DRAGAN M. FILIPOVI]

DRAGAN M. FILIPOVI]

KYOKUSHINJUTSU

METOD SAMOODBRANE

DRUGO IZDANJE

BEOGRAD, 2009. GODINA

Dragan M. Filipovi}KYOKUSHINJUTSU

METOD SAMOODBRANEDRUGO IZDANJE

Beograd, 2009. godine

glavni i odgovorni urednik: Marko Blagojević

recenzenti: Liu HaichaoLjubomir Vra~arevi}

majstor fotografije: Dragan K. Filipovi}

majstor kaligrafije: Chen Lifan

tehni~ki urednik: Dragan Veselinovi}

lektor: Ljiljana Zoraja

Copyright © 1999. Dragan Filipovi}sva prava zadràva autor

KYOKUSHINJUTSU

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Kada je krajem 1999. godine objavljeno Prvo izdanjeKYOKUSHINJUTSU - METOD SAMOODBRANE nisam ni slutio da}e ta knjiga ikada biti ponovo štampana. A eto, desilo se, i to isključivomzaslugom mojih u~enika iz prve generacije majstora KYOKU-SHINJUTSU stila, ~ija je obuka uglavnom bila zasnovana nametodološkim uputstvima iz pomenute knjige. U proteklih deset godina,entuzijazam i upornost mojih majstora, me|u kojima su neki zablistali ina svetskoj borila~koj sceni, doprineli su da KYOKUSHINJUTSUpreraste u Savez klubova na državnom nivou, da budisti~ki manastirŠaolin, najzna~ajnija borila~ka institucija svih vremena, prihvati ovuveštinu kao “ Srpski šaolinski pravac” i da se moje ime, kao tvorcaveštine, na|e u registru “ Evropske ku}e slavnih” . Neskromno bi bilore}i da na to nisam ponosan. Sada, kada polako ali sigurno svojuborila~ku karijeru privodim kraju, ostaje mi da se nadam da }e “ neki noviklinci” iz slede}e generacije KYOKUSHINJUTSU sledbenika, kojima jeDrugo izdanje ove knjige prevashodno namenjeno, u svakom pogleduprevazi}i i svoje instruktore i tvorca veštine.

Šaolin 19. 09. 2009. godine Mr Dragan M. Filipovi}

5

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

U krugovima jugoslovenskih majstora borila~kih ve{tina starijegeneracije Filipovi} uìva ugled eminentnog stru~njaka koji se ovom proble-matikom bavi vi{e od trideset godina. Japansku metodologiju borenja usavr{ioje kod velikog majstora Masutatsu Oyame, tvorca kyokushinkai karate stila, akineske borila~ke ve{tine izu~avao je u budisti~kom manastiru SHAOLIN uSevernoj Kini. Nosilac je visokih majstorskih zvanja: crni pojas - peti dan za jujutsu, crni pojas - ~etvrti dan za karate, i jedan je od retkih Evropljana sa titulommajstora manastira SHAOLIN. Osim borila~kih ve{tina posvetio se iizu~avanju jezika, kulture i filozofije dalekoisto~nih naroda.

Sa aspekta tuma~enja su{tine borila~kih ve{tina Filipovi} zastupa pravackoji ve{tinu prioritetno tretira kroz problem realne upotrebne vrednosti,stavljaju}i sportski i rekreativni aspekt u drugi plan. Radio je isklju~ivo uklubovima zatvorenog tipa sa malim grupama kandidata koji su izprofesionalnih razloga ~esto bili izloèni potrebi prakti~ne primene ve{tineborenja u realnim uslovima. Godinama je pratio rezultate realnih situacija krozkoje su pro{le brojne generacije njegovih u~enika, beleìo i analizirao borbenezahvate koji su doprineli “ pobedi” ili “ porazu” , i u zavisnosti od toga,menjao i dopunjavao sistem rada. Vremenom je uspostavio sopstvenumetodo-logiju obuke i razradio potpuno novi, originalni koncept samoodbrambeneborila~ke ve{tine.

6

Taj novi metod koji nije ni atraktivan ni popularan, ali je neospornoefikasan i ubita~an, u po~etku je bio prioritetno namenjen pripadnicimaspecijalnih snaga organa bezbednosti.Me|utim, ubrzo je pobudio interesovanjebrojnih majstora razli~itih borila~kih ve{tina (karate-a, judo-a, aikido-a,taekwondo-a) koji su u novom metodu otkrili idealnu nadgradnju isamoodbrambenu dopunu svojih osnovnih borila~kih pravaca. S obzirom da jemetod baziran na japanskoj borila~koj tradiciji (uz uvo|enje pojedinihspecifi~nih elemenata kineskih ve{tina), Filipovi} ga je, u ~ast svog preminulogjapanskog majstora Masutatsu Oyame, nazvao KYOKUSHINJUTSU.

Prva javna prezentacija metoda KYOKUSHINJUTSU održana je uBeogradu, u jesen 1994. Godine, pred stru~nom komisijom “ Svetskog centraza realni aikido i ju jutsu” . Tom prilikom, Filipovi} je svoj metod predstaviokao program kojim se kandidovao za majstorstvo petog dana budo veštine jujutsu. S obzirom da sam predvodio komisiju sastavljenu od vrhunskihinternacionalnih majstora-instruktora borila~kih veština moram da priznam danas je Filipovi}ev metod iskreno oduševio. Mada sam od ranije bio upoznat sasegmentima njegovog rada i ja sam tom prilikom, prvi put bio u situaciji dametod KYOKUSHINJUTSU sagledam u celosti. Posebno mi je bilozadovoljstvo što sam u metodu KYOKUSHINJUTSU prepoznao rezultatesvojih istraživanja, s obzirom da je Filipovi}, kod razrade i povezivanja jujutusu poluga, u popunosti sledio principe REALNOG AIKIDOA. Jedno-glasno smo konstatovali da kvalitet Filipovi}evog nastupa prevazilazi nivomajstorstva za koji se kandidovao. Od tada, metod KYOKUSHINJUTSU jeuvršten u program aktivnosti “ Svetskog centra za realni aikido i ju jutsu” iklasifikovan je kao jedan od alternativnih programa polaganja za visokamajstorska zvanja.

Nekoliko godina kasnije, Filipovi} je demonstrirao svoj metod uSHAOLIN-u pred najuglednijim kineskim majstorima borila~kih ve{tina.Njegov rad pobudio je veliko interesovanje i zbog niza originalnih metodo-lo{kih re{enja, zadobio podr{ku i komplimente {aolinskih majstora.

7

U prole}e 1998. godine, u organizaciji “ Ruske akademije nauka oZemlji” - katedra za borila~ke ve{tine, odràn je u So~iju (Rusija) “ Svetskikongres majstora borila~kih ve{tina” . Kao aktivni u~esnik kongresa, Filipovi}je na temu “ Novi pravci i metodologije u borila~kim ve{tinama” prezentiraometod KYOKUSHINJUTSU. Njegov rad je ocenjen najvi{im ocenama iistaknut kao zna~ajan doprinos op{tem unapre|enju borila~kih sistema. Tomprilikom, metod KYOKUSHINJUTSU me|unarodno je priznat i verifikovankao NOVI STIL samoodbrambene ve{tine JU JUTSU.

BEOGRAD LJUBOMIR VRAÂREVI]14. januar 1999. godine ~lan “ RUSKE AKADEMIJE NAUKA O ZEMLJI”

internacionalni majstor borila~kih ve{tina

8

PRVO POGLAVLJE

U V O D

JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA

JU JUTSU je samoodbrambena, defanzivna borila~ka ve{tinaproistekla iz vi{evekovne japanske ratni~ke BUDO1 tradicije. Pojam JUJUTSU spada u filozofsku kategoriju Taoizma2, s obzirom da sutaoisti~ke ideje umnogome uticale na japanske teorije o praksi, tako da jei sam naziv ove ve{tine preuzet iz jednog odlomka filozofske studije“ TAO TE \ING” 3. U prevodu na na{ jezik prvi karakter - JU (\U)4,ozna~ava pojam za meko, nenasilno izbegavanje nesuprotstavljanjem, adrugi karakter - JUTSU (\UCU), ozna~ava borila~ku ve{tinu podignutuna nivo umetnosti. Prema tome, JU JUTSU se moè prevesti kao “ bori-la~ka ve{tina nenasilnog izbegavanja protivni~kih napada.” Ideja nenas-ilnog izbegavanja napada nesuprotstavljanjem nazna~ena karakterom JU,najadekvatnije je izraèna u drevnom BUDO principu:

“NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE,NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCI -KADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI - KADA TEPROTIVNIK POVUÊ. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZRAVNOTE@E I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADASE BEZ NAPORA PRIMENJUJU UVE@BANETEHNIKE.”

Po {iroj definiciji, JU JUTSU je ve{tina samoodbrane od lai~kognapada5 (hvatom, udarcem, noèm, motkom i dr.), pravovremenom iadekvatnom primenom uve`banih i povezanih zahvata poluga, bacanja iudaraca, gde se tehnika i taktika suprotstavljaju sirovoj snazi iagresivnosti sa ciljem otklanjanja opasnosti od napada, uspostavljanjemkontrole nad protivnikom bez njegovog fizi~kog povre|ivanja.

11

Imaju}i u vidu pretpostavljeni cilj, veliki japanski JU JUTSUmajstor Morihei Ueshiba6 nagla{ava:

“POVREDITI PROTIVNIKA ZNAÎ POVREDITI SE-BE. UME]E MIRA7 PODRAZUMEVA KONTROLUAGRESIVNOSTI TAKO DA SE NE NANESEPOVREDA.”

Zbog toga je osnovni i najprepoznatljiviji tehni~ki element JUJUTSU - poluga8, kao najbezopasniji na~in nadvladavanja protivnika.

U takti~kom smislu JU JUTSU je isklju~ivo defanzivna borila~kave{tina. Primena JU JUTSU tehnike u potpunosti zavisi od ozbiljnosti,momenta, vrste i na~ina protivnikovog napada. Zna~i, kada nema napada- nema ni upotrebe ve{tine, ili kako to obja{njava majstor Ueshiba:

“U UME]U MIRA NIKAD SE NE NAPADA. NAPADJE DOKAZ DA ÔVEK NEMA KONTROLU. NIKADNE BE@ITE OD IZAZOVA BILO KOJE VRSTE, ALI NEPOKU[AVAJTE DA POTISNETE ILI KONTROLI[ETEPROTIVNIKA NA NEPRIRODAN NAÎN. NEKANAPADAÎ NASTUPE KAKO GOD @ELE, A TADA SEVI STOPITE SA NJIMA. NIKADA NE JURITE PROTIV-NIKA. PREUSMERITE SVAKI NAPAD I POSTAVITESE STABILNO NASPRAM NJEGA.”

U svojoj dugoj istorijskoj genezi, BUDO ve{tina - JU JUTSU jepermanentno menjana i dopunjavana u tehni~kom i filozofskom smislu.Tehni~ki je usavr{avana i dopunjavana novim elementima, a filozofskiprilago|avana istorijskim i socijalnim uslovima vremena i prostora kojimse {irila. Iz nje je izvedeno na desetine borila~kih pravaca i na stotinestilova, me|utim osnovna na~ela ve{tine, tj. njen samoodbrambeni idefanzivni karakter ostali su nepromenjeni do danas.

13

ISTORIJA SAMOODBRAMBENE BORILA^KE VE[TINEJU JUTSU

Kineska civilizacija, kao jedna od najstarijih i najve}ih kultura uistoriji sveta, hiljadama godina je dominirala Dalekim istokom ostavljaju-}i neizbrisive tragove u kulturama ostalih dalekoisto~nih naroda. Dalekiistok je od Kine dobio gotovo sve: filozofiju, umetnost, pismo, zanate,ve{tine... Tokom vekova, ti uticaji su se u izvesnoj meri zadràli u izvor-nom obliku, ali su vremenom neminovno poprimili obele`ja lokalnihkultura drugih dalekoisto~nih civilizacija, transformi{u}i se u kvalitativnonove i nezavisne kulturolo{ke oblike.

To se svakako odnosi i na borila~ke ve{tine. Nastale su iusavr{avale se u Kini, {irile i prenosile po dalekoisto~nim zemljama kaotekovine kineske borila~ke tradicije, da bi tokom vremena poprimileosobenosti i uticaje lokalnih borila~kih sistema, pretvaraju}i se tako unove borila~ke ve{tine. Me|utim, bez obzira na transformacije, inovacijei lokalne uticaje, tragovi kineske borila~ke tradicije ostaju prepoznatljiviu svim postoje}im borila~kim ve{tinama Dalekog istoka. To su:

a) Neraskidiva povezanost borila~kih ve{tina sa kineskomfilozofijom (konfu~ijanizam, taoizam, ~’ an budizam) ukonceptualnom, mentalnom, eti~kom i takti~kom smislu.

b) Princip perfekcionisti~kog i fanati~nog usavr{avanjatehnike borila~kih ve{tina sa tendencijom podizanja na nivoumetnosti.

Pod navedenim okolnostima odvijala se i istorijska geneza japanskeBUDO ve{tine JU JUTSU, ~ije se usavr{avanje odvijalo u ~etiri faze, odkojih su prve dve ~isto kineske, dok se tre}a i ~etvrta uslovno mogunazvati japanske.

14

PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:SHUAI JIAO

SHUAI JIAO ([uaj Djao) - kinesko nacionalno rvanje slobodnimstilom, staro je koliko i kineska civilizacija. Stru~njaci pekin{kog“ Instituta za izu~avanje tradicionalnih borila~kih ve{tina” smatraju da jepostojalo i pre uspostavljanja prve kineske dinastije XIA (2000 - 1500godine p.n.e). Kineska knjièvnost obiluje juna~kim pri~ama, narodnimlegendama i anegdotama o SHUAI JIAO borcima u kojima je apostro-firana njihova snaga, ve{tina, ~astoljubivost i avanturisti~ki duh. Hvalilisu ih konfu~ijanci zbog istan~anog ose}aja za pravdu. Hvalili su ih taoisti,kao primer usagla{enog delovanja tela i duha sa prirodom. Hvalili su ihstari ratni teoreti~ari, kao ljude sa maksimalnim predispozicijama zadobre ratnike, prema kojima treba uspostavljati kriterijume kod regruto-vanja profesionalnih vojnika.

Borila~ku ve{tinu SHUAI JIAO kineski stru~njaci tretiraju kao“ pra-ve{tinu” iz koje su kasnije proistekle sve borila~ke ve{tine Dalekogistoka bez upotrebe oru`ja. Prvobitni naziv ove ve{tine bio je JIAO LI(\ao Li) i odnosio se samo na upotrebu fizi~ke snage, ali je kasnije izme-njen u SHUAI JIAO, {to u opisnom prevodu zna~i: “ protivnika dovesti ustanje neravnoteè (JIAO), a zatim ga uhvatiti i baciti (SHUAI)” . Utehni~kom smislu, borci SHUAI JIAO koristili su sve tehnike: rva~kezahvate, bacanja i obaranja, poluge, udarce rukama i udarce nogama.Pravila borbe gotovo da nisu ni postojala. Osim moralnih na~ela, koja suod boraca zahtevala da se na svaki na~in trude da ne usmrte svog pro-tivnika, drugih pravila nije bilo. Svaka kineska provincija imala je svojstil - SHUAI JIAO borenja koji se od drugih razlikovao po favorizacijineke od raspoloìvih tehnika, svoje borce, za koje se pri~alo da su naj-bolji, i svoje lokalne {ampione za koje se tvrdilo da su nepobedivi u celojAziji.

15

U dana{nje vreme, ova drevna ve{tina se u izvornom obliku zadrà-la samo u ponekim seoskim sredinama gde se uve`bava kao segment lo-kalnog nacionalnog folklora i ima vi{e karakter igre. Borila~ka su{tinaSHUAI JIAO evoluirala je u nove forme, a favorizovanjem pojedinihtehnika i njihovom podelom na “ ve{tine hvata” i “ ve{tine udarca” izrodilisu se mnogobrojni novi borila~ki sistemi.

17

DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:SHAOLIN CHIN NA

Zbog potrebe vo|enja brojnih ratnih pohoda, kineske dinastije supodràvale i potpomagale razvoj nacionalnih borila~kih ve{tina i njihovupopularizaciju kod naroda. Pored ve{tina bez upotrebe oru`ja, potenciranesu i ve{tine sa oru`jem kao svojevrstan oblik ratnih priprema. U periodudinastije Qin (221-207 godina p.n.e.) ve{tine su poprimile svojprepoznatljivi oblik, a “ kineski boks”, “ kinesko rvanje” i rad sa oru`jemuve`bavani su u brojnim {kolama. Za njih je uveden op{ti naziv WU SHU(Vu [u) - ratni~ke ve{tine. Me|utim, svoju pravu su{tinu dobile su teknekoliko stotina godina kasnije.

Manastir SHAOLIN (Šao Lin), planinski masiv Song Šan,provincija Hnan, Severna Kina. Mesto koje je ~ove~anstvu podarilonajrafiniraniji filozofski sistem i metodologiju najubita~nijih borila~kihveština. Drevni mudraci bi rekli “ idealno – jin i jang9, suprotnosti nakojima po~iva univerzum” . Za isto~njaka jednostavno, za Evropljaninakomplikovano. S toga evropskim sledbenicima dalekoisto~nih borila~kihveština razjašnjavanje ove kontradiktornosti mora biti prezentiranoznatno šire i egzaktnije, što podrazumeva razmatranje uslova nastankaSHAOLIN-skog u~enja sa istorijskog, geostrateškog, filozofskog iopštekulturnog aspekta.

Tokom duge kineske istorije teritorija dana{nje provincije Hnansmatrana je za “ srce” Kine. Nema zna~ajnijeg istorijskog doga|aja kojidirektno ili indirektno nije bio vezan za ovu provinciju. Tu je “ ili svepo~injalo, ili se sve zavr{avalo” . Najrazvijenija regija provincije, {iraokolina administrativnog centra Zheng Zhou, ~iji stanovnici sa ponosomisti~u da su “ genetski ~isti Kinezi” , oduvek je bila poznata po

18

mudrim, hrabrim i dobro obu~enim ratnicima. Vojni pohodi bez ratnikaiz Zheng Zhou-a bili su nezamislivi.

Pokrajinom geostrate{ki dominira planinski masiv Song Shan(Song [an), ~ija ju`na strana pri podno`ju postepeno prelazi u visoravanprekrivenu gustom kedrovom {umom, ispresecanom brojnim potocima ijezerima. To ìvopisno mesto, udaljeno od puteva i gradova, nekada jepripadalo plemi}kom posedu mlade vlastelinke Shao ([ao), pa je unarodu ostalo poznato pod imenom SHAOLIN - [UMA [AO ili MLADA[UMA. Zbog blage i prijatne klime, lekovitih voda i nadaleko ~uvenihnarodnih lekara, vidara i travara, na Shaolin-skom platou su se jo{ odprastarih vremena okupljali ratnici. Pobednici su dolazili da se odmore,pobe|eni da se sklone, ranjeni i bolesni da se zale~e. Vremenom, to jepostao obi~aj, pa se na relativno malom prostoru koncentrisala brojnaskupina vrhunskih ratnika i stru~njaka za borila~ke ve{tine. Neki suostajali duè, neki kra}e, a oni, koji u principu nisu ni imali gde da sevrate, tu su se i nastanili. S obzirom da im je ve{tina bila osnovnapreokupacija, vreme su provodili u ve`banju, razmeni iskustava i teo-retskim raspravama. Osim ~isto borila~kih tema raspravljalo se, naravno,i o filozofskim problemima koji su se ticali svih ratnika, kao {to su pitanja“ ìvota i smrti” , “ smisla i besmisla” , “ dobra i zla” ...

Pred sam kraj V veka u Shaolin je do{ao indijski monah - budisti~kimisionar BA TUO. Za razliku od svojih prethodnika koji su ~etiri stotinegodina bezuspe{no poku{avali da u Kini uspostave BUDIZAM10 kaoreligiju, BA TUO nije do{ao da propoveda, ve} da se skloni od progonavlasti. Kao ortodoksni budista, vaspitavan na na~elima ~ovekoljublja,blagosti i nenasilja, nije pokazivao interesovanje za WU SHU, ali su gaizuzetno zanimale teoretske rasprave majstora. Povremeno je i samuzimao u~e{}e u tim raspravama, iznose}i stavove velikog indijskogmudraca Saqyamuni-a ([akjamuni)11 po pitanju filozofskih tema koje suzanimale ratnike. Osim toga, pokazao im je usavr{ene tehnike budisti~kemeditacije, u ~emu su majstori ve{tine otkrili optimalne mogu}nosti zafizi~ku i mentalnu relaksaciju posle napornih treninga. Tako je BA TUO

20

stekao svoje prve sledbenike, a sre}na je okolnost {to su me|u njima bilai dva najve}a majstora WU SHU-a toga doba - Hui Guang i Seng Chou,~iji su primer po~eli da slede i ostali majstori. Tako je u Shaolin-u nastalaprva budisti~ka kolonija. U osnovi je imala filozofski a ne religioznikarakter.

Trideset godina kasnije, 527. godine, u Shaolin dolazi indijskifilozof Bodhidharma (Bodidarma) - Dvadeset osmi patrijarh budizma.Umesto religije - ponudio je mudrost, umesto molitvi - meditaciju, umes-to verskih dogmi - samokultivisanje kroz praksu, umesto izbavljenja -prosvetljenje. Osnovno budisti~ko u~enje dopunio je i povezao sa drev-nim kineskim filozofskim teorijama, konfu~ijanizmom12 i taoizmom, iutemeljio novi filozofski pravac - KINESKI CH’AN BUDIZAM (ânBudizam)13. U Shaolin-u je izgradio manastir i tu ostao do kraja ìvota kaoprvi patrijarh CH’AN BUDIZMA pod imenom DA MO.

Mada se ortodoksni budizam suprotstavlja svakoj vrsti destrukcijeìvota, Bodhidharma ne samo da nije sputavao ve`banje WU SHU-a, ve}je i sam po~eo da ga praktikuje, prona{av{i re{enje ove kontradiktornostiu filozofskom kompromisu. Ve`be WU SHU-a definisao je kao prakti~nuaktivnost pogodnu za individualni razvoj li~nosti na putu ka prosvetljenjui postizanju perfekcionizma “ budinstva” 14. Osim toga, fizi~ke aspekteWU SHU tehnike, koji su ve} bili dovedeni do nivoa virtuoznosti,oplemenio je filozofskom i mentalnom nadgradnjom uvode}i nove, dotada nevi|ene aspekte u borila~ke ve{tine.

Bodhidharma je konstatovao: “ Iako je Budin put molitva za du{u,telo i du{a su nerazdvojivi. Zato }u vam pokazati metod kojim moète darazvijete mo}i i kultivi{ete fizi~ku snagu u dovoljnoj meri da budetesposobni da shvatite su{tinu Budinog puta” . Bodhidharm-in metodpredstavljao je transformaciju i integraciju indijske joga prakse,budisti~kih principa i transcendentalne kineske psihologije. Konkretno,Shaolin-ske monahe je uputio u “ tajna misti~na u~enja” , izme|u ostalih,u tajne budisti~ke meditacije koja podiè mentalne sposobnosti na nivo

21

intuitivnosti15, i tajne joga disanja, koje dovodi do realizacije upotrebnevrednosti vitalne CH’I (Î)16 energije. Uvo|enjem Bodhidharminihmetoda koncept ve{tine Shaolin-a je zaokruèn.

Te{ko je re}i da li je Shaolin WU SHU vi{e doprineo {irenjuCH’ AN budizma, ili je CH’ AN budizam vi{e uticao na {irenje WUSHU-a, uglavnom, do kraja VI veka, broj monaha u manastiru se popeo napreko dve stotine a broj njihovih svetovnih u~enika i sledbenika {irom Kinena vi{e hiljada. Zbog borbene savr{enosti, visokih eti~kih na~ela i politi~kenezavisnosti postali su najrespektivnija ratna formacija u zemlji, vankontrole i uticaja centralne vlasti, pruàju}i pomo} svakom ko je bio naliniji patriotizma, pravednosti i napretka. To je prvi uvideo car Wen Di(kasna Sui dinastija - kraj VI veka), pa je, u cilju stvaranja dobrih odnosa saShaolin-om, manastiru dodelio ogromna imanja u posed. I slede}a dinastija- Tang (po~etak VII veka) postupila je sli~no. Carskim dekretom dala jeShaolin-skim ratnicima status regularne staja}e vojske, a monaha Tan Zong-a promovisala u generala. Taj primer su (sa nekoliko izuzetaka) sledile iostale dinastije, kao i organi centralne vlasti u novijoj kineskoj istoriji,postavljaju}i Shaolin-ske monahe i njihove svetovne sledbenike na visokesavetni~ke poloàje u dràvnoj administraciji i komandna mesta u vojsci. Zauzvrat, monasi-ratnici su se uklju~ivali u skoro sva ratna dejstva, kakoprotiv stranih zavojeva~a, tako i u me|udinasti~ke sukobe, prevrate,suzbijanja oruànih pobuna. Iz bitaka su izlazili kao pobednici, a dinastijakoja je imala podr{ku Shaolin-a ostajala je na vlasti. Imaju}i to u vidu,pojedini istori~ari - stru~njaci za Daleki istok, okarakterisali su Shaolin kao“ sivu eminenciju” kineske istorije u poslednjih hiljadupetstotina godina.Na àlost, bilo je i perioda kada je Shaolin bio u nemilosti. Vi{e puta jespaljivan i zatvaran, ali se uvek veoma brzo obnavljao, u jo{ ve}oj mo}i ive}em sjaju. Do dana dana{njeg zadrào je status svetili{ta filozofije,kulture i naravno, borila~kih ve{tina.

Kao centar izu~avanja borila~kih ve{tina, Shaolin je od svogosnivanja bio mesto na koje su dolazili najve}i kineski majstori. Neki sudolazili da bi u~ili od monaha, a neke su dovodili sami monasi da bi

22

dopunili svoja znanja i unapredili nivo obuke. Tu je izvr{ena prvasistematizacija borila~kih ve{tina. Od po~etnih 700 metoda do danas sezadràlo u upotrebi 173. Obuhva}eni su zajedni~kim nazivom SHAOLINWU SHU. Po osnovnim pravcima podeljeni su na ve{tine sa upotrebomoru`ja i ve{tine bez upotrebe oru`ja, a na osnovu tehni~kih karakteristikave{tine bez upotrebe oru`ja podeljene su na ve{tine udarca i ve{tine hvata.Od ve{tina hvata, {to je, u ovom slu~aju, glavni predmet izu~avanja,najpoznatija i najrasprostranjenija je SHAOLIN CHIN NA.

SHAOLIN CHIN NA ([aolin ]in Na) je samoodbrambenadefanzivna borila~ka ve{tina. U svetu se prevodi kao “ kineska samood-brana” zasnovana na polugama i bacanjima, {to je samo delimi~no ta~no.Naziv ove ve{tine, koji u potpunosti izraàva njenu su{tinu, mogu}e jeprevesti samo opisno. Karakter CHIN (]IN) predstavlja “ brz pokretrukom i hvatanje (protivnika) prstima savijenim u poloàj kandè - upravo vreme za pravo mesto - kao kad ma~ka hvata mi{a” . Karakter NA(isto se izgovara) predstavlja “ ruku koja bez napora kontroli{e pokret iteìnu ~eki}a, koriste}i dr{ku ~eki}a kao polugu za balans” . Zbogproblema preciznog definisanja mnogi borila~ki stilovi izvedeni iz oveve{tine imaju simboli~ne nazive: “ orlova kandà” , “ tigrova kandà” ,“ zagrljaj bogomoljke” i dr. Uve`bava se kao samostalna ve{tina ili kaodopunski samoodbrambeni segment ostalih WU SHU pravaca.

Sa tehni~kog aspekta, ve{tina CHIN NA je bazirana na ~etiri grupeelemenata koji se me|usobno dopunjavaju, a ve`baju se i primenjuju ukontinuitetu. To su:

a) poluge - na zglobovima tela i tetivama oko zglobova (prsti,{ake, laktovi, ramena, vrat, vilica, ki~ma, kolena, sko~nizglobovi);b) bacanja - koja se primenjuju u toku rada poluge ili poslepoluge;c) sna`ni pritisci prstima - na vitalne ta~ke na telu (moguizazvati bol, paralizu, gubitak svesti ili smrt)

23

d) ubodni udarci prstima - na vitalne ta~ke na telu (moguizazvati bol, gubitak svesti ili smrt).

Za majstore CHIN NA po|ednako su va`ni, kako poznavanjetehnike ove ve{tine, tako i maksimalno poznavanje anatomije ljudskogorganizma. Naime, vitalni delovi tela na koje se deluje tehnikom CHINNA, precizno su definisani i podeljeni na dve vrste: a) mi{i}i, nervi,zglobovi, tetive i (pristupa~ni) vitalni organi - na koje se deluje polugom,pritiskom ili ubodnim udarcem; b) vitalne energetske ta~ke CH´ I energijena telu, tokovi, putevi i ~vori{ta CH´ I energije - na koje se delujepritiskom ili ubodnim udarcima.

Zbog toga se, kroz ve{tinu CHIN NA, paralelno izu~ava i kineskatradicionalna medicina (akupunktura, akupresura, name{tanje kostiju izglobova i dr.), pa su majstori ove ve{tine izuzetno uvaàvani i kaovrhunski narodni lekari.

SHAOLIN CHIN NA je po svom karakteru apsolutno defanzivnaborila~ka ve{tina koja pruà mogu}nost nadvladavanja protivnika bezopasnosti da bude te{ko povre|en, ili, kako bi rekli stari kineski majstori:“ Pobediti neprijatelja ne nanose}i mu bol je vrhunac borila~kih ve{tina” .Izuzetno je popularna u Kini i izu~ava se kao obavezan predmet na svimpolicijskim i vojnim akademijama. Za njenu dana{nju popularnostnajzaslu`niji je Shaolin-ski monah, veliki WU SHU majstor - XUSHIYOU (Su [ijou) koji se iz patriotskih pobuda od samog po~etkaaktivno uklju~io u Kinesku revoluciju. Ispoljiv{i veliku hrabrost i ratni~-ku sposobnost u nebrojenim bitkama postao je “ mitski” junak kineskemoderne istorije. Jo{ u toku revolucije progla{en je za narodnog heroja.Pobedu revolucije do~ekao je sa ~inom generala i do kraja ìvota ostao jena visokom poloàju u kineskoj armiji i miliciji kao blizak saradnikpredsednika Mao Cedung-a. Za vreme svoje svetovne karijere maksi-malno se zalagao da se SHAOLIN WU SHU, a posebno CHIN NA,masovno i studiozno uve`bavaju u svim sredinama kineskog dru{tva.

Ova drevna ve{tina, osim u Kini, stekla je popularnost i u celojAziji, a praktikuje se pod razli~itim imenima uz znatne i neznatne

24

metodolo{ke razlike. Njena popularnost je posebno do{la do izraàja uJapanu, gde je prihva}ena kao nacionalna ve{tina i usavr{ena pod imenomJU JUTSU.

25

TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:DAITO RYU AIKI JU JUTSU

Istorija Japana je istorija ratova. Kada nisu bili u ratu sa drugimnarodima Japanci su ratovali izme|u sebe. A naj~e{}e su ratovali izme|usebe. To je doprinelo da ratnici postanu najpoznatije i najcenjenijeli~nosti japanske istorije i kulture, a ratni~ke - borila~ke ve{tine, sinonimza Japan. Za japansku haiku17 poeziju ili sumye18 slikarstvo prose~nigra|anin sveta je mo`da ~uo, a mo`da ne, ali za samuraje, dùdo i karate~uli su sigurno svi.

Na po~etku odeljka o istorijskoj genezi JU JUTSU naglasio sam dase ceo Daleki istok istorijski i kulturolo{ki razvijao pod dominantnimuticajem Kine, {to se svakako odnosi i na Japan. Me|utim, japanskiprimer je karakteristi~an po tome {to je ovaj vredan i fanati~no uporannarod do te mere razvio i unapredio preuzete tekovine kineskecivilizacije, da ih je pretvorio u potpuno nove kvalitativne forme saupe~atljivim japanskim nacionalnim atributima. Borila~ke ve{tine susamo jedan od primera. Jo{ u ranim fazama japanske istorije, borila~keve{tine su donete iz Kine, da bi tokom narednih vekova potpunopoprimile japanska obele`ja, tako da ih danas tretiramo kao deo japanskeborila~ke tradicije.

U istoriji Japana razdoblje prelaska iz anti~kog doba u epohu na{eere naziva se period - Yayoi (Jajoi), i trajalo je od 300. godine p.n.e. do250. godine n.e. Yaoi su preci dana{njih Japanaca i smatra se da su nastalime{avinom Kineza i Korejanaca sa lokalnim domoroda~kim stanovni{-tvom koje je naseljavalo japanska ostrva u praistorijskom dobu (Jomon).@iveli su u strogo podeljenim plemenskim zajednicama od kojih sukasnije nastale japanske feudalne porodice.

26

Osnovna preokupacija plemenskih (klanovskih) stare{ina bili su~esti lokalni ratovi, zato {to je svako pleme poku{avalo da nasilnouspostavi dominaciju nad ostalima, u cilju {irenja svojih poseda. Utakvim istorijskim okolnostima najva`niji deo stanovni{tva bili su ratnici,kojima je, tokom vremena, ratovanje postalo osnovno zanimanje.

Oru`je i oprema bili su kineskog porekla, s obzirom da su kineskitrgovci iz perioda Han i Wei dinastija odràvali ~este trgovinske veze sajapanskim ostrvima. U upotrebi su bili ma~, koplje, luk i strela ihelebarda, a metodologija uve`bavanja i kori{}enja oru`ja bila je upotpunosti preuzeta iz kineskog WU SHU-a.

Oko 300. godine, porodi~ni klan Yamato (Jamato) postepenopreuzima primat u lokalnim sukobima, a u narednih sto godina, vojnomsilom i mudrom politikom ostvaruje dominaciju nad svim ostalimplemenima. Stvara se “ labav” plemenski savez. Da bi dugoro~no osigu-rali vladaju}u poziciju, ~lanovi klana Yamato sebe progla{avaju zadirektne potomke boginje Sunca, Amaterasu - vrhovnog boànstva[intoizma19, {to im je, osim fakti~ke, osiguralo i duhovnu vlast. Tako jeporodica Yamato uspostavila prvu japansku dinastiju i prvu dràvu, aistorijski period od 300-710 godine naziva se YAMATO period.

Osnovna karakteristika Yamato perioda je preuzimanje i kopiranjekineske kulturne tradicije na svim poljima. Dràvna vlast i administrativ-ni sistem organizuju se po ugledu na kineski (“ Shotoku - Ustav od 17propisa” i “ Taika-reforme” ), konfu~ijanizam i taoizam se prihvatajukao fundamentalni filozofski pravci, a kinesko pismo ulazi u zvani~nuupotrebu u japanski jezik. Godine 538. u Japan je do{ao budizam. Novareligija je sa dobrodo{licom do~ekana od strane vladaju}eg staleà,veoma brzo je stekla veliki broj sledbenika i postala dràvna religija,paralelno sa {intoizmom.

U me|uvremenu, centralna vlast je i dalje bila slaba u odnosu napojedine mo}ne plemenske vo|e koji su predstavljali mnoge klanove, auspostavljanjem dràvno-administrativnog sistema, politi~ki uticaj

28

Yamato dinastije je potpuno opao i njihovu ulogu sveo na ceremonijalni({into - ritualni) simbol dràve. êsto su izbijali lokalni ratovi izme|uplemenskih i klanovskih vo|a sa ciljem pro{irivanja poseda, uspostav-ljanja dominacije i preuzimanja fakti~ke vlasti na Yamato dvoru.

Sloj profesionalnih ratnika i dalje je bio zna~ajan faktor u japans-kom dru{tvu. Vo|e klanova su izdvajali zna~ajna sredstva za pobolj{anjenjihove opreme i oru`ja, a vojna obuka je znatno usavr{ena, po ugledu nakinesku. Uve`bavanje upotrebe oru`ja (koplje, helebarda, ma~) uvedenoje kao obavezna praksa pod op{tim nazivom BU JUTSU20 (BU DJUCU)- ratni~ke ve{tine, {to je, ustvari, bukvalni prevod naziva kineskemetodologije WU SHU (pi{e se identi~nim karakterima).

U ovom periodu, prvi put se u Japanu pojavljuju i borila~ke ve{tinebez upotrebe oru`ja. Prema kineskim izvorima, te ve{tine su do{le u Japanzajedno sa kineskom tradicionalnom medicinom za koju je vladalo velikointeresovanje. Izvestan broj japanskih narodnih lekara, koji su pro{liobuku kod kineskih stru~njaka, neminovno su u procesu obuke bili umogu}nosti da ovladaju i ve{tinom CHIN NA, imaju}i u vidu da sumajstori CHIN NA istovremeno bili ~uveni i kao vrhunski stru~njacitradicionalne medicine. Pomenuta znanja, kako u oblasti medicine, tako io ve{tini CHIN NA, ~uvana su kao porodi~ne tajne stotinama godina iprenosila su se sa generacije na generaciju, a ste~ena iskustva razme-njivana su samo u zatvorenim krugovima. [ire interesovanje za ovuborila~ku ve{tinu pojavilo se znatno kasnije.

Proces feudalizacije Japana odvijao se kroz periode NARA (710-784) i HEIAN (794-1185). Zemljoposednici se raslojavaju na sitne ikrupne, sa tendencijom da sitni nestanu, a krupni postanu jo{ krupniji. Uprvi plan izbijaju najmo}nije feudalne porodice koje na svojim posedimaformiraju vlast po sopstvenom naho|enju. Oni uvode svoje zakone, svojeporeze i sopstvene privatne vojske pla}enika. Carska vlast postoji samo uceremonijalnom smislu. Umesto cara, dràvom vladaju najmo}nije feu-dalne porodice koje dominiraju nad Yamato dvorom. Fakti~ku politi~ku

29

vlast zadobijaju ili lukavstvom, poput porodice Fujiwara, koja jesklapanjem brakova sa carskom porodicom preuzela organe centralnevlasti (dostigla vrhunac 1016. godine kada se Michinaga Fujiwara prog-lasio za kampaku - regenta) ili ratom do istrebljenja, kakav je vo|enizme|u porodica Taira i Minamoto. Naime, porodica Taira je lukavstvomi intrigama potisnula Fujiwara (Fu|ivara) plemi}e sa klju~nih mesta uorganima centralne vlasti Japana, dok je porodica Minamoto stekla velikumo} vode}i uspe{ne ratne pohode na severu, gde su pokorili region ostrvaHonshu i pripojili ga Japanu. Godine 1159. dolazi do prvog sukoba okovlasti izme|u ove dve porodice kada pobe|uje klan Taira, a Komori Tairapostaje “ kampaku” i vlada zemljom narednih desetak godina.

Nakon Komorijeve smrti, klanovi Taira i Minamoto zapo~injuodlu~uju}i rat do istrebljenja koji je poznat u japanskoj istoriji kao“ Gempei rat” 21 (1168-1178). Pobedio je klan Minamoto, a porodicaTaira masakrirana je do poslednjeg ~lana. Yoritomo Minamoto postajeneprikosnoveni gospodar Japana i biva izabran za prvog stalnogSHOGUN-a ([ogun - veliki general, vojni diktator).

Za istoriju Japana, kao i za istoriju borila~kih ve{tina, od posebnogje zna~aja jedan dru{tveni proces koji se u me|uvremenu odvijao. To jeuspostavljanje nove, ratni~ke klase - SAMURAJA. Samuraj u osnovnomprevodu zna~i vitez pratilac - telesna garda, da bi se kasnije transformisaou pojam “ sna`ni plemeniti ratnik” . Samuraji su ponikli iz slojaprofesionalnih vojnika BU SHI (Bu{i - ratnici), koji su u~estvovali ustalnim borbama za vlast izme|u tri glavna feudalna klana - Fujiwara,Taira i Minamoto. Postali su dru{tvena klasa u periodu izme|u XI-XIIIveka. Vremenom je do{lo do raslojavanja unutar njihove klase, pa susamuraji, koji su bili u rodbinskim odnosima sa vladaju}om klasompostajali plemi}i, dok su drugi ostajali u slu`bi gospodara kao pla}enici imogli su unaprediti svoj status samo u slu~aju velikih individualnihzasluga. Bili su apsolutno lojalni svom feudalnom gospodaru i glavnioslonac njegove mo}i. Za uzvrat su dobijali u posed imanja i dru{tvenistatus.

30

Rani samuraji bili su stru~njaci u borbi na konju i na tlu. Osnovneratni~ke (BU JUTSU) ve{tine su uve`bavali prema sopstvenom naho-|enju i afinitetima. Borila~kim ve{tinama bez upotrebe oru`ja nisupridavali zna~aj. Ne{to kasnije, samurajske porodice po~inju da razvijajui uobli~avaju sopstvene, tajne metode uve`bavanja i primene ratni~kihve{tina, iz ~ega su nastali brojni borila~ki stilovi i pravci. Naj~uveniju inajkompleksniju metodologiju razvio je klan Minamoto, {to se pokazalokao odlu~uju}i faktor njihove pobede nad klanom Taira. Njihov borila~kisistem nastao je 850. godine i nazvan je MINAMOTO RYU (Minamotorju - borila~ki stil porodice Minamoto). Car Seiwa Tenno, sa kojim jeporodica Minamoto u me|uvremenu uspostavila rodbinske odnose prekobra~nih veza, progla{en je osniva~em ovog stila, ~ime mu je ukazanaposebna ~ast pred samurajskom klasom.

Poslednji unuk Seiwa Tenno-a - SHINARA SABURU MINAMO-TO YOSHIMITSU (1036 - 1127), veliki samuraj i ratni komandant klanaMinamoto, tehni~ki je unapredio i stilski zaokruìo MINAMOTO RYUBU JUTSU. Prema sopstvenom iskustvu i iskustvu svojih najsposobnijihsamuraja, precizno je podelio pravce, oblike i metodolo{ke nivoeborila~ke obuke, pa je Yoshimitsu-ov sistem obuhvatao: KYU JUTSU(Kju |ucu - ve{tina ga|anja lukom i strelom), YARI JUTSU (jari |ucu -ve{tina borbe kopljem) i KEN JUTSU (Ken |ucu - ve{tina borbe ma~em).Samuraji su bili obavezni da ove ve{tine uve`bavaju za upotrebu uborbama na konju i na tlu.

Prema legendi, Yoshimitsu je izmislio borbenu taktiku kruènjaoko protivnika i iznenadnog napada - “ kao pauk koji vreba i dovr{avaplen uhva}en u mreù” . Osim toga, pokazao je veliko interesovanje zaizu~avanje borila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, na ~emu se posebnoangaòvao njegov stariji brat Yoshiie. Yoshimitsu-ova ve{tina uve`bava-la se i usavr{avala kao porodi~na tradicija iz generacije u generaciju, a jo{za njegovog ìvota dobila je novi naziv - DAITO RYU (Daito Rju),prema tvr|avi i zamku DAITO, u kome je Yoshimitsu ìveo i podu~avao.

31

Po preuzimanju apsolutne vlasti u Japanu i progla{enju zaSHOGUN-a, Minamoto Yoritomo je za centar svoje vladavine izabraograd Kamakura, gde je ustanovio novu vladu - Kamakura BAKUFU(vlada vojnih stare{ina - vojna hunta). Tako zapo~inje novo razdobljejapanske istorije, period KAMAKURA (1185-1333). Organi vlasti ikompletna dràvna administracija (kao i u prethodnom periodu, samomnogo efikasnije) organizuju se po ugledu na kineski sistem. Dràva jefunkcionisala stabilno sve do Yoritomo-ve smrti 1199. godine. Tadadolazi do oruànog sukoba oko vlasti izme|u KAMAKURA BAKUFU iCarskog dvora u Kyotu. Snage BAKUFU pod komandom Hojo (Hodò)klana pobe|uju carsku vojsku i ponovo uspostavljaju kontrolu nad celomzemljom, a vlada BAKUFU nastavlja da funkcioni{e pod vo|stvomSHOGUN-a iz porodice Hojo.

Mir, koji je trajao sve do 1274. godine, prekinula je mongolskainvazija na Japan. Japanska vojska prvi put se susrela sa tako brojnom i(za ono vreme) modernom silom. Me|utim, za samo nekoliko ~asovabitke, ogromna mongolska invaziona flota je morala da se povu~e zboglo{ih vremenskih uslova, {to je za samuraje bio spas od sigurnog poraza.Isti slu~aj ponovio se i prilikom druge mongolske invazije 1281. godine.Pored opse`nih odbrambenih priprema, Japanci su bili svesni da njihovotpor moè trajati samo nekoliko nedelja, ali je mongolski napad ponovoodbijen, jer je veliko nevreme razbilo njihovu flotu. KAMAKURABAKUFU je, sticajem okolnosti, iz ovog rata iza{la kao pobednik, me|u-tim, opse`ne odbrambene pripreme i unutra{nje politi~ke nesuglasicepotpuno su oslabile njenu mo}. To je u pogodnom trenutku iskoristio carGo-Daigo, pa je, sa relativno malom vojnom silom, 1333. godine uspeoda je zbaci sa vlasti.

32

Glavna kulturolo{ka karakteristika KAMAKURA perioda je prodorkineskog CH’ AN budizma u Japan.Mada je budizam, kao dràvna religijabio u punom usponu, CH’ AN budisti~ko u~enje se na ovom prostoruustalilo tek sredinom XII veka. Kineski CH’ AN monasi su pose}ivaliJapan i u prethodnim stole}ima, ali je tek u KAMAKURA periodu, kada jezapo~ela stalna razmena kineskih i japanskih monaha, CH’ AN ustoli~enpod japanskim nazivom ZENBUDIZAM. Smatra se da je prvi osniva~ ZENbudizma u Japanu bio EISAI (1141 - 1215), koji je posle izu~avanjaCH’ AN filozofije u Kini sagradio prvi ZEN mana-stir u Hakati (Kiju{iju)i osnovao sektu RINZAI 1191. godine pod pokroviteljstvom SHOGUN-aMinamoto-a. Drugu glavnu struju ZEN budizma u Japanu osnovao je velikiu~itelj DOGEN (1200 - 1253) pod nazivom SOTO u provinciji Echizen(E}izen). ZEN se na japanskom tlu razvijao pod patronatom SHOGUN-a iBAKUFU vlade. Mo}na porodica Hojo, koja je nasledila ratni~ku porodicuMinamoto, obezbedila je ZEN budizmu za{titu i odane sledbenike.SHOGUN Hojo Takiori, koji je i sam dostigao prosvetljenje pod uticajemkineskih u~itelja, sagradio je hram Kencho (1253. godine) u kome je ZENpraktikovan na neiskvaren, kineski na~in, i za prvog sve{tenika hramapostavio kineskog CH’ AN monaha Lan Chi Tao Lung-a.

