopte nije vano sa kolektivnog nivoa, ve sa linog i to zavisi od dua koje budu spremne za preobraaj u datoj sekvenci vremena. Zato me nadgledaju, a tebe su poslali sa namerom da sazna datum poetka velikih nevolja. Oni ti to nisu rekli da uradi da te ja ne bih prozreo. Ovako nas ne mogu otkriti, mada nas nadgledaju njihovi Vidosnovi. To su ljudi slini meni koji mogu da uu u tue snove. Oni ak i ubijaju u snovima i ine vrlo zla dela. Nama sam stvorio paralelne snove da bih zamaskirao ovaj u kome se sada nalazimo. Imamo malo vremena dok ne primete varku koju sam im oblikovao. Kada nas razotkriju, polaze na nas u napad. -Ko su oni? ta ele? I zato im je sve to vano? -To su ljudi senke, i oni slue vladare tame i njihove sluge. To su tuinci iz nekog drugog realiteta i za sada bolje da ne zna nita o njima. Svet je u njihovim rukama. Oni su u savezu sa otpalima i sa njima imaju dogovor da ine najzverskije poganosti kojima se hrane. ele pobedu zla i njihovo ustolienje iznad oveka i dobra. To je borba koja je poela u duhovnim sferama i kojoj se pribliava kraj u ovim materijalnim uslovima u koje su doli posle njihove pobede na eterinom nivou nad ovekom.

24 Ljudska bia su njihovi saveznici u ovom predatorskm svetu zato to su poraena i stavljena u ropstvo svojom voljom i odabirom da vladaju sebinim eljama. Doi e kraj i oni to znaju, zato sve ine da u ponor povuku to vie ljudi i bia svetlosti u njihov realitet. Nadeda nije mogla da veruje u ove rei. Unezvereno se osvrtala oko sebe u strahu od napada Vidosnova. Sve je to za nju bilo novo. Ona je na racionalan nain gledala na svet, bez uplitanja u njegove velike tajne. -ta treba da uradim? Ne znam da li mogu ita da uinim, i sama se oseam nezatienom. -Verujem u tebe, svi smo mi jaki na neki nain, svako od nas moe da doprinese dobru. Mora me izvui iz ove situacije. Ti nisi zla osoba i to to si sada nesrena ubrzo e proi. Potrebni su mi jo jedan dan i jednu no da se oporavim. Budi pored mene. Donesi opremu za oivljavanje srca, treba da ti bude pri ruci, jer mora delovati brzo ako misli da me spase. Injekciju za kontrakcije sranog miia e mi dati ako ne budem davao znake ivota ni tri minuta posle prestanka rada srca. Ako sve to ne uspe ja u ostati na nivou etera na kome se vodi rat sa otpadnikim silama. To je najnia ravan i u njoj prebivaju zle sile koje ne mogu da se otelotvore. Znao bih kako da se prebacim u ravan koja je za mene odreena posle zone obnavljanja i regeneracije, ali ja sam potreban ovde i to je moj plan od pre inkarnacije u telo Vojislava. Zbog izgubljenog seanja svevremena, od kada postojimo kao stvorena bia u nemilosti smo ne smrti, nego seanja koje gubimo u porazima i pobedama nad samim sobom. I jednu bitnu stvar ne sme da zaboravi: Ako me smrt uzme, ne sme im dozvoliti da mi uzmu telo. Obavestie moje roditelje o mojoj smrti i gde se nalazi moje telo da bi mogli da dou po njega. Oni e mi unititi mrtvo telo koje se mora razloiti na bilo koji nain. Mora me po svaku cenu sauvati, ili ivog ili mrtvog. Oduiu ti se na svaki nain koji znam, samo da se izvuem iz ruku zlih. -Ne shvatam, zato je mrtvo telo jo bitno za duu koja se ne nalazi vie u njemu? -Zato to ga ele za replikaciju, osim to bi ubacili tuinski entitet u klonirano telo ili bi ga jednostavn pokretali za odreene ciljeve, to bi svakako stvorilo zbrku meu ljudima koji me znaju i koji se spremaju za preobraaj. Ipak se nadam da u preiveti i taj napad. -ta? Oni su te napadali? -Da. Neko se umeao poslavi svoje verne ratnike. Ve su poeli da me pritiskaju izvlaei moju svest ka crnoj kutiji gde bi me smestili. -Molim te! Opii mi kako je sve to izgledalo!

