Dr Nil Nidli

ZAKONIZDRAVLJA IIZLEENJA

Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D.

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodnjake studije, www.cps.org.yuIzdava: Eden, Sremska KamenicaPrevod: Saa IvanoviTehniko ureenje: CPSDizajn korica: Vladimir Jajin, vladart@eunet.yuDistribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

Sadraj

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1. Principi za optimalno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. Dobre vesti o raku: Moe se spreiti! . . . . . . . . . . . . . . 14

3. Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 . . . . . . . . . . 45

4. Blokirane arterije: Oistite ih prirodno . . . . . . . . . . . . . . 71

5. Istina o ribi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

6. Jedan narod pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

7. Veliki mit o mesu i belanevinama . . . . . . . . . . . . . . . . 111

8. Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu . . . . . . . . 129

9. Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja . . . . . . . . . . 144

10. Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje . . . . . . . . . . . 156

11. Mleko: prijatelj ili neprijatelj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

12. eoni reanj: Kruna mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

13. Zaustavljanje plime nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

14. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234

15. Sida i HIV: Neispriana pria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

16. Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite . . . . . . . 264

17. elite pie? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

18. Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima . . . . 322

19. Ishrana i okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

20. Iznad vodeih uzroka smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

O autoru

Dr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angamanom u kardiologiji, gastroen-terologiji, hitnoj slubi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu Endrus u Miigenu,na smeru biohemija. Specijalizaciju je zavrio 1986. godine na Univerzitetu Loma Linda uKaliforniji, gde je bio rangiran meu prvih 10% najboljih studenata u svojoj klasi.

Nastavio je sa svojim usavravanjem interne medicine u Ketering medicinskom centru na Vrajtdravnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste godine je dobio sertifikat Amerike komisije zainternu medicinu. lan je Amerikog medicinskog udruenja, Amerikog koleda lekara i Alfa-omega-alfa medicinskog udruenja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruenja.Postao je izuzetan strunjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj slubi.

Godine 1989. doao je u Ardmor, u Oklahomi, zbog izuzetne mogunosti da radi i sa akutnimsluajevima u internoj medicini sa naroitim angamanom na hitnoj slubi, kao i na poljupoboljanja naina ivota i preventivnoj medicini na Ardmor institutu zdravlja. Dr Nidli radi od1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor institutu zdravlja i njegovom centru za promo-visanje pravilnog naina ivota. Takoe je ef medicinskog odeljenja Mersi memorijalne bolnice izdravstvenog centra, i predsednik je medicinskog tima.

Dr Nidli je drao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu ishrane, nainaivota i zdravlja. Drao je brojne seminare o ishrani, kole kuvanja (sa svojom enom Erikom),seminare o stresu i programe za odvikavanje od puenja. Radio je u produkciji serije obrazovnihvideo materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrauju u ovoj knjizi, od kojih su neki emitovanina nacionalnoj satelitskoj televiziji. ivi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.

Predgovor

Ova knjiga predstavlja najkorisniju knjigu za promociju zdravlja koja je napisana u ovoj gene-raciji i bez sumnje e postati standardni prirunik medicinskim predavaima. Ona na nauni i izba -lansiran nain obezbeuje injenice koje bi trebalo da obaveu svakog razumnog oveka da una -predi svoj nain ivota.

Ova knjiga se takoe bavi nekim injenicama i opasnostima savremenog naina ivota i dajekonstruktivne predloge kako se mogu promeniti. Dobro je poznato da saznavanje injenica i opas-nosti nije dovoljno da bi dolo do promene kod mnogih ljudi. Meutim, ove informacije mogu uti-cati na mnoge da ne razviju neke od loih navika, kao i da prekinu sa onim loim navikama sa koji-ma su tek poeli, podstiui ih da razmisle o koracima koje preduzimaju. Takoe, ova knjiga stal-no ukazuje na samo jedan pravi Izvor koji zaista moe pomoi ljudima da ove promene uinemoguim i poziva ih da se oslone na tu Silu.

U ovoj knjizi su takoe navedeni glavni segmenti naina ivota koje treba promeniti u naemsvetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukazuje:

Sa sadanje take gledita, kardiovaskularne bolesti (i rak) se javljaju, ili se mogu utvrditi, kaoglavni zdravstveni problemi u praktino svakoj dravi sveta u 2000. godini... Njihova prevenci-ja ili smanjenje zahteva drutvenu odgovornost i predstavlja ekonomsku potrebu... U razvijenim dravama, bolesti povezane sa nainom ivota (ukljuujui nepravilnu ishranu,konzumiranje alkohola, puenje i nizak nivo fizike aktivnosti) izazivaju najvie patnji ibolesti.*WHO ukazuje da je potreban jedan program osnovne prevencije, to jest, da treba neto

uiniti pre nego to doe do razmera epidemije. Mogue je smanjiti koronarne srane bolesti do90% i rizik od raka za vie od 80%.

Moralni pad drutva je takoe izazvao mnoge od savremenih problema, kao to je sida.Istraivanja ukazuju na nedostatak rada roditelja sa svojom decom na polju polnog i seksualnogobrazovanja.

Ukoliko ovek radi na jaanju svoje volje, mogue je izvesti velike promene u nainu ivota. Toje dominantna sila u ovekovoj prirodi - sila odluivanja ili izbora. Sve u ovekovom ivotu zavisiod pravilnog delovanja njegove volje. Korienjem informacija koje su ovde iznete u donoenjupravilnih odluka, bolesti ne samo da se mogu spreiti, ve se takoe moe povratiti zdravlje kojeje nekada izgubljeno.

Prof Dr Don arfenbergUniverzitet Loma Linda, Kalifornija

* WHO TEch. Report Series 797, 1990, pp. 28, 157, 38, 36.

Uvod

Ova knjiga tretira univerzalni problem ljudskog zdravlja i ovekovih bolesti, i pisana je za irujavnost, kao i za zdravstvene strunjake. Ona je upuena svakom oveku koji eli da postigne (iliodri) dobro zdravlje i sauva se od bolesti na prirodan nain, maksimalno smanjujui upotrebulekova, vetakih dodataka hrani i nepravilne ishrane. Knjiga sadri posebne medicinske savetekako postii te ciljeve. Govori se i o prevenciji bolesti, kao i o njihovom leenju, kada se sprovodekroz adekvatan nain ivota.

Knjiga je pisana na popularan i razumljiv nain, sa dosta slika i tabela, da bi se jasnije objas-nila problematika. Svako od 20 poglavlja pokriva odreeno specifino polje i svako poglavlje jepisano za sebe, to omoguava itaocu da krene sa itanjem onog dela koji ga najvie interesu-je.

Ova knjiga je zasnovana na najnovijim i pouzdanim medicinskim principima koje je koristio DrNidli za leenje svojih pacijenata tokom niza godina. Veliki broj naunih studija voenih iromsveta, zajedno sa najnovijim medicinskim znanjem po pitanju uticaja odreenih ivotnih faktora,predstavljaju osnovu za ovde iznete informacije i savete. Pomenute su mnoge specifine bolesti,kao i pitanja vezana za stres, probleme zavisnosti, opte prihvaene navike ishrane, vetakedodatke hrani, tetne supstance i druga zdravstvena pitanja.

Njegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjaosam da je Marko imao oboljenje srca. Sada samkao deo procene pripremao test za njega. Doksmo sestra i ja povezivali Marka na monitor zasrce, on mi se poverio: Doktore, mislim dastvarno nije bitno kako u proi danas na testu.Svi mi imamo vreme kada emo umreti; vremeje odreeno i mi tu ne moemo nita da uini-mo.

Dok sam razmiljao o njegovoj izjavi shva-tio sam koliko je Marko bio van dodira sasadanjim saznanjem o odnosima izmeu nai-na ivota i zdravlja. Ogroman broj naunihistraivanja jasno prikazuje da nai dnevniizbori utiu na verovatnou ivljenja dugim izdravim ivotom. Odluio sam da ponudimMarku ekstremni primer kako izbor naina iv-ota moe da utie na dugovenost. Marko,moe, ali i ne mora da bude tano da je Bogunapred isplanirao najbolje vreme za nausmrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. tabi se onda desilo ako biste izvrili samoubistvo?Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bogisplanirao za vas?

Moj stav je bio oigledan. Meutim, svakidan veina nas donosi odluke koje imaju kaokrajnju posledicu uticaj na ivot i zdravlje. Nemoramo da izvrimo samoubistvo u jednomnamernom inu, ali moemo da u naa telaunosimo tetne supstance koja e prouzroko-vati preranu smrt ili umanjiti na kvalitet ivota.

Zdravlje u velikoj meri zavisi od naina ivota

Mnogi pogreno smatraju da su nasleenecrte (genetiki faktori) prvenstveni faktori kojiodreuju kvalitet ivota i koliko dugo e iveti.Za najvei broj nas, nae zdravlje prvenstvenozavisi od dva faktora: (1) od onoga to unosimou naa tela, i (2) od onoga to inimo sa naimtelima. Jednostavan izraz koja uokviruje obaova koncepta je nain ivota. Dobre vesti suda iako ne moemo da promenimo naugenetiku, moemo da promenimo na nain iv-

ota. Te promene naina ivota mogu da spreeili da odloe razvoj bolesti za koju smo geneti-ki predodreeni. U vezi sa najeim bolestima,dr Lemont Murdok (Lamont Mur dock) saMedicinskog fakulteta Univerziteta Loma Lindaje to izrekao jasno: Loa genetika puni pitolj,nain ivota povlai okida.

esto sam se pitao zato se ljudi bolje brinuo svojim kolima nego o telima. ekam da sret-nem osobu koja e rei: Bog je isplanirao kadamoja kola treba da umru, i ne moram da sebrinem oko njih. Ne moram da proveravam ilimenjam ulje, ili da vrim bilo kakvo rutinskoodravanje. I ne moram da brinem o tipu gori-va koje koristim. Uviamo neophodnostpravilne brige kako bismo dobili najdui ivot inajbolji uinak od naih automobila. Kada emoshvatiti da pravilna briga i naim telima dajenajdui ivot i najbolje sposobnosti?

Koji su osnovni uzroci smrti? Kada nekoumre od sranog udara, loga, ili drugogsmrtonosnog stanja, ta je stvarno prouzroko-valo smrtonosnu bolest u to vreme u ivotuosobe? Istraivai Mek Ginis (McGinnis) i Foud(Foege) su nedavno analizirali osnovne uzrokebolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svojenalaze u asopisu Journal of the AmericanMedical Association. Devet vodeih uzroka smrtisu u velikoj meri bili povezani sa izborima nai-na ivota: sa onim to unosimo u naa tela ionim to inimo sa telima. Ovi uzroci su nave-deni za 1990. godinu u tabeli 1.1

1. poglavlje

Principi za optimalno zdravlje

Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali smrt u SAD (1990)

*Loa ishrana, neodgovarajue vebanje 582.000*Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000*Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000

*Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000*Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000

*Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000*Oznaava faktore naina ivota

Svi faktori oznaeni zvezdicama su poddirektnim uticajem naina ivota. Ukupan brojsmrtnih sluajeva usled ovih faktora je oko 1,25miliona, to predstavlja preko polovine ukupnogbroja smrtnih sluajeva u Americi svake godine.Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj merinezdrav nain ivota. Koliko god da je izne-naujue veliki ovaj zbir, moda u velikoj meripotcenjuje ukupan broj smrtnih sluajevaprouzrokovanih stilom ivota. Mnogi smrtnisluajevi usled infektivnih bolesti su prouzroko-vani imunim sistemom koji je oslabljen loimstilom ivota. Takoe, istraivai su naveli samosmrtne sluajeve koji se mogu pripisati pozna-tim faktorima naina ivota. Dok nastavljamoda saznajemo vie o nainu ivota i zdravlju,verovatno emo otkriti kako drugaiji izborinaina ivota mogu da spree jo vie smrtnihsluajeva. U svakom sluaju, cifre pokazuju dabi broj smrtnih sluajeva u naoj zemlji biodrastino smanjen ako bi Amerikanci bili voljnida zamene sve svoje tetne faktore naina iv-ota korisnim.

Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnihsluajeva. Kvalitet ivota bi se poboljao, potobi bolesti napadale sa manjom uestalou ubilo kom datom starosnom dobu. Moete dapomognete u promeni tih statistika pridruujuise rastuem broju Amerikanaca koji se fokusi -raju na zdrave izbore naina ivota kako bi os -tvarili najvii kvalitet ivota i optimalnu duinuivota.

Prevencija je kljuDanas je veliki broj naunih istraivanja

potvrdio da se veina vodeih uzroka smrtimoe preduprediti. Najei uzroci koji pro -uzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli2.2

K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivi nael-nik sanitetske slube u Sjedinjenim Dravama,je 1988. godine izneo prvi Izvetaj naelnikasanitetske slube o ishrani i zdravlju. Bio je zas-novan na obimnom pregledu naune literature.Zakljuio je da su prekomerna i neuravnotee-na ishrana znaajno doprineli razvoju osamvodeih bolesti ubica u naoj zemlji. Izvod iztog izvetaja je prikazan na slici 3.3

Istraivanja duine ivota povezana sa stilom ivota

Koji su to faktori naina ivota koji e nampomoi da ivimo due? Doktori Nedra Belok(Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow)su bili meu prvim istraivaima koji su pred-stavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasinomistraivanju priblino sedam hiljada osoba kojeive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili suda je postojalo sedam faktora naina ivota kojisu uticali na duinu ivota ljudi. Ti faktori sunavedeni u tabeli 4.4

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA8

Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji suprouzrokovali smrt u SAD (1995)

Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . 914.000Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . 105.000Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . 84.000Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . 24.000 Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000

2.312.000

Tabela 3. Prekomerna i neuravnoteena ishrana prouzrokuje veliki broj bolesti i

smrtnih sluajeva

1. Ishrana ima kljuni uticaj na zdravlje.2. Pet od deset vodeih uzroka bolesti i smrtnihsluajeva je povezano sa ishranom (bolestisranih arterija, rak, log, dijabetes iateroskleroza).3. Naredna tri su povezana sa prekomernimunosom alkohola (ciroza jetre, nesreni sluajevii samoubistva).4. Ovih osam stanja prouzrokuje priblino 1,5milion od 2,1 miliona ukupnog broja smrtnihsluajeva u 1987. godini.5. Prekomerna ili neuravnoteena ishrana takoedoprinosi drugim problemima kao to supovieni krvni pritisak, gojaznost, zubne bolesti,osteoporoza i gastrointestinalne bolesti.6. Sada je jasno da ishrana u znaajnoj meridoprinosi razvoju ovih bolesti i da izmeneishrane mogu da doprinesu njihovom spreava-nju i kontroli.

Tabela 4. Belok i Breslou sedam faktora zdravlja za dugovenost

1. San sedam do osam asova2. Bez jela izmeu obroka3. Redovno dorukovanje4. Odravanje pravilne teine5. Redovno vebanje6. Izbegavanje ili umerena upotreba alkohola7. Ne puiti

Broj ovih navika koje je osoba upranjavalaimao je ogroman uticaj na njihovu duinu iv-ota. Posle devet godina, broj navika zdravogstila ivota koje je osoba upranjavala bio jedirektno srazmeran verovatnoi umiranja. Ovirezultati su prikazani na slici 5.5 Zapazite da jesamo oko 5% mukaraca i ena koji su upran-javali svih sedam zdravih navika umrlo u tokuperioda od devet godina u poreenju sa 12,3do 20% onih koji su upranjavali tri navike ilimanje.

Drugi nain posmatranja uticaja naina iv-ota na dugovenost je razmatranje neega tose oznaava kao zdravstvena starost. Naprimer, osoba stara 50 godina koja upranjavadovoljno zdravih faktora naina ivota moe daima isto zdravlje ili fizioloku starost kao pro-sena osoba od 35 godina. Moemo da kaemoda ta osoba ima zdravstvenu starost od 35godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50godina koja nije obraala panju na zdrav nainivota moe da ima daleko veu zdravstvenustarost, moda i do 72 godine, drugim reima,zdravstvena starost osobe moe da bude manjaili vea od realne hronoloke starosti, u zavis-nosti od broja faktora naina ivota koje jeusvojila.

Tabele zdravstvene starosti su nainjene naosnovu statistike oblasti Alameda. One pokriva-ju hronoloku starost u opsegu od 20 do 70godina, i zasnovane su na istih sedam zdravihnavika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pre-gled prikazan je u tabeli 6.6

Moete da koristite te cifre kao vodi kakobiste stekli oseaj za sopstvenu zdravstvenustarost. Na primer, pretpostavite da ste prose-an etrdesetogodinji stanovnik oblastiAlameda. Ako upranjavate samo dve od sedamzdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaazdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59

godina, ukazujui na dramatino skraenje vaeoekivane duine ivota. Imali biste istu oeki-vanu duinu ivota kao prosena osoba 19 go-dina starija. Ako nastavite istim stilom ivota jo10 godina, kada budete imali 50 godina vaazdravstvena starost e biti 50 plus 22, ili 72godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstvenihendikep od 19 godina, ali sa 50 godina,hendikep e biti gori za jo tri godine. Za 10godina ostariete 13 godina! Sa druge strane,ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedamzdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaazdravstvena starost je samo 27 (40 minus12,9). tavie, sa 50 godina vaa zdravstvenastarost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina,ostarili biste samo 8 godina! Konceptzdravstvene starosti ilustruje koliko va nainivota moe ili da ubrza ili da uspori processtarenja.

Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?Neke osobe veruju da mogu da produe

svoje ivote, a ipak se boje rezultata dueg iv-ota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: Neelim da doivim 70 godina starosti. Ljudi testarosti imaju toliko mnogo problema. Mislim daelim da umrem pre 70. godine.

Odgovorio sam: Trejsi, moe to da kaesada, ali saekaj do 69. godine. Onda e eletida ivi do 70, a kada jednom doe do 70,verovatno e eleti da ivi do 71, naroito akobude imala dobro zdravlje. Znam mnogoosoba u svojim 70-im i 80-im koje uivaju udobrom kvalitetu ivota. Takozvane zlatnegodine su za njih realnost.

Nedavna istraivanja su jo vie pomogla dase odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su seprvobitni izvetaji oblasti Alameda usredsrediliprvenstveno na starost pri smrti, naredni radovisu se bavili pitanjima kvaliteta ivota. Naprimer, Alamedina sedmorka se pokazala kao

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 9

Slika 5. Povezanost duine ivota sa zdravim navikama

Stopa smrtnosti je usaglaena sa starou

Mukarci eneBroj

upranjavanihzdravih navika

7654

0-3

Procenatmrtvih za 9

godina

5,511

13,414,120

Broj upranjavanihzdravih navika

7654

0-3

Procenatmrtvih za 9

godina

5,37,78,210,812,3

Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa ivotnim navikama

Za ene i mukarce

Navike0-2

+14,3

+16,9

+19,4

+22,0

+24,5

+27,1

Navike3

+7,4

+9,1

+10,7

+12,4

+14,0

+15,7

Navike4

+0,5

+3,0

+5,4

+7,9

+10,4

+12,8

Navike5

-1,1

-0,6

-0,1

+0,3

+0,8

+1,3

Navike6

-4,2

-4,7

-5,2

-5,7

-6,2

-6,8

Navike7

-9,4

-11,1

-12,9

-14,7

-16,4

-18,2

Sta-rost

20

30

40

50

60

70

moan nain spreavanja verovatno najstrani-je komplikacije starenja: onemoalosti. Nedavniizvetaj je prikazao da su oni koji su upran-javali najvei broj tih zdravstvenih navika imaliupola manji rizik od onemoalosti u odnosu naone sa najloijim navikama. Oni sa srednjimbrojem zdravstvenih navika su takoe ivelibolje od onih koji su odbacili veinu Belokove iBreslouve sedmorke. Oni su imali samo dvetreine rizika od onemoalosti u odnosu na naj-manje zdravstveno svesnu grupu.7

Pogledajmo neke od pojedinih navika kojesu Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako oneutiu na kvalitet ivota kao i na njegovu duinu.

Jedite doruak redovnoMnogi ljudi koji itaju istraivanje okruga

Alameda su iznenaeni da je dorukovanjeukljueno u listu od sedam najznaajnijih fakto-ra dugovenosti. Dorukovanje samo po sebipoveava duinu ivota. U nekim od prvobitnihpodataka utvreno je da su osobe koje sudorukovale i nisu jele izmeu obroka imalemanje od polovine rizika od smrti u odnosu naosobe koje su preskakale doruak i uinale.8Skorija analiza podataka istraivanja okrugaAlameda koncentrisala se naroito na osobe od60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu doruko-vali redovno imali su 50% povean rizik odsmrti u poreenju sa onima koje su redovnodorukovali.9 Zanimljivo je, u ovoj grupi starijihAmerikanaca, dug ivot je podjednako zavisiood dobrog dorukovanja kao i od uzdravanjaod puenja i redovnog fizikog vebanja.

Uprkos tim injenicama (i onome to su immajke verovatno rekle), veina ljudi navodi veli-ki broj razloga za ne uzimanje doruka.Uobiajeni razlog je da nisu veoma gladniujutru, to je uobiajeni rezultat jedenjaobilnog obroka uvee. Blai veernji obrok eobino reiti problem. Jo bolje, ako morate dareite problem, pokuajte da ne veeratenedelju dana. Krajem nedelje ete verovatnobiti eljni dobrog doruka. Moete takoe daotkrijete da vre spavate, iako moda odete ukrevet gladni nekoliko noi dok se vae telo neprilagodi. Uz malo planiranja, doruak je obinolake pripremiti od ruka ili veere. Buditekreativni sa upotrebom itarica i uzimajte neko-liko porcija sveeg voa.

Dorukovanje pomae u spreavanju dobijanja na teini

Jo jedan razlog koji se navodi zapreskakanje doruka je spreavanje poveanjateine. Neke osobe razmiljaju da e im, poto

nisu gladne ujutru, preskakanje dorukapomoi da uzimaju manje kalorija tokom dana itako e doprineti smanjenju teine. To je zablu-da. Istina je da dorukovanje treba da budedeo bilo kog programa smanjenja teine.

Pre vie godina dr arls Kap (Charles Cupp)je predloio da je poveanje teine rezultatneodgovarajueg vremenskog usklaivanja uzi-manja hrane u vezi sa vremenom spavanjanou. Tokom medicinske prakse koja je trajalaneverovatnih sedam decenija, Kap je uputiostotine pacijenata u svoj novi pristup kontroleteine. Pacijenti sa vikom kilograma upuenisu da izmene svoje obrasce obroka sa obilnihobroka i uina nou, na obilan jutarnji obrok,umereni ruak i laganu veeru. Trebalo je dajedu svoj poslednji obrok u idealnom sluaju upodne, ali nikako posle 3:00 popodne, i reenoim je da ne idu na spavanje bar osam i po aso-va posle poslednjeg uzimanja hrane. Znaajnoje da im nije traeno da menjaju svoj izborhrane niti koliinu kalorija koju jedu. Zainte -resovani istraivai u odseku za ishranu priFakultetu zdravstvene zatite Univerziteta uTulanu istraili su beleke o 955 Kapovih pacije-nata sa vikom kilograma. Rezultati njihovogistraivanja su prikazani u tabeli 7.10 Ovi dokazii brojna druga istraivanja ukazuju da biredovno dorukovanje trebalo da bude deo bilokog ozbiljnog programa za smanjenje teine.Uoite da su se neke dodatne koristi pojavile oddorukovanja: poboljan nivo hemoglobina ukrvi, umanjena koliina eera u krvi ipoboljana funkcija tiroidne lezde.

