UJTE SRBI, Arcibald Rajs, necenzurisana verzija

Dr Rudolf Aribald Rajs je roen 1875. kraj Hauzaha (Nemaka) u veleposednikoj porodici. Studira hemiju u Lozani gde stie najpre doktorat prirodnih nauka, a 1902. i zaviajnost Lozane i vajcarsko dravljanstvo. Kao vanredni profesor kriminalistike osniva sopstvenim sredstvima univerzitetski institut za kriminalistiku i stie svetsku reputaciju. Usavrava strunjake iz celog sveta, meu njima i iz Srbije. Poetkom Prvog svetskog rata, na poziv srpske vlade kao neutralni islednik utvruje nedela austrougarskih trupa nad vojnicima i stanovnitvom Srbije. Krajem septembra 1914. ve je u Niu. Od 1914. do 1918. je na srpskim frontovima sa kratkim prekidima za predavanja irom Evrope o Srbiji i njenoj borbi. Uestvuje u odstupanju u Albaniju. Krajem rata, 1918. daje ostavku na profesorski poloaj i stalno se nastanjuje u Beogradu. Osmog avgusta 1929. naglo umire za vreme svae s jednim bivim ministrom, korupcionaem. Prireena mu je velianstvena dravna sahrana... Dosledno njegovoj poslednjoj elji, srce mu je u urni preneseno na Kajmakalan i postavljeno kraj spomen-kosturnice. U vremenu pred smrt razoaran je i svojom linom sudbinom i karijerizmom i korupcijom u zemlji... Iz tog vremena, iz godine 1928. potie i njegov manje poznati politiki testament "ujte, Srbi", prema pronaenom francuskom tekstu "Ecoutez, Serbes!" otkucanom mainom.______________________________________

UJTE SRBI!(Necenzurisana verzija)

Neu sakriti od vas nita bitno od onoga to sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, ve onaj koji vam kae istinu, celu istinu. Meutim, neete imati to ogledalo u rukama dok sam ja u ivotu. Nai ete ga u mojim spisima i iniete s njim to god budete hteli. Ili ete ga proitati, zamisliti se nad njegovim sadrajem i iz toga izvui korist, ili ete ga, pak, prezreti, pa e onda ona istinska srpska dua, dua vaih hajduka i junaka ratova za osloboenje, nestati sa vaih prostora. To e biti poslednja usluga koju mogu da vam uinim.

U nabrajanju vaih vrlina neu morati da vam govorim o onome to vi nazivate inteligencijom". Njome u se pozabaviti tek u delovima posveenim vaim manama. Sreom, va narod ponajvie ine seljaci, a ne inteligencija".

Vaa nacija je imala veoma lepu prolost, posle koje su usledili dugi nesreni vekovi. Poto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudei po onome to je od njega ostalo, mnogo obeavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo. Da bi izbegli to robovanje, mnogi od vas su naputali zemlju i traili utoite kod monih suseda, Austrougara, ali su samo menjali gospodara. Pod Turcima ste mnogo propatili. Bili ste raja. Crkve i manastire ste sklanjali pod zemlju ili u divlje planinske klance, daleko od puteva svojih gospodara. Otimali su vam decu i od njih stvarali janiare. Od svoje sirotinje ste plaali i dobar desetak" ugnjetaima. Vai rodoljubi nisu mogli da trpe taj nepodnoljivi jaram pa su potraili sklonite u umama, u koje Turin nije smeo da kroi. Bili su to vai hajduci, duhovni oci onih koji su ostvarili povlaenje preko Albanije, Cera i Jadra. Kajmakalana i Dobrog polja. Terali su vas sa plodnih ravnica, njih je zaposedao Turin, a vama ostavljao samo kamenito planinsko zemljite.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaih voljenih pokualo da izbegne taj grozni poloaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika veina vaih predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuinom. Guslari su opevali vau minulu veliinu i tako bili vaa savest. Ti dugi vekovi pod jarmom su u vaem narodu trajan peat. Time je on stekao divne vrline, ali i velike mane, a sauvao je i te vrline i te mane. Pogledajmo najpre te vrline, imajui na umu da vam sad govorim o narodu uopte, a ne o nekim slojevima vaeg stanovnitva.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost esto see do junatva. Mogu to s pravom da kaem jer sam gledao vae vojnike, a oni nisu bili nita drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilakog rata. Video sam i povlaenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varoani nadmetali u junatvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnogi na venoj strai u morskim dubinama.

Video sam i vae ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a esto ih, (naroito u poetku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko ive u narodnoj dui kao kod vas. A imate i onaj velianstveni dar da vas seanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti ivot vie nita ne znai. To je zato to lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sainjen je od komadia koje odaje vaa dua. Uroeni zdrav razum vam je u tim junacima koji su u stvarnosti esto bili sasvim drugaiji" pronaao pravi i moda jedini nain da odrite netaknutim svoj nacionalni ideal. Da bi ste ouvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka pomogla vam je vaa religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje rei, u narodnu tradiciju. Istina, vi oseate, poput svakog oveka koji zaista razmilja, da postoji neto neodredljivo, neto suvie uzvieno da bi se pojmilo, nad nama, neto to natkriljuje svet i upravlja njime. Meutim vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u venog i svemonog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da va "bog" nosi oklop i bradu Kraljevia Marka, ajkau vaeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, ve vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vaeg naroda.

Religija je, svakako, mono sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vai ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, odrava. Mukarci vam pogotovo nisu esto u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, uao u vae hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro iskljuivo ena. Ali se ak i onaj Srbin koji se hvalie da ga je ba briga i za popa i za njegova posla" prekrsti kada sazna neto to ga estoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu sveu ispred ikonostasa kad izgubi drago bie. Briljivo uvajte tu narodnu religiju jer e va narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen,

Va narod je gostoljubiv. U sela ovek ne moe doi, a da ne naie na irokogrud doek. Narodne svetkovine jo uvaju onaj nekadanji prelepi obiaj ugoavanja. Prvi komad boinog kolaa uva se za namernika.

Narod vam je demokratian, i to zaista demokratian, a ne na nain politiara. Meu vaim ljudima ovek se ceni onoliko koliko je ovek, a ne po onome to su od njega uinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva potovanje i ostavlja utisak, ali taj utisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva. Va narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se ovek ne nada da e kod njega nai tu lepu ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kue i masakrirali ene i decu, zlostavljaju, vai vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje pare hleba iz depa. Narod vam je "ponosan" ali ne i ohol. Taj "ponos" nije mana, ve vrlina. Ona je nuna svakom zaista dobrom oveku jer ga spreava da podlegne zlim uticajima ili iskuenjima. Taj "ponos" je, naprosto, potovanje sopstvene linosti. Loi ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi.

Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za ivota video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi.

Vae mane, pogotovo mane onih koje vi nazivate svojom inteligencijom" spreavaju vas da to postignete.

Pogledajmo sada mane vaeg naroda.

Niste veliki radnici. esto odlaete za sutra, ak i za prekosutra, ono to biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, esto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo linih i, jo gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I va seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga to bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemlje. On ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi poto bi ga oni bar dok se ne bi na njih privikao, terali da vie radi. Tradicija" mu je izgovor to ih ne primenjuje.

Koliko sam puta, obilazei vau zemlju, video u parlogu savreno obradive, ponekad ak i izvanredne povrine pokrivene iprajem i travom po kojima esto pasu ovce i koze. Meutim, kad bi se to zemljite obradilo ili, ako je movarno, isuilo, davalo bi ne samo svu hranu za stoku, ve donosilo kvintale i kvintale ita, koje biste skupo prodavali zemljama kojima priroda nije tako dareljiva. Evo jednog primera: Maki, na samom ulazu u Beograd. Kad bi se na njemu izvrila irigacija i kada bi se zatitio branom od poplava, on bi vam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabdeva svim povrem trita glavnog grada ve i itnica neprocenjive vrednosti. Danas on prua oskudnu hranu samo izgladnelim svinjama i mravim kravama, esto je neizvesno lovite beogradskim lovcima i zborno mesto svim Ciganima iz Jarkova radi ribolova na ko, po mulju. Znam da ete pokuati da naete opravdanje i da ete rei da brana i odvodnjavanje skupo kotaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uloiti neki kapital. Meutim, zar ne mislite da ete novac koji u to uloite brzo povratiti i da ete ga udesetostruiti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlaila veu korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvoenje takvih radova od dravnog interesa. Troite ga na milione za politike agitacije" koje ne donose dobro, ve zlo ovoj zemlji.

Na isti taj nedostatak poleta u radu ne nailazimo samo na selu, nailazimo na njega i u gradu, ak u izraenijoj meri. Pre svega, zato vam se sela sve vie prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bi bila suvina na selu navaljuje u gradove da bi tu potraila zaposlenje. Sigurno ne zato to ih vae selo, koje je osim retkih izuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bi moglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga: prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju poniavajuim da budu seljaci, pa, ele da budu inovnici" jer misle i u velikoj veini sluajeva s pravom tako misle, da e im posao u svojstvu inovnika biti laki. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u dravnim slubama. I, zaista, lino iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaih inovnika loa i veoma lenja. Dovoljno je da uete u potu, gde bezbrojne gospoice neprestano brbljaju, popravljaju minku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju.

Treba ipak rei da se kod vas taj nedostatak radne energije objanjava na dva naina. Najpre, pod turskom vlau vam je i najei rad malo koristio. Od njega se bogatio samo va ugnjeta. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je tako plodna. Uz veoma malo rada imate to vam je potrebno za ivot. Niste hteli da radite vie zato to bi to koristilo samo vaem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikli ste se da malo radite i jo niste uspeli da raskinete s tom navikom, koja u dananjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji mora da ima svoju ulogu u svetu, nije vie dopustiv.

Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo svojim ugnjetaima. Najambiciozniji su se zadovoljavali skromnim blagostanjem. Niste bili lakomi. Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a naroito tokom njega. Videli su rasko velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva mo novca, a nisu uvideli ta je u njoj lano. Kada su se vratili kui, eleli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i potenim radom. Prisetili su se svojih nekadanjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sute estitosti, uvukla odvratna korupcija, o kojoj u kasnije due govoriti jer je ona zarazila posebno one meu vama koji se oholo nazivaju inteligencijom zemlje. Tako ste obistinili Bizmarkove rei koji je kada ga je neko upitao za miljenje o srpskom narodu tokom Berlinske konferencije 1878. godine, rekao: Ako u Srbiji sretnete oveka koji nosi koulju preko pantalona, moete se u njega pouzdati. To je estita i potena ljudina. Ako, meutim, koulju upasuje u pantalone, on postaje lopua".

Vi, koji pred bogatim i monim ugnjetaem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadanji duh jo postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vai najmoniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata meao pesak i brano i isporuivao ga vojnicima to su se borili i ginuli za vau slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je jo bogatiji i svemoan, a vi mu laskate. A prema meni, nekada bogatom, koji sam, pored budunosti, rtvovao i to bogatstvo, vae voe odnose se kao prema nametljivcu jer sam, radi vas, od sebe nainio novog siromaha. Eh, kad bih jo imao ono bogatstvo, skidali bi mi eir na udaljenosti od 500 metara!

Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraivano, najzad postalo dostupno suvie vas je opinilo, i zbog te opinjenosti izgubili ste mnoge veoma plemenite osobine koje ste imali, a koje, uostalom, jo sreemo kod ljudi kojima je dalek ivot vaih intelektualnih gradova". Smatram da je, kod pojedinaca, neka karakterna osobina nestala pod tuim uticajima, samo potisnuta i ona se ponovo moe javiti. Ono to se deava u pojedincu mora se deavati i u zajednici, Zato sam ubeen da se vae dobre osobine, koje ste imali, ponovo mogu iskazati ako to iskreno elite.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih meu vama iezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaa stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vai preci. Danas se zahvalnost sklonila meu sirotinju. Ona se sea, ona iskazuje, ponekad na dirljiv nain, svoju zahvalnost.