25 -Prvo su me doktori u belim uniformama, prekrivenih lica, vezali za operacioni sto. U moje vene su zaboli igle kroz koje je proticala tenost. Prolazili smo kroz hodnik i ja sam mogao da vidim samo mutnu svetlost kako promie plafonom. Uli smo u operacionu salu, iznad mene je zasvetlelo desetine jakih reflektora poreanih na okrugloj kupoli koja se nadvila nadamnom. Oi su me bolele, zatvarao sam ih ali je svetlost i dalje bilu tu, preplavila mi je celo telo i mogao sam osetiti njenu toplotu kako mi se uvlai pod kou. Ustima su mi prineli masku za vazduh, maska je izgledala kao kod vojnih pilota koji lete na velikim visinama, iz nje je izlazilo elastino crevo koje je ilo do nekog aparata. uo sam odsean i dubok glas: Udahni duboko! Udahnuo sam snano jedanput, dvaput, triput..... osetio sam hladnjikavu gorinu analgetika za uspavljivanje! Brzinom svetlosti zastor tame me je udario kao tekim maljem! Kao da sam umro u trenu, ne mogu da ti opiem taj oseaj, na mene se sruila sva tama koja postoji u svemiru, crnilo bez oiju kao teg pritislo je moju uplaenu duu. To je trajalo nekoliko trenutaka a meni su oni izgledali kao venost. Drugi pojam vremena je obuhvatao nastupajui nadrealni doivljaj. Odjedanput sam se naao u visini plafona, video sam sebe na stolu sa zatvorenim oima i bledog kao avet. Ljudi su se vrzmali oko operacionog stola. Oiali su mi kosu i obrijali mi glavu. Bio sam ravnoduan na sve to. Hteo sam da im kaem da me ostave na miru. Oseao sam se savreno od kada sam napustio teku tamu. Proao sam kroz plafon, drugi i trei sprat pa kroz krov bolnice. Padalo je vee, ispod mene je bio ceo grad, plutao sam i lagano plovio nebom kao kakav cepelin. Na horizontu su se pojavili crni oblaci, ubrzo sam uao u njih okruen bezbrojem mrtvih i ivih Vidosnova koji su se borili do iznemoglosti. Jedni su koristili svetlost kao oruje a drugi upijajuu tamu koja je gutala sve pred sobom. Svi su izgledali vrlo prozirno, kao hologram. Tamni elementi su izgledali grozno i njihovi pogledi su odavali mrnju i bes. Svetlosnih bia je bilo mnogo manje ali su se oni uspeno nosili sa demonima, na jednog od njih je dolazilo stotinu otpadnika. Bio sam zateen, lebdeo sam u mestu i posmatrao bitku, koja bi mi da sam u telu ledila krv u venama. Eksplozije su razlagale mnotvo ivih holograma. Primetili su me i napali kao kada oluja uhvati u vrtlog oveka i ponese ga do visina da bi ga stropotala na tlo. Nisam znao kako da se borim, otimali su se o moju ivotnu energiju i prolazili kroz mene. Oseao sam vrlo jake bolove, kao kada te neko bode hladnim seivima koja klize telom stvarajui pukotine iz kojih izbija svetlost. Sa horiznonta su dolazile diskolike letelice. Svetlosni Vidosnov me je otrgao iz njihovog smrtnog zagrljaja, priljubio sam se uz njega kao uplaeno ivine. Dok je sve to trajalo nisam imao predstavu o vremenu.

26 Posmatrao sam kako moj zatitnik od nas odbija napadae, kako pravi male kugle od svetlosti koje mu izlaze iz ruku, oiju i iz svih delova njegovog svetlosnog bia. Posle me je odveo do mog tela i ostao pored mene. Kada smo se ponovo otisnuli u bitku, uio me je kako da pravim svetlosne kugle i oko sebe diskoliki omota koji je za nasrtljivce bio neprobojan. Brzo sam savladao vetine, uspeo sam da svojom energijom uobliim pucketavi talas svetlosti koji je zle drao na odstojanju. Mo je izvirala iz mene, kao vulkan kada proradi, kao erupcija. U elji da se osvetim poeo sam da liim na njih, sve dok me moj zatitnik i uitelj ratovanja protiv bestelesnih demona nije umirio. Posavetovao me je da ne rasipam energiju bespotrebno, to je napor i za telo i za moju svest. ak i kad ubija zle mora se oseati saoseajno, i oni su nekada bili svetlosna bia. Borba izmeu dobra i zla nikada nije prestajala, nekada bia svetlosti padnu u tamu, a nekada se, mada vrlo retko, bie tame preobrazi ponovo u ratnika svetlosti. On je najopasniji i najjai ratnik i bie koje je dotaklo i pakao i sjaj milosti koja ga je izbavila. Mo preobraava tamu u svetlo, moe da uini od zlog demona sveca ako je u njegovoj tamnoj biti ostalo i iskrice svetlosti koja se nije ugasila, mada, to je vrlo retko. Tako su se smenjivali dogaaji do ulaska u tvoj san. -Neverovatni dogaaji, pomalo sumnjam u tvoju priu, da nije sve to san iz koga se jo nismo probudili? -Nemoj da sumnja, dau ti i fiziki dokaz za sve ovo kada se probudi. Seae se svega a iz nosa e ti cureti krv. To u ti namerno uiniti, da ne misli da je sve to san i da mogu delovati i u stvarnim uslovima. -U redu je, nemam drugo nego da ti verujem. -Ne sme me razotkriti pred ostalima. Oni ekaju moju promenu da bi mogli da je iskoriste za svoje sebine ciljeve. Ja u glumiti potpunu normalnost. Kada vide da se u meni nita nije desilo i da moj oporavak tee normalnim tokom, otpustie me kao bezopasnog. Moram se izbaviti iz njihovih ruku. Predstoje teki dani za sve nas, ni ti nee biti izuzeta iz svega toga. Nadeda je osetila strah od tereta, koji e morati da ponese na svojim nejakim pleima. Ona je sada potvrdila da je na strani svetlosti i da e Vojislavu pomoi da se spase iz ove nezavidne situacije. Pozvae njegove roditelje, ostae pored njega dok oni ne dou i zatite ga. -Paziu na tebe, a i na sebe. -Molim te. Uzajamno emo se pomagati. Oni e saznati za tvoju promenu i pokuae da ti naude. Ne bi bilo naodmet da se posle svega ovoga skloni i napusti ih. Vreme je, sada se probuditi... Zbogom.

