KONJARSTVOdr Bratislav Pešić

BROJNO STANJE KONJA

Tokom 20. veka do danas broj konja u svetu opada. Ova životinja je zamenjenamotornim vozilima i njen značaj u transportu, poljoprivredi i drugim delatnostima jesve manji. Statistički podaci govore da je broj konja u svetu od drugog svetskog rata dodanas opao sa 80 na 64 miliona grla. Broj konja je naročito opao u razvijenim zemljamagde je tek krajem 20. veka ovaj trend zaustavljen. U svim zemljama EU raste uzgojsportskih i rekreativnih grla. Opšta pojava je ekspanzivno širenje rasa iz severne izapadne Evrope i formiranje međunarodnih asocijacija za ove rase. U konjarstvu seuočava i trend feminizacije i očekuje se da u skoroj budućnosti tipični odgajivači istručna lica u konjarstvu budu žene.

Broj konja u Srbiji je takođe opadao, naročito poslednjih decenija. Uzgoj teških radnihkonja je potisnut, dok je gajenje domaćeg brdskog konja van nadzora selekcijskihslužbi. Ono što još više zabrinjava to je nestanak nekadašnjeg društvenog sektora,odnosno državnih ergela. U ovom momentu uzgoj konja je prepušten privatnojinicijativi i ne postoji akcioni plan koji bi regulisao nadzor nad ovom specifičnomgranom stočarstva. Naravno, zbog činjenice da je interesovanje šire javnosti usmerenona konjske trke, konjički sport i rekreaciju, privatna inicijativa je uglavnom usmerenana uzgoj grla koja odgovaraju ovim namenama. Zbog toga je u urbanim celinamaprisutan uzgoj engleskog punokrvnog konja, kasača i polukrvnih rasa i tipova.Lipicaner se gaji i u gradovima i u selima i služi kao paradni konj za vuču, ređe zajahanje. Autohtone rase se ne gaje organizovano, a nešto interesa za očuvanje nonijusa,odnosno brdskog konja ne obezbeđuje realni rast njihovog uzgoja.

RAZVOJ MATIČNOG KNJIGOVODSTAV

Uzgoj konja je tradicionalno strogo regulisan nacionalnim propisima u velikom broju razvijenih

zemalja. Registracija priplodnih životinja, performans test i licenciranje pastuva je, po pravilu,

ingerencija matičnih ureda koje kontroliše država na nacionalnom i/ili regionalnom nivou.

Registracija grla je monopolizovana u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji, što je u suprotnosti sa

mnogim pravilnicima EU, te se propisi u oblasti vođenja matičnih knjiga liberalizuju. U ovom

momentu u Nemačkoj postoji čak 37 centara za registraciju konja i u mnogima se vode knjige

za više od jedne rase, dok ih je pre dvadeset godina bilo samo 26. Matične knjige za konje koji

su namenjeni za konjički sport u većini slučajeva prihvataju sve pastuve i kobile iz većih i

priznatih matičnih registara (hanoveranci, holštajni, sel-frans i KWPN) sa izuzetkom knjige

porekla rase. Ustanovljavanje međunarodnih odgajivačkih asocijacija podrazumeva i da

registri onih zemalja koje nisu članice evropskih asocijacija moraju da poštuju principe

utvrđene na međunarodnom nivou i samim tim prihvate uzgojne programe. Očekuje se da se u

evropskim zemljama počnu gajiti i rase koje su nastale na drugim lokalitetima ili su do sada

gajene tradicionalno u pojedinim regionima uz primenu standarda koji su utvrđeni za razvijeno

konjarstvo zemalja EU.

Matična evidencija za pojedine rase i tipove konja u našoj zemlji je na žalost u veoma

lošem stanju. Naime, u bivšoj SFRJ postojali su selekcijski centri i organizacije koje su

vodile matičnu evidenciju za pojedine rase konja. Ovi centri su bili raspoređeni po

bivšim republikama. U praksi matične knjige su se vodile samo za najznačajnije rase:

engleske punokrvnjake, kasače, lipicanere, arabere, nonijuse, neke polukrvne rase i

tipove. Zbog slabe zainteresovanosti za konjarstvo evidencija je vođena bez

konsultovanja asocijacija koje vode knjige porekla rase, vrlo često i bez zadovoljavanja

osnovnih kriterijuma koji su postavljeni u uzgoju pojedinih rasa, čime su naše knjige,

ali i konji isključeni iz međunarodnih okvira. U poslednjih par godina udruženja za

galopski i kasački sport pokušavaju da prevaziđu nagomilane probleme i da obezbede

uslove za međunarodnu verifikaciju domaćeg uzgoja. Ostala grla i dalje se gaje

stihijski, a u nekim slučajevima se ne zna ni kome se treba obratiti za prijavu ždrebadi.

I dalje je interesovanje države za ovu granu stočarstva slabo.

