JAROSLAV HA EK Do ivljaji dobrog vojnika Svejka za svjetskog rata Prijevod Nada Ga i > .,' '{' PRVI DIO U pozadini

v

Uvod Veliko doba tra i velike ljude. Postoje neznani junaci, skromni, bez slave i pov ijesti Napoleona. Ra lamba njihova karaktera zasjenila bi i slavu Aleksandra Makedo nskog. Danas, na pra kim ulicama mo ete sresti pohabana ovjeka koji nisam ne zna to za pravo znai u povijesti novog, velikog doba. Ide skromno svojim putom, ne gnjavi n ikoga, ali ni njega ne gnjave novinari molei ga za intervju. Ako biste ga upitali kako se zove, odgovorio bi vam jednostavno i skromno: Ja sam vejk... A taj tihi, skromni, pohabani ovjek, odista je onaj stari, dobri vojnik vejk, hr abar, odva an, koji je nekada za Austrije bio na ustima svih graana e kog kraljevstva, a njegova slava nee potamnjeti ni u Republici. Jako mi je drag taj dobri vojnik vejk i opisujui njegove do ivljaje za svjetskog r ata, uvjeren sam da e va e simpatije biti na strani skromnog, neznanog junaka. On n ije zapalio hram Bo ice u Efesu, kako je to uinio onaj glupan Herostrat da bi u ao u novine i kolske itanke. I to je dovoljno. Autor >? Upletanje dobrog vojnika vejka u svjetski rat si Tak, ubili su nam Ferdinanda rekla je dvorkinja gospodinu Vejku, koji je prije n ekoliko godina napustio vojnu slu bu, nakon to ga je vojna lijenika komisija definiti vno proglasila blesavim, pa se uzdr avao prodajom pasa, gadnih neistokrvnih udovi ta, kojima je krivotvorio redovnike. Osim od ovog posla, patio je i od reumatizma i upravo je mazao koljena Opodeldo kom1. Kojega Ferdinanda, gospoda Miilerova? odazvao se Svejk ne prestajui masirati ko ljena ja poznam dva Ferdinanda. Jednoga, taj je sluga kod drogerista Pru e i tam m u je jednom zabunom popil fla u nekakve mazarije za kosu, i onda poznam jo jednog F erdinanda Koko ku koji pobira pesji drek. Nijednoga ni nikakva teta. Ali, milostivi gospon, gospona nadvojvodu Ferdinanda, onog s Konopi ta, onog deb eloga, pobo noga. Jezu marija uskliknuo je vejk to je dobro. A gde mu se to, gosponu nadvojvodi, do godilo? Napucali su ga u Sarajevu, milostivi gospon, iz revolvera, znate. Vozil se tam s tom svojom nadvojvotkinjom u autu. Tak, dajte da to pogledamo, gospoda Mullerova, u autu... Je, takav gospon si t o mo e dozvoliti, a da si ni ne pomisli da takva vo nja autom mo e nesretno zavr iti. A u l Mast protiv reumatskih bolova (prev.). , &?! 5 Sarajevu k tome, to je u Bosni, gospoda Mullerova. To su, valjda, napravili Turc i. Mi im ba nismo smeli zeti tu Bosnu. Tak, vidite gospoda Mullerova. On je, taj gospon nadvojvoda, ve na pravdi Bo joj. Dugo se muil? Gospon nadvojvoda su bili odmah gotovi, milostivi gospon. To znate da z revolv erom nema igranja. Nedavno se isto tak jedan gospon kod nas u Nuslama igral z re volverom, '; pa je postrelil elu familiju i domara koji je do el videti ko to t am puca na treem katu.

Neki revolver, gospoa Mullerova, nee vam opaliti ni da ponorite. Takvih sistema je puno. Ali, za gospona nadvojvodu sigurno su si kupili nekaj boljega, a mogel bi se kladiti, gospoda Mullerova, da se taj ovek koji mu je to napravil, za to fi no oblekel. To, znate, pucati na gospona nadvojvodu, to je jako te ki posel. Pa ni je to ko kad krivolovac puca u lugara. Tu se radi o tome, kak doi do njega; na ta kvog gospona ne smete ii u nekakvim krpama. Morate ii ! u cilindru da vas prije ne pobere pandur. Veliju da ih je bilo vi e, milostivi. To se razme samo po sebi, gospoda Mullerova rekao je vejk, prestav i masirati kolj ena kad bi vi htela ubiti gospona nadvojvodu, ili cara, isto tak bi se z nekim p osavetovala. Vi e ljudi ima vi e pameti. Jedan posavetuje ovo, jedan ono, pa posel u spe, tak kak veli na a himna. Glavna stvar je nanju iti taj moment kad takav gospon ide tono ispred vas. Ko, ak se seate gospona Lucchenija koji je probol na u pokojnu Elizabetu, z onom ra pom. Setal se z njom. Pa sad jo verujte nekom; od tog doba nij edna carica nejde u etnju. A to eka jo mnogo osoba. A bute vidla, gospoda Mullerova , da se budu doepali i ruskog cara i car; ice, a mo e biti, ne daj Bog, i na eg car a kad su to ve poeli ' z njegovim neakom. Taj stari gospon ima puno neprijatelja. Jo vi e nego taj Ferdinand. Kak je nedavno pripovedal jedan ,': gospon u birtiji , da bu do lo vreme kad budu ti carevi kapali jedan za drugim, pa da im ne bu pomo glo ni dr avno nadodvjetni tvo. Onda ni imal za platiti, pa je krmar pozval da ga zatvoriju. A ovaj mu je dal u ku, a panduru dve. Pa su ga otpelali u uzu da do jde k sebi. Je, gospoda Mullerova, danas vam se svega dogaa. To je opet gubitak z a Austriju. Kad sam bil u vojski, tam je jedan infanterist1 ubil kapetana. Napun il je pu ku i i el u ured. Tam su mu rekli da tam nema kaj delati, ali on je teral s voje, da mora govoriti s gosponom kapetanom. Taj kapetan je izi el i odmah mu opal il zatvor. Ovaj je uzel pu ku i pogodil ga tono u srce. Metak je izletil gosponu ka petanu kroz leda i jo je napravil tetu po uredu. Razbil je fla icu s tintom, a ta je polila slu bene spise. A kaj se dogodilo s tim vojnikom? javila se zakratko gospoda Mullerova, dok se Svejk oblaio. Obesil se za remen rekao je Svejk, istei svoj tvrdi e ir. A taj remen nije ni bil jegov. Posudil si ga je od profoza2, jer da mu padaju hlae. Trebal je ekati da ga streljaju? Pa znate, gospoda Mullerova, da se u takvoj situaciji svakome pomuti u glavi. Profoza su zato degradirali i dali mu est meseci. Ali ni ih odsedil. Pob egel je u vicarsku, i danas tam dela ko propovednik u nekoj crkvi. Danas je malo po tenjaka, gospoda Mullerova. Mogu si predstaviti da se gospon nadvojvoda Ferdina nd, isto tak u tom Sarajevu prevaril u tom oveku koji ga je ustrelil. Videl je ne kog gospona i pomislil si, to je neki pristojni ovek, kad mi vie, ' ivio'. A onda ga j e taj gospon pogodil. Jel ga jednom, ili nekolko? Novine pi eju, milostivi gospon, da je gospon nadvojvoda bil ko re eto. Ispalil je u njega sve patrone. To ide jako brzo, gospoda Mullerova, stra no brzo. Ja bi si za takvu stvar kupil brauning. Zgleda ko igraka, ali mo ete s tim za dve minute postreliti dvadeset nad vojvoda, mr avih ili debelih. Iako, medu nama gospoda Mullerova, debeloga gospona nadvojvodu sigurnije strefite nego mr avoga. Ak se seate kak su onda u Portugalu na strelili tog svog kralja. Bil je isto tak, takav debeli. Pa znate da kralj ipak ne bu '' "* l Pripadnik pje akih vojnih jedinica, pje ak (franc.). 2. Nadzornik vojnog zatvora f/*. ;. .,,(|| 10 11 mr avi. Ja sad idem kog sam zel kaparu, nedavno kupiral u i bi prehladil. Klju u birtiju Kod Kalicha1, a ako bi neko do el sim po tog radera, za recite mu da ga imam u svojoj psetarnici na selu, da sam mu i da se sad ne srne prevoziti dok mu u i ne zarasteju, da se ne dajte pazikui.

U gostionici Kod Kalicha sjedio je samo jedan gost. Bio je to redarstvenik u ci vilu Bretschneider, koji je bio u slu bi tajne policije. Gostioniar Palivec prao je poslu avnike i Bretschneider se uzaludno trudio navui ga na ozbiljan razgovor. Palivec je bio poznati prostak, svaka druga rije bila mu je guzica ili drek. N o, usto je bio naitan i svakoga je upozoravao na to, to je o posljednjem predmetu napisao Victor Hugo, kad je oslikavao posljednji odgovor stare Napoleonove garde Englezima u bitki kod Waterlooa. Ba imamo lijepo ljeto zapoeo je svoj ozbiljni razgovor Bretschneider. Sve to drek vredi odgovorio je Palivec sla ui poslu avnike u ostakljeni ormar. To su nam fino u tom Sarajevu izveli nastavio je sa slabom nadom Bretschneider . U kom Sarajevu? upitao je Palivec. Onoj vinariji na Nuslama? Tam se mlate svak i dan, pa znate Nusle. U bosanskom Sarajevu, gospodine gostioniar. Ubili su tamo gospodina nadvojvodu Ferdinanda. Sto na to ka ete? Ja se u takve stvari ne pletem, s tim me svako mo e v rit poljubiti odgovorio je pristojno gospodin Palivec, zapaliv i lulu danas se u to mesari, to mo e svakoga doi glave. Ja sam obrtnik, kad mi neko doe i narui si pivu, ja mu ju i natoim. Al nekak vo Sarajevo, politika, ili pokojni nadvojvoda, nije za nas, iz toga viri samo za tvor na Pankracu. Bretschneider umukne i osvrne se razoarano po pustoj gostionici. Ovdje je nekada visio lik Njegova Velianstva cara javio se zakratko opet uprav o tamo gdje sad visi zrcalo. 1. Kod kale a, pivnica u Pragu, ovdje ostaje pod izvornim opepoznatim nazivom (prm.). 12 _ Te> imate pravo odgovorio je gospodin Palivec __ visi] je tam i srale su po njemu muhe, pa sam ga metnul na tavan. Znate, jo bi si neko mogel dozvoliti nekakvu primedbu, i mogle bi iz tog ispasti neugodnosti. Jo mi samo to treba. fi U tom Sarajevu moralo je biti gadno, gospodine gol tioniaru. ^ Na to podlo, izravno pitanje gospodin Palivec odgovori neobino oprezno: U ovo doba u Bosni i Hercegovini je stra no vrue. Kad sam tam slu il, morali smo st avljati na em obrlajtantu1 led na glavu. U kojoj ste pukovniji slu ili, gospodine gostioniaru? Takve sitnice ne pamtim, ja se nikad nisam interesiral za takve bedastoe i nika da nisam bil radoznali odgovorio je gospodin Palivec suvi na radoznalost teti. Tajni agent Bretschneider definitvno je u utio, a njegov se natmureni izraz popr avio tek dolaskom Vejka koji je, u av i u gostionicu, naruio crno pivo uz ovu primjedb u: U Beu danas isto imaju alost. Bretschneiderove oi zasvijedi e pune nade. Rekao je kratko: Na Konopi tu je danas deset crnih barjaka. Trebalo bi ih tam biti dvanajst rekao je vejk kad je otpio. Za to mislite dvanaest? upitao je Bretschneider. Da bi to i lo u raun, na tucet se bolje rauna i na tucet uvek dojde jeftinije odgo vorio je vejk. Vladala je ti ina koju je naru io sam vejk, uzdahnuv i: Tak, ve je tam na pravdi Bo joj, daj mu dragi Bog veni pokoj. Nije ni doekal da postane car. Kad sam ja slu il vojsku, jedan je general opal s konja i iz ista mira se . v ^te^ su mu pomoi da se ponovo popne na konja, da ^"porunik f^ . njm.). aw!ll^^ uzja e, pa su se zaudili da je skroz mrtav. A isto je tak trebal 13