27

San. Stvarnost. Istina stvarnosti i sna. Stvarnost. San. Istina sna i stvarnosti.

28

SUKOB MILJENJA U trpezariji bolnice, za jednim stolom sedeli su hirurg Milan Slavkovi i parapsiholog Neboja Vidosavljevi. U ogromnoj prostoriji njih dvojica upravo su zavravali ruak. Svetlo neonki lepilo se za pod koji je istaica ovla brisala sunerom natopljenim deterdentom koji je irio miris limuna. Kako su ljudi zavravali ruak i ustajali sa svojih mesta, prostorijom je odjekivala kripa stolica koje su strugale pod. U vazduhu se oseao miris kuvane hrane i pite od jabuka. Gospodin Slavkovi je izgledao zadovoljno, lice mu je bilo crveno, kao da ga je upravo oprljilo sunce. Proelava, crna kosa bila mu je na mestu i uredno zaeljana. Njegovo okruglo i crveno lice odavalo je jedrost i dobru formu. Iako je bio malo debeljukast to mu nije smetalo da svoj posao radi kako treba. Strast mu je bila hrana, voleo je dobro da jede. esto je bio na dijetama koje su ga do besvesti uznemiravale. Zbog preciznosti u hirurkim intervencijama i dugih trajanja operacija morao je biti u perfektnoj fizikoij kondiciji i vrlo bistre svesti. Bio je mladolik i niko mu ne bi dao vie od etrdeset pet godina. Sa druge strane gospodin Neboja Vidosavljevi je bio pravi buntovnik. Sa svojih trideset pet godina niko od njega nije oekivao detinjasto ponaanje. Ten mu je bio beo, a lice etvrtasto, naoare, koje su liile na lenonke, namerno je nosio iako je dobro video. Ponekad je sagledavao svet i previe, svojim unutranjim vidom. Smea kosa mu je padala preko uiju i naoara, esto rukom prelazio preko ela. -Ba je dobra ova pita od jabuka, ne mogu prestati da je jedem. Hoe li jo jedno pare Neboja? -Hvala? Ne mogu vie, ba sam se zasitio. Hrana u ovoj bolnikoj menzi ponekad je bljutava i odvratna da se ne moe jesti. Sa pitama i kolaima je malo bolje, slatkie dobro spremaju zato to i osoblje za spremanje hrane voli da se ponekad dobro zasladi. -Da, u pravu si. Kada sam gladan u stanju sam sve pred sobom zaas da zbriem! -Dobro je doktore, dok vas slui apetit o zdravlju nema potrebe da brinete, u to sam siguran. Kad vas gledam sa kakvim apetitom jedete i ja dobijem volju da se prederem ovom pitom koja velikom brzinom ispred vas nestaje. Milan je salvetom brisao usta i ruke, gledao je ispred sebe u prazno posue koje je do skoro bilo puno hrane. Promenio je temu razgovora.

29 -Vojislav e sutra biti puten iz bolnice na kunu negu. Prolo je pola meseca od njegove operacije i on se oporavlja zauujuom brzinom. Da li si neto primetio u njegovom ponaanju, neka odstupanja? -Ne. Ono to sam pretpostavljao za njegovu svest nije se ostvarilo. Normalno smo svi komunicirali sa njim. ak me je u jednom trenutku njegova normalnost uplaila. Tano je znao za svakog od nas da prui odgovor. Neto se desilo sa njim i on je svojim ponaanjem sve to krio, uva u sebi neku tajnu od bilo koga. -Sve je to udno. Na snimcima njegovog mozga obe hemisfere pokazuju mu veliku aktivnost, u budnom stanju a i u snovima. Ponaanje mozga oveka na taj nain nije normalno. Njegovo delovanje je prilagoeno situaciji, ne pokazuje ni agresiju ni mrnju prema bilo kome. -Sada je miran i oi su mu blage. Jedna od medicinskih sestara koja ga neguje primetila je kako je proima pogledom. Kazala mi je: Okrenula sam se ka njemu i on se blago nasmeio. Njegov pogled kao da je prodirao kroz mene, osetila sam se kao da sam naga. Brzo sam napustila sobu i sklonila se od njegovog sveproimajueg pogleda. -Moda bismo trebali u ovom dogaaju naslutiti deo novih moi koje je stekao, ili je to sve sluajnost. ta misli, Neboja? -Ne mogu da mu priem, oseam promenu u njemu. Pokuao sam da mu uem u snove i nisam uspeo, meutim, kao da sam nesvesno dobijao informacije u vidu nerazumljivih slika. Do pre operacije sam uspevao da ga kontroliem, od kada se iz nje probudio postalo mi je nemogue da ga bilo kako predvidim. Moji snovi su mi postali simbolini sa arhaistinim motivima nekog novog sveta gde vladaju mir i svetlost. Ne mogu da se kao pre uzdignem u astralne nivoe, sputan sam i vezan, kao da je to za mene najbolje. U stvarnosti, imam oseaj kao da me neko uhodi. -Mi moramo pre njegovog otpusta kui podneti izvetaj o njegovom oporavku. Od nas trae da opiemo svaku sitnicu u vezi s njim i da na kraju predloimo: da li da ostane i dalje u bolnici ili da bude puten svom domu? Ja u podneti izvetaj o svom radu i o svemu to sam do sada uradio na sluaju Vojislava. Iako je sve u redu, moj predlog je da on i dalje ostane na ispitivanjima, deavanja u vezi s njim su suvie sumnjiva da bi olako preao preko svega. Moe nekoga ozlediti. -Mislim da grei. Sve je u redu s njim. U mom izvetaju zalagau se za njegovu slobodu. Suvie ljudi je oko njega, plaim se da nije postao eksperimentalna ivotinja! -Gluposti! Uvek si bio protiv svih! Ni oko osnovnih pitanja ne moemo da se sloimo a da se ne posvaamo!