S obzirom da se ZEN bazirao na vi{evekovnoj tradiciji CH’ ANbudisti~kih monaha-ratnika manastira SHAOLIN, u Japanu je prihva}en,pre svega, kao ratni~ka filozofija. Samuraji svih nivoa i poloàja, odSHOGUNA pa naniè, u ZEN-u su prepoznali svoju filozofiju postojanja.U svojoj jednostavnosti i nedore~enosti, ZEN je pruìo mogu}nostsvakom ratniku da prona|e, ili bar da potraì minimum mentalnogbalansa, za kojim vape ljudi koji su predodre|eni da im smrt bude bliàod ìvota. Prema definiciji D.T. Suzuki-ja22: “ ZEN ne raspolaè bilokakvom doktrinom ili filozofskim u~enjem, bilo kakvim zbirom pojmovaili intelektualnih formula, osim {to poku{ava da ~oveka oslobodi odropstva ra|anja i umiranja putem sebi svojstvenih intuitivnih na~inarazumevanja” . Najkra}e re~eno, ZEN je ponudio prihvatljiv modus indi-vidualnog prevazilaènja straha od smrti.

33

[irom Japana nikli su brojni ZEN budisti~ki hramovi i manastiri ukojima je izu~avana CH’ AN filozofija i praktikovana meditacija. Me|unjima bilo je i takvih koji su u potpunosti preuzeli izvornu praksukineskog manastira SHAOLIN, u kojima se, osim filozofije i meditacije,mentalno i fizi~ko oplemenjivanje postizalo kroz usavr{avanje borila~kihve{tina. Borila~ki sistem japanskih ZEN monaha zvao se SHORINJIKEMPO ([orin|i Kempo), {to je japanski naziv za kinesku ve{tinuSHAOLINSU CHUAN FA ([aolinsu ûan Fa - borbeni metod manastira[aolin). Potenciran je samoodbrambeni, defanzivni aspekt, a uve`bavanesu varijante “ kineskog boksa” , samoodbrambene tehnike CHIN NA ive{tina borbe motkom. Smatra se da su ZEN monasi prvi upotrebilijapanski termin JU JUTSU za tehniku samoodbrane.

ZEN je izvr{io presudni uticaj na japanske borila~ke ve{tine. Ufilozofsko-psiholo{kom smislu, u okviru priprema za primenu ve{tine urealnim uslovima, kao prioritetni zadatak potencirano je “ mentalnoizdizanje nad protivnikom i situacijom”, {to je postavljeno kao preduslovza pravovremeno, adekvatno i usagla{eno delovanje tela i duha. Umetodolo{kom smislu, ZEN monasi, koji su odràvali stalne veze saKinom, bili su u mogu}nosti da permanentno prate aktuelne inovacijekineskih WU SHU majstora i ta saznanja prenose samurajskimporodicama, pod ~ijim su patronatom egzistirali.

Tokom perioda Kamakura, tajni borila~ki metod porodi~nog klanaMinamoto unapre|en je bitnim kvalitativnim dopunama. PotomciYoshimitsu-a koristili su sve raspoloìve mogu}nosti za nadgradnjuporodi~ne ve{tine, tako da su i dalje neprikosnoveno dràli primat uodnosu na stilove drugih klanova. Iskustva iz rata sa Mongolima, pokazalasu da su samuraji najuspe{nije delovali u uslovima borbe na tlu, u bliskojborbenoj distanci. Iz tih razloga, u stilu DAITO RYU, izvr{ene sukorekcije borila~ke obuke, tako {to je u prvi plan stavljena ve{tina borbema~em - KEN JUTSU. Ma~ je postao osnovno oru`je samuraja. Poredtoga, uslovi bliske borbe nametali su potrebu temeljnijeg izu~avanjaborila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, {to je “ na velika vrata” , uvelo JU

34

JUTSU pod nazivom - TAI JUTSU, u redovni program samurajskeobuke23. Posebna pogodnost kod doterivanja porodi~nog stila bila je i ta,{to je klan Minamoto od po~etka podràvao razvoj ZEN budizma, pa su immonasi uvek stajali na raspolaganju za preno{enje novih (tajnih) tehni~kihi metodolo{kih iskustava kineskih borila~kih ve{tina. U me|uvremenu,stariji sin Yoshimitsu-a - MINAMOTO YOS-HIKIYO, preselio se uprovinciju Kay gde je osnovao novi ogranak porodice pod imenomTAKEDA. Nastavio je da usavr{ava ve{tinu svog oca i nadgradio DAITORYU, uvo|enjem teoretskih i prakti~nih znanja iz oblasti taktike ratovanja.

Razdoblje narednih 300 godina japanskog srednjovekovnogfeudalizma je razdoblje “ gra|anskih ratova” i obuhvata istorijskeperiode MUROMACHI (1333-1573) i AZUSHI-MOMOYAMA (1573-1603). Car Go-Daigo, koji je uspeo da pobedi Kamakura BAKUFU ipovrati carsku vlast u Kyoto, nije zadobio podr{ku mo}nih feudalaca.Vladao je zemljom samo tri godine (do 1336. god.) kada ga je sa vlastizbacio samurajski klan Ashikaga. Takauji Ashikaga proglasio se zaSHOGUN-a i u severnom Kyotu formirao vladu MUROMACHIBAKUFU. Istovremeno, dolazi do rascepa u carskoj porodici, pa se uKyoto-u formiraju dva dvora “ Ju`ni dvor” , kojim vlada svrgnuti car, i“ Severni dvor” , kojim formalno vlada deo carske porodice koju jepostavio klan Ashikaga. Carsko “ dvovla{}e” trajalo je oko 50 godina uzstalne bitke izme|u relativno izjedna~enih snaga sve do 1392. godine,kada je “ Ju`ni dvor” napokon osvojen. MUROMACHI BAKUFU saSHOGUN-ima iz klana Ashikaga osvaja ograni~enu vlast u centralnimprovincijama, {to im je i bio cilj, ali u toku XV i XVI veka gubi svakipoliti~ki uticaj. Sva vlast na {iroj teritoriji zemlje bila je u rukamalokalnog samurajskog plemstva, DAIMYO-a, ~iji su se uzajamni odnosikretali od stvaranja “ labavih” saveza, do rata “ svako protiv svakog” .Svaki DAIMYO imao je samo jedan cilj - da postane SHOGUN.

Tako je i jedan od najmo}nijih DAIMYO-a - Oda Nobunaga, kojije vladao provincijom Owari, zapo~eo proces ujedinjavanja samurajskihklanova sa namerom da uspostavi kontrolu nad celim Japanom. Godine

35

1573. zauzeo je Kyoto, zbacio sa vlasti MUROMACHI BAKUFU i sebeproglasio za novog SHOGUN-a. Ostao je zapam}en kao najmo}nijiSHOGUN u japanskoj istoriji koji je mudro i strpljivo, vi{e godina,pripremao uslove za osvajanje vlasti. Njegova mo} bazirala se na triosnovna vojno-politi~ka faktora. Kao prvo, uspostavio je korektan idugoro~no osmi{ljen vojni savez - triumvirat, sa dva mo}na samurajskaklana - Hideyoshi i Tokugawa. Zatim, prvi je uspostavio ~vrste veze saportugalskim, a kasnije i sa drugim evropskim moreplovcima, trgovcimai izaslanicima (koji su od 1542. godine po~eli da dolaze u Japan), preu-zimaju}i monopol na kupovinu vatrenog oru`ja kojim je naoruào svojumnogobrojnu vojsku. Na kraju, pruào je maksimalnu pomo} katoli~kimmisionarima na planu prodora katoli~anstva u Japan, koji su mu za uzvratobezbedili neograni~enu materijalnu i logisti~ku podr{ku.

Po{to se ustoli~io u Kyoto-u i prvi u Japanu modernizovao svojuvojsku, opremiv{i je vatrenim oru`jem, Nobunaga je nastavio saeliminacijom preostalih neprijatelja, koji su predstavljali smetnju njego-voj nameri da zagospodari celim japanskim prostorom. Glavni protivnicisu mu bili: samurajski klan Takeda - potomci i naslednici mo}ne ratni~keporodice Minamoto, koji su vladali isto~nim provincijama, samurajskiklan Hojo - koji je sa respektivnom vojnom silom vladao severnimprovincijama, kao i pojedine militantne budisti~ke sekte, posebno ZENbudisti~ke, koje su bile jako mo}ne i uticajne {irom zemlje.

Prve na udaru bile su budisti~ke sekte, i to iz vi{e razloga: Istorijskisu bile vezane za samurajske klanove Takeda (Minamoto) i Hojo, pa,samim tim i “ prirodni” neprijatelji Nobunage. Zatim, bile su pod spolj-nopoliti~kim uticajem Kine, a Nobunaga se vezao za evropske uticaje.Osim toga, obra~un sa budisti~kim sektama Nobunaga je prikazivao kaosvoj doprinos {irenju katoli~anstva. Rat protiv budisti~kih sekti zapo~et je1571. godine i traja}e narednih desetak godina. Za to vreme uni{teno jemnogo budisti~kih hramova i manastira, a monasi su bili prinu|eni da sesklone u nepristupa~ne planinske predele ili da potraè uto~i{te naimanjima feudalaca koji su im bili naklonjeni.

36

Godine 1575., uz pomo} vatrenog oru`ja i moderne evropsketaktike ratovanja, Nobunagine snage porazile su mo}ni ratni~ki klanTakeda. Me|utim, njegov trijumf je iznenada prekinut 1582. godine, kadaje do{lo do pobune samuraja pod komandom generala Akechi-a.Nobunaga je ubijen, a njegov zamak Azushi zauzet. Nobunagin prvisaveznik - Toyotomi Hideyoshi, brzo je reagovao, ugu{io je pobunu inastavio proces koji je njegov prethodnik zapo~eo. Hideyoshi je 1590.godine, kao novi SHOGUN, sa mo}nom i modernom vojskom pobediosamurajski klan Hojo i Japan je ponovo bio ujedinjen.

Da bi osigurao neprikosnovenu vlast u ~itavoj zemlji, Hideyoshi jeporu{io mnoge zamkove koji su bili izgra|eni za vreme “ gra|anskograta” , i ve} 1586. godine zapo~eo proces takozvanog “ lova na ma~eve” ,odnosno, konfiskaciju oru`ja od verskih institucija i provincijskihfeudalaca. Feudalcima je drasti~no ograni~io broj samuraja kojima je bilodozvoljeno da budu stacionirani i aktivni isklju~ivo u zamkovima, bezmogu}nosti da kontroli{u teritoriju.

U me|uvremenu, uticaj katoli~kih misionara je izuzetno porastao,posebno u zapadnim provincijama, a mnogi jezuiti i franjevci su se veomaagresivno odnosili prema doma}im shinto i budisti~kim institucijama, {toje izazvalo revolt kod naroda. To je postalo smetnja Hideyoshi-ju zautvr|ivanje apsolutne vlasti i kontrole nad narodom, pa je sproveoprogon katoli~kih misionara i ubrzo suzbio svaki njihov uticaj.

Hideyoshi je od Japana napravio mo}nu militantnu dràvu. Ta mo}ga je navela da preceni mogu}nosti svoje vojske i napravi fatalnupoliti~ku gre{ku. Godine 1592. izvr{io je invaziju na Koreju sa nameromda okupira Kinu. Stigao je do Seula odakle ga je, mnogo ja~a kineskavojska potisnula. Hideyoshi se tvrdoglavo branio sve do 1598. godine,kada ga je kineska vojska definitivno potisnula iz Koreje. Iste godineHideyoshi je umro, a na njegovo mesto dolazi preostali ~lan “ triumvirata”- Tokugawa, kao najmo}niji ~ovek Japana.

37

Razvoj borila~kih ve{tina - BU JUTSU u srednjovekovnom,feudalnom Japanu, odvija se u pravcu perfekcionisti~kog zahteva datradicionalne borila~ke ve{tine zadrè primat u odnosu na novouvedenovatreno oru`je. Naime, vatreno oru`je je ostvarilo apsolutnu takti~kusuperiornost u bitkama ve}ih razmera, me|utim, u sukobima na bliskomodstojanju, u individualnim borbama ili borbama manjih grupa ratnika,posebno no}u i u uslovima smanjene vidljivosti, samurajski ma~ je ostaoneprikosnoven. Iskusni samuraji - majstori ve{tina, formiraju brojneporodi~ne {kole - KEN JUTSU sa potpuno orginalnom japanskom tak-tikom i tehnikom borenja.

Borila~ke ve{tine bez upotrebe oru`ja, tako|e doìvljavaju svojnapredak. Tajna porodi~na znanja japanskih narodnih lekara koji suovladali kineskim tehnikama samoodbrane, borila~ke metode ZENbudisti~kih monaha i pojedinih samurajskih klanova koji su usavr{avaliJU JUTSU, po~inju da se beleè i sistematizuju, sa opisnim crteìmapoluga i zahvata pod op{tim nazivom DENSHO (Den{o) rukopisi. Jo{ odperioda Muromachi (pre uvo|enja u upotrebu vatrenog oru`ja)potencirano je uve`bavanje bliske borbe KUMI UCHI (kumi u~i) koje seoslanjalo na tradicionalno samurajsko “ rvanje u oklopu” KOGUSOKUi nadogra|eno tehni~kim elementima JU JUTSU iz DENSHO rukopisa.Iz toga su, oko 1532. godine, nastali prvi JU JUTSU pra-stilovi, me|ukojima su najpoznatiji bili TAKENOUCHI RYU, SEKIGUCHI RYU,KYUSHIN RYU, KITO RYU, TENSHIN SHINYO RYU i drugi.Me|utim, apsolutni primat u svim borila~kim ve{tinama zadrào je klanTakeda sa svojim porodi~nim stilom DAITO RYU.

Stare{ina klana - TAKEDA HARUNOBU SHINGEN (1520-1573),gospodar provincije KAY, jedan je od najve}ih japanskih vojskovo|a kojise tokom XVI veka borio za prevlast u centralnom Japanu. Ostvario jeizuzetne ratne uspehe zahvaljuju}i svom talentu i ambicijama, ali iefikasnom porodi~nom sistemu ratni~kih ve{tina DAITO RYU (koji je isam nadgradio dodavanjem proverenih prakti~nih metoda vojne strategije“ KOSYU RYU GUNPO” ), kao i grupi svojih odanih pratilaca, ratnih

38

komandanata njegove vojske. Takedini pratioci i savetnici dali su velikidoprinos, kako neposrednim u~e{}em u vo|enju ratnih operacija, tako i naplanu unapre|enja borila~kog sistema DAITO RYU. To su bili SanadaYukitaka - stru~njak za ve{tinu SENPO (gerilska taktika), Sanada Masa-yuki - stru~njak za ve{tinu NIN JUTSU ({pijunaà), Sanada Yukimura,jedan od najve}ih samuraja svih vremena - stru~njak za primenu NINJUTSU taktike tajnih borbenih operacija u neprijateljskoj pozadini,Yamamoto Kansuke - veliki prakti~ar i teoreti~ar borila~kih ve{tina,Obata Toramori i Obata Kanbei Kagenori, ratni komandanti - stru~njaciza strategiju “ KOSYU RYU” .

Ratnici klana Takeda nizali su pobedu za pobedom sve do sukobasa Oda Nobunagom, ~ija je vojska bila opremljena vatrenim oru`jem.Me|utim, i pored toga, Takeda je u nekoliko bitaka za redom pobedioNobunaginu vojsku, uspe{no suprotstavljaju}i hrabrost i ve{tinu svojihratnika modernoj vojnoj tehnologiji. U jednom okr{aju, 1572. godine,Shingen Takeda je pogo|en pu{~anim zrnom, od ~ega je ubrzo umro. Toje ozna~ilo “ po~etak kraja” njegovog klana24. Stare{instvo nad klanom ivojskom preuzima njegov sin - TAKEDA KATSUYORI. U presudnojbici, poznatoj u japanskoj istoriji kao “ Nagashino no Kassen” , koja seodigrala 21. 05. 1575. godine, Katsuyori je sa 15.000 elitnih samuraja na-pao Nobunagine poloàje i bio poraèn. Moderno vatreno oru`je pokaza-lo je svu mo} koju donosi novo doba i 12.000 samuraja - ponos provinci-je KAY, poginulo je od pu{~anih plotuna. Takeda Katsuyori izvr{io je ri-tualno samoubistvo, kako je i dolikovalo velikom ratniku toga doba.

U me|uvremenu, aprila 1573. godine, mladi KUNITSUGOTAKEDA (1551-1592), odneo je njihovom savezniku Ashina Moriuji-u, gospodaru provincije Aizu, testament Shingen Takede, sa zave{tenjemmudrog Shingen-a da u slu~aju propasti klana Takeda preuzme patronatnad delom njegove porodice da se loza Takeda ne bi ugasila. Ashinaprihvata zave{tenje kao ~ast i obavezu, a Kunitsugo-u poklanja zamak iveliko imanje, sa molbom da tu ostane kao majstor - u~itelj borila~kihve{tina, na {ta Kunitsugo, nemaju}i drugi izbor, pristaje. Tako je tajna

39

ve{tina Minamoto Yoshimitsu-a, koja je bila preno{ena sa generacije nageneraciju Takeda samuraja iz provincije KAY, posredstvom TakedaKunitsogu-a preneta na samuraje iz provincije Aizu.

Samurajski klan Aizu od ranije je bio poznat po negovanju tradicijeborila~kih ve{tina, sa vrlo razvijenom i naprednom metodologijom BUJUTSU. U tome su glavno mesto zauzimale porodice Ashina i Saigo savisoko usavr{enim ve{tinama KEN JUTSU i JU JUTSU. Tajna ve{tinaklana Aizu nazivala se OSHIKIUCHI ili GOTEN JUTSU i u celini je biladostupna samo ~lanovima klana visokog ranga - HATAMOTO, dok suostali samuraji mogli da je upoznaju tek u segmentima, bitnim zaobavljanje svojih redovnih du`nosti. Karakteristi~no je da se Aizu ve{tinanije odnosila samo na tehnike borenja i strategiju ratovanja, ve} je kroznju bila obuhva}ena i etika, filozofija, protokol, etikecija, pa ~ak i shintorituali. Borbena tehnika delila se na dve vrste: borba na otvorenom{irokom prostoru, gde su dominirale ve{tine KEN JUTSU, YARI JUTSUi NAGANATE (helebarda), i borba u zatvorenom uskom prostoru gde jedominirala ve{tina JU JUTSU.

Takedina ve{tina zauzela je visoko mesto u ovom sistemu, vr{e}iveliki uticaj na ve{tinu klana Aizu, ali je i sama bila podlo`na njihovomuticaju. Kako su se srodile porodice Takeda i Aizu u porodi~nu linijuTAKEDA-AIZU, tako su se srodile i tajne ratni~ke ve{tine DAITO RYUi GOTEN JUTSU u jedinstven pravac - DAITO RYU AIKI BU JUTSU.S obzirom da pojam BU JUTSU obuhvata {irok dijapazon borila~kihve{tina, ve{tina borenja bez upotrebe oru`ja obuhva}ena ovim sistemom,dobila je naziv DAITO RYU AIKI JU JUTSU. U naziv i definicijuve{tine uveden je pojam AI-KI kao posebna filozofska i mentalnakategorija borila~ke metodologije. Pojam AI u bukvalnom prevodu zna~isusret - uskla|ivanje, dok je pojam KI25, japanski naziv za vitalnu CH´ I(Î) energiju, s tim {to ga Japanci dodatno defini{u i kao “ duh” . Sloènipojam AI-KI moèmo definisati kao “ pravovremeno i adekvatnoreagovanje fizi~kim i mentalnim uskla|ivanjem sa akcijom protivnika.”Imaju}i to u vidu, borila~ki metod DAITO RYU AIKI JU JUTSU po

40

prevodu i definiciji zna~i: BORILA^KI STIL DAITO - VE[TINANENASILNE SAMOODBRANE - PRAVOVREMENIM I ADEK-VATNIM FIZI^KIM I MENTALNIM USKLA\IVANJEM SAAKCIJOM PROTIVNIKA.

Slede}i istorijski ciklus nastupa po zavr{etku “ gra|anskih ratova” ,kada Ieyasu Tokugawa uvodi Japan u mirnodopski period koji }e trajatinarednih 250 godina. Progla{avanjem Tokugawe za SHOGUN-a iuspostavljanjem njegove vlade u Edo-u (stara prestonica Japana)zapo~inje EDO period (1603-1867). To je doba razvijenog feudalizma sajakom centralnom vla{}u, koja }e osigurati mir na celoj teritoriji. Skorosvi bitni destabiliziraju}i politi~ki faktori su elilminisani ili pasivizirani,ra~unaju}i i suzbijanje negativnog uticaja stranaca koji su politi~kimme{etarenjima pretili da ugroze unutra{nju stabilnost zemlje, pa suSHOGUN-i porodice Tokugawa sproveli “ izolaciju” Japana, ograni-~avaju}i strane uticaje na minimalne trgovinske odnose sa Kinom iHolandijom.

U Japanu zapo~inje razdoblje prosperiteta na svim poljima,posebno u oblastima kulture, umetnosti i filozofije. Najzastupljenijifilozofski pravac postaje neo-konfu~ijanizam, koji nagla{ava va`nostmorala, zakonitosti, obrazovanja i hijerarhijskog poretka u vlasti idru{tvu, a na osnovu povezivanja elemenata shintoizma i konfu~ijanizmanastaju nove nacionalne filozofske {kole. Uspostavljen je dru{tvenisistem od ~etiri staleà. Na vrhu dru{tvene hijerarhije bili su samuraji kaovladaju}i plemi}ki stale`, iza njih slede zemljoradnici, zatim zanatlije i nakraju, najprezreniji stale` - trgovci. Pripadnicima navedenih staleà biloje strogo zabranjeno da menjaju svoj dru{tveni status.

Za vreme Edo perioda, samuraji dostiù kulminaciju svogdru{tvenog i istorijskog uspona. Kao predstavnicima dru{tvene elite biloim je dostupno i dozvoljeno sve. Me|utim, da bi se predupredilaeventualna pojedina~na ili kolektivna samovolja, uspostavljena su dvakodeksa koja su regulisala njihovo pona{anje. Prvi kodeks, BUKE SHO

41

HATTO (pravila za porodice ratnika) sastavio je Ieyasu Tokugawa 1615.godine, kojim je samurajima dao “ trinaest pravila za ìvot ratnika uvreme mirnog perioda” . Drugi kodeks, neuporedivo zna~ajniji, zato {toje nastao unutar same samurajske klase, bio je BUSHIDO kodeks(BU[IDO - put ratnika). Za svakog samuraja bila je individualna obavezai opsesija da svoju li~nost usavr{i i usaglasi prema BUSHIDO-u, koji odsamuraja traì da, osim usavr{avanja borila~kih ve{tina do per-fekcionizma, isto tako usavr{i i svoj duh. Na BUSHIDO je zna~ajan uticajostvarila konfu~ijanska etika sa svojim idealom “ kompletnog ~oveka” , uovom slu~aju “ idealizovanog viteza” , koji je u isto vreme obrazovanifilozof, umetnik i vrhunski ratnik.

Japanske borila~ke ve{tine tako|e doìvljavaju svoj puni uspon.Mirnodopski period omogu}io je velikim majstorima porodi~nihborila~kih stilova da dopune i usavr{e tehni~ka znanja i sistematizujuprakti~na borbena iskustva. Tako uspostavljena teoretska baza borila~kihve{tina oplemenjena je filozofskom nadgradnjom koja je postojala i uranijim periodima, ali sada poprima daleko ve}i zna~aj. U samom vrhuporodi~nih borila~kih metodologija i dalje se nalazi stil porodi~nog klanaAizu - Takeda.

Borbeno i intelektualno obrazovanje postalo je su{tina odgajanjasamurajske mladeì, pa je tada{nji gospodar Aizu klana - MasayukiHoshina, 1643. godine naredio da se na celom prostoru Aizu provincijeotvore {kole koje }e obezbediti nastavu za mlade samuraje klana. Dokraja EDO perioda formirane su 94 {kole borenja koje su dràli elitnisamuraji specijalizovani za pojedine borila~ke ve{tine. Centralna {kolaAizu klana osnovana je 1664. godine i nosila je naziv “ NISSHIN KAN” .U “ NISSHIN KAN” -u sprovo|ena je obuka pet stilova ve{tine ma~a idva stila ve{tine JU JUTSU - MIZU NO SHINTO RYU i SHINMYORYU.

Neke borila~ke ve{tine, ozna~ene kao “ OTOME RYU” ili“ OSHIKIUCHI” , bile su namenjene samo za vrhunske samuraje itretirane su kao strogo ~uvane tajne. Bilo je zabranjeno da se znanje ovih

42

ve{tina prenosi na samuraje nièg nivoa, a osim toga bila je zabranjenarazmena tehni~kih znanja i iskustava izme|u stilova kao i demonstracijave{tine pred sledbenicima drugih {kola. Ova pravila posebno su vaìla zadve borila~ke metodologije - AIZU MIZOGUCHI HA ITTO RYU iDAITO RYU AIKI JU JUTSU.

Najve}i majstor DAITO RYU AIKI JU JUTSU tog periodasvakako je bio SOKE SOEMON TAKEDA (1758-1853), koji je ovumetodologiju zna~ajno unapredio na teoretskom i prakti~nom planu. Uokviru DAITO RYU AIKI JU JUTSU on je podu~avao sistem poznat podnazivom AIKI IN YO HO (AIKI YIN i YANG, aktivno-pasivni principkoji je paralelno obuhvatao i odbranu i napad). U zabeleènoj istorijijapanskih borila~kih ve{tina, Soemon Takeda je prvi majstor koji jeupotrebio termin AIKI sa detaljnim teoretskim obja{njenjem iobrazloènjem, pa se sa pravom smatra “ ocem” AIKI - metodolo{kogprincipa.

Sa Edo periodom Japan ulazi u XIX vek. Dvestogodi{nja izolacijadoprinela je da svetski dru{tveni procesi sa zaka{njenjem dopru doJapana, tako da je uticaj ekonomsko-politi~ki razvijenih zemalja Zapadanametnut japanskom dru{tvu u trenutku kada ono za takve procese nijebilo spremno. Spoljni pritisak evropskog i ameri~kog kapitalizma postajeneizdrìv za samurajski plemi}ki stale`, koji po~inje da gubi politi~ki idru{tveni uticaj u zemlji. Istovremeno, dolazi do formiranja japanskeburòazije iz redova do tada najprezrenijeg - trgova~kog staleà, u ~emucarska porodica vidi svoju {ansu za ponovno preuzimanje vlasti.Dru{tvena hijerarhija po~ela je da se lomi, {to je kona~no dovelo donovog gra|anskog rata.

Samurajski klanovi morali su da odlu~e da li }e podràti Tokugawa{ogunat ili cara. U vreme “ Bakumatsu” ratova (1853-1867) Aizu klan jestao uz {oguna i postao njegova klju~na vojna formacija, dok su se nastrani cara borili klanovi Satsuma i Chosho. Presudna bitka odigrala se1868. godine kod Fishimi-a. Samuraje Aizu klana predvodio je

43

TANOMO SAIGO (1830-1905), u~enik Takeda Soemon-a, vrhunskistru~njak za DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Tanomo se sukobio sazdruènim snagama Satsuma - Chosho i nakon te{ke, krvave bitke bioporaèn.

Kada je porodica Tanomo-a ~ula da su njihove trupe izgubile bitku,pretpostavili su da je Tanomo mrtav, pa su ène i deca, ukupno 21 ~lannjegove porodice, izvr{ili kolektivno samoubistvo. Sli~na sudbinazadesila je i grupu od 40 de~aka - samuraja Aizu klana, starosti izme|u15-17 godina, koji su preuzeli poslednju odbranu grada Aizu. Polovinanjih je poginula u borbama na brdu iznad grada, dok je preostalih 20de~aka, kada su videli da je grad u plamenu, izvr{ili ritualna samoubistvakako bi sa~uvali ~ast i ugled svojih porodica.

Posle poraza klana i porodi~ne tragedije, Tanomo Saigo se povukaou shinto svetli{te Hikko Toshogu. Odlu~io je da ne izvr{i ritualnosamoubistvo iz dva razloga. Prvi je bila njegova moralna obaveza da seosveti klanu Satsuma, dok je drugi razlog bila svest o tome da je ostaoposlednji preìveli stru~njak i poznavalac tajnih borila~kih sistemaporodi~ne linije Takeda-Aizu. Vreme je provodio u podu~avanjupreostalih samuraja Aizu klana ve{tini DAITO RYU AIKI JU JUTSU.

Padom TOKUGAWA {ogunata, car Mutsuhito preuzima vlast izapo~inje proces “ Carske restauracije” . Sebi je dao novo ime - Meiji(Mei|i), pa je period njegove vladavine (1868-1912) ostao zabeleèn ujapanskoj istoriji kao MEIJI period. U Edo-u je formirana nova vlada -civilnog tipa - od grupe plemi}a i biv{ih samuraja koji su se prilagodilinovim tokovima. Zapo~inje proces demokratizacije Japana, sa ukidanjemdru{tvenih razlika, uperen isklju~ivo prema samurajskom staleù. Carpropisuje “ Zakletvu od pet stavova” kojom politi~ki obara samurajskoplemstvo, pa tako, od 1868. godine, posle 1000 godina tradicije, samurajiprestaju da postoje kao dru{tvena kategorija. “ MEIJI - REFORMA”donosi zakone koji ukidaju sve privilegije samuraja: 1870. godineoduzima se zemlja od feudalnih gospodara DAIMYO-a, 1876. godine

44

strogo je zabranjeno no{enje ma~eva kao simbola samurajskogdostojanstva, a u me|uvremenu, od 1873-1877 godine, vr{i se reor-ganizacija vojske, koja po ugledu na moderne evropske armije, po~inje dase bazira na regrutaciji i otvorena je za svakog, pa tako samuraji, kao“ ratnici zastarelog tipa” , i na vojnom planu postaju marginalizovani.

Samurajske porodice proìvljavaju te{ka vremena. Mnogi uglednisamuraji izvr{avaju ritualna samoubistva da bi sa~uvali ~ast svoga imena,pojedine grupe mladih samuraja odmetnule su se u organizovani kriminal,stvaraju}i japansku “ JAKUZA” mafiju, a manji broj samuraja, koji suuspeli da se prilagode novonastalim uslovima, regrutuju se u carskuvojsku i policiju.

Godine 1878-e klan Satsuma (koji je deset godina ranije izazvaopropast Aizu klana) organizuje pobunu protiv cara Meiji. Mnogi Aizusamuraji, èljni osvete, dobrovoljno se priklju~uju carskim snagamavojske i policije. U bitci kod Tabaruzaka, Aizu ratnici ostvaruju apsolutnupobedu i uni{tavaju klan Satsuma do poslednjeg ~lana. Iza priprema iorganizacije Aizu ratnika stajao je Tanomo Saigo.

Do 1880. godine borila~ke ve{tine izgubile su zna~aj. Okupljanje iorganizovanje majstora ve{tina bilo je zabranjeno i tretirano kaozavereni~ka aktivnost. Tradicija usavr{avanja borila~kih ve{tina odràvase u strogoj tajnosti u zatvorenim porodi~nim krugovima. Tanomo Saigo,koji je u me|uvremenu postao shinto-sve{tenik, okuplja oko sebe grupunajtalentovanijih majstora porodice Takeda-Aizu da bi ih adekvatnopripremio za nova vremena koja tek dolaze. DAITO RYU AIKI JUJUTSU prestaje da egzistira u svojoj izvornoj formi, prilago|avaju}i senovim uslovima i novim zahtevima koje name}e moderno doba.

45

ÊTVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU:MODERNI JU JUTSU PRAVCI

Krajem XIX i po~etkom XX veka Japan postaje stabilna kapi-talisti~ka dràva sa jakom centralnom vla{}u i dobro organizovanomvojskom i policijom. Na politi~kom planu uveden je sistem parlamentarnemonarhije evropskog tipa. Vlada pruà punu podr{ku razvoju industrije ikrupnih kapitalisti~kih preduze}a, {to je zemlji obezbedilo nagliprivredno-ekonomski uspon. U XX vek Japan ulazi kao mo}na imperi-jalna sila, koja }e dominirati modernom istorijom Dalekog istoka.

Sna`noj dràvi vi{e ne preti unutra{njo-politi~ka opasnost odeventualne organizovane pobune starih samurajskih porodica koje supreìvele “ MEIJI - REFORMU” . Veliki majstori borila~kih ve{tina, kojisu u strogoj tajnosti odràvali porodi~nu tradiciju preno{enja borila~kihznanja na mla|e generacije, od 1880. godine po~inju da rade javno. Sobzirom da su u BU JUTSU majstorstvu videli jedini dostojanstven na~inda obezbede materijalna sredstva za egzistenciju, {irom Japana otvarajuna stotine privatnih, porodi~nih (RYU) {kola borila~kih ve{tina.Ve`banje borila~kih ve{tina postaje dostupno svim slojevima japanskogdru{tva. ^lanovi starih samurajskih porodica ve`bali su zbog tradicije,gra|ani su ve`bali zbog samoodbrane i rekreacije, a pripadnici vojske ipolicije zbog potrebe. Posebno interesovanje vlada za ve{tinusamoodbrane - JU JUTSU.

Realnost novog vremena nametnula je promene u shvatanju su{tineborila~kih ve{tina. U eri napredne vojne tehnologije i masovnog kori{}e-nja vatrenog oru`ja, upotrebna vrednost drevnih borbenih sredstava (ma~,koplje, luk i strela), na kojima se bazirala metodologija BU JUTSU,izgubila je smisao. U prvi plan po~inje da se stavlja mentalni aspekt koji,po drevnim ZEN budisti~kim principima, usavr{avanje borila~kih ve{tinatretira kao na~in kultivisanja sopstvene li~nosti. Ve{tina se doìvljava kao

46

filozofija ìvota, put ka li~nom prosvetljenju, nedosti`ni ideal taoizma. Uskladu sa tim, pojam JUTSU, koji potencira upotrebnu vrednost ve{tine,postaje neadekvatan i zamenjuje se filozofskim pojmom DO (PUT -kineski TAO), koji podrazumeva ideju da je usavr{avanje do perfekcio-nizma samo sebi pretpostavljeno kao cilj. BU JUTSU - postaje BUDO, KEN JUTSU - postaje KEN DO, KYU JUTSU - postaje KYU DO isl. Jedna od retkih ve{tina koja je zadràla karakteristiku JUTSU jeve{tina JU JUTSU, {to je u~injeno sa namerom jasnog nagla{avanja njeneprimarne samoodbrambene upotrebne vrednosti.

Tokom prve polovine XX veka japansko dru{tvo ulazi u fazuekstremnog militarizma. U cilju uspostavljanja vojne dominacije na {iremdalekoisto~nom prostoru, imperijalna vlada zapo~inje nekolikoosvaja~kih ratova (rusko - japanski rat 1904., I svetski rat 1914., kinesko-japanski rat 1937, II svetski rat 1941. godine). Ratne kampanje smenjujuse jedna za drugom, a zbog potreba stvaranja militantnog raspoloènjakod naroda i podizanja borbenog duha regruta sve dràvne institucijeangaùju se na planu veli~anja japanske ratni~ke tradicije. Staresamurajske porodice doìvljavaju svoju punu dru{tvenu rehabilitaciju. Utakvoj atmosferi, upra`njavanje tradicionalnih borila~kih ve{tina postajestvar prestià. BU DO ve{tine podiù se na nivo kulta, a veliki majstoristi~u ugled boànstava. âk ni posle katastrofalnog poraza Japana u IIsvetskom ratu, 1945. godine i sedmogodi{nje ameri~ke okupacije (do1952. godine), uspon borila~kih ve{tina ne jenjava. U prvim godinamaokupacije klubovi funkcioni{u tajno i odraàvaju duh poraènih japanskihnacionalista, me|utim, veoma brzo dolazi do njihove legalizacije krozformu sportskih aktivnosti. Posle takozvanog “ industrijskog buma”{esdesetih godina, Japan postaje privredno-ekonomska sila na globalnomplanu. Paralelno sa tim, odvija se i me|unarodna ekspanzija japanskihborila~kih ve{tina koje danas spadaju me|u najmasovnije i najpopularnijesportsko-rekreativne aktivnosti u svetu.

Pod takvim istorijskim okolnostima razvijala se moderna ve{tinaJU JUTSU. U poslednjih sto godina formiran je veliki broj novih stilova

47

({kola) ove ve{tine, me|utim, sve se baziraju na dva osnovna meto-dolo{ka JU JUTSU pravca: KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU.

48

A) KODO KAN JU JUTSU

Prvu modernu japansku instituciju za izu~avanje nacionalnihborila~kih ve{tina bez upotrebe oru`ja, poznatu pod imenom KODOKAN, stvorio je 1882. godine veliki reformator JU JUTSU ve{tine - prof.dr Jigoro Kano.

JIGORO KANO (1860-1938) ro|en je 28. oktobra 1860. godine umestu Makage, u blizini luke Kobe. Vaspitavan je u gra|anskoj porodicikoja se 1871. godine nastanila u Tokiju. Sa nepunih 18 godina, u skladusa svojim ambicijama i èljama roditelja, upisao je studije na Tokijskomcarskom univerzitetu, opredeliv{i se za oblasti filozofije, knjièvnosti,politike i politi~ke ekonomije. Diplomirao je 1881. godine i kao jednomod retkih visokoobrazovanih intelektualaca “ MEIJI PERIODA” , prednjim je stajala uspe{na karijera u vrhu japanske dràvne administracije.

Kano je bio izuzetno niskog rasta, bole{ljiv i slaba{ne konstrukcije,pa je, u cilju pobolj{anja zdravlja i prevazilaènja problema fizi~ke inferi-ornosti, jo{ kao mlad student odlu~io da se posveti izu~avanju neke odtradicionalnih borila~kih ve{tina. S obzirom da je pripadao gra|anskomsloju, bez samurajske tradicije, imao je dosta problema kod pronalaènjamajstora ve{tine koji bi ga obu~avao. Naime, kao posledica “ Meiji-reforme” ve{tine su se u to vreme jo{ uvek izu~avale u strogo zatvorenimkrugovima samurajskih porodica, ali je Kano, zahvaljuju}i svojojupornosti, uspeo da prona|e {kole borenja, ~iji su majstori, zbog te{kematerijalne situacije, primali sve one koji su mogli da plate obuku.

Prvi majstor od koga je Kano nau~io osnove JU JUTSU ve{tinebio je Teinosuke Yagi. Ubrzo posle savladanih osnovnih znanja prelazi nau~enje kod Hachinosuke Fukeda-e i Masatomo Iso-a, starih majstora stilaTENSHIN SHINYO RYU JU JUTSU, koji se bazirao na razradi sistemaASHIGARU - najnièg nivoa samoodbrambene obuke drevnihsamuraja i svodio na nekoliko osnovnih kombinovanih tehnika bacanja i

49

udaraca. Napredne nivoe JU JUTSU ve{tine Kano je izu~avao kodmajstora Tsunetoshi Iikubo-a, u stilu KITO RYU JU JUTSU, ~ija setehika uglavnom svodila na akcije bacanja. Posle ~etiri godine fanati~nogtreniranja i uvo|enja u tajne borila~kih stilova koje je izu~avao, Kano jepostao JU JUTSU majstor. Njegov u~itelj Iikubo je zaklju~io da vi{enema ~emu da ga nau~i, pa mu je uru~io tajne knjige i rukopise KITORYU {kole i uputio ga da dalje sam prona|e svoj put u izu~avanju ve{tine.

Mladi JU JUTSU majstor - Jigoro Kano, video je put svog daljegrazvoja u stvaranju sopstvenog stila borenja sa potpuno novimmetodolo{kim pristupom ve{tini, koji }e biti uskla|en sa aktuelnimdru{tvenim promenama i procesima koji su se odvijali u Japanu. Ono {toje Kano stvorio bilo je vi{e od stila. Akcenat je stavio na op{ti zna~ajve{tine JU JUTSU, kao tekovini japanske nacionalne tradicije, izuzetnopogodnoj za unapre|enje fizi~kog i mentalnog nivoa sveukupne japanskepopulacije. Me|utim, postojao je niz problemati~nih socijalno-istorijskihokolnosti na koje je trebalo uticati da bi se ve{tina prilagodila novomvremenu, {to se postavljalo kao preduslov za realizaciju Kano-ove ideje.Zbog toga je Kano zapo~eo opse`nu reformu ve{tine JU JUTSU koja seodvijala u dva pravca: a) reforma socijalnog smisla i cilja ve{tine i b)reforma metodolo{kog pristupa ve{tini.

Pod reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine Kano jepodrazumevao promenu ukupnog odnosa dru{tva prema borila~kojve{tini JU JUTSU, kao i promenu odnosa nosilaca u~enja ove ve{tine(tradicionalnih majstora - instruktora) prema dru{tvu u celini. Naime,Kano je polazio od gra|anske, demokratske ideje da je JU JUTSU deojapanske kulture i da, kao takva, treba da bude dostupna svima kaosvojevrstan vid psihofizi~ke rekreacije i samoodbrane. Na tom planu,zamislio je ve{tinu kao op{tenacionalni sistem fizi~kog vaspitanja iobrazovanja, baziran na tekovinama vi{evekovne japanske tradicije, pa jevladi, u okviru reforme i modernizacije {kolstva, ponudio svoj programkoji kroz masovno praktikovanje mentalnih i fizi~kih svojstava ve{tine JUJUTSU treba da ostvari tri cilja: vaspitno-obrazovni, sportsko-rekreativni

51

i samoodbrambeni. Vaspitno-obrazovni cilj odnosio se na mentalne iduhovne aspekte ve{tine sa izrazito nacionalnim kulturnim obele`jima(sli~no staroj tradiciji vaspitavanja samurajske mladeì). Sportsko-rekreativni cilj bazirao se na prilago|avanju ve{tine sportskotakmi~arskim uslovima i pravilima koja garantuju bezbedno masovnopraktikovanje. Samoodbrambenom cilju dat je sekundaran zna~aj i upo~etnim fazama omasovljavanja Kano-ovog sistema, nije posebnopotenciran. Imaju}i u vidu da je Kano ve} zauzimao visoko i uglednomesto u dràvnoj administraciji, njegov program, kao specifi~an spojmoderne fizi~ke kulture i mentalnog treninga baziranog na nacionalnomduhu, vlada je prihvatila i dala mu punu podr{ku.

Istovremeno, Kano je morao da sprovede i opse`nu propagandnukampanju popularizacije svog sistema borila~ke ve{tine, s obzirom da jeJU JUTSU bila na izuzetno lo{em glasu. Naime, nosioci u~enja ove ve{-tine, veliki tradicionalni majstori-instruktori kao predstavnici starih samu-rajskih struktura, imali su negativan odnos i prema japanskim vlastima iprema gra|anskoj demokratiji. Mada su zbog materijalne egzistencijepo~eli da drè {kole borila~kih ve{tina otvorenog tipa, osnovna tendencijaje bila da se majstorstvo ve{tine zadrì u porodi~nom krugu. Pojedine{kole bile su poznate po fizi~kom zlostavljanju u~enika iz gra|anskogsloja i ~estim siledìjskim istupima na ulicama. Osim toga, mnogi maj-stori su se upustili u kriminalne aktivnosti, izme|u ostalog i u organi-zovanje tajnih me~eva i kladionica gde su se JU JUTSU borci tukli dosmrti. Ta pojava, koju je Kano definisao kao “ prostituisanje ve{tine” ,posebno je uticala na lo{ glas JU JUTSU. Kano-u i njegovimsledbenicima bile su potrebne godine i godine vaspitno-propagandnograda da bi kod japanskog naroda povratili pozitivan odnos premaborila~kim ve{tinama.

U skladu sa reformom socijalnog smisla i cilja ve{tine, Kano jesproveo i adekvatnu reformu metodolo{kog pristupa kod uve`bavanjave{tine JU JUTSU da bi je prilagodio masovnom praktikovanju u {kol-sko-obrazovnim ustanovama. Iz ve{tine je izbacio sve potencijalno

52

opasne tehnike koje po bilo kom osnovu mogu izazvati povredu. Izba~enisu svi udarci, opasne poluge i smrtonosna bacanja ~ija je osnovna namenabila te{ko povre|ivanje protivnika. U metodolo{kom sistemu Kano jezadrào samo kontrolisana modifikovana bacanja, bezopasne poluge nalaktu i nekoliko zahvata “ naznake” gu{enja protivnika. Kod uve`ba-vanja slobodnih borbenih akcija “ RANDORI” , uveo je strogaograni~enja koja su pruàla mogu}nost nadmetanja izme|u ve`ba~a bezopasnosti od povre|ivanja. Tako|e, uveo je teoretske izmene koje sumaksimalno ublaìle psiholo{ki pristup kandidata prema uve`bavanju inadmetanju. Pojam “ neprijatelj” zamenio je pojmom “ protivnik” , amentalni odnos prema borbi definisao je eti~kim imperativom: “ NIJENEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO” !Ukratko, Kano je napravio kvazi-borila~ku ve{tinu ~ija se realizacijasvodila na strogo kontrolisanu “ simulaciju” borenja i koja je,uvo|enjem standardizacije pravila i su|enja, prerasla u savremeni sport.