Najveći problem jeste činjenica da uprkos značajnom uvozu plemenitih grla nema

potstreka da se organizuje gajenje polukrvnih konja i konja koji su pogodni za škole

jahanja, premda postoji značajan interes za ova grla u celom regionu. Što je još gore,

mnogi uvezeni konji su pripadnici rasa za koje nema uslova da se osnuju nacionalne

matične knjige, te se uvoze kastrirana grla ili se kobile koriste za gajenje ukrštanjem.

Plansko gajenje pojedinih rasa i tipova za specifičnu namenu ne postoji ni u

nagoveštaju, pri čemu su pojedinci koji pokušavaju da organizuju uzgoj prepušteni

sami sebi ili naterani da sami kontaktiraju organizaciju koja vodi knjigu porekla rase

kako bi obezbedili uslove koji eventualno mogu da im omoguće dozvolu registracije grla

van naše zemlje. Uzgoj domaćeg polukrvnjaka je takođe uslovljen poštovanjem pravila

koja diktira Evropski komitet za zootehniku i zahteva hitno ustanovljavanje

minimalnih standarda za uzgoj konja. Da bi se prevazišli nagomilani problemi u našem

konjarstvu neophodan je društveni konsenzus i mobilizacija svih zainteresovanih za

uzgoj konja.

RODONAČELNICI I SRODNICI KONJA

Konji (Equidae) su porodica sisara iz reda kopitara, u kojoj se nalazi samo jedan

savremen rod, Equus. U ovu porodicu pripadaju životinje, koje se obično nazivaju

konjima, magarcima i zebrama. Razgraničenje pojedinih vrsta je još i danas sporno.

Domaći konj i domaći magarac, domesticirani oblici divljih konja odnosno afričkih

divljih magaraca, i danas imaju važnu ulogu kao jahaće i tegleće životinje i

rasprostranjeni su celim svetom.

ZEBRA

ZEBROIDMAGARAC

MULA

MAZGA

Sistematsko mesto konja Vrsta

carstvo: Animalia

tip: Chordataklasa: Mammaliared: Perissodactyla porodica: EquidaeGrey, 1821. rod: EquusLinaeus, 1758

E. asinus - Domaći magaracE. africanus - Afrički divlji magaracE. caballus - Domaći konjE. ferus - Divlji konjE. grevyi - Grevijeva zebraE. hemionus - OnagerE. kiang - KiangE. quagga - Stepska zebraE. zebra - Brdska zebra

Najbliži srodnici konja su tapiri i nosorozi, i zajedno čine red neparnoprstaša (Perissodactyla).

Tapiti i nosorozi su međusobno bliži srodnici. Iz tog razloga se porodica konja ponekad, zajedno s

izumrlim precima svrstava u zaseban podred Hippomorpha.

Odomaćivanje konja

Divlji oblici danas još živućih vrsta porodice konja žive u istočnim i južnim delovima Afrike

i u centralnoj Aziji. Tokom zadnjih vekova područja nastanjena konjima bitno su se

smanjila. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji istrebljeni su u razdoblju antike. Do 20. veka

održala se u Iraku i Iranu jedna populacija azijskog polumagarca. U istočnoj Evropi, zadnji

divlji konji, tarpani, izumrli su u 19. veku. Kao suprostnost tome, čovek je domaće konje i

domaće magarce proširio celim svetom, a u nekim zemljama danas u prirodi žive potomci

populacije obe vrste, odbegli i podivljali. Veliki broj podivljalih konja i magaraca žive danas

u Australiji, ali ih se naći i u SAD-u i drugim zemljama. Konji daju prednost otvorenim

prostorima kao što su stepe i savane, ali i u suvom okolišu polupustinja i pustinja. Jedino je

evropski tarpan bio pretežno stanovnik šuma.

prsti prednje noge

-prakonja

-Mesohippusa

-Pilohipusa

-današnjeg konja

Tarpan evropski divlji konj

Tarpan

Šumski konj

Konj Tundra

Mongolski divlji konj

KONJARSTVOdr Bratislav Pešić

Eksterijer konja

Procenjivanje spoljašnosti (eksterijera) konja samo je jedno od sredstava kojim se nastoji utvrditi radna i priplodna sposobnost. Bez obzira na rasu, konj treba da ima sledeći eksterijer: skladnu glavu; krupne zdrave oči; ne prevelike uši, lepo nasađene; dobro nasađen, dovoljno dug, lepo izvijen vrat; dovoljno dug i izražen greben; kratak, ravan i jak, nikako ulegnut spoj; ravne ili umereno kose široke, više okrugle nego oštre sapi; lepo nasađen rep; široke i duboke grudi; zaobljena prava i zaobljena i duga lažna (vita) rebra; zaobljen i nikako usukan trbuh; koso postavljene duge plećke; dug i mišićav rameni deo; duge i jake žbice; razvijena i jaka kolena; kratke, jake cevanice sa jakim i suvim tetivama; jake i suve kičične zglobove; kratke, elastične i ne prestrme kičice; velika, pravilna kopita na prednjim nogama; duge, mišićave butove; duge, široke, jake, suve i jasno definisane skočne zglobove; kratke, jake cevanice, sa jakim i suvim tetivama; razvijene, suve kičične zglobove; kratke, jake, ne prestrme elastične kičice i dosta velika, pravilna kopita na zadnjim nogama.