Tipovi hrane koji se obino uzimaju zadoruak takoe mogu da doprinesu znaajujutarnjeg obroka za kontrolu teine. U ameri-koj kulturi veernji obrok tradicionalno sadrideo bogat mastima zasnovanim na ivotinjskimproizvodima, a doruak je obino usredsreen

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA10

Tabela 7. Smanjite teinu menjanjem vremena obroka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su teinu

- Oni koji su jeli samo doruak, gubili su u pro-seku oko 4,5 kg meseno. - Oni koji su jeli doruak, ruak i uine gubili suu proseku oko 2,3 do 2,7 kg meseno. - Kod onih koji su smanjili teinu za 9 do 13,5kg dolo je do porasta nivoa hemoglobina.- Nivo eera u krvi dijabetiara, koji su izgubili13,5 kg ili vie, normalizovao se.- Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenjepotreba za dnevnim odravanjem funkcijetiroide.

na voe i itarice, uz sa njima povezane sloeneugljene hidrate. To postaje znaajno kada uvidi-mo da je dobitak na teini esto povezan sa uzi-manjem previe kalorija iz masti umesto izsloenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, ivoti-nje na ishrani bogatoj mastima imale su veuteinu od onih koje su bile na reimu sa malomasti ak i kada su obe grupe jele isti brojkalorija svakog dana.11

Doruak i srani napadiPokazalo se da doruak prua jo jednu

korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik odinfarkta redovnim dorukovanjem. Krvneploice, telesne elije za zgruavanje krvi,postaju lepljivije ujutru pre doruka. Topoveava tenju ka formiranju krvnog ugrukatokom jutarnjih asova. Ako se takav ugruakjavi u sranim krvnim sudovima, rezultat jeinfarkt. Kao to je oekivano na osnovu ovefiziologije, veina sranih udara se odigravaizmeu sedam asova pre podne i dvanaestasova. Dorukovanje moe da pomogne dakrvne ploice postanu manje lepljivije i da se nataj nain umanji rizik od jutarnjih sranih udara.Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.12

Doruak pomae naim mentalnim sposobnostima

Postoje dodatne koristi od dobrog dorukapored dugovenosti. Avgusta 1995. godine,odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji uDejvisu odrao je skup veeg broja psihologa,neurologa, nutricionista i fiziologa radi razma-tranja naunih istraivanja o doruku.Istraivai su zakljuili da je dorukovanjevano za uenje, memoriju i fiziku dobrobit idece i odraslih.13 Dobre navike pri doruku su

sutinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnui fiziku, naroito tokom kasnijih jutarnjih aso-va. Osobe koje dorukuju ispoljavaju boljaraspoloenja i poboljane naune sposobnosti.Potpunija lista koristi koje uivaju osobe kojedorukuju su navedene u tabeli 8.14

San, vebanje i puenjeIstraivanje okruga Alameda je pokazalo da

nae ivotne navike vezane za san, vebanje ipuenje utiu na rizik od smrti. Rezultati supredstavljeni na slici 2.15,16 6 do 9 asova snanou izgleda idealno za veinu ljudi. Mogue jedobiti previe, kao i premalo sna. Oni koji suspavali znaajno vie ili manje od ovog opsegaimali su 60 do 70% uvean rizik od umiranja utoku perioda od 9 godina. Za mukarce, previeili premalo sna je nosilo rizik koji je slian nere-dovnom vebanju. U toku perioda od 9 godina,osobe koje ne vebaju imale su 50% poveanrizik od umiranja u poreenju sa onima koji suinili dosledne napore da ostanu uvebani.ene sa slabom fizikom aktivnou su prolejo gore. One su imale preko dva puta vei rizikod umiranja u toku tog 9-ogodinjeg perioda.

VebanjeNikada nije kasno da se pone sa pro-

gramom vebanja. Odvojeno istraivanje jeotkrilo da koliko god je osoba van forme, rizik

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 11

Slika 1. Dorukovanje smanjuje rizik od sranih udara

Bez doruka, mogui rizik od infarkta se moepoveati 2 do 3 asa posle buenja.

3

2

1

0

2,5

Normalan

Osobe kojepreskaudoruak

Osobe kojedorukuju

Potencijalformiranjaugruka

Tabela 8. Prednosti dorukovanja

- Efikasnije reavanje problema- Poboljana memorija- Poboljana tenost govora- Poboljan opseg panje- Bolje raspoloenje- Bolji rezultati uenja

3

2

1

0Manje od 6ili vie od 9 asova sna

PuaiNiskafizika

aktivnost

Manje od 6ili vie od 9 asova sna

PuaiNiskafizika

aktivnost

1,71,5

2

1,6

2,2

1,6

Mukarci

ene

Slika 2. Rizik smrtnosti povezan sa snom,vebanjem i puenjem

Devetogodinje praenje za osobe starosti 30 do 69godina

Odnosrizikasmrt-nosti

od smrti od svih uzroka moe se smanjiti jed-nostavno poboljanjem kondicije kroz redovanprogram vebanja. Koliina koristi je prikazanatabelom na slici 3.17

Zapazite da stopa smrtnosti fiziki uveban-ih mukaraca iznosi samo treinu stope onihkoji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vebali,a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosioko polovine vrednosti u odnosu na one koji nevebaju.

Opasnosti od puenjaPodaci iz oblasti Alameda su otkrili da je

mukarac, ako je puio, bio izloen dvostrukoveem riziku od umiranja u toku devetogodi -njeg perioda u poreenju sa mukarcem kojinije puio. Ako je ena puila, bila je izloena60% poveanom riziku od umiranja. Drugoistraivanje je utvrdilo da su mukarci koji supuili tokom celog svog odraslog doba imaliprosenu oekivanu duinu ivota od samo 65godina.18 To je 12 godina krae od oekivanog77-ogodinjeg ivotnog veka za osobe kojenikada nisu puile.19

Iako je duina ivota vana, kvalitet ivotaje takoe kljuan za sve nas. Puai u prosekuimaju slabiji kvalitet ivota. Na primer, ir elu-ca je mnogo ei meu puaima. Buenje u2:00 ujutru uz gorui bol u stomaku svakakonije kvalitetan ivot. ak iako pua ne dobijeir, problemi sa varenjem mogu da nastanu uvezi sa navikom puenja. Na primer, duvansmanjuje tonus u miinom prstenu izmeujednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled togaje stomanoj kiselini lake da ulazi u jednjak iprouzrokuje goruicu, jo jedan est problemkoji smanjuje kvaliteta ivota.

Puenje cigareta takoe utie na drugeorganske sisteme: doprinosi ranom stvaranjubora na koi i osteoporozi (mekane, krte kosti).Stvaranje bora na koi je samo nepoeljno sta-nje, ali osteoporoza moe da ugrozi ivot.

Prelom kuka je meu vodeim uzrocima smrtikod starijih Amerikanaca. (Potpunije informaci-je o osteoporozi date su u 7. poglavlju: Velikimit o mesu i belanevinama.) to su tanjeneije kosti, to je verovatnije da e se prelomi-ti kada se podvrgnu ak i manjoj povredi. Kadaosteoporoza ne ugroava ivot, esto smanjujenjegov kvalitet. Bolest moe da dovede dohroninog bola, kao i do fizikog deformiteta.

Ovo su samo neki od primera velikog brojaopasnosti od puenja. Potpunije informacije oovom predmetu nalaze se u 16. poglavlju podnazivom: Umirete za cigaretom? Odbacitenaviku i ivite.

Upotreba alkohola skrauje ivotDanas se uje mnogo glasova koji zastupa-

ju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladusa onim to je istraivanje oblasti Alamedaotkrilo poetkom 1970-ih, to jest, umerena ilinikakva upotreba alkohola je poveala duinuivota. Meutim, istraivanje vreno 25 godinaposle poetnog objavljivanja Beloka i Breslouapokazuje da je potpuno izbegavanje alkoholanajbolja opcija sa perspektive spreavanjabolesti. O ovoj stvari se govori u veoj meri u17. poglavlju: elite pie?

Drutveni odnosi i smrtnostNa iznenaenje mnogih skeptika, istraiva-

nje takoe ukazuje da verovanje u Boga iredovno odlaenje u crkvu poveava duinu iv-ota. Posedovanje iskrenih prijatelja, lanstva ugrupi, i ak biti u braku, ima korisne efekte naduinu ivota. Veina ljudi intuitivno shvata dati elementi pojaavaju moral i socijalni kvalitetivota, ali pored toga pozitivno utiu na psihikozdravlje i duinu ivota. Kada su se podacioblasti Alameda analizirali za ove duhovne idrutvene faktore, rezultati su bili impresivni.Naroito upeatljivi su bili rezultati za grupuosoba od 30 do 49 godina starosti. Oni suprikazani na slici 4.20 Sve vei broj istraivanjasvedoi o znaaju verovanja u Boga zadrutveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedantakav izvetaj sa Djuk univerziteta otkrio je daosobe sa snanijom religijskom verom pokazu-ju vie nivoe sree i zadovoljstva u ivotu.Takoe izgleda da bolje podnose traumatinedogaaje uz manje mentalne i drutvenepotekoe.21 Poglavlje 15: Sida i HIV neis-priana pria, i 20. poglavlje: Iznad vodeihuzroka smrti, obezbeuju dodatne informacijeo nainu na koji vera u Boga poboljava zdrav-lje.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA12

Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnosti

Stopa smrtnosti na 10.000 ljudi u jednoj godini, za mukarce starosti 20 do 82 godine.

122

40

68

Neuvebani Uvebani

Neuvebani,a zatim

uvebani

ZakljuakPored mog pacijenta Marka, mnogi ljudi u

Americi smatraju da je zbog njihove genetike ilizbog nekog nebeskog asovnika, dan i assmrti vrsto fiksiran. Fatalistiki stav ih primora-va da zakljue da ne mogu da uine nita daprodue svoje ivote. Dokazi predstavljeni uovom poglavlju negiraju sve takve zablude.

V. K. Vilet (W. C. Willett) sa Fakultetazdravstvene zatite sa Harvarda, sa odseka zaishranu, navodi: Jedan jasan zakljuak naosnovu postojeih epidemiolokih dokaza je damnoge osobe u Sjedinjenim Dravama imajulou ishranu i da je potencijal za prevencijubolesti znaajan.22 Belok i Breslou su saelinjegove nalaze sledeim reima: Ovi podaci suu skladu sa idejom... da ivot sa dobrimzdravstvenim navikama proizvodi dobro zdrav-lje i produava period dobrog fizikogzdravstvenog statusa za nekih 30 godina.23

Zaista, sedam zdravstvenih principa Belokai Bresloua su jednostavni, a ipak krajnjedelotvorni. tavie, nemaju nepoeljne dugo-

rone sporedne efekte i pruaju velike koristi zakvalitet ivota. Kada bi bilo koji od ovih sedamzdravstvenih principa bio lek, bio bi klasifikovankao udesan lek. Tvorac i proizvoa bisvakako bio nagraen slavom i sreom.Meutim, kao medicinski specijalista, nedvos-misleno mogu da kaem da se nijedan lek nepribliava bilo kom od ovih principa zdravlja posvojoj moi da pobolja i odri zdravlje.

Dobre vesti se tu ne zaustavljaju. Ova knji-ga e otkriti jo itav niz dodatnih principazdravlja koje su paljiva istraivanja otkrila utoku 25 godina koje su protekle od prvobitnihistraivanja Beloka i Besloua. Ti principi pruajudodatne koristi za odravanje zdravlja i leenjeodreenih bolesti. Videete da su principizdravlja izneti u ovoj knjizi pouzdani. Na njih semoete oslanjati sa sigurnou da e vampomoi da dostignete i odrite vae zdravstveneciljeve.