mr avanzirati u feldmar ala. Dogodilo se to na vojnoj smotri, do; Te vam smotre ni kad ne vodiju k dobromu. U Sarajevu je da isto tak bila neka smotra. Seam se da m i je jednom falilo na ku takvoj smotri dvadeset gumbi na mundiru i da su me zbog ast tog zatvorili na etrnajst dana u samicu, a dva dana sam le al ko Lazar, zvezan na kri kras. Ali discipline u vojski mora je biti, inae se ni ko ne bi na ni obaziral. Na obrlajtant Makotaj ve uvek nam je govoril: Discipline, g lupi klipani, mora bit, scr inae bi se ko majmuni penjali po drveu, ali vojska e od vas napravit ljude, budale blesave. A jel to ni istina? Zamislite je si park, recimo na Karlovom trgu, a na svakom drvetu po zo: jedan vojnik bez discipline. Toga sam se uvek najvi e bojal. Hi U tom Sarajevu nastavljao je Bretschneider to on su uinili Srbi. To gre ite odgovorio je vejk napravili su to go Turci, zbog Bosne i Hercego vine. I vejk je izlo io svoj pogled na meunarodnu politiku pc Austrije na Balkanu. Turci su izgubili 1912. godine od Srbije, Bugarske i Grke. Htjeli su da im Austrija po mogne, a sla kada se to nije dogodilo, ubili su Ferdinanda. Voli Turke? obratio se vejk gostioniaru Palivecu. na Voli te poganske pse? el da ih ne voli ? Gost ko gost rekao je Palivec pa nek je i Turin. taj Za nas obrtnike ne v redi nikakva politika. Plati pivu, sedi se u gostioni i melji kaj hoe . To je moj stav. Je li to na em p< Ferdinandu naredil Srbin ili Turin, katolik ili musliman, lu anarhist ili mladoeh, meni je to svejedno, sa Dobro, gospodine gostioniaru ree Bretschneider n: u kojem su se opet probudile nade da e se netko od ove jv dvojice dati uloviti ali dopustite da je to veliki gubitak za Austriju. Umjesto gostioniara odgovorio je Svejk: Je, to je gubitak, to se nemre porei. Grozan gubitak. ja( Taj se Ferdinan d nemre nadomestiti z nekakvom budalom. Samo je trebal biti jo deblji. Kako to mislite? ivnuo je Bretschneider. _ Kak to mislim? odgovorio je mirno vejk. Tono tak: da je bil deblji, sigurno bi g a prije strefila kap dok je nateraval te babe po Konopi tu, kad su tam na njegovom gruntu pobirale drva i gljive, pa ne bi moral umreti takvom sramotnom smru. Kad si samo pomislim, neak Njegovog Velianstva, a ovi ga ubiju. Pa to je sramota, tog su pune novine. Kod nas su pred nekolko let, u Budejovicama, proboli na sajmu, u nekoj tak maloj svai, jednog trgovca stokom, nekakvog Bfetislava Ludviga. Taj je imal sina Bohuslava, i gde god je do el prodavati pajceke, niko od njega ni ni kup il i svaki je rekel: To je sin onog probodenog, sigurno je i on neki lopov. Moral je skoiti u Vltavu, s tog mosta u Krumplovi, i morali su ga zvaditi, morali su ga o ivljavati, morali su iz njega ispumpati vodu, a onda im je moral umreti na ruka ma doktora dok mu je daval nekakvu injekciju. Vi imate udne usporedbe rekao je Bretschneider znaajno prvo govorite o Ferdinand u, a poslije o trgovcu stokom. Ma nemam branio se vejk. Bog sauvaj da bi ja htel nekoga z nekim usporeivati. Gos pon gostioniar me pozna. Jel da nisam nikada nikoga z nekim usporeival? Ja jedino ne bi htel biti u ko i te udovice od nadvojvode. Kaj bu sad napravila? Deca su sir oeki, gospodarstvo na Konopi tu bez gospodara. Da se o eni za nekog novog nadvojvodu? Kaj ima od toga? Otputovala bu ponovo z njim u Sarajevo i po drugi put bu bila udovica. Bil je u Zlivu kod Hluboke pred nekolko let jedan lugar, imal je tak ga dno prezime, Pindour. Nastrelili su ga krivolovci i ostala je za njim udovica s dvoje dece i za godinu dana si je opet zela lugara, Pepika avlovica iz Mvdlovara. I njega su joj napucali. Pa se o enila po trei put i uzela si ponovo lugara i veli : Triput Bog poma e. Ak sad ne uspe, ne znam kaj bum naredila. Jasno da su joj i nje ga nastrelili, a ve je s tim lugarima sve skup imala est komada dece. Bila je u ur

edu gospona upana u Hlubokoj i po alila se da ima s tim lugarima muke. Tak su joj p reporuili uvara ribnjaka Jare a od Ra ikih ribnjaka. I kaj bute na to l 14 15 rekli? Utopili su joj ga kod ribolova, a imala je i z njim dvoje dece. Onda si j e zela jednog koji je kopil, iz Vodnjana, a taj ju je jednom po noi lupil sa sekir om, i oti el se dobrovoljno predati. Kad su ga posle u Okru nom sudu u Piseku ve ali, ugrizel je sveenika za nos i rekel da uope ne ali i jo je rekel ne to jako gadno o Nje govom Velianstvu. A ne znate to je o njemu rekao? pitao je glasom punini nade Bretschneider. To vam nemrem rei, zato jer se to niko ni usudil ponoviti. Ali izgleda da je to bilo ne to grozno i u asno, tak da je jedan sudski savjetnik koji je bil prisutan, od tog poludil i jo ga danas dr iju u izolaciji da to ne izae u javnost. To ni bila samo obina uvreda Njegovog Velianstva kakva se napravi u pijanstvu. A kakve se uvrede Njegovog Velianstva naine u pijanstvu? upitao je Bretschneide r. Prosim vas, gospodo, okrenite list javio se gostioniar Palivec znate, meni se t o ne svia. ovek koje ta bljezgari, a posle mu je al. Kakve se uvrede Njegovog Velianstva naine u pijanstvu? ponovio je vejk. Svakakve. Napijte se, dajte da vam zasviraju austrijsku himnu, pa bute videli kaj bute poe li govoriti. Tolko bute zmislili o Njegovom Velianstvu, da kad bi samo polovica o d toga bila istina, bilo bi dovoljno da bude on osramoeni za eli ivot. No, to si ta j stari gospon zbiljam ni zaslu il. Zemite ovo: sina Rudolfa zgubil je u najboljim godinama u punoj mu koj snagi, suprugu Elizabetu proboli su mu z ra pom, zatim mu s e zgubil Jan Ort, a brata, meksikog cara streljali su u nekakvoj tvravi kod nekakv og zida. Sad su mu opet, na stara leta, ustrelili neaka. ovek bi moral imati eline iv ce. I onda se jo seti neki pijani tip i pone ga vredati. Da danas nekaj izbije, id em dobrovoljno i budem slu il Njegovom Velianstvu dok me ne raskomadaju. vejk temeljito otpi i nastavi: Vi mislite da bu Njegovo Velianstvo to tek tak pustilo? Slabo ga poznate. Rata s Turcima mora biti. Ubili ste mi mi neaka, sad bute dobili po nju ki. Rat je siguran. Srbija i Rusija budu nam pomog le u tom ratu. Bude se to tuklo. vejk je u tom proroanskom trenutku izgledao divno. Njegovo prostodu no lice, nasmi je eno kao puni mjesec, zrailo je odu evljenjem. Njemu je sve bilo tako jasno. _ jVfo e biti nastavio je s oslikavanjem budunosti Austrije _ da nas u sluaju rata s Turskom Nijemci napadneju zato jer se Nijemci i Turci dr iju skup. To su takvi gadovi da im nema para na svetu. A ipak se mo emo spojiti s Francuskom koja grize na Njemaku jo od sedamdeset prve. I onda bu krenulo. Rata bude, ni vam vi e ne bum re kel. Bretschneider je ustao i rekao sveano: _ Vi e i ne morate govoriti, poite sa mnom na hodnik, tamo u vam ne to rei. vejk je iza ao s redarstvenikom u civilu na hodnik, gdje gaje ekalo malo iznenaenje kad mu je njegov pivski kolega pokazao orlia1 i izjavio da ga uhiuje i smjesta vod i na policijsko ravnateljstvo. vejk se trudio objasniti da se gospodin vjerojatno vara, da je u potpunosti nevin, da nije prozborio ni jedne rijei koja bi mogla b ilo koga uvrijediti. Bretschneider mu je pak rekao da si je odista dopustio nekoliko ka njivih djela, medu kojima igra ulogu i zloin veleizdaje. Potom su se vratili u gostionicu, a vejk je rekao gospodinu Palivecu: Imal sam pet piva i jedan kifl s hrenovkom. Sad mi dajte jo jednu ljivovicu, jer moram ii zato kaj sam uhap en. Bretschneider je pokazao gospodinu Palivecu znaku s orliem, trenutak je promatra

o gospodina Paliveca, a onda upitao: O enjeni? Jesam. Mo e li va a supruga umjesto vas voditi posao za vri1* jeme va eg odsustva? 1. Policijska znaka s likom dvoglavoga carskog orla (prm). i (*&'.' ,; 4tt;fW,*fnll*> 16 17 II Mo e. Onda je to u redu, gospodine gostioniaru veselo je rekao Bretschneider pozovite ovamo svoju suprugu, predajte joj posao, a naveer u doi po vas. Ni se ne brini tje io ga je vejk ja tam idem samo zbog veleizdaje. Ali za to ja zajaukao je gospodin Palivec ja sam bil tak oprezni. Bretschneider se nasmije io i pobjedniki izjavio: Zato to ste rekli da su muhe srale na Njegovo Velianstvo cara. Oni e vam ve izbiti iz glave to Njegovo Velianstvo. I vejk je napustio gostionicu Kod Kalicha u pratnji tajnog agenta kojeg je, kad s u iza li na ulicu, uz svoj dobrodu ni osmijeh na licu upitao: Jel moram sii s trotoara? Za to? Mislim, kad sam ve uhap eni, da nemam pravo ii po trotoaru. Kada su prolazili kroz vrata policijskog ravnateljstva vejk je rekao: Ba nam je vreme fino pro lo. Idete esto Kalichu? I dok su vejka vodili u prijamni ured, Kod Kalicha je gospodin Palivec svojoj upl akanoj eni predavao gostionicu, tje ei je svojim posebnim nainom: Ne plai, ne deri se, kaj mi mogu napraviti zbog posranog lika Njegovog Velianstv a? I tako se dobri vojnik vejk upleo u svjetski rat svojim milim, ljupkim nainom. P ovjesniare e zanimati ono to je vidio daleko u budunost. Ako se kasnije situacija i razvila drugaije nego to je obja njavao Kod Kalicha, moramo imati na umu da nije imao prethodne diplomatske naobrazbe. t * Dobri vojnik vejk u policijskom ravnateljstvu to Sarajevski atentat napunio je policijsko ravnateljstvo brojnim rtvama. Dovodili su jednog za drugim, a stari inspektor u prijamnom uredu govorio je svojim dobr odu nim glasom: Taj vam se Ferdinand nee isplatiti. Kad su vejka zatvorili u jednu od brojnih prostorija prvog kata, vejk se na ao u d ru tvu estorice mu karaca. Petorica su sjedila za stolom, a u uglu na le aju sjedio je, i kao da je zazirao od njih, ovjek srednjih godina. vejk je poeo ispitivati jednoga za drugim za to su zat voreni. Od petorice koji su sjedili za stolom dobio je takorei istovjetan odgovor: Zbog Sarajeva. Zbog Ferdinanda. Zbog tog ubojstva gospodina nadvojvode. Za Ferdinanda. Zato to su nadvojvodu ubili u Sarajevu. esti, koji je zazirao od te petorice, rekao je da s njima ne eli ni ta imati kako na njega ne bi pala kakva sumnja te da tu sjedi samo zbog poku aja ubojstva iz kor istoljublja tateka iz Holica. ovejk je sjeo u dru tvo urotnika za stolom, koji su ve po deseti put pripovijedal i kako su u to upali. Svi do jednoga nastradali su ili u gostionici, ili u vinar

19 18

nici, ili u kavani. Iznimku je inio neobino debeo gospodin s oalima, uplakanih oiju, koji je bio uhien kod kue u svome stanu, stoga to je dva dana prije atentata u Sar ajevu, u gostionici Kod Brej ke, platio raun za dvojicu srpskih studenata tehnike, a uz to ga je pijanog u njihovu dru tvu vidio detektiv Brix u gostionici Montmartr, u Retezovoj ulici, gdje ih je gospodin, kako je u zapisniku potvrdio vlastorunim po tpisom, takoer poastio. Na sva pitanja pri prethodnom istra nom saslu anju na policijs koj postaji stereotipno je cvilio: Ja imam trgovinu papirom. Na to je dobivao takoer stereotipan odgovor: To vas ne opravdava. Mali gospodin, kojemu se to dogodilo u vinarnici, bio je profesor povijesti i obja njavao je krmaru povijest raznih atentata. Bio je uhien upravo u trenutku kada je zavr avao psiholo ku ra lambu svih atentata, ovim rijeima: Ideja atentata tako je jednostavna, kao Kolumbovo jaje Isto kao i to da vas eka Pankrac dopunio je za vrijeme saslu anja njegovo izlaga nje policijski istra itelj. Trei je urotnik bio predsjednik dobrotvornog dru tva Dobromil iz Hotkovica. Toga da na, kada je bio izvr en atentat, upriliilo je dru tvo Dobromil vrtnu zabavu s koncertom . Do ao je andarmerijski narednik kako bi zamolio nazone da se raziu, stoga to je u Au striji progla ena alost, na to je predsjednik Dobromila odgovorio dobrodu no: Priekajte trenutak da odsviraju Hej Slaveni. Sada je sjedio ovdje ovje ene glave i na ricao: U kolovozu imamo nove izbore predsjedni tva, ako ne budem kod kue do toga vremena , mo e se dogoditi da me ne izaberu. Ve sam po deseti put predsjednik. Ja tu sramot u neu pre ivjeti. Pokojni se Ferdinand udno poigrao s etvrtim zatoenikom, ovjekom ista karaktera i be sprijekorna imena. itava dva dana izmicao je bilo kakvom razgovoru o Ferdinandu, sve do veeri kada je u kavani pri partiji marija a1, odnosei irovskog kralja adut sed micom, rekao: _ Sedam metaka kao u Sarajevu. Peti ovjek, koji kao to je sam rekao, sjedi zbog tog ubojstva gospodina nadvojvod e u Sarajevu, imao je jo i danas od u asa naje enu kosu i brkove, tako da mu je glava podsjeala na pina. U restoranu, gdje je bio uhien, uope nije progovorio ni slova, pa ak nije ni itao novine o ubojstvu Ferdinanda, ve je sjedio za stolom potpuno sam kad mu je pri ao jedan gospodin, sjeo mu suelice i rekao nekako brzo: | itali ste to? ^ Nisam itao. ,.{> Znate o tom? lj Ne znam. fo A znate o emu se radi? ; ,> Ne znam, nije me briga za to. nj A svejedno bi vas to moglo zanimati. Ne znam to bi me moglo zanimati? Popu im svoju cigaru, popijem svojih nekoliko a ica , veeram i ne itam novine. Novine la u. Za to se uzrujavati? Vas, znai, ne zanima ni to ubojstvo u Sarajevu? Mene uope nikakvo ubojstvo ne zanima, pa da je i u Pragu, Beu, Sarajevu ili Lond onu. Zbog toga mogu biti samo uredi, sudovi i policija. Pa ako negdje nekoga i u biju, tako mu i treba zato to je truba i neoprezan, pa se dao ubiti. To su bile njegove posljednje rijei u tom razgovoru. Od tog trenutka ponavljao