30

Milan je pokazivao uzrujanost i urbu. Do sada nije isticao neko veliko interesovanje za postoperativni tok Vojislava. To je Neboji bilo vrlo sumnjivo. Primetio je u njemu vrlo nestabilna stanja svesti, koja nisu dozvoljavala veru u paranormalno. Mislio je da ga poblie ispita i sazna njegove postavke o duhovnosti, tim uvidom doao bi do zakljuka na ijoj je on strani? Mora ga isprovocirati. -To nije zajedniki izvetaj, ne moramo da se sloimo. Ti si oduvek gledao na oveka kao na ivotinju, tako se i ponaa prema svim svojim pacijentima! -ta? Zar to nije tano! ovek je najkrvolonija ivotinja! Ti samo opisuje neka stanja ljudske duhovnosti, sve je to za mene halucinacija i ispoljavanje mozga! Sve je to evolucija ljudskog roda smislila i uredila. Priroda je stvorila najsavreniju ivotinju, oveka! Zavrio si studuje biologije i predavao si kao najmlai profesor. Zar i ti sam nisi verovao u poredak stvari koje su postavili priznati naunici! -Nekada sam i ja verovao u takvu glupost kao to je ta da je ovek nastao od ovekolikih majmuna, nekakvom evolucijom. Mnogo je bilo nerazjanjenih teorija. Ali dok sam studirao mogao sam to da uvidim i shvatim na jedan nepristrasan nain. Vremenom, kada mi se izotrilo vienje unutranjih i spoljanjih simptoma jednog sveta koji nije materijalan, shvatio sam da matrice evolucije ne dotiu vrste tela. Vrste su nastale kao osobene sa svojom jedinstvenom strukturom. One su napravljene, stvorene od viih entiteta, mislim, da je ljudska rasa hibridizovana, to jest da je menjana vetakim mutacijama, ak i u ovom vremenu u kome ivimo stvara se jedna nova rasa. Vrlo slino stajalite o stvaranju mi je potvrdio i Vojislav. Meutim, osnova za stvaranje ljudskih bia i jesu bili ovekoliki majmuni, u njih je ula dua i via svest da bi kroz hiljade i hiljade godina mutacija doli do dananjeg oveka. -Vrlo zanimljivo. Biolog koji vie nije biolog, ali mu je to znanje bilo potrebno da se okrene parapsihologiji. Dobro. Nastavi. Samo da zna da ja ne delim nikakvo zajedniko miljenje sa bilo kim. -Naunici samo veruju u evoluciju bez bitnih injenica koje bi ukazale na to da je ovek nastao iz prasupe materije iz koje se ispilila prva iva elija. Kako ta prva iva elija se usavravala i prelazila faze od niih vieelijskih organizama do viih, od beskimenjaka do sisara i naposletku oveka, koji bi trebao da je na toj lestvici vrhunac evolucionog stvaranja. Dakle, po evoluciji bi ovek trebao da se preobraava u sve savrenije organizme. Vekovi za ovekom govore suprotno. On pada u destrukciju i u nesavreni organizam koji je na putu degeneracije. Zar to nije paradoks evolucije?