Ostvarivanje zdravstvene koristi upranja-vanjem razumnih principa naina ivota nijenov koncept. Pre vie vekova Bog je novoformi-ranoj izraelskoj naciji dao obeanje zapisano uBibliji: Ako dobro uzaslua glas Gospoda Bogasvojega, i uini to je pravo u oima Njegovim,i ako prigne uho k zapovestima Njegovijem iuuva sve uredbe Njegove, nijedne bolestikoju sam pustio na Misir neu pustiti na tebe,jer sam ja Gospod, lekar tvoj.24

Da, praenje odreenih principa koji rezulti-raju dobrim zdravljem nije nov koncept.Meutim, ovaj veoma stari koncept treba davaskrsne u naim linim ivotima, du Amerikei irom sveta. Kao to su bolesti u Egiptu mogleda se izbegnu u drevnim vremenima, desetvodeih uzroka smrti u ovim savremenim vre-menima se u velikoj meri mogu izbei upran-javanjem razumnih principa zdravlja. Usledeim poglavljima pronai ete informacijekoje su vam potrebne da uspeno uinite to

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE 13

Slika 4. Stopa rizika od smrtnosti

Devetogodinje praenje 7.000 odraslih osoba u sever-noj Kaliforniji za starosti od 30 do 49 godina.

3

2

1

0

Odnosrizikasmrt-nosti

Mukarci

ene2,9

1,3

1,8

2,8

1,5

2,8

1,1*

1,9

Nevenani Malo prijateljaili roaka

Ne odlazeu crkvu

Nisu deo nekegrupe ljudi

* Nije statistiki znaajno

je pravo i tako iskusite obeano optimalnozdravlje.

To je bio jedan od onih sluajeva kojih sesvi uasavamo. Dun se vratila u ordinaciju drMek Alistera. Dok je sedela vrpoljei se u eka -onici, misli su jurile kroz njenu glavu: Zato muje potrebno toliko vremena? Moram da saznamta je biopsija otkrila. Moda su vesti loe i nezna kako da mi ih saopti.

Uskoro je Dunino ime prozvano i ona sevratila u jednu od soba za pregled. Dr MekAlister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji.Zapoeo je razgovor: ao mi je, Dun. im sute tri rei izale iz njegovih usta Dun je poelada plae. Kada se povratila, uspela je da pro-govori nekoliko rei: Rak, zar ne? Dr MekAlister je tuno klimnuo glavom.

Rak. Re unosi strah u srca veineAmerikanaca. esto sam u vie godina praksekao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao dok-tor Mek Alister. Mnogo puta sam morao dasaoptim ljudima uasavajue vesti: Da, dobilismo rezultat biopsije i ona pokazuje ono egasmo se svi bojali imate rak.

Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda.esto puta se moe leiti zdravom ishranom,ivotom u prirodnom okruenju, okretanjemduhovnim stvarima ili drugim nainima.Naalost, preesto je napredovao prekopoetnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rakje trenutno ubica broj dva u Americi, nalazei seodmah iza sranih bolesti. Ako mi kao nacija neizvrimo pozitivne promene naina ivota, brzoposle 2000. godine moe da postane uzroksmrti broj 1.1 Statistike u Americi ukazuju da ejednom od svaka dva mukarca i jednoj odsvake tri ene u nekom vremenu biti dijagnos-tikovana ova strana bolest.2 Trenutno se jedanod svaka etiri smrtna sluaja u ovoj zemlji jav-lja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice.Samo to je dovoljan razlog za strah od raka.Meutim, mnogi ljudi se boje posledica raka aki vie od same smrti.

Pre nego to osoba umre od raka, esto sejavljaju dramatine promene u fizikom stanju iintelektualnom funkcionisanju. U takvepromene mogu da spadaju znaajni gubiciteine i miia, gubitak kose, otri napadi bola,gubitak pamenja, stanje blisko delirijumu, aki duboke promene linosti. To je samo deli-mino nabrajanje razarajuih efekata raka i nje-govog delovanja. Nema sumnje da se zbog tihrazloga treba plaiti ove bolesti.

Naalost, veina ljudi osea da sve tomogu da uine jeste da se nadaju da nikadanee dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizikada osoba dobije rak u velikoj meri stvar linihodluka o stilu ivota. Jedan dokaz o nedostatkusvesti o tome je injenica da, za razliku odnekih drugih bolesti vezanih za nain ivota

(kao to su srane bolesti), ukupan broj smrt-nih sluajeva od raka u Americi postepenoraste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1.

Stopa porasta je dramatina, za poslednjih30 godina se duplirala. tavie, od procenjenih560.000 rtava od raka koje su umrle 1997.godine,6 veina njih je mogla da sprei svojebolesti da su obraali panju na neke jednos-tavne faktore naina ivota.

Iako broj smrtnih sluajeva od raka nastav-lja da se poveava svake godine u SjedinjenimDravama, stopa smrtnosti od raka je teknedavno poela da opada.7 Ovaj slavljeni malipad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak

2. poglavlje

Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!

Slika 1. Rak je u usponu

1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000

600.000

500.000

400.000

300.000

200.000

100.000

0

Smrtni sluajevi usled raka

Godina

krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovnopregledavanje podataka ukazalo da je ukupnastopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991.godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Kojije razlog za ovo opadanje? Nisu poboljanimetodi leenja raka ve se prevencija samograka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iakoautori tog izvetaja priznaju da je rat protivraka daleko od zavrenog, izjavljuju danacionalna posveenost prevenciji raka kojauveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalnelekove, sada predstavlja put kojim treba ii.Ovo poglavlje je napisano u nadi da e italacpostati svestan ove nove posveenosti u pre-venciju raka i smrti od raka.

Kako elije postaju kancerogenePogledajmo ta rak stvarno predstavlja. Rak

predstavlja proizvodnju elija u telu. Svakogminuta 10 miliona elija se deli u naim telima.Sloeni unutranji kontrolni mehanizmi obinoobezbeuju da se svaka od tih elijskih deobaodvija na precizan nain i u tano odreenovreme.10 Proces zvan rak moe da zaponekada strane supstance iz spoljanje sredine(hemikalije, zraenje, virusi, itd.) uu u telo inekako poremete te unutranje kontrolne me-hanizme. Takoe moe da zapone kao rezultatproblema koji nastaju u unutranjoj sredini tela(poremeaj ravnotee hormona, poremeajimuniteta, nasleene mutacije, itd).11 Bez obzi-ra na kombinaciju faktora koji zapoinju proces,rezultat je isti: jedna elija poinje da seumnoava na neregulisan nain. Dok se ta eli-ja umnoava, ona prenosi svoju karakteristikuneregulisanog rasta na svoje potomstvo.Rezultat je kancerozno tkivo sainjeno odvelikog broja neregulisanih elija.

Jedan od naina na koji inioci sredineizgleda indukuju rak je oteivanjem DNK eli-je. DNK sadri precizna uputstva za sve elijskeaktivnosti i tako precizno odreuje kako svakaelija u naem telu treba da funkcionie. Naprimer, DNK kae naem telu kakvu boju koseda naini i da li treba da imamo plave ili smeeoi. Ta ista DNK kontrolie stopu deobe elije.Na odreenim kljunim oblastima elijske DNKpostoje geni koji mogu da stimuliu rast te eli-je i drugi geni koji mogu da spreavaju njenrast. Jedan nain na koji rak moe da se javi jepreko oteenja te DNK. Ako oteenjeprouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimuliu rasti/ili deaktiviu oblasti koje bi drale rast podkontrolom, rezultat moe da bude nekontrolisanrast te elije i njenog potomstva. To, kako smove napomenuli, oznaava poetak kanceroz-

nog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu elijukao eliju raka ako je njena genetika izmenjenana takav nain da omoguuje nekontrolisanoumnoavanje.

Ako telo registruje abnormalne kancerozneelije u ranom stadijumu, te elije se moguunititi pre nego to dobiju ansu da znaaj noporastu i umnoe se. U stvari, mnogi nauniciveruju da se svakog dana kod svake osobe neke normalne elije pretvaraju u kancerozneelije. Imuni sistem oveka obino unitava tenovoizmenjene elije. Meutim, naalost,ponekad se nova elija raka ne registruje i onauspeva da se deli i raste bez kontrole. Te elijezatim mogu da nastave tiho da rastu van kon-trole. Na kraju mogu da formiraju masu ilitumor. Obino e elije raka iz veih tumoradospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati dodrugih vitalnih organa. Sve te promene semogu javiti daleko pre nego to se rak dijag-nozira. U zavisnosti od stope rasta raka moebiti potrebno 10 ili vie godina pre nego to serazviju znaci ili simptomi koji na kraju dovodedo medicinske procene koja rezultira dijagno-zom raka.13

U ovom poglavlju nauiete kako da regis-trujete da li imate rak, i takoe kako da sma-njite rizik od dobijanja raka. Zapoinjemo pred-stavljanjem naina registrovanja raka.

Bitno je rano otkrivanjeRana detekcija obezbeuje najbolje anse

za leenje raka dok je jo uvek izleiv. Postojedva naina za to: (1) brzo prepoznavanje simp-toma raka; i (2) odgovarajua upotreba testovaza utvrivanje raka.

Prepoznavanje simptoma rakaRak je esto izleiv ako ga detektujete

dovoljno rano. Naalost, mnogi pacijenti nisusvesni znaaja ranog uoavanja. Neprestanosam uviao tu tunu realnost. Pored svog radau optoj internoj medicini, radim i u polju gas-troenterologije. Imam mnogo pacijenata kojidolaze u moju ordinaciju alei se na krvarenjeiz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u tokugodinu ili vie dana pre nego to su doli daposete mene ili bilo kog drugog lekara. Nekiodlau tu posetu doktoru jednostavno zbogokle vanja, dok drugi moda odlau zbog strahaod raka. Drugi su opet moda odbacili ozbiljnosttog znaka upozorenja, smatrajui da je to usledmanjeg problema kao to su hemoroidi. Tekpoto ponu da oseaju bol ili druge simptome,konano odluuju da im procenim problemkrvarenja. Tada je, za mnoge, ve prekasno.

DOBRE VESTI O RAKU 15

U svojoj proceni koristim kolonoskop dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnjideo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ilikolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje miomoguuje da direktno gledam u unutranjostcreva. Takoe je opremljen posebnom opre-mom za uklanjanje ranih oblika raka ilinekancerogenih polipa bez velike hirurkeoperacije. Dok gledam kroz ureaj povremenopronaem masu raka koja je ve prevelika dabih je uklonio. Tada moe da postoji malo anseza lek, ali osobi je moda jo uvek potrebnahirurka operacija bar da bi se izbeglo pot-puno blokiranje creva. esto je rezultat smrt,poto se tada rak ve rairio do vitalnih organakao to je jetra.

Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarijailustruju jeste da bi svako trebalo da obratipanju na upozoravajue signale raka. Samouvianjem tih ranih upozorenja imamo najboljeanse da se bolest utvrdi i lei dok je jo uvekizleiva. Godinama je Ameriko udruenje zarak podsticalo sve Amerikance da upoznaju

sedam najznaajnijih poetnih i upozoravajuihsimptoma raka. Oni su navedeni u tabeli 1.14

Veina ovih upozoravajuih simptoma jesama po sebi jasna. Na primer, promena unavikama pranjenja creva moe da se odnosina dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i napromenu boje ili veliine stolice. Krvarenjeukljuuje takve stvari kao to je rektalno ili neo-bino vaginalno krvarenje. Potekoe prigutanju mogu da se jave kada hrana izgledakao da ostaje u vaem jednjaku pre nego toode nanie. Znaajna poruka je da bilo koji odovih sedam signala ukazuje na potrebu brzemedicinske procene. Obraanje panje na vaetelo i prepoznavanje kada se razvija neto totreba proceniti, moe da obezbedi mogunostda se rak moe dijagnostikovati, i izleiti u svomranom stadijumu. Naalost, ak i rana procena

ovih znakova ne garantuje da ete dijagnos-tikovati rak u izleivom stadijumu.