Stav nogu treba da je pravilan, tj. ako gledamo konja spreda, prednje noge treba da pokrivaju zadnje, a ako gledamo odpozadi, zadnje treba da pokrivaju prednje. Ako konja gledamo sa strane, treba da prednje noge stoje uspravno, one ne smeju biti ispružene ili podvučene, a kolena ne smeju biti spuštena napred, niti povučena unazad. Cevanice zadnjih nogu treba da stoje vertikalno, a zadnje noge, takođe, ne smeju biti ispružene ni povučene od trbuha.

Konj treba da je što duži, a leđa da mu budu što kraća. U krstima ne sme da bude viši no u grebenu. Za takvog konja kažemo da je pregrađen. Ovo umanjuje sigurnost hoda, pa time i vrednost konja.

Eksterijer konja

Eksterijer konja

Eksterijer konja

Ocenjivanje glave

Kod raznih rasa konja glava je različita i njen oblik je karakterističan za rasu. Kod

hladnokrvnih (teških) konja glava je glomazna, široka i gruba, dok je kod toplokrvnih

(lakih) konja produžena i nežna. Muška grla imaju veću i grublju glavu nego ženska.

Veličina glave treba da je u srazmeri sa telom. Koža glave treba da je tanka i pokrivena

nežnom dlakom, a kroz nju se jasno opažaju krvni sudovi. Oči treba da su velike,

otvorene i vlažne. Uši da su pravilno nasađene, pokretne i zašiljene, ne prevelike, premale

ni klopave. Uši postavljene unazad znak su zle ćudi. Sa starenjem konja glava postaje

mršavija i sa 12 godina starosti se pojavljuju bele dlake na obrvama.

Eksterijer konja

Prema liniji profila postoji više različitih formi glave. Ako je linija čela ravna, glava ima

normalnu (plemenitu) formu. Ako je čelo izbočeno glava se naziva ovčijom, a ako je

pored čela izbočena i nosna linija onda se naziva ovnujskom. Ako je čelo ravno a

izbočena samo nosna linija, glava se naziva poluovnujskom. Glava sa ulegnutom

nosnom linijom je nepravilna i naziva se štukinom

Eksterijer konja

Ocenjivanje vrata

Kod lakih jahaćih konja vrat je dug, dok je kod radnih težih konja kraći i deblji.

Pravilan vrat se spaja sa grudima u kosoj liniji koja se sužava prema glavi, a gornja

linija vrata treba da je više ili manje savijena. Predug ili prekratak, pretanak ili

predebeo vrat je nepoželjan i smatra se manom u eksterijeru konja.

Kod engleskih i arapskih konja često nastaje oblik koji liči na labudov vrat, pa se tako i

naziva nasuprot jelenskom vratu, koji se smatra pogrešnim oblikom.

Eksterijer konja

Ocenjivanje trupa

Trup konja sačinjavaju greben, leđa, spoj ili slabine, sapi, rep, grudi, trbuh i noge.

Greben čine vertikalni nastavci prvih grudnih pršljenova. Kod lakih tipova konja greben je visok i dug, kod teških kratak i nizak. Pravilan greben treba da je izražen. Lipicanera karakteriše slabo izražen greben i to se smatra ranom manom.

Leđa su deo kičme od grebena do poslednjeg slabinskog pršljena. Ona treba da budu kratka i jaka, jer tada bolje podnose opterećenje. Pri kretanju konja i podizanju prednje noge, deo tereta redovno pada na zadnje noge, a ovome pogoduju kratka leđa. Za trkače i preponaše poželjna su duža leđa, jer se time olakšava kretanje. Inače, duga leđa se smatraju eksterijernom manom.

Spoj je zadnji deo kičmenog stuba i sastavljen je od slabinskih pršljenova. Slabinski deo spaja prednji i stražnji deo trupa, te se zbog toga i naziva spoj. On treba, naročito kod jahaćih i tovarnih konja, da bude jak, kratak i širok, da bi mogao da savlađuje stalno opterećenje unutrašnjih organa, tereta i jahača.

Sapi konja moraju biti duge, široke, mišićave, ravne ili blago spuštene. Oštre i spuštene sapi sa slabo razvijenim mišićima smatraju se eksterijernom manom. Jako spuštene sapi sa nisko nasađenim repom nazivaju se magarećim. Kod hladnokrvnjaka sapi su rascepljene, odn. mišići na krstima su razdvojeni. Ovakve sapi su poželjne kod konja za jahanje i laganu vožnju.