Kano-ova nova metodologija bazirala se na JU JUTSU {kolamaKITO RYU i TENSHIN SHINYO RYU u kojima je majstorirao, zatim,na rezultatima njegovih izu~avanja starih JU JUTSU stilova SEIGO RYUi SEKI GUSHI RYU, kao i na izu~avanju iskustava drevnih DENSHOrukopisa. U samom po~etku, novi stil je bio poznat pod imenom KANOJU JUTSU. Me|utim, zbog socijalno diskreditovanog pojma JUTSU,Kano je svom stilu promenio naziv, da bi postavio jasnu razliku u odnosuna ostale JU JUTSU stilove. S tim u vezi, odlu~io je da zadrì odre|uju}ipojam JU (nenasilno) a pojam JUTSU zameni filozofskom kategorijomDO (put). S obzirom da je u to vreme, jedan od aktuelnih borila~kihstilova, YIKISHIN RYU, ve} koristio terminolo{ku odredbu JUDO, Kanoje pro{irio naziv svog stila u KODO KAN JUDO. Termin KODO KANozna~ava “ mesto na kome se izu~ava put” . Slu~ajno ili namerno inajpoznatiji shinto hram u Tokiju nosio je naziv KODO KAN, pa je taokolnost posebno doprinela popularizaciji i ugledu Kano-ovog stila, kogasu svi po~eli nesvesno da povezuju sa shinto tradicijom.

Osnovna takti~ko-tehni~ka karakteristika KODO KAN JUDO-a jeta, da se sve radnje, defanzivne ili ofanzivne, baziraju na tehnikama bacanja

53

- NAGE. Takti~ki, Kano-ov sistem prioritetno potencira borbenu situacijuKUZUSHI (KUZU[I - faza nestabilnosti protivnika), odnosno kori{}enjenestabilnosti protivnika u napadu ili odbrani da bi se primenilakontraakcija. Druga osnovna karakteristika, odnosila se na negiranje iprevazilaènje faktora fizi~ke snage, pod motom: “ SA MINIMUMOMSNAGE POSTI]I MAKSIMALNU EFIKASNOST” . Stoga, jedna odglavnih instrukcija Jigoro Kano-a glasi: “ UZDAJ SE I VERUJ U SVO-JE SPOSOBNOSTI. RADI BRZO, GIPKO, STRIKTNO PO PRINCIPI-MA JUDO-a, A NIKADA SNAGOM, JER AKO SI JAÎ, NIJE TI PO-TREBNA, A AKO SI SLABIJI NIKAD JE NEMA[ DOVOLJNO. JE-DINO SE TAKO MO@E OBJASNITI KAKO DA SLABIJI PROTIV-NIK POBEDI JAÊG” . Uspostavljanjem sistema KODO KAN JUDO,Jigoro Kano je do maksimuma realizovao drevni borila~ki princip:

“NE SUPROTSTAVLJATI SNAGU PROTIV SNAGE,NEGO POPUSTITI DA BI SE POBEDILO. POVUCIKADA TE PROTIVNIK GURA I GURNI KADA TEPROTIVNIK POVUÊ. PROTIVNIK SE IZBACUJE IZRAVNOTE@E I TIME LOMI NJEGOVA SNAGA. TADASE BEZ NAPORA PRIMENJUJU UVE@BANETEHNIKE” .

Mada je Jigoro Kano stare JU JUTSU stilove tretirao kaonajne~istije, bespo{tedne oblike borbe, neprimerene novom vremenu ineadekvatne za prilago|avanje sportskim normama, nikada nije negiraonjihovu samoodbrambenu vrednost. Zbog toga je u svom KODO KANsistemu, u segmentu samoodbrambene pripreme, zadrào neke opasnetehnike, ali ih nije potencirao u programima masovnog uve`bavanja.Kano-ovim dugoro~nim planom bilo je predvi|eno da se taj aspektborila~ke ve{tine ograni~i na specijalizovane institucije vojske i policije~iji objektivni zahtevi prevazilaze okvire sporta. Taj specijalni programdefinisao je samoodbranu kao “ ve{tinu zahvata sra~unatu tako da se u pr-vom momentu izazove jak bol kod napada~a sa ciljem prisiljavanja daodustane od napada” i garantovao je efikasnost samo u pojedina~noj borbi

54

sa neobu~enim protivnikom. Suprotstavljanje obu~enom napada~u ili ve-}em broju napada~a nije bilo predvi|eno KODO KAN sistemom i ostaloje kao prednost drugih borila~kih stilova.

Kano je uveo jo{ jednu zna~ajnu novinu u JU JUTSU, a to je oce-njivanje kvaliteta i napredovanja kandidata stepenovanjem po u~eni~kimKYU i majstorskim DAN rangovima. Svaki rang bio je ozna~en poseb-nom bojom pojasa i to - {est u~eni~kih KYU nivoa (beli, ùti, oran`, ze-leni, plavi i braon pojas) i majstorski crni pojas, koji je u po~etnim faza-ma imao pet DAN rangova (kasnije dodato jo{ pet). Ovo rangiranje Kanoje preuzeo iz KYU DO-a i tokom vremena, prihva}eno je u svimjapanskim borila~kim ve{tinama.

Svoju prvu {kolu Kano je osnovao 1882. godine u maloj sali budis-ti~kog hrama EISHOJI u Tokiju. Imao je samo devet u~enika, ali je nji-hov broj iz dana u dan rastao. Kod izbora svojih u~enika i sledbenika, pre-te`no se orijentisao na vladine ~inovnike, vojne i policijske zvani~nike,odnosno ~lanove njihovih porodica, {to je bilo od izuzetne va`nosti za ra-zvoj Kano-ovog stila. Tako je 1886. godine KODO KAN JUDO zvani~-no postao deo japanskog obrazovnog sistema. U isto vreme i tokijska me-tropoliten policija po~inje da pokazuje veliko interesovanje za uve`ba-vanje borila~kih ve{tina, posebno za JU JUTSU. Imaju}i u vidu da su no-sioci tradicionalne JU JUTSU ve{tine apriorno tretirani kao potencijalniantidràvni i kriminogeni faktori, vlada i uprava policije jedva su do~ekalipojavu Kano-ovog modernog sistema borenja, potpuno nezavisnog odstarih stilova, pa je KODO KAN metod po~eo masovno da se upra`njavau krugovima policijskih struktura. Sli~an proces odvijao se i u japanskojvojsci, {to je doprinelo da KODO KAN bude prihva}en kao standardnimetod obuke japanske vojske i policije. Prioritetno je potenciran samood-brambeni segment u kome su zadràne mnoge opasne ali efikasnetehnike. Mada je Kano insistirao na upotrebi termina JUDO, u ovomobliku rada zadràn je termin KODO KAN JU JUTSU.

U periodu od 1883. do 1905. godine, KODO KAN JUDO je bio ucentru javne pa`nje. Svi su se divili novim, modernim rezonima i

55

principima ove borila~ke ve{tine, ali na prakti~nu vrednost JUDO-a urealnim borbenim uslovima gledalo se sa sumnjom i prezirom od stranestarih JU JUTSU majstora. Me|utim, zbog svoje politi~ke mo}i i javnoguticaja, Kano je bio taj koji je odlu~ivao “ {ta valja a {ta ne valja” . Zbogtoga su se mnogi majstori starih stilova pridruìli Kano-u sa èljom dasa~uvaju svoje ve{tine. Kano ih je sve prihvatio ali uz izri~it uslov da svojuaktivnost i uspehe sprovode isklju~ivo u korist promocije i popularizacijeKODOKAN-a, uz zabranu potenciranja imena i zna~aja sopstvenih stilova.

Tako je i mladi majstor stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU, ShiroSaigo ([iro Saigo), èljan slave i novca, regrutovan od strane Kano-a dabi svojim javnim nastupima i borbama promovisao KODO KAN JUDO,mada se nikada nije bavio izu~avanjem tog stila. Imao je 21 godinu kadamu je KODO KAN dodelio majstorstvo PETOG DAN-a, kao najve}unagradu koju je mogao da mu ponudi. Za uzvrat, Saigo se borio u koristKODO KAN-a protiv predstavnika drugih JU JUTSU stilova. Svojeprotivnike je deklasirao opasnom i efikasnom AIKI JU JUTSU tehnikom,ali je sav njegov uspeh pripisivan JUDO-u. Osim toga, kao jedan odnajistaknutijih stru~njaka borila~kih ve{tina svoga doba, postao je “ ìvalegenda” KODO KAN-a, koji se reklamirao pri~ama o ìvotu i uspesimaShiro Saigo-a, pa je njegovo ime postalo poznato i izvan granica Japana.

Glavni Kano-ov kriti~ar i oponent bio je stari majstor HikosukeTotsuma, ~iji je stil JU JUTSU imao veliki broj sledbenika. Obzirom dasu stilovi TOTSUMA RYU i KODO KAN JUDO bili u direktnojkonkurenciji, pod pokroviteljstvom na~elnika tokijske metropolitenpolicije odràn je javni me~ izme|u ove dve {kole. To je bila odlu~uju}abitka za primat. Svaka {kola izvela je po 15 takmi~ara, a zbog nedostatkapravila su|enja borbe su vi{e li~ile na dvoboje nego na takmi~enje.Pobedio je KODO KAN sa trinaest dobijenih borbi i dve nere{ene,me|utim nikada nije potencirano niti javno saop{teno da su se za KODOKAN borili regrutovani majstori drugih JU JUTSU stilova. Poslenavedenog doga|aja, KODO KAN je nametnuo takva pravila borenjakoja nisu odgovarala drugim stilovima pa se nisu ni odazivali pozivima

56

na takmi~enja, a osim toga, mnogi majstori su izbegavali da sekonfrontiraju sa Kano-om zbog straha od njegovog velikog uticaja kodvlasti i policije. Tako je, mudrom politikom Jigoro Kana, KODO KANJUDO postao neprikosnoveni stil borenja u Japanu.

Kada se KODO KAN JUDO definitivno izborio za svoj status uvrhu japanskih borila~kih ve{tina, Jigoro Kano svestan svoje mo}i,odlu~io je da pruì pomo} svim ostalim tradicionalnim JU JUTSUstilovima. Doju~era{nji konkurenti i protivnici u Kano-u su dobilimo}nog saveznika, koji je svesrdno i iskreno po~eo da se trudi da spaseod zaborava i izumiranja stare japanske borila~ke sisteme. Prvi gest takvevrste Kano je napravio 24. jula 1906. godine, kada je na BUTOKU KAIakademiji organizovao skup najve}ih japanskih JU JUTSU majstora,povodom prezentacije svog sistema JUDO KATA26. Ve}ina starihmajstora je do{la na skup sa dosta podozrenja i zajedljivih komentara,me|utim Kano je ispunio svoj cilj. Dokazao im je da mogu da se okupe ida rade zajedno na planu o~uvanja japanske borila~ke tradicije uop{tenacionalnom interesu. Taj Kano-ov potez umnogome je izmenio dotada “ zategnute” odnose izme|u konkurentskih stilova, s obzirom da supostepeno po~eli jedni druge da tretiraju sa mnogo vi{e uvaàvanja itolerancije. Najbolji primer za to, bilo je blisko prijateljstvo izme|uJigoro Kano-a i Takeda Sokaku-a, velikog majstora stila DAITO RYUAIKI JU JUTSU. U~vr{}ivanju njihovog prijateljstva znatno je doprinelatesna saradnja sa Shomachiro Noguchi-em, predsedavaju}im grupe“ IMPERIAL SHOBUKAI” , koji je koordinirao aktivnosti borila~keobuke u vladinim institucijama, kao i pre}utna saglasnost po pitanjuangaòvanja Shiro Saigo-a, koji je {ire}i slavu KODO KAN-a, znatnodoprineo popularizaciji i podizanju ugleda stila DAITO RYU.

Godine 1922. osnovano je KODO KAN - KULTURNO DRU[-TVO, kao dràvna institucija za izu~avanje i {irenje nacionalnih borila~-kih ve{tina. Mada je KODOKAN JUDO stavljen u prvi plan, vrata dru{tvabila su otvorena svim ostalim japanskim stilovima koji su tu mogli dana|u uto~i{te i patronat.

57

Borila~ki sistem KODO KAN, kroz svoje forme JUDO i JUJUTSU, izuzetno je doprineo prodoru i afirmaciji japanske kulture uzapadnom svetu. Jo{ 1889. godine, Kano je putovao u Evropu i Ameriku,gde je odrào seriju predavanja na temu uskla|ivanja tekovina japanskenacionalne kulture sa modernim obrazovnim sistemima. Njegov projekatkori{}enja iskustava tradicionalnih borila~kih ve{tina u procesusavremenog vaspitavanja i obrazovanja omladine, stekao je velikipublicitet. Izuzetno interesovanje pobudio je samoodbrambeni aspektjapanskih borila~kih ve{tina, pa je 1905. godine, KODO KAN izdaonekoliko knjiga na engleskom jeziku o tehni~kim i prakti~nim karakte-ristikama ve{tine JU JUTSU.

U prvim decenijama XX veka, kada je Japan, kao imperijalna sila,postao zna~ajan faktor svetske politike, dolazi do velikog interesovanjaevropskih i ameri~kih intelektualnih krugova za japansku kulturu.Izu~avanje filozofija ZEN budizma, japanske poezije i umetnosti, postaloje “ modni trend” . Tako je i JUDO, pod formom japanskog nacionalnogsporta, na “ velika vrata” u{ao u sportske dvorane zapadnog sveta. Od1920. godine JUDO, sa definisanim sportskim pravilima po evropskimstandardima, po~inje masovno da se ve`ba u Francuskoj, Engleskoj,Nema~koj i Americi.

Zapadnim vojnim i policijskim stru~njacima nije promakla velikasamoodbrambena upotrebna vrednost japanskih borila~kih ve{tina, pa suosim razvoja sportskog, JUDO aspekta, po~eli da insistiraju na instruktaìu ve{tini JU JUTSU. Me|utim, neshvataju}i su{tinu BUDO principa,zapadnjaci su insistirali na “ brzoj, gruboj i efikasnoj obuci” , {to je zajapanske instruktore naviknute da ve{tina moè da se savlada samodugotrajnim i upornim praktikovanjem, predstavljalo apsurd. Problemneadekvatnosti ovog zahteva re{en je tako {to je svakom japanskominstruktoru data mogu}nost da na licu mesta sastavi fleksibilansamoodbrambeni program, potpuno prilago|en individualnim nivoima iosobinama kandidata koji prolaze obuku. S obzirom da je takav pristuppotpuno devalvirao karakteristiku JU, program obuke koji je razra|ivan

58

sa Evropljanima dobio je naziv JIU (DJIJU - slobodno, neformalno) ave{tina samoodbrane postala je poznata pod nazivom JIU JUTSU (DJIJUD@UCU) - SLOBODNA BORILA^KA OBUKA. Mada je evropskimu~enicima to u principu bilo svejedno (mnogi ni danas ne uo~avajuterminolo{ku i su{tinsku razliku), nepotrebno je napominjati da je podovim evropskim “ hibridnim” programom razra|ivan najniì mogu}inivo ve{tine JU JUTSU.

Posle poraza Japana u II svetskom ratu i uspostavljanja ameri~kevojne okupacije 1945. godine, praktikovanje borila~kih ve{tina jezabranjeno zbog straha okupacionih vlasti da }e se okupljanje japanskihmilitantnih nacionalista u klubovima borila~kih ve{tina pretvoriti upotencijalna àri{ta antiameri~ke pobune. U prakti~nom smislu, zabranaje trajala veoma kratko, zahvaljuju}i isklju~ivo KODO KAN JUDO-u,koji je, potenciraju}i svoj sportski karakter i obnavljaju}i ranije stvoreneveze u Evropi i Americi legalizovan, a ve} 1950. godine, svetskaekspanzija japanskih borila~kih ve{tina, pre svega JUDO-a, nastavlja sejo{ ve}im intenzitetom. JUDO postaje jedan od najcenjenijih indivi-dualnih sportova u svetu, a njegova me|unarodna afirmacija kulminiralaje 1964. godine, kada je na XVIII olimpijskim igrama u Tokiju, prihva}enkao olimpijski sport.

Samoodbrambeni aspekt borila~kog sistema KODO KAN, razvijaose znatno sporije, kao sekundarna disciplina u senci JUDO-a. Jo{ tokomII svetskog rata, dok se JUDO u Japanu praktikovao masovno kaopopularni nacionalni sport, JU JUTSU segment, kao “ tvrda ve{tina” ,negovan je samo u vojsci i policiji. Po zavr{etku rata, raspadom japan-skog vojno-policijskog sistema, samoodbrambeni aspekt ve{tine potpunozamire, ali samo privremeno, s obzirom da je predstoje}a svetskaekspanzija JUDO-a ponovo pobudila interesovanje za JU JUTSU. Od1950. godine, vojne i policijske strukture mnogih zapadnih zemaljainiciraju nastavak ranije zapo~etog kontinuiteta samoodbrambeneborila~ke obuke koju su sprovodili japanskih instruktori, pa evropski“ hibrid” , JIU JUTSU, ponovo sti~e popularnost. Me|utim, majstori

59

KODO KAN-a, koji su jo{ ranije uvideli nesavr{enost JIU JUTSUprograma ({to je vi{e bio JIU - manje je bio JUTSU), odlu~uju da Evropii svetu ponude ne{to ozbiljnije i kvalitetnije u oblasti samoodbrane. Tomeje svakako doprinela i nagla popularizacija KARATE-a, kao nove, konku-rentske borila~ke ve{tine, znatno prilagodljivije realnoj upotrebi, koja jepretila da potpuno istisne JIU JUTSU iz vojno-policijske obuke. Zbogtoga je grupa KODO KAN stru~njaka, na ~elu sa velikim majstoromKenji Tomiki-em, 1956. godine sastavila novi, izuzetno kvalitetanprogram samoodbrambene obuke, poznat pod nazivom GOSHIN JUTSU(GO[IN DJUCU) - TVRDA REALNA SAMOODBRAMBENAVE[TINA. Program je obuhvatao sistem opasnih zahvata (poluga iudaraca), razra|en kroz osmi{ljene i realno primenljive formalne ve`be -GOSHIN JUTSU NO KATA i dopunjen standardnim JUDO bacanjima.

U dana{nje vreme, “ Centralni Institut KODO KAN” u Tokiju, kojije ujedno i sedi{te me|unarodne JUDO federacije, prestavlja najpoznatijuakademsku ustanovu za izu~avanje borila~kih ve{tina u svetu. Osnovnaaktivnost Instituta je svakako razvoj JUDO-a i unapre|enje njegovogsportsko-takmi~arskog aspekta, ali je na Institutu oformljen i poseban,specijalizovani stru~ni ogranak koji se bavi isklju~ivo samoodbrambenimaspektima ve{tine. Formiranjem ovog ogranka, prakti~no je utvr|enmoderni stil KODO KAN JU JUTSU. U takti~ko-tehni~kom smislu,samoodbrambene akcije koncipirane su na tehnikama bacanja, pa sepodrazumeva da majstori ovog JU JUTSU stila moraju imati visok stepenmajstorstva u JUDO ve{tini, {to je predpostavljeno kao osnov, na koji sekroz proces izdvojene, specijalizovane obuke, nadgra|uju brojnisamoodbrambeni programi me|u kojima je najrasprostranjeniji programGOSHIN JUTSU. S obzirom da se radi o kompatibilnosti dva segmentajednog istog sistema, u kome je KODO KAN JUDO postavljen kaotehni~ka baza za KODO KAN JU JUTSU, ovaj JU JUTSU stil se razvijaokroz aktivnost JUDO klubova {irom sveta. Me|utim, imaju}i u vidu da jeèlja za sportsko-takmi~arskim rezultatima potpuno istisnula samood-brambeni aspekt iz JUDO klubova, razvoj i unapre|enje stila KODOKAN JU JUTSU u potpunosti je prepu{ten institucijama vojno-

60

policijskog tipa, za koje je realni upotrebni aspekt ve{tine primaran, satendencijom postepenog, ali potpunog metodolo{kog odvajanja odsportskog JUDO-a.

61

B) AIKI JU JUTSU

Za razliku od KODO KAN sistema, moderni JU JUTSU stil, AIKIJU JUTSU, razvijao se potpuno druga~ije. U takti~ko-tehni~kom smislu,proistekao je iz drevnog BU JUTSU stila DAITO RYU AIKI JU JUTSU,sistema koji je obuhvatao {iri dijapazon borila~kih ve{tina sa upotrebomi bez upotrebe oru`ja, a u kome je tokom vremena, samoodbrambeniaspekt stavljen u prvi plan. Sociolo{ki se bazirao na tradicionalizmu ielitizmu samurajskog klana TAKEDA- AIZU, neguju}i vrhunsketekovine samurajske ratni~ke tradicije, dostupne samo zatvorenom krugumalog broja izabranih ili adoptiranih ~lanova klana, koji su fanati~nimradom i izgra|enim duhom dokazali da zasluùju uvo|enje u tajne oveve{tine. U po~etnim fazama modernog razvoja, usavr{avao se i {irioilegalno, s obzirom da su nosioci ove ve{tine tretirani kao opasni politi~kiprotivnici “ MEIJI REFORME” , me|utim ~ak ni posle legalizacije ovogstila, krajem XIX veka, nikada nije u potpunosti prilago|en masovnojupotrebi, zbog potenciranog tradicionalisti~kog pristupa, {to je, ostaloprisutno do danas.

Preìveli ratni vo|a klana Takeda - Aizu, veliki majstor DAITO RYUAIKI JU JUTSU, TANOMO SAIGO, posle propasti klana i li~ne tragedijegubitka najuè porodice, oko 1868. godine, povukao se u shinto svetili{teHikko Toshugu. Po porodi~nom pravu postao je shinto sve{tenik i kako jeobi~aj nalagao uzeo novo ime, Hoshina Chikanori. @ivot je provodio uodràvanju shinto rituala, izu~avanju religiozno-filozofskih spisa iuve`bavanju tajnih tehnika DAITO RYU, kao poslednji poznavalac oveborila~kemetodologije. Tragi~na sudbina pretvorila ga je u simbol poraènogsamurajskog plemstva, a njegov tihi, dostojanstveni revolt, predstavljao jestalnu politi~ku opasnost za vladu koja je sprovodila “ MEIJI REFORMU” .Madamu je sve{teni~ko zvanje pruàlo imunitet, vlasti su u vi{e navrata tajnopoku{avale da ga uklone angaòvanjem pla}enih ubica, ali bez uspeha, sobzirom da je prekaljeni ratnik Tanomo, ìveo u stalnom oprezu.

62

Godine 1880., u vreme postepene legalizacije borila~kih ve{tina,Tanomo Saigo, kao visoki shinto sve{tenik hramova Fatarasan i Ryozen,nije javno eksponirao svoje majstorstvo, me|utim, i pored toga, gotovosvi BUDO autoriteti uvaàvali su ga kao svetinju. Budno prate}i promenei procese u japanskom dru{tvu, kao i neminovne transformacije utradicionalnim borila~kim ve{tinama, Tanomo je i svoju ve{tinu po~eo dasagledava mnogo realnije. Mada je ma~ bio osnovno oru`je stila DAITORYU, morao je da konstatuje “ da je vreme ma~a pro{lo” i da prioritettreba dati samoodbrambenom segmentu, AIKI JU JUTSU, pa je sa tim uvezi izvr{io reviziju ve{tine u takti~kom, tehni~kom i filozofskom smislu.

U takti~kom smislu, favorizovao je borbene principe DAITO RYUBU JUTSU ma~evanja, {to je doprinelo da se sve situacije u borbidefini{u ma~evala~kom terminologijom. U tehni~kom smislu, bazirao sena tajnom samoodbrambenom DAITO RYU metodu OSHIKIUCHI,odnosno na unapre|enoj varijanti ovog metoda poznatoj pod nazivomHANZA HANDACHI, kao i na drevnim tehni~kim uputstvima osamoodbrani iz rukopisa “ Heiho Okugi Sho” (koji je 1580. godinesastavio Yamamoto Kansuke, vojni teoreti~ar klana Takeda), zadràv{ipri tom stavove, gardove i kretanja iz DAITO RYU ma~evanja. Ufilozofskom smislu, u potpunosti je zadrào princip AIKI - “ pravovre-meno i adekvatno fizi~ko i mentalno uskla|ivanje sa akcijom protivnika”- koji je nasledio od svog u~italja, velikog majstora i filozofa SoemonTakeda-e, unaprediv{i ovu teoriju preciznijim definisanjem razlikeizme|u defanzivnog AI-KI i ofanzivnog KI-AI27 principa. Smatra se da jeTanomo Saigo, kao drugi zvani~ni majstor AIKI pravca, kroz AIKI JUJUTSU, postavio teoretski koncept moderne AIKI metodologije, kojiglasi:

"CENTRIFUGALNA I CENTRIPETALNA SILA MOGUBITI MAKSIMALNO ISKORI[]ENE KROZ DOBROUVE@BAN, JAK ZAHVAT KRU@NOM TEHNIKOM.NAPADA^ OD TOG KRU@NOG POKRETA BIVAPOVUÊN, PA GUBI RAVNOTE@U I TE@I[TE. TO JE

64

TRENUTAK KADA JE SLAB I BESPOMO]AN. TADAGA JE LAKO PODI]I I BACITI. NE SNAGA, VE]KRU@NI POKRET DONOSI EFIKASNOST."

Tanomo Saigo nije imao rodbine, pa mu je osnovni ìvotni cilj bioda na|e dostojnog naslednika na koga bi preneo tajno u~enje ve{tineDAITO RYU AIKI JU JUTSU. Naime, prema drevnim pravilima DAITORYU-a, tajna ove ve{tine mogla se preneti samo na bri`ljivo odabrane,bliske srodnike iz klana Takeda-Aizu. Tu se Tanomo na{ao pred velikimproblemom s obzirom da je tajno obu~avao samo nekoliko mladi}a izsamurajskih porodica, ali na nesre}u, oni najtalentovaniji, nisu pripadalilozi Takeda-Aizu. Me|u njima, svojim talentom i fanati~nim radom,posebno se isticao Shiro Shida, pa je Tanomo, 1882. godine, odlu~io daga usvoji kao sina, kako bi na njega preneo nasle|e DAITO RYU ve{tine.Mladi |ak je po poo~imu dobio novo ime, Shiro Saigo, po kome }ekasnije postati poznat {irom Japana.

SHIRO SAIGO (1867-1922), potomak najniè samurajske loze, jo{kao de~ak od 14 godina, odlu~io je da postane profesionalni vojnik, ali gaje regrutna komisija odbila zbog izuzetno niskog rasta. Kao eventualnumogu}nost da ga jednog dana ipak prime u vojnu slu`bu, video je uuve`bavanju tradicionalnih borila~kih ve{tina, pa ga je rodbinapreporu~ila Tanomo Saigo-u, koji ga je prihvatio “ osetiv{i” u njemuskrivene borila~ke potencijale. Tanomo-va procena bila je ta~na. Shiro jeimao redak, uro|eni talenat za “ momenat akcije” 28, pa je napredovaoizuzetno brzo. Pod vo|stvom velikog u~itelja, za samo nekoliko godinapostao je opasan i ugledan majstor ve{tine JU JUTSU. U vreme kada jeprogla{en za Tanomo-vog naslednika, pri{ao mu je Jigoro Kano saponudom da preko svoje organizacije KODO KAN od njega napravi“ najve}eg majstora svih vremena” , {to je Shiro, uz saglasnost svogpoo~ima prihvatio. Naime, Tanomo je shvatio veliki dru{tveni zna~ajJigoro Kano-a i {ansu koja se ukazala Shiro-u, pa mu je bilo potpunonebitno pod ~ijim }e patronatom njegov sin postati slavan. înjenica je,da je u prvo vreme, svojim bravuroznim pobedama na turnirima {irom

65

Japana, Shiro Saigo popularisao KODO KAN JUDO ali i AIKI JUJUTSU, kao borila~ku tehniku koja mu je osiguravala nadmo} ipobedu. Uz {iroku propagandnu podr{ku Jigoro Kano-a, Saigo je zaistapostao najpoznatiji JU JUTSU borac u modernoj japanskoj istoriji, {toje svakako godilo i Tanomo-u. Me|utim, slava, popularnost i rasko{anìvot u~inili su svoje. Saigo se potpuno posvetio interesima KODOKAN-a, od ~ega je imao veliku korist kojoj nije mogao da odoli,zapu{taju}i svoje obaveze prema stilu DAITO RYU AIKI JU JUTSU,pa je razo~arani Tanomo Saigo, kome se ve} bliìo kraj ìvota, moraoda prona|e novog naslednika svog stila. Shiro Saigo je ceo svoj ìvotproveo u “ raskoraku” izme|u KODO KAN-a i DAITO RYU-a, podstalnim pritiscima predstavnika i jednog i drugog pravca, koji supolagali prava na njegovo ime i zasluge. Na kraju je, u pedesetoj godiniìvota napustio oba stila i preselio se na jug Japana. Umro je upedesetsedmoj godini ìvota, potpuno sam, pripadaju}i “ svakom inikom” .

Kod izbora novog naslednika ve{tine, Tanomo Saigo se odlu~ioza najuì krug preìvelih ~lanova porodi~nog klana Takeda-Aizu. Makoliko razmi{ljao i procenjivao izbor se svodio samo na jednog ~oveka,Takeda Sokaku-a, hrabrog ali ekscentri~nog i svojeglavog majstorama~evanja, koji je bio unuk Tanomo-vog velikog u~itelja SoemonTakeda-e. Kada mu je 1881. godine, Tanomo to prvi put ponudio,Sokaku je apriorno odbio, ne èle}i da se odrekne pustolovnog ìvotakakav je vodio, kao i zbog toga, {to je iz Tanomo-vog predloga shvatio,da }e svoju osnovnu ve{tinu, ma~evanje, morati da podredisamoodbrambenoj ve{tini AIKI JU JUTSU. Me|utim, prihvatio je daga stari u~itelj povremenom obukom uvede u tajne porodi~ne ve{tine.Neposredno pred Tanomo-vu smrt, 1905. godine, uvidev{i da }e seve{tina ugasiti gubljenjem univerzalnog naslednika, Sokaku ipakodlu~uje da preuzme obavezu nasle|a DAITO RYU AIKI JU JUTSU.

TAKEDA SOKAKU (1860-1943) rodio se u provinciji Aizu, 10.oktobra 1860. godine, kao direktni potomak slavne samurajske porodice

66

Minamoto - Takeda, unuk velikog majstora Soemon-a i sin klanovskogshinto savetnika Takeda Sokichi-a. Imao je samo devet godina kada ga jezadesio Aizu rat, ali je i u tom uzrastu pokazivao veliku hrabrost. Dok suse ène i deca, kao retki preìveli ~lanovi porodica poraènog samuraj-skog klana, danono}no krili pred navalom Meiji vojske, Sokaku jepotpuno sam, tajno izlazio iz skrovi{ta i odlazio da gleda bitke na bojnompolju. Te uspomene iz detinjstva svakako su doprinele da usavr{avanjeborila~kih ve{tina postane njegovo ìvotno opredeljenje, mada mu je odstrane porodice bilo predodre|eno da bude shinto sve{tenik.

Borila~kim ve{tinama bavio se od najranijeg detinjstva, imaju}i uvidu da ga je otac Sokichi, u okviru tradicionalnog osnovnog vaspitanja,obu~avao ve{tinama JU JUTSU i BO JUTSU. Kada je stasao za {kolu,nastali su pravi problemi, zato {to nije pokazivao interesovanje niza{tadrugo osim za borila~ke ve{tine. Otac je poku{ao da ga obrazuje ~ak itako {to je otvorio privatnu hramovsku {kolu, ali ni to nije pomoglo, paga je, uvidev{i da nema drugog izbora, uputio na izu~avanje borila~kihve{tina kod najvi|enijih majstora, nadaju}i se da }e bar na tom poljuuspeti ne{to da postigne. Sokaku je u mladosti izu~avao KEN JUTSU u{kolama koje su se metodolo{ki oslanjale na tehniku DAITO RYU.Njegov prvi majstor ma~evanja bio je Toma Suibuya iz stila ONO HAITTO RYU. Drugi majstor kod koga je pro{ao vi{e nivoe ma~evala~keobuke bio je Kenkichi Sakakibura, u~itelj stila JIKISHINKAGE RYU.Majstorirao je KEN JUTSU 1876. godine.

Po~etkom 1877. godine poslednji japanski samuraj starog kova,Takamori Saigo29, zapo~eo je oruànu pobunu protiv Meiji reìma.Pobuna je bila slabo organizovana, bez jasnih politi~kih ciljeva i {irepodr{ke naroda, pa je unapred bila osu|ena na propast, ali je pobudilatradicionalisti~ki i avanturisti~ki duh kod velikog broja mladi}a izsamurajskih porodica. Sedamnaestogodi{nji Sokaku, koji je jedva ~ekaopriliku da se dokaè u ratnim bitkama, uspostavio je kontakt sazaverenicima i ~vrsto odlu~io da se pridruì pobunjeni~koj vojsci. Njegovu~itelj Sakakibura, shvataju}i besmislenost ovog avanturisti~kog akta,

67

poku{ao je da ga odgovori, ube|uju}i ga da kao jedan od poslednjihizdanaka samurajske loze Takeda nema moralno pravo da tako glupoizgubi glavu, ali Sokaku-u nije vredelo govoriti. Zbog toga je stariSENSEI naloìo Sokaku-u da na putu do planina gde su se okupljalipobunjenici, svrati u Osaku i odnese jedno pismo njegovom staromprijatelju, velikom majstoru ma~evanja Shunzo Momonori-u. U pismu jezamolio Momonori-a da izna|e na~in da prisili Sokaku-a da odustane odsvoje lakomislene namere. Mudri Shunzo, uvidev{i da ima posla sa“ usijanom glavom” , nije poku{ao da uti~e na Sokaku-a, ve} mu je pred-loìo, da ostane kod njega na obuci izvesno vreme, zbog usavr{avanjaratnih aspekata ve{tine, pre nego {to se pridruì pobunjenicima. Sokakuje, zbog ugleda svog u~itelja Sakakibura-e, dobio status cenjenog gosta savisokim po~astima, {to mu je imponovalo, pa je prihvatio da do daljegodloì svoj put u planine. S obzirom da ga je Shunzo, sa dostaodugovla~enja i taktiziranja, upoznavao sa izuzetno interesantnim iintrigiraju}im tehni~kim elementima ve{tine, Sokaku je odlagao nastavakputa iz meseca u mesec.

U prole}e iste godine, iznenada je umro Sokaku-ov brat, klanovskishinto sve{tenik u svetili{tu Fukushima. Sokaku je ispred porodiceizabran da ga zameni kao sve{tenik-{egrt, pa je uz veliko negodovanje irevolt morao da odustane od u~e{}a u pobuni i da se pod pritiskomporodi~nih obaveza vrati u rodnu provinciju Aizu. U svetili{tu Fukushimado~ekao ga je Tanomo Saigo. Strpljivim i razlo`nim razgovorom, ublaìoje Sokaku-ov mladala~ki revolt, objasniv{i mu da je u tim, te{kim vreme-nima, osnovna du`nost samurajskih potomaka da sa~uvaju lozu svojihpredaka. Osim toga, ispri~ao mu je da je u stalnom kontaktu sa vo|omzaverenika, Takamori-em, ina~e svojim ro|akom sa kojim je zajednovojevao u Aizu ratu, koji se, tako|e, striktno protivi da se poslednjiizdanci velikih samurajskih porodica uklju~uju u njegovu samoubila~kupobunu.

Sokaku je u starom Tanomo Saigo-u prona{ao svog novog u~iteljakod koga je pro{ao intenzivnu obuku po izvornoj DAITO RYU

68

metodologiji. Izu~avao je paralelno DAITO RYU BU JUTSU (koplje ima~) i AIKI JU JUTSU (ve{tinu samoodbrane), susre}u}i se prvi put satajnim finesama NAGE WAZA (tehnike bacanja), OSAE WAZA(tehnike poluga i kontrole) i TORAEWAZA (tehnike zarobljavanja). Bioje fanati~an i briljantan u~enik, pa je izuzetno brzo napredovao. Ume|uvremenu, sve{teni~ke du`nosti su ih povremeno razdvajale, {to nijeometalo Sokaku-ov napredak. Godine 1880/1881. Tanomo odlu~uje dakroz intenzivnu {estomese~nu obuku, prenese na Sokaku-a sva tajnaznanja borila~kog sistema DAITO RYU, kako u segmentu BU JUTSU, ukome je Sokaku ve} bio veliki majstor, tako i u segmentu AIKI JUJUTSU, koji je posebno apostrofirao kao segment na kome }e po~ivatibudu}nost ve{tine. Bio je izuzetno zadovoljan Sokaku-om, pa mu jenagovestio da èli da ga proglasi za naslednika DAITO RYU-a, {to jeSokaku odbio uz obrazloènje da se ne smatra doraslim i dostojnim daprimi takvu ~ast. Tanomo, koji je dobro upoznao Sokaku-ovu nemirnuprirodu, nije insistirao, ve} ga je oslobodio sve{teni~kih obaveza i uputioga, da kao veliki majstor iza|e u javnost i zapo~ne sa popularizacijomDAITO RYU AIKI JU JUTSU metodologije, {to je bilo od velikogzna~aja za dalji razvoj ve{tine.

Tako je zapo~eo dvadesetogodi{nji borila~ki put Takeda Sokaku-a.Putovao je pe{ke, obilaze}i japanske gradove i provincije, da biu~estvovao na javnim i tajnim turnirima borila~kih ve{tina. Za u~e{}e uborbama nije traìo nagradu, zanimala ga je samo pobeda. Kada nije biloturnira, obilazio je borila~ke {kole i izazivao vode}e lokalne majstore nadvoboj. Protivniku je uvek davao prednost kod izbora ve{tine ili oru`ja,kao i mogu}nost da prvi izvede napad. NIKADA NIJE IZGUBIO NIJEDNU BORBU.

Tokom svojih putovanja i stalnih promena mesta boravka, Sokakunije praktikovao redovne treninge, ve} se usavr{avao isklju~ivo u realnimborbama, koje su se ~esto zavr{avale smr}u njegovih protivnika. Osimturnirskih i pojedina~nih borbi sa majstorima, koristio je i druge situacijeda bi isprobavao borila~ku tehniku. Tako je jednom prilikom, svojim

69

provokativnim drànjem, privukao pa`nju grupe od 50 nasilnika, sakojima se upustio u tu~u bez pravila. Posle veoma kratke borbe, vi{e odpolovine nasilnika ostalo je da leì nepomi~no, dok su se ostali razbeàli.Sokaku je iz ove gu`ve iza{ao bez ijedne povrede. Posebno je biozainteresovan za podru~ja u kojima su harale razbojni~ke bande. U takvapodru~ja je dolazio tajno i izuzetno efikasno tamanio banditske grupe.Lokalne vlasti su znale da na njihovom podru~ju deluje “ jedan ekscen-tri~ni majstor borila~kih ve{tina” , ali je njegova aktivnost pre}utnoodobravana. Takeda-ino ime postalo je sinonim za usamljenog majstora -lutalicu, a njegova ve{tina pro~ula se po celom Japanu.

Sokaku Takeda i Tanomo Saigo, ponovo su se sreli kada je starimajstor bio pri kraju svog ìvota. Ovog puta, Sokaku je kao zreli~etrdesetogodi{njak i nadaleko ~uveni majstor, potpuno svestan zna~ajao~uvanja tradicije porodi~ne borila~ke ve{tine, u svakom pogledu biodostojan da preuzme nasle|e DAITO RYU AIKI JU JUTSU. Godine1905., zvani~no je progla{en za naslednika ve{tine, kao veliki majstortre}e generacije AIKI pravca. Sa Sokaku-om, sistem AIKI JU JUTSUposta}e jedan od vode}ih stilova japanskih borila~kih ve{tina. Naime,po~etak XX veka karakteri{e proces militarizacije Japana i ratnaekspanzionisti~ka politika, {to je posredno dovelo do rehabilitacije starihsamurajskih porodica. Takeda Sokaku, kao predstavnik najslavnijegsamurajskog klana, izbija u prvi plan. Osim toga, Jigoro Kano, koji jedrào dru{tveni monopol na borila~ke ve{tine, blagovremeno je uo~io daje Sokaku zainteresovan za plasman stila AIKI JU JUTSU (kao realnesamoodbrambene borila~ke ve{tine) isklju~ivo u zatvorene strukturevojske i policije, u ~emu nije video konkurenciju, pa se prema njemuodnosio blagonaklono i prijateljski. U narednih nekoliko godina AIKI JUJUTSU potpuno je preuzeo primat kod uve`bavanja vojno-policijskihstruktura.

Sokaku nikada nije osnovao svoj mati~ni centar. Stalno je putovaoi {irio metodologiju AIKI JU JUTSU, odràvaju}i desetodnevne seminarepo celoj zemlji. Klubove i centre za obuku dràli su njegovi u~enici.

70

Povremeno se de{avalo da njegovi u~enici-asistenti imaju probleme sapojedinim kandidatima koji su dolazili na usavr{avanje ve{tine kao ve}afirmisani majstori drugih borila~kih stilova. U takvim slu~ajevima,Sokaku je odràvao vanredne ~asove obuke, da bi svojim autoritetom, avrlo ~esto i neposrednom borbom, razre{avao probleme sa provo-katorima.

U periodu rusko-japanskog rata (1904-1905), u visokim vojnimkrugovima je zapo~ela favorizacija samurajskog porekla. Tako je uarmijskoj oblasti Hokkaido - divizija Sendai, za komandanta postavljenTsougumichi Saigo, mla|i brat Takamori Saigo-a, vo|e samurajskepobune iz 1877. godine. Zbog obostrano bliskih uspomena iz pro{losti,postavio je Sokaku-a za glavnog instruktora borila~kih ve{tina divizijeSendai i vodio ga sa sobom u ratne pohode kao stare{inu svog li~nogobezbe|enja. Od tada je Sokaku favorizovan, od strane general{taba iadmiraliteta, kao glavni stru~njak i predava~ borila~ke obuke u vojsci,mornarici i policiji. Na popularizaciji stila AIKI JU JUTSU, angaòvalisu se Sokaku-ovi u~enici iz krugova najvi{ih japanskih vojnih zvani~nika.Vice-admiral Seikiyo Asano, omogu}io mu je da vodi redovnu obukukomandnom sastavu armije, u general{tabu u Tokiju, a admiral IsamuTakeshita, li~no je demonstrirao AIKI JU JUTSU na velikoj smotriklasi~nih japanskih borila~kih ve{tina 1935. godine (bilo je zastupljeno38 {kola borenja). U me|uvremenu, Sokaku i njegovi asistentni, obu~ilisu preko 30.000 policajaca.

Sokaku-ovi sledbenici nalazili su se na klju~nim mestima.Shohachiro Noguchi, predsedavaju}i grupe “ IMPERIAL SHOBUKAI” ,koja je koordinirala borila~ku obuku u dràvnim institucijama, usavr-{avao se kod Sokaku-a. Gombei Yamamoto, u dva navrata premijerJapana, tako|e je ve`bao kod njega. Na borila~kim akademijama“ BUTOKUKAI” i “ TOKYO KOTO SHIHAN GAKKO” na kojima suse {kolovali instruktori borila~kih ve{tina, glavne predmete dràli suSokaku-ovi asistenti. âk je i Jigoro Kano slao svoje u~enike nausavr{avanje kod Sokaku-a. Tako se Kenji Tomiki, tvorac

71

samoodbrambenog KODO KAN programa GOSHIN JUTSU, usavr{avaokod Sokaku-ovog asistenta Morihei Ueshiba-e. Kada je 1940. godineosnovana najve}a vladina borila~ka fondacija “ KOBU KAI” , Takeda-ije ukazana ~ast da bude postavljen na mesto prvog predsedavaju}eg.

Takeda Sokaku je bio aktivan u borila~kim ve{tinama sve do svojesmrti. Umro je 25. aprila 1943. godine u osamdesettre}oj godini ìvota. Uistoriji BUDO ve{tine JU JUTSU, predstavljao je vezu izme|u starih imodernih pristupa uve`bavanja i praktikovanja ve{tine. Zasluàn je zapreno{enje tekovina drevnog metoda AIKI JU JUTSU na budu}apokolenja, posredstvom svojih u~enika iz ~etvrte generacije AIKI pravca,me|u kojima su najpoznatiji, Morihei Ueshiba i Sokaku-ov sin,Tokimune Takeda.

Posle Sokaku-ove smrti dolazi do razgranavanja AIKI borila~kogpravca na tri osnovna stila koji se razlikuju kako po smislu, tako i pometodolo{kom pristupu. Prvi stil je izvorni AIKI JU JUTSU, koga je,striktno po{tuju}i porodi~nu tradiciju, u neizmenjenom obliku nastavio davodi Sokaku-ov sin, Tokimune Takeda, sagledavaju}i ve{tinu prioritetnokroz njenu upotrebnu, samoodbrambenu, borila~ku vrednost. Drugi stil jeMODERNI AIKIDO, koga je uspostavio Sokaku-ov u~enik-asistent,Morihei Ueshiba, a koji prioritetno potencira mentalno-filozofske aspekteve{tine, stavljaju}i njenu upotrebnu vrednost u drugi plan. I na kraju,tre}i, najmla|i stil je TRADICIONALNI AIKIDO koga je uspostavioUeshiba-in u~enik, Gozo Shioda, sa namerom da napravi kompromis,povezivanjem filozofije MODERNOG AIKIDO-a sa izvornimborila~kim principima AIKI JU JUTSU.

TAKEDA TOKIMUNE (1916-1993), rodio se 7. oktobra 1916.godine na Hokkaido-u, u vreme kada je njegov otac Sokaku bio glavniinstruktor borila~kih ve{tina Sendai divizije. Od ro|enja je biopredodre|en za naslednika porodi~nog stila, pa mu je iz tog razlogaSokaku dao ime Tokimune - “ pronicljivi i hrabri vo|a” . Vaspitavan jegrubo i strogo, vaspitnim procesom koji se svodio na borila~ku obuku u

72

ve{tinama JU JUTSU i KEN JUTSU. Stalno je bio izloèn psiholo{kompritisku da mora da postane dostojan tradicije svojih predaka. Mada jefanati~no ve`bao, Sokaku mu je, da bi poja~ao njegovu motivaciju, jo{ uranom detinjstvu promenio ime u Sozaburo (obi~no narodno ime), uzobrazloènje, da tek treba da zasluì da se zove Tokimune. Tako jegotovo ceo svoj ìvot, mladi Takeda proìveo u senci svog oca, perma-nentno dokazuju}i da zasluùje ime i poreklo koje nosi.