Nedavno sam imao pacijenta koji mi jedoao posle samo jedne epizode rektalnogkrvarenja. Kada sam mikroskopski proveriostolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kas-nije uradio sam kolonoskopiju i pronaao tumorkoji je bio toliko veliki da nisam mogao da gauklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijskitestovi su pokazali da se rak ve rairio do vital-nih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta,imam druge koji su odmah doli na procenurektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo danemaju rak ili da ga imaju u ranom stupnjutako da se moe bezbedno otkloniti korie-njem kolonoskopa.

Da, brza procena bilo kakvih upozoravajuihznaka raka je vana i nikada ne treba da budeodlagana za pogodno vreme. Moe da spaseva ivot. Meutim, postoji jo bolja alternativa:prednost bilo kakve mogunosti da registrujeterak pre nego to se bilo kakvi znaci ili simptomirazviju.

Rano otkrivanje pregledomNa sreu, da biste imali prednost nad

rakom, postoje naini registrovanja raka prenego to dobijete simptome. Amerikoudruenje za borbu protiv raka preporuuje dasvaka osoba izvri odreene testove koji suosmiljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je regi-strovanje raka u ranim stupnjevima pre nego

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA16

Tabela 1. Sedam upozoravajuih simptoma raka

1. Promena u navikama pranjenja creva ili beike

2. Povreda koja ne zarasta3. Neobino krvarenje ili neobine

izluevine4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na

nekom drugom mestu5. Potekoe pri gutanju6. Vidljive promene na bradavici ili mladeu7. Uporan kaalj ili promuklost

Tabela 2. Preporueni testovi za ispitivanje, Amerikog udruenja

za borbu protiv raka

1. Rektalni pregled (jednom godinje nakon 40.godine starosti)

2. Testiranje stolice (jednom godinje nakon 50.godine starosti)

3. Sigmoidoskopija, poeljnije je fleksibilna(svakih 3 do 5 godina nakon 50. godinestarosti)

4. Pregled karlice i vaginalni bris (ene: mlaeod 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18godine najmanje tri uzastopne godine, azatim uestalost odrediti u saglasnosti salinim lekarom)

5. PSA analiza krvi (mukarci: jednom godinjenakon 50. godine starosti)

6. Samostalni pregled grudi (ene: jednommeseno nakon 20. godine starosti)

7. Lekarski pregled grudi (ene: svake tri godineod 20-40, a zatim jednom godinje)

8. Mamogram (ene: poetak sa 40 godina,zatim svake druge godine, pa godinje posle50. godine starosti)

to se simptomi pojave. Trenutna lista pre-poruenih testova je prikazana u tabeli 2.15

Dalji opis nekih od ovih testova moe biti odpomoi. Sigmoidoskopija se vri korienjemsavitljive cevi. Sigmoidoskop je praktino iden-tian kolonoskopu uz jedan izuzetak: znaajnoje krai. Dugaak 180 cm, kolonoskop moe daputuje celom duinom debelog creva. esto sekoristi za dijagnozu kada postoji poznati prob-lem kao to je crevno krvarenje. Sa drugestrane, 60 cm dugaak sigmoidoskop je idealanza ispitivanja poto je jednostavniji i jeftiniji odkolonoskopa. Moe da prikae donju treinudebelog creva gde se statistiki javlja najveibroj oboljenja debelog creva od raka. Vrenjetestova za rak debelog creva je krajnje znaaj-no to je drugi vodei uzrok smrti od raka uAmerici a vodei uzrok smrti od raka meuonima koji nikada nisu puili. tavie, rak debe-log creva se u velikoj meri moe spreiti ako sedijagnostikuje na predkancerogenom stupnju.Skoro svaki rak debelog creva poinje kaobenigna (dobroudna) kvrica ili prstolikatvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju naovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloni-ti ovim ureajem i nikada se nee razviti u rak.

Vaginalni bris moe da detektuje rak grlia(otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlia jejedan od estih tumora kod ena. Takoe semoe spreiti ako se otkrije dovoljno rano rutin-skim ispitivanjem.

Panja na upozoravajue signale raka ukombinaciji sa pravilnom upotrebom testova zaispitivanje je ve spasila bukvalno hiljade ivotau naoj zemlji. Meutim, Ameriko drutvo zaborbu protiv raka procenjuje da bolja upotrebadijagnostikih testova i bolje obraanje panjena upozoravajue signale raka moe da spasijo 115.000 ivota svake godine.16 To dalekoprevazilazi broj ivota koji su spaeni medicin-skim leenjem raka.17

Uprkos hiljadama ivota koji su spaeniranijim utvrivanjem raka, rano utvrivanje niiz bliza nije dovoljno u velikom broju sluajeva.Rak identifikovan testovima za ispitivanje jouvek moe da ubije neke pacijente. Ta sumor-na realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: Dali uopte postoji nada za prevenciju raka odsamog poetka? Odgovor je jednoglasno da.Ostatak ovog poglavlja otkriva korake kojemoete da preduzmete kako biste spreili da serak ikada pojavi.

Prve linije odbrane od rakaPostoje dve osnovne strategije koje e

spreiti zapoinjanje veine tipova raka, a ak

iako se rak ve javio one mogu da pomognu datelo dobije prednost. Te strategije su jednos-tavne:

1. Izbegavajte faktore koje favoriu razvojraka.

2. Koristite prednost faktora koji pomautelu da odloi rak.

Ove dve strategije su obino efektivne zbogjednog ili oba sledea razloga:

1. Pomau nam da izbegnemo ili da smanji-mo na najmanju moguu meru kontakt sa sup-stancama koje prouzrokuju rak.

2. Pomau nam da ojaamo imuni sistemsopstvenog tela za borbu sa rakom.

Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dvaodeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kon-takta sa supstancama koje prouzrokuju rak nanajmanju moguu meru. Drugi se bavi inioci-ma koji e pomoi naem imunom sistemu dase bori sa rakom, i drugim iniocima koji eumanjiti rizik od dobijanja raka.

PREVENCIJA RAKA:ODELJAK I Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka

Razmotrimo faktore koji pogoduju razvojuraka i kako moemo da ih izbegnemo. Naprimer, jedan od faktora je alkohol. Videemoda upotreba alkohola favorizuje razvoj raka izbog toga ga treba izbegavati. tavie, uvidee-mo da nam izbegavanje alkohola pomae naoba spomenuta fronta. Alkohol i njegoviproizvodi razlaganja imaju potencijal za izazi-vanje raka, a on takoe podriva imuni sistem.Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvari -ete dvostruku korist.

Jasno je da je najbolji nain za izbegavanjeraka njegovo spreavanje pre nego to imaansu da se uopte i formira, ak i pre nego tose moe detektovati testovima, pre nego toima ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome.Veina tipova raka se zaista moe spreiti prenego to se i formira. Godine 1988. izaao je iztampe izvetaj naelnika sanitetske slube oishrani i zdravlju. U svom obimnom pregleduistraivanja raka naveo je: U toku ovog istrai-vanja, postalo je jasno da mnogi oblici rakaimaju (poznate) spoljanje uzroke i, u principubi trebalo zbog toga da bude mogue spreitiih.18 Ti nalazi su se podudarili sa estonavoenim istraivanjem koje su deceniju rani-je sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori(Gori). Njihova detaljna poreenja meunarod-nih stopa pojave raka navela su ih na zakljuak

DOBRE VESTI O RAKU 17

da je priblino 80% sluajeva pojave raka mo -gu e spreiti relativno jednostavnim izborimanaina ivota.19 Deceniju pre objavljenog radaVajndera i Gorija, dr Higinson je zakljuio da90% sluajeva pojave raka nastaje usledsredinskih faktora.20 Tako je u izvetaju nael-nika sanitetske slube prihvaeno istraivanje ovanosti naina ivota za rizik od raka koje jezastupano jo od 1960-ih.

ta su oni mislili pod sredinskim faktori-ma? Govore o bilo kojim faktorima osim naihunutranjih telesnih procesa i uroenih sklonos-ti koji utiu na nas. U te faktore spadaju vazduhkoji diemo, voda koju pijemo, izbor hrane,nae navike vebanja (ili njihov nedostatak),naa seksualna praksa, nai drutveni odnosiitd. Prema tome, kada nam strunjaci kau daje 80 do 90% sluajeva pojave raka sredinskou stvari kau da se veina vrsta raka moespreiti ako obratimo panju na stvari kojeunosimo u naa tela, stvari kojima doputamoda dolaze u kontakt sa naim telima, i stvarikoje inimo sa naim telima.

Uprkos 30 godina shvatanja povezanostiraka i naina ivota, narodi irom svetauglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu.Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996.godine izvrio pregled 25 godina istorije odkada su Sjedinjene Amerike Drave zvaninoobjavile Rat raku. Iako je navodio oblastiuspeha, takoe je istakao veoma spor napredaku dostizanju znaajnih stopa izleenja za nekeod vodeih vrsta raka kao to su rak dojke,plua i prostate. Njegove napomene su nasvratile na Higinsove uvide kada je rekao: Trebada podstiemo obrazovne napore za ohrabri-vanje promena u stilu ivota, ishrane i drugihprivrednih faktora koji mogu da spree proceskancerogeneze (nastanka raka).21 Iako suistraivai godinama govorili o tome, na osnovupoveanih stopa pojave raka oigledno je da jouvek nismo nauili lekciju. Ponovo, molba je dasvako od nas naui kako na sopstveni nainivota utie na rizik od raka i da izvri odgovara -jue promene.

ta nam to tano strunjaci govore kada seradi o stilu ivota i sredini u najirem smislurei? Oni iznose relativno prostu poruku.Sredinski faktori i iznesene promene naina iv-ota su jednostavne, a ipak duboke. One go-vore o stvarima kao to je prestajanje puenja,bolja ishrana, redovno vebanje i gubitakteine. Meutim, kada je asopis Wall StreetJournal istraio tip vesti o raku koji televizije,novinski asopisi i novine pokrivaju, otkrio je dasu istraivai raka smatrali da mediji daju

pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima suse prevashodno bavile zabrinutou u vezi sadodacima hrani, zagaivanjem, zraenjem ipesticidima. Ove stvari su na daleko niemmestu na listama strunjaka po pitanju rakanego nai osnovni izbori ishrane.

Skoro dve decenije pre izvetaja ovogasopisa, dr Ernest Vajnder je ve shvatio uemu je bio problem. Osobe tee da ignoriusopstvenu odgovornost i okrivljuju tetnepojave, ukljuujui izlaganje kancerogenimmaterijama (agensima koji prouzrokuju rak), ispoljanje sile. Zbog toga opti sredinski ele-menti (stvari koje ne moemo dobro da kon-troliemo kao to je hemijsko zagaenje vaz-duha i vode ili dodaci hrani i zagaivai) prima-ju najveu panju umesto faktora koji rezultira-ju iz linih stilova ivota.23 Moj fokus u ovompoglavlju bie pre svega na najznaajnijim pre-ventivnim faktorima raka faktorima nainaivota koje svako od nas moe da promeni.

Duvan je krivac broj 1Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim

Dravama i u velikom delu sveta. Poveanestope smrtnosti od raka se mogu pripisativelikim delom duvanu, a to korienje duvanaje zapanjujue. Samo u Sjedinjenim Dravama,priblino 170.000 ivota se izgubi svake godinezbog raka prouzrokovanog puenjem,24,25 topredstavlja treinu od svih smrtnih sluajevausled raka (umerena procena je da 400.000Amerikanaca umire od svih bolesti prouzroko-vanih puenjem svake godine,26 sa godinjimmedicinskim trokom od 50 milijardi dolara).27irom sveta, godinji broj smrtnih sluajevauzrokovanih puenjem je dostigao zaprepau-juih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednojsmrti na svakih 10 sekundi.