Eksterijer konja

Grudi moraju biti duge, duboke i široke. Ako su grudi izbočene nazivaju se štukinim.

Ako se grudna kost ističe, tada se nazivaju petlove grudi. Grudi sa ulegnutom grudnom

kosti i slabim mišićima nazivaju se kozjim.

Trbuh treba da je elastičan, ni isturen ni uvučen. Isturen odn. viseći srećemo kod

starijih ždrebnih kobila. Od njegovog oblika znatno zavisi lepota ove plemenite

životinje.

Noge su najvažniji deo trupa, pa se tokom ocenjivanja mora obratiti posebna pažnja.

Nepravilni stavovi prednjih nogu su pružene, podvučene, stolaste, plantave, stisnute,

razdeljene, izvite, uvite, stisnuta i razdeljena kopita. Nepravilni stavovi zadnjih nogu:

podvučene, uspravne, sabljaste i šuplje. Kopita, kao i kod prednjih nogu. Nepravilni

oblici kopita su pljosnato, strmo, koso, usko, neravno, hrapavo sa kolutima,

prelomljeno, rascepljeno i kvrgavo.

Rep nema privredni značaj već utiče na estetiku grla. Poželjan je visoko nasađen rep.

Kod hladnokrvnjaka je uobičajeno sečenje repa, što je štetno, jer lišava konja sredstva

za odbranu od muva.

Selekcija konja

Planska selekcija u konjarstvu je usmerena ka specifičnom cilju zasnovanom na vitalnoj odlici sisara - sposobnosti kretanja, koja predstavlja osnovu za sve oblike eksploatacije radnih, sportskih i rekreativnih konja. Radna sposobnost je uslovljena morfološkom građom i fiziološkim i kinetičkim odlikama lokomotornog aparata, pa je selekcijom favorizovan uzgoj zdravih, biomehanički pravilno građenih jedinki čija je lokomocija efikasna. Selekcija je naravno specifična za određenu namenu, ali ne jednostrana, s obzirom na multifaktorijalni način nasleđivanja željenih osobina.

Planski selektivni uzgoj podrazumeva planiranje roditeljskog para u želji da se dobije potomstvo pogodno za određenu eksploataciju, što je u velikoj meri olakšano ukoliko je heritabilitet osobine na koju se vrši selekcijski pritisak visok, odnosno ukoliko je individualna vrednost posmatrane osobine jasno merljiva. Kako je egzaktna procena radnih parametara uslovljena velikim brojem ambijentalnih i drugih činilaca: kondicija, zdravlje, utreniranost, blagodet, prisustvo, odnosno odsustvo ozleda i drugo, selekcija u konjarstvu je utoliko teža nego kod ostalih vrsta domaćih životinja.

U osnovi dobar uzgoj podrazumeva odabir roditeljskog para na osnovu njihovih perfomansi i rezultata predaka (selekcija prema poreklu), zatim procenu "slaganja" linija na osnovu rezultata koji se dobijaju sličnim kombinacijama parenja (odgajivački indeksi), a u savremenom konjarstvu se sve više radi i na progenom testiranju grla. Ova metoda selekcije je omogućena primenom savremenih tehnika reprodukcije i zahteva poseban nadzor. Kod engleskog punokrvnjaka je zabranjena svaka reprodukcija osim prirodne.

Selekcija konja

Selekcija konja

U uzgoju konja su prisutna dva stava pri odabiru roditeljskog para. Prema jednoj grupi

uticaj pastuva je preuveličan i potpuno se zanemaruje kvalitet kobile. Druga pak, grupa

smatra da je po uticaju na ždrebe kobila daleko značajniji roditelj. Suštinski, kako je

broj potomaka veći, uticaj pastuva na populaciju u celosti je daleko značajniji nego

uticaj kobile, međutim kada posmatramo konkretno ždrebe onda moramo prihvatiti da

kobila utiče na razvoj ždrebeta i formiranje njegovog mentaliteta, počev od

intrauterinog razvoja i tokom perioda sisanja. U osnovi kobila «vaspitava» ždrebe i

psihološki profil i navike konja su u velikoj meri nastale pod uticajem majke. Ovim se

često uči i jezik podređivanja ili nadređivanja u krdu, što utiče na dalji status ždrebeta i

njegovu ambiciju. Ždrebad dominantnih kobila po pravilu postaje dominantna.

Selekcija konja

KONJARSTVOdr Bratislav Pešić

Rase konja

1. Na osnovu porekla i mesto postanka sve rase konja dele se na:

- Istočnjačke,

- Orjentalne ili toplokrvne,

- Okcidentalne ili hladnokrvne.

Osnovne odlike toplokrvnih konja je da imaju lakšu i plemenitiju glavui građu tela, živahne

oči, široko čelo, tanke i suve noge, visok greben, ravne sapi i visoko nasađen rep.