Od 1925. godine, Sokaku je po~eo intenzivno da ga uvodi u tajneporodi~nog stila DAITO RYU AIKI BU JUTSU. Tokimune ga je od tadastalno pratio na njegovim putovanjima i seminarima, pa je tokomnarednih nekoliko godina, uspeo da se izbori za status Sokaku-ovog asistenta- KYOJU DAIRI. Po{to se uvrstio me|u najelitnije Sokaku-ove majstore,zajedno sa najboljim u~enikom svog oca, Yukiyoshi Sagawa-om, postajestalni predava~-asistent borila~ke obuke na vojnoj akademiji Sendai icentru za obuku policije Hokkaido, kao specijalista za AIKI JU JUTSU.

Godine 1942, Tokimune se dobrovoljno prijavljuje za rat, zamoliv{iSagawa-u, pre svog odlaska, da ostane sa tada ve} bolesnim Sokaku-om,kao potencijalni naslednik stila, u slu~aju da on pogine. Kada je 1943.godine Sokaku iznenada umro, Sagawa je progla{en za naslednika sobzirom da je Tokimune-ova sudbina bila neizvesna, me|utim on seodrekao te privilegije u korist Tokimune-a, ~ekaju}i njegov povratak.

Zbog izuzetno nepovoljnih socijalno-istorijskih okolnosti koje susledile, Tokimune Takeda, kao formalni naslednik porodi~nog stilaDAITO RYU, nije bio u mogu}nosti da u~ini gotovo ni{ta. Ratnimporazom Japana, 1945. godine, rasformirao se vojno-policijski sistem kojije pruào osnovnu podr{ku njegovom stilu, a novouspostavljene ameri~keokupacione vlasti, striktno su zabranile praktikovanje borila~kih ve{tinakoje se baziraju na nacionalnoj tradiciji, me|u kojima je DAITO RYUAIKI BU JUTSU bio na prvom mestu. Preostali majstori stila, nastavilisu da ve`baju individualno, u strogoj konspiraciji, bez mogu}nosti zaokupljanje i organizovanje.

73

Koriste}i stare veze, Tokimune se 1945. godine, nastanio u graduAbashiri i zaposlio u policiji Hokkaido. U po~etku je to u~inio sanamerom da mu se omogu}i neometano uve`bavanje ve{tina JU JUTSUi BO JUTSU, koje su praktikovane kroz standardnu policijsku obuku, alije ubrzo odlu~io da se potpuno posveti policijskom pozivu. Zbog izuzetnehrabrosti i sposobnosti, brzo je napredovao do ranga detektiva, a zbogu~e{}a u velikom broju opasnih policijskih akcija, vi{e puta je nagra|ivani pohvaljivan. Uspe{nu policijsku karijeru napustio je 1951. godine, kadaje procenio da je sazrelo vreme da se posveti {irenju porodi~nogborila~kog stila DAITO RYU.

Te godine, Tokimune je uspostavio kontakt sa ve}inom Sokaku-ovih u~enika, vode}ih instruktora DAITO RYU stila. Njegovom pozivu,me|u prvima su se odazvali majstori {kole TAKUMA KAI iz Osake, kaoi majstori drevne samurajske porodice Obata, koji su tradicionalno nego-vali ovaj stil pod nazivom TAKEDA RYU. U prole}e 1953. godine, ugradu Abashiri, Takeda Tokimune osniva centralnu instituciju poro-di~nog stila, pod nazivom DAITO KAN AIKI BUDO. Za sve to vreme,DAITO RYU je uìvao glas “ ekskluzivne borila~ke ve{tine” , zatvore-nog tipa, dostupne samo odabranim potomcima samurajskih porodica. Od1976. godine, Tokimune odlu~uje da omogu}i pristup izu~avanju ve{tine{irem krugu zainteresovanih, pa po~inje da putuje po Japanu i da drìseminare otvorenog tipa, kao i brojne javne demonstracije AIKI JUJUTSU. Njegova aktivnost pobu|uje veliku pa`nju i interesovanje, pa jebroj sledbenika ovog u~enja porastao na nekoliko hiljada. Do kraja 1988.godine, Tokimune je uspeo da objedini skoro sve borila~ke {kole koje suse metodolo{ki bazirale na stilu DAITO RYU.

Tokimune Takeda je prenosio u~enje borila~kog sistema svojihpredaka izvorno, bez sopstvenih dorada i intervencija u tehnici. Samood-brambena ve{tina AIKI JU JUTSU obra|ivana je kao osnovna metodo-logija, a kao nadgradnja visokog majstorstva izu~avana je tehnikama~evanja ONO HA ITTO RYU. Borbena, uputrebna vrednost ve{tine,bila je na prvom mestu. Jedina korekcija koju je izvr{io odnosila se na

74

uvo|enje stepenovanja po KYU i DAN rangovima, {to je preuzeo odKODO KAN sistema.

Tokimune nikada nije teìo da prevazi|e svog oca, ve} samo dasa~uva porodi~nu ve{tinu. Posle njegove smrti, 1993. godine, vode}uulogu u {irenju ve{tine AIKI JU JUTSU, preuzeli su majstori iz porodiceOBATA, kao direktni potomci srednjovekovnih ratnih komandanatasamurajskog klana Takeda.

MORIHEI UESHIBA (1883-1969), ro|en je 14. decembra 1883.godine, u gradu Tanobe - okrug Motomachi. Od rane mladosti bio jeopsednut filozofijom i religijom, kao fanati~ni sledbenik OMOTO KYOsekte30. Kao mladi}, preselio se u Tokio sa namerom da se uklju~i utrgovinske poslove, me|utim, tu je po~eo da izu~ava borila~ke ve{tineKITO RYU JU JUTSU i SHINKAGE RYU KEN JUTSU, u ~emu jeotkrio svoj novi ìvotni smisao. Godine 1904., dobrovoljno se prijavljujeu vojsku i odlazi u rusko-japanski rat, da bi u realnim, ratnim situacijama,oja~ao borila~ki duh. Kada se 1912. godine, preselio na Hokkaido, ve} jebio iskusan poznavalac borila~kih ve{tina. Tu je, 1915. godine, upoznaovelikog majstora Takeda Sokaku-a i po~eo da se usavr{ava u stilu DAITORYU. Sokaku ga je procenio kao ~oveka velikih sposobnosti, sakvalitetnim predznanjem iz borila~kih ve{tina, pa je kroz intenzivnu,sedmogodi{nju obuku, stvorio od Ueshiba-e vrhunskog majstora.

Ueshiba je video svoju budu}nost u pozivu profesionalnoginstruktora borenja. Uz velika odricanja i fanati~an rad, uspeo je da se1922. godine, zajedno sa jo{ dvadesetak majstora izbori za status Sokaku-ovog asistenta - KYOJU DAIRI. Specijalizovao se za JU JUTSU obukuvojnih i policijskih kadrova. Nekoliko godina je putovao sa Sokaku-om,a zatim po~eo da radi samostalno. Oko 1930. godine, formirao je svojuborila~ku {kolu AIKI JU JUTSU u Tokiju. Bio je izuzetno stroginstruktor. Njegovi treninzi bili su te{ki i okrutni, sa veoma ~estimslu~ajevima povre|ivanja me|u u~enicima, pa je {kola koju je vodio spravom postala poznata kao “ PAKLENI KLUB” .

75

Tokom vremena, Ueshiba je po~eo da vr{i samostalne tehni~kedopune, uvode}i u AIKI JU JUTSU elemente drugih borila~kih ve{tina,kao i neke svoje zahvate. Kada je bio na vrhuncu borila~ke karijere, 1936.godine, donosi odluku da se odvoji od DAITO RYU-a i formira sopstvenistil, pod nazivom AIKI BUDO. Naime, Sokaku, koji je ve} za{ao u poznegodine, po~eo je da poboljeva, pa se me|u njegovim u~enicima, ozbiljnopovelo pitanje naslednika ve{tine. Mada je Ueshiba vaìo za najomilje-nijeg Sokaku-ovog |aka, prednost je imao Yukiyoshi Sagawa, kaonajbolji majstor i vo|a celokupnog instruktorskog tima. Osim toga, tu jebio i Sokaku-ov sin, Tokimune, kome je po tradiciji pripadalo pravonasle|a. Sokaku je realno sagledao situaciju, pre svega kroz ~injenicu danijedan od potencijalnih naslednika nije dovoljno jak da se svojimautoritetom nametne Ueshiba-i. Zbog toga je zabranio da se Ueshibaodvoji od stila DAITO RYU, ali uz dozvolu, da svoju {kolu moè danazove kako ho}e. Ueshiba je to ispo{tovao i do Sokaku-ove smrti radioje pod njegovim patronatom, striktno se pridràvaju}i DAITO RYUmetodologije. Ime svoje {kole menjao je nekoliko puta, da bi je na kraju,1942. godine, zvani~no registrovao u akademiji BUTOKU KAI, podnazivom AIKIDO. Me|utim, Ueshiba-ina aktivnost iznenada je prekinutanepredvi|enim okolnostima. Naime, te godine, dolazi do unutra{njo-politi~kih nemira u Japanu, kada je grupa ultranacionalisti~kih oficirazapo~ela proces preuzimanja vlasti u zemlji. Njima se, izme|u ostalih,o{tro usprotivila verska sekta OMOTO KYO, ~iji je fanati~ni sledbenikbio i Ueshiba, {to je potpuno poremetilo njegove planove31. Da bi izbegaorepresiju, Ueshiba, zajedno sa svojom porodicom, odlazi u dobrovoljnoizgnanstvo, u nenastanjeni, severni deo Japana i tu ostaje do kraja rata.

Posle vojnog poraza Japana 1945. godine, Ueshiba se vratio uTokio i obnovio svoju borila~ku {kolu “ Wakamatsu dojo” , ovog putakao {kolu sopstvenog, novog stila borila~ke ve{tine, AIKIDO. Na skupustarih i novih sledbenika, Ueshiba je konstatovao: “ Mada je na{ putpotpuno razli~it od ratni~kih ume}a iz pro{losti, ne zna~i da treba potpunoodbaciti stare ve{tine. Poveìte ~asnu tradiciju sa ovim novim ume}emtako {to }ete je obu}i u novu odoru. Gradite na klasi~nim stilovima kako

76

biste stvorili bolje oblike” . Me|utim, ova nova, moderna ve{tina, vi{enije bila ni nalik na JU JUTSU, niti je Ueshiba bio onaj èstoki i okrutnimajstor kakvog su zapamtili u~enici iz “ paklenog kluba” . Godineprovedene u dobrovoljnoj izolaciji, potpuno su rasplamsale njegovreligiozni zanos, tako da je sada vi{e li~io na “ svetog mudraca” , nego nainstruktora borenja. Ueshiba je napustio korene ve{tine i “ put ratnika”zamenio putem spiritualizma i metafizike.

MODERNI AIKIDO Morihei Ueshiba-e postao je filozofija, kojase prezentira i usvaja kroz praktikovanje modifikovane borila~ke ve{tine.Teoretski osnov ove filozofije, zasniva se na spiritualnom pojmu univer-zalne - vitalne KI energije, odnosno na Ueshiba-inom tuma~enju u~enja“ kineske kosmolo{ke {kole” 32 i metafizi~kog koncepta JIN-JANG prin-cipa, koje je preuzeo od starih teoreti~ara AIKI pravca. Cilj ve{tine nijeborila~ka obuka, nego unapre|enje individualne li~nosti kroz AIKIDO,psihofizi~ko usagla{avanje sa univerzumom i uspostavljanje op{teg mirai ljubavi kroz unutra{nju harmoniju. U stilizovanim i ritualizovanim teh-nikama MODERNOG AIKIDO-a, elegancija i gracioznost nadre|eni suefikasnosti, pa je prakti~na samoodbrambena vrednost ove ve{tinedovedena do besmisla. Potenciranjem ideje “ neborbene ve{tine” , posve-}ene sveop{tem miru, ljubavi i prosperitetu, Ueshiba i njegovi sledbenicistvorili su uslove za veliki uspeh, koji je apsolutno nadma{io sve ostalestilove AIKI pravca. Ameri~ke okupacione vlasti pruìle su im bezre-zervnu podr{ku i me|unarodni publicitet, pa se MODERNI AIKIDO, kaoatraktivan filozofsko-rekreativni koncept, veoma brzo pro{irio po Evropii Americi, gde je prihva}en prete`no u akademskim i intelektualnimkrugovima.

Tvorac MODERNOG AIKIDO-a, Morihei Ueshiba, umro je 1969.godine, ostaviv{i iza sebe mo}nu stilsku internacionalnu organizaciju“ AIKI KAI” . Nasledio ga je njegov sin, Kisshomaru Ueshiba, koji je ceosvoj ìvot posvetio {irenju ideje AIKIDO-a u svetu.

77

GOZO SHIODA (1915-1994), poti~e iz porodice poznatog iuticajnog lekara iz Tokija. Njegov otac je bio veliki poklonik borila~kihve{tina, pa je u okviru svoje porodi~ne ku}e, gde mu se nalazilaordinacija, napravio i borila~ku salu u kojoj se ve`bao KODO KANJUDO i KENDO. Tako je Shioda od ranog detinjstva po~eo dapraktikuje borila~ke ve{tine, {to mu je kasnije posluìlo kao solidanosnov za dalje usavr{avanje. Sa nepunih osamnaest godina, 1932.godine, po~eo je da ve`ba kod Morihei Ueshiba-e, u tada ve} ~uvenom“ paklenom klubu” . Posle osam godina usavr{avanja stekao je visokomajstorstvo u ve{tini AIKI JU JUTSU i kao najbolji Ueshiba-in u~enik,postao njegov prvi asistent. Paralelno je studirao na Takushoku univer-zitetu, na kome su tradicionalne borila~ke ve{tine posebno izu~avane inegovane. Diplomirao je 1941. godine i ostao zapam}en kao najbolji JUJUTSU majstor u svojoj generaciji. Te iste godine stupio je u japanskuarmiju i oti{ao u rat, u Kinu. Po zavr{etku rata, 1946. godine, Shioda sevratio u Japan i ponovo priklju~io svom u~itelju Morihei Ueshiba-i.Me|utim, Ueshiba je u me|uvremenu ve} pre{ao na svoj novi, spiri-tualni stil, {to Shiodi, koji je vi{e èleo da odrì borbeno efikasne metodeAIKI JU JUTSU, nije odgovaralo. Zbog toga ga je ubrzo napustio i unekada{njem klubu svog oca osnovao {kolu YOSHIN KAN.

Metodolo{ki, Gozo Shioda je u potpunosti nastavio da sleditradiciju stila AIKI JU JUTSU na na~in kako je to svojevremeno nau~iood Ueshiba-e u “ paklenom klubu” . Upotrebna, samoodbrambenavrednost ve{tine imala je prioritet u skladu sa starom definicijom TakedaSokaku-a:

“ BORILA^KE TEHNIKE SU STVORENE DA BIPOVREDILE ILI UBILE NAPADAÂ. KONTROLAPROTIVNIKA, BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJA, JEPO@ELJNA, ALI JE NJU MOGU]E PRIMENITI SAMOU ZAVISNOSTI OD TOGA KOLIKO VLADATEVE[TINOM I SITUACIJOM.”

78

[to se ti~e filozofskog smisla ve{tine, Shioda je prihvatiohumanisti~ke ideje koje je kroz MODERNI AIKIDO propovedaoUeshiba. Pod uticajem svog starog u~itelja, mentalni aspekt individulanogusavr{avanja li~nosti, apsolutno je nadredio fizi~kom aspektu usavr-{avanja samoodbrambene tehnike, potenciraju}i razvoj osobina kao {to su~ovekoljublje, harmonija, upornost i uzdrànost, koje je postavio kaopreduslov za sticanje borila~kih sposobnosti.

Imaju}i u vidu da je u svom borila~kom sistemu objediniometodologiju tradicionalnog stila AIKI JU JUTSU i filozofsku nadgrad-nju MODERNOG AIKIDO-a, novi stil YOSHIN KAN, koji je formiraoGozo Shioda, postao je poznat pod imenom TRADICIONALNI AIKIDO.Gozo Shioda je pred kraj ìvota osnovao YOSHIN KAN - INSTITUT ZAIZUÂVANJE TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po njegovomborila~kom programu obu~avane su brojne generacije japanske vojske ipolicije, a pomenuti program ostao je neprevazi|en do danas. Kao jedanod najve}ih majstora AIKI pravca, zauzima vode}e mesto u modernojistoriji japanskih borila~kih ve{tina. Posle njegove smrti, 1994. godine,nasledio ga je sin Yasuhisa Shioda.

79

RAZVOJ SAMOODBRAMBENEVE[TINE JU JUTSUU ZAPADNOM SVETU

U zapadnoj kulturi, postoje dve osnovne borila~ke ve{tine bez upo-trebe oru`ja, koje egzistiraju vi{e od 2500 godina. To su anti~ko rvanje ianti~ki boks, ~iji nastanak dugujemo tekovinama gr~ke civilizacije. Obeove ve{tine, vekovima su praktikovane u svom izvornom obliku, sa mini-malnim izmenama i dopunama karakteristi~nim za pojedine evropske na-cije, pa su njihovi principi i tehni~ka su{tina ostali isti do danas. Madarvanje i boks imaju svoje prepoznatljive tehni~ke osobenosti, dominantnifaktori u borbi su fizi~ka snaga, konstitucija i prirodne predispozicije.Su{tina borbe je nadmetanje, sa ciljem “ da se me|u jakima izabere naj-ja~i” . Po tome se evropske ve{tine bitno razlikuju od borila~kih ve{tinaDalekog istoka, u kojima su tehnika, taktika i poznavanje anatomije, stav-ljeni ispred fizi~ke snage, sa ciljem iznalaènja na~ina “ kako da slabijipobedi ja~eg” .

Zbog velike geografske udaljenosti, dve civilizacije su uspostavilestalni kontakt relativno kasno, tek u drugoj polovini XVI veka. Na nesre-}u, taj kontakt se, u kulturolo{kom smislu, sveo na sukob civilizacija, sobzirom da su jedni druge smatrali za varvare, pa niti su Evropljani èleline{to da nau~e od isto~njaka, niti su isto~njaci bili raspoloèni da Evrop-ljanima otkriju “ tajne” svoje kulturne tradicije. To je doprinelo, da mno-ge tekovine Dalekog istoka stignu do nas sa zaka{njenjem, a {to se odnosii na isto~nja~ke borila~ke ve{tine.

Tako je i borila~ka ve{tina JU JUTSU, masovno po~ela da se prak-tikuje u Evropi i Americi tek po~etkom XX veka. Mada je bilo evropskihnacija, koje su znatno ranije, delimi~no prihvatile isto~nja~ke samood-brambene principe i ukomponovale ih u svoje nacionalne borila~ke ve{ti-ne, to su bili samo izolovani napori, lokalnog karaktera. Su{tinski zna~aj

80

ve{tine JU JUTSU, zapadni svet je otkrio na inicijativu vojnih i policij-skih krugova, koji su ovaj sistem ocenili kao najadekvatniji oblik samo-odbrambene nadgradnje svojih kadrova. Me|utim, uz dosta lutanja, presvega zbog nepoznavanja i neprihvatanja rezona filozofije Dalekog isto-ka, kao i zbog pomodarstva i politiziranja koji su pretili da devalviraju is-to~nja~ke kriterijume i ovaj moderni razvoj ve{tine se odvijao relativnosporo, pa je tek u drugoj polovini XX veka, zapadni svet mogao da kon-statatuje da je na planu samoodbrambenih ve{tina zaista ne{to prihvatio inau~io od Istoka. Evropske nacije koje imaju najduù tradiciju razvojadalekoisto~nih borila~kih ve{tina i najve}e zasluge za {irenje i razvojve{tine JU JUTSU u zapadnom svetu su Rusija, Francuska i Nema~ka, stim {to im se kasnije priklju~ila i Amerika.

RUSIJA - Kao zemlja nepreglednog prostranstva koje se proteè nadva kontinenta, od po~etka svoje istorije objedinjavala je veliki broj ru-skih plemena, kao i etni~kih grupacija drugih nacionalnosti. U toj speci-fi~noj me{avini kultura, vera i obi~aja, paralelno se razvijalo na desetinenacionalnih borila~kih ve{tina, baziranih na karakteristikama anti~kogrvanja. Osim toga, zbog fizi~ke povezanosti sa Mongolijom i Kinom, doRusije relativno rano dopiru uticaji dalekoisto~ne borila~ke metodologije,koja se spontano uklopila u zate~ene lokalne ve{tine, stvaraju}i istorijskepreduslove za razvoj ruskog nacionalnog stila samoodbrane. Tu se presvega isti~u dve srednjovekovne borila~ke ve{tine, koza~ki “ RUKOPA-[NI BOJ” 33 i gruzijsko “ ÔHI” ili “ ÎDAOBA” rvanje. Njihove spe-cifi~nosti sastajale su se u tome, {to su se borci rvali u ode}i, pa su se ba-canja prete`no izvodila hvatom za rukave, revere ili pojas, uz potencira-nje niza tehni~kih elemenata poluga na zglobovima ruku i nogu, {to nijebio slu~aj u ostalim narodnim stilovima. Za sada nije u potpunosti razja{-njeno kako su ovi tehni~ki elementi, karakteristi~ni za dalekoisto~ne bo-rila~ke metode, stigli do Kozaka i Gruzijaca. Prema jednoj od pretpostav-ki, zasluga za {irenje dalekoisto~nog uticaja pripisuje se kalmickimplemenima, budisti~kom narodu iz Zapadne Kine, kinesko-mongolskogetni~kog porekla, koji se u periodu kasnog srednjeg veka nastanio uruskim podru~jima oko reke Volge, donose}i sa sobom posebnu borila~ku

81

ve{tinu, izvedenu iz drevnog kineskog samoodbrambenog sistema CHINNA.

Koza~ki “ RUKOPA[NI BOJ” i gruzijsko nacionalno rvanje,razvijali su se spontano i nezavisno sve do druge polovine XIX veka, kadase, zbog {irih potreba borila~kog obrazovanja vojske i policije, elementiovih ve{tina povezuju u jednu celinu i formira ruski nacionalnisamoodbrambeni sistem “ SAMOBORONA” (samoodbrana). Da bipobolj{ali svoj sistem, ruski stru~njaci za borila~ku obuku ve} tadapo~inju da pokazuju interesovanje za preuzimanje pojedinih elemenata izjapanskih samoodbrambenih ve{tina. U po~etku, intervencije takve vrstebile su neznatne, me|utim od perioda “ Oktobarske revolucije” 1917.godine, kada dolazi do politi~kog zbliàvanja Rusije i Japana i intenzivnihkontakata ruskih instruktora sa japanskim JU JUTSU majstorima,“ SAMOBORONA” potpada pod izuzetno jak uticaj KODO KANmetodologije. Pristup ve{tini sve je vi{e li~io na japanski, tehnika jedopunjavana i korigovana po ugledu na japansku i na kraju, dolazi douvo|enja karakteristi~nog dela japanske opreme, gornjeg dela JUDOkimona, {to se u ruskom samoodbrambenom sistemu zadràlo do danas.

Godine 1923., grupa ruskih stru~njaka za borila~ke ve{tine,{kolovanih na KODO KAN-u, zajedno sa nekoliko japanskih KODOKAN JUDO majstora, modernizuju i sistemski povezuju takmi~arskeaspekte gruzijskog rvanja sa tehni~kim elementima “ SAMOBORONE”i uspostavljaju novi ruski nacionalni borila~ki sport “ SAMBO” 34. Madaje SAMBO priznat u celom svetu kao novi stil rvanja, uticaj JUDO-a jedo te mere bio nagla{en, da je kod ve}ine sportskih stru~njaka ostalaotvorena dilema kojoj vrsti sportova pripada ova nova ve{tina.

Moèmo konstatovati da je KODO KAN metodologija ostvarilapresudnu ulogu u razvoju modernih samoodbrambenih ve{tina u Rusiji.Savremena praksa, u potpunosti se sprovodi po japanskim programimaobuke, mada uz puno uvaàvanje i negovanje svih specifi~nih elemenatakoji karakteri{u rusku borila~ku tradiciju i nagla{avanje njene posebnostiu odnosu na druge samoodbrambene sisteme.

82

FRANCUSKA - Kao pomorska i kolonijalna evropska sila,Francuska je u XVII veku u~vrstila svoje pozicije na Dalekom istoku,prete`no se orijenti{u}i na podru~je Indokine. Tako su francuski mornarido{li u kontakt sa zate~enim borila~kim ve{tinama, kao {to je tajlandskiMUAI TAI, odnosno drugim borila~kim varijatetima nastalim poduticajem SHAOLIN-skog u~enja. S obzirom da su na brodovima zapo{-ljavali lokalnu radnu snagu, me|u kojima je bilo i poznavalaca borila~kihve{tina, prilikom dugih, vi{emese~nih putovanja, u cilju razonode iodràvanja fizi~ke kondicije, mornari su po~eli da u~e ove borila~kemetode. Ste~ena znanja pokazala su se kao izuzetno efikasna u brojnimkafanskim tu~ama kojima su ~esto bili izloèni (pre svega zbog udaracanogama i upotrebe poluga na zglobovima {ake i prstiju, tj. borila~kihelemenata koji u Evropi tog doba nisu bili zastupljeni) pa je dalekoisto~niborila~ki metod postao omiljen kod francuskih mornara i lu~kih radnika.Vremenom se za ovu ve{tinu ustalio naziv “ SAVATE” - “ FRAN-CUSKI BOKS” . Su{tinski, ve{tina se sastojala od dva funkcionalnaaspekta, ofanzivnog - koji je najvi{e podse}ao na tajlandski boks MUAITAI i defanzivnog - koji je imao karakteristike kineske ve{tine CHIN NA.

Krajem XVIII veka, “ SAVATE” postaje omiljeni nacionalni sport{irom Francuske, zastupljen prete`no u radni~kim sredinama. Istovre-meno, defanizivna komponenta ove ve{tine privla~i pa`nju buròaskihkrugova i po~inje da se ve`ba kao dodatna disciplina uz ma~evanje, podjednostavnim nazivom “ DEFENSE PERSONNELLE” (defons personel- samoodbrana). Tako je, u okviru ~asova ma~evanja, “ DEFENSE PER-SONNELLE” uklju~en kao obavezni nastavni predmet i u francuske vojneakademije. Uvi|aju}i zna~aj borila~kih ve{tina u vojnoj obuci, francuskioficiri na slu`bovanju u Indokini, posebno su se angaòvali na uve`ba-vanju i savladavanju dalekoisto~ne borila~ke metodologije, u ~emu sumnogi od njih postali vrhunski stru~njaci.

Mada je sve vreme uve`bavan samo kao sekundarna disciplina, uzma~evanje, “ DEFENSE PERSONNELLE” je vi{e od sto godina vaìokao najbolji sistem samoodbrambene obuke u zapadnom svetu, sve do

83

po~etka XX veka, kada dolazi do prodora japanske ve{tine JU JUTSU uEvropu. Francuzi me|u prvima prihvataju novu, neuporedivo efikasnijujapansku metodologiju, zadràvaju}i terminolo{ku odredbu “ DEFENSEPERSONNELLE” samo kao op{ti pojam za ve{tinu samoodbrane. Podnjom se danas podrazumevaju moderni JU JUTSU pravci, KODO KANJU JUTSU i AIKI JU JUTSU, koji su u ovoj zemlji od po~etka biliravnopravno zastupljeni i razvijani.

NEMA^KA - Samoodbrambeni elementi dalekoisto~nih borila~kihve{tina, kao {to su poluge na zglobovima lakta, {ake i prstiju, prakti-kovani su u Nema~koj jo{ tokom XVII i XVIII veka. Uve`bavani suisklju~ivo kao dopunska disciplina u {kolama ma~evanja, pa se smatra, dasu po pitanju uvo|enja ovih tehni~kih inovacija u oblast borenja Nemciprekopirali francuski sistem “ DEFENSE PERSONNELLE” , koji je u tovreme imao apsolutni primat u Evropi.

U drugoj polovini XIX veka dolazi do naglog i velikog napretka urazvoju ve{tine samoodbrane u Nema~koj. Naime, u tom periodu, uokviru sprovo|enja “ MEIJI REFORME” , japanska vlada je angaòvalapruske vojne stru~njake da izvr{e rekonstrukciju japanske armije poevropskim standardima. Velikom broju pruskih oficira, koji su biliangaòvani na ovom poslu, pruèna je mogu}nost da izu~avaju japanskeborila~ke ve{tine kod vrhunskih JU JUTSU majstora, {to je bila prilikakoju oni svakako nisu propustili. Tako je, ve} na prelazu iz XIX u XXvek, u pruskim vojnim kasarnama predavana ve{tina samoodbrane odstrane instruktora obu~avanih u Japanu.

U periodu izme|u I i II svetskog rata, kada kroz KODO KANJUDO i JU JUTSU zapo~inje prodor japanskih borila~kih ve{tina uEvropu, Nema~ka postaje centar {irenja ove metodologije. Kao starogpartnera i glavnog evropskog saveznika na vojnom i politi~kom planu,Japanci favorizuju Nema~ku u svakom pogledu, pa je upravo tu iniciranostvaranje evropskog samoodbrambenog “ hibrida” JIU JUTSU, koji jevi{e poznat po nema~kom (grubo akcentiranom i pogre{no pro~itanom)

84

terminu “ D@IU D@ICU” . Zasluga za to pripisuje se nema~komstru~njaku za borila~ke ve{tine ERIC-u RAHN-u, koji se smatra za “ ocaevropske ve{tine samoodbrane” .

Posle kapitulacije Nema~ke, 1945. godine, dolazi do petogodi{njegzastoja u razvoju borila~kih ve{tina, ali ve} od 1951. godine, nema~kimajstori ponovo zauzimaju vode}e pozicije u krugovima borila~kihve{tina u Evropi. U skladu sa tradicijom, favorizuje se KODO KANmetodologija, {to je ostalo prisutno i u sada{nje vreme. Interesantno jenapomenuti da se evropski “ hibrid” - “ D@IU D@ICU” zadrào uNema~koj ~ak i kada su se japanski stru~njaci odrekli tog programa, takoda i danas egzistira nekoliko internacionalnih organizacija koje supomenuti program verifikovale kao moderni evropski JU JUTSU stil.

AMERIKA - [to se ti~e ameri~kog kontinenta, razvojdalekoisto~nih samoodbrambenih ve{tina intenzivno je zapo~eo tekpo~etkom XX veka, {irenjem modernih JU JUTSU stilova. U samomstartu, samoodbrambena obuka se pretvorila u “ veliki biznis” , pa vode}emetodologije, KODO KAN JU JUTSU i AIKI JU JUTSU i dan-danasvode bespo{tednu konkurentsku “ bitku” za ameri~ki prostor. Tako sadau Americi paralelno egzistira nekoliko stotina novih stilova, organizacijai federacija (neuporedivo vi{e nego u Japanu), {to je svakako doprineloporastu masovnosti do neslu}enih razmera, ali je zato kvalitet tolikodevalvirao, da se ameri~ka samoodbrambena obuka nigde u svetu neprihvata za ozbiljno. Izuzetke ~ine {kole koje vode naturalizovanijapanski JU JUTSU majstori i centri za obuku pripadnika specijalnihsnaga vojske i policije, u kojima se ve{tina prezentira na najvi{emmogu}em nivou. Na {irem ameri~kom i južnoameri~kom prostoru,posebno se izdvaja “ BRAZILSKA JU JUTSU [KOLA” , koja se uposlednjih nekoliko godina svrstala me|u najbolje svetskesamoodbrambene stilove.

** *

85

Ne ra~unaju}i drevnu ve{tinu CHIN NA, koja je jo{ uvek relativnozatvorena i ograni~ena isklju~ivo na kinesko podru~je, kao ni ve{tineJUDO i MODERNI AIKIDO, koje su transformacijom u masovnesportsko-takmi~arske i rekreativne aktivnosti napustile primarnisamoodbrambeni karakter, moderna japanska ve{tina JU JUTSUpredstavlja danas osnovni sistem li~ne samoodbrane u celom svetu. Ovave{tina se ozbiljno izu~ava i praktikuje prete`no u institucijama vojno-policijskog tipa, zato ne treba da ~udi {to je njen dosada{nji a i budu}irazvoj baziran na licima iz tih dru{tvenih kategorija. Po zastupljenosti uprocesu obuke, dve tre}ine zapadnih samoodbrambenih programazasnovano je na KODO KAN sistemu, a samo jedna tre}ina na {kolamaAIKI pravca. Mada je od po~etka XX veka, zbog specifi~nih zahteva,iskustava i uslova u razli~itim regionima sveta, stalno prisutna tendencijastvaranja novih stilova samoodbrane, svi ti mnogobrojni, novonastalistilovi, u osnovi se svode na interpretaciju metodologije KODO KAN JUJUTSU ili AIKI JU JUTSU, odnosno na kombinaciju ovih metodologija.

86

RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU USRBIJI

U istoriji Srbije, borila~ke ve{tine su vekovima uve`bavane inegovane kroz “ JUNA^KE NARODNE IGRE” , kojima je bilo obuhva-}eno nekoliko disciplina: ve{tine sa oru`jem (sablja - buzdovan - luk istrela), jahanje, tr~anje, skok iz mesta, bacanje kamena s ramena, narodnorvanje, {akanje i drugo. Posebno je bilo popularno narodno rvanjeslobodnim stilom, razvijano pod uticajem anti~kog rvanja, sa pravilimakoja nisu bila precizno definisana i varirala su u zavisnosti od regiona.

Prema raspoloìvoj istorijskoj dokumentaciji moè se zaklju~iti dasu se Srbi prvi put susreli sa elementima dalekoisto~nih borila~kih ve{tinau vremenskom periodu od 1807. do 1812. godine, za vreme “ Prvogsrpskog ustanka” , kada je na poziv Kara|or|a, Rusija uputila nekolikovojnih formacija, sastavljenih prete`no od delova koza~kih atamanskihpukova, da pomognu srpskim ustanicima. Osim u~e{}a u neposrednimborbama sa Turcima, osnovni zadatak atamanskih pukova bio je dasprovedu elementarnu vojnu obuku ustani~ke vojske i organizuju je pougledu na koza~ke jedinice. Obuka je vr{ena u nekoliko srpskih gradova,izme|u ostalih i u Beogradu, na platou ispod kalemegdanske tvr|ave, pokoza~kim “ pe{adijskim egzercirnim pravilima” , a sastojala se uglavnomod uve`bavanja upotrebe oru`ja, formacijskog kretanja i borbene taktike.U skladu sa tradicijom koza~kih atamanskih pukova, u okviru jutarnjegimnastike, uve`bavani su samoodbrambeni elementi “ RUKOPA[NOGBOJA” , sa specifi~nim tehnikama hvatova, bacanja i poluga na zglobo-vima. Naàlost, nije ostalo zabeleèno kako su Srbi prihvatili ovu ve{tinu.

Do sistematskog uvo|enja elemenata dalekostio~nih borila~kihve{tina dolazi tek 1891. godine, kada “ Vojna akademija KraljevineSrbije” , angaùje penzionisanog francuskog oficira, veterana izIndokine, [arl Dusea (Charles Dousaie), kao stalnog predava~a ve{tine

87

borenja. U skladu sa evropskom praksom, Duse je kao glavni predmetpredavao ma~evanje, sa dodatnim ~asovima samoodbrane, po principimafrancuskog “ DEFENSE PERSONNELLE” programa. Tako je ve{tinasamoodbrane u Srbiji postala nezaobilazan faktor vojne obuke.

U periodu priprema za “ Balkanski rat” , jo{ od 1903. godine, dvasrpska oficira (kasnije su postali poznate li~nosti na{e nacionalne istorije)Dragutin Dimitrijevi} - “ Apis” i Vojislav Tankosi}, u nekoliko navrataorganizuju dobrovolja~ke “ Komitske {kole” za obuku vojnih formacija~iji je osnovni zadatak bio izvr{avanje borbenih dejstava u neprijateljskojpozadini. Obuka je izme|u ostalog obuhvatala i ovladavanje specijalnimve{tinama, kao {to su upotreba bodeà, metalnog boksera, ìce zadavljenje i samoodbrambene borila~ke ve{tine. Najpoznatije “ Komitske{kole” formirane su u Prokuplju (1908.) i Kur{umliji (1912.), a glavnisavetnik za opremu i naoruànje, kao i za programe specijalne obuke, bioje [arl Duse. Duseovo ime, spominje se u nerazja{njenom kontekstu i uokviru priprema grupe srpskih patriota koji su izvr{ili atentat naaustrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine.

U me|uvremenu, 1911. godine, u Srbiji se po prvi put spominjepojam JU JUTSU. U svojoj knjizi, “ Vite{ke igre i sportovi” , artiljerijskiporu~nik Milenko Arsovi}, na izuzetno kvalitetan na~in, detaljnorazra|uje obrazovni, vaspitni i samoodbrambeni zna~aj japanskog bori-la~kog sistema KODO KAN JU JUTSU, sugeri{u}i neophodnost uvo|e-nja ove metodologije u nastavni proces srpskih dràvnih institucija vojno-policijskog tipa. Iz bibliografije Arsovi}eve knjige, vidi se da je kaoizvornu literaturu koristio nema~ke i ruske autore, pa u skladu s tim, zave{tinu koristi evropeizovani termin “ D@IU D@ICU” .

Posle I svetskog rata, razvoj samoodbrambenih borila~kih ve{tina uSrbiji je u blagom porastu. Tome su znatno doprineli mnogi stru~njaci zave{tine borenja iz redova ruske belogardejske emigracije, koji su se 1917/1918.godine, u velikom broju nastanili u Beogradu. Mnogi belo-gardejski oficiriizdràvali su se drànjem privatnih ~asova ma~evanja i samoodbrane.

88

Posebno je bila interesantna sudbina kalmickog belogardejskogpuka, ~iji su oficiri, zajedno sa svojim mnogobrojnim porodicama,osnovali “ Budisti~ku koloniju” na Zvezdari. Kolonija je brojala oko2.000 ~lanova, a kraj oko “ Cvetkove pijace” , me|u Beogra|anima togadoba bio je poznat kao “ Mala Kina” . Tu su Kalmici ìveli po svojimtradicionalnim obi~ajima, nosili su per~ine i kinesku narodnu no{nju iokupljali se oko budisti~ke pagode koju su sami sagradili.35 Premakazivanju savremenika, ponekad su vi|ani kako ve`baju svoju “ usporenuborila~ku gimnastiku” 36, {to je kod Beogra|ana izazivalo ~u|enje ali ne iposebno interesovanje.

Od 1920. godine, primeri organizovanog uve`bavanja dale-koisto~nih borila~kih ve{tina su sve ~e{}i, a japanska ve{tina JU JUTSU,preuzima apsolutni primat. [arl Duse je bio aktivan predava~ ve{tineborenja na “ Vojnoj akademiji” sve do 1923. godine kada je penzio-nisan, a nasledio ga je izvesni belogardejski borila~ki JU JUTSU instruk-tor, ~ije ime nije javno poznato. Negde u to vreme i “ Centralna policijska{kola” u Zemunu uvodi JU JUTSU kao obavezni nastavni predmet izkoga su pitomci polagali ispite. Godine 1930., belogardejski ruskiemigrant, JU JUTSU majstor, EVGENIJE MAKSUTOV, formirao je uBeogradu “ Atletsko-ma~evala~ki klub” sa JU JUTSU sekcijom, a kasnihtridesetih godina, osniva na zemunskom Gardo{u, svoju privatnu JUJUTSU {kolu. To je bio prvi JU JUTSU klub na Balkanu. Najbolji u~enikEvgenija Maksutova bio je Zemunac, VLADISLAV PAUN, koji sesmatra za za~etnika uvo|enja KODO KAN JUDO i JU JUTSUmetodologije u na{oj zemlji.

U periodu posle II svetskog rata, ve} 1946. godine, u okvirustvaranja organa bezbednosti nove Jugoslavije, zapo~inje proces stru~nogosposobljavanja velikog broja pripadnika OZN-e i KNOJ-a37. Zna~ajnomesto zauzimala je obuka u samoodbrambenim ve{tinama, koju susprovodili ruski instruktori iz SSSR-a. Ra|eno je po programima ruskeinterpretacije JU JUTSU ve{tine, sa karakteristi~nim elementima “ SAM-BO” borenja. Do 1951. godine, {tampano je nekoliko internih, stru~nih

89

ud`benika iz oblasti samoodbrane, u izdanju Ministarstva unutra{njihposlova FNRJ, u kojima je uo~ljiv ruski uticaj, kroz potenciranje brojnih,prepoznatljivih “ SAMBO” zahvata.

[irenje i popularizacija ve{tine JU JUTSU me|u civilnimstanovni{tvom zapo~elo je 1947. godine, kada je u “ Srednju fiskulturnu{kolu” u Zemunu uveden nastavni predmet JU JUTSU. Predava~ je bio,tada ve} afirmisani majstor borila~kih ve{tina, Vladislav Paun. Dvegodine kasnije, 1949. godine, Paun osniva prvi JU JUTSU klub u novojJugoslaviji, u okviru zemunskog SD “ Lokomotiva” , a ve} od 1951.godine, JUDO, kao sportska varijanta izvedena iz ve{tine JU JUTSU,sti~e veliku popularnost i {irom na{e zemlje po~inju da ni~u klubovi jedanza drugim.

Po~etkom pedesetih godina, sticajem okolnosti, u na{u zemljudolazi jedan veliki japanski majstor borila~kih ve{tina. Ime mu je biloI[IRO BABA, gra|evinski inènjer, ~lan ekipe japanskih privrednihstru~njaka koji su bili angaòvani na izgradnji fabrike celuloze u Loznici.I{iro se od rane mladosti bavio uve`bavanjem borila~kih ve{tina poKODO KAN metodologiji, pa je jo{ u vreme studentskih dana postaopoznat kao veliki majstor za JUDO i JU JUTSU. Tokom boravka u na{ojzemlji, I{iro je uvideo veliko interesovanje koje je vladalo za japanskeborila~ke ve{tine, pa je 1953. godine, odrào prvi stru~ni seminar poizvornoj KODO KAN metodologiji. Asistent mu je bio Vladislav Paun, aseminaru su, osim velikog broja JUDO takmi~ara i trenera, prisustvovalii instruktori samoodbrane MUP-a Srbije. Pod I{iro-vim vo|stvom, nastalaje prva generacija na{ih JUDO i JU JUTSU majstora, me|unarodnoverifikovanih od strane KODO KAN-a.

Od 1955. godine, planovi i programi borila~ke obuke uMinistarstvu unutra{njih poslova FNRJ, sastavljaju se i uskla|uju premaautenti~nom KODO KAN JU JUTSU sistemu. U me|uvremenu, ekspan-zija sportskog JUDO-a bila je u punom zamahu, ali su borila~ki instruk-tori MUP-a, ina~e aktivni JUDO majstori iz prve generacije, na vreme

90

uvideli su{tinsku razliku izme|u sporta i samoodbrane i konstatovali da jeJU JUTSU, zbog svoje funkcionalne vrednosti, daleko prihvatljivija ikorisnija ve{tina za policijsku praksu. Od tada, inicijativu za dalji razvojve{tine JU JUTSU u potpunosti preuzima grupa MUP-ovih stru~njaka,me|u kojima posebno izdvajam uvaènog RADO[A JOVANOVI]A,zbog toga, {to sam imao sre}u da mi je taj skromni i plemeniti majstornekoliko godina bio instruktor. Rado{ Jovanovi} se smatra za utemelji-va~a samoodbrambene obuke u Ministarstvu unutra{njih poslova RepublikeSrbije. Ceo svoj ìvot posvetio je borila~kim ve{tinama i sportu. Bio jepredava~ borila~ke obuke na svim obrazovnim institucijama Ministarstva,a po njegovim planovima i programima, obu~avano je vi{e desetinahiljada pripadnika organa bezbednosti. Uz njegovo ime vezuje se punaafirmacija metodologije KODO KAN JU JUTSU u na{oj zemlji.

[to se ti~e metodolo{kog pravca AIKI JU JUTSU, on se u na{ojzemlji pojavio znatno kasnije, tek u drugoj polovini {ezdesetih godina. Zauvo|enje AIKI pravca, moèmo zahvaliti poznatom jugoslovenskommajstoru borila~kih ve{tina, LJUBOMIRU VRAÂREVI]U. Vra~are-vi} se, krajem {ezdesetih godina, kao mlad JUDO i JU JUTSU majstor,izdvojio sa grupom svojih u~enika i zapo~eo da ve`ba MODERNIAIKIDO po metodu Morihei Ueshiba-e, ~iji su uticaji do njega do{lipreko instruktora iz zemalja Zapadne Evrope. Uz veliku popularizacijukoju je sproveo gospodin Vra~arevi}, AIKIDO je, kao nova ve{tina, brzostekao zavidan broj sledbenika. Prilikom usavr{avanja u Japanu, 1978.godine, Vra~arevi} je stupio u kontakt sa velikim majstorom GozoShioda-om, susre}u}i se po prvi put sa u~enjima drugih AIKI stilova.Opredeliv{i se za stil koji favorizuje realnu - upotrebnu vrednost ve{tine,postaje Shioda-in u~enik i usavr{ava AIKI JU JUTSU po Shioda-inommetodu TRADICIONALNOG AIKIDO-a. Po povratku u Srbiju,Vra~arevi} nastavlja da {iri Shioda-in AIKI stil, koji je tokom narednihgodina dopunio svojim metodolo{kim re{enjima i stvorio sopstvenipravac ve{tine poznat pod imenom REALNI AIKIDO.

91

*

* *

Od {ezdesetih godina, zapo~inje novo doba razvoja samoodbrambene

ve{tine JU JUTSU u na{oj zemlji, sa mnogim poznatim i nepoznatim

majstorima, me|u koje i sam spadam. Zbog toga }u prikaz savremene

istorije, sa zadovoljstvom, prepustiti mla|im generacijama. Za poglavlja

koja slede, zna~ajno je napomenuti, da je u poslednjih trideset godina bilo

nekoliko poku{aja uspostavljanja novih metodolo{kih pristupa u oblasti

samoodbrane, pa u tom kontekstu, treba posmatrati i moj poku{aj afirmacije

metoda KYOKUSHINJUTSU.