Postali ste strano nezahvalni. Tako va glavni grad, Beograd, nekada grad - muenik, ni danas, deset godina posle oslobodilakog rata, nema ni najmanji krst, ni najmanji kamen koji bi uvao seanje na rtvu onih koji su vas oslobodili. Mnogi meu vama su veoma bogati i nemilice troe da bi se istakli i iz zabave, ali kad valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se rtvovali, nita ne daju, ama ba nita. Vae voe nisu jo, za ovih deset godina koliko je prolo od zavretka rata, sveano obeleile ni jedan od onih velianstvenih dogaaja kojima dugujete slobodu i veliinu zemlje. Jasno je, takve sveanosti bi bile nezgodne veini vaih sadanjih voa zato to oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo rtvovati, nita nisu uinili za nju, ve su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu linost, ak su neki iskoristili nesreu otadbine da bi se obogatili.

ta ste uinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su uestvovale u ratu vaa se najgore odnosi prema njima. Dok se nekoliko stotina vaih bivih ministara, samoivih politikih profesionalaca, koji, u veini sluajeva, nita nisu uinili za otadbinu, ve obilato napunili depove, sreuju sebi isplaivanje penzija" koje vas kotaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

A ta je sa vojnicima i oficirima koji nisu tedeli krv i zdravlje da biste vi bili slobodni? Jeste li postupali s njima kako to oni zasluuju i kako vam dunost nalae? Ne! Mnogi, ak i najzasluniji oficiri su penzionisani, a da im niste nali posao u civilstvu koji bi njima i njihovim porodicama obezbeivao pristojan ivot. Isto tako ste postupali i sa vojnicima, a svu blagonaklonost sauvali ste za tienike trenutnih monika. Verne prijatelje iz tekih dana vae voe su, u znak zahvalnosti, uile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako je Srbija, vernih prijatelja imala mnogo u toku velike oluje, danas ih vie gotovo nema.

Bezmalo, reklo bi se da upravljaka klasa vae zemlje mrzi one koji su uinili usluge vaoj otadbini. U sluaju mnogih vaih sadanjih monika to se moe objasniti injenicom da su ti dobroinitelji vae nacije iv prekor onima koji nita nisu dali svojoj zemlji, ve su svoju pamet koristili samo da bi sebi pronali lepo nametenje i da bi se obogatili. No, zato se drugi povode za njima ili im u najmanju ruku, dozvoljavaju da uvredljivom nezahvalnou plaaju uinjene usluge?

Pre svega, bio vam onaj koji vam je uinio dobro sunarodnik ili stranac, dugujete mu istu zahvalnost. Nije ni asno ni plemenito obasipati poastima stranca, a loe postupati sa sunarodnikom. Meutim, vai zvaninici, ili oni koji bi to hteli da budu, ne odaju poast ni strancu. Oni se ili prave da ne znaju kakve im je on usluge nekad uinio ili ga vreaju poniavajuim postupanjem.

Ali, ako vai upravljai i njihova svita rado ue nogama one koji su se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vaeg protivljenja, sve svoje osmehe zadravaju za vae neprijatelje. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od Austro-Ugaro vaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustoili, opljakali i na muke udarili, koliko su vam najbolje brae i sestara, izmrcvarili i pobili, zato to su bili rodoljubi. A danas vas te iste vabe, isti oni nekadanji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ih doekujete rairenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Belija, ak i Budimpetanaca mirno dolazi da kod vas stie bogatstvo, a vi im to doputate. Predstavnike iste one Nemake, koja vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja e to ponovo biti jednog dana, slavi cvet" vae prestonice koji se dii da je savremen. I dok vai nekadanji delati nailaze kod vas na najlepi doek, pravite sve mogue tekoe pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u vaoj nesrei. Moji sunarodnici, vajcarci, koji su prema vama bili pravi samariani za vreme velikog rata, teku muku mue da bi kod vas dobili samo dozvolu za rad. A itava vajcarska kolonija u Kraljevini SHS ima samo 160 lanova, dok je broj vaih sunarodnika koji slobodno zarauju hleb u vajcarskoj 20 puta vei. Potpuno razumem da najpre elite da obezbedite hleb sunarodnicima, ali pre nego to naterate vrlo malobrojne prijatelje da osete koliko je nuna i estoka borba za ivot, ponite da to primenjujete na hiljadama bivih neprijatelja koje nikada neete uspeti da preobratite u prijatelje. Bije vas glas da ste ksenofobi. Pravi srpski narod to nije. Obazriv je prema strancu, a ta obazrivost ponekad ide do podozrivosti. Nije ni udo kada su vas tokom dugih vekova iskoriavali strani ugnjetai. Ta obazrivost, pa ak i podozrivost nisu mane, nije to ksenofobija. Meutim ono meu vama koji bi hteli da se smatraju vladajuom klasom jesu ksenofobi i, to je jo gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, ve nakaradne zavisti.

Ljubomorni ste na od sebe obrazovanije, otmenije i naprednije strance. Nepodnoljivo im kad moraju priznati da su ti ljudi iznad njih. Onda ih mrze, preziru, pa ako im se ne isplati da ih oteraju, iznalaze sve mogue naine da ih progone. Ipak bi im razum morao rei da nacije, na primer, francuske nacije vajcarskog naroda - odavno slobodnih naroda koji su slobodno mogli da se razvijaju - nuno morali da budu napredniji od naroda koji je imao nesreu da ga vekovima ugnjetava okrutni tiranin. Tek od pre nekoliko decenija Srbija se mogla razvijati relativno slobodno, a uistinu je slobodna tek od velikog rata.

Ono to zovemo kulturom nije sve to ini vrednost nekog naroda. Prirodna moralna svojstva imaju u procenjivanju te vrednosti u najmanju ruku podjednaku ulogu. Elem, srpski narod ima moralna svojstva koja nadmauju moralna svojstva mnogih drugih naroda. Iako manje prosveen, mogao je, dakle, da pretenduje na neko dostojanstveno mesto. Naalost, ravim shvatanjem poloaja svoje zemlje, a to pogreno shvatanje izaziva njena ohola i nepoverljiva uobraenost, vladajua klasa radi na obaranju tih moralnih vrlina srpskog naroda dajui mu lo primer.

Ta ljubomora kaste zvane inteligencija" srpskog naroda ne iziskuje se prema strancima ve i prema sunarodnicima. Otmeno drutvo" tako ne dozvoljava nekom svom lanu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da preprei put onome ko se osmeli i poeli da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemono da ga u tome sprei, progonie ga spletkama, ak i kletvama. Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni naputaju borbu. Zato i najznaajnija mesta u administraciji i drugde najee zauzimaju ljudi bez ikakve vrednosti, zato vam je i politiki kadar kukavan.

I pored svega zavist nije svojstvena srpskom narodu. Srpski narod je ambiciozan, a hrabar narod i treba da bude ambiciozan, ali nije ljubomoran. Ljubomora je tekovina onog izroenog dela stanovnitva, dela koji ini inteligenciju", kako se ona neopravdano naziva.

Ljubomora je uzrok jedne druge mane: nedostatka mere i preterivanja. Ta mana se iskazuje u ukusima, ne u radu. Istina je da se sa radom u Srbiji ne preteruje! elite da se izjednaite s drugima, ak i da ih nadmaite, a preterujete podraavajui ih. Pogledajte svoje ene na ulicama. Nisu to vie ljudska lica, to su vetake, estoko obojene maske. Londonski i pariski krojai lansiraju modu irokih pantalona. Da ih ne bi proglasili sitnim provincijalcima", vai mladii se odmah unakarauju pravim smenim suknjama. Vaa inteligencija ropski prati sva zastranjivanja i sve gluposti takozvanog savremenog ivota, i u tome jo preteruje, bilo to u modi, slikarstvu, vajarstvu, sportu itd. Ti ljudi ne uviaju da prosto postaju smeni u nastojanju da dostignu i prestignu druge kako bi zadovoljili svoju zavist. Potpuno gube iz vida da e odea skrojena za A. veoma loe stajati B., i obrnuto. Ljubomora vae inteligencije" se dobro slae sa zauujuom povrnou. Ljudi vide samo spoljni sjaj, a sadrajem se ne bave. Trude se da dostignu taj vetaki sjaj. Neki put u tome uspeju, jer je vaa nacija inteligentna i vrlo nadarena, ali taj vetaki sjaj brzo tamni poto ga ne odrava prava snaga, koja dolazi iznutra. Povrnost se pokazuje svuda, kako u obinom, tako i u intelektualnom ivotu. Na primer videli ste u inostranstvu, u Francuskoj, vajcarskoj, Engleskoj, lepe i dobro odravane hotele. elite da idete njihovim stopama. Podiete zgrade gde kamen zamenjujete tukom, bogati nametaj od tvrdog drveta furniranim triarijama iz Bea. Lepo to izgleda dok je sasvim novo, ali ubrzo, budui da vi ni svoje zgrade loeg kvaliteta ni bezvredni nametaj ne odravate kao to to ini vajcarski, francuski ili engleski hotelijer sa svojim hotelom podignutim od dobrog materijala i nametajem dobrog kvaliteta, spoljanjost i unutranjost vaeg hotela postaje jednostavno bedna. Ili, opet: da ne bi izgledali inferiorniji od civilizovanijih nacija, vai intelektualci" kupuju za velike pare nekakvu naunu opremu. Oni se nee znati njome sluiti ili e je prepustiti ranju usled neodravanja. Vae Ministarstvo unutranjih dela ima Tehniku slubu" koju sam ja svojevremeno osnovao sa namerom da je malo-pomalo osposobim da vam bude od velike koristi. Poto vie nisam mogao da podnesem svakojaka zlostavljanja, naterali su me slubenici i rukovodioci tog ministarstva, da napustim to mesto; zamenio me je neinteligentan ovek koji je od obrazovanja imao dva ili tri razreda gimnazije i podoficirsku kolu. On je potroio mnogo novca da bi kupio u Parizu i drugim mestima odline instrumente i ureaje, a ne zna njima da se slui niti zna emu slue. Stavio ih je u zastakljene ormare i od njih napravio izlobu nekorienih ureaja. To ga ne spreava da tri na sve kongrese i da tamo pripoveda kako u slubi kojom je zaduen da rukovodi, (a ne rukovodi poto je za to nesposoban), ima toliko najpoznatijih aparata. Nije to spreilo ni vae Ministarstvo unutranjih dela da toj slubi, iako mu je savreno poznata nesposobnost njenog efa, godinje dodeljuje znaajan kredit za takve detinjarije.

Povrno je i nauno i univerzitetsko obrazovanje veine vaih pravnika koji dolaze sa ovdanjeg univerziteta. Zar vi zaista mislite da napamet nauena skraena umnoena predavanja, bez pohaanja nastave (u unutranjosti su ili obavljaju neki posao) mogu da zamene ivu re dobrog profesora? Zar vrednost univerzitetske nastave nije ba u tome to profesor, naravno pravi profesor, prenosi svoj nain razmiljanja, svoj nain razmatranja problema na uenike?

Konkretne injenice koje profesor izlae mogu da se nau u hiljadama knjiga, ali nain na koji ih on obrauje i objanjava jeste jedinstven i ne moe se zameniti knjigama. Kada student poloi ispit, on praktino nita ne zna. Njega e izgraditi sama praksa, i to pod uslovom da ga je profesor nauio na koji nain da sagleda stvari. Ako on to ne zna zato to nije iskoristio uticaj svoga univerzitetskog profesora, on ne vredi vie od bilo kog oveka koji je napamet nauio paragrafe iz knjiga. Kad stupi u administraciju, on moe postati samo lo inovnik.