Osnovne odlike hladnokrvnih konja je da su oni krupniji, teži, glava im je teška, oči male,

noge jake, sapi oborene i rascepljene, a greben nizak.

2. Druga podela kada se govori o rasama konja, je na osnovu čistoće krvi:

- PUNOKRVNI i

- POLUKRVNI,

Punokrvnjaci su samo Arapski i Engleski konj. Oni imaju pretke i sa očeve i sa majkine

strane, iste pripadajuće rase.

Polukrvnjaci su konji koji u svom genetskom materijalu imajupretke u čistoj krvi sa očeve

ili majčine strane.

3. Prema veličini konje smo podijelili na: male, srednje i velike.

4. Prema težini konje smo podijelili na: teške, srednje i lake.

Rase konja

Rase konja-arapski punokrvnjak

Arapski punokrvni

konj

Rase konja-arapski punokrvnjak

Arapski konj se smatra naj plemenitijim od svih rasa konja. On ima idealanu

čvrstinu, jačinu i veoma lijep i skaladan oblik tijela i umerenog živahnog temparamenta. On je

osnova stvaranja svih rasa toplokrvnih brzih konja. Najprije je bio baza stvaranja engleskog

punokrvnjaka, a preko njega krv arapskog konja raširena je u sve plemenite rase konja. Arabljanji

se smatraju najboljim uzgajivačima konja. Oni računaju linije po kobilama, a ne po pastusima kao

ostali. Postoji pet linija arapskog konja. Najvažniji je KOHELIAN koja je naj elitnija rasa. Poslije

nje je SIGLAVI, HADBAH I OBAJAN linijia. Arapski konj ima savršenu lepotu i eleganciju

pokreta. Arapski konj je 6 kvadratičnog formata oblika tela. Opšti utisak koji se stiče o arapskom

konju je idealna harmoničnost, idealne proporcije i skladnost, zatim otpornost, izdržljivost kao i

snaga konja. Spada u srednje krupne konje, jer je prosečna visina grebena 135-155 cm. Glava je

najlepši deo za procjenjivanje arapskog konja. Ona je relativno mala i kratka, naročito u odnosu na

vrat. Lepog je i plemenitog izgleda, ravnog ili malo ugnutog profila u nosno-čeonom delu. Jedan

znak plemenitosti. Oči su velike i živahne, uši su male, uzane, veoma pokretljive, njuška je mala,

vrat je dug lijepo zaobljen, prekriven je kratkom, tankom svilastom grivom. Grudi su široke i

duboke, obim grudi je 165-180 cm. Leđa suobično kratka, veoma čvrsta, kao i slabine. Sapi su

ravne, široke i duge. Rep je lepo nasađen i stoji u lepom luku. Prosečna masa arapskog konja je

400-500 kg. Noge su suve, čvrstih kostiju, širokih zglobova, jakih i jasno ispoljenih tetiva.

Cevanice su tanke i jake. Kopita su mala, okrugla i čvrsta. Koža je tanka i fina, a dlaka je kratka,

fina, svilasta i sjajna. Boja dlake je najčešće zelena ali ima i alataste, smeđe, dorataste i svih

ostalih boja. Snažne je konstitucije i dugog veka, jer obično živi 25-30 godina. To jekosnostasna

rasa konja, tek sa šest godina završava puni porast. Ne smije imati biljege nanogama. Arapski konj

je rasprostranjen po cijelom svijetu

Rase konja-engleski punokrvnjak

Engleski

punokrvnjak

Rase konja-engleski punokrvnjak

To je rasa koja je nastala ukrštanjem arapskih, berberskih, turskih i perzijski pastuha

sa kobilama engleskih autohtonih rasa, kao i sa nekim kobilama iz kraljevskih

konjušnica. Uzgaja se uglavnom, za sportske svrhe za trke. Engleski punokrvnjak

poznat je i po imenu engleski trkaći konj. Na bazi ove rase stvorene su mnoge polukrvne

rase u svetu, a služi i za oplemenjivanje već stvorenih rasa konja.

Kod engleski punokrvnjaka pri selekciji se posebno pazilo na brzinu, i to na kratkim

stazama. Engleski punokrvnjak je nešto dužeg trupa. Glava srednje dužine, fine građe,

jaka, klinastog oblika i ravnog profila. Oči su velike, žive i sjajne. Čelo je široko zbog

čega glava izgleda plemenita. Vrat je dug i muskulozan. Grudi su duboke, dugačke, ali

nisu široke već uzane. Greben je dugi visok, prosečne visine od 162-165 cm. Noge su

dugačke i široke u zglobovima. Najčešće boja engleskog punokrvanjaka je, doratasta,

alatasta, a rijeđe vrana. Ima živahan, nervozan temparament pa se upošte nemože

uprezati. Poslije njihove upotrebe u trkama korste se za prplod i do 20 godina.

Rase konja

Teške rase konja

Sufolk rasa, VB.

Klajdestalska rasa, VB.