je glasno, s petominutnim stankama: Ja sam nevin, ja sam nevin. T* v. v le je rijeci vri tao i na vratima policijskog ravnateljstva, te e rijei ponavljat i i prilikom prijevoza do Kaznenog suda u Pragu, a s tim e rijeima stupiti i u svo ju tamniku eliju. Kada je Svejk saslu ao sve te stra ne urotnike povijesti, l Karta ka igra, igra se kartama maaricama (f mi). ,' , . . , : ,,, 20 21 smatrao je umjesnim da im pojasni posvema nju beznadnost njihova polo aja. Sa svima nama je to jako lo e poeo je svoje rijei utjehe to ni istina, kak vi veli te, da se vama i svima nama nemre ni dogoditi. Zakaj imamo policiju nego zato da nas ka njava za na e duge jezike? Ak je takvo nesigurno vreme da ubijaju nadvojvode, niko se ne srne uditi da ga vodiju u policiju. To se sve dela zbog sjaja, da bi Ferdinand imal reklamu pred svojim pogrebom. im vi e nas tu bude, to bu , za nas bol je zato jer bu nam veselije. Kad sam slu il vojsku, ponekad je bila zatvorena polo vica kompanije1. A kolko je nevinih ljudi bilo osueno? I ne samo u vojski nego i na sudovima. Jednom se seam da je jedna enska bila osuena da je zagutila svoje, tek roene, dvojeke. Iako se zaklela da ni mogla zagutiti dvojeke, kad joj se rodila sa mo jedna curica, koju je uspela zagutiti bez bilo kakvih bolova, svejedno je bil a osuena za dvostruko ubojstvo. Ili taj nevini Cigan u Zabehlicama, koji je prova lil u neku trafiku na sami Badnjak po noi. Prisegnul je da se i el ugrijati, ali ni mu to ni pomoglo. im sud nekaj zeme u ruke, zlo je. A to zlo mora biti. Iako svi ljudi nisu takve hulje kak se o njima mo e pretpostavljati, ali kak bus danas razl ikoval tog dobrog od tog lopova, i to ba danas, u tak ozbiljnom trenutku kad su t og Ferdinanda nastrelili?! Kod nas, dok sam slu il vojsku u Budejovicama, ubili su u umi iza ve bali ta pesa od gospona kapetana. Kad je to doznal, sve nas je pozval, postavil ispred sebe i veli nek istupi svaki deseti. Samo se po sebi razme da sa m ja isto bil deseti, i tak smo stajali mirno da nismo ni treptali. Kapetan hoda ispred nas i veli: Gadovi, ni tarije, lopovi, hijene pjegave, tako bi vam zbog tog mog psa svima htio odvaliti samicu, isjei vas na rezance, postreljati i napravit i od vas pljeskavicu. Ali da znate da vas neu tediti, strpat u vas sve na etrnaest d ana u zatvor. Tak, vidite, onda se radilo o pesu, a sad se radi l. U austrougarskoj vojsci satnija, eta; ovdje su veinom zadr ani nazivi postrojbi i inova prema izvorniku (prev.). ak o gosponu nadvojvodi. I zato mora biti grozno, da bi ta alost nekaj i vredila. _ . ja Sam nevin, ja sam nevin ponavljao je naje eni mu karac. _ Isus Krist je isto bil nevini rekao je Svejk pa su ga isto razapeli. Nigde, nikada, nikom ni bilo stalo do nekakvog nevinog oveka. Maul halten und weiter die nen!1 kak su nam govorili u vojski. To je ono najbolje i najlep e. vejk je legao na krevet i zadovoljno zaspao. Kasnije su doveli dvojicu novih. J edan od njih bio je Bosanac. Hodao je po prostoriji, krgutao zubima, a svaka mu j e druga rije bila: Jebem ti du u. Muila ga je pomisao da e mu se u policijskom ravnatel jstvu izgubiti torbarska ko ara. Drugi novi gost bio je gostioniar Palivec koji je, spaziv i svoga znanca, smjesta probudio vejka i glasom punim tragike uzviknuo: Evo i mene! vejk mu srdano zatrese ruku i ree: Joj, ba mi je drago. Ja sam znal da bu taj gospon odr al re kad vam je rekel da bu du do li po vas. Takva tonost je dobra stvar. No, gospodin Palivec primijeti da je takva tonost drek na ibici, i upita tiho vej ka nisu li ostala zatvorena gospoda razbojnici, i da li bi mu to kao obrtniku mo glo tetiti. Svejk mu je objasnio da svi, osim jednoga koji je ovdje zbog poku aja g rabe nog umorstva tateka iz Holica, spadaju u njihovo dru tvo zbog nadvojvode.

Gospodin Palivec se uvrijedio i rekao da nije ovdje zbog nekakvog glupog nadvo jvode, ve zbog Njegovog Velianstva. A budui da je to ostale poelo zanimati, ispriao i m je kako su mu muhe zagadile Njegovo Velianstvo. ~ Zmazale su mi ga, be tije zavr io je oslikavanje svog sluaja i na kraju me dovele do zatvora. Ja to tim muhama ne bum oprostil dodao je prijetei. ! Zaepi gubicu i slu i dalje (njem.). 22 Svejk je opet oti ao spavati, ali nije spavao dugo stoga to su do li po njega da ga odvedu na saslu anje. I tako, penjui se po stubi tu do III. odjela na saslu anje, Svejk je nosio svoj kri na vrh Golgote, a da sam nije bio svjestan svojeg mueni tva. Vidjev i natpis da je po hodnicima Pljuvanje zabranjeno, zamolio je redarstvenika da mu dopusti pljunuti u pljuvanicu, i ozaren svojom jednostavno u stupio je u ured s rijeima: Dobra veer elim gospodo, svima skup. Umjesto odgovora netko ga je udario pod rebra i postavio pred stol za kojim je sjedio gospodin hladnog uredskog lica s crtama zvjerske okrutnosti, kao da je u pravo ispao iz Lombrosove knjige O zloinakim tipovima. Pogledao je krvo edno Svejka i rekao: Ne pravite se tako blesavi. Ja si nemrem pomoi odgovorio je ozbiljno Svejk ja sam u vojski bil pregledan za blesavou i progla en slu beno, od posebne komisije, za blesavog. Ja sam slu bena budala. Gospodin zloinakog tipa zacvokotao je zubima: To, glede ega ste optu eni i to ste si dozvolili, svjedoi da imate sve daske u glav i. I izredao je Svejku cijeli niz raznih zloina, otpoev i od veleizdaje i zavr iv i uvred om Njegovog Velianstva i lanova carske obitelji. U sredi tu te skupine isticalo se o dobravanje ubojstva nadvojvode Ferdinanda, odakle je proizlazila grana novih zloi na, medu kojima je blistao zloin pozivanja na pobunu stoga to se sve to dogodilo n a javnom mjestu. Sto na to ka ete? pobjedniki je upitao gospodin s obrisima zvjerske okrutnosti. Toga je dost odgovorio je nevino Svejk ono eg je previ e, ni s putrom ni dobro. No, vidite da shvaate. Ja sve razmem, strogosti mora biti, bez strogosti se nikam nemre. Ko kad sam s lu il vojsku... Zaepite gubicu proderao se policijski savjetnik na Svejka i govorite tek kad vas budem ne to upitao. Razumijete? Kak ne bi razmel? rekao je Svejk. Pokorno jav ljam da razmem sve i da se u svemu, kaj izvoliju rei, mogu orijentirati. ji3 S kim se dru ite? ifag Sa svojom slu kinjom, visosti. 'v* A u mjesnim politikim krugovima nemate nikog poznatog? Je, imam, visosti, kupujem si popodne Narodnu politiku... Pokvarenjaa. Van! izderao se na Svejka gospodin zvjerskog izra za. Kad su ga izvodili iz ureda, Svejk je rekao: Laku no, visosti. Vrativ i se u svoju prostoriju, Svejk je objavio svim uhienima da je takvo saslu an je ista zafrkancija. Malo tam na vas vieju i na kraju vas hitiju van. Prije nastavljao je Svejk to je bilo grdo. Cital sam jednom jednu knjigu da su optu eni morali hodati po usijanom eljezu i piti rastopljeno olovo da bi se videlo da li su nevini. Ili su im stavili noge u panjolske izme i navlaili ih na kota ako nisu hteli priznati, ili su im palili bokove vatrogasnom bakljom, kak su to napr avili svetom Ivanu Nepomuku. Veliju da se taj deral ko da mu ko u dereju, i ni pre

stal dok ga nisu hitili z Eli inog mosta u nepromoivoj vrei. Takvih sluajeva je bilo v i e, a jo su posle oveka ra etvorili, ili nabili na kolac negde kod Narodnog muzeja. A kad bi ga samo zatvorili u kulu, taj bi se ovek oseal ko preporoeni. Danas je to ala biti zatvoreni zadovoljno je nastavljao Svejk danas te ne ra etvoriju, nema nikakv ih panjolskih izmi, krevet imamo, stol imamo, klupu imamo, ne tiskamo se jedan na drugoga, juhu dobimo, bokal z vodom nam doneseju, zahod nam je tono pod nosom. U svemu se vidi napredak. Istina, do saslu anja je malo daleko, ak preko tri hodnika i kat vi e, al je zato na hodnicima isto 24 25 i ivo. Tam vodiju jednoga, sim drugoga, mladoga, staroga, mu koga i enskoga spola. S retni ste da bar tu niste sami. Svako ide mirno svojim putem i ne mora se bojati da budu mu u uredu rekli: Tak smo se posavetovali i sutra bute ra etvoren, ili spal jen, po va oj vlastitoj elji. To bi bila te ka odluka, i ja mislim, gospodo, da bi mno gi od nas tog momenta bili skroz zbunjeni. Je, danas su se prilike popravile u n a u korist. Upravo je dovr io obranu modernog utamnienja graana kada je nadglednik otvorio vr ata i pozvao: vejk, obui se i na saslu anje. Ja bum se oblekel odgovorio je vejk ja protiv toga ni nemam, ali ja se bojim da je to nekakva gre ka, ja sam ve jednom bil izbaen sa saslu anja. A jo se i bojim da se ta ostala gospoda, koja su tu z menom, ne bi na mene srdila zato jer ja idem dva put zaredom na saslu anje, a oni jo ni jednom naveer nisu bili. Oni bi mogli biti lj ubomorni na mene. Izlazi van i ne melji! glasio je odgovor na d endmensku vejkovu izjavu. vejk se opet na ao pred gospodinom zloinakog tipa koji je bez ikakva uvoda zaurlao t vrdo i bespogovorno: Priznajete li sve? vejk je usmjerio svoje dobre, plave oi na neumoljivog ovjeka i rekao meko: Ako si eliju visosti da priznam, ja bum priznal, meni to nemre na koditi. Ali ako veliju: vejk, nemojte ni priznati, porical bum dok me ne rastrgneju na komade. Stari je gospodin pisao ne to po aktima i pru iv i vejku pero, pozvao ga da to potpi e . vejk je potpisao i Bretschneiderovu dojavu i ovaj dodatak: Sve gore navedene optu be protiv mene, temelje se na istini. Josef vejk Kada je potpisao, obratio se strogom gospodinu: Imam jo nekaj za potpisati? Ili trebam jo ujutro doi? Ujutro e vas odvesti na Kazneni sud dobio je odgovor. U kolko sati, visosti? Da sluajno, zaboga, ne bi zaspal. Van! zaurlalo je po drugi put toga dana na vejka, s druge strane stola pred koj im je stajao. Vraajui se svome novom, re etkama osiguranom domu, vejk je rekao redarstveniku koji ga je pratio: Tu sve ide ko podmazano. im su se za njim zatvorila vrata, njegovi su ga suutamnienici zasuli raznim pit anjima na koja je vejk odgovorio jasno: Upravo sam priznal da sam, valjda, ubil nadvojvodu Ferdinanda. estorica mu karaca podvukla su se upla eno pod u ljive deke, jedino je Bosanac rekao: Dobro do li. Namje tajui se na le aj, vejk ree: To je glupo da tu nemamo vekericu. Ujutro su ga ipak probudili i bez budilice i tono u est sati Svejka su odveli u plavoj marici ka Dr avnom kaznenom sudu. Tko rano rani, dvije sree grabi! rekao je vejk svojim suputnicima dok je plava m arka prolazila kroz vrata policijskog ravnateljstva.