31 To je jedan dokaz da je ovek stvoren promilju jednog savrenog uma. ovek je na poetku moda i bio savren u nekoj drugoj realnosti kao misao ili svest dok se nije dotakao pada kroz tela za neka druga iskustva koja je poeleo da oseti, od tada samo pada kroz veliko neznanje, otrgnut od sebe. -ta pria? Ne mogu da verujem tvojim suludim prihvatanjem nekog uzvienog uma i njegovog stvaranja. Ja sam naunik i evolucija dokazuje vrste koje su nastajale jedna iz druge. -To nije tano. Nisu se biljke i ivotinje razvile same od sebe. U genetici nema dokaza da su iz jednostavnih organizama nastajali vii i savreniji. Da li fosili pokazuju da su biljke i ivotinje nastale od istih praorganizama, ili sisari od niih kimenjaka? Koji dokazi idu u prilog za zajednikog majmunolikog pretka i oveka? Nema dokaza za tako neto, ne moe se na osnovu nekoliko skeleta i kostiju odrediti ti prelazi meu vrstama, kako vi kaete: karika kojih nedostaje! Jo vam fali da naete nekog praiskonskog guterikog lemura slinog humanoidu pa da to obznanite da je to ta karika koja nedostaje! Ali, ima dokaza o novim rasama koje su se odjedanput pojavile na Zemlji. Na primer, Neandertalci su nestali bez traga, kao da ih je neko namerno sklonio sa Zemlje, u trenu povesti imamo dananjeg oveka. Neandertalci su egzistirali na Zemlji preko 5 miliona godina i ako je dolo do saimanja sa dananjm ljudskm rasom, to se desilo u vrlo kratkom razdoblju od par stotina godina... -Samo je pitanje vremena kada e se sklopiti slika evolucije. Kada budu pronaeni jo neki detalji koji nedostaju, mozaik e biti kompletan. Slika je tu. ta to nije jasno i iz ega se sve ne mogu crpeti injenice za evoluciju, kao prirodni prosec, koji traje milionima godina! Odakle tebi takve informacije, mora da te je Vojislav a ne neki savremeni naunik poduavao! Neboja je klimao glavom potpuno usredsreen na sagovornika, gledao ga je pravo u oi. Dok je priao osetio je da Milan nikada nije imao izgraen svoj stav. Uvek je prihvatao merila naunika bez kritikog osvrta na problem. Nije iskakao i skretao panju na sebe, ali je te stavove branio. - Da. Da. Napad je najbolja odbrana. Uvek nedostaju neke krhkotine u prolosti za neto to traje po vama milionima godina. Sve je to izgovor za neznanje. Stvaranje sveg ivog je nastalo po njihovim vrstama, hou da kaem, da iza svega stoji neiji plan da se otelotvori i opsedne svet svojim postojanjem. Zar ne bi eleo da bude bie stvoreno promilju inteligencije? Zar to nisi? Ili si samo sluajnost kako ti eli da misli? Ako bi se odbacilo verovanje evolucionista da je sve nastalo sluajno i u dubokoj tami vremena, razbistrio bi se pravi poredak stvaranja, i red koji nastaje iz haosa koji postoji odvajkada.

32 Kome odgovara da je sve nastalo sluajno? Palim i zlim vladarima ovog sveta, slugama demonskog pogoduju takve prilike. Ako bi dokazali da nema Vrhunskog arhitekte onda nema ni greha, ni due ni smrti. Tada je sve dozvoljeno, bez obzira na posledice. Ratovi i druga zla dela ne prilie oveku koji bi trabalo da zna da je uzvieno bie, stvoreno monom snagom neopisive Egzistencije Postojanja. -Bulazni, pria mi o zaveri demona i duhova. Moe neto da vidi svojim unutranjim vidom. Ponavljam ti, sve je to halucinacija tvog mozga i nita vie. Nauna istraivanja lepo dokazuju da postoje prelazi i mutacije organizama iz niih u vie. -Gde su ti prelazi koji razblauju otre granice izmeu vrsta? Paleontologija izuava fosile, ne moe razvrstati samo vrste u geolokim slojevima zemlje. Ne mogu se nai organizmi prelaza jer nema dovoljno geolokih sendimenata koji mogu da potvrde stanovite evolucije. Mogu se nai odreene mutacije organizama, ali one nikako ne stvaraju vie bie od nieg. Odreena mutacija nekog organizma moe se ispoljiti buduim preivljavanjem tog organizma dok stariji umiru. To je vrlo retka pojava i nastaje zbog promena ekolokih i drugih uslova koji dramatino menjaju okruenje za opstanak bia. - Ne elim da polemiem vie sa tobom! Ja elim da verujem u evoluciju bez drugih stavova jer odgovara mom poslu. A ti budi religiozan ili ta li si ve umislio, meni je svejedno. Zbog tvog interesa napii da Vojislav mora i dalje ostati u bolnici i time da zavrimo raspravu. -Ne, nikako, moj stav je da mora napustiti bolnicu. Sutra i ja odlazim. Tiina je bila pobednik njihove rasprave, stavovi se retko menjaju. Oni koji veruju u sluajnost svega, ne veruju da su i oni sluajno nastali, a onima koji veruju u promiljaj stvaranja, sluajnost je samo maska.