92

DRUGO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSUTEORETSKI KONCEPT

SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU

KYOKUSHINJUTSU, kao nov metod uve`bavanja samoodbram-benih borila~kih ve{tina, razvio sam na osnovu uspe{ne primeneelemenata tradicionalnih dalekoisto~nih sistema samoodbrane, ~iju samefikasnost (posredno ili neposredno) vi{estruko proverio i potvrdio uprakti~nim uslovima. Eksperimentisao sam vi{e od petnaest godina,rade}i prete`no sa grupama kandidata koji su, iz profesionalnih razloga,~esto bili izloèni situacijama primene ove ve{tine u realnoj praksi. Svakukonkretno sprovedenu akciju, bez obzira da li je rezultat bio pozitivan ilinegativan, analizirao sam do najsitnijih detalja. Tim povodom, organizo-vao sam brojne vanredne treninge sa neposrednim akterima i posmatra-~ima akcije, kao i sa majstorima borila~kih ve{tina drugih profila, ~ijesam mi{ljenje smatrao za merodavno, na kojima je svaka konkretna akcijasimulirana i ponavljana na desetine puta, dok se u potpunosti nisuiskristalisali zaklju~ci, relevantni za dalji proces borila~ke obuke. Striktnose pridràvaju}i principa: “ IZ PRAKSE - ZA PRAKSU” , eliminisaosam iz programa obuke sve elemente koji su se pokazali kao neefikasni,zadràvaju}i samo provereno primenljive tehnike nadgra|ene mojimmetodolo{kim re{enjima pojedinih borbenih situacija, {to je, vremenom,rezultiralo stvaranjem potpuno novog sistema samoodbrambene obuke.

Bio sam u prilici da posmatram kandidate razli~itih nivoa borbeneobu~enosti, od potpunih laika i priu~enih poznavalaca ve{tine, doiskusnih majstora i {ampiona. Kao {to sam i o~ekivao, kandidati saiskustvom i predznanjem napredovali su neuporedivo brè od po~etnika,me|utim, analizom kasnijih situacija “ realne borbe” pokazalo se da surezultati bili interesantni i za~u|uju}i. Naime, i jedni i drugi pravili suidenti~ne gre{ke u prakti~noj primeni borila~kih tehnika. Razlozi za tobili su vi{estruki, ali je dominantan razlog, svakako bila specifi~napsiholo{ka situacija koju name}u uslovi “ realne borbe” , koja ima maloili nimalo sli~nosti sa uslovima “ simuliranog borenja” na treninzima ili

95

borbi po sportskim pravilima. Tako su sledbenici ve{tine udarca (karate,taekwondo), u slu~aju da borbu ne re{e prvom akcijom, dolazili u “ patpoziciju” i zbog faktora kao {to su strah, nedostatak borbene kondicije38,nedostatak koncentracije i dr., ulazili u “ klin~” , gde se njihovomajstorstvo pretvaralo u obi~nu “ lai~ku tu~u” u kojoj je po pravilupobe|ivao teì i fizi~ki superiorniji protivnik. Ni{ta bolje nisu prolazili nisledbenici ve{tine hvata (judo, aikido) koji su, kada im ne uspe prvi,iznenadni zahvat, obi~no “ zablokirali” i ako su bili fizi~ki slabiji,doìvljavali “ debakl” u “ realnoj borbi” . Ukratko re~eno, tok borbe ihje u jednom trenutku izjedna~io sa laicima, kada sva nau~ena tehnikapostaje beskorisna. Analiza brojnih situacija te vrste pokazala je, da osimnedostatka psiholo{ke pripreme, problem leì i u jednostranostiprimenjenih borila~kih tehnika, odnosno u isklju~ivoj i u datom trenutkuneadekvatnoj orijentaciji samo na udarac ili na hvat. Razvojem metodaKYOKUSHINJUTSU, poku{ao sam da prevazi|em taj problempovezivanjem odabranih, kompatibilnih tehnika udaraca, poluga ibacanja, koje su apsolutno izjedna~ene po zna~aju i neograni~ene pobroju kombinacija. Sam proces uve`bavanja postavljen je tako, daukazuje na {iroku upotrebnu vrednost i daje realno samopouzdanjekandidatima, uz sigurnost da }e, u datoj situaciji, biti maksimalnoefikasni. U dosada{njoj praksi, KYOKUSHINJUTSU se pokazao kaokorektna samoodbrambena nadgradnja ostalih popularnih borila~kihpravaca (karate, judo, aikido, taekwondo), odnosno, kao kvalitetna iefikasna obuka za po~etnike koji, u ovom metodu, mogu nastaviti put kaJU JUTSU majstorstvu, ili iskoristiti ste~ena predznanja kao polazniosnov za eventualno bavljenje nekom drugom borila~kom ve{tinom.

Kao {to sam na po~etku napomenuo, metod KYOKUSHINJUTSUbaziran je na elementima tradicionalnih dalekoisto~nih borila~kih sistema- KODO KAN JU JUTSU, AIKI JU JUTSU, SHAOLIN CHIN NA iKYOKUSHINKAI KARATE DO-u39. Iz KODO KAN JUDO i JUJUTSU metodologije preuzeo sam tehnike bacanja (NAGEWAZA), kojesu u ovom sistemu dovedene do savr{enstva. Iz AIKI JU JUTSU pravca,koji sam izu~avao preko metodologije REALNOG AIKIDO-a, preuzeo

96

sam tehnike poluga i kontrole (OSAE WAZA) i to, kako pojedina~ne isloène poluge, tako i tehnike prelaska iz poluge u polugu, {to predstavljaglavnu osobenost REALNOG AIKIDO-a. Od metodologije SHAOLINCHIN NA preuzeo sam kompletan metodolo{ki pristup uve`bavanjasamoodbrane, u kome se potencira kompatibilnost pojedina~nih i sloènihakcija, {to daje neograni~enu mogu}nost kombinovanja izabranihelemenata u cilju spontanog prilago|avanja svakoj situaciji, kao inekoliko tehni~kih zahvata karakteristi~nih za kineske borila~ke metode.I na kraju, iz KYOKUSHINKAI KARATE stila preuzeo sam tehnikeudaraca (ATEMI WAZA) predvi|ene za bliske distance, kao i metoduve`bavanja razornosti udaraca - TAMESHIWARI40, koji je u KYOKU-SHINKAI-u, kao jednom od najbrutalnijih karate stilova, doveden domaksimuma.

Na temelje, sazdane od segmenata klasi~nih dalekostio~nihborila~kih sistema, nadgradio sam svoja tehni~ka, takti~ka i metodolo{kare{enja po kojima se KYOKUSHINJUTSU bitno razlikuje od ostalih JUJUTSU stilova. Te razlike se ogledaju u slede}im karakteristikama:

A) Apsolutna izjedna~enost po zna~aju i upotrebnoj vrednostiraznorodnih borila~kih tehnika, BACANJA - POLUGE -UDARCI, koje se uve`bavaju i primenjuju isklju~ivo krozmetodolo{ku uzro~no-posledi~nu povezanost, uz stalnumogu}nost da se svaka od ovih tehnika adekvatno zameni ilinadgradi drugom ponu|enom tehnikom.

B) Uve`bavanje primene tehni~kih zahvata kroz “ simulaci-ju” borbenih situacija, koja je u metodu KYOKUSHINJUT-SU dovedena do granice “ realne borbe” .

C) Potenciranje psiholo{ke i takti~ke pripreme kandidata zanametanje (a ne ~ekanje) borbenih uslova pogodnih zaefikasnu primenu uve`banih zahvata.

97

D) Uvo|enje obaveznih dovr{avaju}ih udaraca na krajusvake akcije, po ~emu se KYOKUSHINJUTSU najvi{erazlikuje od ostalih JU JUTSU pravaca. Naime, gotovo sveJU JUTSU metodologije takti~ki koncipiraju zavr{etak akcijena bacanju ili uspostavljanju kontrole nad protivnikomtehnikom poluge. To je u potpunom skladu sa drevnomfilozofskom odredbom definisanom karakterom JU, pa se ive}ina zavr{nica uve`bava tako da je fizi~ki gotovonemogu}e na njih nadgraditi korektan finalni udarac. Uz punouvaàvanje drevnih JU JUTSU principa, morao sam dakonstatujem, da se u realnim uslovima to pokazalo kao neefi-kasno. Primeri za to bili su brojni - ili se protivnik poslebacanja otkotrljao sa neznatnim povredama, ili se za vremeintenzivnog pritiska poluge (koji ne moè trajati ve~no)privremeno primirio, a zatim “ oteo” iz zahvata, posle ~egase borba nastavljala sa nepredvidivim ishodom. Zbog togasam se kod izbora tehnika bacanja i poluga orijentisao samona one koje se u svakom trenutku, mogu nadgraditi efikasnimudarcem. Prema mom konceptu, tehnika dovr{avaju}egudarca je neophodna, a stvar je trenutne procene da li }e se u“ realnoj borbi” izvesti do kraja ili }e se samo negovestitiprotivniku kao respektivna pretnja.

E) Obavezno i redovno uve`bavanje i testiranje udaracametodom TAMESHIWARI, {to je jedini na~in da izabraniudarci zaista postanu ozbiljno “ oru`je” . Osim toga, poka-zalo se da TAMESHIWARI test razvija kod kandidata dodatnorealno samopouzdanje i svest o upotrebnoj vrednosti ve{tinekoju izu~ava.

U ~ast svog pokojnog u~itelja, velikog japanskog majstoraMASUTATSU OYAMA-e41, a u cilju izraàvanja idejne su{tine svogsamoodbrambenog koncepta, metod sam nazvao KYOKUSHINJUTSU(KJOKU[INDJUCU). Karakter KYOKU (KJOKU) ozna~ava pojam za

98

“ ve~no - uvek prisutno” , karakter SHIN ([IN) defini{e pojam “ realnosti- apsolutne istine” , a karakter JUTSU (DJUCU), kao {to smo ranijenapomenuli, ozna~ava (borila~ku) ve{tinu i prete`no se koristi kodnagla{avanja samoodbrambene upotrebne vrednosti. Tako da KYOKU-SHINJUTSU opisno moèmo prevesti kao “ SAMOODBRAMBENABORILA^KA VE[TINA PREDVI\ENA ZA ADEKVATNO REAGO-VANJE U UVEK PRISUTNIM POTENCIJALNO OPASNIM REAL-NIM SITUACIJAMA.”

METOD UVE@BAVANJA

Samoodbrambeni sistem KYOKUSHINJUTSU sastavljen je od trizaokruène metodolo{ke celine: OSNOVNI SAMOODBRAMBENIPROGRAM, MAJSTORSKI PROGRAM i OFANZIVNI PROGRAM.OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSUrazra|uje tehniku i taktiku odbrane od nenaoruànog i neobu~enognapada~a (“ laika” ). Smisao ovog programa je efikasno suprotstavljanjeuve`bane tehnike i taktike protiv fizi~ke snage i agresivnosti protivnika.MAJSTORSKI PROGRAM, koji sam nazvao KYOKUSHINJUTSU -SPECIJALNE FORME, razra|uje tehniku i taktiku samoodbrane odnaoruànog, odnosno obu~enog napada~a. Tim programom obuhva}enesu tehnike TANTO DORI (odbrana od napada noèm), BO DORI(odbrana od napada motkom) i IPPON KUMITE (borba na jedan korak -odbrana i suprotstavljanje obu~enom protivniku koji vlada KARATEve{tinom). U okviru razrade tehnike IPPON KUMITE, predvi|eno je dakandidati - JU JUTSU majstori - pro|u kroz korektan nivo obuke uKARATE ve{tini. Tre}i, OFANZIVNI PROGRAM, pod nazivomKYOKUSHINJUTSU - KOBUDO42 FORME, predvi|en je za visokenivoe majstorstva i po ugledu na tradiciju izvornog stila AIKI JU JUTSU

99

koji sam uzeo kao uzor, predvi|a razradu ve{tina upotrebe oru`ja kao {tosu no` (TANTO JUTSU), motka (BO JUTSU), tehnika bacanja o{trihpredmeta (SHURIKEN JUTSU) i drugo, u takti~kom suprotstavljanjuve}em broju protivnika.

Ova knjiga posve}ena je isklju~ivo razradi OSNOVNOG SAMO-ODBRAMBENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU pre svega zato{to u tom segmentu dolaze do izraàja sve karakteristike i specifi~nostipomenutog borila~kog sistema. Pored toga, OSNOVNI PROGRAM upotpunosti odraàva samoodbrambenu su{tinu ve{tine i precizno defini{ecilj obuke kandidata. Programi za nivoe visokog majstorstva, KYOKU-SHINJUTSU - SPECIJALNE FORME i KYOKUSHINJUTSU -KOBUDO FORME, predstavljaju aspekte daljeg razvoja KYOKU-SHINJUTSU sistema i njima }u se posebno baviti nekom drugomprilikom.

Polaze}i od rezultata analize brojnih primera primene samood-brambene tehnike u realnoj praksi, zaklju~io sam da neobu~en protivnik,bez obzira na fizi~ke predispozicije i uslove pod kojima je borbazapo~ela, u odsudnom trenutku po~inje da insistira na primeni “ lai~koghvata” , odnosno, da borbu svodi na blisku distancu, gde vidi svojusigurnost u mogu}nosti upotrebe sirove fizi~ke snage. Svi analizirani pri-meri “ bliskog napada” , s obzirom na relativno ograni~en broj mogu}-nosti “ lai~kog” zahvata, u osnovi se svode na {est KLJU^NIH POZICI-ONIH SITUACIJA kojima su obuhva}eni i mogu}i varijateti. OSNOVNISAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHINJUTSU upravo sebavi adekvatnim reagovanjem u klju~nim pozicionim situacijama bliskerealne borbe i metodolo{ki se uve`bava kroz tri nivoa: KYOKUSHIN-JUTSU - OSNOVNE FORME, KYOKUSHINJUTSU - SLO@ENEFORME i KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME.

Nivo KYOKUSHINJUTSU - OSNOVNE FORME razra|ujeosnovne borbene pozicije primenom {est adekvatnih tehni~kih

100

kombinacija, koje se uve`bavaju po {ablonu, sa minimalnimmogu}nostima improvizacije. Na ovom nivou, potencirano jeuve`bavanje tehnike i {ablonizovano povezivanje raznorodnih tehni~kihelemenata, zatim, nametanje ili realizacija adekvatnog takti~kog re{enjaza svaku pojedina~nu borbenu situaciju, kao i uve`bavanje razornostiudaraca do perfekcije. Posle temeljno savladanog osnovnog nivoa, prelazise na nivo KYOKUSHINJUTSU - SLO@ENE FORME, na kome seborbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost “ dirigovaneimprovizacije” . Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI kompatibilne susvaka sa svakom i daju trideset mogu}nosti adekvatnog reagovanja nasituacije, kada bilo koji segment OSNOVNIH FORMI ne moè bitikorektno izveden po {ablonu. Na nivou SLO@ENIH FORMI uve`bava semogu}nost adekvatne “ dirigovane” zamene raznorodnih borila~kihtehnika, uz razvijanje sposobnosti SPONTANOG PRELAZA IZRADNJE U RADNJU (po sistemu: neuspeli udarac je uvod u uspe{nobacanje - neuspelo bacanje je uvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga jeuvod u uspe{ni udarac itd.). U takti~kom smislu, uve`bava se spontanoprilago|avanje toku borbene situacije, koji prevazilazi {ablonOSNOVNIH FORMI u bilo kom predvi|enom segmentu akcije.Korektno savladane sloène forme su preduslov za prelazak na nivoKYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, koji karakteri{e slobodnaimprovizacija i refleksna, odnosno, intuitivna primena adekvatnihtehni~kih zahvata u zavisnosti od toka borbene situacije. Imaju}i u viduda su svih trideset SLO@ENIH FORMI kompatibilne svaka sa svakom posvim segmentima, pruà se neograni~ena mogu}nost njihovog pove-zivanja i uzajamne dopune, u zavisnosti od inventivnosti, individualnihafiniteta i predznanja kandidata, kao i uslova koje name}e “ realnaborba” . KYOKUSHINJUTSU - SLOBODNE FORME, u pravom smislupredstavljaju respektivnu pripremu za “ BORBU BEZ PRAVILA” .

Metod uve`bavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBENOGPROGRAMA KYOKUSHINJUTSU, na svim nivoima, sprovodi se krozpartnerski rad, u formi KATA KUMITE43. Tehni~ko uve`bavanjekombinovanih elemenata (udarci - poluge - bacanja) radi se isklju~ivo na

101

partneru u cilju sticanja rutine, kontinuiteta i redosleda pokreta, dok sepojedina~no usavr{ava samo razornost udaraca po metodu TAMESHI-WARI, {to }e detaljno biti razra|eno u narednim poglavljima.

TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI“REALNE BORBE”

Taktika primene ve{tine u “ realnoj borbi” permanentno se uve`ba-va na svim tehni~kim nivoima samoodbrambenog sistema KYOKU-SHINJUTSU, me|utim stvarne - ozbiljne borbene situacije, zbog nizaspecifi~nih faktora koje je nemogu}e u potpunosti “ simulirati” na treni-nzima, name}u potrebu posebne takti~ko-psiholo{ke pripreme kandidata,koja je znatno sloènija od tehni~kog usavr{avanja. Osnovni problempredstavljaju racionalni i iracionalni strahovi od “ realne borbe” koji su,u ve}oj ili manjoj meri, prisutni kod svih poklonika borila~kih ve{tina. Tistrahovi su deo na{e praiskonske prirode i nemogu}e ih je potpuno elimi-nisati ({to uostalom nije ni potrebno), ali ih je mogu}e prevazi}i razvija-njem visokog stepena objektivnog samopouzdanja, koje se sti~e ozbiljnimpraktikovanjem borila~kih ve{tina. Faktori koji uti~u na formiranje istabilizaciju samoodbrambenog samopuzdanja su slede}i:

a) Tehni~ki perfekcionizam i razaraju}i kontraofanzivnizahvati, koji formiraju svest o realnoj, prakti~noj upotrebnojvrednosti ve{tine.

b) Permanentno izlaganje kontrolisano grubim “ simuli-ranim” borbenim situacijama na treninzima, {to postepenodovodi do stvaranja “ psiholo{ke otpornosti” prema stresnimstanjima, karakteristi~nim za “ realnu borbu” .

c) Usvajanje takti~kih principa primene samoodbrambeneve{tine u realnim uslovima, {to daje sigurnost kandidatima da

102

}e, u svakom kriti~nom trenutku, imati na raspolaganjuunapred pripremljeno adekvatno re{enje za prevazilaènjekrizne situacije.

Teorija taktike primene borila~kih ve{tina u realnim uslovima uskoje povezana sa filozofijom i religijom dalekoisto~nih naroda i predstavljaizuzetno {iroku oblast kojom su obuhva}eni razli~iti pristupi, karak-teristi~ni za brojne borila~ke pravce i stilove. Imaju}i u vidu da KYOKU-SHINJUTSU spada me|u ve{tine JU JUTSU pravca, takti~ki koncept jeu potpunosti podre|en samoodbrambenoj su{tini i bazira se na dveosnovne karakteristike koje defini{u njen smisao. Prva karakteristika jeDEFANZIVNOST, odnosno, “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NIUPOTREBE VE[TINE” . Druga karakteristika je ODBRANA ODNEOBUÊNOG NAPADAÂ, odnosno, “ SUPROTSTAVLJANJETEHNIKE SIROVOJ SNAZI I AGRESIVNOSTI” . Polaze}i od tihokvira, takti~ki koncept KYOKUSHINJUTSU tretira niz faktora od kojihsvaki, na svoj na~in, predstavlja bitan preduslov za uspe{nu i efikasnuprimenu ve{tine u “ realnoj borbi” .

1. TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE

Podrazumeva se da su kandidati, koji prolaze proces borila~keobuke, mentalno zdrave osobe, potpuno svesne iracionalnosti fizi~kihsukoba pa, samim tim, u okviru svojih redovnih ìvotnih aktivnostiizbegavaju mesta i potencijalno opasne okolnosti u kojima bi, eventualno,mogli biti izloèni neprijatnim situacijama fizi~kog napada. S drugestrane, kandidati koji su iz profesionalnih razloga permanentno izloènitakvim okolnostima, imaju na raspolaganju niz preventivnih mera kao iefikasnih namenskih tehni~kih sredstava koji, u velikoj meri, otklanjajupotrebu primene borila~kih ve{tina. Naàlost, svi smo povremeno izlo-èni brojnim nepredvidivim sticajima okolnosti, odnosno, zadesnimsituacijama, koje nas, mimo na{e volje, mogu dovesti u poziciju dabudemo fizi~ki napadnuti, pri ~emu efikasna upotreba ve{tine samood-

103

brane postaje jedini na~in re{avanja problema. Takve okolnosti japanskaborila~ka teorija defini{e pojmom “ ATARI” , odnosno, situacijeneposredne ozbiljne opasnosti po ìvot i telo.

U takti~kom smislu “ ATARI” moè biti blagovremeno uo~en ilipotpuno iznenadan. Kod blagovremeno uo~ene “ ATARI” situacije,mogu}nosti takti~kog sagledavanja i reagovanja su znatno {ire - odspre~avanja, odugovla~enja i odlaganja sukoba, preduzimanja drugihmera za{tite kori{}enjem namenskih ili priru~nih sredstava za li~nuodbranu, pa i, u krajnjem slu~aju, sklanjanja ili bekstva, {to kod razumnog~oveka predstavlja odraz mudrosti, a ne kukavi~luka. Ukoliko je primenave{tine ipak neminovna, ostaje dovoljno vremena za takti~ku procenuostalih relevantnih faktora i borbenu pripremu u smislu izbora mesta imomenta kada }e napad biti prihva}en. Kod potpuno iznenadne“ ATARI” situacije, mogu}nosti za {ire sagledavanje ne postoje ineophodno je odmah pre}i na taktiku efikasne primene borila~ke tehnike,o ~emu }e vi{e re~i biti u daljem tekstu.

2) TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA

Teorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka pridaje veliki zna~ajtakti~koj proceni i upoznavanju protivnika. Veliki kineski teoreti~ar SUNTZU44, s tim u vezi konstatuje: “ Onaj ko poznaje svoga neprijatelja ipoznaje samoga sebe, ne}e biti ugroèn ni u stotinu bitaka. Onaj ko nepoznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, ima}e po|ednake izglede i zapobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svoga neprijatelja ni samogasebe, bi}e poraèn u svakoj bici.” Mada se u na{em slu~aju, pod pojmomneprijatelj podrazumeva neobu~eni napada~, ni u kom slu~aju ga nesmemo potcenjivati. Naprotiv, ~ak i povr{na procena takvog protivnikamoè imati kapitalan zna~aj za ishod borbe. Tokom svojih izu~avanja,analizirao sam brojne primere u kojima su “ èstoki laici” naneli velikozlo iskusnim majstorima borila~kih ve{tina, izme|u ostalog i zbog toga

104

{to je pristup protivniku bio neadekvatan. Zato insistiram: NIKADA NEPOTCENJUJ SVOG PROTIVNIKA.

U slu~ajevima kada je “ ATARI” situacija blagovremeno uo~ena,prvo treba izvr{iti brzu procenu da li uop{te postoji objektivna, realnaopasnost po ìvot i telo. Histeri~no dete, razbesneli starac, nemo}nimaloumnik ili neki alkoholisani nesretnik koji jedva stoji na nogama, nemogu vas ozbiljno ugroziti. Prihvatanje borbe sa takvim osobama jepotpuno nepotrebno i predstavljalo bi, najblaè re~eno, “ skrnavljenjeve{tine” . Sasvim je dovoljno oprezno ignorisati njihove namere i i}i daljesvojim putem. Me|utim, kada procenite da je va{ potencijalni protivnikosoba koja vas moè ozbiljno ugroziti, PONA[AJTE SE KAO DA JEBORBA VE] POÊLA i skoncentri{ite se na brzo izu~avanje njegovihmotiva, mentalnog stanja, fizi~ke konstitucije i eventualnih manifestacijaborila~kih iskustava. Za takvu procenu uvek }ete imati dovoljno vremena.Ako treba, “ razvla~ite situaciju” ili, kako to savetuje SUN TZU: “ U~i-nite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privla~e}i time protivnikovupa`nju, tako da vam otkrije na~ine njegovog postupanja” . I dalje: “ Podovim se podrazumeva da se koristite raznovrsnim metodama zbunjivanjaili uznemiravanja neprijatelja da bi ste posmatrali oblike njegovogreagovanja. Nakon toga, dejstvujte na osnovu onoga {to ste uo~ili, pa }eteznati koje okolnosti zna~e ìvot, a koje smrt.”

A) MOTIVI I NAMERE NAPADAÂ

Bitno je konstatovati motiv napada~a. Da li je, iz sebi i vamapoznatih razloga, odlu~io da vas napadne isklju~ivo zbog toga da bi vamnaneo zlo? Da li vas je, po slu~ajnom izboru, iz vama nepoznatih razloga,odabrao kao objekt svog napada? Ili je u pitanju napada~ koji pretnjomupotrebe fizi~ke sile namerava da vas natera da u~inite ne{to {to ne èlite?U sva tri slu~aja fizi~ki sukob je gotovo neminovan. U prvom slu~ajunapada~ }e sigurno i}i do kraja u svojoj nameri, u drugom slu~aju tok jepotpuno nepredvidiv, dok, u tre}em slu~aju moète ra~unati sa tim da }e

105

napada~ verovatno odustati ukoliko mu ozbiljno date do znanja da }etepruìti otpor (npr. zauzimanjem samoodbrambenog borila~kog stava).

B) MENTALNO STANJE NAPADAÂ

Uo~avanje manifestacija koje ukazuju na mentalno stanjenapada~a od izuzetnog je zna~aja za adekvatno postupanje u “ realnojborbi” . Najpoznatiji japanski samuraj i ma~evalac - MIYAMOTOMUSASHI45, u svojoj borila~koj doktrini kaè: “ U dvoboju je osnovnoshvatiti li~nost protivnika, na}i mu jake i slabe strane i osujetiti njegovenamere. Treba znati uspone i padove protivnika, njegov ritam i duìnuintervala izme|u pojedinih perioda njegovog ritma i tako preuzetiinicijativu. Ako si dovoljno inteligentan, uvek moè{ da shvati{ tokstvari” . U samoodbrambenim borbenim situacijama, pod tim se podra-zumeva uo~avanje manifestacija psihopatolo{kih stanja, manifestacijaagresivnosti i manifestacija straha kod napada~a.

Normalni ljudi nemaju potrebu za bezrazlo`nim fizi~kimsukobljavanjem, prema tome, poku{ajte da uo~ite nenormalne, psiho-patolo{ke manifestacije kod svog protivnika. Ne morate biti stru~njak zapsihologiju ili psihijatriju da bi ste pred sobom prepoznali agresivnogpsihopatu, alkoholiziranu i narkotizovanu osobu u sumanutom stanju, ilifrustriranog ~oveka u stanju “ suène svesti” . To vaì za sve situacije,bez obzira da li su motivi napada interpersonalni, kriminogeni iliiracionalni. Ma koliko takav protivnik bio ili izgledao opasan, trebaiskoristiti njegovo nesre|eno psihi~ko stanje. Va{a samoodbrana trebada se zasniva na manipulisanju psihopatolo{kim stanjem protivnika.

Psihopatolo{ko stanje napada~a ispoljava se kroz manifestacijuAGRESIVNOSTI, kao osnovne pokreta~ke snage napada. Psihijatrijskateorija razlikuje dve vrste agresivnosti: prirodnu ili racionalnu inatprirodnu ili iracionalnu. Prirodna agresija temelji se na instinktu ikarakteristi~na je za ìvotinjski svet (mada pojedini psiholo{ki pravci iteoriju o ljudskoj agresivnosti baziraju na prirodnom - uro|enom

106

instinktu). Moderna psihijatrija akcenat stavlja na natprirodnu agresiju,tretiraju}i je kao socijalnu tekovinu civilizacije, koja je prouzrokovanadelatno{}u ljudskog razuma i bazirana na samozaslepljenosti i iracio-nalnosti. To je tipi~no ljudska agresija, psihopatolo{ka pojava proizi{la izpredrasuda i strahova apstraktnog mi{ljenja, potisnutih nezadovoljstava,umi{ljenosti i iracionalne samouverenosti. Izvori ljudske agresivnosti subrojne socijalnopatolo{ke pojave kao {to su ljubomora, zavist, osveto-ljubivost i sl., ali i frustracije prouzrokovane nesporazumima ili pogre{noprotuma~enim okolnostima. Povodi za takvo pona{anje su naj~e{}eneadekvatni i nesrazmerni koli~ini ispoljene agresivnosti. U krimino-lo{kim statistikama alkohol zauzima prvo mesto, kao faktor koji osloba|ai potencira agresivne impulse.

Agresivno pona{anje karakteri{e neodoljiva potreba za napadom.Kod agresivnog napada~a, evidentna je isklju~iva usmerenost na nameru,bez osmi{ljenog plana realizacije. On, u tom trenutku, ~vrsto veruje usebe i svoje borila~ke sposobnosti, trude}i se da izgleda mo}no i surovo,mada je tehni~ki ograni~en na nestru~ne i neuve`bane akcije hvata iliudarca koje, po pravilu, izvodi neprecizno i nekontrolisano, uz presudnooslanjanje na fizi~ku snagu. Njegove akcije mogu biti izuzetno opasne, alisu istovremeno i predvidive. Druga karakteristika agresivnog napada~a jestanje “ suène svesti” , odnosno odsustvo mogu}nosti racionalnog rea-govanja i pra}enja situacije, tako da opreznost u odnosu na objekatnapada gotovo da ne postoji. [to je prag ispoljene agresivnosti ve}i, nivopredostro`nosti je manji, u ~emu se ogleda osnovni borbeni nedostataktakvog napada~a. Zato va{a samoodbrana treba da se zasniva na manipu-lisanju sa agresivno{}u protivnika.

Pozadina agresivnosti je STRAH. Naime, u svim pojavnim oblicimaagresivnog pona{anja, neodoljiva èlja za napadom paralelno egzistira saneodoljivom potrebom za bekstvom, koje jedna drugu potiskuju i smenjujuse nepredvidivim tokom. U gotovo svim situacijama kada se agresivnom na-pada~u predo~i ili suprotstavi ozbiljan otpor, ofanzivnu nameru smenjujenekontrolisani strah, pa napada~ u momentu odustaje od svoje namere i

107

po~inje da se povla~i ili beì. Strah je osobina svakog agresivnog napada~a.Zato va{a samoodbrana treba da se temelji na manipulisanju sa strahom pro-tivnika.

C) FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADAÂ

Od fizi~ke konstitucije napada~a umnogome zavisi izbor samoodbra-mbenih tehnika koje }e, eventualno, biti primenjene ili izbegnute. Napada~moè biti debeo ili mr{av, visok ili nizak, razvijen ili slab itd., {to prema re-zultatima prakti~nih iskustava ne predstavlja nikakvu garanciju njegovihborila~kih kvaliteta, ali je od izuzetnog zna~aja kod odre|ivanja borbenedistance, momenta u kom }e napad biti prihva}en i takti~kog pristupa nepo-srednoj akciji. Nemojte zazirati od krupnog napada~a niti potcenjivati sla-bijeg od sebe - ishod borbe ne}e zavisiti od konstitucije protivnika, ve} odva{eg pravilnog pristupa problemu. U okviru ovog konteksta treba izvr{iti iprocenu psihomotornih osobina protivnika, uo~avanjem eventualnih ma-nifestacija koje ukazuju na drhtanje udova, tromost pokreta, usporene re-flekse i probleme sa ravnoteòm, prouzrokovanih alkoholisano{}u, potiski-vanjem straha, fizi~kim zamorom i sl. Ako konstatujete neki od navedenihproblema, pobedili ste pre nego {to je borba zapo~ela.

Sve konstatacije, koje sam izneo u okviru teme TAKTI^KO SA-GLEDAVANJE PROTIVNIKA, odnose se na blagovremeno uo~enu“ ATARI” situaciju. U iznenadnim “ ATARI” situacijama to jenemogu}e zbog nedostatka vremena. Me|utim, sama ~injenica da vas jeprotivnik napao iznenada, govori o njemu mnogo vi{e nego da ste ga samiizu~avali. Va{ protivnik je nesposobna kukavica i budite uvereni da jejedva prikupio minimum hrabrosti ~ak i za taj, iznenadni napad. U takvimsituacijama, morate odmah pre}i na takti~ko-tehni~ku realizaciju samood-brambene akcije. Ako to, iz bilo kojih razloga, niste u mogu}nosti, u~initebilo {ta, ~ak je i pogre{an potez bolji od nikakvog poteza. Ni po koju cenune smete ostati pasivni. U krajnjem slu~aju, poku{ajte da se oslobodite ipovu~ete desetak koraka. Takvom distancom, ustvari, dobijate

108

blagovremeno uo~enu “ ATARI” situaciju, pa ako va{ protivnik nijepobegao, sprovedite novi takti~ko-samoodbrambeni proces od po~etka.

3) TAKTI^KO SAGLEDAVANJESOPSTVENIH MOGU]NOSTI

(PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU)

Proces sagledavanja faktora “ ATARI” situacije i takti~ko izu~ava-nje protivnika traju izuzetno kratko i treba jasno da vam daju do znanjana ~emu ste. Ukoliko je “ realna borba” neminovna, tu nema mestafilozofiranju - morate u}i u sukob i pobediti. Ta neminovnost sigurno }evas dovesti u stanje zabrinutosti i straha, pogotovo ako nemate dovoljnoiskustva u “ realnim borbama” , {to se moè prevazi}i samo svojevrsnompsiholo{kom pripremom kroz TAKTI^KO SAGLEDAVANJESOPSTVENIH MOGU]NOSTI.

Naime, okolnosti “ realne borbe” su posebne situacije u kojima suse mnogi od nas, po prvi put, suo~ili sa nepoznatim stranama sopstveneli~nosti, doìvljavaju}i vrlo neugodan emocionalni ose}aj “ razbijanjaidealizovane slike o samom sebi” . Ti trenuci prevazilaènja navale sop-stvenog straha, sa svim prate}im vegetativnim i psihomotornim tegobama(od mu~nine u stomaku, drhtanja, ubrzanog lupanja srca, poja~anogznojenja, oteànog disanja, pa do nesvestice i ose}aja potpune nemo}i),neuporedivo su teì od same borbe, ali kada jednom to prevazi|ete naracionalan na~in, posta}ete pobednik bez obzira na ishod konkretnogsukoba. Naime tada, kada se svrstate me|u - OTOKADE - ljude koji suspremni da se sukobe sa zlom i pruè otpor nasilju, stupili ste na “ stazuratnika” i nasilje }e jednostavno po~eti da vas izbegava. Od tada moratestrogo voditi ra~una da vas taj - specifi~an ose}aj mo}i ne zavede, da samine bi ste postali nasilnik.

109

Za razliku od patolo{kog straha, koji je sastavni deo li~nostiagresivnog napada~a, va{ strah je odraz racionalnog samoodbrambenogimpulsa ~oveka koji je realno fizi~ki ugroèn od strane konkretnog protiv-nika. Sama konstatacija pojave straha neka vas ne zbunjuje, s obzirom daje to, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazite, prirodna reakcija naopasnost i ne}e predstavljati problem dokle god vladate svojim strahom(dok je strah racionalna reakcija na ono {to se zaista de{ava). Problemnastaje ako strah po~ne da vlada vama, odnosno, ako se pretvori u iraci-onalni strah (od svega ekstremno negativnog {to bi hipoteti~ki moglo dase desi), a to sebi ne smete dopustiti. Strah od smrti i fizi~ke povrede jebiolo{ki opravdan, strah od poraza koji vas ugroàva moralno i materijal-no ima svoje socijolo{ko opravdanje, ali ako to preraste u “ strah od stra-ha” , va{ poraz bi}e neminovan. U tom slu~aju predstoji vam iracionalnisukob sa samim sobom, kada nesvesno postajete najbolji saveznik svogrealnog protivnika. Zapamtite: KOLIKO BUDETE VLADALI SOBOM- TOLIKO ]ETE VLADATI SITUACIJOM, KOLIKO BUDETEVLADALI SITUACIJOM - TOLIKO ]ETE VLADATI I SVOJIMPROTIVNIKOM.

Potpuno je pogre{an pristup potiskivanja straha po principu “ stisnizube i navali na neprijatelja” . Tada se va{ strah transformi{e u agresivnosti potpuno vas izjedna~ava sa mentalnim stanjem napada~a. Va{e pona-{anje posta}e patolo{ko i iracionalno, kao i njegovo, a planirana upotrebaborila~ke ve{tine poprimi}e osobenosti obi~ne “ uli~ne tu~e” u kojoj si-gurno gubite ako ste fizi~ki inferiorniji. Osim toga, ne moète predvidetida li }e se (i kada) va{ trenutni agresivni impuls ponovo transformisati ustanje parali{u}eg straha. Sa strahom se ne smete sukobljavati - morate gaprevazi}i ili, kako to kaè drevna narodna mudrost: “ Hrabrost se ne ogle-da u odsustvu straha, nego u sposobnosti da se ìvi i dela sa svojimstrahom” .

U teoriji japanskih borila~kih ve{tina, pristup racionalnomprevazilaènju straha defini{e se pojomom “ SANTA” - RAVNODU[-NOST PREMA STRAHU, a metodi, koji treba da dovedu do takvogmentalnog stanja, razra|ivani su u mnogim borila~kim stilovima. Jedanod najpouzdanijih metoda, na kome posebno insistiram, je zen-budisti~ki

110

pristup zastupljen u KYOKUSHINKAI KARATE STILU, prema komese ose}aj straha prevazilazi dovo|enjem svesti u iskustveno imaginarnostanje karakteristi~no za TAMESHIWARI test. Metod se zasniva nadisanju, koncentraciji i autosugestiji, a ograni~en je isklju~ivo nakategoriju sledbenika borila~kih ve{tina, koji praktikuju stilove u kojimase favorizuje TAMESHIWARI tehnika. Taj mentalni proces traje samonekoliko sekundi i u konkretnom smislu sprovodi se na slede}i na~in:

a) U momentu navale straha treba skrenuti pogled saprotivnika, udahnuti duboko, potisnuti udahnuti vazduh uabdominalni deo i tu ga zadràti za trenutak.

b) Izdahnuti vazduh sa nekoliko sna`nih, uzastopnihkontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme.

c) Usresrediti svest na imaginarnu predstavu da ispred sebeimate gomilu crepova koje treba da razbijete udarcem.

d) Prizvati u svest se}anje na prakti~no TAMESHIWARIiskustvo, odnosno na specifi~an iskustveni doìvljaj ose}ajarazornosti i prodora kojeg je nemogu}e opisati, a koji ste natreninzima doìveli nebrojeno puta.

e) Kada taj ose}aj prevlada va{im duhom, smirite disanje,podignite pogled i usresredite se na protivnika. Proces semoè ponoviti vi{e puta i mentalno stanje “ SANTA” bi}euspostavljeno samo od sebe.

Neuporedivo blaì oblik straha koji moè nastupiti je trenutna krizasamopouzdanja. To je, u pravom smislu re~i, “ trema pred nastup” ispontano nestaje prelaskom na konkretne radnje. Osim toga, realnimsagledavanjem faktora sopstvenih mogu}nosti, kao {to su svest ousavr{enim razornim borbenim tehnikama kojima vladate, iskustvabrojnih brutalnih fizi~kih napora kojima ste bili izloèni na treninzima

111

pripremaju}i se upravo za ovakve situacije i uverenost u ~injenicu daimate na raspolaganju takti~ka re{enja koja va{ protivnik ne poznaje,svakako }e doprineti stabilizovanju va{eg samopouzdanja. U svakomslu~aju, morate postupiti tako da va{ protivnik ne primeti ili ne oseti daste se upla{ili. Tokom procesa stabilizacije duha i sagledavanjasopstvenih mogu}nosti, morate biti “ bezli~ni” u odnosu na napada~a ili,kako to preporu~uje SUN TZU: “ Budite kranje suptilni, ~ak i do nivoabezli~nosti. Budite krajnje tajanstveni, ~ak i do nivoa potpune ti{ine. Nataj na~in moète upravljati sudbinom protivnika” .

Postizanje mentalnog stanja “ SANTA” je preduslov za uvo|enjesvesti u stanje zenovske “ realne ni{tenosti” , koje japanska teorijaborila~kih ve{tina defini{e pojmom “ MUSHIN” (mu{in). “ MUSHIN”podrazumeva “ prazninu” , sposobnost da se um o~isti od svih misli kojesu nepotrebne, kako bi se jasno sagledala odre|ena realna situacija, {to uborbi moè imati presudan zna~aj. Poznati japanski KARATE majstor -HIDETAKA NISHIYAMA46 to stanje svesti obja{njava kroz principMIZU NO KOKORO, koji je primenjivan u tehnici drevnih majstora:“ MIZU NO KOKORO - odgovara potrebi da se smiri um, kao {to jemiran odraz na povr{ini neuzburkane vode. Prate}i dalje ovu simboliku,mirna voda trenutno odraàva lik svih objekata i to bez izobli~enja, pa akoje um u tom stanju, odgovor na protivnikove poteze }e biti i psiholo{ki ifizi~ki adekvatan. Ako se odraz na vodi poremeti, likovi koje onaodraàva }e biti iskrivljeni, ili po analogiji, ako je um okupiran mislima onapadu i odbrani, ne}e predosetiti protivnikove namere, stvaraju}iprotivniku priliku za napad” .

Kineska borila~ka teorija ide jo{ dalje, pa pod uticajem filozofskogu~enja manastira SHAOLIN, stanje smirenog uma tretira kao obaveznifaktor svakodnevnog ìvota. Veliki majstor SHAOLIN-a, LIU BAOSHAN47, ovako me je ispratio posle surove i naporne obuke: “ Smirenkada pobe|uje{, smiren kada gubi{, smiren kada si èstoko isprovociran,miran kada si suo~en sa zlom sudbinom, neustra{iv kada se suprotstavlja{nesre}i i promenljivim tokovima zle sudbine. Zdrav pogled na ìvot moè

112

da ti pomogne da izna|e{ put u prevazilaènju svih te{kih situacija. Sasmirenim stanjem uma, protok vitalne energije koja dominira tvojimbi}em, treba da postane sve lak{i i lak{i, {to }e definitivno doprinetistvaranju stanja mo}nog tela i mo}nog duha kome ni jedno zlo ne moènaneti {tetu.”

Kod iznenadnih “ ATARI” situacija, sposobnost adekvatnogreagovanja sti~e se samo dugotrajnom i studioznom samoodbrambenomobukom. To su situacije kada nemate vremena za strah, ve} moratereagovati u momentu, refleksno izvedenom, adekvatnom defanzivnomakcijom. U slu~aju i da do|e do naglog izliva straha, on }e isto tako naglonestati, ~im primenite prvu samoodbrambenu tehniku. U svakom slu~aju,imajte na umu da je strah kod va{eg napada~a neuporedivo intenzivnijinego kod vas. ZATO REAGUJTE!!!

4) TAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU

Mada traje samo nekoliko trenutaka koji prethode neposrednomfizi~kom kontaktu, proces uvo|enja u borbu je od odlu~uju}eg zna~ajakada se radi o sukobu sa neobu~enim protivnikom. U najve}em procentu“ lai~kih tu~a” , pobednik je poznat ve} tada, pa se teì{te “ lai~kog”koncepta napada upravo svodi na uvod u prvi udarac ili zahvat, od koga,prema njihovom na~inu razmi{ljanja, zavisi sve. Vo|en agresivnimimpulsom, neobu~eni napada~ po pravilu nastupa jednoli~no, kruto igrubo, a sa minimalnim protokom vremena, nivo njegove koncentracije,volje i opreza, drasti~no opada. To su ~inioci koje treba da iskoristiefikasna samoodbrana. Osmi{ljenim, takti~kim uvo|enjem u borbupreuze}ete inicijativu, a da va{ protivnik toga nije ni svestan.

Teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e ovu situaciju kao“ YOI NO KISEN” - duh spremnosti - koncentraciju volje i uma na

113

protivnika kao uvod u izvo|enje akcije i nazna~ava tri segmenta na kojetreba obratiti pa`nju: distanca, pravilna upotreba o~iju (usmerenogpogleda) i nametanje izabrane taktike. Distanca - “ MAAI” -podrazumeva uspostavljanje i kontrolu bezbedne udaljenosti odprotivnika u psiholo{kom i fizi~kom smislu, tj. kao distancu u odnosu naprocenjenu nameru i distancu u odnosu na telo (i oru`je), sagledavaju}ipri tom uslove i za odbranu i za napad. Pravilna upotreba o~iju, odnosno,usmerenog pogleda - “ ME NO TSUKE” - tako|e ima vi{estruki zna~aj.Od neposrednog sagledavanja ukupne protivnikove aktivnosti i uo~avanjarelevantnih pokazatelja do provociranja odre|enih psiholo{kih i fizi~kihreakcija kod protivnika. Pod nametanjem taktike podrazumeva sestvaranje konkretnih uslova koji obezbe|uju pobedu, dovo|enjemprotivnika u {to nepovoljniji poloàj zbunjivanjem, dezorijentisanjem ilidovo|enjem u zabludu. Kod razrade TAKTI^KOG UVO\ENJA UBORBU, za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, najvi{e sam seoslanjao na drevne isto~nja~ke borila~ke doktrine, SUN TZU-a iMIYAMOTA MUSASHI-a, opredeljuju}i se za nekoliko alternativnihre{enja, proverenih i potvr|enih u praksi.

A) UPLA[ITI PROTIVNIKA

U slu~aju da procenite ili osetite da je va{ protivnik neposrednopred izvr{enje napada neodlu~an ili nesiguran, treba ga upla{iti. To sepostiè zauzimanjem korektnog odbrambenog stava, uz prodoran borbeniuzvik (KIAI), koji treba da izrazi va{ nepokolebljiv duh. U tom trenutkumorate delovati zastra{uju}e, jasno daju}i do znanja da ste obu~eni uprimeni borila~kih ve{tina. Pogled mora biti prodoran, fiksiran u o~iprotivnika, ~elo nabrano, izraz lica strog i odlu~an. Distanca u odnosu naprotivnika skra}ena, adekvatna za primenu aktivne samoodbrambenetehnike.