26 27 2 O III vejkpred lijenicimasudskim vje tacima di. iste, ugodne sobice Zemaljskog kaznenog suda ostavile su na Vejka najugodniji do jam. Obijeljeni zidovi, crne omaljane re etke i debeli gospodin Demartini, vrhovni nadglednik u istra nom sudu, s ljubiastim oznakama i obrubom na slu benoj kapi. Ljub iasta boja bila je propisana ne samo ovdje, ve i pri vjerskim obredima, na Pepelni cu i Veliki petak. Vraala se slavna povijest rimske vladavine nad Jeruzalemom. Dolje, u prizemlju, uznike su izvodili i predstavljali ih Pilarima 1914., a istra ni suci, Pilari nov og doba, umjesto da asno operu ruke, slali su po paprika i Plzenjsko pivo Kod Tesig a i dostavljali nove i nove optu be dr avnom nadodvjetni tvu. Ovdje je uglavnom nestajala svaka logika, a pobjeivao je paragraf, gu io paragraf , ludovao paragraf, bjesnio paragraf, smijao se paragraf, prijetio paragraf, par agraf je ubijao, paragraf nije opra tao. Bili su to ongleri zakona, reci slova u zak onima, derai optu enih, tigrovi austrijske d ungle koji su svoj skok na optu enog odmjer avali prema broju paragrafa. Iznimku je inila nekolicina gospode (isto kao i u policijskoj upravi), koji zak on nisu uzimali tako ozbiljno jer se, eto, svugdje nade p enice medu kukoljem. K jednom takvom gospodinu doveli su vejka na saslu anje. Bio je to stariji gospod in dobrodu na izraza, koji nekada davno, dok je saslu avao poznatog ubojicu Vale a, ni je zaboravljao rei: >*#* w*******.

Izvolite sjesti, gospodine Vale , upravo je ovdje jedna prazna stolica. Kad su Svejka doveli, ponudio mu je, sa sebi uroenom ugladeno u, da sjedne i rekao : Tako, vi ste znai taj gospodin vejk? Ja mislim odgovorio je vejk da to moram bit, zato jer je moj tatek bil vejk, a m amica gospoda Svejkova. Ja im ne smem napraviti takvu sramotu da zatajim svoje i me. Ljubazni osmijeh preleti licem istra nog suca: No, vi ste nadrobili lijepih stvari. Vi imate mnogo toga na savjesti. Ja uvek imam puno toga na savesti rekao je vejk smije ei se jo ljubaznije od gospod ina istra nog suca ja imam toga, mo e biti, jo vi e na savesti nego kaj vi izvolite ima ti, va a visosti. Vidi se po zapisniku koji ste potpisali rekao je ni ta manje ljubaznim tonom sud ski savjetnik. Nisu li na vas inili kakav pritisak na policiji? Ma kakvi, visosti. Ja sam ih pital jel to trebam potpisati, a kad su rekli da to potpi em, tak sam ih i poslu a!. Ne bum se, valjda, tukel z njima zbog svog vlast itog potpisa. S time si sigurno ne bi pomogel. Reda mora biti. Osjeate li se, gospodine vejk, potpuno zdravim? Skroz zdrav, to ba i ne, po tovani gospon savjetnik. Imam reumu i ma em se s Opodeldok om. Stari se gospodin opet ljubazno nasmije io: to biste na to rekli kada bih vas poslao na pregled sudskim lijenicima? Ja mislim da z menom ni tak lo e da bi ti gosponi na mene tro ili zabadav svoje vr eme. Mene je ve pregledal nekakav gospon doktor na policijskoj upravi, da nemam t

riper. Znate, gospodine vejk, mi emo to ipak probati s tom gospodom sudskim vje tacima li jenicima. Lijepo emo sastaviti komisiju, poslat emo vas u istra ni zatvor da se lijep o odmorite. I jo jedno pitanje: Vi ste, kako stoji u zapisniku, izjavljivali i iri li vijest da e ubrzo izbiti rat? t. ,

_ je prosim, po tovani gospon savjetnik, izbil bu jako _ A jeste li nekada imali kakav mo dani udar? _ Tb prosim ne, samo me je jednom zamalo udaril auto na Karlovom trgu, al ve su od onda pro la leta i leta. Time je saslu anje bilo zavr eno, vejk je pru io sudskom savjetniku ruku i vrativ i se u svoju sobicu rekao svojini susjedima: _ I tak me budu, zbog tog ubojstva gospona nadvojvode Ferdinanda, pregledavali sudski doktori. I mene su isto tako pregledavali sudski doktori rekao je jedan mladi mu karac to je bilo onda kad sam dospio zbog tepiha pred porotu. Priznali su mi da sam malo uman. Sad sam pronevjerio parnu vr ilicu i ni ta mi ne mogu. Rekao mi je juer moj adv okat da ako sam jednom bio progla en za maloumnog, moram od toga imati koristi za cijeli ivot. Ja tim sudskim lijenicima ni ta ne vjerujem naglasio je mu karac inteligentnog izra za kad sam jednom krivotvorio mjenice, za svaki sluaj i ao sam na predavanje doktor a Heverocha, a kad su me uhvatili, simulirao sam paralitiara, upravo tako kako ga je opisao gospodin doktor Heveroch. Ugrizao sam jednog sudskog lijenika iz komis ije za nogu, popio sam im tintu iz tintarnice i, s opro tenjem, posrao sam se pred cijelom komisijom u uglu. Ali samo zato to sam jednog ugrizao za nogu, proglasil i su me za potpuno zdravog i bio sam izgubljen. Ja se pregleda od te gospode ope ni ne bojim izjavio je vejk dok sam slu il vojsku pregledal me je jedan veterinar i ispalo je to dost dobro. Sudski vje taci su mrcine odazvao se mali, skutreni ovjek nedavno su nekakvim slua jem iskopali na mojoj livadi kostur i sudski vje taci su rekli da je taj kostur bi o ubijen nekakvim tupim predmetom, udarcem u glavu prije etrdeset godina. Ja imam tridesetosam i zatvoren sam, iako unarn krsni list, izvod iz matine knjige i dom ovnicu. 30 31 Mislim rekao je vejk da na sve treba gledati s te po tenije strane. Svaki se mo e p revariti i mora se prevariti im vi e o neem razmi lja. Sudski vje taci su ljudi, a ljudi gre iju. Ko jednom u Nuslama, tono kod mosta preko Botia, kad sam se vraal od Banzeta, pri el mi je po noi jedan gospon i opalil me z biom po glavi, a dok sam le al na zeml ji, osvedil me i rekel: To je gre ka, to ni on i tak se razbesnil kaj se zabunil, da me je jo jednom zviznul prek leda. To je u ljudskoj prirodi da ovek gre i dok je iv. Ko onaj gospon koji je po noi na el besnog, promrznutog pesa, uzel ga sa sebom dom a i gurnul ga eni u krevet. Kad se pes ugrijal i raskravil, izgrizel je elu obitel j, a tog najmlaeg u zipki, rastrgnul je i po deral. II bum vam ispripovedal sluaj ka k se prevaril kod nas doma jedan loser. Otvoril si je s kljuem podolsku crkvicu je r je mislil da je doma, skinul si je cipele u sakristiji jer je mislil da je kod sebe u kuhinji, legnul se na oltar jer je mislil da je doma u krevetu i navleke l je na sebe nekakve pokrivae sa svetim natpisima, a pod glavu si je del evanelje i jo neke svete knjige da bi imal visoko pod glavom. Ujutro ga je na el crkvenjak, a ovaj mu tak dobrodu no veli, kad je do el k sebi, da je to gre ka. Zgodna gre ka veli c rkvenjak kad zbog takve gre ke moramo * dati iznova posvetiti crkvu. Posle je loser bil pred sudskim doktorima, a ti su mu dokazali da je bil potpuno svestan i trez an, jer da je bil pijani, da s tim kljuem ne bi potrefil tu bravu na vratima od c rkve. Posle je taj loser umri u zatvoru na Pankracu. A isto vam mogu dati primer kak se na Kladnu prevaril jedan policijski pes, vujak onog poznatog konjikog kapet ana Rottera. Kapetan Rotter je uzgaja! te pese i izvodil pokuse sa skitnicama do k nisu sve skitnice poele izbegavati kladenski kraj. Onda je dal naredbu, kaj ko ta

da ko ta, da andari privedeju nekakvog sumnjivog oveka. Tak su mu i doveli jednog d ost dobro obleenog oveka, kojeg su na li u Lanskim umama kak sedi na nekom panju. Odm ah je naredil da ovome odre eju komadi od kaputa, to je dal ponju iti svojim andarskim pesima, a onda su tog oveka otpelali do nekakve ciglane izvan grada i pustili po njegovim tragovima te izve bane pese, koj i su ga na li i doveli ga ponovo natrag. Onda je taj ovek moral puzati po nekim loj trama na tavan, skakati prek zida, skoiti u ribnjak, a pesi za njim. Na kraju se pokazalo da je taj ovek bil jedan e ki radikalni zastupnik koji je oti el na izlet u L anske ume, kad mu se sabor zgadil. Zato velim da su ljudi gre ni, da se varaju, sve jedno jel su ueni, ili glupe, neobrazovane budale. Gre iju i ministri. Komisija sudskih vje takalijenika, koja je trebala odluiti odgovara li vejkovo du evn o stanje ili ne odgovara svim tim zloinima za koje je bio optu en, sastojala se od tri neobino ozbiljna gospodina, od kojih se nazor svakog pojedinog znaajno razliko vao od nazora ove druge dvojice. Bile su tu zastupljene tri razliite znanstvene kole i psihijatrijska mi ljenja. Ako je u vejkovu sluaju i do lo do potpunog slaganja medu ovim suprotstavljenim zn anstvenim taborima, mo e se to objasniti samo pora avajuim dojmom koji je vejk ostavio kad je, stupiv i u dvoranu gdje je trebalo biti ustanovljeno njegovo du evno stanje i spaziv i na zidu sliku austrijskog monarha, uskliknuo: Gospodo, neka ivi car Franjo Josip Prvi! Stvar je bila potpuno jasna. vejkovom spontanom izjavom otpao je cijeli niz pit anja, a ostala su samo neka najva nija. Odgovor na njih mogao je tek potvrditi prv otni stav o Svejku, ustanovljen na temelju sustava doktora psihijatrije Kallerso na, doktora Heverocha i Engleza Weikinga. Je li radij te i od olova? Ja ga, prosim, nisam vagal svojim milim osmijehom odgovorio je vejk. Vjerujete li u kraj svijeta? Prvo bi taj kraj sveta moral videti nemarno je odgovorio vejk sigurno je da ga sutra ne bum doekal. Jeste li u stanju izraunati promjer Zemljine kugle? 33

To, prosim, ne bi mogel odgovorio je vejk al bi vam, gospodo, isto tak postavil jednu zagonetku: Ima jedna trokatnica, u toj kui na svakom katu je osam prozora. Na krovu su dva prozoreka i dva dimnjaka. Na svakom katu su dva stanara. A sad mi recite, gospodo, koje godine je umrla domaru njegova baka? Sudski lijenici pogledali su se znaajno, no jedan od njih postavi jo jedno pitan je: Znate li najveu dubinu u Tihom oceanu? To, prosim, ne znam glasio je odgovor al mislim da bu sigurno vea nego pod vi egr adskom stenom na Vltavi. Predsjednik komisije struno je upitao: Dovoljno? Ipak je jedan od lanova komisije postavio jo ovo pitanje: Koliko je 12.897 puta 13.863? ,;!, 729 odgovorio je vejk, ne trepnuv i. Mislim da je posve dovoljno rekao je predsjednik komisije mo ete toga osumnjienog a odvesti na staro mjesto. Hvala vam, gospodo pristojno se oglasio vejk meni je isto ist dost. Nakon njegova odlaska kolegij trojice se usuglasio da je vejk notorna budala i idiot po svim zakonima prirode koje su otkrili psihijatrijski znanstvenici. U izvje u predanom istra nom sucu stajalo je izmeu ostaloga: Ni epotpisani sudski vje tacilijenici svoje mi ljenje o potpunoj du evnoj tuposti i uro nom kretenizmu predvedenog komisiji Josefa vejka temelje na rijeima koje je izgova rao, poput ovih: Neka ivi car Franjo Josip L, te smatraju da je to kao iskaz posve dovoljno da bi osvijetlilo du evno stanje Josefa vejka, kao notorne budale. Ni epotpisana komisija stoga preporuuje: 1. obustavu istrage protiv Josefa vejka 2