33 NEBO Nestalo je elektrine energije u zgradi na sedmm, poslednjem spratu gde je Neboja Vidosavljevi stanovao. To je bilo ve tree stanite koje je promenio za poslednjih mesec i po dana. U stanu se nalazio duek na kome je Neboja spavao, plinski reo za podgrevanje hrane i neto hrane u konzervama. Ostale sobe u stanu bile su prazne. Bio je spreman sa jednim rancem da odmah poe ako ga ponovo otkriju. Prvi put kada su ga napali u svom domu na periferiji grada jedva je izvukao ivu glavu. Imao je sreu da su izabrali no kada je Neboja spavao. Pred sam napad u njegov san se pojavio Vojislav sa upozorenjem da smesta napusti svoj dom ako misli da preivi. Tako je i uradio, brzo je pokupio najosnovnije stvari i krenuo to dalje od mesta budueg napada. U snovima mu je Vojislav dao nagovetaj o njihovom buduem susretu. Javio mu se sa vestima o mestu gde je i kuda da krene, do tada e se skrivati i ekati na znak za polazak. Neboja je pogledao kroz prozor: okolne zgrade su bile osvetljene. Brzo je izaao na vrh zgrade, spustio se poarnim stepenicama tri sprata, prebacio se na zgradu sa manje spratova. Jurio je bezglavo od neprijatelja koga nije video ali je oseao u svome strahu. U sebi je razmiljao: ta mi je sve to trebalo? Zato sam se upleo u sve ove dogaaje na tajanstven nain? Zato im je moj izvetaj o putanju kui Vojislav Rataria predstavljao problem? Moda misle da sam sa njim u nekom dogovoru, ta li je? Moram otkriti ta Vojislav smera? Ako mi se uskoro ne javi morau da ga potraim, mada bi to bio rizik i za njega i za mene. Oseam pritisak nevidljive sile koja deluje na moju svest. Slike iz snova se probijaju ka stvarnosti. U tenziji od iznenadnog napada izotrio sam ula, spreman da se skrivam od svakog. Neboja nije imao mnogo prijatelja na koje bi sigurno oslonio. Njegova generacija ga je odbacila zbog udnovatih vizija, znao je o svim svojim prijateljima sve i oni su se zbog toga plaili. U drutvu Neboje su se oseali nelagodno, mada je on sve okretao na alu. Ali, svaki ovek prolazi kroz odreene dramatine situacije u ivotu, njegova upozorenja nisu shvatali ozbiljno. Kada bi se desila tragedija nekom od njih optuivali bi ga bezrazlono, zato nije mogao nita da uradi da bi pomogao nekom od drugara. Blagoslov da moe unapred videti odreene situacije pretvorio se u zlu kob, znao je da se dogaaji menjaju i da su fluidni kao i samo vreme. Bio je odbaen a on je to i znao, takvo saznanje mu nije dalo mira i zato se unapred plaio buduih susreta sa poznatim ljudima. Njegov otac Dragomir ga je othranio sam, a majka Nevena je umrla na poroaju usled komplikacija. udo je bilo da je i on preiveo, zato mu je i otac dao ime Neboja, on je bio dar samog neba.

34

Otac se nikada vie nije enio, pazio je na sina, i ako je znao da mu je potrebna majka, plaio se sebe i patnje da sinu ponovo ne naudi ako ponovo osnuje porodicu. Neboja nije imao potpuno usamljeno detinjstvo. Dragomir ga je esto ostavljao kod bratovljeve porodice koji je imao tri sina i dve kerki. Bogoljuba, Ognjena, Duana, Mirjanu i Ljiljanu. Oni su Neboju su prihvatili kao lana porodice. Kada se sada seti detinjstva to mu je bio najneviniji i najlepi deo ivota. Oni su iveli na selu, tu je Neboja zavoleo prirodu. esto je znao da se iskrade i da ode u oblinju, gustu umu. Lutao bi stazicama i uivao u tiini i usamljenosti. Jedanput je okasneo i tama ga je uplaila. Zaustavio se kod jednog stabla i u strahu ga zagrlio, bio je preneraen do beznaa, dozivao je oca i polubrau. Nali su ga tek ujutru kako spava u podnoju stabla, spokojan, prekriven liem i granama, kao da mu je stablo uvalo san u kome se nalazio. Od tada se Neboja postepeno menjao, prihvatao je nadrealno kao stvarnost u koju su samo odbrani, ponekad mogli biti porinuti. Jedna osoba mu nije davala mira, Nadeda Mirkovi je na njega ostavila utisak iskrene osobe. Znao je da neto krije, njeno se ponaanje menjalo kada bi se on pojavio blizu nje. Kada su se upoznali sve je bilo u redu. Setio se da mu je priala da ivi pored glavnog, centralnog parka u gradu. Tu joj se svia, okruivala ju je priroda usred grada. To je veliki prostor da bi je naao, nije znao u kojoj je zgradi, ali, imao je oseaj da je tu negde, vrlo blizu. Vredelo je pokuati, drugog izbora nije bilo. -Neboja, ta radi u ovom parku ve dva sata? -Nadeda otkuda ti? Kako zna da sam ovde izvesno vreme? -Stan mi se nalazi sa istone strane parka i na njega gleda celom duinom, primetila sam te i u prvi mah sam pomislila da si samo u prolazu. Seo si na klupu i nisi ustajao, reila sam da izaem i da ti se javim. Prolo je dosta vremena od naeg poslednjeg susreta u bolnici. Traila sam te ali niko nije znao gde se nalazi, telofon u stanu je zvonio danima i na njega se niko nije javljao, mobilni ti je bi iskljuen. Kao da si u zemlju propao, pomislila sam da si napustio grad nekim poslom. -Morao sam da se krijem u strahu za svoj ivot. Do mene stiu pretnje i one se odnose i na tebe. Setio sam se gde ivi ali za adresu nisam znao. Doao sam u park voen unutranjim glasom u nadi za na susret. Treba mi tvoja pomo. -Ja sam na odmoru ve osam dana, za dva dana se vraam na posao. Kako da ti pomognem? -Treba mi odmor, umoran sam i neispavan. Vojislav Ratari ima poruku za mene, njegovo javljanje oekujem ubrzo.