Šairska rasa, VB.

Peršeron rasa, Fr.

Bulonjska rasa, Fr.

Kumtua rasa, Fr.

Nemačka rasa, D.

Pincgavska rasa, A.

Teške rase konja

Ove rase konja nazivaju se i hladnokrvne rase. Ranostasne su i služe za

najteže poslove, vuče u sporom hodu, u ravničarskim krajevima. Sve teške

rase konja su veoma slične. Imaju relativno veliku i grubu glavu. Vrat im

je kratak, snažan i muskulozan. Greben mu je nizak. Grudi su duboke,

široke, cilindrične. Rebra su zaobljena. Leđa su osrednje duga, ali veoma

široka. Noge su jake ali srednje dugačke. Visina grebena je oko 165 cm.

Kobile su teške oko 800, a pastuvi 900-1000 kg. Svi hladnokrvni konji su

blagog i mirnog temparamenta. Nama najpoznatije rase su belgijski teški

konj u Belgiji, u Engleskoj su poznate rase Sufolk i Gairac, a u

Francuskoj peršenon konj.

Rase konja-polukrvnjaci

U ovu grupu polukrvnih konja spadaju:

-francuski angloamerikanski,

-hanoveranski

-nemački istočno pruski

-oldenburški konj,

-kao i već ranije rase, nonijus, furiozo, nort star i gidran.

GIDRAN

OLDEBURŠKINORT STAR

Normalna plodnost u zootehnickom smislu je sposobnost zivotinja da ispoljava polni

zar, da se za vrame estrusa ili polnog zara, odnosno da mogu biti osemenjena, da ostanu

bremenita i da na svet donesu prosecno onoliki broj normalno razvijenih mladuncadi

koliko je svojstveno vrsti odnosno rasi kojoj pripada, i da tu osobinu redovno prenose

na svoje potomstvo. Plodnost varira izmedju pojedinih vrsta, a takodje i izmedju

razlicitih rasa iste vrste i odredjena je:

1. staroscu kod puberteta,

2. redovnim ispoljavanjem estrusa,

3. ovulacijom vrednoscu i jednom estrusnom ciklusu,

4. oplodnjom sposobnoscu,

5. stepenom intrauterinog prezivljavanja,

6. brojem rodjenjih mladuncadi,

7. duzina rasplodjivanja,

8. reproduktivnih sposobnosti pastuva.

Razmnožavanje konja

Sve ove osobine su genetski determinisane, ali njihova fenotipska ispoljenost zavisi od uticaja

brojnih spoljih faktora. Najčesce se u praksi kao pokaztelji plodnosti koriste: fertilitet,

rodnost i oplodivost.

- Fertilitet (koncepcija) je broj porodjenih kobila kroz broj pripustenih puta 100.

- Rodost (proliferacija) je broj rodjenih zdrebadi kroz broj ozdrebljenih kobila puta 100.

- Oplodivost (fekunditet) je broj rodjenih zdrebadi kroz broj pripustenih kobila puta 100.

Razmnožavanje konja

Prema broju mladuncadi kobile spadaju u unipare zivotinje, sto znaci da nasvet donose jedno, a izuzetno dva mladunceta. Kod njih dolazi do oplodnjejedne jajne celije jednim spermatozoidom. Ukoliko dodje do oplodnje dvejajne celije radjaju se blizanci, i ova pojava je veoma nepovoljna kod kobila,jer dolazi do otezanog porodjaja i jedno ili oba blizanca uginu.Kobile su poliestricne, i kod njih je doslo do promene u vremenu pojaveestrusa, koji se moze javljati u svako doba godine, dok se kod divljih jedinkipojavljuje samo u odredjeno doba. Kobila ispoljava estrusne cikluse, kojitraju 21 do 23 dana, sve dok se ne uspostavi gravidnost. Estrus traje prosecno5-7 dana sa znatnim variranjem. Spoljni znaci estrusa su: refleks stajanja, saraširenim zadnjim nogama i podignutim repom, frekventno uriniranje manjihkolicina urina, pri cemi se otvara vulva i pokazuje se klitoris (tzv. bliskanje).Estrusni ciklus se sastiji od cetiri faze. Prva faza je proestrus i u njemuzivotinja ulazi u polni zar. Grlic materice se postepeno otvara, sluzokozavagine i vulve bubri, crveni i sluzava je. Druga faza je estrus, i u njoj dolazi doprskanja folikula i oslobadjanja zrele jajane celije. Kod kobile estrus traje 4-8dana. Najpogodniji momenat za oplodnju kod kobila je 24 h pred krajestrusa. Sledeca faza je metestrus kada se polni organi vracaju u normalnostanje. I diestrus je period izmedju dva estrusa.