Imamo obilje dokaza koji pokazuju moduvana da izazove rak. Preko 4.000 razliitihhemikalija je identifikovano u dimu duvana.29Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost dasame prouzrokuju rak. Postoje odreenekancerogene supstance u duvanu kojeprouzrokuju rak plua, druge koje prouzrokujurak bubrega i beike, neke koje prouzrokuju rakpankreasa. Sve zajedno, dugaka lista oblikaraka je povezana sa izlaganjem proizvodimaduvana. Oni su navedeni u tabeli 3.30,31,32,33,34

Kada razmatrate veliki broj tetnih hemikali-ja u duvanskom dimu ne bi trebalo da budeiznenaenje da duvan prouzrokuje vie tipovaraka kod ljudi nego bilo koji drugi poznatisredinski faktor.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA18

Potencijal ovih hemikalija je dalje potvreninjenicom da nije samo osoba koja pui ilivae duvan izloena riziku. Oni koji pasivnoudiu dim takoe poveavaju svoj rizik od raka.Trenutne procene su da svake godine uSjedinjenim Dravama 3.000 nepuaa umre odraka plua jednostavno zbog pasivnog izlaga njadimu.35 Pored toga, oevi koji pue vie od 10cigareta na dan, u vreme kada zainju svojepotomke, kod svojih sinova i erki poveavajurizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%.Ako pue vie od 20 cigareta na dan, poveanirizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usledDNK oteenja u spermatozoidima prouzoko-vanih puenjem. Oigledna poruka prevencijeraka svakoj osobi je: Izbegavajte bilo kakvomogue izlaganje duvanu. To znai da moramoda prekinemo da puimo. To znai da moramoda prekinemo da vaemo duvan. To znai damoramo da smanjimo ak i nae pasivnopuenje izabiranjem radnih mesta i mesta zarekreaciju koja su bez dima.

Mnogi Amerikanci su zaista posluali upo-zorenja o duvanu koja su objavljivana godina-ma. Priblino 46 miliona Amerikanaca je preki-nulo sa puenjem cigareta.37 Puenje cigaretameu odraslim osobama starijim od 18 godinase smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25%1990. godine. Kao rezultat toga, rak plua ko-nano poinje da opada kod mukaraca.38Meutim, od 1990. godine, taj lagani padpuenja se alarmantno zaustavio. Procenatnae populacije koja pui je ostao nepromenjenpola poslednje decenije.39 Moda jo veu za -bri nutost izaziva injenica da danas pui veibroj srednjokolaca nego pre tri godine.40

Ako se trenutno borite sa zavisnou odnikotina, ne oajavajte. Postoji 46 milionaAmerikanaca koji mogu da posvedoe da jestvarno mogue prekinuti sa puenjem.Iskoristite sadanju prednost neke od efektivnihstrategija za borbu sa ovom zavisnou koje semogu nai na drugom mestu u ovoj knjizi (vide-

ti 16. poglavlje: Umirete za cigaretom?Ostavite naviku i ivite, i 18. poglavlje:Prevazilaenje zavisnosti).

Alkohol poveava rizik od rakaPostoji mnotvo dokaza da alkohol povea-

va rizik od raka na mnogim frontovima.Predstavljam neke od naunih dokaza kojipovezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju:elite pie? U svakom sluaju, ova tema jedanas toliko kljuna, da vredi vie od samousputne odrednice u ovom poglavlju.

Na osnovu populacionih istraivanja vrstoje ustanovljeno da uzimanje pia koja sadrealkohol poveava rizik od vie oblika raka. Listasadri rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke irektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezansa velikom upotrebom alkohola, umerenaupotreba alkohola moe takoe da povea rizikod nekih oblika raka. Rak dojke je klasianprimer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri piasedmino poveavaju rizik kod ena.43Istraivanje nam je dalo dobru priblinu pro-centualnu vrednost smrtonosnih sluajeva raka

kojima doprinosi alkohol. Delimina lista senavodi u tabeli 4.44

U poreenju sa osobama koje ne piju, vieod dva alkoholna pia na dan duplira rizik odformiranja dobroudnih tumora debelog crevakoji kasnije mogu da postanu zloudni.45,46 Aliako je ishrana osobe koja pije siromana fol-nom kiselinom i metioninom, rizik od tumoradebelog creva se utrostruuje.47

Alkohol poveava rizik od raka dojkeAlkohol moe da utie na nivo hormona koji

zauzvrat mogu da poveaju rizik od raka.Najvea zabrinutost je u vezi enskih hormonai njihovog odnosa sa rakom dojke, koji je drugipo redu uzrok smrti od raka meu amerikimenama (rak plua je prvi). Meu enamanepuaima, rak dojke je ubica broj jedan.

Mnogi ljudi nisu svesni da ena koja pijesamo u drutvu (i samo do tri pia sedmino)znaajno poveava svoju ansu za dobijanje

DOBRE VESTI O RAKU 19

Tabela 3. Tipovi raka povezani sa duvanom

Plua UsneUsta (usna upljina)Grlo (drelo, farinks)Grkljan (larinks)Traheja (dunik)JednjakStomakJetra

PankreasBeika BubreziGrli matericeLeukemijaDebelo crevoKoaPenis

Tabela 4. Procenat smrtonosnih sluajeva raka u vezi sa alkoholom

Rak jednjaka 75%Rak usta 50%Rak grkljana 50%Rak jetre 30%

raka dojke.48,49 Razna istraivanja su pokazalada umerena upotreba alkohola moe da budepovezana sa i do 50 do 100% poveanimrizikom od raka dojke u poreenju sa osobamakoje ne piju.50 Ovaj poveani rizik postoji bezobzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugihalkoholnih pia.51 Za one koji se zalau za vinouz obrok kao naviku koja poboljava zdravlje,znaajno je francusko istraivanje koje je pro-nalo povean rizik od raka dojke kod osobakoje konzumiraju alkoholna pia uz obroke.Povezanost je vaila i za pivo i za vino.52 Daljapotpora za povezanost alkohola i raka dojkedolazi iz jo jednog medicinskog istraivanja. Tuje, u etvorogodinjem istraivanju skoro90.000 amerikih medicinskih sestara od 34 do59 godina starosti, pronaena znaajnapovezanost izmeu upotrebe alkohola i rizikaod raka dojke.53 One koje su konzumirale samo3 do 9 pia sedmino su imale 60% poveanrizik od raka dojke. to su vie ene pile, to jevei porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika odraka uz poveane koliine konzumiranog alko-hola se naziva efekat doze odgovora. Ovaj tipodnosa snano ukazuje da upotreba pia kojasadre alkohol, a ne nekih drugih faktora,poveava rizik. Za ene ispod 55 godina staros -ti, upotreba jednog pia na dan poveava nji-hov rizik dva i po puta.

Zato alkohol poveava rizik od raka dojke?Iako svi odgovori jo uvek nisu poznati, postojidokaz da alkohol poveava nivo estrogena.54,55Poto je poznato da ovaj enski hormonpoveava rizik od raka dojke oekuje se da hor-monalni efekti alkohola mogu da budu tetanfaktor. tavie, ene sa najpoodmaklijim oblici-ma raka dojke obino su alkoholiari, ukazujuida alkohol moe prvenstveno da deluje kaopokreta raka ili pojaiva rasta56 kod onihkoji tek poinju da razvijaju bolest. Do danas jepreko 50 temeljnih naunih istraivanja ukazaloda alkohol igra znaajnu ulogu u razvoju rakadojke.57

Koji procenat smrtnih sluajeva od raka je prouzrokovan alkoholom

Postoji nekoliko mehanizama zbog kojih jeupotreba alkohola povezana sa rakom: toksiniuticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom ipovezanost sa hormonalnim promenama. Paipak, ti iroko varirajui mehanizmi nam nitane govore o ukupnom uticaju alkohola na rak.Istraivai su ranije smatrali da se samo 3% odsvih smrtnih sluajeva od raka u SjedinjenimDravama moe pripisati ak i delom alko-holu. Ipak, ta cifra je znaajna, objanjavajui

16.000 do 19.000 smrtnih sluajeva godinje.58Ameriko drutvo za borbu protiv raka navodicifru od 19.000 smrtnih sluajeva, definiui ihkao povezane sa prekomernom upotrebomalkohola, esto u kombinaciji sa upotrebomduvana.59 Meutim, kao to smo videli, novijaistraivanja povezuju ak i relativno umerenuupotrebu alkohola nezavisno od puenja sadva velika tipa raka: rak dojke i rak debelogcreva. Uzimajui u obzir ove dodatne injenice,neki veruju da totalno izbegavanje alkoholamoe da sprei nekih 60.000 smrtnih sluajevagodinje, to predstavlja 11 procenata svihsmrtnih sluajeva od raka.60 injenica da ak irelativno male koliine alkohola mogu dapoveaju rizike od obinih tipova raka navodi nasledei zakljuak: svako ko eli da odrava svojrizik od raka na to je niem nivou mogue, upotpunosti e izbegavati alkoholna pia. Zaista,eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana e uznaajnoj meri smanjiti va rizik od raka.

enski hormoni i rizik od rakaEstrogeni su trenutno predmet jednog od

velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveniradnici ohrabruju sve ene u menopauzi dakoriste hormonske zamene za estrogen. estonavoeni razlozi su navodne koristi za srce ikosti, meutim, malo ena je izgleda u pot-punosti svesno ozbiljnih sporednih efekatavika estrogena. Meu najopasnijim je poveanrizik od izvesnih enskih oblika raka. Godinamaje bilo poznato da ene koje, posle menopauze,uzimaju samo estrogen (bez leka progesteron-skog tipa) imaju dramatino povean rizik odraka sluzokoe koja oblae matericu. U obim-nom pregledu svih istraivanja po ovom pita-nju, naunici Univerziteta u Kaliforniji, u SanFrancisku, zakljuili su da produena upotrebaestrogena posle menopauze moe da povearizik od raka materice za vie od 800%.61 Zbogovih dobro poznatih poveanih rizika, lekari suprepisali progesteronske agense u kombinacijisa estrogenima kako bi pokuali da spree ovajrizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodava-nje progesterona smanjuje veliinu poveanjarizika, upotreba kombinacije i dalje poveavarizik od raka materice za 30 procenata uporeenju sa enama koje ne uzimaju hor-mone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanjaestrogena se navode u dodatku I, pod nazivomEstrogen: uravnoteavanje koristi i rizika.

Rak materice je znaajan tip raka, ali blediu pogledu znaaja u poreenju sa rakom dojke vodeim rakom ubicom meu enamanepuaima. Od najveeg znaaja je da raz-

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA20

motrimo odnos zamene hormona i raka dojke.Harvard je proizveo jedan od najubedljivijihizvetaja po ovom pitanju, ponovo iz istraiva-nja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovimpodacima koji prate 725.000 osoba na jednugodina, ene koje koriste (samo) estrogenposle menopauze se suoavaju sa 32%poveanim rizikom od raka dojke. Popularnireim kombinovanja estrogena sa hormonomprogesteronom je u stvari poveao rizik na41%. Rizik je teio da se povea na 71% kodena koje su bile starije od 60 godina i koristileestrogen vie od 5 godina.64 Ovi rezultati suslini manjem istraivanju koje je vreno napopulaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraivaisu utvrdili da se kod ena, koje uzimaju hor-monalne zamene posle menopauze, javljaporast od 69% rizika od raka dojke.

Jedna oigledna poruka ovog istraivanja jeda bilo koja ena koja uzima estrogen poslemenopauze treba da bude svesna da poveavarizik od raka dojke. Za potpuniji pogled nakoristi i rizike od uzimanja estrogena poslemenopauze, vidite poglavlje 7: Veliki mit omesu i belanevinama. Drugo nedavno istrai-vanje obezbeuje jo dokaza o povezanostiraka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da enekoje prirodno imaju vii nivo estrogena, takoeimaju dramatian porast rizika od raka.66 DrPaulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicimana medicinskom fakultetu na Univerzitetu uNjujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130ena sa rakom dojke posle menopauze i 251ene iste starosti koje nisu imale rak. Neobiniaspekt istraivanja je bio taj da je nivo estroge-na pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta,zamrznuta i uvana nekoliko godina pre negoto je rak utvren. To je pomoglo ustanovlja-vanju da nivo estrogena nije pod uticajemsamog raka ili drugih nedavnih faktora, ukljuu-jui zamenu za estrogen. ene iji je nivo estro-gena bio najvii imale su 2 do 4 puta vei rizikda dobiju rak dojke.