Ta povrnost vas navodi da precenjujete diplome, bar svoje, jer esto iz zavisti neete da priznate strane diplome. Uostalom, ta dokazuje univerzitetska diploma? Kao to sam ve rekao, nita drugo nego da njen vlasnik moe pokuati, ako je inteligentan i vredan, da kroz praksu postane neko i neto u struci. I zato, kao to sam ve rekao, potrebno je da neposredno prima pouku nekog dobrog profesora. Diplome steene ispitima poloenim tako to su za tu priliku napamet naueni paragrafi iz knjiga nita ne vrede. Mnogo, maltene veina, diploma steenih na Pravnom fakultetu vaeg Beogradskog univerziteta takve su vrste. Meutim, i te diplome otvaraju vrata svake slube. Svejedno vam je da li neki kandidat za neko mesto u sudskoj, policijskoj itd. administraciji zaista vlada predmetom tog radnog mesta i da li je sposoban da valjano obavlja svoj posao. Dovoljno vam je da on ima diplomu i ... da je pravilno politiki obojen, o emu u kasnije govoriti. Vi, dakle, na poloaje visokih policijskih inovnika elite da primite samo kandidate koji imaju diplomu pravnika, esto bezvrednu univerzitetsku diplomu. Zato tu diplomu? Ona u policiji nije ba neophodna jer se onih nekoliko paragrafa koje treba znati lako ui kroz svakodnevno vrenje dunosti. A ono to se ne ui na pravnim fakultetima i to je policajcu preko potrebno jeste: tehniko poznavanje zanata, inteligencija, marljivost, ljubav prema poslu, moralna hrabrost, intuicija, posebna pronicljivost, hrabrost i potenje. ovek koji sve to ima postae odlian policajac i ako nema (pravo) univerzitetsko obrazovanje. Ta sluba, treba da bude dostupna svakom pametnom, vrednom i asnom oveku koji ima ovaj neophodni dar. Vaim ljudima iz policije sa diplomom uglavnom nedostaju talenat, marljivost i, to je najgore, esto i potenje.

Va ovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih politiara, nije podmitljiv. Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg inovnika sa ili bez diplome do ministra. Nisam lino poznavao vau zemlju pre svetskog rata, ali su mi posmatrai kojima potpuno verujem tvrdili da su vam inovnici bili mnogo manje podmitljivi nego sada. Istina je da imate i opravdanje: vievekovna predstava turske istonjake podmitljivosti. To opravdanje, meutim, nije dovoljno da bi se oprostilo preterano raireno mito, koje esto poprima sve oblike otimaine. U toku rata sam verovao da je onaj bugarski ministar na nekoliko meseci koji je za to kratko vreme postao milioner neka bugarska specijalnost i da su vai ministri suvie veliki rodoljubi da bi se bogatili na raun drave i zloupotrebom poloaja. Bio sam naivan i uvideo sam da nema razlike izmeu ministra ia ov", ev" i nekog na i". Osim nekoliko retkih izuzetaka, gledao sam kako bezbrojne vae ekselencije od siromanih, ak bednih ljudi postaju milioneri. Hoete li primere? Naveu vam neke najtipinije.

Gospodin Stojadinovi, inteligentan ovek, koji nije uestvovao u ratu uprkos mladosti i dobrom zdravlju, postao je ministar finansija. Kao kakav, on odluuje o sudbini vaih obligacija ratne tete, ija je nominalna vrednost od 1000 dinara pala na 50 i manje zato to drava nije plaala kamatu. On je po neznatnoj ceni pokupovao ogromne koliine tog papira i, kada ga je za sebe dosta zgrnuo, on, ministar, objavljuje da e se kamate isplatiti. Istog asa obligacija se penje na 250 dinara i vie, i tako gospodin ministar postaje multimilioner.

Gospodin Vukievi je bio obian profesor provincijske gimnazije. Poto je postao politiar i predsednik saveta, danas poseduje dve velike zgrade u Beogradu, a sam Bog zna koliko kota sam plac i podizanje takvih zgrada u glavnom gradu.

Lazar Markovi je sin vrlo siromanog potara. Tokom kolovanja pomagali su ga neki imuni graani. Gospodin poslanik i bivi ministar Markovi danas je vrlo bogat, plaa stanarinu 12 000 dinara meseno i nehajno uvee gubi hiljade dinara na kocki. Boa Maksimovi, nipoto bogat kao ni ena mu, postaje poslanik i ministar. Odjednom postaje bogata, a njegova ena sada iskljuivo u Parizu kupuje haljine, nametaj i skupe sitnice za stan. A ta rei o Paiu koji je vrlo skromnog porekla? Istina, venao se sa enom koja mu je donela neto novca. Postao je jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. A Velizar Jankovi? Zar verujete da je samo od poslanike i ministarske plate mogao da postane truli bogata kakav je danas? No, dosta je bilo primera, mogli bismo ih nabrajati u beskraj. Prilino je muno o tome govoriti, jer su ti ljudi linim bogaenjem pokazali da je njihova briga za optu stvar bila samo sredstvo da bi se dokopali novca.

Ove neprijatne primere su, meutim, sledili svi inovnici od vrha do dna lestvice. Poslovni ljudi, strani industrijalci i posrednici, koji dolaze u ovu zemlju da bi uspostavili poslovne veze i ulagali kapital u ovdanja preduzea to znaju i, ako ele neto da urade, prinueni su da daju mito, a to se uvek prihvata. Mogao bih vam navesti primere za to, i to mnoge, ali mislim da to nije potrebno, jer ih i sami dovoljno znate. Ministri, generalni direktori, rukovodioci slubi itd. - svi oni jedu taj hleb koji ljudi od asti i dostojanstva ne bi ni probali.

Je li vas potrebno podseati da vagoni robe esto i ne polaze ako ih ne pokrene sveanj novanica koje daje efu stanice ili viem inovniku nadlenom za odgovarajuu slubu? A da se predmeti na carini i kod policijskog komesari odugovlae ako nema podstreka u vidu bakia?

Sve je to vrlo runo i, mada se samo manjina odaje toj sramnoj navici, srozava ceo va narod u oima svakog estitog oveka. Kada se sudi o ponaanju sitnog inovnitva, moe se i nai olakavajuih okolnosti u injenici da je tako slabo plaeno pa je, radi preivljavanja, prinueno da potrai dodatne prihode. Za vae ministre, ljude iz politike, itd., meutim, nema olakavajuih okolnosti. Oni stiu bogatstva tim neasnim putem, a na to ih navodi samo ljubav prema novcu ili tatina i oholost kako bi mogli raskono da ive i time potisnu u zaborav svoje skromno poreklo.

Razmotrio sam posebno neke delove vaeg naroda i ponimo analizom onoga to vi zovete svojom inteligencijom o kojoj sam ve u vie navrata govorio.

Dugo va narod, inae tako bistar, nije mogao da zadovoljava e za znanjem" ili zbog tekog jarma koji vas je pritiskao, ili zbog nedostatka materijalnih sredstava jer je u ropstvu koje ste trpeli samo retkim izuzecima bilo moguno da zarade dovoljno novca i plate luksuz da poalju decu u inostranstvo, to je u to vreme bio jedini nain da se steknu temeljnija znanja iz nauke, umetnosti, knjievnosti, tehnike itd. To se promenilo otprilike u poslednjoj etvrtini prolog veka. Osloboena turske vlasti, zemlja poinje da se razvija na komercijalnom planu. Sve vie srpskih mladia odlazi u inostranstvo da se napaja iz izvora znanja koja kod kue nisu nalazili. Meutim, jo nije bilo velikog bogatstva. Drava je esto, putem stipendija, plaala trokove tog naunog obrazovanja. Stoga su materijalne mogunosti srpskih studenata u inostranstvu najee bile skromne, vrlo skromne. Ti mladi ljudi su bili prinueni da u najkraem vremenskom roku preuzmu i naue ono najneophodnije. Uili su, upijali ponekad i bez stvarnog razumevanja, znanje koje se predavalo mladei drukijoj od njih i ija je prednost bila duga nauna tradicija, to je nedostajalo mladim Srbima. Neki najdarovitiji, Slobodan Jovanovi, Skerli i drugi, ipak su uspeli, zahvaljujui izvrsnim linim sposobnostima i izvanrednoj inteligenciji, da usvoje i sadraj i njegov duh. Meutim, kod mnogih drugih znanje je ostajalo knjiko i nije se spajalo sa duhom.

tavie, prinuen da mnogo ui kako bi to bre usvojio neophodna znanja, srpski student u inostranstvu nije imao vremena da posmatra ak ni ivot zemlje u kojoj je studirao, a takvo posmatranje je jedan veliki izvor opte kulture. Ono malo slobodnog vremena koje mu je dozvoljavalo studiranje, provodio je sa zemljacima. Sutinska priroda zemlje u kojoj je trenutno iveo ostajala mu je nepoznata i on je od svega toga zapaao samo povrne pojave. Naravno, u svakoj zemlji ima i dobrog i loeg, a ljudska priroda je tako sazdana da na nju lo primer snanije deluje nego dobar. Zato su vai srpski studenti, pored usvojenih strunih znanja, u svoju zemlju doneli uglavnom ono loe iz stranih zemalja koje su pohodili. Oni nisu shvatili niti su mogli da shvate da je ono to su zapamtili samo beznaajna sluajnost i da ne poznaju sutinu zemlje u kojoj su boravili. Ukratko, vraali su se u zemlju sa izvrsnim naunim prtljagom ali je njihove prirodne sposobnosti, nasleene od svoje loze, manje ili vie nagrdilo ono loe to su videli, a to nije ublaeno onim dobrim koje nisu ni opazili.

To je bio koren deformisanosti vae inteligencije". Kad ljudi iz grada steknu neko blagostanje i dou u dodir sa profinjenijim ivotom, ve po pravilu su skloni da sebe smatraju viim od ljudi sa sela, koji ive jednostavno. Bilo je jo mnogo gore sa vaim mladim ljudima po povratku iz inostranstva. Sebe su smatrali superiornim. Prezirno su nazivali druge - one koji nisu imali univerzitetsku diplomu ili neki slian papir - seljacima. A sebi su davali onaj smeni zajedniki naziv inteligencija". Ti ljudi siromanog duha ne uviaju da se istinska inteligencija ne stie samo studijama, pa ak ni onim najviim. Istinska inteligencija je prirodan dar, a obini seljak moe da bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora sa pola tuceta diploma.

Oni koji su ostali u zemlji i pohaali univerzitet u Beogradu, gde su predavali nekadanji stipendisti u inostranstvu brzo su poli tim primerom. alosna posledica toga bila je to je sve vie mladih gurano na studije, umesto da su od njih stvarani poljoprivrednici znalci svog posla, i vete zanatlije koji bi mogli da prerastu u industrijalce. Umesto da sve vie razvija osnovnu i poljoprivredne kole, svaki gradi je dobio gimnaziju", a kolovanje na univerzitetu je bilo besplatno, to nije sluaj ni u najdemokratskijim zemljama poput moje vajcarske.

Inteligencija je postajala sve gordija i kod nje su se sve vie gubila ona lepa svojstva vaeg naroda. Pre velikog rata je ipak uvala neke obzire, pa je ak i univerzitetska omladina, budui lanovi inteligencije", jo bila rodoljubiva. Mnogi mladi studenti su u vreme elopeka stupali u ete Babunskog i drugih. Moralni nivo inteligencije je, meutim, sve vie opadao. Zato je najprea briga inteligencije, kada je buknuo veliki rat, bila da na sigurno smesti svoje pripadnike. Istina, ima i mnogo izuzetaka, ali oni koji su se izdavali za duhovne voe nacije, po pravilu, nisu bili tamo gde im je bilo mesto po ulozi koju su sebi pripisivali: na elu naoruanog naroda, da budu prvi koji e se rtvovati. Ako ne bi uspeli da izbegnu sluenje u vojsci, kopali bi i rukama i nogama kako bi se sklonili u pozadinu ili bilo kakvu komisiju u inostranstvu. Mnogo, premnogo univerzitetlija, intelektualaca" - esto rezervnih oficira - bilo je u rovovima u enevi, Parizu, Londonu i drugim mestima. Zar Grolovi, Lazari Markovii, Belii, Radonjii, Boe Markovii itd. nisu shvatili da gube moralni ugled kod svakog oveka potena srca kome je poznato da njihovi vrnjaci istih godina, (dok oni lagodno ive u vajcarskoj, Francuskoj, Engleskoj), herojski umiru branei otadbinu na bojnom polju, na negostoljubivim planinama Makedonije i Albanije? Da bi se opravdali, govorili su da e njihova pamet biti potrebna Srbiji posle rata kako bi se obnovilo ono to rat bude unitio, pa da radi toga dobro uvaju svoj ivot u skrovitu. Rav izgovor. Ko je bio prevelika kukavica da ostane sa svojim narodom dok je u opasnosti i da se s njim rtvuje ako bude potrebno, nema onog neophodnog uticaja u tome narodu kada opasnost proe. Pravi narod dobro osea da onaj koji nita nije dao za otadbinu nema nikakva prava na nju.