Ova taktika moè biti posebno delotvorna u iznenadnim “ ATARI”situacijama. Zauzimanjem odbrambenog stava uz prodoran uzvik,

114

istovremeno stabilizujete sopstveno samopouzdanje i naru{avate mentalnikoncept protivnika. âk i ako se protivnik ne upla{i, budite sigurni da mune}e biti svejedno - njegov napad }e za trenutak biti zaustavljen, ~imedobijate “ psihi~ku sekundu” za preduzimanje aktivne odbrane. Primerikoji pokazuju delotvornost ove taktike su brojni.

B) NALJUTITI PROTIVNIKA

U situaciji kada va{ protivnik odlaè neposredni napad, zbognepovoljnog poloàja u odnosu na vas, fizi~ke prepreke koja mu smeta ilinekog drugog razloga koji remeti njegovu koncentraciju, treba ganaljutiti. To moète izvesti adekvatnom uvredljivom re~i ili gestom, koji}e povrediti njegove emocije i nesvesno ga naterati na neopreznu akciju.Va{ pogled mora biti odlu~an, fiksiran u o~i protivnika, a izraz licapodrugljiv. Distanca u odnosu na protivnika treba da bude duga ibezbedna za prihvatanje pasivne odbrane. MUSASHI savetuje: “ Usvakoj situaciji je mogu}e uznemiriti, izbaciti iz (mentalne) ravnoteè ilinaljutiti protivnika - iskoristi stanje kada je protivnik uznemiren i ne dajmu vremena da odahne” .

Primer koji na karakteristi~an na~in oslikava upotrebnu vrednostove taktike je slu~aj koji se dogodio jednom mom u~eniku: Zadesiv{i seu situaciji da bude napadnut od izuzetno superiornog i opasnogprotivnika, moj u~enik je odlu~io da se udalji sa lica mesta, me|utim,napada~ je bio uporan i nastavio je da ga proganja nekoliko stotinametara. Uvidev{i da }e biti sustignut, stao je iza jedne kaljuge {iroke okodva metra, koju je njegov progonitelj morao ili da pregazi ili da zaobi|e.Kada se i napada~ zaustavio, moj u~enik ga je pljunuo, {to je kod ovogizazvalo takav izliv besa da je potr~ao preko kaljuge, pritom nesvesnovode}i ra~una da se ne oklizne i da {to manje isprlja cipele. Taneopreznost ko{tala ga je poraza.

115

C) UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA

Kod psihopatskih napada~a, koji procene da su dominantni isuperiorni u odnosu na izabranu `rtvu, pojavljuje se potreba zaodugovla~enjem neposrednog napada. Takav protivnik unapred likujezbog pretpostavljene lake pobede, ili naprosto uìva u tome da vaspsihi~ki terori{e pre nego {to fizi~ki nasrne. Kada se, napokon, odlu~i naakciju, to }e u~initi teatralno, samouvereno i sporo, sa namerom da vasponizi i samim na~inom napada (pr. - “ mogu da te bijem levom rukom”.)

Takvom protivniku treba “ uspavati sujetu” , umiriti ga upravo nana~in kako on to èli, posebno u momentu kada se odlu~i za napad.“ Protivnika treba naterati da mu postane dosadno, da stekne ube|enje dasi podre|en u odnosu na njega” - (MUSASHI). Polaganim takti~kimpovla~enjem ili kretanjem oko prigodne fizi~ke prepreke (stolovi urestoranu, parkirani automobili i dr.) odugovla~ite sukob sve dok je tomogu}e. “ Svojom skromno{}u pobudite njegovu oholost. Izmorite gauzmicanjem.” - (SUN TZU). [to vi{e budete odugovla~ili, va{ protivnik}e biti neoprezniji, pa }ete tako stvoriti veoma povoljne takti~ke uslove zapreduzimanje efikasne samoodbrane.

Ovu vrstu protivnika nemojte gledati u o~i, izbegavajte da vam sepogledi susretnu i samo pratite njegovu figuru. Distanca treba da budepromenljiva i strogo kontrolisana, odnosno, kako to savetuje SUN TZU:“ Kada ste blizu, trudite se da ostavite utisak kao da ste daleko, kada stedaleko, trudite se da ostavite utisak kao da ste blizu.” Ma kako takavprotivnik izgledao opasan, njegova neopreznost treba da bude prilika zava{u pobedu.

D) ZAVARATI PROTIVNIKA

Taktiku zavaravanja protivnika posebno preporu~ujem u metoduKYOKUSHINJUTSU. Iskustvo je pokazalo da je takav pristup bio

116

delotvoran kod ve}ine “ realnih borbi” sa agresivnim napada~ima, bezobzira da li je “ ATARI” situacija bila o~ekivana ili iznenadna. Podpojmom zavarati podrazumevam dovo|enje protivnika u zabludu, popitanju va{ih samoodbrambenih sposobnosti i spremnosti da se na napadefikasno reaguje. Neposredno pred napad, a naro~ito u toku samognapada, morate stvoriti privid inferiornosti i nemo}i, da bi ste uveriliprotivnika u sigurnost njegove pobede i naveli ga da deluje lakomisleno ineoprezno. Pasivno prihvatite napad, a onda reagujte munjevito i razorno.

Za uspe{nu primenu ove taktike morate biti dobro uve`bani ipripremljeni. SUN TZU nagla{ava: “ Ako èlite da izigravate kukavicuda bi ste razotkrili neprijatelja, morate prvo biti izuzetno hrabri, jer samou tom slu~aju moète glumiti boja`ljivost. Ako èlite da izigravate slabostda bi ste u protivniku izazvali oholost, morate prvo biti izuzetno jaki, jersamo u tom slu~aju moète se uspe{no pretvarati da ste slabi}.” Pravilnaupotreba pogleda je tako|e vaàn faktor kod zavaravanja protivnika.Preporu~ujem drevni samurajski princip “ ENZANNO MECUKE” -gledati protivnika kao ta~ku na udaljenoj planini, {to zna~i sagledavatiprotivnika u celosti gledaju}i “ kroz njega” . I distanca mora bitiuskla|ena sa taktikom. Preporu~ujem da u toku do~ekivanja napada,iskora~ite prema protivniku, ali tako da to izgleda kao odraz va{e nemo}ii neume{nosti. Svojim izgledom i ukupnim pona{anjem ne smete dati doznanja da ste spremni da pruìte otpor. Kada va{ napada~ otkrije da stepoznavalac borila~kih ve{tina, to za njega treba da bude prekasno. âk iu slu~aju da iz bilo kojih razloga va{ samoodbrambeni zahvat ne uspe upotpunosti, napada~ }e biti zbunjen i uspani~en, {to vam daje mogu}nostda ponovite akciju nametanjem borbene situacije iz znatno povoljnijepozicije.

E) IZNENADITI PROTIVNIKA

Svaka osmi{ljena taktika borbe, u osnovi se svodi na iznena|enjeprotivnika. U ovom slu~aju, faktor iznena|enja posmatra}emo generalno,

117

kao takti~ki potez sam po sebi. Vojna teorija nagla{ava:“ IZNENA\ENJE JE POLA POBEDE” . Isto pravilo vaì i upojedina~nim sukobima, {to se posebno odnosi na borbu protivneobu~enog agresivnog napada~a koga, uostalom, nije ni te{ko iznenaditi.MIYAMOTO MUSASHI preporu~uje: “ Kada protivnik od tebe o~ekujeplaninu, daj mu more, ako o~ekuje more, daj mu planinu. Iznenaditi ljude- to je u~enje moje doktrine” . I dalje: “ Treba u~initi ne{to iznenada,ne{to {to protivnik ne o~ekuje, pa iskoristiti njegov strah i pobediti” .

Taktika iznena|enja treba da ostvari vi{estruki efekat. Treba dazbuni, dezorijenti{e i upla{i napada~a na takav na~in da njegova akcijabude momentalno zaustavljena, pruàju}i vam mogu}nost da preuzmeteinicijativu u borbi. Veoma je va`no da va{a kontraakcija usledineposredno posle iznena|enja, ne daju}i protivniku {ansu da se pribere.MUSASHI navodi karakteristi~an primer: “ Kada ti se protivnik,zapo~inju}i napad, pribliì, povuci se tako da izgleda kao da beì{. Ondase naglo vrati i pobedi ga u jednom dahu.”

Ovaj faktor posebno dolazi do izraàja u iznenadnim “ ATARI”situacijama, kada se “ na iznena|enje reaguje iznena|enjem” . Na primer,u slu~aju (neo~ekivanog) iznenadnog napada treba ~u~nuti ili kleknuti najedno koleno i iz tog niskog stava preduzeti akciju odbrane ili, kadaprotivnik napadne iznenadnim {irokim hvatom spreda - treba mu okrenutile|a i iz te pozicije izvesti kontraofanzivnu akciju. Ovi takti~ki potezi, naprvi pogled, deluju nelogi~no i sigurno }e zbuniti i na trenutak zaustavitinapada~a, stvaraju}i uslove za primenu adekvatne samoodbrambenetehnike. Manevar iznena|enja treba stalno uve`bavati.

PRAVILNO PROCENJENO I ADEKVATNO SPROVEDENOTAKTI^KO UVO\ENJE U BORBU, TREBA DA BUDE - UVOD UPOBEDU. Zaklju~uju}i ovu temu, citira}u SUN TZU-a: “ Stoga, oni kojiume{no iznu|uju poteze protivnika stvaraju okolnosti (u originalnomtekstu: formacije) koje }e njihovi protivnici sigurno slediti, nude ono {to

118

}e njihovi protivnici sigurno prihvatiti. Oni mame protivnike dobrimizgledom za pobedu, ~ekaju}i ih u zasedi.”

5) TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENESAMOODBRAMBENE TEHNIKE

SUN TZU nagla{ava: “ NEPOBEDIVOST JE STVAR ODBRA-NE, RANJIVOST JE STVAR NAPADA” . Pa, verujte u efikasnost irazornost svoje samoodbrambene tehnike. Verujte u ~injenicu da sveosobenosti “ lai~kog” agresivnog napada upravo zbog toga {to su takve,pruàju idealnu priliku da va{u samoodbrambenu akciju uspe{nosprovedete do kraja.

Osmi{ljenim prihvatanjem bliske borbe ili aktivnim nametanjemborbenih uslova bliske distance, upravo ~inite ono {to va{ protivniknajvi{e èli, a da pri tom nije svestan da u takti~kom smislu vi preuzimateinicijativu. Po metodu KYOKUSHINJUTSU, prihvatanje ili nametanje“ KUMI UCHI” 48 pozicije ima samo jedan cilj, a to je da va{ prvi fizi~kikontakt sa napada~em bude njegov “ hvat” , ~ime ga dovodite u situacijuda zaposli obe ruke, a {to se kod neobu~enog protivnika de{ava gotovorefleksno. Konkretno, “ hvat poziciju” moète PRIHVATITI, ako jeprotivnik ve} krenuo da vas napadne tehnikom hvata. Moète jeISPROVOCIRATI, hvataju}i protivnika u trenutku “ psiholo{ke pauze” ,kada ne preduzima ni{ta, ~ime ga dovodite u situaciju da na va{ hvatreaguje hvatom. I na kraju, tu poziciju moète IZNUDITI, {to se odnosina situacije kada vas protivnik napada udarcem tako {to }ete udaraczaustaviti (blokirati) hvatom i prisiliti ga da se nesvesno prilagodi va{ojtaktici. Uve`bavanje tehni~ke realizacije “ hvat pozicije” treba da budeobavezni sastavni deo svakog treninga.

Upravo u trenutku kada fizi~ki osetite da je hvat uspostavljen, izmanifestovane defanzivnosti i prividne popustljivosti, prelazite naprimenu brze, èstoke i razorne kontraofanzivne akcije, sprovode}i do

119

kraja neku od adekvatnih, spontano izabranih varijacija KYOKUSHIN-JUTSU tehnike. Sve tehni~ke mogu}nosti predvi|ene za neposrednuborbenu primenu detaljno su razra|ene u TRE]EM, ÊTVRTOM iPETOM POGLAVLJU ove knjige.

Momenat neposredne realizacije samoodbrambenog procesajapanska borila~ka teorija defini{e pojmom “ SEN” - automatskaprimena adekvatnog tehni~kog re{enja kao odgovor na zapo~eti napad.Prema tuma~enju velikog japanskog majstora NISHIYAMA-e, “ SEN”ozna~ava: “ Ta~no shvatanje protivnikovih pokreta i u skladu sa njima,svesnu primenu najsvrsishodnije tehnike. Oba dela ovog procesa (procenai reagovanje) izvode se kao jedinstveni, trenutni ~in i posmatra~u sa straneizgledaju kao refleksna akcija” . NISHIYAMA dalje konstatuje:“ Osobina borila~ke ve{tine je da stvara samopouzdanje kod svogsledbenika, {to zna~i da }e njegov um (u odsudnom trenutku) reagovatineposredno, ne moraju}i da “ misli” {ta da radi.” Napominjem, da je uborbi izme|u obu~enih protivnika - majstora ve{tine “ SEN“ obostran, pasamim tim izuzetno kompleksan i rafiniran proces. To nije slu~aj kada jeu pitanju sukob obu~enog borca protiv “ laika” , gde se pod pojmom“ SEN” podrazumeva jednostrana, samoodbrambena sposobnost adek-vatnog automatskog reagovanja kao faktora na kome se zasniva mo}ve{tine.

6) TAKTI^KO SAGLEDAVANJEREZULTATA “ REALNE BORBE”

Obu~avani ste da pobedite. U borbi izme|u iskusnih rivala, kojivladaju nekom od borila~kih ve{tina, pobeda ili poraz su neminovnost sakojom se takvi borci suo~avaju bez optere}enja rezultatom, obostranosvesni ~injenice da }e pobediti bolji. Me|utim, u samoodbrambenimborila~kim ve{tinama, koje se baziraju na izu~avanju borbe protivneobu~enog protivnika, pobeda se podrazumeva. Uostalom zato i ve`bate.

120

Prema osnovnoj filozofskoj postavci BUDO ve{tine JU JUTSU,kao sinonim najve}e pobede smatra se izbegavanje sukoba - pobeda bezborbe, ~emu svakako treba teìti. Moderni japanski majstori nagla{avaju:“ Ako se borba ve} zapo~ne - treba pobediti, ali borba ne sme biti cilj.Ratni~ka ve{tina je ve{tina mira, a ve{tina mira je najteà. Treba pobeditibez borbe.” Na nesre}u, realnost se malo obazire na filozofske principe -ina~e ne bi bila realnost. Ekstremne situacije, kao {to su izloènostneskrivljenim napadima agresivnih pojedinaca, postale su deo na{esvakida{njice. Problemi, koje moète re{iti samo besmislenim fizi~kimsukobima, u kojima, hteli vi to ili ne, morate pobediti na bilo koji na~in,da ne bi ste postali `rtva tu|eg patolo{kog nasilja.

Specifi~no psiho-fizi~ko stanje, karakteristi~no za zavr{etakborbenog procesa, teorija japanskih borila~kih ve{tina defini{e pojmom“ ZANSHIN” (ZAN[IN). To je trenutak kada se duh i telo vra}aju unormalno, predborbeno stanje, sa istovremenim svesnim sagledavanjemu~inka sprovedene borbene akcije. “ ZANSHIN” po pravilu karakteri{epobedu i pona{anje u pobedi, kao sloèni proces koji objedinjava opreznoopu{tanje, tihu meditaciju, spontanu analizu upravo zavr{ene borbe ieti~ki odnos prema poraènom protivniku. Pobeda u “ realnoj borbi”protiv agresivnog napada~a moè rezultirati na nekoliko mogu}ih na~ina,od kojih svaki zahteva posebno postupanje.

Prva mogu}nost je da protivnik, sagledav{i va{u spremnost iobu~enost u borila~kim ve{tinama, odustane od napada ili pobegne preneposrednog fizi~kog kontakta. U tom slu~aju ishod sukoba je idealan,odnosno, u pravom smislu - pobeda bez borbe. Takvog protivnikanemojte proganjati, jer bi ste tim gestom samo produìli besmislenostsituacije, a uostalom, za to niste ni pripremani ni obu~avani. Zadrìteborbenu koncentraciju dok ne utvrdite da ste potpuno bezbedni, zatimsmirite disanje i produìte dalje kao da se ni{ta nije dogodilo.

Druga mogu}nost je da napada~, u toku va{e, ve} zapo~etesamoodbrambene akcije, shvati da je ugroèn pa odustane, mole}i vas daga ne povredite. Prema tako poraènom napada~u budite milosrdni i

121

dostojanstveni, sna`no ga odgurnite od sebe i naloìte mu da se udalji.Va{e pona{anje mora biti isto kao i u prvom slu~aju, s tim, {to morate bitiznatno oprezniji zbog mogu}nosti da se protivnik predomisli i ponovinapad. Obavezno izbegavajte svaki verbalni kontakt (rasprave - izvinjenja- obja{njenja) i ni u kom slu~aju nemojte dopustiti poraènom napada~uda vam se pribliì. Ako krene prema vama pod bilo kojim izgovorom toje siguran znak da }e se borba nastaviti.

Tre}a mogu}nost je da, uspe{no sprovedenom samoodbrambenomakcijom, uspostavite potpunu kontrolu nad napada~em, drè}i ga podpolugom. To je vrlo delikatna situacija, kada morate da odlu~ite da li daprotivnika dovr{ite ili ne, {to ve} postaje pitanje etike i psiholo{keprocene protivnika. Ukoliko se dvoumite, preporu~ujem da u toj situacijizategnete polugu do kraja i izazovete jak bol kod napada~a, ~ak i po cenuda mu polomite ruku, a zatim se brzim pokretom udaljite od njega.Mogu}nost da }e tako poraèni napada~ ponoviti napad je minimalna, aliipak morate ostati maksimalno skoncentrisani i oprezni. Zavr{ite borbukao u prethodna dva slu~aja, odse~no naloìte protivniku da ode, bezuplitanja u razgovor, ili se vi jednostrano udaljite. Napominjem da jenepotrebno, a i neeti~ki, dovr{avati protivnika koji vas vi{e ne ugroàva.Osim toga, morate biti svesni da bi ste takvim gestom, bez obzira namotive napada~a i vi potpali pod udar zakona.

I na kraju, ~etvrta mogu}nost je da savladate napada~a kompletnomsamoodbrambenom akcijom, finalizovanom dovr{avaju}im udarcem.Ukoliko je takav udarac dobro uve`ban i izveden pravilno, sigurno }e te{kopovrediti ili usmrtiti va{eg napada~a. Tu ~injenicu morate imati stalno usvesti, strogo vode}i ra~una o neophodnosti i opravdanosti izvo|enjazavr{nice. To moraju biti zaista ekstremne situacije kada se sukobite sasurovim protivnikom koji vam ozbiljno ugroàva ìvot, ili kada napada~,koga ste ve} porazili i pustili, odlu~i da ponovi napad, prisiljavaju}i vas nabeskompromisnu odbranu. Te{ko povre|enom protivniku, po mogu}nostipruìte prvu pomo}49 ili omogu}ite dolazak medicinske ekipe za hitneintervencije. Tako|e preporu~ujem, da bez obzira na posledice, incidentobavezno prijavite nadle`noj slu`bi bezbednosti.

122

U svakom slu~aju, va{e pona{anje u pobedi mora biti racionalno istaloèno. Tu zaista nema mesta za trijumfalno pona{anje i ushi}enoraspoloènje. Okolnost da ste uspe{no re{ili jednu, od samog startabesmislenu situaciju, nikako ne moète tretirati kao uspeh vredansamohvalisanja. Pona{ajte se bezli~no, kao da se sve to doga|a nekomdrugom. Uostalom, niste pobedili vi - nego ve{tina.

Mada borila~ka teorija “ ZANSHIN” apriorno tretira kaopona{anje u pobedi iskustva “ realnih borbi” i istraìvanja na tu temu supokazala da je neophodno pripremati kandidate koji se bave borila~kimve{tinama i za adekvatno pona{anje u porazu. Naime, u pobedi svi mi,manje-vi{e, znamo da se pona{amo, {to nije slu~aj sa porazom, gde seoblici na{eg pona{anja kre}u u {irokom rasponu - od ose}anja sramote irazo~aranosti samim sobom, pani~nog straha od iìvljavanja agresivnognapada~a, pa do “ mirenja sa sudbinom” i pasivnog i{~ekivanja {ta }e dase desi. Izuzetno je va`no pripremiti ljude za racionalno pona{anje uporazu. Ja to zovem “ ZANSHIN - PORAZA” - psiholo{ku i fizi~kupripremu za saniranje izgubljene borbene situacije.

Mnoge nepredvidive okolnosti mogu doprineti porazu u “ realnojborbi” , kao {to je, na primer, potpuno iznenadna, veoma brza “ ATARI”situacija, sa kojom bi i veliki majstori te{ko iza{li na kraj. Osim toga,gre{ke, kao {to su neadekvatna procena i pogre{no izvedena samood-brambena tehnika, mogu se desiti svakom, bez obzira na nivo znanja iiskustva. âk i u porazu, va{a osnovna prednost bi}e u borila~koj obu~e-nosti, ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog toga, {to ste na treninzimanau~ili pravilno da padnete, da refleksno izbegnete ili amortizovanoprimite zadati udarac, ~ime maksimalno smanjujete mogu}nost protiv-niku da vas nokautira u prvom naletu. Ali to nije dovoljno, jer ako ste prisvesti, borba jo{ nije zavr{ena ni za va{eg napada~a ni za vas. Morate seusredsrediti na problem kako da se sa~uvate od potpunog poraza.

Re{enje problema je u poznavanju pona{anja agresivnog napada~a.Naime, svi agresivni napada~i, bez obzira da li su u pitanju psihopate ili

123

(relativno) normalni ljudi, kod kojih je agresivni impuls nastupio kaoposledica trenutnog stanja “ suène svesti” , pona{aju se sli~no u odnosuna savladanu `rtvu. Njihovi postupci su stereotipni i predvidivi zato {to suvo|eni agresivnim impulsom, a ne racionalnim odlu~ivanjem. Po pravilu,agresivni napada~ se ose}a kao pobednik ve} kada obori `rtvu, ili kada“ padne prva krv” . On ~ak ni ne poku{ava da ustanovi teìnu povredekoju je naneo, a sama konstatacija da je nadvladao `rtvu dovoljna je da gauvede u stanje “ pobedni~ke euforije” , kada agresivni impuls menja svojizraàjni oblik. Tada zapo~inje proces psiholo{kog maltretiranja `rtvevre|anjem, {ikaniranjem i pretnjama, i {to je `rtva upla{enija i nemo}nija,njegov nagon za maltretiranjem je izraèniji. U toku tog mentalnog“ samozadovoljavanja” , agresivni impuls kulminira i napada~ prelazi uzavr{nu fazu fizi~kog zlostavljanja i dovr{avanja `rtve. Za sve to vremeje eufori~an i usresre|en isklju~ivo na potrebu da {to vi{e naudi `rtvi.Nervozno {eta oko `rtve, trude}i se da zada {to ve}i broj udaraca nogamai rukama, ne vode}i ra~una gde udara. Udarce prete`no izvodi u serijama,prave}i ~este pauze da bi se odmorio. Prilikom zlostavljanja `rtve,agresivni napada~ je potpuno neoprezan, zato {to `rtvu vi{e ne doìvljavakao potencijalnu opasnost, ve} isklju~ivo kao predmet ispoljavanja svojihpatolo{kih nagona. NJEGOVA NEOPREZNOST TREBA DA BUDEVA[A [ANSA.

Zato, kada konstatujete da ste nadvladani (udarcem ili obaranjem),skoncentri{ite se na strpljivo ~ekanje uslova za izvla~enje iz te situacije ipogodnog momenta za zadavanje sigurnog udarca, koji treba da vamomogu}i bekstvo. U slu~aju eventualnog nastupa straha setite se ~injeniceda }ete, u svakom slu~aju, biti izloèni zlostavljanju i donesite ~vrstuodluku o akciji. SLOBODNO RAÛNAJTE NA NEOPREZNOSTNAPADAÂ. Preporu~ujem da sa~ekate momenat kada napada~ do|e ufazu psiholo{kog maltretiranja, pa poku{ajte da sa njim zapo~netekonverzaciju, izvinjenjem ili laskanjem (agresivni napada~i vole kad imse laska), pa ako vam on dopusti da ustanete, odaberite trenutak kad vampri|e i udarite ga laktom u predeo vilice (udarac laktom spada me|uosnovne tehnike KYOKUSHINJUTSU). Druga mogu}nost je faza kada

124

se napada~ odlu~i za fizi~ko zlostavljanje. Vrebajte poziciju kad je uraskoraku i udarite ga sna`no u genitalije, a zatim se otkotrljajte u stranu.(Ovaj manevar se ~esto ve`ba na KYOKUSHINJUTSU treninzima).Usredsredite se samo na jedan udarac u koji }ete uloìti svu svoju volju ienergiju. Taj udarac treba prioritetno da vam omogu}i da pobegnete, pa~ak i u slu~aju da sa njim i oborite protivnika nemojte se upu{tati unastavak borbe ve} idite {to dalje od tog mesta. Suzbijte svaki eventualniosvetni~ki ili agresivni poriv i budite zadovoljni {to ste se iz porazaizvukli sa minimalnim posledicama.

Doìvljeni poraz }e vas kasnije sigurno navesti na razmi{ljanja otom doga|aju. Budite po{teni prema sebi i poku{ajte da objektivnoizanalizirate ceo sukob, traè}i prave uzroke koji su doprineli negativnomishodu. Na kraju, iz poraza moète nau~iti mnogo toga i o samom sebi io svojim protivnicima. U svakom slu~aju, neka vam to bude dodatnipodstrek za dalje bavljenje borila~kim ve{tinama.

125

ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBEVE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “REALNOJ BORBI”

1) ETI^KI ASPEKT

Istorija borila~kih ve{tina Dalekog istoka nedvosmisleno ukazujena vi{evekovni dominantni uticaj budizma i ~an, odnosno zen filozofije,~ija su u~enja prihva}ena kao mentalna nadgradnja svih borila~kihpravaca. Neraskidiva povezanost ve{tine i filozofije doprinela je da visokieti~ki kriterijumi postanu osnovni preduslov tehni~kog usavr{avanja. Tajaspekt posebno je nagla{en u BUDO ve{tini JU JUTSU, koja je po svojojfilozofskoj definiciji zami{ljena kao ve{tina nenasilne samoodbrane i ukojoj je, briga o fizi~kom integritetu protivnika, tretirana kao prioritet.

U teoriji modernih JU JUTSU pravaca, eti~ki aspekt podignut je najo{ vi{i nivo, imaju}i u vidu da je ukupan akcenat borila~ke obukestavljen na razvoj individualne li~nosti, dok je tehni~ko-borila~kakomponenta potisnuta u drugi plan. To je naro~ito do{lo do izraàja kodrazgrani~avanja smisaonog pristupa ve{tini i striktnoj podeli na sportski isamoodbrambeni koncept. JU JUTSU pravci koji su se transformisali umoderne sportove, JUDO i delimi~no AIKIDO, prihvatili su sportskapravila kojima je u potpunosti prevazi|ena njihova borila~ka su{tina.Stara ratni~ka etika, u svom unapre|enom obliku, zadràna je samo usamoodbrambenom konceptu, u kome je ostao dominantan aspekt realneupotrebne vrednosti ve{tine.

Mada savremena teorija samoodbrane, i u svetu i kod nas, defini{eJU JUTSU kao: “ oblik bespo{tedne borbe, pri kojoj nikada ne trebanapada~u ili protivniku dati mogu}nost za uzvra}anje ili ponavljanjenapada” , plemenitost i etika JU JUTSU majstora nikada nisu dovo|eni upitanje. Ta ~injenica garantovana je brojnim okolnostima koje domaksimuma otklanjaju svaku potencijalnu opasnost da ve{tina bude

126

zloupotrebljena. Kao prvo, psiholo{ki profil kandidata koji se odlu~uju zabavljenje defanzivnom borila~kom ve{tinom dovoljno govori sam zasebe. Iskustva su pokazala da se, po pravilu, radi o tipu ljudi koji nisuskloni ekscesnom pona{anju i koje je, pre zapo~injanja borila~ke obuke,karakterisao visok nivo osnovnog vaspitanja i izgra|enih elementarniheti~kih principa. Pored toga, borila~ka obuka je relativno dug metodolo{kiproces koji pruà mogu}nost instruktorima da permanentno prate ipozitivno uti~u na kandidate koje obu~avaju. Posmatranjem kandidatakroz pona{anje u interpersonalnim odnosima na treninzima, mogu}e jeblagovremeno uo~iti i reagovati na eventualne sklonosti ka devijantnompona{anju. Imaju}i to u vidu, instruktori su obavezni da obrate pa`nju napsiholo{ke i moralne osobenosti svojih u~enika, da bi blagovremenoisklju~ili iz obuke sve one koji manifestovanim pona{anjem indicirajueventualne zloupotrebe ste~enih borila~kih sposobnosti. U praksi se toretko de{ava zato {to se, po prirodi agresivni ljudi, ili ne odlu~uju za ovajvid ve{tine, ili sami odustaju ve} u po~etnoj fazi obuke.

Metod KYOKUSHINJUTSU poseban zna~aj pridaje pravilnomizboru, odnosno pra}enju i vaspitavanju potencijalnih kandidata,prihvataju}i samo one sa individualno psiholo{kim osobinama, kojegarantuju visoke eti~ke kriterijume. Podse}am da je metod predvi|enisklju~ivo za primenu u “ realnoj borbi” i da za razliku od drugihpopularnih metoda samoodbrane nema za cilj samo pasivnu odbranu naplanu trenutnog otklanjanja protivni~kih napada, ve} akcenat stavlja naèstok i beskompromisan kontranapad, kojim se protivnik u potpunostinadvladava. Kao usavr{ena ve{tina, KYOKUSHINJUTSU }e sigurnopostati razorno i efikasno samoodbrambeno “ oru`je” , ~ija upotrebnavrednost ne sme biti dostupna svakom. Na sre}u, nemogu}e je nau~iti bilokoju borila~ku ve{tinu iz knjige, {to zna~i, da }e svi zainteresovanikandidati biti upu}eni na kvalifikovane JU JUTSU instruktore, koji }e,bez sumnje, znati da nametnu adekvatne eti~ke kriterijume. Ti kriterijumi,koji su vaìli vekovima, vaè i danas, a svode se na nekoliko eti~kihimperativa koje }u posebno razraditi u nastavku teksta.

127

A) “ NEMOJ ZLOUPOTREBLJAVATI VE[TINU!”

Pod ovim eti~kim imperativom podrazumevam zabranuzloupotrebe ve{tine u naj{irem smislu. Naime, i sam akt provociranja ilisvesnog pristajanja na situacije koje }e dovesti do potrebe kori{}enjave{tine, smatra}e se zloupotrebom. Napominjem da moderna teorijasamoodbrane drevnu filozofsku odredbu JU - (nenasilno izbegavanjeprotivni~kih napada), tretira mnogo {ire, odnosno kao “ sveukupnoizbegavanje konfliktnih, nasilnih situacija” . To se posebno mora imati uvidu kada je u pitanju metod KYOKUSHINJUTSU, koji je baziran naizuzetno opasnim borila~kim tehnikama, ~ija neadekvatna primena moèrezultirati tragi~nim posledicama. Zbog toga, o etici upotrebe ve{tinemora{ razmi{ljati pre nego {to sebe dovede{ u situaciju upu{tanja u“ realnu borbu” . Ako si borbenu situaciju sam izazvao, ili si na bilo kojina~in doprineo njenom uzroku, zloupotrebi}e{ ve{tinu i opravdano }e{biti odgovoran za sve posledice koje nastupe. ZATO MUDROIZBEGAVAJ SITUACIJE KOJE VODE U SUKOB.

B) “ NEMOJ SKRNAVITI VE[TINU!”

Pod skrnavljenjem podrazumevam upotrebu ve{tine premaneadekvatnom protivniku. Slab i nemo}an protivnik, bez obzira nasituaciju i motive njegovog napada, ne moè te ozbiljno ugroziti, pa takavproblem moè{ re{iti i bez primene borila~kih sposobnosti. Upu{taj se uborbu samo sa protivnikom ravnim sebi ili boljim od sebe, u protivnom,bi}e{ moralno poraèn i pre nego {to borba zapo~ne. NE SRAMOTIVE[TINU PRIMENJUJU]I JE PREMA PROTIVNICIMA KOJI TONE ZASLU@UJU.

C) “ NIKADA NE NAPADAJ”

Opredelio si se za samoodbrambenu defanzivnu borila~ku ve{tinu~ije osnovno geslo glasi: “ KADA NEMA NAPADA - NEMA NI UPO-TREBE VE[TINE” . Zato nikada ne preuzimaj ulogu i moralnu

128

odgovornost napada~a. âk i u slu~aju da se opredeli{ za taktiku“ nametanja borbene situacije” , to mora biti u trenutku kada je protiv-ni~ki napad ve} zapo~eo i nikako se ne sme pretvoriti u tvoju ofanzivnuakciju. MO] I ETIKA TVOJE VE[TINE TREBA DA SE ZASNIVAJUNA STRPLJIVOM ÊKANJU PROTIVNIKOVOG NAPADA.

D) “ NEMOJ POVREDITI PROTIVNIKA AKOTO NIJE NEOPHODNO!”

Ovaj eti~ki imperativ posebno je potenciran u teoretskim radovimasvih velikih JU JUTSU majstora. Sokaku Takeda konstatuje:“ KONTROLA PROTIVNIKA BEZ NJEGOVOG POVRE\IVANJAJE PO@ELJNA.” Jigoro Kano ublaàva tu konstataciju stavom: “ NIJENEOPHODNO POVREDITI PROTIVNIKA DA BI GA POBEDIO.”Na kraju, Morihei Ueshiba idealizuje tu eti~ku dilemu filozofskimzaklju~kom: “ POVREDITI PROTIVNIKA ZNAÎ POVREDITISAMOG SEBE.” U svakom slu~aju, morate biti svesni mo}i ve{tinekojom vladate, pa se i va{a moralna veli~ina mora ogledati u humanomodnosu prema nadvladanom protivniku. Zato savetujem: “ KADA TI SEPROTIVNIK NAMETNE TU\OM VOLJOM ILI STICAJEMOKOLNOSTI, PORAZI GA NA NAÎN DOSTOJAN ZVANJAMAJSTORA VE[TINE, BEZ [TETE PO NJEGOVO ZDRAVLJE ILIPONOS. KADA TI SE PROTIVNIK NAMETNE SVOJOM VOLJOM,PORAZI GA TAKO DA NE UGROZI[ NJEGOV @IVOT, MO@DA ]EIZ PORAZA IZA]I MUDRIJI.”

E) “ NE PO@ELI ZLO ÂK NI ONDA KADASI PRIMORAN DA GA UÎNI[!”

EKSTREMNE BORBENE SITUACIJE u kojima opasni agresivninapada~ ozbiljno ugroàva tvoj ìvot i tvoje telo, dovode}i te u pozicijuda beskompromisno mora{ da primeni{ sva raspoloìva sredstva odbrane,OSLOBA\AJU TE ETI^KIH DILEMA. Svu moralnu odgovornost, zaeventualne posledice koje nastupe, u potpunosti }e snositi tvoj protivnik,

129

samim ~inom takvog napada. Ali ni tada, kada si prinu|en da preduzme{brutalne mere samoodbrane, tvoja kontraakcija ne sme biti stvar èlje iemotivnog naboja, nego nu`na potreba da tako postupi{, svestan~injenice, da je to jedini na~in da se izbavi{ iz zla koje ti ozbiljno preti.AKO POSLEDICE KOJE NASTUPE NE BUDU BILE PLOD TVOJIHEMOCIJA, NEGO OBJEKTIVNE NU@NOSTI, TVOJAMORALNOSTNIKADA NE]E BITI DOVEDENA U PITANJE.

130

2) KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT

[to se ti~e KRIVI^NO-PRAVNOG aspekta, sledbenici ipoznavaoci JU JUTSU ve{tine, koji se u situacijama “ realne borbe” odpo~etka pa do kraja budu pridràvali eti~kih principa, uìva}e punukrivi~no-pravnu za{titu od svih negativnih posledica koje eventualnobudu nastupile po napada~a. Pravna teorija i pozitivno zakonodavstvosvih zemalja sveta apriorno se zalaù za za{titu integriteta napadnutestrane, {to je precizno definisano krivi~no-pravnom institucijom NU@NEODBRANE. Kod razrade ovog problema posluì}u se Krivi~nimzakonom SR Jugoslavije, koji je u potpunosti usagla{en sa svetskimpravnim standardima. ^LAN 9. KRIVI^NOG ZAKONA SR JUGO-SLAVIJE, precizno defini{e institut NU@NE ODBRANE kroz tri stava:

(1) Nije krivi~no delo ono delo koje je u~injeno u nu`nojodbrani.(2) Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna dau~inilac od sebe ili od drugog odbije istovremeni protivprav-ni napad.(3) U~inilac koji je prekora~io granice nu`ne odbrane moèse blaè kazniti, a ako je prekora~enje u~inio usled jakerazdraènosti ili prepasti izazvane napadom, moè se iosloboditi od kazne.

Prema stavu zakonodavca i komentarima krivi~no-pravnihstru~njaka, NU@NA ODBRANA je osnov koji isklju~uje krivi~nu odgo-vornost, a delo koje je tako u~injeno ne}e se smatrati protivpravnim. Zapostojanje ovakve odbrane potrebna su dva kontinuirana elementa,NAPAD i ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA), koji moraju ispunjavatiodre|ene uslove da bi delo bilo izvr{eno u NU@NOJ ODBRANI.

131

a) NAPAD

NAPAD podrazumeva delovanje ~oveka (napada~a), kojim sestvara prete}a opasnost za drugoga, da }e biti povre|ena neka, pravnoza{ti}ena, dru{tvena vrednost. NU@NOM ODBRANOM se moè odbra-niti protivpravni (kriminalni) napad na svako dobro, za{ti}eno krivi~nimpravom, tako da objekti napada mogu biti brojni (ìvot, fizi~ki i psihi~kiintegritet, sloboda, imovina, ~ast itd.) uz uslov da su na~in i sredstvokojima se napad odbija bili neophodno potrebni za uspe{no odbijanjenapada.

NAPAD MORA BITI PROTIVPRAVAN (kriminalan), naime,mora biti objektivno u suprotnosti sa pravnim normama, a pod tim semoè smatrati svaki napad na neko tu|e pravno dobro, koji napadnuto licenije du`no da trpi.

NAPAD MORA BITI ISTOVREMEN SA ODBRANOM.Istovremenost napada i odbrane postoji u slu~ajevima ako napadneposredno predstoji, ako je ve} otpo~eo ili ako jo{ uvek traje. Smatra seda istovremenost postoji i u slu~aju kada napada~ jo{ nije usmeren napovre|ivanje odre|enog objekta, ali se prema preduzetoj prethodnojradnji, moè, po realnoj oceni, o~ekivati da }e neposredno uslediti radnja,kojom }e biti povre|en napadnuti objekt. (Primer: Napada~ proganja`rtvu da bi je povredio).

NAPAD NE SME DA BUDE PROVOCIRAN, pa prema tome, nepostoji pravo na NU@NU ODBRANU u slu~aju ako je napadnutinamerno provocirao napad, da bi u navodnoj “ nu`noj odbrani” naneopovredu ili o{te}enje dobra provociranog lica. (Napominjem da takti~kavarijanta “ NALJUTITI PROTIVNIKA” podrazumeva da je protivni~kinapad ve} zapo~eo, pa ta situacija nije obuhva}ena ovom ta~kom).

I na kraju, NAPAD MORA BITI STVARAN, tj. da je objektivnopreduzet i da realno postoji kao stvarna i ozbiljna opasnost po napad-nutog.

132

b) ODBRANA (ODBIJANJE NAPADA)

Pravo napadnutog na NU@NU ODBRANU uslovljeno je posto-janjem istovremenog protivpravnog napada, koji neposredno ugroàvaneko njegovo pravno dobro, pa ba{ zato, napadnuto lice nije du`no dauzmi~e pred napadom, ve} je, naprotiv, u cilju odbrane svog pravnogdobra, ovla{}eno da istovremenim napadom na napada~eva pravna dobraonemogu}i postoje}i protivpravni napad. Zakon dozvoljava i mogu}nostNU@NE ODBRANE U KORIST TRE]EG LICA koje je izloèno isto-vremenom protivpravnom napadu (tzv. “ nu`na pomo}” ). ODBIJANJENAPADA tako|e mora ispunjavati odre|ene uslove da bi se smatraloodbranom u smislu NU@NE ODBRANE. Kao prvo, ODBRANA MORADA REZULTIRA IZVR[ENJEM KRIVI^NOG DELA (telesna povredaili smrt napada~a) pa da se to krivi~no delo ne smatra krivi~nim delom usmislu NU@NE ODBRANE. (Napominjem da borbene situacije koje sezavr{e bez fizi~kih posledica po napada~a nisu tretirane krivi~nimzakonodavstvom, pa se izme|u ostalog i zbog toga u teoriji samood-brambenih borila~kih ve{tina insistira na savladavanju protivnika beznjegovog povre|ivanja). Dalje, ODBRANA MORA BITI USMERENAISKLJUÎVO PROTIV NAPADAÂ, odnosno njegovog ìvota i tela, imora se ostvariti kroz neku aktivnu delatnost branioca. (Napomena: [tose u slu~aju primene ve{tine JU JUTSU podrazumeva). Na kraju,ODBRANA MORA BITI NEOPHODNO POTREBNA za odbijanjeprotivnikovog napada. Dakle, mora biti NEOPHODNA da bi se smatralaNU@NOM ODBRANOM, po{to se napad nije mogao otkloniti na drugina~in. Pri tom, mora postojati SRAZMERNOST izme|u vrednostiza{titnog dobra napadnutog i napada~evog dobra koje je povre|eno iliugroèno odbijanjem napada. (Primer - ne moète u samoodbrani ubiti~oveka koji vas je samo gurnuo ili krenuo da vas o{amari). Dakle, izme|uodbrane i napada mora postojati proporcionalnost - srazmernost u inten-zitetu. Samo ako postoji ova srazmernost, odnosno ako nije u~injeno nivi{e ni teè nego {to je bilo potrebno da se napad odbije ili ublaì, takvaodbrana }e se smatrati NEOPHODNOM NU@NOM ODBRANOM.

133

Imaju}i to u vidu, situacije u kojima odbrana nije srazmernaizvr{enom napadu mogu prouzrokovati fakti~ko stanje koje dovodi dokvalifikacije PREKORAÊNJA GRANICA NU@NE ODBRANE. Zakrivi~no delo u~injeno u prekora~enju nu`ne odbrane, odnosno, kadaintenzitet odbrane nije u dovoljnoj srazmeri sa intenzitetom napada,u~inilac se moè blaè kazniti ili osloboditi od kazne, ako je do prekora-~enja do{lo usled jake razdraènosti ili prepasti prouzrokovanih napadom.

Komparativnim sagledavanjem ETI^KIH i KRIVI^NO-PRAVNIH aspekata upotrebe samoodbrambenih borila~kih ve{tina urealnim uslovima, moèmo konstatovati da su eti~ke norme znatnokompleksnije od zakonskih. Striktnim po{tovanjem eti~kih normi,stvori}ete uslove da va{a samoodbrana ne poprimi obele`ja protivpravnogakta, odnosno, da va{ sukob sa napada~em ne preraste u sukob sazakonom.

134

NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU

Metod KYOKUSHINJUTSU prioritetno je namenjen pripadnicimaslu`bi bezbednosti, odnosno specijalnih snaga vojske i policije koji se izprofesionalnih razloga bave uve`bavanjem borila~kih ve{tina. Dosada{-nja iskustva su pokazala da metod ispunjava osnovni cilj, a to je: LAKOI BRZO UÊNJE SAMOODBRANE. Naime, KYOKUSHINJUTSUdaje niz apsolutno primenljivih i u praksi proverenih tehnika udaraca izahvata, koji se lako u~e i jo{ lak{e odràvaju. Osim toga, metod se bezproblema uklapa u sva prethodna borila~ka znanja i iskustva, pa se moèupra`njavati i kao osnovni i kao dopunski program u savladavanju ve{tinesamoodbrane.

Druga kategorija lica kojima je ovaj metod namenjen su sledbeniciborila~kih ve{tina baziranih isklju~ivo na tehnikama udaraca, kao {to suKARATE, TAEKWONDO, KICK-BOX i dr. Njima KYOKUSHIN-JUTSU nudi mogu}nost prevazilaènja problema jednostranosti prime-njenih borila~kih tehnika i najefikasnije takti~ke solucije za re{avanjebezizlaznih “ klin~” situacija, do kojih ~esto dolazi u uslovima “ realneborbe” . Imaju}i u vidu da se u ponu|enom metodu razra|uju bacanja ipoluge, koji se najadekvatnije nadovezuju na standardne tehnike udaraca,to }e u potpunosti kompletirati njihovu borila~ku pripremu za realneuslove i podi}i samoodbrambenu sposobnost na vi{i nivo.

Tre}a kategorija su sledbenici JUDO-a i AIKIDO-a (odnosnodrugih ve{tina koje se baziraju na tehnikama hvata i bacanja), kojimaKYOKUSHINJUTSU pruà mogu}nost najefikasnijeg re{avanjaproblemati~nih situacija u “ realnoj borbi” do kojih dolazi kada, iz razli-~itih razloga, ne uspe izvo|enje nameravanog zahvata, pa borba poprimitokove nekontrolisane “ uli~ne tu~e” . Naime, uve`bavanjem planiranihKARATE udaraca, koji se lako nadgra|uju na skoro sve JUDO i AIKIDOzahvate, stvaraju se objektivne mogu}nosti za apsolutno preuzimanje

135

borbene inicijative i efikasne pobede. Osim toga, povremenim, alidugoro~nim praktikovanjem TAMESHIWARI tehnike, sti~e se dijapazonozbiljnih razornih udaraca, ~ime se nadopunjuju nedostaci pomenutihve{tina. Mada su JUDO i AIKIDO proizi{li iz drevnih JU JUTSUpravaca, iz njih su opasne tehnike udaraca ili isklju~ene ili potpunozanemarene. Iz JUDO-a udarci su izba~eni, a onaj minimalan broj, koji jezadràn u samoodbrambenom programu GOSHIN JUTSU, uve`bava seretko i neobavezno, pa je izgubio zna~aj sa aspekta upotrebne vrednosti.U AIKIDO tehnici, udarci su u principu zadràni, ali je njihova upotrebnavrednost, formalnim na~inom uve`bavanja, dovedena do apsurda,tretiraju}i ih samo kao demonstracione akcije markiranja. Zbog togaKYOKUSHINJUTSU, forsiranjem udaraca ~ija je razornost nadgra|enaTAMESHIWARI tehnikom, nudi soluciju da udarci, koji su zastupljeni uovim ve{tinama, poprime sve karakteristike prave i ozbiljne ATEMIWAZA akcije.