. uputiti Josefa

vejka na pro

matranje na psihijatrijsku kliniku kako bi se ustanovilo do koje je mjere njegov o du evno stanje opasno po okolinu. Dok se sastavljalo ovo izvje e, vejk je pripovijedao svojim suzatoenicima: _. ]sja Ferdinanda su hranuli, a z menom su razgovarali o jo veim glupostima. Na kraju smo si rekli da nam je to, o emu smo se razgovarali, sasvim dosta, i razi li smo se. _ Ja nikome ne vjerujem naglasio je skvreni mali ovjek na ijoj su livadi iskopali kostur sve je to banda. _ Je, i ta banda mora biti rekao je vejk namje tajui se na slamaricu kad bi svi lj udi mislili o drugim ljudima dobro, onda bi se meusobno pomlatili u najkraem roku. f. 35

l n S n r t r i

IV jka izbacuju iz ludnice Kada je vejk kasnije opisivao ivot u ludnici, inio je to uz neobine hvalospjeve: Zbiljam ne znam zakaj se ti luaci srdiju kad ih tam dr iju. ovek tam mo e puzati gol po podu, zavijati ko akal, besniti i gristi. Da to ovek napravi negde na promenadi , ljudi bi se tak udili, al to tam spada u najobinije stvari. Tam vam je takva slo boda o kojoj ni socijalisti ne sanjaju. ovek se tam mo e predstavljati ko Gospod Bo g, ili ko Djevica Marija, ili Papa, ili engleski kralj, ili Njegovo Velianstvo ca r, ili sveti Vaclav, iako je ovaj zadnji bil stalno zvezani i gol i le al je u izo laciji. Bil je tam isto jedan koji se deral da je nadbiskup, al taj ni drugo ni d elal nego dral, i jo nekaj kaj s tim ide, z opro tenjem, znate da se to mo e i rimovati, ali zbog toga se tam niko ne srami. Jedan se tam izdaval za svetog irila i Metod a, da bi dobil dve porcije. A jedan je gospon tam bil trudan i zval je svakog na krstitke. Bilo je tam puno zatvorenih ahista, politiara, ribara i skauta, skupljaa marki i fotografa amatera. Jedan je tam bil zbog nekakvih starih lonaca koje je nazival urne. Jedan je stalno bil u luakoj ko ulji da ne bi mogel izraunati kad bu do e kraj sveta ^to sam tam srel nekolko profesora. Jedan je od njih s no isel za me nom i obja njava! daje pradomovina Cigana 7 "Krkono ama, a taj drugi mi je obja njaval da unutar emljine kugle ima jo jedna, samo puno vea od one gornje vaki je tam mog el govoriti kaj je htel i kaj mu je palo na 37 pamet, ko daje u parlamentu. Ponekad su si tam pripovedali bajke i posvadili se kad bi to z nekom princezom jako lo e ispalo. Najbesniji je bil jedan gospon koji se predstavlja! za esnajsti dio Ottovog znanstvenog rjenika i svakog je prosil da ga otvori i nade pojam Kartona na ivaica, jer da je bez tog zgubljeni. Smiril se tek ond a kad su mu navlekli luaku ko ulju. Onda se veselil da je u el u knji arsku pre u i molil je da mu napraviju moderni uvez. Uope se tam ivilo ko u raju. Mo ete tam urlati, der ati se, pevati, plakati, meketati, jaukati, skakutati, molit se, prekobicavat se , hodati na sve etri, skakutati na jednoj nogi, trati naokolo, plesati, hopsati, el i dan uati ili puzati po zidovima. Niko vam ne bu pri el ni rekel: To ne smete delati , to vam gospon ni pristojno, mo e vas biti sram pa vi ste obrazovani ovek. Je, ipak je istina da tam ima i skroz tihih luaka. Ko to je tam bil jedan obrazovani prona laza koji je stalno kopal nos i jednom na dan rekel: Upravo sam prona el struju. Kak velim, bilo je jako lepo, a tih nekolko dana koje sam provel u ludnici spadaju u

najlep e trenutke mojega ivota. I doista, ve sam doek koji je vejku prireen u ludnici, nakon to su ga doveli na pro matranje iz Zemaljskog kaznenog suda, nadi ao je sva njegova oekivanja. Prvo su ga svukli do gola, pa su mu dali nekakav ogrta i odveli ga okupati, primiv i ga povjer ljivo ispod pazuha, pri emu ga je jedan bolniar zabavljao vicevima o Zidovima. U kupaonici su ga namoili u kadu s toplom vodom, a onda su ga izvukli i stavili pod hladan tu . To su s njim ponavljali tri puta, a onda su ga pitali kako mu se to svia. vejk je rekao da je bolje nego u javnim kupali tima kod Karlova mosta i da se vrlo rado kupa. Ako mi jo odre ete nokte i kosu, ni ne bu falilo do moje potpune sree dodao je, smi je ei se zadovoljno. I toj je elji bilo udovoljeno, a kad su ga jo dobro izribali spu vom, zamota e ga u plahtu i odnije e do I. odjela na krevet gdje su ga smjestili, pokrili dekom i za molili da zaspi, i Svejk jo i danas pripovijeda o tom s ljubavlju: | _ Predstavite si da su me nosili, u stvari odnesli, i ja sam tog trenutka bil po tpuno bla eni. I tako je u postelji bla eno usnuo. Onda su ga probudili da bi mu ponudili loni ml ijeka i pecivo. Pecivo je bilo izrezano na male komadie i dok je jedan od bolniara dr ao veika za obje ruke, drugi je namakao komadie peciva u mlijeko i hranio ga kao to se opa guska. Kad su ga nahranili, uhvatili su ga pod pazuha i odveli na zahod gdje su ga zamolili da obavi veliku i malu nu du. O tom krasnom trenutku vejk je priao s ljubavlju i ne moram ponavljati njegove r ijei to su sve potom s njim inili. Spomenut u jedino kako vejk ka e: _ Jedan od njih me pritom dr al u naruju. Kad su ga doveli natrag, polo ili su ga opet u krevet i iznova ga zamolili da za spi. Kad je zaspao, probudili su ga i odveli u sobu za promatranje gdje se vejk, stojei potpuno gol pred dvojicom lijenika, prisjetio slavnog dogaaja svoga novaenja. Ne htijui, izletjelo mu je iz usta: Tauglich1. to ste rekli? upitao je jedan od lijenika. Nainite pet koraka naprijed i pet natrag . vejk je uinio deset. Ja sam vam ipak rekao izjavio je lijenik da ih uinite pet. Meni ni stalo do nekolko koraka rekao je vejk. Nato su ga lijenici zamolili da sjedne na stolicu, a jedan ga je lupkao po kolj enu. Zatim je rekao drugom da su refleksi potpuno u redu, na to je drugi zavrtio g lavom i poeo vejka sam lupati po koljenu, dok je prvi otvarao vejku one kapke i prov jeravao puls. Potom su oti li do stola i promrmljali nekoliko latinskih izraza. ujte, znate li pjevati? pitao je jedan od njih vejka. Ne biste li nam mogli zapj evati nekakvu pjesmu? Kak ne, gospodo odgovorio je vejk. Dodu e, .; ! l Sposoban (njem.). ;:|; 39 38 nemam ni glasa ni sluha, al bum to probal, napravil bum vam po volji, kad se ve h oete zabavljati. I Svejk je zapjevao: to taj monah u tom stolcu elo desnom rukom kloni dvije vrele gorke suze niza bijel o lice roni... * Dalje ne znam nastavio je vejk ali ak hoete, ja bum vam zapeval: Kako je te ko sad oko srca te ka, i bolna njedra u sjeti i ; dok tiho sjedim i u dalj gledim pp> moja e nja u daljinu leti. '/jja;

Ni to ne znam dalje uzdahnuo je Svejk znam jo jednu kiticu Gdje je moj zaviaj, i o General Windischgratz i vojna gospoda i jo par takvih narodnih pjesmica kao Bo e ivi, Bo e titi, Kad smo vukli k Jaromefu i Tisuu puta pozdravljamo Tebe. Gospoda lijenici meusobno su se pogledali i jedan od njih postavi Vejku pitanje: Da li ste nekada bili na pretrazi va eg du evnog stanja? U vojski odgovorio je vejk pobjedonosno i ponosno bil sam od gospode vojnih dok tora slu beno progla eni za notornu budalu. Meni se ini da ste simulant proderao se drugi lijenik na vejka. Ja, gospodo branio se vejk nisam nikakvi simulant, ja sam prava budala, mo ete se raspitati u sto eru 91. pukovnije u e kim Budejovicama ili u Priuvnoj upravi na Karli nu. Stariji od dvojice lijenika odmahnuo je beznadno rukom, i pokazujui na vejka reka o bolniarima: ___ Ovom ovjeku vratite njegovu odjeu, odvedite ga na ' w na orvi ulaz, a onda neka se jedan vrati i odnese sve trei KII> *"* r T , i . \ spise o njemu u ured. I recite tamo da to brzo obave, da ga ne bismo ovdje imali jo dugo na vratu. Lijenici su jo jednom bacili zaprepa ten pogled na vejka, koji je pristojno i ao natr a ke ka vratima, ponizno se klanjajui. Na pitanje jednog od bolniara za to izvodi glup osti odgovorio je: _ Zato jer nisam obleeni, zato jer sam gol, a ne bi htel toj gospodi ni pokaziva ti, da ne bi mislili da sam nepristojan i prost. Od toga trenutka, kada su bolniari dobili zapovijed da vrate vejku njegovu odjeu, o njemu vi e nisu vodili ba nikakvu skrb. Naredili su mu da se obue, a jedan ga je odveo na III. odjel gdje je mogao tih nekoliko dana, dok mu nisu u uredu napisal i otpusnicu, iskoristiti mogunost za vr enje svojih finih promatranja. Razoarani lij enici dali su mu svjedod bu da je simulant slabijeg razuma, a stoga to su ga otpustili prije objeda, do lo je do malog izgreda. vejk je izjavio da ako ve nekoga izbacuju iz ludnice, ne smiju ga izbaciti bez objeda. Sukob je prekinuo policajac kojeg j e pozvao vratar, i koji je vejka priveo u Redarstveno povjereni tvo u Salmovoj ulic i. 40 41

izi mi Sv; mi ras tes mi u V vejk u redarstvenom povjereni tvu u Salmovoj ulici ru te sa d si n n t l Nakon krasnih, sunanih dana u ludnici, za vejka su nastupili sati puni progona. Po licijski inspektor Braun aran irao je scenu susreta sa Vejkom, s okrutno u rimskih krv nika iz vremena ljupkog cara Nerona. Tvrdo, kao nekada kada su govorili: Bacite o vog razbojnika kr anina lavovima!, inspektor Braun je rekao: U uzu s njim. I ni rijei vi e, a ni manje. Jedino su oi gospodina policijskog inspektora Brauna pritom zasvijedile posebnim, perverznim u itkom. Svejk se naklonio i rekao gordo: Spreman sam, gospodo. Mislim da uza znai isto to i buksa, a to ni tak lo e. Ne razmei se ovdje odgovorio je policijski redarstvenik, na to je vejk odgovorio: Ja sam jako skromni i zahvalan za sve kaj bute za mene naredili. U eliji, na golom le aju, sjedio je zami ljeno neki ovjek. Sjedio je apatino, a po nj egovu izrazu moglo se vidjeti da nije povjerovao, kada je za kripao klju u vratima e

lije, da su mu se otvorila vrata slobode. Moj naklon, uva eni rekao je vejk sjedajui k njemu na dasku. .. msu mojim gospodarom odgovorio je zami ljeni mu karac. ,4 if.

Kolko mo e bit sati?

Tu i ni tak lo e vejk je dalje nastavio razgovor ta daska je od izblanjanog drveta. Ozbiljni mu karac nije odgovorio, ustao je i poeo brzo hodati po malom prostoru i zmeu vrata i drvenog le aja, kao da uri kako bi ne to spasio. vejk je za to vrijeme sa zanimanjem promatrao natpise na arane po zidovima. Bio j e tu i natpis na kojem je nepoznati uznik obeavao samom sebi borbu s policijom na ivot i smrt, a tekst je glasio: Vi bute to zgutali. Drugi uznik je napisao Ma mo ete mi..., kokoti jedni! Drugi je jednostavno konstatirao: Sjedio sam ovdje 5. srpnja 1913. i sa mnom su pristojno postupali. Josef Mareek trgovac iz Vr ovica. A bio je t u i natpis potresan u svoj svojoj dubini: Milost veliki Bo e..., a ispod toga Poljubi te me u d. Slovo d bilo je precrtano i sa strane je velikim slovima napisano TUR. Pokraj toga je neka poetina du a zapisala stihove: Kraj potoka nujan sjedim, sunce se za gore skriva, na brda ca ozareno gledim, tamo moja mila sad prebiva. Mu karac, koji je jurio izmeu vrata i klupe kao da eli pobijediti u maratonskoj ut rci, zaustavio se i zadihan sjeo opet na staro mjesto, polo io glavu u dlanove i n aglo zaurlao: Pustite me van! Ne, oni me nee pustiti govorio je sam sa sobom nee me pustiti i nee me pustiti. Ve sam ovdje od jutra, od est sati. Dobio je napad zajedni tva, uspravio se i upitao vejka: Nemate li sluajno kod sebe remen, kako bih sa svime zavr io. O, vrlo rado, stojim vam na uslugi odgovorio je vejk otkopavajui remen ja jo nika nisam videl kak se u eliji ljudi ve aju na remen. Jedino je to lo e nastavio je ogle davajui se da tu nema nikakve kuke. Kvaka na prozoru vas ne bu zdr ala. Jedino ak b i se obesili na kleeki, za klupu, kak je to napravil jedan sveenik u samostanu u Em auzima, koji se obesil na raspelo zbog jedne mlade idovke. Ja jako volim samoubojice, dajte samo, izvolte Namr teni ovjek kojemu je vejk gurnuo remen u ruke, pogledao je remen, odbacio ga u ugao i zaplakao, razmazujui suze crnim rukama, pri emu je ispu tao jecaje: _ ja imam djeicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemoralnog ivota, Isuse i Marijo, m oja jadna ena, to e mi rei u uredu? Ja imam djeicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemora lnog ivota. I tako dalje, u beskonanost. Na kraju se ipak malo primirio, pri ao je vratima i poeo po njima udarati i nogam a i akama. Iza vrata zauli su se koraci i glas: ta oete? Pustite me van rekao je takvim glasom kao da mu nije preostalo ni ta vi e zbog ega bi ivio. Kuda? bilo je pitanje s druge strane. U ured odgovorio je nesretni otac, mu , inovnik, pijanica i razvratnik. Zauo se smijeh, stravian smijeh u ti ini hodnika, i koraci su se opet udaljili. Kak mi se ini, taj vas gospon mrzi, kad vam se tak smije rekao je vejk, dok je b eznadni mu karac opet sjeo pokraj njega. Takav stra ar, ak je zloban, mo e napraviti p uno, a ak je jo zlobniji, mo e napraviti sve. Sednite se mirno, ak se ve ne bute obe sili, i priekajte kak se budu stvari razvijale. Ak ste slu benik, o enjeni, i imate d eicu, je, to je priznam, stra no. Vi ste valjda svesni da vas budu otpustili iz ure da, ak se ne varam? To vam ne mogu rei uzdahnuo je ovaj zato jer se ni sam ne sjeam to sam izvodio; j a samo znam da su me odnekud izbacili i da sam se tamo htio vratiti da pripalim cigaru. A tako je lijepo poelo. ef na eg odjela slavio je imendan i pozvao nas je u jednu vinarnu, pa se i lo u drugu, pa u treu, pa u etvrtu, pa u petu, pa estu, pa sed mu pa osmu pa devetu...