35 -Znala sam! Ti si od poetka bio zajedno sa njim, jedino je tvoj izvetaj bio razliit, ti si jedini bio da se Vojislav pusti bez ikakvih uslova. -U redu je. Nisam bio sa njim ali je tako ispalo. Sada to vie nije vano, nai ivoti su ugroeni. Moramo napustiti grad. Predoseaj me nije nikada izneverio, deavanja idu ka stranim ispunjenjima zata ja nemam rei. -Kako da verujem tvom predoseaju? Ti si razumna osoba, promenio si se od naeg poslednjeg susreta. Pogled ti je usplahiren i stalno se trza u strahu da neko ne naie. -Ne sme da se vrati na posao! Taj prvi dan posle odmora ti je i poslednji. Jedno je sigurno, tvoje ubistvo eka prvu priliku koja im se ukae. -ta da radimo? Da li smo zajedno povezani u ovim dogaajima? Zato si izabrao mene? -Imam plan. Spremi osnovne stvari za put i neto garderobe. Ujutru polazimo do jednog sela gde sam proveo deo detinjstva. Tamo je dom mog strica Gradimira, odlazimo iz ovog grada na jedno odreeno vreme. Ljudske sudbine se povezuju na tajanstvene naine. Ti si izabrala mene kada smo se upoznali, nije to bilo nesvesno. Sada, nemam nikoga osim tebe u ovom gradu. Takoe, veruje Vojislavu jer si ga dobro upoznala, on je neverovatan u bilo kom smislu... Zavladao je muk. Neboja je zadrao pogled na Nadedinim oima. Rei koje je izgovorio u njoj su ustreptele, nekome je na trenutak bila potrebna i napokon se osetila eljenom. Za nju je Neboja bio skoro nepoznata osoba, njegova molba da mu pomogne i briga za nju ulivala joj je poverenje u njega. On nije zao, paranoian je ali za to sigurno ima dobre razloge. Sumrak je odneo senke drveu dok je na horizontu Sunce odlazilo sa poslednjim zbogom dana. Nadeda i Neboja su istovremen pogledali u nebo, desetine belih linija ocrtavale su udan prizor koji su stvarali iznad njihovih glava letelice, nebo pretvoreno u reetkastu maglu irilo se i stvaralo oblake sjedinjene neprirodnom pojavom. Ljudi su pored njih urili, oskudni mir koji je vezivao zaustavljeni vazduh, skrivao je ud mikronskih razmera...

36 MEUVREME Prole su etiri godine otkako je Vojislav otputen kui kao zdrava osoba. Njegovo celokupno ponaanje je promenjeno. Svest mu se polako vraala u normalno stanje. Ponekad, doivljavao je stanje izmenjene svesti, kao povratak u prorotvo sa vizijama iz budunosti ili prolosti, kao razliite sadanjosti. Izgubio je dar da moe videti tue misli dok mu se instikt izotrio. Ostali su mu samo snovi. U retkim prilikama uzdizao se na vie nivoe sna, uglavnom pred neki veliki dogaaj koji bi doneo nevolju, telo mu je padalo u drhtavicu, svest u trans. Pojavljivala bi mu se bol u kostima kao kod reumatiara koji mogu predvideti vremenske nepogode. Nije se brijao ni iao skoro tri godine. Duga kosa, koju je vezivao u perin, i duga gusta brada davale su mu izgled sveca, kao da je upravo siao sa ikone. Njegov otac, Svetolik Ratari je izgledao potpuno drugaije, uvek obrijan i sa kratkom kosom delovao je uredno. Svetolik je svoju penziju odavno zasluio kao administrator u lokalnim organim uprave u mestu gde je i iveo. Vojislavljeva majka Anelka, tiha i nenametljiva ena okruglog lica i blage naravi uvek je pazila na svog sina, znala je da je vrlo osetljiv. Svetolik je upoznao Anelku na udan nain. Na sahrani svog prijatelja koji je pogino u tekoj saobraanoj nesrei, kada je ispred njegovog auta istralo dete. On je naglo skrenuo u levu stranu, kako bi izbegao dete, udario je u betonsku ogradu i na mestu je ostao mrtav. Anelka je bila sestra njegovog prijatelja, i tek to su se bili upoznali. Neobjanjivo su se zbliili za kratko vreme. Posle dve godine zabavljanja, oni su se venali sa jakom verom u svoj zajedniki ivot ka neizvesnj budunosti. Ali, ni jedna prava srea ne ide bez nesree. Prole su godine i oni nisu mogli imati dete. Obilazili su razne medicinske centre i traili pomo. Anelka je svakim danom plakala za detetom i to je Svetolika dovodilo do ludila. Ispostavilo se da su oni zdravi, ali iz nekog neobjanjivog spoja njihovih gena, nisu meusobno mogli imati dete, dok su sa drugim osobama mogli. Svetolik je Anelki predlagao da se rastave, ako ona to eli. Oni su se iskreno voleli, bez jedno drugog nisu mogli i da su hteli. Ljudske sudbine se nekada vezuju do smrti i oni su to znali. Reili su da ostanu zajedno do kraja svog ivota makar nikada ne imali decu. Svetolik je verovao u udo ali kako su godine prolazile sve vie se osamljivao i povlaio u sebe. Literatura mistine sadrine ga je sve vie privlaila. Jednog dana, u biblioteci meu pranjavim knjigama naiao je na Velesovu Knjigu, tada se setio da je tu knjigu prvi put proitao u udnim okolnostima i da se njome nije ba mnogo oduevio. Sada je bilo sasvim drugaije, svete rei su u njegovoj svesti budile nadu i ulivale mu samoupozdanje.