U ~etvrtu kategoriju spadaju VETERANI BORILA^KIHVE[TINA koji su, zbog niza objektivnih okolnosti, kao {to su godine,zapu{tena razgibanost, prekomerna kilaà, oslabljena kondicija i fizi~kasnaga i dr., morali da napuste bavljenje svojim osnovnim borila~kimpravcima. Za njih KYOKUSHINJUTSU moè postati osmi{ljenasamoodbrambena rekreacija, koja }e ih jo{ dugo, aktivno zadràti u svetuborila~kih ve{tina.

U petu kategoriju, spadaju kandidati koji su se od po~etka,dugoro~no opredelili za bavljenje JU JUTSU ve{tinom kao osnovnimna~inom borenja, a koji su se, od mno{tva metoda, opredelili ba{ zaKYOKUSHINJUTSU, kao novom pristupu uve`bavanja efikasne samo-odbrane. Upravo toj kategoriji namenjeni su precizno izra|eni programiobuke koji }e ih, pod uslovom kontinuiranog i upornog ve`banja,metodolo{ki dovesti od nivoa u~enika, do nivoa visokog majstorstva.

NA KRAJU, POSEBNO NAGLA[AVAM DA DECIPRED[KOLSKOG I [KOLSKOG UZRASTA NE PREPORUÛJEM

136

BAVLJENJE VE[TINOM PO METODU KYOKUSHINJUTSU.Instruktorima je ~ak strogo zabranjeno da sprovode obuku sa decom zato{to smatram da sa eti~kog, psiholo{kog i pedago{kog aspekta postojebrojni razlozi zbog kojih je {tetno obu~avati decu brutalnim oblicimaborbe i samoodbrane. Pored toga, efikasnost metoda je izme|u ostalog,bazirana na forsiranom usavr{avanju TAMESHIWARI tehnike, {topredstavlja stalni rizik od povreda na treninzima, ~emu ne smemo izlagatidecu ni pod kakvim opravdanjima. Instruktori KYOKUSHINJUTSU sudu`ni da takve zainteresovane kandidate i njihove roditelje upute naadekvatne borila~ke klubove sportsko-rekreativnog tipa, posebnospecijalizovane za rad sa decom.

137

TRE]E POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSUOSNOVNE FORME

141

KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME

Na nivou OSNOVNIH FORMI, razra|uje se samoodbrambeno rea-govanje na [EST OSNOVNIH BORBENIH POZICIJA NAPADA TEH-NIKOM HVATA. Osnovnim hvat-pozicijama obuhva}eni su: hvat zanadlaktice, hvat za revere, frontalni hvat preko ruku, hvat preko ruku sazadnje strane, hvat oko vrata i hvat za podlaktice. Forme se razra|uju sapartnerom po konceptu KATA KUMITE, a kroz proces obuke potencirase: a) Uve`bavanje takti~ke realizacije uspostavljanja hvat-pozicije prih-vatanjem, iznu|ivanjem i nametanjem. b) Uve`bavanje osnovne tehnike{ablonizovanim povezivanjem adekvatnih raznorodnih tehni~kih ele-menata u osmi{ljenu borbenu celinu do nivoa automatizma, uz minimal-ne mogu}nosti improvizacije. c) Uve`bavanje pravovremenosti, preciz-nosti i razornosti kontraofanzivnih akcija, do nivoa perfekcionizma.

Samoodbrambeno reagovanje, u uèm takti~ko-tehni~kom smislu,uve`bava se kroz tri kontinuirane faze - UVODNU, PRELAZNU i ZAV-R[NU. Mada korektno izvedena forma predstavlja nedeljivu borbenu ce-linu, svaka faza ima precizno utvr|en cilj i zna~aj sa edukativnog i prakti-~nog aspekta. UVODNA FAZA: Ima za cilj zbunjivanje protivnika i raz-bijanje koncepcije njegovog napada, ~ime je napad u principu zaustav-ljen, uz stvaranje uslova za izvo|enje prelazne faze - kontinuiranog kon-tranapada. PRELAZNA FAZA: Realizacija kontranapada primenomadekvatne tehnike, kojom se protivnik privremeno onesposobljava u ciljustvaranja uslova za kontinuirani zavr{ni zahvat. ZAVR[NA FAZA: Pri-mena dovr{avaju}ih tehni~kih zahvata, kojima se napada~ apsolutno nad-vladava, bez mogu}nosti da ponovi napad. Prilikom procesa obuke, prvose razra|uju pojedina~ni tehni~ki elementi formi, zatim se obuka nastav-lja povezivanjem pojedina~nih elemenata u razdeljene faze akcije, da bise na kraju, kompletna forma izvodila kao jedinstvena samoodbrambenacelina. Usavr{avanje razornosti udaraca metodom TAMESHIWARI spro-vodi se ili na zasebnim treninzima, ili se TAMESHIWARI test radineposredno posle izvo|enja uve`bavane forme sa potenciranjem udaracakoji su zastupljeni u datoj formi.

PRVA OSNOVNA FORMA razra|uje samoodbrambeno reago-vanje na protivni~ki napad izveden HVATOM ZA NADLAKTICE(F-1). To je uobi~ajena po~etna borbena pozicija u sportskom judo-u i

142

PRVA OSNOVNA FORMA

rvanju, koja je, kao prirodni poloàj zanapad hvatom, ~esto zastupljena u ofan-zivnim akcijama neobu~enih napada~a.Ovu borbenu poziciju veoma je lakoprihvatiti, iznuditi ili nametnuti. Uvodnaodbrambena faza zapo~inje ~im se hvatuspostavi i to: munjevitim udarcem gla-vom u lice protivnika (F-2), brzim udar-

samo da za trenutak zaustave napad, da bi se sprovelo razbijanjeprotivnikovog garda kratkim i odse~nim pokretom - shuto uke (F-5).

cem nogom u genitalije - kin geri (F-3) isna`nim udarcem kolenom u slabine - hi-za gedan (F-4). Kod izvo|enja uvodnihudaraca data je mogu}nost slobodnogizbora po pitanju njihovog redosleda ibroja, u zavisnosti od trenutne distance ifizi~ke konstitucije protivnika. Mada oviudarci mogu biti izuzetno opasni(posebno udarac glavom), njihov cilj je

5

432

1

143

Momenat kada jeprotivnikov napad zaus-tavljen, sa istovremenimrazbijanjem njegovoggarda i osloba|anjemjedne ruke - koja je sadapripravna za dejstvova-nje - je preduslov zasprovo|enje prelazne fazeakcije, zadavanjem dvaèstoka udarca koji imajuza cilj da parali{u napa-da~a.

To su, udarac bri-dom dlana - shuto gam-men uchi u predeo slepo-o~nice (F-6) i kru`niudarac laktom u glavu -mavashi hiji jodan ate (F-7). Udarci se zadaju jed-nom rukom, kao vezanaakcija i ako su korektnoizvedeni, skoro sigurno}e onesposobiti napada-~a. Ali, bez obzira na efe-kat udaraca, akciju trebanastaviti dalje.

7

6

144

Udarac laktom uglavu - hiji jodan ate - jeidealan za dovo|enjeprotivnika u uvodnu po-ziciju za efikasno bacanje(F-8), u ovom slu~aju zajudo bacanje - osoto gari(F-9), koje treba izvestienergi~no i brzo kao po-~etak zavr{ne faze akcije.

9

8

145

Na izvedenu akciju bacanja - osoto gari, spontano se nadovezujetehnika poluge na laktu - hiji jime - sa kojom se uspostavlja trenutna kon-trola nad protivnikom (F-10). Akcija se zavr{ava sa dva razorna udarca,udarac bridom dlana - shuto jodan (F-11) i niski udarac laktom - hiji oro-shi uchi (F-12), kojima se protivnik u potpunosti pasivizira. Pre izvo|enjazavr{nih udaraca treba obavezno zategnuti polugu na laktu da bi efekatzavr{nice bio potpun.

11

10

12

146

DRUGA OSNOVNA FORMA

DRUGA OSNOVNA FORMA ra-zra|uje reagovanje na napad koji je iz-veden HVATOM ZA REVERE (F-13).To je stereotipna vrsta hvata karakte-risti~na za neobu~ene napada~e i naj~e-{}e je povezana sa namerom protivnikada posle toga zada udarac glavom. Kodprihvatanja ove vrste hvat-pozicije neop-hodna je maksimalna opreznost, {to zna-~i, da treba spustiti glavu i prebacititeì{te tela unazad.

Uvodna faza zapo~inje kratkim i brzimudarcem nogom u genitalije - kin geri(F-14) na koji se nadovezuje dvostrukiudarac bridovima dlanova u predeoslepoo~nica protivnika - shuto awase tsu-ki (F-15), {to treba da omogu}i kontinu-iranu akciju razbijanja protivnikovoggarda energi~nim blok udarcem - shotei(F-16).

16

1514

13

147

Prelazna faza akci-je bazirana je samo najednom udarcu - mavashihiji jodan ate - sa punimiskorakom prema protiv-niku (F-17) uz istovre-meno prihvatanje ipodizanje ruke protiv-nika sa privla~enjemnjegovog teì{ta premasebi. Mora se izvesti bes-kompromisno i èstoko.

Bez obzira da li }eudarac uzdrmati napada-~a ili ne, zavr{na pozicijabi}e takva, da }ete uodnosu na protivnika za-uzeti gotovo prirodan po-loàj za uvod u judo-bacanje (F-18) u ovomslu~aju - ippon seoi nage(F-19), koje }e se, sasvimsigurno, nadovezati spo-ntano i lako, kao logi~naborbeno-tehni~ka zavr{-nica.

18

17

149

Zavr{na faza akcije koja je zapo~ela bacanjem - ippon seoi nage- nastavlja se uspostavljanjem kontrole preko poluge na laktu - hiji jime- nad oborenim protivnikom (F-20), kao priprema za dovr{avaju}i udarac.U ovom slu~aju, predvi|en je udarac petom - kakato geri - s tim, {to kodizvo|enja ove tehnike treba obratiti pa`nju da se u uvodnoj poziciji zaudarac (F-21) obavezno mora zategnuti poluga na laktu protivnika, da bizavr{nica bila efikasna (F-22).

21

20

22

150

TRE]A OSNOVNA FORMA

Imaju}i u vidu delikatnost borbene situacije, korektno izvedenauvodna odbrambena faza je od presudnog zna~aja, pa je treba stalno uve-`bavati. U ovom slu~aju koriste se dve tehnike udarca - kratki i odse~niudarac glavom u stranu (F-24), na koji se nadovezuje udarac kolenom uslabine - hiza gedan (F-25), a koji se, da bi postigao èljeni efekat, moèponoviti dva ili tri puta. Cilj ovih udaraca nije da "uzdrmaju" napada~a,ve} samo da omogu}e minimalan me|uprostor u odnosu na telo protiv-nika, da bi se "provukao" prelazni udarac shotei jodan ate (F-26).

TRE]A OSNOVNA FORMArazra|uje samoodbrambeno reagovanje nanapad koji je izveden FRONTALNIMHVATOM PREKO RUKU (F-23). Ovahvat-pozicija tako|e je ~esto zastupljena uofanzivnim akcijama neobu~enih napa-da~a i moè biti veoma neugodna ako jeprotivnik jake fizi~ke konstitucije.

2524

23

Shotei jodan ate(F-26), je snaàn i respe-ktivan udarac, koji, akoje dobro uve`ban i preci-zno izveden (u vrh bra-de), moè zaustaviti pro-tivni~ki napad. Me|utim,~ak i u slu~aju lo{e izve-denog udarca, stvaraju sepovoljni uslovi za zapo-~injanje akcije efikasnogobaranja protivnika (F-27) izvo|enjem "velikogkineskog bacanja" (F-28).

27

26

153

Korektnom zavr{nicom "velikog kineskog bacanja", protivnik }espontano biti doveden u poziciju poluge na laktu - hiji jime (F-29), kadase akcija veoma lako moè finalizovati udarcem laktom - hiji oroshi uchi(F-30).

30

29

154

Uvodna odbrambena faza bi}e efi-kasna samo ako se izvede kao trenutnareakcija na uspostavljeni hvat vezanomserijom tehnika: ~vrst pritisak na {akeprotivnika (F-32), odse~an udarac gla-vom unazad (F-33), niski udarac bridomdlana unazad - shuto gedan (F-34) i krat-ki udarac laktom u stomak protivnika- hiji ushiro chudan ate (F-35).

ÊTVRTA OSNOVNA FORMArazra|uje samoodbrambeno reagovanjena protivni~ki napad koji je izvedenHVATOM PREKO RUKU SA ZADNJESTRANE (F-31). To je veoma delikatnahvat-pozicija karakteristi~na za neobu-~ene napada~e i prete`no je zastupljena uiznenadnim "ATARI" situacijama.

ÊTVRTA OSNOVNA FORMA

35

343332

31

155

Uvodna tehni~ka serija ima za cilj da zaustavi napad, oslabi hvatprotivnika i omogu}i ~vrsto prihvatanje zgloba protivnikove {ake (ili ru-kava), da bi se uvodna faza finalizovala ponovljenim - ali znatno sna`ni-jim udarcem laktom - hiji ushiro chudan ate - sa istovremenim izvla~e-njem protivnikove ruke (F-36).

36

156

Izvla~enje ruke pro-tivnika treba da omogu}irealizaciju prelazne faze, ato je, saginjanje ispod pro-tivnikove ruke i prihvata-nje poluge na laktu - hijijime (F-37). Zatezanjepoluge izazva}e trenutan -intenzivan bol kod napada-~a, {to }e omogu}iti kon-tinuirani tehni~ki prelazakiz poluge hiji jime u fiksi-ranu polugu na {aci - nika-jo (F-38), ~ime }e bitiuspostavljena potpuna kon-trola nad protivnikom.

38

37

157

Zavr{na faza sprovodi se izbaciva-njem protivnika iz ravnoteè brzimiskorakom, uz istovremeno zateza-nje poluge na {aci (F-39) i njego-vim obaranjem u poziciju zavr{nekombinovane poluge na {aci i lak-tu - dodatno fiksirane pritiskom ko-lena (F-40). Akcija se finalizujesna`nim udarcem - tettsui - upotiljak protivnika (F-41) (F-42).

41

40

39

42

158

Uvodna odbrambena faza zapo~inje sna`nim udarcem pesnicom upredeo genitalija - uraken shita uchi gedan (F-44), koji treba uzastopnoponoviti dva do tri puta. To }e svakako doprineti da napada~ refleksnopomeri teì{te tela unazad uz istovremeno popu{tanje intenziteta njego-vog hvata, {to je momenat, kada treba iz sagnutog poloàja zadati krataki odse~an udarac korenom dlana u vrh brade - shotei jodan ate (F-45).

PETA OSNOVNA FORMArazra|uje reagovanje na napad kojije izveden HVATOM OKO VRA-TA - tzv. "rva~ka kragna" (F-43).To je svakako najzastupljeniji bori-la~ki zahvat kod neobu~enih napa-da~a. Zna~ajno je napomenuti danapada~ ose}a veliku sigurnost kaduspostavi ovu hvat-poziciju, pa jetaj oblik napada, u takti~kom smi-slu, veoma lako prihvatiti, namet-nuti ili iznuditi.

PETA OSNOVNA FORMA

4544

43

159

Kratki uvodni udarac - sho-tei, ima za cilj da na trenutak zbu-ni i zaustavi napada~a, stvaraju}iuslove da se isti udarac izvede jo{jednom, ali ovog puta u funkcijisna`nog guranja protivnikove bra-de prema gore uz istovremenoenergi~no dizanje svog tela zajed-no sa protivnikom, koriste}i pritom i snagu druge ruke (F-46). Nataj na~in protivnik se dovodi u po-ziciju pogodnu za efikasno obara-nje na le|a, tehnikom - kansetsugeri (F-47) (F-48).

4847

46

160

Na obaranje tehnikom - kansetsu geri, veoma lako se nadovezujezavr{na poluga na laktu - hiji jime (F-49), kojom se protivnik dovodi upoziciju pogodnu za zadavanje finalnog udarca laktom - hiji oroshi uchi(F-50).

49

50

[ESTA OSNOVNA FORMA

161

[ESTA OSNOVNA FORMA raz-ra|uje reagovanje na napad koji je izve-den HVATOM ZA PODLAKTICE ILIZGLOBOVE [AKA (F-51). To je jednaod stereotipnih vrsta hvata karakteristi~-nih za neobu~ene napada~e. Sam na~inuspostavljanja ovakve hvat pozicije uka-zuje da je protivnik nesiguran i neodlu-~an. Uvodna odbrambena faza zapo~inje~im se hvat uspostavi, sna`nim udarcem

glavom u lice protivnika (F-52), a zatim,brzim niskim udarcem nogom - kin geri(F-53). Kod izvo|enja ovih udaraca dataje mogu}nost slobodnog izbora popitanju njihovog broja i redosleda, uzavisnosti od trenutne distance i fizi~kekonstitucije protivnika. Njihov cilj je sa-mo da zaustave napad i omogu}e osloba-|anje jedne ruke energi~nim trzajem pre-ma unutra (F-54).

51

53

54

52

162

Prelazna fazanastavlja se u kontinu-itetu: fiksiranjem {akeprotivnika kojom vasdrì za drugu ruku(F-55), naglim pritis-kom na lakat sa donjestrane i uvrtanjem nje-gove ruke (F-56) douspostavljanja polugena laktu - hiji jime, sadodatnom polugom nazglobu {ake (F-57).

57

5655

Zatezanjem poluge na laktu treba izazvati trenutni bol kod napada~ai iz poluge - hiji jime - pre}i u sloènu polugu - ude garami (F-58),dodatno fiksiranu sa polugom na vratu (F-59), ~ime }e biti uspostavljenapotpuna kontrola.

163

59

58

165

Akciju zavr{iti sna`nim udarcem kolenom u glavu - hiza jodan(F-60) i niskim udarcem laktom u potiljak - hiji oroshi uchi (F-61).

61

ÊTVRTO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSUSLO@ENE FORME

KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME

Posle temeljno savladanih i usvojenih takti~ko-tehni~kih principaOSNOVNIH FORMI, prelazi se na nivo SLO@ENIH FORMI, na komese borbene situacije razra|uju uz {iroku mogu}nost "dirigovaneimprovizacije". Naime, svih {est OSNOVNIH FORMI, kompatibilne susvaka sa svakom i daju ukupno trideset varijeteta adekvatnog samo-odbrambenog reagovanja u kriti~nim pozicijama, kada bilo koji segmentOSNOVNIH FORMI, iz mnogobrojnih razloga, ne moè biti korektnoizveden po {ablonu. SLO@ENE FORME tako|e se razra|uju sapartnerom - po principu KATA KUMITE - a kroz proces ovog,naprednog nivoa obuke potenciraju se slede}i faktori:

a) Takti~ko uve`bavanje spontanog prilago|avanjanepredvidivim tokovima borbene situacije koji prevazilazenivo "{ablonizovanog reagovanja".

b) Uve`bavanje primene adekvatnih alternativnihodbrambenih re{enja, "dirigovanom" zamenom ranijesavladanih borbenih tehnika, uz razvijanje sposobnostiautomatskog (refleksnog) tehni~kog prelaza iz radnje uradnju.

c) Usavr{avanje takti~ko-tehni~kih me|ufaza koje treba daomogu}e efikasan prelaz sa tehnike na tehniku, uz uvo|enjenovih, dopunskih borbenih me|uzahvata.

d) Usavr{avanje primene predvi|enih tehni~kih elemenata izsvih borbenih pozicija, odnosno i iz levog i iz desnog garda.

169

SLO@ENE FORME su podeljene u {est tehni~kih grupa, zavisno odopredeljuju}e uvodne hvat-pozicije. Svaka tehni~ka grupa sadrì po petvarijacija borbenog reagovanja, predvi|enih za saniranje neuspelihzahvata u UVODNOJ, PRELAZNOJ ili ZAVR[NOJ fazi akcije, poprincipu: neuspeli udarac je uvod u uspe{no bacanje - neuspelo bacanje jeuvod u uspe{nu polugu - neuspela poluga je uvod u uspe{ni udarac i sl.Prilikom procesa obuke, prvo se izdvojeno razra|uju problemati~nesituacije, da bi se kasnije, kompletna forma izvodila kao spontanaborbena varijacija.

170

171

PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI

PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI razra|ujeproblemati~ne samoodbrambene pozicije u borbenim situaci-jama koje zapo~inju HVATOM ZA NADLAKTICE. Doneuspele primene osnovnih samoodbrambenih zahvata moèdo}i tokom celog borbenog procesa. U UVODNOJ faziproblemi se pojavljuju kada ne uspe "razbijanje" protivni-kovog hvata zbog lo{e izvedenih uvodnih udaraca, zbog toga{to je napada~ prozreo va{e namere, ili zato, {to su uvodniudarci izazvali kontraefekat, pa umesto da protivnik popustiintenzitet hvata, on u trenutku iznena|enja i straha jo{ vi{epoja~a pritisak na nadlaktice poku{avaju}i da vas obori. Pro-blemi PRELAZNE faze nastaju kada protivnik blagovremenouo~i preduzeti kontranapad pa ga izbegne izmicanjem ilinaprosto poku{a da se izvu~e iz situacije povla~enjemunazad. I na kraju, problemi u ZAVR[NICI mogu nastatikada protivnik slu~ajno, namerno ili va{om gre{kom, izbegnezavr{no bacanje, odnosno, kada je fizi~ki superiorniji pa nazapo~eto bacanje reaguje "ukopavanjem u gard" {to onemo-gu}ava primenu nameravane akcije. Svi ti problemi, razre{a-vaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom PRVE OSNOVNEFORME adekvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOV-NIH FORMI, obrazuju}i tako PRVU GRUPU SLO@ENIHFORMI.

A) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnikzapo~inje HVATOM ZA NADLAKTICE (F-62) moè nastati kada posleuvodnih udaraca (F-63) (F-64) ne uspe zahvat osloba|anja ruke od napa-da~evog hvata planiranim blokom - shuto uke (F-65) i napada~ pri tomostane u stabilnom stavu. U tom slu~aju treba izvesti brz pokret, punerotacije dlana oko podlaktice protivnika (F-66) (F-67), a zatim se oslobo-diti protivni~kog hvata energi~nim blok-udarcem shotei (F-68) uz istovre-meno povla~enje teì{ta tela unazad.

172

68

62 63 64

6766

65

173

Prakti~no, re{a-vanjem problemaUVODNE FAZE -PRVE OSNOVNEFORME, do{li smo upoziciju PRELAZNEFAZE - DRUGE OS-NOVNE FORME. Za-to akciju treba nasta-viti po takti~ko-tehni-~kom konceptu DRU-GE FORME, odnosno,zadavanjem prelaznogudarca - hiji jodan ate -sa punim iskorakom uprotivnika (F-69), zau-zimanjem pozicije zajudo bacanje (F-70) iizvo|enjem bacanjaippon seoi nage (F-71), uz zavr{nu polugu- hiji jime (F-72) idovr{avaju}i udarac- kakato geri (F-73)(F-74).

70

747372

69

71

174

B) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~ete pro-tivnikovim HVATOM ZA NADLAKTICE (F-75), moè nastati kadaposle serije uvodnih udaraca (F-76) (F-77) (F-78), ne uspe osloba|anjeruke planiranim blokom shuto uke, a odbrambena pozicija se dodatnoiskomplikuje zato {to protivnik, povu~en silom neuspe{no izvedenog blo-ka, pomeri teì{te unapred, potpuno smanjuju}i distancu (F-79). U tomslu~aju treba reagovati izvo|enjem brzog i sna`nog udarca - shotei jodanate (F-80) iz bliske distance.

8079

787675 77

175

Na taj na~in, problema-ti~nu poziciju UVODNE FAZE- PRVE OSNOVNE FORME,transformi{emo u PRELAZNUFAZU - TRE]E OSNOVNEFORME, pa razre{avanje pro-blemati~ne situacije trebanastaviti po tehni~kom koncep-tu TRE]E FORME, odnosno,izvo|enjem "velikog kineskogbacanja" (F-81) (F-82) i zavr{-nicom hiji jime (F-83) sa dovr-{avaju}om tehnikom - hiji oroshiuchi (F-84).

82

81

84

83

176

C) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

TRE]A VARIJACIJA razre{ava problem koji moè nastati u PRE-LAZNOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu HVATOMZA NADLAKTICE. Problem se obi~no pojavljuje kada posle uspe{noizvedene UVODNE FAZE treba primeniti prelazni udarac - shuto jodan- koji protivnik izbegne povla~enjem unazad (F-89). Pozicija se razre{avatako, {to se rukom kojom je zapo~et udarac prihvata {aka protivnika uzistovremeni pritisak drugom rukom na njegov lakat - sa donje strane (F-90), nastavljaju}i akciju dalje, polukru`nim pokretom, do uspostavljanjapoluge - hiji jime, sa dodatnom polugom na zglobu {ake (F-91).

9089

8886 8785

177

U ovom slu~aju, neuspe-{no izvedena akcija PRELAZNEFAZE - PRVE OSNOVNEFORME, transformisana je uUVODNU FAZU - [ESTEOSNOVNE FORME, pa akcijutreba zavr{iti po takti~ko tehni-~kim principima [ESTE FOR-ME.

94 95

9392

91

178

Prvi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, moè nastati kada se i pored us-pe{no izvedenih UVODNIH i PRELAZNIH odbrambenih tehni~kih za-hvata, protivnik "ukopa" u ~vrst i stabilan stav (F-102), {to onemogu}avarealizaciju zavr{nog bacanja - osoto gari.

D) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

102101

100

99989796

179

U tom slu~aju, umesto ZAVR[NE FAZE - PRVE OSNOVNEFORME, treba primeniti zavr{nicu - PETE OSNOVNE FORME, odnos-no, bacanje - osoto gari - transformisati u obaranje po tehni~kom princi-pu - kansetsu geri (F-103) (F-104) i akciju finalizovati primenom tehnike- hiji jime (F-105) sa dovr{avaju}im udarcem - hiji oroshi uchi (F-106).

106105

104103

180

E) PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

Drugi problem u ZAVR[NOJ FAZI borbene situacije koju napada~zapo~ne HVATOM ZA NADLAKTICE, moè nastati, kada se posleuspe{no izvedene UVODNE i PRELAZNE odbrambene FAZE, zapo~nezavr{no bacanje - osoto gari (F-114), koje protivnik, slu~ajno ili namernoizbegne sklanjanjem noge (F-115), dovode}i vas u pat-poziciju (F-116).Ta problemati~na pozicija efikasno se prevazilazi izvo|enjem sna`nogme|ufaznog i u ovom slu~aju ponovljenog udarca - hiji jodan ate - saulaskom u gard protivnika (F-117).

107

116 117115

108

114113112111

110109

181

Me|ufaza, kojom sesanira neuspelo zavr{-no bacanje PRVE OS-NOVNE FORME, tre-ba da posluì kao uvodu dalju primenu teh-ni~kog konceptaÊTVRTE OSNO-VNE FORME. Pod-vla~enjem ispod ruke

protivnika izvesti prelazni udarac - hiji chudan ate (F-119) na koji se nad-gra|uje poluga - hiji jime (F-120), zatim u kontinuitetu transformisati po-lugu na laktu u polugu na {aci - nikajo (F-121), oboriti protivnika u zavr{-nu poziciju - hiji jime (F-122) i dovr{iti ga udarcem - tetsui jodan .

124

123

122

120

119

121

118

DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI

DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi se prevazi-laènjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u bor-benim situacijama koje zapo~inju protivni~kim napadomHVATOM ZA REVERE. Do neuspe{ne primene predvi-|enih - osnovnih samoodbrambenih zahvata, naj~e{}e dolaziu UVODNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije. U UVODNOJ FA-ZI, problemi se pojavljuju kada napada~, tokom usposta-vljanja hvat-pozicije, neo~ekivano zauzme takav poloàjruku, da je nemogu}e reagovati uvodnom tehnikom DRUGEOSNOVNE FORME. [to se ti~e ZAVR[NE FAZE,problemi obi~no nastaju kada zbog lo{e zapo~etog uvoda ubacanje primena te tehnike postaje neizvodiva, ili kada proti-vnikova fizi~ka konstitucija, odnosno njegova visina i teìna,objektivno onemogu}avaju realizaciju tehnike bacanja. Svi tiproblemi, razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjomDRUGE OSNOVNE FORME, adekvatnim tehni~kimelementima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako,DRUGU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

183

184

A) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

Prvi problem u UVODNOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja naborbenu situaciju koju protivnik zapo~inje HVATOM ZA REVERE (F-125) moè nastati u slu~aju da napada~ u momentu uspostavljanja ovehvat-pozicije, postupi na neuobi~ajen na~in, pa potpuno ispruì ruke,guraju}i vas unazad (F-126).

S obzirom da je takvu poziciju nemogu}e re{iti takti~ko - tehni~kimelementima UVODNE FAZE - DRUGE OSNOVNE FORME, potreb-

no je primeniti ade-kvatnije odbrambenore{enje, a to je, brzopodizanje obe ruke uvis - izme|u ruku pro-tivnika (F-127), naglospu{tanje podlakticapreko protivnikovihruku (F-128) i zadava-nje sna`nog udarcashotei - u vrh bradenapada~a (F-129).

129128127

126125

185

Na taj na~in, problemati-~nu poziciju UVODNE FAZE-DRUGE OSNOVNE FORME,transformi{emo u ZAVR[NUFAZU - TRE]E OSNOVNEFORME, pa razre{avanje prob-lemati~ne situacije treba nasta-viti po tehni~kom konceptuTRE]E FORME, odnosno,izvo|enjem "velikog kineskogbacanja" (F-130) (F-131) izavr{nicom - hiji jime (F-132)sa dovr{avaju}im udarcem - hijioroshi uchi (F-133).

133

132

131

130

186

Drugi problem u UVODNOJFAZI borbene situacije zapo~ete pro-tivni~kim HVATOM ZA REVERE (F-134), moè nastati kada protivnik bla-govremeno uo~i da ste zapo~eli sa za-davanjem uvodnog, niskog udarca no-gom - kin geri - pa refleksno pomeriteì{te tela unazad da bi izbegao udarac(F-135). U tom slu~aju, dalja primenauvodnih elemenata DRUGE OSNOV-NE FORME ne bi bila delotvorna, patreba reagovati prebacivanjem jednesvoje ruke preko ruku protivnika, da bise ~vrsto fiksirala njegova {aka (F-136), drugom rukom naglo potisnutiprotivnikov lakat prema gore (F 137) iizvo|enjem energi~nog polukru`nogpokreta dovesti ga u poziciju poluge nalaktu - hiji jime (F-138).

B) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

135

136

138137

134

187

U ovom slu~aju, neuspe{no izvedena UVODNA FAZA - DRUGEOSNOVNE FORME, transformisana je u PRELAZNU FAZU - [ESTEOSNOVNE FORME, pa akciju dalje treba nastaviti po tehni~kim princi-pima [ESTE FORME, odnosno, iz poluge - hiji jime - pre}i u sloènu po-lugu - ude garami (F-139) sa dodatnim fiksiranjem pomo}u poluge navratu (F-140), a zatim zadati zavr{ne udarce - hiza jodan (F-141) i hijioroshi uchi (F-142).

140

141 142

139

188

C) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

Tre}i problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnikzapo~inje HVATOM ZA REVERE (F-143), moè nastati kada posleuvodnih udaraca (F-144) (F-145) ne uspe zahvat osloba|anja od protivni-kovog hvata planiranim blok-udarcem - shotei (F-146). U tom slu~aju tre-ba izvesti brz pokret rotacije dlana prema unutra (F-147) sa uvla~enjemsvoje podlaktice izme|u ruku napada~a (F-148) i osloboditi se hvataenergi~nim blokom - shuto uke (F-149) pomaù}i se pritom delimi~no isnagom lakta.

149148147

146145144143

189

Prakti~no, razre{avanjem problema UVODNE FAZE - DRUGEOSNOVNE FORME, do{li smo u PRELAZNU FAZU - PRVE OSNOV-NE FORME, pa akciju treba zavr{iti po konceptu PRVE FORME.

156

155

154

153

152151150

190

D) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI -ÊTVRTA VARIJACIJA

êtvrta varijacija razra|uje problem koji moè nastati u ZAVR-[NOJ FAZI reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivnikovimHVATOM ZA REVERE. Problem se naj~e{}e pojavljuje u slu~ajevimakada posle izvedene UVODNE i PRELAZNE FAZE treba primeniti za-vr{no bacanje - ippon seoi nage - koje protivnik, ako je fizi~ki superiorni-ji, moè poku{ati da osujeti pruàju}i otpor celim telom (F-162). U tomslu~aju treba ponoviti udarac laktom - mavashi hiji jodan ate (F-163) i toiz mesta, kao brzu - skra}enu varijantu, {to }e posluìti kao dobar uvod zaobaranje protivnika tehnikom - kansetsu geri (F-164).

159158 160

163162

157

161 164

191

Zbog preglednijeg prikaza transformacije neuspe{nog poku{ajabacanja IPPON SEOI NAGE u obaranje KANSETSU GERI borbena po-zicija je snimljena i iz drugog ugla (F-165) (F-166) (F-167). Prakti~no,neuspe{no izvedena ZAVR[NA FAZA DRUGE OSNOVNE FORME,sanirana je transformacijom u ZAVR[NU FAZU PETE OSNOVNEFORME, pa akciju treba finalizovati po takti~ko-tehni~kom konceptuPETE FORME (F-168) (F-169).

169

168

166

167

165

192

E) DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

PETA VARIJACIJA tako|e se bavi razradom problema koji moènastati u ZAVR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenusituaciju zapo~etu protivnikovim HVATOM ZA REVERE. Problem sejavlja, kada vas, posle realizovane UVODNE i PRELAZNE FAZE, prili-kom zauzimanja pozicije za zavr{no bacanje - ippon seoi nage - protivnik"poklopi" teìnom svoga tela i natera vas da zauzmete poloàj iz koga jeplanirano bacanje gotovo nemogu}e izvesti (F-175). Ova problemati~nasituacija razre{ava se relativno lako, zadavanjem sna`nog udarca - ushirohiji chudan ate (F-176) sa istovremenim izvla~enjem ruke protivnika iuspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-177).

173

172171170

174 175

193

Prakti~no, neuspela ZA-VR[NA FAZA - DRU-GE OSNOVNE FOR-ME nadgra|ena jePRELAZNOM FA-ZOM - ÊTVRTE OS-NOVNE FORME, panastavak akcije trebasprovesti po takti~ko-tehni~kim principimaÊTVRTE FORME.

178

182

181

180

179

176 177

TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI

TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI razra|uje preva-zilaènje problemati~nih samoodbrambenih situacija u veomadelikatnoj borbenoj poziciji protivni~kog napada FRONT-ALNIM HVATOM PREKO RUKU. To je hvat-pozicija ukojoj je neuspe{na primena osnovnog odbrambenog zahvatasasvim izvesna u slu~ajevima kada je napada~ fizi~kisuperiorniji. Problemi se obi~no pojavljuju u UVODNOJFAZI - osloba|anja od hvata - koja u prakti~nim uslovima,prema izuzetno sna`nom protivniku te{ko uspeva ~ak i kadaje samoodbrambena tehnika odli~no uve`bana, pa je neo-phodno usavr{iti i alternativna takti~ko-tehni~ka re{enja.Drugi problemati~ni momenat ove hvat-pozicije je izvo|enjezavr{nog bacanja, ~ija uspe{nost primarno zavisi od trenutnedistance i fizi~ke konstitucije protivnika. Svi ovi problemi,uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjomTRE]E OSNOVNE FORME adekvatnim tehni~kim elemen-tima ostalih OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i tako TRE]UGRUPU SLO@ENIH FORMI. Posebna karakteristikaTRE]E GRUPE SLO@ENIH FORMI je ta, da se predvi|enevarijacije po pravilu sprovode u pravcu leve strane protivnika,{to podrazumeva uve`banost primene osnovnih takti~ko-tehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog odbrambenog stava.

195

196

A) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

Prva varijacija razra|uje problem u UVODNOJ FAZI borbene situ-acije koju protivnik zapo~inje FRONTALNIM HVATOM PREKO RU-KU (F-183), u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napada~a dominantna.U tako delikatnoj situaciji morate odustati od osnovnog takti~ko-tehni~kog koncepta predvi|enog za pomenutu hvat-poziciju i pre}i naalternativno re{enje. Poku{ajte da zadate udarac glavom u stranu (F-184), a onda spustite teì{te kao da ho}ete da se izvu~ete iz hvata (F-185)i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-186). Ovaj takti~ki manevar uspevagotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.

187

183 184 185

186 188

197

Na taj na~in, UVODNA FAZA - TRE]E OSNOVNE FORMEtransformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME parazre{avanje problemati~ne borbene situacije treba nastaviti potehni~kom konceptu PETE FORME.

191

192

190189

198

B) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

Drugi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije zapo~eteprotivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU (F-193), moènastati kada zbog siline drugog uvodnog udarca - hiza gedan - napada~refleksno povu~e teì{te tela unazad (F-195).

Iz takve pozicije, predvi|eni pre-lazni udarac - shotei - ne bi biodelotvoran, pa zato treba iskoris-titi poloàj tela protivnika i ener-gi~nim polukru`nim okretom iz-vesti bacanje - ippon seoi nage(F-196) (F-197). Prakti~no, pro-blemati~na pozicija UVODNEFAZE - TRE]E OSNOVNEFORME, razre{ava se transfor-macijom u ZAVR[NU FAZU -DRUGE OSNOVNE FORME,pa u skladu s tim, zavr{nicu trebanastaviti uspostavljanjem poluge- hiji jime (F-198) i dovr{avaju}imudarcem - kakato (F-199)(F-200).196

195194193

199

199198

197

200

200

C) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

Tre}i problem koji se pojavljuje u UVODNOJ FAZI borbene situ-acije zapo~ete protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU,moè nastati kada zbog siline i iznena|uju}eg efekta uvodnih udaraca (F-202) (F-203), napada~ poku{a da se skloni povla~enjem unazad, zadrà-vaju}i kontakt u hvat-poziciji samo jednom rukom (F-204).

206205

203202201

204

201

210209

208207

U tom slu~aju, UVODNU FAZU - TRE]E OSNOVNE FORMEtreba transformisati u UVODNU FAZU - [ESTE OSNOVNE FORME iakciju nastaviti po takti~ko-tehni~kim principima [ESTE FORME,odnosno, energi~nim uspostavljanjem poluge na laktu - hiji jime (F-205)(F-206), spontanim prelazom u sloènu polugu - ude garami (F-207),dodatno fiksiranu sa polugom na vratu protivnika (F-208) i akciju dovr{itiudarcima - hiza jodan (F-209) i hiji oroshi uchi (F-210).

202

D) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

ÊTVRTA VARIJACIJA ra-zra|uje problem koji moè nastati uPRELAZNOJ FAZI samoodbra-mbenog reagovanja na protivni~kinapad zapo~et FRONTALNIMHVATOM PREKO RUKU. Prob-lem se pojavljuje kada posle us-pe{no izvedene UVODNE FAZE,prilikom zadavanja prelaznog udar-ca shotei - protivnik zarotira telo ustranu (F-214), {to potpuno one-mogu}ava izvo|enje planiranogzavr{nog zahvata "velikog kineskogbacanja".

214213

212

211

203

Zato treba iskoristiti trenut-ni poloàj tela protivnika i prime-niti judo-bacanje - osoto gari (F-213) (F-214). U ovom slu~aju,problemati~na situacija PRELAZ-NE FAZE - TRE]E OSNOVNEFORME, razre{ena je transfor-macijom u ZAVR[NU FAZU- PRVE OSNOVNE FORME, pau skladu sa tim, akciju treba do-vr{iti po takti~ko-tehni~kim prin-cipima PRVE FORME - (F-215),(F-216),(F-217), (F-218) i (F-219).

215

219

218

217

216

E) TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

PETA VARIJACIJA razra|uje problem koji se moè desiti u ZA-VR[NOJ FAZI samoodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju za-po~etu protivni~kim FRONTALNIM HVATOM PREKO RUKU. Prob-lem se ponekad pojavljuje kada posle uspe{no sprovedene UVODNE iPRELAZNE faze, zapo~nete izvo|enje zavr{nog zahvata "velikog kines-kog bacanja". Naime, doga|a se da u trenutku zauzimanja po~etne po-zicije za bacanje, protivnik refleksno pomeri teì{te unazad (F-224) isvesno ili nesvesno osujeti va{u nameru.

204

224223

222221220

205

U tom slu~aju prime-njuje se adekvatno ta-kti~ko-tehni~ko me-|ure{enje, odnosno,prihvatanje istureneruke protivnika (225)i sna`no zadavanjeniskog udarca laktom- ushiro hiji gedan ate(226) sa polukru`nim

okretom tela i spu{tanjem stava na jedno koleno. Iz tako stvorene me|u-pozicije, nastavak odbrambene akcije treba sprovesti po takti~ko-tehni~-kom konceptu PRELAZNE i ZAVR[NE FAZE - ÊTVRTE OSNOV-NE FORME.

230

229

228

227

226225

231

ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI

ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi seprevazilaènjem problemati~nih samoodbrambenih situacijau veoma delikatnoj i opasnoj borbenoj poziciji protivni~kognapada HVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE.Ova hvat-pozicija moè biti izuzetno neugodna i te{ka zaadekvatno reagovanje, posebno kada se radi o iznenadnim"ATARI" situacijama. Problemi se naj~e{}e pojavljuju uUVODNOJ FAZI akcije, odnosno u procesu osloba|anja izhvat-pozicije, ~iji ishod vi{e zavisi od fizi~ke konstitucijenapada~a nego od spretnosti odbrane. Zbog toga seuve`bavanju alternativnih re{enja za prevazilaènjeproblemati~nih situacija kod odbrane od HVATA PREKORUKU SA ZADNJE STRANE pridaje poseban zna~aj. Svipotencijalni problemi uspe{no se re{avaju takti~ko-tehni~komnadgradnjom ÊTVRTE OSNOVNE FORME, tehni~kimelementima OSTALIH FORMI, odbrazuju}i tako,ÊTVRTU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

207

A) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI bor-bene situacije koju protivnik zapo~inje HVATOM PREKO RUKU SAZADNJE STRANE (F-232) u slu~aju kada je fizi~ka superiornost napa-da~a dominantna. U tako te{koj odbrambenoj situaciji, morate odustati odosnovnog koncepta predvi|enog za ovu hvat-poziciju i usredsrediti se naalternativna re{enja. Svakako, poku{ajte da zadate uvodne udarce - udaracglavom unazad (F-234) i niski udarac bridom dlana - shuto gedan (F-235)a onda naglo spustite teì{te kao da ho}ete da se izvu~ete u stranu (F-236)i iznudite poziciju - hvat oko vrata (F-237). Ovaj takti~ki manevaruspeva gotovo sigurno kod svih neobu~enih napada~a.

208

237236

235234233232

209

Na taj na~in, UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORME,transformi{e se u UVODNU FAZU - PETE OSNOVNE FORME, koja jeu ovom slu~aju znatno pogodnija za samoodbrambeno reagovanje, parazre{avanje problemati~ne situacije treba nastaviti po tehni~komkonceptu PETE FORME.

243242

241240

239238

B) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

DRUGA VARIJACIJA tako|e se bavi razre{avanjem problemaUVODNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOMPREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Naime, moè se desiti da posleserije zadatih uvodnih udaraca (F-245), (F-246) i (F-247), protivnikzadrì delimi~nu ali ~vrstu hvat-poziciju jednom rukom (F-247), {to on-emogu}ava finalizaciju UVODNE FAZE po osnovnom konceptu. U tomslu~aju, treba prihvatiti protivnikovu nadlakticu (F-248), provu}i lakatdruge ruke prema gore i iz mesta zadati skra}eni udarac - mavashi hijijodan ate (F-249).

210

249248247

246245244

211

Kratki udarac laktom,kao tehni~ka me|ufaza, tre-ba da posluì kao uvod zajudo bacanje - osoto gari (F-250)(F-251). Na taj na~in,neuspe{na UVODNA FAZA- ÊTVRTE OSNOVNEFORME, transformi{e se uZAVR[NU FAZU - PRVEOSNOVNE FORME, paakciju treba dovr{iti potehni~kom konceptu PRVEFORME - (F-252), (F-253) i(F-254).

254

253

252

251

250

212

C) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

I tre}a varijacija, na svoj specifi~an na~in razra|uje problem UVO-DNE FAZE borbene situacije zapo~ete protivnikovim HVATOM PRE-KO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem moè nastati, kada zbog si-line uvodnog udarca laktom (F-258) protivnik teìnom svoga tela naleg-ne na vas, nesvesno onemogu}avaju}i primenu zahvata osnovnog konce-pta. U tom slu~aju treba prihvatiti ruku protivnika (F-259) i energi~noizvesti judo bacanje - ippon seoi nage (F-260).

259258

257256255

213

Na taj na~in, neuspe{na UVODNA FAZA - ÊTVRTE OS-NOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU - DRUGEOSNOVNE FORME, pa akciju treba dovr{iti po tehni~kom konceptuDRUGE FORME (F-261)(F-262)(F-263).