Amerika ishrana doprinosi raku Uticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki fak-

tori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dokdrugi pomau u spreavanju pojave raka. Uovom poglavlju e se govoriti o izborimaishrane koji poveavaju rizik od raka. Naa nez-drava ishrana je jedan od najmonijih faktorakoji poveavaju rizik od raka. Procene su da seoko 35 do 60% svih smrtnih sluajeva od rakau SAD moe pripisati loim navikama ishrane.67Kako znamo da ishrana ima tako snane efektena rizik od raka? Moda jo znaajnije, koje

promene u ishrani moemo da izvrimo kakobismo smanjili rizik od raka? Razmotrimonaune dokaze koji daju odgovore na ova vanapitanja.

Migracija pokazuje da loe navike ishrane poveavaju rizik od raka

Pomou velikog broja istraivanja utvrenoje da promene stila ivota kao rezultat migraci-je predstavljaju kljune faktore u vezi sa zdrav -ljem i boleu. Emigranti obino dostiu rizikkojem su izloene domae populacije u zemlji ukoju dolaze. Takva istraivanja jasno pokazujuda je rizik od raka u velikoj meri pod uticajemishrane. U Japanu je veina stopa raka niska(uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kadaljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD),stope smrti od mnogih tipova raka postajusasvim sline stopama belih Havajaca.68Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od

razliitih vrsta raka usled migracije su navedeneu tabeli 5.

Vidimo da se sedam od devet navedenihvrsta raka dramatino poveava kada Japancidou da ive na Havajima. Na primer, rak debe-log creva je u Japanu nizak, uz samo 78 slua-jeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije uSjedinjene Drave, njihove stope oboljenja odraka debelog creva rastu na 371 sluaj na100.000, to predstavlja skoro petostruki porastrizika. Zapazite, takoe, da je nova stopa slinastopi njihovih belih suseda. Rak rektuma jetakoe nizak kod Japanaca koji ive u Japanu.Meutim, posle ivota u ovoj pedesetoj draviSjedinjenih Drava, rak rektuma ih pogaa triputa ee.

Mnogi faktori naina ivota se menjaju kadaljudi emigriraju u Sjedinjene Drave ili u bilo

DOBRE VESTI O RAKU 21

Tabela 5. Godinje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi

Tipraka

Debelo crevoRektumProstataDojkaMatericaJajnikPluaStomakJednjak

Japanciu Japanu na Havajima

Belcina Havajima

789514

3353251

2371331150

371297154

122140716037939746

368204343

186971427496221775

koju drugu kulturu. Istraivai koji prouavajute promene i bolesti povezane sa njima zovu seepidemiolozi. Epidemiolozi veruju da supromene u navikama ishrane jedan odosnovnih razloga zbog koga se rizici od rakamenjaju kod onih koji emigriraju.69

Navike u ishrani Japanaca podleu znaaj-nom preobraaju kada se presele na Hava -je.70,71 Naalost, veina promena je na gore.Emigranti na Havajima jedu dva puta vie mastii znaajno manje ugljenih hidrata od Japanacau Japanu. Jedu daleko vie maslaca, margarinai sira, i neznatno vie mesa. Njihova potronjapirina i tofua pada. Zbog toga nije iznenau-jue da su masne kiseline iz masti koje jedehavajska grupa od 65 do 70% zasiene (samo40% masnih kiselina iz masti koje se jedu uJapanu je zasieno). Meu onima na Havajima,35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi ee -ra. To je suprotstavljeno eeru koji predstavljasamo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi uJapanu. tavie, promene prema amerikojishra ni postaju potpunije tokom vremena. Prvage neracija imigranata u veoj meri zadravasvoje japanske navike ishrane u odnosu na dru -gu generaciju potomstva. U poreenju sa svo-jim roditeljima, oni koji su roeni na Havajimajedu znaajno vie ivotinjskih belanevina,masti, zasienih masnih kiselina i eera.72Njihove promene u ishrani doprinose povea -nim stopama raka na tako raznovrsnim mesti-ma kao to su debelo crevo, rektum, prostata,dojka, materica i jajnik. Kao to emo videti,druga istraivanja potvruju taj zakljuak.

Promene u ishrani koje izvre ti Japanci nisutetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka stomaka i jednjaka smanjuju stopu pojavlji-vanja kada oni dou na Havaje, a to je verovat-no povezano sa pojavama u navikama ishrane.Uzimanje slanog povra u turiji i suene, usol-jene ribe se drastino umanjuje meu onimakoji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hraneje povezana sa poveanim stopama i raka elu-ca i raka jednjaka.73,74

Sline povezanosti su takoe iznete uistraivanjima Filipinaca koji migriraju naHavaje.75 Ovde spomenuta istraivanja emi-gracije obezbeuju samo kratak pogled na obi-lje istraivanja objavljenih o ovoj temi. Onajasno izraavaju da je u razvoju raka, genetikadaleko manje znaajna od sredinskih uslova,kao to su nain ivota i ishrana. Jasno je dapostoji daleko vie toga u vezi sa rakom odgenetike. Ishrana igra znaajnu ulogu u izazi-vanju ili spreavanju raka.

Prekomerna upotreba masti u ishrani poveava rizik od raka

Svaki Amerikanac je uo poruku: Smanjiteupotrebu masti. Kada su u pitanju bolesti srca,rak ili mnotvo drugih problema, izgleda da semast u ishrani esto pojavljuje kao krivac.Postoje dobri razlozi za lou reputaciju masti.Istraivanja koja su prouavala navike ishranevelikog broja zemalja obezbeuju znaajnedokaze da viak masti u ishrani poveava rizikod raka dojke, prostate, koe, debelog creva,rektuma, jajnika i materice.76

Stopa raka dojke se uveava sa potronjom masti

Jedno od istraivanja koje je prouavalo rakdojke izvreno je 1970. godine. Ono pokazujeda je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojojzemlji u dobroj korelaciji sa koliinom mastikoju njena populacija jede, kao to je ilus-trovano na slici 2.77

Zapazite da su Sjedinjene Drave meuprvim zemljama na listi i po uzimanju masti i postopi smrtnosti od raka dojke. Kanada,Australija, vedska i Nemaka imaju sliannezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da onikoji jedu najvie ivotinjskih masti tee daimaju najvie rizike od raka dojke.78

Francusko istraivanje je otkrilo da su enekoje su jele najveu koliinu masti povealesvoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio veikada se analiza koncentrisala na zasienemasne kiseline koje su jele ene poslemenopauze one su vie nego utrostruile svojrizik od raka dojke.79

Izmeu 1964. i 1978. godine, Japanci suduplirali potronju masti. Kako se njihovo uzi-manje masti povealo, tako je porasla i stoparaka dojke.80 Naalost, kao to je ilustrovano u

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA22

Slika 2. Vie masti u ishrani vei broj smrtnih sluajeva od raka dojke

20 40 60 80 100 120 140 160

25

20

15

10

5

Stopasmrt-

nosti na100.000

osoba

Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.

Tajland

Japan

Venecuela

Portugal

Meksiko

Hong KongGrka

PoljskaFinska

Francuska

Nemaka

SADKanada

Australijavedska

Malta

ENE

Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopi-raju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom,preoptereenom mau. Kao rezultat ivotanalik na ameriki, poinju da umiru kaoAmerikanci od hroninih bolesti povezanih sastilom ivota. Unoenje hrane bogate masnoa-ma tokom trudnoe moe takoe da povearizik od razvoja raka dojke.81

Istraivanje izvreno u Atini, u Grkoj,takoe je znaajno po pitanju raka dojke.Istraivanja su pronala to nije iznenaenje da su ene koje su jele margarin imale veibroj sluajeva raka dojke. Meutim, grkiistraivaki tim je napomenuo da je izgledalo dabar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka.ene koje su koristile vie maslinovog ulja (kojipredstavlja prevashodno mononezasienumasnu kiselinu) imale su smanjenje rizika odraka dojke od 25%.82

ta je sa onima koje ve imaju rak? Da lipotronja masti u ishrani ima bilo kakav efekatna stopu uspeha u njegovom leenju? vedskiistraivai su otkrili dokaze da ishrana zaistautie na stopu rasta tumora dojke.83 Prouavalisu 240 prevashodno ena posle menopauzekojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke.Skoro dve treine ena su imale tumore kojireaguju na hormone. Meu tim enama ishranaje napravila znaajnu razliku u toku etvoro-godinjeg praenja. Za svaki procenat porastaukupne koliine kalorija iz masti, ene supoveavale svoj rizik od neuspeha leenja(ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugimreima, ako je ena jela 45% masti u ishrani,dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvo-di razliku od 130% poveanog rizika odponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike subile jo gore za zasiene masne kiseline. Zasvaki procenat porasta dela ukupne koliinekalorija iz zasienih masnih kiselina, rizik je ras-tao za 23%. Jasna poruka ovog istraivanja jeda izgleda da ograniavanje masti u ishrani imaulogu u leenju veine tipova raka dojke kao i uprevenciji.

Dr Rouz je sa saradnicima iz Amerikezdravstvene fondacije (American HealthFoundation, AHF) dala nove nalaze zapovezanost ishrane bogate mastima sa rakomdojke u istraivanju 30 zemalja.84 Takoe suutvrdili da su se vie stope raka dojke javljale uzemljama sa viim nivoima upotrebe masti.Meutim, zapazili su najjau povezanost kodena posle menopauze a nisu pronalinikakav odnos sa biljnim mastima.

Stopa raka prostate raste sa potronjom masti

Vodei smrtonosni rak meu nepuaima,rak prostate, takoe je povezan sa prevelikimuzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogleduslian raku dojke. Japan je 1950-ih imao veomanisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uoitedramatian porast stope smrtnosti od ovog rakaprikazan na slici 3.85

Znaajan porast stope smrtnosti od rakaprostate je paralelan sa stopom porasta uzi-manja masti kod Japanaca. Kao to smo venapomenuli, Japanci su duplirali uzimanje mastiizmeu 1964. i 1978. godine.86

Slini nalazi se mogu videti kada se uporedestope raka prostate 1950-ih za Japance koji ivena Havajima i u Sjedinjenim Dravama sa svo-jim belim sunarodnicima. Smrtnost od rakaprostate se javljala znaajno ree kodJapanaca, kao i rak dojke, pri emu su belciimali etvorostruki porast rizika.87 iroka meu-narodna poreenja su dosledno pokazalapovezanost izmeu raka prostate i uzimanjamasti.88,89 Kao to su dr Rouz i saradnici istakliu svom poslednjem istraivanju, porast rizikaod tumora prostate bio je povezan samo sa uzi-manjem ivotinjske masti; nije bilo povezanostisa potronjom biljnih masti u ovim meukultu-ralnim poreenjima.

Istraivanja unutar drugih populacionihgrupa otkrivaju slinu povezanost izmeu uzi-manja masti i raka prostate. U jednom obim-nom istraivanju zasnovanom na pet amerikihi kanadskih lokacija, rizik od raka prostate jeanaliziran za tri etnike grupe: Crnce, Belce iamerike Azijate.90 Za sve etnike grupe posto-jala je statistiki znaajna povezanost izmeuukupne koliine unete masti i raka prostate.Kada su istraivanja posmatrala specifinemasti, povean rizik je nastajao usled zasienihmasti, koje su uglavnom dolazile od ivotinjskihproizvoda. Mononezasiene masne kiseline su

DOBRE VESTI O RAKU 23

Slika 3. Smrtnost od raka prostate u Japanu

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985

22

18

14

6

2

0

Stopasmrt-

nosti na100.000

osoba

Godina

Preko 55 god.

Sva starosna doba

Ispod 54 god.

izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilopovezanosti izmeu potronje polinezasienihmasnih kiselina i rizika od raka prostate.