44 45

elite da vam pomognem raunati? upitao je vejk. Ja se u to razmem, ja sam jednom za jednu no bil u dvadeset osam lokala. Al kaj jeje, nigde nisam popil vi e od tri pi ve. Ukratko nastavio je nesretni podreeni inovnik, koji je tako velianstveno slavio ef ov imendan kad smo pro li valjda deset tih raznih pajzla, primijetili smo da nam s e ef izgubio iako smo ga zavezali pagom i vodili ga sa sobom kao psia. Onda smo ga i li svugdje tra iti i na kraju smo se jedan drugom pogubili, i na koncu sam se na ao u jednom od nonih barova na Vinohradima, vrlo pristojnom lokalu, gdje sam pio nek akav liker direktno iz boce. to sam pritom radio, toga se ne sjeam, samo znam da s u ovdje na povjerenstvu, kad su me priveli, oba redarstvenika prijavila u izvje u d a sam pijan, da sam se vladao razvratno, da sam istukao jednu damu, isjekao d epni m no em tui e ir koji sam na ao na vje alici, razjurio damsku kapelu, optu io efa sale pre vima da mi je ukrao dvadeset kruna, razbio mramornu plou na stolu za kojim sam sj edio i zlonamjerno pljunuo nepoznatom gospodinu za susjednim stolom u crnu kavu. Vi e ni ta nisam napravio, barem se ne mogu sjetiti da sam jo ne to izveo. A vjerujte mi, ja sam tako sreen, inteligentan ovjek koji na ni ta drugo ne misli osim na svoju obitelj. Sto na to ka ete? Ja ipak nisam nikakav izgrednik. A jeste se jako namuili dok niste potrgali tu mramornu plou? upitao je sa zanima njem vejk umjesto odgovora. Ili ste je prebili odjednom? Odjednom odgovorio je inteligentni gospodin. Onda ste zgubljeni zami ljeno je rekao vejk budeju vam dokazali da ste se na to p ripremali marljivim ve banjem. A ta kava, tog nepoznatog gospona u koju ste pljunu li, bila je bez ruma ili z rumom? I ne doekav i odgovor, objasnio je: Ak je bila z rumom, to bu gore, zato jer je skuplje. Na sudu se sve izrauna, stavi se skup, da to ispadne najmanje ko zloin. Na sudu? slaboumno je pro aptao savjesni otac obitelji i, objesiv i glavu, upao u neugodno stanje u kojemu ovjeka dere gri nja savje sti.1 __ A doma znaju upitao je vejk da ste zatvoreni, ili budu priekali da to bude u novinama? _ yj mislite da e to biti u novinama? naivno se oglasila rtva imendana svoga nad reenog. _ jo je vi e nego sigurno zvuao je direktni odgovor, stoga to vejk nikada nije imao naviku skrivati ne to pred drugima. . _ To o vama, svim bu se itateljima novina jako svialo. Ja isto tak rado itam rubr iku o tim pijancima i njihovim izgredima. Nedavno Kod Kalicha jedan gost nije ni dr ugo izvel nego je sam sebi razbil glavu s a om. Hitil ju je u zrak i postavil se po d nju. Otfurali su ga i ve ujutro se to italo. Ili jednom u Bendlovki, flisnul sam jednog pogrebnika, a on mi je vratil. Da bi se smirili, morali su nas obadva za tvoriti i odmah je to bilo u Veernjaku. Ili kad je u kavani Kod mrtvaca onaj gospon s avjetnik razbil dve tace, mislite da su ga tedili? Bil je isto tak odmah sutra u novinama. Vi mo ete jedino iz zatvora poslati u novine ispravak da se vest koja je o vama bila objavljena, vas ne tie i da z gosponom tog imena niste nikakva rodbi na, niti ga ne poznate, a doma pismo da vam taj va ispravak izre eju i sauvaju, da s i to mo ete proitati kad odle ite svoje. Nije vam zima? upitao je vejk pun suosjeanja k ad je primijetio da se inteligentani gospodin trese. Imamo ove godine nekak pril ino hladni konac leta. Ja sam nemoan zajecao je vejkov sudrug ja u izgubiti promaknue. To sigurno spremno potvrdi vejk ak vas, kad odsedite u zatvoru, ne primiju natr ag u ured, ne znam dal bute tak brzo na li drugi posel zato jer svaki, i kad bi ht eli slu iti kod intera, tra i od vas svedod bu o vladanju. Ah, takav trenutak u itka, koj i ste si dozvolil, ne isplati se. A ima eki pisci upotrebljavaju izraz grize gri nja savjesti. Ovaj izraz ne smatram posv e priklad

nim. I tigar 47 46

dere ovjeka, a ne grize. (Autor) .

se od neega uzdr avati va a gospoda z decom za to vreme dok bute vi sedeli? Ili bu mo rala prositi i uiti decu raznim porocima? Zauo se jauk: Moja jadna djeica, moja jadna ena! Nesavjesni je pokajnik ustao i raspriao se o svojoj djeici: ima ih petero, najst arijemu je dvanaest godina i u izviaima je. Pije samo vodu i trebao bi biti primje r svojem ocu koji je ovo napravio prvi put u svom ivotu. U izviaima? uskliknu vejk. O tim izviaima rado slu am. Jednom u Mvdlovarima kod , Kotar Hluboka, Okru no nadle tvo e ke Budejovice, upravo kad smo tam imali s devedese t prvom ve be, organizirali su si seljaci iz okolice lov na izviae u opinskoj umi, jer su im se tam bili razmno ili. Vlovili su tri. Taj najmanji od njih, kad su ga zve zali, tak je cvilel, pi tal i jaukal da mi, otvrdnula vojska, nismo mogli na to gl edati, rade smo se maknuli u stranu. Kod tog vezanja, ta tri izviaa izgrizla su os am seljaka. Kasnije, na mukama kod seoskog starje ine, pod ibama, doznalo se da ni bilo ni jedne livade u okolini koju nisu povaljali dok su se tam izle avali na sun cu, dalje, da je taj lanac nepoko enog ita upravo pred etvom u Ra anima zgoril skroz s luajno, dok su si u itu pekli srnu koju su priklali z no om, u opinskoj umi. U njihovo j jazbini, u umi, na li su prek pol kvintala oglodanih kosti od ivine i umskih ivotinj a, ogromnu koliinu ko ica od tre nji, elo udo svih tih ogrizaka od zelenih jabuka i drug ih dobrih stvari. Ubogi se otac izviaa nije mogao primiriti. Sto sam to poinio alio se ja imam uni ten dobar glas. To imate rekao je vejk svojom uroenom iskreno u. Posle onog kaj se dogodilo morate imati uni teni dobar glas za eli ivot, jer im to proitaju u novinama, va i poznati budu jo nekaj nadodali. To se tak uvek dela, al nemojte se zbog tog uzrujavati. Ljudi koji i uni teni i naru eni dobar glas, na svetu je bar deset *Vvi e neg onih s dobrim glasom. To je obina i bezvezna a hodniku su se zauli te ki koraci, klju je za kripao u bravi, otvorila su se vrat a i policijski stra ar je prozvao vejkovoime. __ Dopustite rekao je vite ki vejk ja sam tu tek od dvanajst sati popodne, a taj gospon je tu jo od est sati Umjesto odgovora vejka je na hodnik izvukla sna na ruka policijskog stra ara i utke ga odvukla po stubama do prvoga kata. U drugoj sobi sjedio je za stolom policijski inspektor, debeli gospodin bodrog izraza, koji ree vejku: _ Tako, vi ste znai taj vejk? A kako ste ovamo do spjeli? ist jednostavno odgovorio je vejk do el sam u pratnji jednog gospona redarstvenika zato jer nisam dozvolil da me iz ludnice hitiju bez obeda. To je isto ko da bi me smatrali za nekakvu odbaenu ensku s ceste. Znate to, vejk? rekao je uljudno gospodin inspektor. Za to da se mi ovdje u Salmov oj zbog vas uzrujavamo? Nee li biti bolje da vas po aljemo na policijsko ravnateljs tvo? Vi ste, kak bi se reklo odgovorio je vejk gospodar situacije; pro etati se do pol icijske uprave sad naveer, jako je ugodna mala etnja. Drago mi je da smo se dogovorili izjavio je veselo policijski inspektor nije l i ljep e kad se dogovorimo? Nije li to istina, vejk? Ja se isto sa svakim jako rado savetujem odgovorio je vejk ja vam, verujte mi g ospon inspektor, nikad ne bum zaboravi! va u dobrotu. Pokloniv i se pristojno, oti ao je s policijskim redarstvenikom dolje do stra arnice

, i za pola sata moglo se na uglu Jecne ulice i Karlova trga vidjeti nji drugog po 48 49

vejka u prat

licijskog redarstvenika, koji je ispod pazuha dr ao obimnu knjigu s njemakim naslov om Arrestantenbuch1. Na uglu Spalene ulice susreli su vejk i njegov pratilac gomilu ljudi koji su se gurali oko izvje enog plakata. To je manifest Njegovog Velianstva o objavi rata rekao je policijski redarstvenik vejku. Ja sam to pretpostavlja! rekao je vejk ali u ludnici za to jo ne znaju, iako bi to mogli znati iz prve ruke. Kako to mislite? zapitao je policijski redarstvenik Svejka. Zato jer je tam puno zatvorene gospode asnika objasnio je vejk, a kad su do li do nove gomile koja se gurala pred manifestom, Sve jk je uskliknuo: ivio car Franjo Josip! Taj burno rat dobili! Netko iz odu evljene gomile nabio mu je e ir preko u iju, i tako je uz mno tvo ljudi do bri vojnik Svejk ponovo kroio kroz vrata policijskoga ravnateljstva. Taj burno rat sigurno dobili, ponavljam to jo jednom gospodo tim rijeima razi ao s e vejk s gomilom koja ga je pratila. A negdje, u dalekim daljinama povijesti, spu tala se na Europu istina, da e sutra n jica razoriti planove sada njosti. l H l. Knjiga s popisom uhienika (njem.). VI vejk opet kod kue, probivsi zaarani krug Zgradom policijske uprave irio se miris inozemnog autoriteta koji je utvrivao d o koje je mjere puanstvo odu evljeno ratom. Osim nekoliko iznimaka, ljudi koji nisu zatajili da su sinovi naroda koji mora iskrvariti zbog tuih interesa, policijsko je ravnateljstvo predstavljalo najljep u skupinu birokratskih grabe ljivih zvijeri koje su imale smisla jedino za tamnicu i vje ala, kako bi obranili opstojanje izvi toperenih paragrafa. Pritom su se obraali svojim rtvama s jetkom Ijubazno u, va ui usto svaku rije. Vrlo mi je ao rekao je jedan od crno utih1 grabe ljivaca kad su mu priveli Svejka a ste nam opet pali u ake. Mislili smo da ete se popraviti, ali razoarali smo se. Svejk je nijemo kimao glavom i dr ao se tako nevino daje crno uta zvijer radoznal o pogledala na njega i izjavila: Ne dr ite se tako glupo. Ipak je smjesta pre ao na uljudan ton i nastavio: Nama je, svakako, veoma neugodno dr ati vas u zatvoru i mogu vas uvjeriti da, po mom mi ljenju, va a krivica 1 nije tako velika, jer glede va e slabe inteligencije nem a sumnje da ste bili zavedeni. Recite mi, gospodine Svejk, tko vas ustvari navod i da inite takve gluposti. ! Boja austrougarskih i njemakih nacionalnih simbola (pm). ''': (, Juer smo imali dva pogreba okrenuo je razgovor na drugu temu crkvenjak Svetog A polinarija. 53 52