Mnogi imuni ljudi su sledili primer inteligencije", ako ne radi sebe, ono bar radi sinova stasalih za puku. Koliko je snanih mladia pretrpavalo vajcarske, francuske i engleske univerzitete umesto da sa svojim ispisnicima budu u rovovima. Oni su inili buduu posleratnu inteligenciju" koju je trebalo sauvati za otadbinu! Najuveniji zabuant meu tom buduom inteligencijom bio je Paiev sin Rade. On je bio prava sramota za srpsku zemlju, a to je ostao i posle rata. Zar ne bi bilo mnogo lepe ak i radi uspomene na oca, da, umesto policijskog dosijea, sin najpoznatijeg srpskog dravnika ima obinu kamenu plou sa natpisom: Rade Pai, poginuo na bojnom polju?

Ve sam rekao da je meu intelektualcima bilo mnogobrojnih izuzetaka. Lino sam poznavao nekoliko lanova univerziteta koji su ispunili svoju dunost, i to u potpunosti. Mnogi se nisu vratili. Lekari koji su takoe intelektualci, esto pravi, skoro listom su dali sve od sebe i smrt ih je znatno proredila. Oni su pruili lep primer. Gimnazijski profesori su isto tako imali mnogo svojih meu borcima, srazmerno mnogo vie nego oni koji su morali da daju najsjajniji primer: Naduvena inteligencija" se tokom rata kao to rekoh isticala kukavilukom, a to je jo gore, neki intelektualci su iskoristili nedae svog naroda za lino bogaenje.

U drugim zemljama, i prijateljskim i neprijateljskim, inteligencija" se odlino rtvovala na bojnom polju ili se, ako nije bila sposobna da nosi oruje, satirala na pomonim ratnim poslovima. Inteligencija" Srbije skoro nita nije uinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene lanove skloni na sigurno. Odgovarate mi da su vai intelektualci" brinuli o mladima u izbeglitvu, da su se bavili propagandom itd. Ma nemojte! Vae univerzitetske profesore je drava dobro plaala za taj posao i tokom izbeglitva. A samo se nekoliko srednjokolskih profesora posvetilo vaspitanju vae izbegle dece. Glaveine" univerziteta su etale s jedne kolske proslave na drugu da bi tamo na reima veliali junako rtvovanje vaih vojnika, rtvovanje koje nisu hteli da dele, a koje im je sluilo kao vlastiti pijedestal. A njihov propagandni rad? Neke dosadne knjige, i to brojne, liene iskrenosti, poto njihovi tvorci nisu uestvovali u onom natoveanskom podvigu koji su hteli da veliaju pred saveznicima i neutralnim zemljama, knjige koje su, uostalom, malo ili nimalo itali oni kojima su bile namenjene. Ko bi se u to junako vreme muio da ita, na primer, Believu Makedoniju", knjigu koja sadri maltene samo filoloke i lingvistike rasprave? Delovanje Lazara Markovia u enevi bilo je, istina uspenije. Njegov list Srbija" bio je dobro ureen i izvrio je dobru propagandu u nekim saveznikim i neutralnim sredinama. Meutim, tokom njegovog boravka kod nas u vajcarskoj, posle povlaenja preko Albanije, itaoci tog lista, prijatelji Srbije, esto su mi postavljali pitanje: zato Markovi, koji tako patriotski pie u svom listu, a koji je mlad i zdrav, nije sa svojim vrnjacima u rovovima da brani otadbinu?

Mada je sadraj knjiga intelektualaca iz te inteligencije slabo itan, oni su iz toga izvukli najveu linu korist. Ta pisanija su im posluila da sebi pridaju znaaj pred kolegama iz zemalja u koje su izbegli. Izdavali su se za predstavnike prosveene Srbije. Kao takve su ih svuda primali, tetoili, odlikovali itd. Zar nije smeno i ak skandalozno videti krst Legije asti na grudima profesora zabuanata za njihove ratne zasluge", dok ga nema na grudima najsranijih i najjunanijih vojnika? Lazar Markovi danas u inostranstvu vai za jednog od najistaknutijih linosti Kraljevine SHS zato to je sa svim spokojno i u potpunoj zavetrini radio u rovovima eneve dok je srpski narod preivljavao najtee dane.

Ne samo da vam je inteligencija" dobro iskoristila rtvovanje i odricanje naroda ve je zahvaljujui panji i poastima kojima su je obasipali a koje su bile namenjene hrabrim braniocima Srbije nego je postala jo mnogo gordija, naduvenija i zavidljivija nego pre rata.

Vrativi se u otadbinu posle pobede, u kojoj nisu uestvovali, vai intelektualci su teili da upravljaju svim poslovima. Seljaci, (les selijaks), njima nisu nita znaili iako su inili ogromnu veinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za ta drugo.

Oni koji su ratovali i krvlju platili vau slobodu tada su bili umorni. Uz to, u svom idealizmu, koji ih je odravao u najcrnijim danima iskuenja, verovali su u ljudsku dobrotu i zahvalnost. Odmorni, zahvaljujui zabuavanju tokom rata, inteligencija" je iskoristila taj umor onih koji su gradili veliinu svoje zemlje. Delila je i spletkarila uz podrku velikog kontigenta sebi slinih poreklom iz osloboenih krajeva s one strane Save i Dunava. Tada je nastupilo besramno grabljenje vanih i unosnih poloaja i raspojasani ples miliona predvoen inteligencijom".

Inteligencija je uspela u tom poduhvatu pogubnom po zemlju. Istinske vrednosti srpskih zemalja, posebno one kojima vaa zemlja sve duguje, istisnute su. Inteligencija ljubomorno pazi da nove i potene snage ne prokre sebi put. im neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija vam se bacila slepo u stranaku politiku, za koju je znala da e biti diktator zemlje. Koliko se univerzitetskih profesora i drugih intelektualaca ne kandiduje na svim izborima? "Inteligencija", kojoj ne nedostaje iskrivljena pamet uprkos pretvaranju i servilnom oponaanju svake loe "moderne" tekovine elite sa starijom kulturom savreno uvia da ne uspeva da se izjednai sa njom zato to ona ima i stari fond stvarnih vrednosti koje ova ne poznaje. Zato iz dna due i iz sveg srca zavidi ovim obrazovanim strancima. Smatra da je poniena i zbog tog ponienja sveti se strancima koji ive u vaoj zemlji. To je odvratna ksenofobija jer u njenoj osnovi nije neko rodoljubivo oseanje, ve runo i maloumno samoljublje. Ako i nije preporuljiva, ksenofobija se u nekim sluajevima moe oprostiti i to onda kada proistie iz straha za dobro otadbine. Ako je izaziva iskljuivo egoistina zavist, kao to je sluaj sa vaom inteligencijom, onda je mrska i maloumna.

Naravno, poto je vode niska oseanja, inteligencija" klei pred novcem. to vie novca ima neko, ma koliko ma koliko ga neasno stekao, to ga ona vie uvaava i istovremeno mu zavidi. Kralj novac gospodari vaom inteligencijom. Po njoj, ovek sve sebi moe dozvoliti pod uslovom da ima mnogo novanica u depu. ast je nepoznata vrednost na berzi inteligencije". astan ovek se smatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene dogaaje u svoju korist. Prirodno je da rodoljublje ne ide uz takva oseanja. Stoga ta lepa vrlina sasvim nedostaje vaoj inteligenciji". Ono to ona u zgodnoj prilici hoe da podmetne kao rodoljublje samo je obina zavist prema drugima. Mnogi pripadnici inteligencije" bi hladno rtvovali slobodu, i opstanak svoje zemlje, ako bi to njima lino bilo od koristi.

Kao i sva nemoralna bia i inteligencija se divi sili, ak i kada se najvie zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima. Samo deset godina posle poslednjeg topovskog pucnja, njih primaju kao povlaenje.

No, da se vratimo inteligenciji" sejaici razdora kada treba sjedinjavati. Ta inteligencija bi, da je to prava inteligencija, morala da bude na elu onih iji je zadatak da obnove zemlju posle godina iskuenja, trebalo bi da ona skladno ureuje saradnju sa vaom braom nakon to su osloboena zahvaljujui vaim ratnim rtvama i da usmeri zemlju na put napretka, to bi bilo lako sa tako bistrim narodom i bogatom zemljom kakva je vaa. Njeno je bilo i da bdi kako se vai obiaji i dobre osobine, to je inilo vau snagu, ne bi izgubili. ta je ona, meutim, stvarno uinila? Unitila je i srozala sve ono dobro to ste imali. Ba zahvaljujui njoj sve ree se nailazi na onaj jednostavni, a ipak veoma uzvien duh koji je omoguio vaem narodu da ostane netaknut uprkos vekovnom ugnjetavanju. Inteligencija vam je delovala poput bui. Zarazila je sve to je s njom dolo u dodir. Ta trule ve zahvata i selo. Vae krne seljanke ve znaju za minkanje i svilene arape. Pripazite dok ne bude prekasno!

Umesto da deluje pozitivno, vaa inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgraivala. Ona je arite trulei i iskvarenosti, od ega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi zemlja vam je izgubljena. Poistite kuu, pometite sve ohole i tetne marionete. Nemojte da vas zasene ljudi koji u sutini nemaju nikakvu vrednost, ali iji je lo primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vaeg naroda. Ne klanjajte se vie novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreu ni ugled. Moe se on poteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi inio dobra dela oko sebe, potujte takvog oveka zbog njegovog rada i zbog naina na koji on koristi steeno bogatstvo. To je dobar primer mladima. Novac, meutim, moe da bude i neasno steen i, naalost, to je danas veoma est sluaj. Budite gordi pred tim neasno steenim bogatstvom. Nemojte praviti nagodbe s njim tako to ete laskati njegovom vlasniku. Ne pruajte ruku milioneru koji je stekao milione meanjem peska sa branom namenjenim vaim vojnicima koji su se borili za otadbinu. I nemojte misliti da tako vae odbijanje nee biti delotvorno. Ujee to tog oveka vie nego to mislite, a to e biti dobar primer mladima i oni e uvideti da se beleg koji ostavlja neasno steeni novac ne moe izbrisati sa ruke nepotena oveka.

A sada da popriamo o vaim politiarima, od kojih su mnogi iz redova inteligencije i na koje se, prema tome, odnosi sve to sam upravo rekao. Vaa srednjovekovna istorija i junatvo stvarali su od vas ratniki narod sve dok ste bili slobodni. Hajduci su u doba robovanja nastavili tu tradiciju. Zatim dolazi oslobaanje pod Karaorem, i borba do konanog osloboenja. Kada je to postigao, va narod je, toliko naviknut na borbu, ako ne bi imao sporova sa spoljnim svetom, pokuavao da unutar zemlje zadovolji tu borbenost. Za to je naao naina u politici i odao joj se duom i telom. Meutim, po starom obiaju ratnika da se bore za vrhovnog vou, unutranja politika je za vas bila stranevanje, to jest vezivanje za sudbinu neke linosti, voe ili grupe. Sve dok su vas spoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljavali svaama politikih stranaka. im bi se neprijatelj pojavio na granici, zaboravili bi ste meubratske sporove i svi biste se suprotstavili spoljnoj opasnosti. Bili ste i ostali borci i eto zato ste jo i danas ogorene politike pristalice koje se ne bore za ideje ve za linosti, pristalice koje postaju rodoljubi tek u trenutku spoljne opasnosti. Setite se ratova od 1912. do 1913. i rata 1914. Kada je odjeknulo zvono za uzbunu, da li ste i dalje bili radikali, samostalci, liberali ili neki drugi partijai? Ne, bili ste samo Srbi, i kao takvi ste velianstveno izvrili svoju dunost.