Razmnožavanje konja

Razmnožavanje konja

ASISTIRANA REPRODUKCIJA

Primena veštačkog osemenjavanja i embriotransfer u velikoj meri omogućavaju da se i

u uzgoju konja izvede progeni test. U novije vreme je proces dobijanja, hlađenja i

čuvanja sperme pastuva u velikoj meri unapređen. Neke asocijacije pri tome

dozvoljavaju veštačko osemenjavanje kao metodu gajenja bez ograničenja, a druge

ograničavaju broj ždrebadi po pastuvu godišnje ili zabranjuju asistiranu reprodukciju.

Engleski punokrvnjak se, na primer, može dobiti samo prirodnim opasivanjem, te se

tako mora i procenjivati. Pre opredeljenja za određenu reproduktivnu metodu u

konjarstvu, dakle, treba proveriti šta je i na koji način dozvoljeno od strane asocijacije

koja vodi knjigu porekla rase. Najgore što se može dogoditi ukoliko se loše dizajnira

progeni test je da se odgaji mnogo ždrebadi nepriznatog porekla

Prirodno parenje Veštačko osemenjavanje

Razmnožavanje konja

Većina registara za sportske konje omogućava asisitiranu reprodukciju i ovo jepotpomoglo širenje ovih populacija u većini razvijenih zemalja. Primenom veštačkogosemenjavanja se, naime, može dobiti ždrebe bez troškova transporta i smeštaja kobileu pastuharni, ili od pastuva koji se nalazi na drugom kraju globusa, uz istovremenosmanjenje opasnosti od širenja polno prenosivih zaraza. U svetlu činjenice da se velikibroj muških polukrvnih grla rano kastrira te da je zbog toga malo pastuva testirano nasportskim takmičenjima, mogućnost da se elitno muško grlo iskoristi u priplodu bezasistirane metode reprodukcije je veoma mala. Osemenjavanjem kobila se obezbeđujeda se selekcijski efekat pastuva sagleda u kraćem vremenu i time se obezbeđuje razvojrase. Drugi razlog za rado prihvatanje tehnika asistirane reprodukcije u uzgoju grla zasport je i činjenica da se vrhunske kobile ne koriste često u priplodu ili se prekasnouključuju, da bi se izbeglo njihovo privremeno ili trajno povlačenje sa takmičenja. Iztog razloga najkvalitetnija ženska grla daju najmanje ždrebadi. Primenaembriotransfera je, međutim, omogućila da se dobiju ždrebad kvalitetnih kobila, a daone ne prekidaju takmičarsku karijeru. Uspeh embriotransfera je ipak ograničen zbogtoga što je broj jajnih ćelija koje se mogu dobiti od kobile mali, zatim zbog toga što se sauspehom mogu čuvati samo rani embrioni (do 6 dana stari), zbog malog procentauspešnih impregnacija surogat majki i malog broja dobijene ždrebadi. Druga prednostembriotransfera je što se tako mogu dobiti ždrebad od kobila koje nisu uspešne upriplodu

Razmnožavanje konja

Razmnožavanje konja

Prikaz primene veštačkog osemenjavanja u nekim evropskim zemljama

Država/rasa Broj kobila u priplodu Procenat osemenjenih priplodukobila

Austrija/polukrvni konji 70% svih kobila

Hanoveranac 10 000 90%

Francuska/sportski konji 19 693 58%

Veštačko osemenjavanje i embriotransfer su dozvoljeni kod svih rasa sa liste World

Breeding Federation for Sport Horses (WBFSH, 2006), pri čemu se smatra da je najveći

selekcijski uspeh postignut upravo nakon primene veštačkog osemenjavanja. Shodno

tome, neki autori ističu da bi se kloniranjem starijih pastuva sa odličnim uzgojnim

perfomansama konjički sport još više unapredio.

Razmnožavanje konja

Ono što pomalo obeshrabruje i čini asistiranu reprodukciju ukonjarstvu i dalje drugim izborom jeste činjenica da se vrlo maloosemenjavanja može izvesti razređenom spermom pastuva, da jeprocenat koncepcije i broj novorođene ždrebadi posle opasivanja iposle veštačkog osemenjavanja isti, a opada ukoliko je sperma bilazamrznuta.

U mnogim slučajevima je veštačko osemenjavanje ograničenouzgojnim pravilnikom za pojedinu rasu, tako se, na primer, kodmnogih kasača sperma mrtvih pastuva ne može koristiti zaosemenjavanje. Englesko punokrvno ždrebe dobijeno asistiranomreprodukcijom ne može biti upisano u matičnu knjigu. Isto važi i zaždrebad rase kod koje je godišnji broj potomaka po pastuvuograničen. Na kraju, kada je uzgoj konja hobi a ne osnovna delatnost,asistirana reprodukcija je zbog povećanja troškova teško prihvatljiva.Nezavisno od duboko ukorenjenog tradicionalizma, metode asistiranereprodukcije nalaze svoju primenu u konjarstvu, naročito u sportskihkonja.