Valjda je netko umro rekao je drugi gost, na to je trei dodao: Jesu li bili pogrebi s katafalkom? Rado bi znal rekao je vejk kakvi budu sad u ratu ti vojni pogrebi. Gosti su ustali, platili i tiho oti li. vejk je ostao sam s gospodom Palivcovom. Nisam si ni pomislil rekao je da bi osudili nevinog oveka na deset let. Da su j ednog nevinog osudili na pet let, to sam ve ul, ali na deset, to je ve malo previ e. Kad je onaj moj priznal plakala je Palivcova kak je onda rekel o tim muhama, o toj sliki, tak je to ponovil i na povjereni tvu i na sudu. Ja sam bila na rasprav i ko svedok, ali kaj sam mogla svedoiti kad su mi rekli da sam u rodbinskom odnos u sa svojim mu em, i da mogu odbiti svedoenje. Ja sam se tak prepala tog rodbinskog odnosa, da ne to i iz toga ne bu ispalo, pa sam odbila svedoiti, a on je, siromak stari, tak na mene pogledal da do smrti na te njegove oi ne bum zaboravila. A pos le je nakon rasprave, kad su ga odvodili, viknul tam na hodniku, ko da je od sve ga toga poludel: Neka ivi sloboda mi ljenja! A gospon Bretschneider vi e ne dolazi? upitao je vejk. Bil je tu nekolko puta odgovorila je gospoda gostioniarka popil je jednu ili dv e pive, pital me ko tu dolazi i poslu al kak se gosti razgovaraju o nogometu. Oni uvek kad ga vidiju, pripovedaju samo o nogometu. A on se tak trzal ko da bu post eklil i previjal se. Za elo ovo vreme vlovil mu se na udicu samo jedan tapetar iz Prine ulice. To je stvar ve be primijeti vejk a jel taj tapetar bil glupi ovek? Tak nekak, ko moj mu odgovorila je uz pla. Pital ga je dal bi on pucal na Srbe, a ovaj mu je odgovoril da ne zna pucati, da je bil jednom u streljani i da je ta m pogodil krunu. Onda smo svi uli da je gospon Bretschneider rekel, kad je zvadil zapisnik: No pogledajmo, opet nova lijepa

veleizdaja i oti el je s tim tapetarom iz Prine ulice, koji 56 !!!! Doltal se ne bu vratilo rekao je vejk dajte upavo je zatra io da mu se rum ulije po drugi put kad u toionicu ude tajni agent Bretschneider. Baciv i letimian pogled po toionici i praznom lokalu, jsjedne do Svej ka i, namiv i pivo, prieka to e rei Svejk. Svejk je skinuo s vje alice nekakve novine i regledavajui zadnju stranu oglasa, javio se: _ joj gle, taj impera u Stra kovoj br. 5, po ta Rain ves, prodaje gospodarstvo s trinaest jutara vlastitog polja, kola i pruga blizu. Bretschneider nervozno zabubnja prstima i obraajui se vejku ree: udim se, odista, za to vas to gospodarstvo zanima, gospodine Svejk. A, to ste vi ree vejk podav i mu ruku nisam vas odmah prepoznal, ja jako slabo pam tim. Zadnji put smo se razi li, ak se ne varam, u prijemnom uredu policijskog ravn ateljstva. Kaj delate odonda, dolazite sim esto? Ja sam do ao zbog vas ree Bretschneider reeno mi je na policijskom ravnateljstvu da prodajete pse. Trebao bih lijepoga ratlera, ili pica, ili ne to tome slino. To vam sve mogu nabaviti odgovori Svejk elite istokrvnu ivotinju, ili nekakvog s ceste? Mislim odgovorio je Bretschneider da u se odluiti za istokrvnu ivotinju. A ne elite si policijskog pesa? upitao je vejk. Takvog koji odmah sve istra i i pr vede na stup zloina. Ima ga jedan mesar na Vr ovicama, vlee mu kolica; taj pes je pr oma il, kak se veli, svoju profesiju. Ja bih htio pica s tihom tvrdokorno u rekao je Bretschneider pica koji ne bi griza . elite pica bez zuba? upitao je vejk. Znam za jednoga. Ima ga jedan gostioniar u D jvicama. 54 55

Onda radije radera zbunjeno je odgovorio Bretschneider, ije su kinolo ke sposobno sti bile u samim zaecima i da nije dobio takvu naredbu u policijskom ravnateljstv u, nikada o psima ne bi ni ta ni doznao. Ali naredba je zvuala jasno i tvrdo. Upozn ati se intimnije sa vejkom na temelju njegove trgovine psima, a u tu svrhu je ima o pravo odabrati pomonike i raspolagati odreenim iznosom za kupnju pasa. Radera ima veih i manjih ree vejk znam za dva manja i tri vea. Svih pet mo ete od nom njihati u krilu. Mogu vam ih najtoplije preporuiti. To bi mi se svidjelo izjavi Bretschneider a koliko bi ko tao jedan? To vam se rauna po veliini odgovori vejk to ovisi o veliini. Rader ni tele, kod r tlera je to ba naopak, to manji to skuplji. Ja reflektiram na veeg, koji bi mogao biti uvar odgovorio je Bretschneider, bojei se da ne optereti tajni fond dr avne policije. Dobro rekao je vejk vee vam mogu prodati po pedeset kruna, a jo vee po etrdeset , ali pritom smo zaboravili na jednu stvar. Trebaju to biti tenci, ili stariji pe si, kujice ili mu jaki? Meni je svejedno odgovori Bretschneider koji je uletio u nepoznate probleme. O sigurajte mi ih, a ja u sutra u sedam naveer doi k vama po njih. Mo e li to biti? Doite, bude suho je odgovorio vejk ali u takvom sluaju prinuen sam tra iti kapar d trideset kruna. Naravno rekao je Bretschneider isplaujui novac a sad emo ispiti svaki dva deci na moj raun. Kada su ispili, naruio je vejk jo po dva na svoj raun, onda ponovno Bretschneider, pozivajui Svejka da ga se ne boji, da danas nije u slu bi i da se danas mo e s njim govoriti o politici. vejk je izjavio da on nikada o politici u birtiji ne razgovara i da je cijela politika za malu djecu. Bretschneider je

tiv bio revolucionarnijih nazora rekao je da je svaka predodreena na propast i pi tao Svejka koji je orPo toj stvari, vejk je izjavio da s dr avom nije posa, ali da je jednom njegovao slabo stene bernardmca kojeg je hranio vojnikim dvopekom i da je isto tako crklo. Kad su ve obojica imala pet puta po dva deci u sebi, Bretschn eider se proglasio anarhistom i pitao Svejka u koju se organizaciju treba upisat i. vejk je rekao da je jednom jedan anarhist kupio od njega leonbergera za sto kr una i da mu je ostao posljednju ratu du an. Kod este a e Bretschneider je govorio o re voluciji i protiv mobilizacije, na to mu se vejk pribli io i pro aptao u uho: _ Upravo je u el u lokal nekakvi gost, pazite da vas ne uje jer bi mogli od tog i mati neugodnosti. Vidite da gostioniarka ve plae. Gospoda Palivcova odista je plakala na svojoj stolici za ankom. Za to plaete, gospodo gostioniarka? upitao je Bretschneider. Za tri mjeseca dobit mo rat, bit e amnestija, va gospodin e se vratiti pa emo se kod vas naliti. Ili mo da mislite da neemo pobijediti? obratio se vejku. A zakaj to fiirt pre vakavati? rekao je vejk. Pobediti se mora i fertik, sad stva rno ve moram ii doma. vejk je platio raun i vratio se svojoj staroj dvorkinji, gospodi Mullerovoj, koj a se prilino upla ila kada je vidjela da je mu karac koji kljuem otvara vrata stana vej k. Ja sam mislila, milostivi gospon, da bute se vratil za ne znam kolko let rekla je uobiajenom iskreno u ja sam si iz sa aljenja zela na stan jednog portira iz nonog ba ra, jer je kod nas triput bila premetaina i kad nisu ni mogli nai, rekli su da ste zgubljeni zato jer ste rafinirani. vejk se odmah uvjerio da se nepoznati stranac vrlo udobno smjestio. Spavao je u njegovu krevetu i bio je ak toliko velikodu an da se zadovoljio polovicom postelje , a na drugu polovicu smjestio je nekakvo dugokoso stvorenje koje je iz zahvalno sti spavalo obgrliv i ga oko vrata, dok su se dijelovi 57 56

mu ke i damske odjee valjali izmije ani oko kreveta. P0 tome kaosu moglo se vidjeti d a se noni portir iz bara vratio sa svojom damom u veselom raspolo enju. Gospon rekao je Svejk drmajui uljeza pazite da ne propustite obed. Bilo bi mi j ako al kad bi vi o meni govorili da sam vas hitil van kad vi e nigde niste ni mogli dobiti za jesti. Portir iz nonog bara bio je silno pospan, i dugo je trajalo dok nije shvatio da se vlasnik kreveta vratio kui i da tra i svoje pravo na postelju. Po navici svih portira nonih barova, i taj je gospodin izjavio da e svakoga pre tui tko ga bude budio, i probao je dalje spavati. Za to vrijeme Svejk je pokupio dijelove njegove odjee, donio mu ih do postelje i, prodrmav i ga, energino rekao: Ak se ne obleete, probal bum vas hitit na ulicu tak kak jeste. Za vas bu velka prednost ak izletite van obleeni. Ja sam htio spavati do osam naveer zateeno je izjavio vratar navlaei hlae ja dne plaam za krevet dvije krune onoj gospodi i mogu si tu dovoditi gospodine iz bara. Mareno, ustaj! Dok je stavljao ovratnik i namje tao kravatu, ve je do ao k sebi do te mjere da je mogao uvjeriti vejka kako je noni bar Mimoza odista jedan od najpristojnijih nonih lo kala, kamo imaju pristup jedino dame koje imaju policijsku knji icu u potpunom red u, te je srdano pozvao vejka da doe u posjet. Suprotno tomu, njegova prijateljica n ije nikako bila zadovoljna Svejkom i upotrijebila je nekoliko vrlo pristojnih iz raza, od kojih je najpristojniji bio: Frajeru gospodski. Nakon odlaska uljeza Svejk je po ao napraviti reda s gos podom Mullerovom, ali od nje nije na ao nikakvih tragova osim komadia papira na kojem je olovkom, razvuenim ru kopisom gospode Mullerove, bilo na krabano mi ljenje ko jim se ona neobino lako izjasnila u vezi nezgodnog sluaja s iznajmljivanjem postelje vrataru iz nonog bara. A, .Oprostite milostivi gospon, kaj ih vi e ne bum vidla jer bum skoila kroz prozor. _L La e rekao je Svejk i priekao. Za pola sata dovukla se do kuhinje nesretna gospoa Mullerova, a na njezinom oajn om izrazu lica moglo se vidjeti da eka od vejka rijei utjehe. Ak hoete skakati s prozora rekao je Svejk odite u sobu, prozor sam otvoril. Ne preporuam vam da skaete s kuhinjskog prozora zato jer bute opala na ru injak, zdrobil a bute grmove i budete to morala platiti. Sa sobnog prozora bute krasno sletela na trotoar i ak bute imala sree, slomila bute kimu. Ak bute imala peh, samo si but e slomila sva rebra, ruke i noge i budete morala platiti bolnicu. Gospoda Mullerova je zaplakala, tiho oti la u sobu, zatvorila prozor, a kad se v ratila, rekla je: Propuh vlee, a to ni dobro za gosponov reumatizam. Onda je oti la prostrijeti postelju, neobino pa ljivo dovodila je sve u red i vrati v i se u kuhinju Svejku, sa suznim oima mu priopila: Ta dva tenca, milostivi gospon, kaj smo ih imali na dvori u, krepali su. A taj ber nardinac, taj nam je pobegel, dok su tu delali premetainu. A, zaboga uzviknuo je Svejk taj bu upal u ka u, tog sad sigurno tra i policija. On je ugrizel jednog gospona policijskog komesara, kad su ga kod premetaine izv lekli ispod kreveta nastavila je gospoda Mullerova. Prvo je, dodu e, jedan od tih gospona rekel da je tam neko ispod kreveta, pa su pozvali tog bernardinca u ime zakona da izajde van, a kad ni tel, izvlekli su ga. A on ih je tel progutati, pa j e izletel kroz vrata i vise se ni ni vratil. Z menom su isto naredili saslu anje, ko sim dolazi, dal dobivamo nekakve nofce izvana, a onda su pravili primedbe da sam glupa kad sam rekla da nofci izvana dolaziju jako retko, posljednji od onog gospona upravitelja j2 orna, ona kapara od ezdeset kruna za angorsku maku, za kju s te dali oglas u Narodnoj politiki, a namesto koje ste 58

mu poslali u kutiji od datula to slepo tene foksterijera. Posle su govorili z men om vrlo pristojno i preporuili tog portira iz nonog bara, da se ne bi bojala biti sama u stanu, ba toga kog ste hitili van. Ja imam peh s tim uredima, gospoda Miillerova, sad bute vidla kolko bu ih sim dolazilo kupovati pese uzdahnuo je vejk. Ne znam jesu li gospoda, koja su nakon prevrata pregledavala policijski arhiv, de ifrirala stavke tajnog fonda dr avne policije gdje je stajalo: B... 40K, F... 50 K, L... SOK, itd..., ali su sigurno pogrije ili da su B, F, L poetna slova nekakve gospode koja su za 40, 50, 80 itd... kruna prodavali e ki narod crno utom orlu. B znai bernardin, F foksterijer, L leonberger. Sve te pse doveo je Bretschneide r od vejka u policijsko ravnateljstvo. Bile su to ogavne be tije, koje nisu imale n i najmanje veze s nekom istokrvnom rasom kakvom ih je vejk predstavljao Bretschnei deru. Bernardinac je bio mje anac neistokrvnog pudla i nekakve lutalice, foksterijer je imao u i jazavara, a veliinu mesarskog psa s iskrivljenim nogama kao da je prebolio rahitis. Leonbergerova glava podsjeala je na dlakavu gubicu pina, imao je podreza n rep, visinu jazavara, a stra njicu golu kao u uvenih golu dravih amerikih pasa. Onda je do ao kupiti psa detektiv Kalous i vratio se s izbezumljenom nakazom koj a je podsjeala na hijenu pjegavu, s grivom kotskog ovara, a u stavkama tajnog fonda dopisano je novo D... 90 kruna. Ta je nakaza igrala ulogu doge... Ali ni Kalousu nije uspjelo izvui ne to iz vejka. I lo mu je otprilike kao i Bretschneideru. I najzapetljanije politike razgovore S vejk je preveo na lijeenje teneaka u tenadi, pa su i najo troumnije podmukle zamke zav r avale time da je Bretschneider od vejka odvodio sa sobom opet novu, nezamislivu n akazu dobivenu kri anjem. I to je bio kraj slavnog detektiva Bretschneidera. Kada je u svome stanu imao ve sedam takvih rugoba, zatvorio se s njima u pokrajnju sobicu i tako im dugo nije ni ta davao jesti dok ga nisu po derale. Bio je tako astan da je dr avnom bud etu ustedio za pogreb. U njegovoj slu benoj karakteristici u policijskom ravnateljstvu bile su unesene u rubriku Promaknue u slu bi ove rijei pune tragike: Pro deran od vlastitih pasa. Kada je kasnije vejk doznao za taj tragini sluaj, rekao je: Mota mi se stalno po tikvi kak buju ga skup sastavili na posljednjem sudu. tffif. 60 61