Va narod je, dakle, veliki ljubitelj politikih ili, bolje reeno, stranakih svaa. Dok su stranake voe i njihovi tabovi jo bili rodoljubi - a, sudei po svemu onome to sam proitao i uo, u to vreme su zaista bili - zlo jo nije bilo naroito veliko. Istina, to nije pogodovalo brzom i mirnom razvoju. Uostalom, posle dugotrajnog robovanja kakvo je bilo vae, nije se moglo traiti od naroda koji je tek povratio slobodu da bude mudar kao ljudi koji su dugo iveli u njoj. Uz to, vaa tek vaskrsla drava je uzimala za primer politike sisteme ve prilino deformisane ak i u zemljama veoma stare i kontinuirane kulture. Najzad, rodoljublje je kod stranakih voa bilo jo dovoljno delotvorno i spreavalo ih je da svesno rade protiv interesa zemlje.

To se, meutim, malo-pomalo menja. Sa sve nadmonijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lina korist moe izvui iz vae sklonosti za stranaku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskoriavanja vae stranake politike, pa sad imate profesionalne politiare koji na tome zarauju za ivot. Ma, ta govorim - oni zgru bogatstvo. Ako ste pre rata i imali politiara koji su, u svom ve stranarenjem iskrivljenom duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono to su smatrali dobrim za zemlju, parlament vam je ve bio preplavljen ljudima koji su traili linu korist u tim politikim strastima. Trka za ministarskim poloajima je poela! Vaa skuptina ve nije bila izraz narodne volje. Tako su, tokom poara 1914, koji e kasnije postati svetski, umesto da daju primer narodu kako se rtvuje za otadbinu, to im je bila dunost, vai mladi poslanici, kroz usta tipinog poslanika - profitera Velizara Jankovia, rezervnog oficira, isposlovala da se hitno izglasa zakon kojim se poslanici oslobaaju od vrenja svoje dunosti. Skuptina vae zemlje, jedne od najjunakijih u tom velikom ratnom obraunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti meu svim zemljama uesnicama u ratu - parlament zabuanata. Neki poslanici, njih vrlo malo, pobunili su se protiv onoga to su, s pravom, smatrali sramotom za Srbiju. Oni e se pridruiti onima koji su se borili. Ti rodoljubi su bili Aleksa ujovi i Dragovi a nijedan nije pripadao inteligenciji.

A kakvu su ulogu odigrali vai zabuanti iz Skuptine za vreme rata? Da li su bar pokuali da ublae nedostatak hrabrosti i rodoljublja obavljanjem nekog korisnog posla iskljuivo za dobro zemlje i zaborave privatne i prezira dostojne stranake interese? Nisu! to je rat due trajao, to su oni ponovo zapadali u stranake svae. Najpre u Niu, zatim na Krfu, priredili su svetu kukavnu predstavu otimanja politiara o ministarske fotelje dok im je otadbina krvarila iz svih vena i dok im vojnici herojski umiru na bojnom polju. Bio sam na Krfu marta 1918. i tri sedmice sam gledao kako vam se politiari estoko bore za vlast izazivajui ministarske krize jednu za drugom. Zgadio sam se i stideo se, za, na bojnom polju, neukaljano srpsko ime.

I ti udnovati poslanici-zabuanti jedne ratnike i junake nacije smatrali su da ostrvo Krf nije dovoljno udobno a moda i nedovoljno sigurno za tako znaajne ljude poput njih. Kopali su i rukama i nogama da se Skuptina sa Krfa premesti u Kan, gde bi, onako dobro plaeni kao to su bili, mogli da vode jo mnogo lepi ivot. Da, Skuptina je bila potpuno beskorisna, bar posle povlaenja preko Albanije, kada je neprijatelj zauzeo celu Srbiju. Ako su, radi ugleda, eleli da je odre po svaku cenu, mesto joj nije bilo na Krfu, ve u bombardovanom Bitolju. Nisam se ustruavao da to kaem vaim politiarima na Krfu u martu 1918. Pa, Bitolj je pod neprijateljskom vatrom i Skuptina bi bila bombardovana", govorili su mi ti politiari. Pa, ta?", odgovorio sam im, vojnici su vam tamo iako se grad bombarduje. Naravno, verovatno e biti gusto. Neki od vas e tamo moda poginuti kao to ginu i vojnici. Nije to, meutim, vea nesrea od pogibije boraca. Naprotiv, ivot nekog nekorisnog poslanika danas je manje vredan od ivota najobinijeg vojnika". Razumljivo, te im se rei, a bile su istinite, nisu mnogo svidele, ba kao to je ministar Velizar Jankovi bio neprijatno iznenaen kada sam mu rekao da je njemu, srpskom mladiu deset godina mlaem od mene, stranca, mesto u rovu, a ne u salonima hotela Velika Britanija" na Krfu.

Vai politiari - stranari izbegli su u enevu, Pariz, Nicu, London. Rat i nevolje vlastite zemlje niemu ih nisu nauili. Nastavili su stranake svae u zemljama u kojima su nali utoite. Svojim domainima su tako kukavno prikazivali kako se braa meusobno razdiru. Istina je da politiari nisu pridobili simpatije za srpski narod ve vojnici i seljaci koji su radije ginuli nego povijali glavu pred napadaem. Kada sam se, posle povlaenja preko Albanije i pre pridruivanja vojsci na Solunskom frontu, takorei danonono borio za vas, i sam sam morao da trpim zbog njihovih spletki i kukaviluka. U stvari, mene, koji nita nisam znao o vaim stranakim borbama, pozvala je vlada sa poetka rata da pomognem vaem narodu, vlada kojom je predsedavao Pai. To je bilo dovoljno politiarima zabuantima iz stranaka suprotstavljenih Paiu da me proglase radikalom", ovekom koga treba tui i najpodmuklijim orujem. Oni su to inili, pa su smislili i takvu grozotu da me potkau saveznicima kao pijuna koji radi za centralne sile, i to mene koji sam sve rtvovao za va narod! Sreom, saveznici su bili sigurni u mene. Dali su mi taj sramni dokument da ga uvam u arhivi kao dokaz ljudske zlobe i nezahvalnosti. Bilo mi je teko, veoma teko kada sam uvideo da su ljudi iz naroda kojem sam sve rtvovao sposobni za takav zloin, ali mi nije ni padalo na pamet da zbog toga okrivim ceo narod. Progutao sam tu gorku pilulu, preutao sam i ipak nastavio da se rtvujem za vas jer ste vi braa mojih velianstvenih drugova sa fronta. Sada znate ta me je u toku celog ivota najvie zabolelo, a isto tako znate da su mi tu bol naneli vai stranaki politiari.

Upravo su vai stranaki politiari, ne bih rekao smislili, ve prekomerno iskoristili i uven sluaj oko Crne ruke" na Solunskom frontu. Ta afera nije bila tako ozbiljna jer ja danas vie ne verujem u onaj navodni atentat na princa regenta Aleksandra. Danas sam ubeen da su svaki deli tog atentata izmislili vai politiari. Sluaj se morao razreiti izmeu navodnih zaverenika i vojnih rukovodioca. U to vreme sam predloio vaem voi, tada princu regentu, da pozove okrivljene i da im odri sledei govor: Pripadali ste tajnom udruenju koje se bavilo politikom i koje je htelo da nametne svoje stavove narodu. Vi znate da je to protivno zakonu i da se vi, vojnici, ne smete baviti politikom. Morali biste da budete kanjeni, ali smo u stranim borbama. Pored toga, znam da vi volite otadbinu. U ovom traginom trenutku po nau zemlju, ja neu da sami osuujemo pripadnike vojske na kojoj poiva sva naa nada. elimo da zaboravimo vau greku, ali vi idete na prvu liniju, hrabro se borite za ovu zemlju koja vam oprata, a ako treba, rtvujte se za nju." Princ Aleksandar je bio voljan da tako postupi, ali su ga politiari ubedili da su ugroene sve slobode srpskog naroda i da treba prepustiti pravdi", njihovoj pravdi", da slobodno deluje. Plan im je bio tako dobro izveden da sam i ja u jednom trenutku poverovao da zemlji preti velika opasnost od zaverenika". Kasnije sam, meutim, uvideo da je Crna ruka" bila samo rodoljubiva reakcija protiv diktature politikih stranaka i da su se one branile vrlo sumnjivim sredstvima. U enevi su oveka koji je bio, moda, najnesebiniji i najiskreniji prijatelj saveznicima potkazali kao pijuna, u Solunu su naloili da se osude hrabri oficiri ratnici zbog zavere protiv bezbednosti drave i protiv vladarevog ivota. To su postupci vaih stranakih politiara!

Treba li vas podseati da se ti politiari-stranari nisu zadovoljavali time to e skloniti sebe, ve su iskoristili svoj uticaj da sklone svu svoju porodicu i prijatelje?

im se rat zavrio, vai politiari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se rtvovali za otadbinu. Naprotiv, svim moguim sredstvima su nastojali da sa znaajnih poloaja uklone sve veterane. Ovi su, pak, jo bili previe umorni od nadoveanskih napora koje su uloili, pa su im to dopustili. Elem, politiari vie nisu znali ni za kakve granice svojih sebinih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji bi ih se doepali. Najbolji nain da brzo postane bogat jeste da postane ministar!

Od rata do danas (1928.), video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili. Kao to sam ve rekao, svojevremeno se prialo kako je bugarski kralj Ferdinand, da bi ga pridobio, jednog znaajnog politiara postavio za ministra na est meseci, to je pomenutom politiaru bilo dovoljno da kupi lepu vilu u jednoj od najlepih sofijskih ulica. Kod vas je, meutim, dragi moji srpski prijatelji, sada jo gore. Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje va ministar Nini stekao. Pogledajte mu kue u gradu! Zar zaista verujete da je sve to plaeno tednjom od imetka koji je Nini imao pre rata i od ministarske plate? A basloslovno bogatstvo Stojadinovia, biveg ministra finansija, sina estitog oveka bez ikakvog bogatstva? A Boa Maksimovi, pre rata samo sitni siromani nametenik koji je bez zavrenih studija? Da li je onu lepu kuu vrednu nekoliko miliona i onaj nakit i druge beskorisne stvarice koje je njegova ena nakupovala u Parizu platio svojim novcem kad tog novca nije ni bilo? Pai, kome je bavljenje politikom ve bilo mnogo donelo, posle rata je postao jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini.

Ne, ti politiari su iskoristili svoj poloaj da bi se lino obogatili, ponekad i nimalo potenim sredstvima. Time su pokazali da je njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

Ne koriste, meutim, samo politiari - ministri politiku da bi se obogatili, ve i obini politiari poslanici slede njihov primer. Meu njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji zavise od politiara. Mogao bih navesti desetine meni poznatih sluajeva podkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom iji iznos prevazilazi milion. esto bi mi se to zgadilo i alio sam va narod to mu je sudbina u takvim rukama.

Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvi neke sluajeve najoiglednije korupcije. Tada bi vai politiari stranari osnovali skuptinske anketne komisije, koje nikada nisu dale veliki rezultat zato to vukovi ne jedu jedni druge. Razne politike stranke su se silno meusobno vreale radi vlastite reklame, ali su se dobro uvale da ne zabrazde duboko poto su dobro znale da korupcija nije apanaa jedne stranke nego svih. Vai politiari stranari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na raun pojedinaca i drave. I grabili su obema rukama. Zar je udno to je taj lo primer i nekanjavanje podmiivaa i podmienih snano delovao na slubenike svih nivoa? Ja tako ne mislim i sada mi je sasvim prirodno to industrijalac ili trgovac koji eli da vagon sa njegovom robom krene, mora da da pozamano mito efu stanice, to parniar koji eli da ubrza postupak mora da podmae pisara i to onaj koji misli da dobije paso za putovanje u inostranstvo, ili stranac koji bi da dobije boravinu dozvolu, mora da uvue nekoliko novanica meu dokumenta koja predaje policiji. Jasno je da nimalo ne slui na ast vaoj zemlji, ali ti potinjeni slubenici samo slede primer koji dobijaju odozgo. I tim ljudima bi se moglo jo mnogo lake oprostiti nego vaim politiarima i drugima. Opravdanje im je mala plata, jer vi vrlo slabo plaate potinjene slubenike, ak i one vie. Nasuprot tome, poslanici vam imaju veoma dobre plate, a esto primaju i penzije kao bivi ministri". Oni nemaju opravdanja.

Tako su politiari iskrvarili zemlju. Svuda su mi vai stariji ljudi priali kako je u njihovo vreme poveriocu bila dovoljna samo re onoga koji uzima novac u zajam i da ak nije traio ni priznanicu jer je znao da datu re svi potuju. Danas esto ni najpropisnije izdata priznanica danas nije dovoljna. Dunik e ponekad pokuati da se izvue i najneasnijim sredstvima. Obiaji profesionalnih politiara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreu, politiari su vam svemoni. Politika se mea u sve i svuda upravlja. Ukae li se neko mesto u vlasti bilo ono vano ili osrednje, svejedno, o izboru ne odluuju zasluge kandidata, ve politike veze. Moe on biti i najvei neznalica, najneasniji ovek, ako je tienik" politiara-stranara stranke na vlasti, pobedie i oveka najkvalifikovanijeg i u strunom i u moralnom pogledu. Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu, ne pitaju ga: ta zna? ta si radio dosad? ta si radio kada je otadbina bila u opasnosti?" Nego, pitaju ga: U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporuuje?". Posledice ovakvog naina rada su pogubne za zemlju. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. esto nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se trai od mesta koje zauzimaju. Onaj koji me je zamenio na poloaju koji sam ja stvorio i za koji se trai najozbiljnije znanje i iskustvo bio je ovek sa samo dva ili tri razreda gimnazije i podoficirskom kolom. Kao mlad uenik, pokuao je da pohaa trgovaku kolu, ali je izbaen posle mesec dana zbog potpune nesposobnosti. Ni dan-danas on pojma nema ni o najosnovnijim stvarima. Vai politiari-stranari su se, ipak, usudili da postave tog oveka na to veoma odgovorno mesto poto je bio kum jednog tadanjeg monika i poto je u novaniku imao lanske karte dveju politikih stranaka: radikalne i demokratske. Kao to nije ni moglo biti drukije, stalno je inio pravosudne greke, osuivao nevine, a oslobaao krive.

Naravno, vai politiari-stranari ele da meu inovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke. inovnik mora da bude njihov bira, i zahvaljujui uticaju i moi kojom raspolae, mora mu doneti i glasove potinjenih. Njegovo znanje, potenje i prolost nemaju nikakvu ulogu ako politiar - poslanik ili ministar smatra da mu moe biti od koristi. Posebno dobro poznajem vau policiju jer sam, na svoju nesreu, neko vreme saraivao s njom. U policiju su vam politiari postavili ljude kanjene zbog krae i drugih zlodela. Vai policajci su, posebno u junoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vaim vlastima, ali ti policajci - zloinci, koji su istovremeno bili i stranari, nisu kanjeni, a mene su toliko izvreali da sam bio prinuen da podnesem ostavku. Istina je da meu vaim policajcima ima i estitih ljudi, vrlo estitih i kvalifikovanih, i od njih bi se mogla stvoriti veoma dobra i veoma potena policija. Ti dobri policajci, meutim, nemaju nikakvog uticaja u vaem Ministarstvu unutranjih dela. Tamo gazduju partijci, esto vrlo nepoteni. To je loe, i to vam unazauje narod, koji, kao, uostalom i svuda, sledi primer onih gore.

Vai politiari, a veina ih nikada nita nije uinila za vau zemlju, ne vole one koji imaju zasluga za vau otadbinu. Boje ih se jer su im oni ivi prekor. Zbog toga nastoje da ih istisnu iz svega, i iz vojske i sa funkcionerskih poloaja. Kad im se ukae prilika, pokuavaju ak da ih srozaju u oima javnosti. Opasna je to igra.

Vai politiari se grevito dre parlamentarnog sistema poto im on, zastareo i truo, najbolje slui linim ambicijama. Naravno, ako bi se danas primenio parlamentarizam kakav je bio zamiljen pre vek i po, bilo bi to neto drugo. Izvorni parlamentarizam je bilo narodno predstavnitvo gde je poslanik zastupao volju grupe biraa, i to celu grupu, a ne samo one koji su mu dali glas. Bio je duan da slui svima, a ne samo grupi sa posebnim interesima.

Da se razjasnimo. Poslanik je, dakle, ovek koga alju graani nekog kraja kao svog opunomoenika da raspravlja sa opunomoenicima iz drugih krajeva zemlje o sredstvima pogodnim da se zajednica uini srenijom i, u okviru te zajednice, i podruje koje zastupa. On je dobio ovlaenje optim glasanjem. Istina nisu za njega svi glasali, ali je imao veinu, to je odluilo o njegovom izboru. Posle izbora, on je opunomoenik svih biraa svog kraja a, kao takav, mora da titi interese svih, a ne samo onih koji su mu dali glasove. On sme da ima samo jednog efa koji mu nareuje: taj ef mu je vlastita savest. Dunost mu je da veoma ozbiljno prouava sva postavljena pitanja i sva predloena reenja. Kada mu je ponueno reenje u skladu sa ubeenjima, on treba da glasa za njega, a ako ga, s druge strane, njegovo ubeenje osuuje, treba da glasa protiv. Ako prihvata naloge drugih, on izdaje svoje punomoje.

Da li se tako dogaa sada u svim parlamentima, posebno u vaem, a ti parlamenti, navodno, zaustavljaju volju celog jednog naroda? Ni najmanje. Ve od poetka savremenog parlamentarizma, poslanici su se grupisali prema svom poimanju dunosti i potreba drave. Te grupacije su obrazovale politike stranke koje nijedan ustav - a ustav je osnova drava - ne poznaje. U poetku su pristalice tih grupa ili politikih stranaka ulazile u njih jer su im se pogledi u vezi sa javnim ivotom zaista slagali sa pogledima ostalih lanova grupacije. Ipak je, od samog poetka, bilo i onih drugih koji su se vezivali za odreenu stranku iz sebinog rauna. Parlamentarizam je trajao i menjao se kako je rasla homogenizacija u dravama, kako su interesi ukupnog stanovnitva postajali sve vie zajedniki i kako su se, time, programi razliitih politikih grupa pribliavali. Postao je uasno sebian, pa je sada odbrana vlastitih interesa prea od odbrane interesa itave drave. Parlamentarizam je istovremeno postao odskona daska ambicioznim ljudima koji bi da stignu do visokih poloaja. Poto se ne mogu popeti glavnim stepenitem da bi uspeli, koriste pomono i prolaze kroz kuhinju, pa u salon.

Svi parlamentarci, ili skoro svi, danas pripadaju politikim strankama, pa su one postale krajnje mone. One su, pre svega, zavele gvozdenu disciplinu u svoje lanstvo kako bi ga dobro drale u akama. Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalae savest. Glas mu odreuje stranka, a stranka ima u vidu samo jedno: da se odri na vlasti ako je ima, ili da do nje doe ako je nema. Nijedan ministar ne moe da izvri neku reformu koju smatra neophodnom ako mu to ne odobri stranka. Stranka ima predsednika, koji, esto, ima mnogo vie stvarne vlasti od samog efa drave. Budui da se programi mnogih stranaka a veina naroda ih ne zna, danas pribliavaju jedni drugima toliko da se razlikuju samo po nekim pojedinostima, borba izmeu stranaka se izraa, a povrh svega, i u borbu linosti (voa). Voe su zatiene nekom vrstom izvrnog odbora i kluba u kojem su svi poslanici iste boje. Oni na ove uvek imaju veliki uticaj, ali te institucije skrivaju pred zemljom njihovu linu vlast. To su privatne tvorevine bez odgovornosti, koje uostalom, Ustav i ne poznaje, one nalau poslanicima kako da glasaju i upravljaju radom ministara. Ti klubovi su pravi sovjeti" u zemlji koja, s pravom, ne eli da prizna i sledi Sovjetsku Republiku, bivu Rusiju. Voe politikih stranaka su postali pravi diktatori, ali umesto jednoga njihova zemlja ih ima koliko ima i politikih stranaka.

Posledica svega toga je da se o zakonima itd. ne raspravlja i ne glasa u parlamentima sledei potrebe drava i nacija, ve interese politikih stranaka. Nije potrebno ukazivati kakvu opasnost to predstavlja. Po izvanrednom prirodnom bogatstvu, vitalnosti i snazi stanovnitva a ne inteligencije" - to je dolo do izraaju u deavanjima u velikom ratu, Kraljevina SHS bi danas morala da bude, ako ne na elu cele Evrope, bar na elu zapadnog dela ovog kontinenta. Zbog borbi politikih stranaka sada je jedna od najslabijih.

Ako parlamentarizam nastavi ovako, a nastavie, on velikim koracima juri u propast, a sa sobom e povui i drave kojima bi trebalo da slui. Ako se proceni da ga treba zadrati, a ne zameniti nekom novom institucijom bolje prilagoenom savremenim zahtevima, bie ga potrebno sutinski reformisati, a poslanicima vratiti prvobitnu dunost: da budu samo glasnogovornici celokupnog stanovnitva jedne oblasti iji se najvii interesi stapaju sa interesima itave nacionalne zajednice; da ne budu ni u ijoj drugoj slubi ve u slubi sopstvene savesti.

Smatram, meutim, da je nemogue obnoviti tako trulu ustanovu kakva je parlamentarizam. To je starac nagrien boletinama. Valja ga zameniti nekom novom i istom snagom iz onog zdravog dela nacije. Nadmetanje meu narodima e biti sve stranije kako se uveava stanovnitvo i ne dozvoljava samozavaravanje utopijama od kojih su se mnoge loe pokazale. Tako je propao i onaj veliki princip opteg prava glasa". Bila je to veoma lepa zamisao, ali je njegova primena pokazala da ono ne postoji i da ne moe postojati. Pogledajte ta se deava kod vas i kako se sprovode izbori. Ili kandidati plaaju pie, dele novac i obeavaju brda i doline kada postanu poslanici, ili pak policija silom, hapenjem i svim drugim oblicima zlostavljanja namee zvaninog kandidata vladajue stranke. I to se naziva optim pravom glasa"! Kakva sramota!

Tri etvrtine stanovnitva trai samo mogunost mirnog ivota i da ima ono najneophodnije za ivot. Njih ni najmanje ne zanima politika i samo trae da se zemljom dobro upravlja. Svejedno im je da li e ta vlast biti diktatura ili bilo ta drugo pod uslovom da im se dopusti da mirno zarauju za ivot. Ipak, stalo im je do zastave, koja simbolizuje jedinstvo zemlje, a ta zastava kod vas jeste kralj. Oni ne trae nita vie, a gadi im se cigansko pogaanje vaih politiara.