Razmnožavanje konja

ŽDREBLJENJE KOBILA

Razmnožavanje konja

Obuka konja

Da bi smo imali uspeha u obuci konja zarad, bilo da je u pitanju najjednostavniji(vuča zaprege ili pliga) bilo da se radi ojahanju i izvođenju raznih veština, važnoje poznavati narav, psihu i temperamentgrla.

Ova plemenita životinja ima odličnopamćenje (put, kafanu, kuću, dvorište,kapiju, gospodara, ukus hrane i vode itd).Naročito pamti mesto gde je doživeo nekuneprijatnost.

Uvežbavanje se nesme zasnivati nagrubostima, primeni sile, mnogo većiuspeh se postiže ako se sa njim postupablago i pažljivo.

Konj poseduje znatnu inteligenciju kojamože da mu se poveća određenimpostupcima i dresurom.

Obuka konja

Raspoloženje konja je vrlo važno, jer se na osnovu igre očiju i ušiju i oglašavanja

životinja ceni njihovo raspoloženje.

Mirne oči, blag pogled i uspravne mirne uši su znak mirnog temperamenta i dobre

ćudi ili dobrog raspoloženja. Često pokretanje očiju i pogled iskosa znak je zle

ćudi ili lošeg raspoloženja. Znak lošeg raspoloženja su i uši okrenute unazad i

malo spuštene.

Konji se oglašavaju rzanjem, njištanjem i pokatkad frktanjem i dahtanjem. Dobri

odgajivači , koji dugo rade sa konjima, znaju kad kobila rzanjem doziva ždrebe,

kada podsećaju gospodara da je vreme za dobijanje obroka, kada se pozdravljaju

pri izlasku ili ulasku njihovog druga iz štale.

Kratko rzanje prati gospodara kada ulazi u štalu da nahrani konja.

Njištanjem se ispoljava neka jaka emocija

Dahću kada su umorni, ljuti, prestrašeni,

Frkću kada su nezadovoljni.

Obuka konja

- Konja prvo treba naučiti da se

vodi, odnosno da bude privođen, a

da pri tome nebude uznemiren.

Prvi koraci u obučavanju konja je

lonžiranje. LONDŽA je prteni

konopac dug 8-10 m, debeo 3 cm.

- Prikačen za ular preko alke služi

za kontrolu grla. Londžiranje se

obavlja u krugu prečnika oko 13 m,

a sastoji se u kasanju.

- Cilj londžiranja je da se konj obuči

pravilnom kasanju i privikne na

određene komande.

Obuka konja

- Zauzdavanje i sedlanje su radnje kojimapočinjemo sa ozbiljnim učenjem konjakako da se ponaša i na koji način daprima komande.

- Zauzdavanje je stavljanje uzda na glavukonja (sa đemom ili žvalavska) radilakšeg upravljanja.

- Sedlanje počinje stavljanjem prekrivača(ponavlja se više puta), tapšanjem povratu i najzad stavljanjem sedla.

- Postupak zauzdavanja i sedlanja se vrši3-4 puta dnevno.

- Uz sve ove radnje grlo treba tapšati,pričati mu i povremeno dati kockušećera.

Hod konja

Boje konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Objekti za smeštaj konja

Oprema za konje

Sedlo - Sedlo je osnovni deo opreme za jahanje, izrađeno uglavnom odkvalitetne kože, posebne je konstrukcije u zavisnosti od discipline za koju jenamenjeno. Sastavljeno od više delova, pri čemu svaki deo ima svoju funkciju.Za različite discipline primenjuju se adekvatna sedla.Podsedlica - Može biti napravljena od raznih vrsta materijala, u obliku sedla(oblik podsedlice prati oblik sedla) ili pravougaonog oblika. Služi kao zaštitaza leđa konja i doprinosi udobnosti kako jahača, tako i konja. Može bitiraznih boja i pored osnovne, zaštitne funkcije, jahači je često koriste udekorativne svrhe.Uzda - Pored sedla spada u osnovni deo opreme za jahanje. U zavisnosti odkaraktera i temperamenta konja, primenjuju se adekvatne vrste uzda kao ižvala i dizgina. Nalazi se na glavi konja i zajedno sa žvalom koja stoji u ustimakonja i dizginima koje držimo u rukama služi za upravljanje konjem.Kamašne - Stavljaju se konjima na noge, u predelu podkolenice, sa ciljem dazaštite od udaraca i istezanja tetiva kod konja u toku treninga. Mogu bitiraznih boja i oblika i takođe se, pored osnovne namene, koriste kaodekorativni detalji.Bandaži - Imaju istu namenu kao i kamašne. Elastični su i zahtevaju stručnuprimenu, tj. iskustvo da nebi došlo do prekomernog ili nedovoljnog zatezanjabandaža što može konju prouzrokovati izvesne probleme (otekline tetiva...)

Oprema za konje

Oprema za konje

Oprema za konje

Oprema za konje

Ergela

Ergela

Hipodrom

Hipodrom