VII SR

vejk odlazi u rat

U vrijeme kada su ume kraj rijeke Rab u Galiciji vidjele austrijsku vojsku kako bje i preko Raba, a dolje, u Srbiji, austrijske divizije jedna za drugom dobivale po turu, to im je odavno i pripadalo, austrijsko ministarstvo vojske sjetilo se i vejka, kako bi pomogao monarhiji da se izvue iz te ka e. Kada su mu donijeli poziv da se ima za tjedan dana javiti na Streleckv otok li jenikoj komisiji, vejk je upravo le ao u postelji, opet pogoen reumatizmom. U kuhinji mu je gospoda Miillerova kuhala kavu. Gospoda Miillerova zazvao je iz sobe tihi vejkov glas gospoa Miillerova, ote sim

na trenutak. Kada je dvorkinja pri la postelji, vejk joj je rekao posve tihim glasom: Sednite se, gospoa Miillerova. U njegovu glasu bilo je neega tajanstveno sveanog. Kad je gospoa Miillerova sjela , vejk je, uspraviv i se u postelji, izjavio: Ja idem u rat! Djevice Marija! uzviknula je gospoa Miillerova. A kaj buju tam delali? Boril bum se grobnim je glasom odgovorio vejk sa Austrijom je to jako lo e. Gore nam ve ideju na Krakov, a dole na Maarsku. Mlatij u nas ko vola u kupusu kam Pogleda , i /at0 me zoveju u rat. Ja sam vam sino ital u 63

novinama da su milu nam domovinu nadvili nekakvi oblaki. Pa vi se nemrete pomaknuti. To ni ne smeta, gospoda Mullerova, idem u rat u kolicima. Znate onog slastiara t am iza vugla, koji ima takva kolica. Vozil je u njima pred nekolko let svog epavo g zloestog dedeka na fri ki zrak. Vi bute me, gospoda Mullerova, na tim kolicima od vlekla u taj rat. Gospoda Mullerova je zaplakala: * Milostivi, da idem po doktora? Nikam nejdete, gospoda Mullerova, ja sam, osim tih nogu, skroz zdravo meso za topove, a sad kad je to z Austrijom gadno, svaki bogalj mora biti na svom mestu. Samo vi dalje mirno kuhajte kavu. I dok je gospoda Mullerova, uplakana i rastrojena, procjedivala kavu, dobri vo jnik Svejk pjevao je na krevetu: General Windischgrdtz i gospoda znana, zapoeli rat prije jutra rana hop, hop, hop Rat su zapoeli sa ovom armijom, pomozi nam Gospod Bog s Djevicom Marijom hop, hop, hop *s Izbezumljena gospoda Mullerova, pod dojmom stra nog ratnikog napjeva, zaboravila je na kavu i tresui se cijelim tijelom, zapla eno je prislu kivala kako dobri vojnik Svejk i dalje pjeva na krevetu: S Djevicom Marijom i ta ietri mosta, Pijemonte silni to ti nije dosta hop, hop, hop , Bila bitka silna ba kod Solferina, f tekla tamo krvca, krvca do koljena hop, hop, hop Krvca do koljena, tona mesa seje vukla, osamnaesta regimenta tamo seje tukla hop , hop, hop Osamnaesta regimento niega se ne boj, dok se novci na kolima vuku za tvoj proboj hop, hop, hop _ Milostivi gospon, prosim vas za dragoga Boga zaulo se alosno iz kuhinje, ali S vejk je ve zavr avao svoju ratniku pjesmu: Na kolima novci a u manjim hrana, koja regimenta jo je takva brana hop, hop, hop Gospoda Mullerova izletjela je kroz vrata i otrala po lijenika. Vratila se za je dan sat dok je Svejk jo dremuckao. Probudio ga je debelju kasti gospodin, koji mu j e kratko dr ao ruku na elu i izjavio: Ne bojte se, ja sam doktor Pavek s Vinohrada, dajte ruku, toplomjer stavite po d pazuho, tako, poka ite jezik, jae, dr ite jezik, od ega je umro va gospodin otac i va a gospoda mama? I tako, dok je Be elio da svi narodi AustroUgarske daju najsjajniji primjer vjer

nosti i odanosti, doktor Pavek propisao je Svejku, protiv njegova domoljubnog od u evljenja, brom te preporuio postojanom i dobrom bojovniku Svejku da ne misli na r at. Le ite mirno, sauvajte spokojstvo, sutra u opet doi. Kada je sutradan do ao, pitao je u kuhinji gospodu Mullerovu kako stoji stvar s pacijentom. ~ o njim je gore, gospon doktor odgovorila je istinski astuzena po noi je peval , z opro tenjem, kad ga je opila reuma... austrijsku himnu. 64 65 Na taj je novi izljev pacijentove lojalnosti doktor Pavek smatrao nu nim reagira ti poveanom dozom broma. Treega dana priopila mu je gospoda Miillerova da je sa vejkom jo lo ije. Popodne, gospon doktor, poslal me je po kanu fronte, a po noi je imal napad hal ucinacije da bu Austrija pobedila. Uzima li pra kove tono po receptu? vf Jo po njih ni ni poslal, gospon doktor. j|i Doktor Pavek je oti ao nakon to je izli o na Svejka buru grdnji, uvjeravajui ga da vi e nikada nee doi lijeiti ovjeka koji odbi ja njegovu lijeniku pomo bromom. Preostala su jo samo dva dana do Svejkove obveze da se pojavi pred komisijom z a novaenje. Za to je vrijeme vejk izvr io nu ne pripreme. Najprije je poslao gospodu Miillerovu da mu kupi vojniku kapu, a onda ju je poslao slastiaru iza ugla da posudi kolica na kojima je nekada slastiar vozio svoga zloestog, epavog djedicu na svje i zrak. Ond a se sjetio da su mu potrebne take. Na sreu, slastiar je uvao i take kao obiteljsku u spomenu na svoga djedicu. Nedostajala mu je jo regrutska kitica cvijea. I nju je p ribavila gospoda Mullerova, koja je tih dana vidljivo omr avjela, a kamo god je i la , tamo je i plakala. I tako, toga povijesnog dana, dogodio se na pra kim ulicama sluaj dirljive lojal nosti: Stara ena gurala je pred sobom kolica na kojima je sjedio mu karac s vojnikom kap om i ula tenom znakom ma ui takama. A na kaputu, blistala je arena regrutska kitica. A taj mu karac, ma ui iznova i iznova takama, vikao je po pra kim ulicama: Na Beograd! Na Beograd! Za njim je i lo mno tvo ljudi, koje je neprestano raslo od neznatne skupine to se b ila sakupila pred kuom iz koje je vejk krenuo u rat. .1 :e mogao konstatirati da su mu na nekim raskri alutirali i policijski redarstvenici. z^ ..T Vjiclavskom trgu mno tvo oko ko lica naraslo je na , ijko stotina osoba, a na uglu Krakovske ulice prebili su 11 koe njemakog stud enta koji je s njemakom kapom na davi doviknuo vejku: Heil! Nieder mit den Serben1. Na uglu Vodikove ulice iza la je pred njih policijska konjica i rastjerala gomilu . Kada je vejk opinskom inspektoru pokazao kako posjeduje crno na bijelo da danas mora biti pred komisijom za novaenje, opinski je inspektor bio pomalo razoaran, pa je zbog spreavanja mogunosti izgreda nalo io da dvojica okonjenih redarstvenika spro vedu Svejka na Streleckv otok. O itavom tom dogaaju pojavio se u Pra kim slu benim novinama ovaj lanak: Domoljublje invalida Juer prije podne prolaznici na glavnim pra kim avenijama bili su svjedocima scene koja krasno govori o tom da u ovom velikom i znaajnom vremenu sinovi na ega naroda mogu dati najsvjetliji primjer vjernosti i odanosti prijestolju na eg ostarjelog monarha. ini se kao da su se vratila doba starih Grka i Rimljana, kada je Mucius Scaevola nalo io da ga odvedu u boj ne osvrui se na svoju spaljenu ruku. Najsvetija osjeanja i brigu krasno je juer demonstrirao bogalj na takama, kojeg je u invalidsk s

im kolicima vozila starica majka. Taj sin e kog naroda dragovoljno, ne marei za svoj hendikep, naredio je da ga odvedu u rat, kako bi polo io svoj ivot i imovinu za sv oga cara. A to to je njegovo klicanje: Na Beograd! imalo tako iv odaziv na pra kim uli cama, svjedoi samo o tom da Pra ani pru aju zorni primjer ljubavi spram domovine i vl adajueg doma. U istom tom duhu pisao je i Prager Tagblatt, koji je ' jvio! Dolje Stbi! (Njem.) .V 66 67 zavr io svoj lanak rijeima da je dragovoljca invalida pratilo mno tvo Nijemaca koji su ga svojim tijelima sauvali od lina e kih agenata sila Antante. Bohemia je objavila ovu vijest zahtijevajui da se domoljub bogalj nagradi te obzn anila itateljstvu da u ime nepoznatoga prima od njemakih graana darove u redakciji lista. No, iako prema pisanju ta tri asopisa, e ka zemlja nije mogla dati plemenitij eg graanina, gospoda u komisiji za novaenje nisu bila toga mi ljenja. Osobito ne vi i vojni lijenik Bautze. Bio je to neumoljiv ovjek koji je u svemu vi dio poku aj prevare u cilju izbjegavanja rata, boji nice, metaka i rapnela. Poznata j e njegova izreka Da ganze tschechische Volk ist eine simulantenbande1. Za deset tjedana svoje djelatnosti izluio je, od 11.000 civila, 10.999 simulana ta, a bio bi upecao i onoga jedanaesttisuitoga da toga sretnika, upravo u trenutk u kad se na njega proderao Kehrt euch2, nije udarila kap. Odnesite toga simulanta rekao je Bautze kada je ustanovio da je ovjek mrtav. A toga povijesnog dana pred njim je stajao Svejk, kao i ostali potpuno gol, sk rivajui edno svoju golotinju takama o koje se oslanjao. Da ist vvirklich ein besonderes Feigenblatt3 rekao je Bautze ovakvih smokvinih listova nije bilo u raju. Otpu ten zbog maloumnosti naglasio je narednik pogledav i u slu bene papire. A to vam jo nedostaje? pitao je Bautze. Pokorno javljam da sam reumatiar, al da bum slu il Njegovo Velianstvo cara dok me ne rastrgneju skromno je rekao Svejk imam nateena koljena. Bautze je stra nim pogledom odmjerio vejka i izderao se: _ 5ie sind ein Simulant!1 pa se obratio naredniku ledenim mirom i rekao: _ Den Kerl sogleich einsperren2! Dvojica vojnika s bajunetima odvela su vejka u garnizonski zatvor. Svejk, koji se oslanjao o take, s u asom primijeti da njegov reumatizam poinje i ezavati. A gospoda Mullerova, koja je gore s kolicima ekala vejka, kad je vidjela da ga vode pod baj unetima, zaplakala je i napustila kolica da im se vi e nikada ne vrati. A dobri vojnik Svejk i ao je skromno u pratnji naoru anih uvara dr ave. Bajuneti su blje tali u sjaju sunca, a na Maloj Strani pred spomenikom Radetzkom Svejk se obratio mno tvu koje ga je pratilo: Na Beograd! Na Beograd! A mar al Radetzkv sneno je promatrao sa svojeg spomenika dobrog vojnika vejka kak o se udaljava s regrutskom kiticom na kaputu, epajui na starim takama, dok je neki ozbiljni gospodin obja njavao uokolo ljudima da vode dezentera. J h (f* l . itav e ki narod je banda simulanata (njem.). 2. Okrenite se! (Odlazite!) (Njem.) 3. To je odista osobit smokvin list (njem.). ' Vi _*e simulant! (Njem.) zatvorite ovoga momka (njem.). 68 69

VIII vejk kao simulant 4' ** U to znaajno doba vojni su se lijenici neobino trudili kako bi iz simulanata izgn ali avla sabota e i vratili ih opet u krilo vojske. Bilo je uvedeno nekoliko stupnjeva muenja simulanata i ljudi osumnjienih da su s imulanti, kao to su bili: su iavci, reumatiari, ljudi s kilom, s bubre nim bolestima, t ifusom, eernom bolesti, upalom plua i drugim bolestima. Muenje kojem su simulanti bili podvrgnuti bilo je sistematizirano, a stupnjevi muenja bili su ovi: 1. potpuna dijeta, ujutro i naveer alica aja tijekom tri dana, pri emu je svima, bez obzira na to su se alili, davan aspirin za znojenje 2. kako ne bi mislili da je vojs