Danas-sutra ete sigurno izbaciti sve svoje poslanike - stranare i parlament zameniti neim prilagoenijim savremenom ivotu i manje korumpiranim. ivot savremene drave moe da se uporedi sa ivotom velikog modernog industrijskog preduzea. Da bi ivela, savremena drava mora da izvozi kako bi imala novca da kupuje od drugih ono to nema a to joj je neophodno. Stoga se mora organizovati kao i svako industrijsko preduzee. Kao i ono, ona mora da ima direktore, a to su ministri, generalni direktor je njen ef drave, a administrativni savet sada predstavlja parlament, ali ga loe predstavlja poto su parlamentarci suvie brojni da bi mogli delotvorno da rade - iskustvo je, naime, pokazalo da se manje radi ako vie ljudi uestvuje u nekom poslu.

Imaemo, dakle, reduciran upravni odbor", koji e zameniti pokojnu skuptinu, od, recimo, dvadeset pet lanova. Vai direktori, bivi ministri, bie strunjaci u svojoj oblasti, bavie se samo njome i nee se meati u stranaku politiku. Oni e biti prvi funkcioneri u svom resoru i, kao i u industriji, ako budu sposobni i ne uine neto to pada pod udar zakona. Ministar saobraaja e biti ininjer eleznice, ministar finansija bankar, poljoprivrede poljoprivredni strunjak, a ne neki advokati koji o tome nema pojma, ali je zato veliki stranar. Smanjiete broj ministarstava, koji je neverovatno uvean kako bi se stranarima stvorili veliki prihodi i moan poloaj. Ova mera e odmah zaustaviti trku za portfeljima, to je sada glavna preokupacija vaih politiara - stranara. Kada ministru direktoru bude potreban zakon da bi dobro upravljao granom delatnosti zemlje koja mu je poverena, on e izraditi predlog i predati ga administrativnom savetu", koji moete nazvati kako hoete: dravni savet, senat itd. Ako predlog prihvati veina u savetu kralj e potpisati dekret o njegovoj primeni, a odgovarajui ministar e taj zakon primeniti. Ako neki delovi jo ne budu doraeni, savet e vratiti predlog dotinom ministru da unese potrebne popravke. Ako se proceni da je potpuno neprimenljiv ministar e uraditi drugi predlog. Meutim, ako odbor odbije neki zakon, to nikako nee biti razlog za smenjivanje ministra.

Pitate me ko e biti u tom savetu? Odgovoriu: najbolje glave nacije koje su, istovremeno, poteni rodoljubi. Taj savet treba da ine predstavnici svih delatnosti u zemlji: seljak, radnik, gazda, industrijalac, zanatlija poslodavac, predstavnik slobodnih profesija, nauni radnik, bankar, trgovac, vojnik itd. Ako u meuvremenu ne poine neto to pada pod udar zakona, ti ljudi e biti izabrani do starosne granice ako, iz ovog ili onog razloga, pre toga ne podnesu ostavku. One koji dosegnu starosnu granicu, umru ili podnesu ostavku zamenjuju drugi iz iste grane delatnosti. Na primer, umre zanatlija" iz saveta. Predstavnici ili delegati zanatlija svakog sreza tada predlau kandidata koji moe da bude i esto e biti jedan za vie srezova. lanovi saveta e, vodei rauna o napomenama koje o predlogu istog kandidata da vie srezova, pristupiti izboru jednog od predloenih kandidata glasanjem prostom veinom.

Takvim nainom predstavljanja i biranja ubiete ono strano zlo kakvo je za vau zemlju stranaka politika i stranarenje. No, jo jednom kaem, pazite da taj savet nema vie od dvadeset pet lanova ako elite da on deluje, i to da deluje za itavu zemlju, a ne za interese nekih.

Znam da ete, itajui ovo to vam predlaem povikati: Pa, ovo je antidemokratski, ovo je diktatura itd!" Jadni moji prijatelji, zar zaista mislite da je sadanji parlamentarizam demokratski? Mislite li da je diktatura partije demokratska? Zar mislite da je cilj veine parlamentaraca da to je mogue vie stavi novca u svoj dep i u dep svojih sauesnika demokratski? Ako ste iskreni prema sebi, vi dobro oseate da se re demokratija" izuzetno zloupotrebljava. Istinska demokratija jeste da svaki graanin slobodno moe da razvija svoju delatnost, pod uslovom da ona ne teti zajednici, i da tako zarauje dovoljno za dostojanstven ivot. Kazao sam slobodno" i molim vas da ne brkate kako se to danas obino ini, slobodu i rasputenost. I sloboda ima granice, pa kad se one preu, zapada se u rasputenost, koja je u bliskoj srodnosti sa anarhijom. Takvu istinsku demokratiju e sigurno mnogo bolje obezbeivati savet od dvadeset pet najmudrijih ljudi nacije, nego Skuptina koju je napunilo tri stotine nekih ludaka, skorojevia, mutivoda, sebinjaka i podmiivaa, za koje je poetak i kraj demokratije u njihovoj linosti.

Meu vaim politiarima koje sam upoznao bilo je ljudi koji su mogli da budu veliki dravnici da su zaista bili rodoljubi bez rauna, predani optem dobru i hrabrosti. Najbolji primer za to je Nikola Pai. Taj ovek je, javno priznajem, mnogo uinio za vau zemlju. Sigurno je jedan od onih vaih dravnika koji su najvie uinili. Meutim, on je to uinio zato to su mu se lini interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju - u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije - koristio protiv vas. Pogledajte, sin obinih i siromanih seljaka ostavlja jedno od najveih bogatstava u ovoj zemlji. Pai je tokom celog ivota bio samo politiar. Borba za neku ideju, ideal, kota. Znam neto o tome. Branei vas svuda i na svakom mestu kotalo me je svega to sam imao: bogatstva, poloaja, budunosti. Rei ete mi da je ena Paiu donela lep miraz. ta je, meutim, taj miraz u poreenju sa onim to je on ostavio posle smrti? Slamica i nita vie. Da je Pai zaista bio veliki i poten ovek kako bi neki hteli da ga predstave posle njega bi nali samo enin miraz, a bilo bi udno da i on bude potpun jer su Pai i, pogotovo, njegovi iveli na visokoj nozi, a dugovi sina, koje je otac plaao, sigurno su nadmaili miraz gospoe Pai. Uz to zaista veliki ovek se gnua druenja sa pokvarenjacima. On u svom okruenju trai ljude koji su mu moralno slini, znai potene i nesebine ljude poput sebe. A Paievo okruenje?! Ljudi siromana duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojim je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da slue njegovim interesima. Pa ona neverovatna Paieva slabost prema nedostojnom sinu. Za vreme rata Pai ga je, a ve je znao za izopaenost svog potomka, sklonio pod izgovorom nepostojee bolesti. ovek koji je na poloaju politikog voe jedne drave u ratu morao je odrati sinu sledee slovo: Ti si mi sin jedinac. Mesto ti je meu onima koji prsima brane zemlju koja mi je poverila svoje interese. Kae da si bolestan. Nije vano, ak i da si na samrti, mora da bude meu braniteljima otadbine. Idi i izvri svoju dunost! Ako to ne uini odriem te se i nikada te vie neu videti!? Meutim, umesto da mu odri to slovo, Nikola Pai je dopustio sinu da bani po Parizu i da na Krfu svojom raskonom limuzinom pregazi srpske junake koji su se izbavili iz neprijateljskih planina Albanije. Pai je bio realista i mislio je da su svi ljudi kao on. Tako, kada mu je jedan zajedniki prijatelj prigovorio to je loe postupio prema meni, odgovorio mu je: Pa, ta hoe taj ovek? Tri puta sam mu nudio novac, a on je odbio?" U tom odgovoru se sadri sav mentalitet tog dravnika koji mi je 1917. godine rekao: Ne moete da nas napustite, potrebni ste nam. Znam da je to za vas ogromna rtva. rtvujte sve! Neete zaaliti. Posle rata nita neemo moi da vam odbijemo." A kada su me intrige i prljavtine zabuanata iz Ministarstva unutranjih dela (i to mene koji sam sve svoje poklonio vaoj zemlji) prinudile da podnesem ostavku i tako izgubim skromnu platu, isti taj Pai je odbio da me primi.

Pai je posluio kao primer vaim dananjim politiarima - stranarima. Oni su se oblikovali prema njemu. Stvorio je te bezobzirne politiare, profitere koji dravu esto smatraju kravom muzarom ijim se mlekom hrane. Lino je on uspostavio taj sistem zasnovan na nezahvalnosti koji je toliko zla naneo i nanosi vaoj zemlji. Vai dravnici vie zaista ne znaju za zahvalnost, jednu od najveih vrlina svakog naroda. Evo, u ovo vreme (1928.), vi tako rei vie nemate prijatelja u svetu. Imali ste ih mnogo, i to najuticajnijih, tokom rata, posebno u poetku. Meutim, vae Ministarstvo spoljnih poslova, vaa uta kua", ija je briga bila da neguje prijateljstva, samo bi uilo te prijatelje nogom im bi pomislilo da mu vie nisu potrebni. To je dovelo do toga da ti ljudi prvo izgube zanimanje za Kraljevinu SHS, a onda se, privueni njihovom predusretljivou, okrenu vaim neprijateljima. Da ste u vreme nedavnih potekoa sa Italijom jo imali njihovu naklonost, Italijani se nikada ne bi usudili da urade ono to su uradili.

Vai politiari - stranari su uinili, ako se ovo nastavi kao sada, da ponovo izgubite zemlju stare srpske kulture, Makedoniju ili kako se to danas kae, Junu Srbiju, koju ste povratili rtvovanjem najboljih sinova otadbine. Kada je srpska vojska (i to samo vojska) oslobodila tu kolevku Srbije, nala je tamo zemlju u kojoj je skoro svaki kamen zaista bio pun seanja na nekadanju srpsku veliinu, ali je tamo zatekla i stanovnitvo koje je zbog pretrpljenog dugovekovnog ugnjetavanja postalo nacionalno bezlino. To stanovnitvo je trailo samo jedno: da najzad slobodno i u potpunoj sigurnosti zarauje hleb. Nacija koja bi joj uinila to dobroinstvo za deset godina bi ga asimilovala, pa makar bila i kineska. Na svu sreu oslobodila su ga braa. Vojska je izvrila zadatak u potpunosti. Ostalo je sada na vladi, politiarima i poslanicima da izvre svoj zadatak i da renacionalizuju tu ponovo naenu brau koja su zaboravila svoju nacionalnost. U emu se sastojao taj zadatak? Naprosto, u sledeem: da mudrim upravljanjem, koje bi vrili najbolji inovnici, pokau da je stanovnicima June Srbije prednost to su ponovo sa svojom braom, da te iste stanovnike navedu da ponovo zavole pronaenu otadbinu otkrivajui im sve ono to je lepo i objedinjavajue u toj zajednikoj otadbini.

ta su, meutim, uradili, vai politiari? Upravo suprotno. Poslali su u Junu Srbiju sve ono najgore meu inovnicima, bezobraznike i lopove. Povrh svega, oni nisu ni pokuali da od Makedonaca naine Srbe ili Jugoslovene, kako se sada kae, ve su od njih hteli da stvore pristalice politikih stranaka. Lepili su na lea tih ljudi, koji su traili samo mir, etikete radikala, demokrata itd. i u tu zemlju, koja im je morala da bude sveta, preneli svoje odvratne stranake borbe. Nije im bilo mnogo vano da li su ti novi lanovi iskreni i da li je njihovo stupanje u stranku samo ujdurma nacionalnog neprijatelja. Bile su im potrebne njihove kuglice". Makedonci su ljudi kao i drugi i sigurno su pametni kao i ljudi iz Stare Srbije. Oni su zato shvatili igru vaih politiara, vrlo prljavu igru, pa se u njima zaeo veliki prezir prema vama. U svakom znaajnijem kraju June Srbije vai partijci su, umesto da okupljaju to stanovnitvo oko nacionalne zastave u nekom narodnom domu", podigli najlepe zgrade radikalskog" i demokratskog kluba", pa tako uneli i u tu zemlju jo veu neslogu. Treba li se onda uditi to ljudi iz June Srbije nisu nauili da vole tu zemlju koja je bila njihova i koja je ponovo morala da bude njihova? Ne treba, zar ne? I zaista, veina Makedonaca vas ne voli i ne moe da vas voli. Bili su, istina, blizu toga 1918. godine, poto su iskusili bugarsku vlast za vreme okupacije. Vai politiari su, meutim, sve pokvarili. Poto nisu nali kod Srba ono to su eleli, sada mnogi Makedonci to trae na drugom mestu, bugarska propaganda je veto isturila parolu o autonomiji Makedonije, zavela ih tom idejom, pa bi hteli da je ostvare. Poto je vreme uinilo svoje i donelo zaborav, neki i sada veruju da im jedino Bugarska moe doneti miran i spokojan ivot za kojim su udeli tolike godine. Zbog toga delovanje bugarskih komita ne nalazi samo naklonost kod mnogih, vei pomo, to omoguava Protogerovovim razbojnicima da i sada uspeno dejstvuju u toj zemlji.