37 Pria njegovih predaka i nain ivota u njemu su probudili neverovatn genetsko naslee. I tada se desilo udo! Anelka je zatrudnela u etrdeset petoj godini ivota. Lekari nisu mogli da veruju. Govorili su: ak i da iznese trudnou do kraja postoji mogunost deformiteta bebe. Sve je proteklo normalno. Anelka se porodila i donela na svet zdravu i ivahnu bebu. Nisu eleli da dete krste po hrianskim obiajima, zahvalnost im je bila neizmerna za boanski promiljaj starog rodoverja svoji predaka. I od tada su jo vie postali smireniji i oputeniji. U porodici je vladao savren mir duhovne ekstaze kojoj je Vojislav od roenja uen. Na Vojislava nikada nisu povisili glas ili ga udarili ako napravi neki nestaluk u igri. Njihova elja je bila da on postane mistik, na taj nain bi Boansom vratili ljubav, koju je prema njima iskazala kao dar u vidu Vojislava, a oni ljubei sina kao od Boga datog blagoslova. Vojislav je bio povezan sa univerzumom na tajanstven nain. Kada je odrastao esto je sa ocem komentarisao i raspravljao o raznim duhovnim istinama iz razliitih religija. Najvie ga je iritiralo to su svete rei zamaskirane metaforama straha i konfuzija, to se istina na razne naine mea sa laima. Duhovne institucije, kao to su crkve u njemu su budila odbojnost i zgraavanje. Vojislavljeva duhovnost bila je vie line prirode i to je za njega predstavljalo najveu intimu due koju svesni ovek u sebi nosi. Rei istina su zaboravljene i prognane iz srca vernika kroz nerazumljive ceremonije i obiaje, kao i strahom od nepoznatog i Boanskog koji je bio svuda ali ne i u mislima vernika. Za njega je duhovnost bila njegova dua u srcu, Boiji Hram, njegovo sagledavanje sebe, kontemplacija i znanje pojedinca za svet su predstavljali najvee ideale jedne due. Sa njim niko nije smeo da raspravlja i da sumnja u Egzistenciju Venog, dok bi on besedio. Svetolika je kopkalo zato njegov sin izuava i druge religiozne knjige, drugih poznatih i nepoznatih religija. Kada bi ga otac pitao zar nisi sine paganin? On bi odgovarao: Ne postoji paganska, pravoslavna ili katolika dua, muslimanska ili budistika, samo Boja, Jedna a mnotvo u svojim iskustvima u postojanju. Ljudski umovi koji odvajaju due religijama, ne mogu shvatiti Besoknanost kao venu religiju. Vojislavljeva soba je bila vrlo skromno ureena. U njoj se nalazio krevet, u uglu sobe stoi gde je on itao i pisao na kompjuteru. Na junoj strani je bio prozor a na istonoj strani, na zidu bilo je postavljen kukasti krst kao broj sedam kada se gleda u njega, mistini simbol Belog Bratstva koji je predstavljao nadmonost vrtola svetlosti nad tamom. Pored toga je bila ikona Svetog ora koji ubija Adaju, ili kako je on to tumaio, pobedu oveanstva nad Lizard rasom. Ikona planete Zemlje je visila pored. Ikonu Zemlje Vojislav je naslikao kada je imao osamnaest godina, ispod nje je napisao: svetiteljka Majka Zemlja.

38

Na ostalim zidovima su bile police sa raznim knjigama. Atmosfera u sobi je odisala tekim mirom i mirisom od tamjana i indijskih, miriljavih tapia koje je Vojislav esto palio ispod ikone Zemlje. Iz sobe su dopirali Vojislavljevi jecaji, nikako nije uspevao da se suzdri od plaa i suza koje su mu se slivale niz obraze i natapale dugu bradu. Anelka je ula sinovljeve jecaje, pokucala je na vrata i tiho ula u sobu. Ugledala je pognutog sina za radnim stolom, rukama je prekrio glavu i tiho plakao. Majka je prila sinu i neno ga obgrlila. Oi su joj zasvetlele majinskom ljubavlju, svoj obraz naslonila je na njegve ruke, u vrstom stisku ve su poele da mu upaju kosu... -Nemoj, molim te, smiri se.... Vojislav se okrenuo majci, patnja mu je izobliila lice, oi kao da su mu videle grotlo najstranijeg jada. -Bol majko! Razdire me bol milijarde poginulih zemljana. Survava se u meni u najstranijoj