Rizik od raka koe raste sa ishranom bogatom mau

ak se i rizik od raka koe moe umanjitipraktikovanjem ishrane siromane mastima.Istraivanja na ivotinjama su pokazala daishrana sa mnogo masti poveava rizik od rakakoe posle izlaganja suncu.91,92 Istraivai saBejlor univerziteta su 1994. godine objavilipodatke koji potvruju te odnose kod ljudi. Onisu pronali 76 pacijenata koji su bili voljni dauestvuju u njihovom istraivanju. Svima jeranije dijagnostikovan rak koe i generalno suupranjavali tipinu ameriku ishranu bogatumastima. Nasumino su upisali 38 uesnika naobrazovni program koji im je pomogao da seprebace na ishranu siromanu mastima u kojojje mast sainjavala samo 20% njihovih ukupnihkalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimen-talna grupa je dobro pratila program (prosenouzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija).Rezultati su ilustrovani na slici 4.93

Dranje ove dijete se isplatilo. U poreenjusa osobama sa prosenim uzimanjem masti,kod ove grupe se javila samo treina prekan -ceroznog oteenja koe.

Meu drugim vrstama raka povezanim savelikom potronjom zasienih masnih kiselinaspadaju rak debelog creva i jajnika.

Amerika potronja masti je visokaDetaljnije smo razmatrali probleme poveza -

ne sa unoenjem masti. Koliina masti koju sutroili Amerikanci tokom perioda od 37 godinaprikazana je na slici 5.94,95

Iako je potronja masti ostala relativno sta-bilna posle 1983. godine, Amerikanci i daljejedu daleko vie masti nego to su to inili prejedne generacije. Prosena potronja masti1980-ih je bila oko 20% via nego 1950-ih, sa165 grama na dan u poreenju sa 140 gramana dan. Pre 1920. godine, potronja masti jebila jo nia, kreui se u proseku oko 120grama na dan.96 Izraavanjem ovih vrednosti uprocentima, prosean Amerikanac je imaoishranu koja je sadrala 32% masti 1910.godine. Tokom 80-ogodinjeg perioda, ta cifrase postepeno poveala do 40% u 1990. godi-ni.97

Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnimproblemima kao to su spreavanje raka, kon-trola teine, upravljanje dijabetesom i sprea-vanje bolesti srca, strunjaci predlau da bi tre-balo da pokuamo da jedemo bolje od naihpredaka, a ne gore. Veina autoriteta predlaeda bi mast trebalo da predstavlja manje od30% naih ukupnih kalorija, i mast bi trebalo dabude iz biljnih, a ne iz ivotinjskih izvora. Kojaje to hrana koju jedemo, a koja obezbeuje svutu mast naroito zasiene masne kiseline?Glavni izvori su prikazani u tabeli 6.98

Uoite da su sve te namirnice ivotinjskiproizvodi. Biljna hrana uopteno ima manjukoliinu zasienih masnih kiselina. Ljudi koji su

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA24

Slika 4. Ishrana siromana mastima smanjuje prekancerozna oteenja na koi

Broj oteenja

Na ishrani siromanoj mastima(21% ili manje kalorija iz masti)

Na prosenoj istrazi (priblino 39% kalorija iz masti)

3

10

Slika 5. Trend potronje masti u Sjedinjenim Dravama

Dnevna potronja masti po osobi

Gramamasti

1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

170

160

150

140

130

120

110

100

Godina

Tabela 6. Uobiajeni izvori zasienih masnih kiselina

Namirnice sa 10 grama zasienih masnih kiselina:

2 olje punomasnog mleka1 dupli hamburger1 olja sladoleda od vanile2 olje zamrznutog jogurta2 olje obinog jogurta2 krike amerikog obraenog sira

na isto vegetarijanskoj ishrani gotovo danemaju problema da odravaju unos zasienihmasnih kiselina na niskom nivou.

Mesna ishrana poveava rizik od rakaU glavama mnogih ljudi crveno meso olia-

va hranu koja je bogata zasienim masnimkiselinama. Ove povezanosti je svesna i indus-trija mesa i stoke; ona je pokuavala da uma-nji sadraj zasienih masnih kiselina u mesnimproizvodima. ak i da je uspela, medicinskaistraivanja ukazuju da ima mnogo vie loihstvari u crvenom mesu od samog sadrajazasienih masnih kiselina. U vezi sa rizikom odraka, mesna hrana uopte crveno meso, iv-ina, ili ak i riba utiu loe na vie naina, ane samo sadrajem masti. Isto vai i za mleneproizvode kao to su sir, mleko i slado led.Mleni proizvodi nisu nastali od ivotinjskogmesa, ali jesu proizvodi ivotinjskog porekla inavedeni su sa drugim produktima kojipoveavaju rizik od raka.

Razmotrimo neke od rastuih briga u vezi samesnim i ivotinjskim proizvodima uopte, saperspektive raka. Nekoliko istraivanja jeprouavalo jake odnose izmeu ishrane ovimproizvodima i rizika od raka, i neke od teorijazbog ega takvi odnosi postoje.

Meso poveava rizik od raka limfne lezde

Neki istraivai kao to su dr Dejms R.Sirhan (James R. Cerhan), profesor naMedicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi,savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno:Izbacite crveno meso, umanjite uzimanjezasienih masnih kiselina i jedite vie povra.99Njegovi komentari su zasnovani na jo jednojvrsti raka koji je bio povezan sa ishranommesom - rak limfnih lezda. Ovaj ozbiljni rak uAmerici uzima preko 23.000 ivota svakegodine.100 iu (Chiu), Sirhan (Cerhan) i sarad-nici su prouili preko 35.000 ena iz Ajove iotkrili da su one u gornjoj treini po potronjicrvenog mesa imale skoro dvostruko vei rizikod limfoma, u odnosu na one u donjoj treini.Posebno, uzimanje hamburgera vie od etiriputa sedmino je vie nego udvostruilo rizikena od ne-Hokinovog limfoma. tavie, enesu mogle da umanje rizik od limfoma za 36%jedui tri ili vie vonih porcija na dan.

Povezanost raka debelog creva sa ishranom mesom

Rak debelog creva je takoe snanopovezan sa ishranom mesom. Istraivanje vieod 88.000 medicinskih sestara izvreno naHarvardu je utvrdilo da su one koje su redovnojele crveno meso kao glavni obrok, imale znaa-jan porast rizika od raka debelog creva.101 tosu ga ee jele, vei je bio rizik, kao to jeprikazano u tabeli 7.

Zapazite da je svakodnevna ishrana mesomprouzrokovala porast rizika od 149%. Izraenona drugaiji nain, osobe koje su se dnevnohranile mesom su bile izloene priblino dva ipo puta veem riziku u odnosu na one koje sumeso jele retko ili nikada. Njihov izbor crvenogmesa je sadrao itav niz popularnih goveih,svinjskih i jagnjeih proizvoda. Meu primerespadaju peenje, bifteci, unka, lazanje, send-vii, paprikai, musake, hamburgeri, virle,kobasice, slanina, salama i drugi mesni proizvo-di. Oni koji su takve proizvode od crvenog mesajeli ree, ali i dalje esto (definisano kao pet doest puta nedeljno), bili su izloeni 84%poveanom riziku od raka debelog creva. aksu i oni koji su jeli crveno meso kao glavniobrok, samo jednom do etiri puta meseno,imali 39% ei rak debelog creva od najnierizine grupe onih koji nikada nisu jeli crvenomeso ili su ga jeli manje od jedanputmeseno.

U vezi sa rizikom od raka pri ishrani ribomili piletinom, istraivanje nije pokazalo da je toumanjilo rizik od raka. To jednostavno ne morada povisi rizik u istoj meri kao drugo meso.Vano je istaknuti da su oni koji su jeliuglavnom ribu imali relativno vie sluajevaraka debelog creva od onih koji su ribu jeli retkoili nikada.

Podaci su prikazali da je rizik od raka debe-log creva pri ishrani proizvodima od crvenogmesa bio vei nego to je objanjeno analizom

DOBRE VESTI O RAKU 25

Tabela 7. Meso poveava rizik od raka debelog creva

Uestalost jedenja govedine,svinjetinje ili jagnjetine

Manje od jednom meseno

Jednom meseno do jednomsedmino

Dva do etiri puta sedmino

Pet do est puta sedmino

Dnevno ili ee

Rizik od raka debelogcreva, porast u procentima

0

39

50

84

149

samo zasienih masnih kiselina. To ukazuje dapostoje i drugi faktori u crvenom mesu koji jovie poveavaju rizik od raka debelog creva.

Ti nalazi harvardskog istraivanja zdravljamedicinskih sestara nisu jedini. Evropskoistraivanje iz 1990. godine je pronalo slineodnose. Kada su se ene koje su ee jelemeso uporedile sa onima koje su meso jeleretko ili nikada, one su imale skoro dvostrukovei rizik od raka debelog creva.102 Australijskoistraivanje je otkrilo povezanost izmeuvelikog niza raznovrsnih ivotinjskih proizvoda iraka debelog creva kod ena.103,104 Meu nave-denim namirnicama su istaknuti crveno meso ijetra, kao i morski plodovi i mleni proizvodi.Meutim, u ovom istraivanju, najgora grupanamirnica bila su jaja, pri emu su najveipotroai imali est puta vei rizik od raka debe-log creva. Ovo australijsko istraivanje jo vienaglaava zakljuak da, u vezi sa ishranommesom i rakom debelog creva, crveno mesodefinitivno poveava rizik; piletina i riba supovezani sa manjim rizikom, ali u stvari nisuzatitni. Prema tome, trenutna istraivanjajasno ukazuju da treba ostaviti sve vrstecrvenog mesa, a ne postoji znaajan razlog dase uzima vie ribe ili piletine.

Do sada spomenuta istraivanja raka debe-log creva vrena su na enama. Istraivanja namukarcima su takoe povezala uzimanje mesasa rakom debelog creva.105,106 Na primer, istaistraivaka grupa je koristila slinu metodologi-ju za istraivanje sluajeva raka debelog crevau svom istraivanju na mukim zdravstvenimradnicima.107 Otkrili su neke zapanjujueodnose sa ishranom analizirajui sve novesluajeve raka debelog creva meu priblino50.000 mukaraca u istraivanju. Oni koji su jelicrveno meso kao glavni obrok pet ili vie putasedmino imali su 3,5 puta povean rizik odraka debelog creva u poreenju sa onima kojisu izbegavali takvu vrstu hrane (jedui je manjeod jednom meseno). Zanimljivo je da se,uprkos ovim snanim odnosima, nisu pojavilenikakve zavisnosti sa koliinom uzetih zasienihmasnih kiselina. Ovo dalje ojaava verovatnouda drugi faktori pored masti doprinose tome daje meso visokorizina hrana. To znai da pojef-tinjenje tehnika odgoja ivotinja i prakse ukr-tanja, kako bi se proizvela manje masna stokasa manje zasienih masnih kiselina, nee uma-njiti veinu najtetnijih aspekata tih ivotinjskihproizvoda.

Meso sa rotilja je jo opasnijeMoan kancerogen vezan za meso, zvan

benzopiren, povezan je sa kuvanjem.Benzopiren je jedna od 4.000 hemikalija prona-enih u duvanskom dimu. U istraivanjima naglodarima, kao i na ljudskim elijama u kulturi,benzopiren ispoljava kancerogenu aktivnostkoja pogaa mnoga tkiva, kao to su jetra,stomak, debelo crevo, crevo, jednjak, plua idojka.108 Meso sa rotilja proizvodi tu supstan-cu u velikim koliinama na povrini mesa, kaoto je prikazano na slici 6.109

Oko 1 kg nicle proizvodi koliinu ben-zopirena na povrini mesa jednaku koliinipronaenoj u 600 cigareta. Prema tome,nepuai mogu da budu izloeni velikoj dozimonih kancerogena iz cigareta jednostavnojedui meso sa