Nisu vam tako politiari-stranari samo otuili naklonost brae iz June Srbije nego su omoguili da se ponovo otvori makedonsko pitanje na meunarodnom planu. Kao to dobro znate, tako su bugarska propaganda, ali i vama suprotstavljeni interesi, stekli simpatije za bugarsku Makedoniju u mnogim velikim zemljama: u Engleskoj, pogotovo u Americi, ali donekle i u Francuskoj. Buknuli su balkanski ratovi, pa, jo ee, svetski rat, u kojem je Bugarska u taboru neprijateljskom, saveznicima Antante. Posle pobede Nejski mir ponovo dodeljuje Junu Srbiju Srbiji jer saveznici, iz pristojnosti, nisu mogli da postupe drugaije. Prihvata se, dakle, da makedonsko pitanje vie ne postoji, ali uz obeanje da e se pratiti razvoj situacije i da e prvom prilikom to ponovo doi na dnevni red. Da vam je vlada postupala kako treba i da je u potpunosti asimilovala to stanovnitvo tako da delovanje spolja ne bi vie delovalo na njega, deset godina posle rata eljena prilika za intervencijom bila bi konano izgubljena. Meutim, kako sam to ve pokazao, vai stranaki politiari su spreili tu asimilaciju, pa vam bugarofili iz Engleske, Amerike i drugih zemalja kau: Tokom ovih deset godina ste pokazali da ste nesposobni da asimilujete makedonski ivalj, za koji tvrdite da je va. Time ste dokazali da to nije istina i da on nije va. Vratite tu zemlju onima koji su Makedoncima prava braa, vratite ih Bugarima." Vai politiari su tako ponovo opasno otvorili makedonsko pitanje, pa ete, moda, zahvaljujui njima biti prinueni da se jo jednom borite za Junu Srbiju, a Bog zna da li biste pobedonosno mogli da izdrite taj novi udar budui da su vam ti isti politiari otuili prijatelje. Evo jo jedne pojedinosti vrlo svojstvene vaim politiarima - stanarima, koju, uostalom, obino sreemo kod ljudi uzdignutih na poloaj koji im ne pripada. Kada stignu do ministarskog poloaja, vai politiari postaju toliko oholi da je to skoro smeno. Merilo da je neko pravi dravnik jeste da on nikada ne proputa da bude pristojan prema svima. Elem, kad postanu ministri, naklonou svog kluba ili sovjeta, vai politiari - stranari smatraju da ne moraju da budu pristojni ni prema kome osim prema onima koji imaju mnogo novca. Oni ostavljaju najzaslunije ljude da satima ekaju u predsoblju i esto ih posredstvom efova kabineta otpravljaju pod izgovorom da su pretrpani poslom. Istaknuti stranci, ije bi prijateljstvo bilo vrlo korisno vaoj zemlji koji su se pomuili da posete vae rukovodioce, esto nisu bili ni primljeni, pa su zbog toga poneli u svoju zemlju loe miljenje o vaim ljudima i to miljenje nisu skrivali. Mnogi vai diplomatski neuspesi posledica su neljubaznosti i onoga ba me briga" rukovodilaca iz ute kue". inovnici, naravno, oponaaju rukovodioce i sasvim zaboravljaju da su oni tu radi naroda a ne narod radi njih. Skoro svuda po javnim slubama vlada taj neprijatni duh po ugledu na visoke rukovodioce, ministre, i to jo naglaeniji. Bilo to pota, policija ili onaj famozni Biro za tampu" Ministarstva spoljnih poslova - gde bi vanredna ljubaznost morala da bude strogo obavezna - svuda ljudi nailaze samo na inovnike koji smatraju da je pristojno i predusretljivo ponaanje sa ljudima poniavajue.

Eto, dragi moji srpski prijatelji, to je mala skica vaih politiara kakve sam ih ja video od kako sam u vaoj zemlji. Ona nije potpuna, daleko od toga, ali ovo to sam rekao je dovoljno da shvatite ostalo. Uz inteligenciju", i politiari su uzrok to vam je drava u nimalo zadovoljavajuem stanju. Njihov primer deluje na narod. Stari, potovani i estiti obiaji se sve vie gube i ustupaju mesto pobesnelom samoljublju, razuzdanom snobizmu i sve veem nemoralu. Krajnje je vreme da se tome stane ukraj i da se pomete to ubre koje najpre poniava va narod da bi ga zatim i unitilo. Ne dozvoljavajte vie da vam politiari - stranari smatraju otadbinu kravom oko koje se cenjkaju poput cigana. Izbacite sve te profitere i interese svoje zemlje poverite najmudrijim, najpotenijim i dravi najodanijim ljudima iz vae nacije.

Najzad, morau da vam govorim i o onima koje je rav primer vae inteligencije" i politiara -stranara najee zarazio. Morau da vam govorim i o omladini.

Priali su mi, a u to su me uverile i injenice koje je istorija potvrdila, da je vaa omladina pre velikog rata bila veoma rodoljubiva. I tada se rado ukljuivala u borbe politikih stranaka, ali je to bilo mnogo manje radi stvaranja neke materijalne koristi nego iz elje za borbom i mladalake ratobornosti, kod nekih ak i iskrenog ubeenja. Ondanjoj omladini je, ipak, otadbina bila iznad svega, pa, kada bi se nala u opasnosti prekinula bi sve rasprave i sjedinjena pridruila se braniocima zemlje. Upravo su kod te omladine naile na najdublji odjek one plemenite, ali u to vreme jo, izgleda, neostvarljive ideje. Zato se i ideja o ujedinjenju sve brae u jednu slobodnu zemlju naroito negovala meu mladima. Ideja o osloboenju June Srbije od turskog jarma toliko je oduevila omladinu da su mladi seljaci, studenti, zanatlije itd. stupali u redove da junaki ginu od stostruko jaih turskih snaga. A kada je u jesen 1912. odjeknulo zvono na uzbunu i pozvalo naciju u krstaki rat protiv starog ugnjetaa, nije bilo mladia sposobnog za puku koji se nije odazvao pozivu. Iako je smrt strano kosila njene redove omladina je bila presrena jer je nazirala osloboenje Makedonije. Nije imala vremena da se odmori posle te pobede. Poslednjih dana jula 1914. Austro-ugarska je napala njenu zemlju, a iz toga je proizaao svetski rat, najstraniji rat ikada vien na Zemlji, koji je trajao etiri duge godine, tokom kojih je Srbija doivela sve i najveu slavu, i najvee patnje. Suvino je navoditi pojedinosti, znate ih. Bio sam verni pratilac vae vojske sve vreme srpskog stradanja i video sam kako vaa tadanja omladina umire. Oh, kako je ona znala da mre! Moda su me to njeno skoro mistino oduevljenje, njena bezgranina odanost i skoro boansko umiranje najvie vezali za vau zemlju. Mislio sam i jo i danas mislim, kad vidim koliko je dananja omladina drugaija od one prethodne, da je nacija koja je mogla da stvori toliko junaka nacija koja ne moe da propadne. Jedino me ta pomisao i to seanje ohrabre kada sam na ivici da izgubim nadu u vau otadbinu gledajui one politiare profitere i vau savremenu" omladinu.

Ba je savremena vaa omladina kada se eta korzoom" glavnog grada ili kada se, poput crnca u delirijumu, trese i uvija u plesnim dvoranama, kada su vam mladii u odelima po poslednjoj modi, oiju skrivenih iza naoara po ameriki irokog ruba, a devojke, naminkane i namakarene, u haljinama koje su skuplje to manje tkanine iziskuju, pokuavaju da odre ravnoteu na previsokim tapiima koje im zamenjuju potpetice na cipelama. Trotoar i itava ulica pripada mladima i oni bez ikakvog stida guraju starog gospodina koji je, moda, mnogo uinio za njihovu zemlju, siromaha koji nije umeo da izvue korist kao drugi i koji uri, uri na posao kako bi mogao da donese neto hrane gladnoj deci, ili invalida koji je rtvovao nogu kako bi oni slobodno mogli da uivaju u ivotu. Oni preziru te glupake" koji nisu umeli da izbegnu rat i koji, ak, nisu umeli da izvuku korist iz pobede. Oni ele da ive svoj ivot", ali ne ele da se rtvuju za druge. ta im znai budunost zemlje kad oni vie nee biti tu?!

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj proiavajui rodoljubivi plamen. Za veinu vae sadanje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mrnje. Zavide zemljama koje su bogatije ili monije od njihove i tom poniavajuem oseanju nakaradno daju ono lepo ime rodoljublje. Istinsko rodoljublje, meutim, kod nje nema ni odjeka. Odavati poast izginulima, seati se njihovog rtvovanja i truditi se da im bude slian, pa koji bi savremeni mladi ili devojka bio toliko glup da to uini? Onda vie ne bi mogli da misle na sebe, morali bi da priznaju da nemaju nikakvih zasluga, a da ih stariji imaju mnogo. Taman posla, nije savremeni mladi traio da doe na ovaj svet. Stvoren je voljom i radi zadovoljstva starijih, a ivotom mora da plaa tu volju i to zadovoljstvo. Nita im on ne duguje, ve su oni koji su ga doneli na ovu zemlju duni da mu obezbede sredstva za ivot bez mnogo briga. Drugim reima, savremeni mladi smatra da nije njegovo da obezbeuje ivot dravi, nego da je drava duna da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi to je mogue prijatniji ivot. Za njega je drava prava krava muzara.

Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu inovnici, i mladii i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vaoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao inovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar ili uticajni politiar-stranar. Za sve su inovnici kadrovi njihove birake vojske i svejedno im je da li oni valjano obavljaju posao za koji ih plaa drava. Njima je stalo da oni rade kao njihovi izborni agenti. Meutim, broj inovnikih mesta se do krajnosti uveao. Prirodno, poto je optereenje drave postalo preveliko, ona daje inovnicima smeno male plate, nedovoljne za ivot, koji je postao vrlo skup. Onda inovnici pokuavaju da to nadoknade stvaranjem onog poniavajueg obiaja podmiivanja, ako ve ne mogu da direktno uzimaju iz kase koju im je drava poverila. A politiari koji su se pobrinuli za ta mesta doputaju da se to ini, jer su kupili izbornog agenta - inovnika tom dozvolom da pribavlja novac svim sredstvima. Moda mislite da preterujem. Hajde, onda, poaljite vagon iz neke eleznike stanice a da ne platite veliku napojnicu.

Skoro svuda e va vagon ekati nedeljama dok ne krene, a za to vreme ete gubiti interes na novac uloen u robu koja treba da se isporui. Pokuajte da ugovorite neku koncesiju u vaem Ministarstvu uma i rudnika. Moete da dajete i po dravu najpovoljnije ponude, od posla nita nee biti ako ne razdelite zamane ekove visokim inovnicima