263262261

260

214

D) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -ÊTVRTA VARIJACIJA

ÊTVRTA VARIJACIJA razre{ava problem neuspe{ne zavr{niceUVODNE FAZE reagovanja na borbenu situaciju zapo~etu protivni~kimHVATOM PREKO RUKU SA ZADNJE STRANE. Mada skra}eni, aposebno dugi udarac laktom (F-268) i (F-269), sa kojima prema osnov-nom konceptu treba okon~ati UVODNU FAZU odbrane, spadaju u redizuzetno sna`nih udaraca, moè se desiti da zbog lo{eg tehni~kogizvo|enja ili natprose~ne fizi~ke otpornosti napada~a, ne izazovupredvi|eni efekt, {to onemogu}ava dalji tok planirane odbrambene akcije.U tom slu~aju, treba istom rukom zadati dodatni, tre}i udarac laktom, aliovog puta u glavu protivnika - ushiro hiji jodan ate (F-270).

270269268

267266265264

215

Dodatni udarac laktomu glavu treba iskoristitiza naglo okretanjecelim telom prema pro-tivniku i zauzimanjeme|u-pozicije (F-271)iz koje }e biti lako iz-vesti "veliko kineskobacanje"(F-273). Tak-vim takti~kim mane-

vrom neuspe{na UVODNA FAZA - ÊTVRTE OSNOVNE FORMEbi}e sanirana ZAVR[NOM FAZOM - TRE]E OSNOVNE FORME.

273

272271

275

274

216

E) ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

PETA VARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE samo-odbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM PRE-KO RUKU SA ZADNJE STRANE. Problem se moè pojaviti u slu~ajuneuspe{ne transformacije prelazne poluge - hiji jime (F-281) u planiranupolugu - nikajo - kada protivnik, u me|u-fazi transformacije pruì otpor,tako {to ukruti ruku usmeravaju}i snagu otpora na suprotnu stranu odpravca uspostavljanja nameravane poluge (F-282).

276 277 278

280 282281

279

217

Problem se razre{ava jednostavnim ko-ri{}enjem usmerene snage protivnikov-og otpora, odnosno uspostavljanjemsloène poluge - ude garami (F-283)(F-284), koja se u ovom slu~aju realizujekao spontana radnja. Prakti~no, prob-lem neuspe{ne PRELAZNE FAZE -ÊTVRTE OSNOVNE FORME, raz-re{en je nadgra|ivanjem tehni~kih ele-menata PRELAZNE i ZAVR[NE FA-ZE - [ESTE OSNOVNE FORME.

286

285284

283

287

PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI

PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI razra|uje

mogu}nosti prevazilaènja problemati~nih samoodbrambenih

pozicija u borbenoj situaciji koja zapo~inje protivni~kim

HVATOM OKO VRATA. Imaju}i u vidu da je pomenuta

hvat-pozicija (tzv. "rva~ka kragna") najzastupljeniji oblik

ofanzivnog nastupa neobu~enih napada~a, neophodno je

razraditi sva eventualna alternativna re{enja za nepredvidive

tokove koji mogu proizi}i iz ove borbene situacije, a koji se

naj~e{}e susre}u u praksi. Problemi kod primene osnovnog

koncepta odbrane od HVATA OKO VRATA mogu nastati u

UVODNOJ, PRELAZNOJ i ZAVR[NOJ FAZI akcije, a

uspe{no se prevazilaze takti~ko-tehni~kom nadgradnjom

PETE OSNOVNE FORME adekvatnim tehni~kim

elementima OSTALIH OSNOVNIH FORMI, obrazuju}i

tako PETU GRUPU SLO@ENIH FORMI. Posebna

karakteristika PETE GRUPE SLO@ENIH FORMI je ta, da se

predvi|ene varijacije po pravilu sprovode u pravcu leve

strane protivnika, {to podrazumeva uve`banost primene

osnovnih takti~ko-tehni~kih elemenata i iz levog i iz desnog

odbrambenog stava.

219

220

A) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

PRVA VARIJACIJA razra|uje problem u UVODNOJ FAZI sa-moodbrambenog reagovanja na borbenu situaciju koju napada~ zapo~injeHVATOM OKOVRATA (F-288), kada ve} posle prvog uvodnog udarca(F-289) protivnik popusti hvat i refleksno povu~e telo unazad, zadrà-vaju}i stisak hvat-pozicije samo jednom rukom, {to tehni~ki oteàvanastavak odbrambenog procesa po osnovnom konceptu. U tom slu~aju,treba prihvatiti podlakticu i rame protivnika, i izvu}i se brzim pokretomispod njegove ruke sa istovremenim uspostavljanjem poluge na laktu -hiji jime (F-290)(F-291).

291290

289288

221

Akciju nastaviti transformacijom poluge na laktu u polugu na {aci -nikajo (F-292), zatim, pod pritiskom poluge izbaciti protivnika iz ravno-teè (F-293), uspostaviti zavr{nu polugu nad oborenim protivnikom (F-294) i zadati dovr{avaju}i udarac - tettsui (F-295)(F-296). Na taj na~inproblemati~na pozicija UVODNE FAZE - PETE OSNOVNE FORME,razre{ava se nadgradnjom tehni~kih elemenata ÊTVRTE OSNOVNEFORME.

296

295

293

294

292

222

B) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

DRUGAVARIJACIJA razra|uje problem PRELAZNE FAZE bor-bene situacije zapo~ete protivni~kim HVATOM OKO VRATA. U praksise moè desiti, da posle uspe{no izvedenih uvodnih udaraca (F-297)(F-298), prilikom zadavanja prelaznog udarca - shotei - sa istovremenimpodizanjem protivnika, protivnik refleksno pomeri teì{te unazad i uko~ise u me|u-poloàju, spre~avaju}i tako dalji tok planirane odbrambeneakcije (F-299). U tom slu~aju, treba iskoristiti poloàj tela protivnika,brzim polukru`nim pokretom u}i prema protivniku, spustiti teì{te i us-postaviti uvodnu poziciju za judo bacanje - ippon seoi nage (F-300).

300299

298297296

223

Prakti~no, neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - PETE OS-NOVNE FORME, treba transformisati u ZAVR[NU FAZU - DRUGEOSNOVNE FORME i akciju zavr{iti po principima DRUGE FORME,odnosno bacanjem - ippon seoi nage (F-301), uspostavljanjem poluge -hiji jime (F-302) i zadavanjem dovr{avaju}eg udarca - kakato (F-303) (F-304).

304303302

301

224

C) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

TRE]A VARIJACIJA tako|e razra|uje problem PRELAZNE FA-ZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVA-TOM OKO VRATA. Naime, de{ava se, da zbog siline otpora koji pruàprotivnik, prelazni zahvat sa udarcem - shotei - ne moè biti izveden dokraja (F-308). U tom slu~aju treba preduzeti specifi~an tehni~ki me|u-proces, odnosno, {irokim kru`nim pokretom provu}i svoju (u konkretnomslu~aju desnu) ruku ispod ramena protivnika (F-309), uspostaviti kontrolunad protivnikovim balansom (F-310) i oboriti protivnika izvo|enjem"velikog kineskog bacanja" (F-311) (F-312).

309308

307306305

225

Prakti~no, neuspe{no izvedenizahvat PRELAZNE FAZE - PE-TE OSNOVNE FORME, trebatransformisati u ZAVR[NU FA-ZU - TRE]E OSNOVNE FOR-ME i akciju zavr{iti po tehni~komprincipu TRE]E FORME.

314

313

312

311310

D) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

ÊTVRTA VARIJACIJA razra|uje prvi od problema ZAVR[NEFAZE samoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~etHVATOM OKO VRATA. To je situacija, kada posle uspe{no spro-vedene UVODNE i PRELAZNE faze akcije, protivnik pruì snaàn otporzavr{nom obaranju, usredsre|uju}i svoju snagu prema napred (F-318). Utom slu~aju, treba iskoristiti skoncentrisani otpor protivnika i brzim,kru`nim pokretom (F-319)(F-320) u smeru otpora, nad njim uspostavitipolugu na ramenu i laktu.

Koriste}i tu me|upoziciju, treba prihvatiti polugu na {aci (F-321)i dovesti protivnika u sloènu polugu - ude garami (F-322), dodatno

226

320319318

317316315

227

osiguranu uspostavljanjem po-luge na vratu (F-323) a onda za-vr{iti akciju vezanim udarcima -hiza jodan (F-324) i hiji orushiuchi (F-325). Na taj na~in, pro-blemati~na situacija ZAVR[NEFAZE - PETE OSNOVNEFORME razre{ava se transfor-macijom u ZAVR[NU FAZU -[ESTE OSNOVNE FORME.

325324

323322

321

E) PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

PETA VARIJACIJA razra|uje drugi problem ZAVR[NE FAZEsamoodbrambenog reagovanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOMOKO VRATA. To je situacija, kada, zbog nenamerne rotacijeprotivnikovog tela, pod silinom "guraju}eg" udarca - shotei (F-329)(F-330), nismo u mogu}nosti da primenimo planiran zavr{ni zahvat obaranjatehnikom - kansetsu geri. U tom slu~aju treba iskoristiti poloàj telaprotivnika i umesto planiranog obaranja, primeniti judo bacanje - osotogari (F-331)(F-332).

228

330329

328327326

331

229

Konkretno, problemati~na situacija ZAVR[NE FAZE - PETEOSNOVNE FORME, prevazi|ena je transformacijom u ZAVR[NUFAZU - PRVE OSNOVNE FORME, pa akciju treba i dovr{iti potehni~kom konceptu PRVE FORME (F-333) (F-334) (F-335).

334 335

332

333

[ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI

[ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI bavi se prevazi-laènjem samoodbrambenih problema do kojih dolazi u bor-benim situacijama koje zapo~inju HVATOM ZA PODLAK-TICE (ili zglobove {aka). Problemi obi~no nastaju kada jeprotivnik izuzetno jake fizi~ke snage i superiorne konstitu-cije, pa UVODNA FAZA AKCIJE ne uspe da ispuni svoj cilj- osloba|anje od hvata, tj. kada zbog istog razloga ne uspeizvo|enje zahvata sloènih tehnika poluga u PRELAZNOJFAZI AKCIJE. Svi ti problemi razre{avaju se takti~ko-tehni~kom nadgradnjom [ESTE OSNOVNE FORME, ade-kvatnim tehni~kim elementima ostalih OSNOVNIH FORMI,obrazuju}i tako, [ESTU GRUPU SLO@ENIH FORMI.

231

232

A) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PRVA VARIJACIJA

Prvi problem u UVODNOJ FAZI borbene situacije koju protivnikzapo~inje HVATOM ZA PODLAKTICE (F-336) moè nastati kadaposle izvedenih uvodnih udaraca (F-337)(F-338) ne uspe zahvat osloba-|anja ruke od napada~evog hvata, a da pri tom, napada~ ostane u stabil-nom stavu (F-339). U konkretnom slu~aju treba reagovati brzim i ùstrimblokom - shuto uke (F-340) i kontinuiranim zadavanjem prelaznih udara-ca - shuto gammen uchi (F-341) i mavashi hiji jodan ate (F-342) - istomrukom, uz sinhronizovano prihvatanje protivnikove nadlaktice. Na tajna~in, problemati~nu poziciju UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNEFORME, transformi{emo u UVODNU i PRELAZNU FAZU - PRVEOSNOVNE FORME, pa dalji tok odbrambenog procesa treba nastavitipo tehni~kom konceptu PRVE FORME.

336 337 338

339 340

233

341

347346345

344

343342

234

B) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - DRUGA VARIJACIJA

uspe{no zadatih uvodnih udaraca, ne uspezahvat osloba|anja ruke od protivni~kog hvata(F-351) a odbrambena pozicija se dodatnoiskomplikuje, zato {to protivnik, povu~en silomneuspe{no izvedenog osloba|anja, izgubi rav-noteù i pomeri teì{te prema napred, potpunosmanjuju}i distancu (F-352)(F-353). U tomslu~aju, treba reagovati zadavanjem brzog isna`nog udarca - shotei jodan ate (F-354) izbliske distance.

Drugi problem UVODNE FAZE borbene situacije zapo~eteprotivnikovim HVATOM ZA PODLAKTICE, moè nastati kada posle

354353352

351350349

348

235

U konkretnom slu~aju, problemati~napozicija UVODNE FAZE - [ESTE OSNOVNEFORME, bi}e transformisana u PRELAZNUFAZU - TRE]E OSNOVNE FORME, pa daljiproces odbrane treba nastaviti po tehni~kom ko-nceptu TRE]E FORME, odnosno, izvo|enjem"velikog kineskog bacanja" (F-355)(F-356) izavr{nicom - hiji jime (F-357) sa dovr{avaju}imudarcem - hiji oroshi uchi (F-358).

358

357

356

355

236

C) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - TRE]A VARIJACIJA

da posle uspe{no zadatih uvodnih udaraca (F-360)(F-361) i trenutnog osloba|anja od napada-~evog hvata (F-362), ne uspe izvo|enje prelaz-nog zahvata, odnosno, planiranog uspostavlja-nja prelazne poluge na laktu, zato {to protivniksna`no ukruti ruku, onemogu}avaju}i daljuakciju (F-364). U tom slu~aju treba zadati brz isnaàn udarac - mavashi hiji jodan ate (F-365)sa punim iskorakom u gard protivnika i

Tre}a varijacija razra|uje problem PRELAZNE FAZE borbenogreagovanja na napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE. De{ava se

365

362361360

359

363 364

237

zauzeti poziciju za judo bacanje - ippon seoinage (F-366). Akciju zavr{iti bacanjem (F-367) iuspostavljanjem zavr{ne poluge - hiji jime (F-368) sa kontinuiranim zadavanjem dovr{avaju-}eg udarca - kakato (F-369)(F-370). Prakti~no,neuspe{no izvedenu PRELAZNU FAZU - [ES-TE OSNOVNE FORME treba transformisati uPRELAZNU FAZU - DRUGE OSNOVNEFORME i akciju okon~ati po tehni~kim prin-cipima DRUGE FORME.

368

367

366

369

370

238

D) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - ÊTVRTA VARIJACIJA

ÊTVRTA VARIJACIJA tako|e se baviproblemom PRELAZNE FAZE reagovanja naborbenu situaciju zapo~etu protivni~kim HVA-TOM ZA PODLAKTICE. U ovom slu~aju,problem moè nastati ako do|e do zastoja ukontinuitetu planirane transformacije uspostav-ljene prelazne poluge - hiji jime (F-377) u po-lugu - ude garami - zato {to protivnik pruàotpor, guraju}i ukru}enu ruku u drugom pravcu(F-378). U tom slu~aju treba iskoristiti pravac

374

375

371

377

373

376

372

239

sile protivnikovog otpora, pa umestopoluge - ude garami - uspostaviti polu-gu - nikajo (F-379). Akciju zavr{iti iz-bacivanjem protivnika iz ravnoteèbrzim pokretom unapred (F-380), us-postavljanjem zavr{ne poluge nad obo-renim protivnikom (F-381) i zadava-njem dovr{avaju}eg udarca - tetsui (F-382)(F-383). Na taj na~in, problema-ti~na pozicija PRELAZNE FAZE -[ESTE OSNOVNE FORME bi}e ra-zre{ena transformacijom u PRELAZ-NU i ZAVR[NU FAZU - ÊTVRTEOSNOVNE FORME.

382

383380

379

378

381

240

E) [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI - PETA VARIJACIJA

I na kraju, PETA VARIJACIJA razra|uje jedan specifi~an problemdo koga eventualno moè do}i u PRELAZNOJ FAZI odbrambenog rea-govanja na protivni~ki napad zapo~et HVATOM ZA PODLAKTICE.Naime, na samom kraju PRELAZNE FAZE, prilikom uspostavljanja

sloène poluge - ude garami (F-391),moè se desiti da se protivnik naglo uz-digne, pruàju}i otpor celim telom (F-392) da bi onemogu}io nameravani za-hvat.U tom slu~aju treba iskoristiti pravacsile protivnikovog otpora (F-393), napra-viti kratak polukru`ni zaokret i zadatisnaàn udarac - shotei (F-394), a zatimprotivnika oboriti tehnikom - kansetsugeri (F-395).

387386385

384

388

389 390 391

241

Ovim manevrom, problemati~na pozicija PRELAZNE FAZE- [ESTE OSNOVNE FORME, bi}e transformisana u ZAVR[NU FAZU- PETE OSNOVNE FORME, pa akciju treba zavr{iti po tehni~komkonceptu PETE FORME.

392

397

393

394 395

396

PETO POGLAVLJE

KYOKUSHINJUTSUSLOBODNE FORME

KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME

Potpuna usavr{enost takti~ko-tehni~kih principa SLO@ENIH FOR-MI, sa postignutim visokim nivoom tehni~kog izvo|enja svih planiranihpojedina~nih i kombinovanih zahvata, kao i ste~ena sposobnost besprek-orne demonstracije razornosti udaraca na TAMESHIWARI testu, supreduslovi za prelazak na najvi{i nivo OSNOVNOG SAMOODBRAM-BENOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU - KYOKUSHINJUTSUSLOBODNE FORME. Imaju}i u vidu da su svih trideset SLO@ENIHFORMI, zajedno sa OSNOVNIM FORMAMA, kompatibilne svaka sasvakom, po svim samoodbrambenim fazama i takti~ko-tehni~kimvarijetetima, pruà se prakti~no neograni~ena mogu}nost njihovogpovezivanja, dopune i transformacije, u zavisnosti od inventivnosti,individualnih afiniteta, {irih predznanja i iskustava kandidata. Nabrajanje,prikaz i analiza potencijalnih mogu}nosti SLOBODNIH FORMI otegli bise u nedogled. To, uostalom, nije ni potrebno, s obzirom da jekoncepcijom metoda KYOKUSHINJUTSU predvi|eno da kandidati, kojisu do{li do ovog nivoa, samostalno odlu~uju o modalitetima odbrane,biraju}i prema sopstvenom naho|enju adekvatna takti~ko-tehni~kare{enja koja im, u konkretnoj situaciji, ulivaju najvi{e sigurnosti, koja sunajbolje uve`bali i koja im se, na kraju, najvi{e dopadaju. Najkra}ere~eno: NA NIVOU SLOBODNIH FORMI, KANDIDATI POÎNJUDA STVARAJU SVOJU SOPSTVENU INDIVIDUALNU SAMO-ODBRAMBENU KONCEPCIJU.

Ovaj nivo, karakteri{u slobodna borbena improvizacija i refleksna,odnosno intuitivna primena adekvatnih takti~ko-tehni~kih samoodbram-benih zahvata, u zavisnosti od uslova koje name}e “ realna borba” , tj. odokolnosti po~etka i toka borbene situacije, fizi~ke konstitucije ieventualnih {irih borila~kih sposobnosti protivnika, prostora u kome seborba odvija i dr. Zbog toga KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE

245

FORME u pravom smislu predstavljaju respektivnu pripremu za“ BORBU BEZ PRAVILA” .

U prakti~no-trena`nom smislu, SLOBODNE FORME se uve`ba-vaju i razra|uju sa partnerom, po konceptu JIU KUMITE (SLOBODNABORBA - SPARING). Za razliku od drugih borila~kih ve{tina koje sebaziraju na borbenom nadmetanju i primarnoj orijentaciji na sportsko-takmi~arski karakter, KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE ima za cilj damaksimalno pribliì “ simulirane borbene uslove” na treninzima - realnojborbenoj situaciji. Da se ovaj vid borbenog uve`bavanja ne bi pretvorio u“ stvarnu tu~u” i da bi do kraja bio ispo{tovan osnovni JU JUTSU princip- PRIORITETNE ODBRANE, morao sam da uveden minimalna, alisu{tinska pravila. Tako su uloge protivnika striktno podeljene, nanapada~a - TORI i odbranu - UKE, od kojih svaki ima svoju funkciju,prednosti i ograni~enja.

A) TORI

Kod uve`bavanja nivoa KYOKUSHINJUTSU SLOBODNEFORME, TORI ima veoma va`nu i nezahvalnu ulogu, da ofanzivnimakcijama, uz primenu ograni~enih tehni~kih potencijala, najozbiljnijeugrozi svog protivnika. Mada predvi|ena tehni~ka ograni~enja imaju zacilj da manifestuju karakteristike “ lai~kog napada” , TORI-u su ipakstavljene na raspolaganje respektivne ofanzivne mogu}nosti:

1) Sve raspoloìve borbene tehnike koje se baziraju nanapadu - hvatom za kimono, odnosno, sva ofanzivna judobacanja, gu{enja i poluge na laktu i ramenu.

246

2) Sve raspoloìve borbene tehnike koje se baziraju nanapadu - hvatom za neki deo tela, odnosno, lai~ki-rva~kizahvati, podizanja, bacanja, saplitanja, gu{enja i dr.

3) Neograni~ena upotreba {irokih kru`nih udaraca otvorenom{akom (“ {amari” ) - dlanom ili nadlanicom, po glavi i telu.

Upotrebom ovih tehnika TORI ima zadatak da ugrozi i po mogu}-nosti nadvlada protivnika na neki od slede}ih na~ina: a) obaranjem na tloupotrebom judo ili rva~kog zahvata; b) prisiljavanjem na predaju pod pri-tiskom uspostavljene poluge ili zahvata davljenja; c) punim udarcem dla-nom u glavu ili stomak.

Imaju}i u vidu da }e TORI biti izloèn izuzetno razornim i opasnimtehnikama kontranapada, obavezno mora biti opremljen adekvatnomza{titnom opremom kao {to su kaciga, za{titni prsluk i tvrdi {titnik zagenitalije.

B) UKE

UKE }e biti izloèn napadu koji treba verno da odrazi uslove“ realne borbe” sa neobu~enim protivnikom i mada je ograni~enjeofanzivnih tehnika zami{ljeno tako, da maksimalno smanji opasnost odpovreda, uloga odbrane ne}e biti ni laka ni ugodna. Naime, UKE imasamo jedan cilj, a to je, da pravovremenom, brzom i efikasnom samo-odbrambenom akcijom savlada napada~a, pa su mu za to stavljene naraspolaganje {iroke takti~ko-tehni~ke mogu}nosti. U tehni~kom smislu,odbrana ima pravo da koristi gotovo sve:

247

1) JUDO bacanja i druga obaranja obuhva}ena metodomKYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima i varijacijama.Pored toga, poznavaocima i majstorima JUDO ve{tine, dataje mogu}nost {ireg kori{}enja JUDO tehnike, uzneograni~enu upotrebu svih defanzivnih zahvata, poduslovom da se izvede kratko, brzo i efikasno, odnosno, da sesamoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - judoborbu.

2. Pojedina~ne i kombinovane tehnike poluga, obuhva}enemetodom KYOKUSHINJUTSU, sa svim modalitetima ivarijacijama. Pored toga, poznavaocima i majstorimaAIKIDO ve{tine, data je mogu}nost {iroke upotrebe svihostalih tehnika poluga, uz napomenu da moraju strogo voditira~una da kod eventualne primene riskantnih zahvata -obaranja pod polugom, slu~ajno ne povrede protivnika (podpretpostavkom da ovaj od ranije nije savladao specifi~neaikido padove).

3. [irok dijapazon tehnika - uvodnih, prelaznih i zavr{nihKARATE udaraca, obuhva}enih metodom KYOKU-SHINJUTSU, uz izri~itu napomenu da udarci moraju bitiadekvatno dozirani, imaju}i u vidu da za{titna oprema kojukoristi TORI nije dovoljno otporna na razorne udarceusavr{ene metodom TAMESHIWARI. Posebno treba voditira~una kod primene dovr{avaju}ih udaraca, koji se obaveznomoraju izvoditi kontrolisano, kao naznaka uspe{nogzavr{etka akcije. Pored toga, poznavaoci i majstori KARATEve{tine, pod istim uslovima mogu koristiti sve ostaleraspoloìve KARATE udarce, osim direktnih udaracapesnicom u glavu i telo, udarnom povr{inom - seiken, da sesamoodbrambeni proces ne bi pretvorio u sportsku - karateborbu.

248

Delikatnu situaciju kojoj je izloèn UKE posebno oteàvaju uslovikoji unapred preciziraju na~in njegove pobede. Naime, UKE moèpobediti samo u dva slu~aja: 1) Ako finalizuje samoodbrambenu akcijukontrolisanim, tehni~ki ispravnim, respektivnim dovr{avaju}im udarcem.2) Ako uspostavi kontrolu nad protivnikom izvo|enjem tehni~kogzahvata poluge kojim ga prinudi na predaju borbe. Osim toga, u slu~ajupobede, UKE je obavezan da neposredno po zavr{etku borbe, dokaèupotrebnu vrednost konkretno primenjenih (uvodnih, prelaznih ilizavr{nih) KARATE udaraca na TAMESHIWARI testu.

C) KONTROLA BORBENOG PROCESA

Borbeni proces KYOKUSHINJUTSU JIU KUMITE moè sesprovoditi isklju~ivo uz strogu kontrolu i nadzor majstora-instruktora ~ijije zadatak da povremenim intervencijama u potpunosti odrì prakti~no-trena`ni smisao koncepta izvo|enja SLOBODNIH FORMI. S obzirom daborbeni proces nije vremenski ograni~en, intervencije majstora-instruktora mogu biti su{tinske, edukativne i savetodavne, a prakti~no sesvode na slede}e:

1) Spre~avanje mogu}nosti da borba poprimi karakter “ ne-kontrolisane tu~e” . S tim u vezi, majstor instruktor mora daposveti posebnu pa`nju blagovremenom uo~avanju eventual-nih pokazatelja koji indiciraju agresivno, maliciozno ili neko-rektno pona{anje kod boraca. U takvim slu~ajevima borbutreba zaustaviti, a kandidate kazniti privremenim ili stalnimudaljavanjem sa treninga.

2) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi karak-ter sportske judo borbe. Naime, ako se uspostavljena hvat-po-zicija pretvori u judo-nadmudrivanje sa nizom obostranih

249

neuspelih poku{aja primene zahvata bacanja i obaranja, pa topotraje vi{e od desetak sekundi, borbu treba prekinuti, da bise borcima skrenula pa`nja na smisao SLOBODNIH FORMI,uz insistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika.

3) Spre~avanje mogu}nosti da borbeni proces poprimi osobe-nosti KARATE nadmetanja. To se odnosi na situacije kada iTORI i UKE poku{avaju da re{e borbu sa bezbedne distance,obostrano razmenjuju}i udarce i blokove, pa to potraje duèod desetak sekundi. Takvu borbu tako|e treba prekinuti, uzinsistiranje na {iroj upotrebi borila~kih tehnika.

4) Spre~avanje mogu}nosti da protivnici zamene primarneuloge u borbenom procesu, pa UKE po~ne da primenjujeofanzivne tehnike, a TORI da se povla~i. U tom slu~aju,UKE-u treba zabraniti da se kre}e unapred, odnosno, ograni-~iti mu mogu}nost takti~kog nametanja hvat-pozicije.

5) Konstatacija situacije u kojoj je pobedio TORI na neki odpredvi|enih na~ina i potpuni prekid borbe.

6) Konstatacija presudnog samoodbrambenog zahvata koji jeizveo UKE, a koji bi, prema slobodnoj proceni majstora-instruktora, u uslovima “ realne borbe” , ozna~avao prekret-nicu u borbenom procesu (korektno izvedena uvodna ili pre-lazna faza akcije). U tom slu~aju, borbu treba zaustaviti u za-te~enoj (“ zamrznutoj” ) poziciji i UKE-u dati mogu}nost, dau roku od tri sekunde prednosti (tri pljeska dlanom o dlan)dovr{i zapo~etu akciju po sopstvenom konceptu, uz pasivnuasistenciju napada~a.

250

7) Procena kvaliteta i upotrebne vrednosti zavr{ne akcije kojuje sproveo UKE da bi se konstatovala njegova pobeda i prekidborbe, odnosno nastavak borbe, ukoliko tehnika nije izvedenakorektno i precizno.

8) Procena upotrebne vrednosti udaraca koje je u konkretnomslu~aju zadao UKE, na TAMESHIWARI testu. Ukoliko testne bude uspe{an, borbu treba nastaviti.

D) ANALIZA BORBENOG PROCESA

Svakako najzna~ajniji segment kod uve`bavanja nivoa - KYOKU-SHINJUTSU SLOBODNE FORME, je razrada i analiza zavr{enogborbenog procesa. Bez obzira da li je borba rezultirala pobedom ili poraz-om odbrane, sagledavanje konkretnih pozitivnih i negativnih pokazatelja,u svim fazama takti~ko-tehni~kog reagovanja, ima presudan zna~aj zadalji proces pojedina~nog usavr{avanja kandidata. U analizi u~estvujumajstor-instruktor, nosilac odbrane - UKE, nosilac napada - TORI, kao idrugi majstori, posmatra~i borbenog procesa, koje majstor-instruktormoè uklju~iti u raspravu. Svaki u~esnik analize iznosi svoje mi{ljenje,impresije i sugestije, na osnovu ~ega majstor-instruktor treba da donesekona~an zaklju~ak o adekvatnim instrukcijama koje treba da pobolj{aju ipodignu samoodbrambeni nivo njegovog u~enika. Sa edukativnogstanovi{ta, preporu~ljivo je, po mogu}nosti, snimanje borbi digitalnomkamerom, imaju}i u vidu, da se vi{ekratnom, naknadnom analizomsnimljenog materijala, moè do}i do niza korisnih zaklju~aka, a osimtoga, to je jedini na~in da kandidat vidi sopstvene takti~ko-tehni~kepropuste, {to mu moè neuporedivo vi{e pomo}i od bilo kakvog saveta.U svakom slu~aju, ciljevi analize borbenog procesa su slede}i:

251

a) Uo~avanje op{tih takti~ko-tehni~kih propusta odbrane iprecizno upu}ivanje kandidata na obnavljanje odre|enih OS-NOVNIH i SLO@ENIH FORMI.

b) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih propusta odbrane u pojedi-nim FAZAMA AKCIJE i precizno upu}ivanje kandidata naobnavljanje odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI.

c) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata koje je kandidatmaksimalno usavr{io i usvojio kao “ specijalku” . Takvogkandidata treba precizno uputiti na povezivanje odre|enihVARIJACIJA SLO@ENIH FORMI i iznalaènje novihtakti~ko-tehni~kih re{enja kroz novoizvedene VARIJACIJESLOBODNIH FORMI u kojima }e njegova individualna“ specijalka” najadekvatnije do}i do izraàja.

d) Uo~avanje takti~ko-tehni~kih zahvata u kojima je kandidatadekvatno i efikasno iskombinovao segmente metodaKYOKUSHINJUTSU, sa svojim ranijim znanjima iiskustvima iz drugih borila~kih ve{tina (judo, aikido, karate).Takvog kandidata treba precizno uputiti na usavr{avanjepovezivanja odre|enih VARIJACIJA SLO@ENIH FORMI saelementima svoje osnovne borila~ke ve{tine, na planuiznalaènja novih takti~ko-tehni~kih re{enja, kroz novoizve-dene VARIJACIJE SLOBODNIH FORMI, u kojima }e nje-gova osnovna ve{tina najadekvatnije do}i do izraàja.

Sa uspe{no savladanim nivoom KYOKUSHINJUTSU SLOBOD-NE FORME, proces savladavanja OSNOVNOG SAMOODBRAMBE-NOG PROGRAMA KYOKUSHINJUTSU je zaokruèn. TO JE NIVONA KOME KANDIDATI PRAKTI^NO POSTAJU MAJSTORI JUJUTSU VE[TINE.

252

[ESTO POGLAVLJE

“ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU(BACANJA - POLUGE - UDARCI)

TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA

Borila~ke tehnike BACANJA - NAGE WAZA, imaju za cilj da seprotivnik adekvatnim, uve`banim zahvatom odvoji od podloge i baci natlo. Prema metodolo{kom konceptu KODO KAN JUDO-a, ~iji jeborila~ki sistem u potpunosti baziran na tehnikama NAGE WAZA,trenutni proces izvo|enja akcije bacanja podeljen je na tri kontinuiranefaze od kojih svaka ima svoj funkcionalni zna~aj sa aspekta uspe{neprimene zahvata, a to su:

a) KUZUSHI - faza nestabilnosti protivnika - koja se moèizazvati ili sa~ekati, kao preduslov da bi se primenila akcija.b) TSUKURI - faza ulaska u pogodnu hvat-poziciju kojom seuspostavlja kontrola nad protivnikovim balansom.c) KAKE - faza neposrednog izvo|enja akcije bacanja, uzupotrebu minimuma sopstvene fizi~ke snage, tehni~kimizazivanjem rotacije protivnikovog tela, koje tako, prividnogubi na teìni.

Ova pravila su neprikosnovena za sve borbene situacije u kojima seprimenjuje NAGE WAZA, bez obzira da li je tehnika bacanja sama sebipostavljena kao cilj - {to je slu~aj u JUDO-u, ili se izvodi samo kaosegment u kombinaciji sa drugim vrstama borila~kih zahvata - kao {to jeslu~aj u ve{tini JU JUTSU.

U samoodbrambenom metodu KYOKUSHINJUTSU, razra|uju se~etiri tehnike bacanja, odnosno obaranja, koje su odabrane po kriterijumupotpune kompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikamazastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je uZAVR[NOJ FAZI AKCIJE i to samo kao segment koji treba da omogu}ikontinuiranu primenu drugih, sa samoodbrambenog aspekta, efikasnijihtehni~kih re{enja. To prakti~no zna~i, da se kod primene borbenih zahvata

255

256

bacanja, metod KYOKUSHINJUTSU apsolutno pridràva osnovnihtehni~kih principa KODO KAN JUDO-a, ali njihov takti~ki smisaosagledava na ne{to izmenjen, karakteristi~an na~in.

Naime, po takti~ko-tehni~kom konceptu KYOKUSHINJUTSU,tehnika bacanja - NAGE WAZA moè se raditi isklju~ivo posle uvodnogudarca. Mada }e udarac, ako je korektno izveden, predstavljati sam posebi respektivnu borbenu akciju, u ovom slu~aju njegova funkcija }e bitiispunjena bez obzira na primarni efekt, imaju}i u vidu da }e u svakomslu~aju, sekundarna reakcija kod protivnika biti izbacivanje iz ravnoteè,odnosno, njegovo dovo|enje u KUZUSHI poziciju, pogodnu zakontinuiranu primenu tehnike bacanja. ZBOG TOGA SE UVODNIUDARAC TRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENTTEHNIKE BACANJA.

Druga faza bacanja - TSUKURI - uspostavljanje kontrole nadbalansom protivnika pogodnom hvat-pozicijom, kao i tre}a faza - KAKE- neposredno izvo|enje akcije bacanja, u potpunosti se sprovode poprincipima KODO KAN JUDO-a. Me|utim, neposredno po izvedenombacanju, koncept KYOKUSHINJUTSU insistira na obaveznom,kontinuiranom, uspostavljanju poluge nad oborenim protivnikom, {topredstavlja drugu karakteristiku ovog metoda. Naime, analiza iskustava“ realnih borbi” je pokazala, da samostalno izvedena tehnika bacanja nijedovoljna da bi se realizovao samoodbrambeni smisao ve{tine. ZBOGTOGA SE U METODU KYOKUSHINJUTSU ZAVR[NA POLUGATRETIRA KAO OBAVEZNI INTEGRALNI SEGMENT TEHNIKEBACANJA.

1) OSOTO GARI

OSOTO GARI (veliko spolja{nje ~i{}enje) spada u standardnaJUDO bacanja, iz tehni~ke grupe “ NO@NIH BACANJA” , a zastupljenoje i u ve}ini karate stilova u kojima se ve`ba kao sekundarna borbenatehnika.

Najpogodniji KARATE udarci koji se mogu primeniti kao uvod ubacanje OSOTO GARI sa ciljem dovo|enja protivnika u KUZUSHIpoziciju su: udarac bridom dlana u glavu - shuto gamen uchi (F-398) i

257

kru`ni udarac laktom u gla-vu - mavashi hiji jodan ate(F-399). Udarci se zadaju su-protnom rukom u odnosu nazauzeti stav - gyaku varijanta- sa istovremenim fiksira-njem i povla~enjem jedne ru-ke protivnika prema sebi.

~no manifestuje kroztri istovremena sinhro-nizovana pokreta: a)ruka koja je dràlaprotivnika nastavlja daga vu~e prema sebi b)ruka koja je zadalaudarac gura protivnikaod sebe - ili pritiskomna bradu korenomdlana (ju jutsu va-rijanta) ili hvatom za 401400

399398

Odmah nakon zadatog uvodnog udarca, kontinuirano se nastavljauspostavljanje adekvatne pozicije za nameravano bacanje, {to se prakti-

kimono (judo varijanta) i c) istovremeno nadkora~ivanje noge protivnika

i savijanje njegovog tela unazad prema dole (F-400) (F-401).

258

Zavr{na faza bacanja izvodi seenergi~nim savijanjem tela premanapred sa istovremenim izbijanjem pro-tivnikove noge svojom nogom. Ukolikose na sve napadne ta~ke bacanja (povla-~enje ruke - guranje brade - ko{enjenoge) bude delovalo sinhronizovano,zahvat }e se izvesti efikasno uz minima-lnu upotrebu fizi~ke snage (F-402) (F-403).

Imaju}i u vidu da pomenutobacanje, ma kako efikasnobilo izvedeno, ne}e ni pov-rediti ni pasivizirati napa-da~a, posebno nagla{avamda se osoto gari obaveznomora finalizovati dovr{a-vaju}om polugom na laktu- hiji jime (F-404) u ciljuuspostavljanja kontrole nadoborenim protivnikom.

404403

402

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKU-SHINJUTSU, bacanje OSOTO GARI je veoma zna~ajno zbogmogu}nosti efikasnog saniranja situacije kod neuspe{no izvedenih drugihzahvata bacanja i obaranja. U slu~aju neuspe{no izvedenog bacanjaIPPON SEOI NAGE - zbog lo{e prihva}ene po~etne hvat-pozicije, otporaili teìne protivnika (F-405), dovoljno je izvesti kratki me|u-zahvatpomo}u udarca laktom (F-406), i protivnik }e biti doveden u idealnupoziciju za bacanje OSOTO GARI (F-407).

Na sli~an na~in moè se postupiti i kod neuspe{nog poku{ajaobaranja protivnika tehnikom - KANSETSU GERI (F-408), jednos-tavnim prelaskom u akciju bacanja - OSOTO GARI (F-409).

259

409

405 407406

408

2) IPPON SEOI NAGE

IPPON SEOI NAGE (bacanje preko ramena) je standardno JUDObacanje iz tehni~ke grupe “ ru~nih bacanja” . U osnovi se svodi na prihva-tanje jedne ruke protivnika, podizanje protivnika preko ramena i bacanjepreko sebe.

kom, uz istovremeno prihvatanje, podizanje i povla~enje jedne ruke pro-tivnika.

Nakon zadatog udarca, kontinuirano se nastavlja zauzimanjeadekvatne pozicije za nameravano bacanje {to se manifestuje sinhronizo-

260

Najpogodniji udarackoji se moè primeniti kaouvod u IPPON SEOI NA-GE, sa ciljem dovo|enjaprotivnika u KUZUSHI- poziciju, je kru`ni udaraclaktom u glavu - mavashi hi-ji jodan ate (F-410) (F-411).Izvodi se sa punim iskora-

vanim okretom telaprema protivniku saspu{tanjem teì{ta, po-vla~enjem protivniko-ve ruke sa istovreme-nim podvla~enjemsvoje druge ruke ispodnadlaktica protivnika inabacivanje protivnikana rame (F-412) (F-413).

413412

411410

Zavr{na faza bacanja izvodi se energi~nim savijanjem tela u napred- (u pravcu bacanja) - sa trenutnim opruànjem nogu u kolenima ipovla~enjem ruke protivnika prema dole. Ukoliko je uvodna pozicijazauzeta ispravno, bacanje }e se realizovati efikasno uz minimalnuupotrebu fizi~ke snage (F-414).

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI KYOKUSHIN-JUTSU bacanje IPPON SEOI NAGE je veoma zna~ajno zbog mogu}-nosti efikasnog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih akcijabacanja. Konkretno, kod neuspe{no izvedenog bacanja OSOTO GARI,kada protivnik izbegne obaranje podizanjem noge - spontano dolazi upoziciju pogodnu za IPPON SEOI NAGE.

262

Ovo bacanje moè biti izuzetno opasno,posebno ako je protivnik krut i neobu~entehnikama padova. Me|utim, u svakomslu~aju bacanje treba zavr{iti uspostavljanjempoluge na laktu - hiji jime (F-415) zbogstvaranja uslova za adekvatnu finalizacijusamoodbrambenog procesa.

419

415

416 417 418

Na sli~an na~in postupa se i kod saniranja neuspelog poku{ajazahvata “ velikog kineskog bacanja” kada protivnik povu~e teì{teunazad, jednostavnim prelaskom u akciju bacanja IPPON SEOI NAGE.

3) KANSETSU GERI

Obaranje KANSETSU GERI (gaènje no`nog zgloba protivnika)karakteristi~no je za KARATE ve{tinu i kroz razli~ite tehni~ke formeizvo|enja, zastupljeno je u svim KARATE stilovima. U metoduKYOKUSHINJUTSU izvodi se na specifi~an na~in, koji podrazumevaobavezni uvodni udarac i hvatanje protivnika za kimono, pre neposrednogpreduzimanja akcije obaranja.

KANSETSU GERI je predvi|en za uslove veoma bliskog borbenogkontakta. Kao najadekvatniji uvodni udarac zadaje se isklju~ivo - shotei(u vrh brade) i to na takav na~in, da istovremeno izazove efekat {oka i

263

420 421 422

Proces obaranja se nastavlja guranjem i vu~enjem protivnikaunazad i nadole, sa istovremenim prolaskom kukovima pored protivnika,da bi se zauzela pogodna pozicija za - kansetsu (gaènje) - odnosno zazadavanje udarca - sokuto (bridom stopala) u predeo pregiba protiv-nikovog kolena (F-425)(F-426). Energi~nim izvo|enjem tehnikeKANSETSU GERI protivnik }e biti efikasno oboren i doveden u veomaneugodan poloàj (F-427).

264

efekat guranja bradeuvis. Sinhronizovano saudarcem, uspostavlja sehvat drugom rukom zakimono protivnika, upredelu zadnje straneokovratnika ili ramena(F-423) (F-424).

426425

424423

Sa aspekta SLO@ENIH i SLOBODNIH formi KYOKUSHIN-JUTSU obaranje KANSETSU GERI je zna~ajno zbog mogu}nosti efikas-nog saniranja situacija kod neuspe{no izvedenih drugih bacanja. U slu-~aju neuspe{no izvedenog bacanja IPPON SEOI NAGE (F-429), do-voljno je izvesti kratki me|u-zahvat pomo}u udarca laktom (F-430), iakciju nameravanog bacanja transformisati u obaranje KANSETSUGERI (F-431).

Na sli~an na~in moè se postupiti i kod neuspe{nog poku{ajabacanja OSOTO GARI (F-436) jednostavnim prelazom u akciju obaranjaKANSETSU GERI (F-437) (F-438).

266

Ali ma kako ovo obaranje biloneugodno po protivnika, ne}e ga nipovrediti ni pasivizirati, pa se zbogtoga KANSETSU GERI obaveznomora finalizovati dovr{avaju}ompolugom na laktu - hiji jime (F-428).

431430429

428

Zna~ajno je naglasiti da izme|u obaranja KANSETSU GERI ibacanja OSOTO GARI postoji potpuna kompatibilnost. Koja }e od ovihtehnika biti primenjena u konkretnoj situaciji, zavisi isklju~ivo od trenut-nog poloàja tela u odnosu na telo protivnika i protivnikovog balansa,odnosno poloàja i rasporeda nogu protivnika.

4) VELIKO KINESKO BACANJE

Sa “ VELIKIM KINESKIM BACANJEM” prvi put sam se susreokasnih {ezdesetih godina, s obzirom da je moj prvi KARATE u~itelj,Vojislav dr Bilbija50, posebno nagla{avao samoodbrambenu upotrebnuvrednost ove borila~ke tehnike. Kasnije, prilikom boravka u Japanu,zapazio sam da i Masutatsu Oyama primenjuje taj zahvat za re{avanjebliskih borbenih situacija, me|utim, tek posle obuke u Kini, uvideo sampotpuni borbeno-takti~ki zna~aj i tehni~ko savr{enstvo pomenutog

267

434433432

bacanja. Mada moderna teorija i praksa borila~kih ve{tina tretira“ VELIKO KINESKO BACANJE” kao zastarelu arhai~nu formu, umetodu KYOKUSHINJUTSU dato mu je zna~ajno mesto, kao jednoj odosnovnih samoodbrambenih tehnika.

Najpodesniji KARATE udarac koji se moè primeniti kao uvod u“ VELIKO KINESKO BACANJE” je - shotei - udarac korenom dlana uvrh brade protivnika (F-435) (F-436). Imaju}i u vidu da se radi o izuzetno

Uspostavljanje adekvatne pozicije za bacanje mora se izvesti brzo iu pravom trenutku, s obzirom da se protivnik ve} nalazi u fazi potpunogdebalansa koji je kontrolisan samo na{im pridràvanjem. To prakti~no

268

sna`nom udarcu, ne-ophodno je, u proce-su zadavanja udarca,jednom rukom uhva-titi i zadràti protiv-nika, {to ima dvo-struko dejstvo - po-ja~ava efekat udarcai stvara uslove zanastavak akcije.

zna~i pu{tanjeprotivnika i brzoprovla~enje ru-ke izme|u pro-tivnikovih nogu,da bi se ponovouspostavila kon-trola nad njego-vim balansom,~vrstim hvatomza le|ni deo po-jasa ili kimona.

438437

435 436

270

Zavr{na faza nepo-srednog bacanja se izvodinaglim povla~enjem pro-tivnikovog tela prema sebiuz istovremeno guranjeprotivnikove glave una-zad, ~ime se tehni~ki uspo-stavlja rotaciono kretanjeprotivnikovog tela i dobijaefekat “ klackalice” , {tozna~i da protivnikovo telou tom trenutku, prividnogubi na teìni, pa se procesbacanja izvodi bez napora(F-439).

Napominjem da ovobacanje moè biti izuzetnoopasno, posebno ako senamernim i uve`banimpokretom, protivnikovaglava, potilja~nim delomudari o podlogu (F-440).Me|utim, bez obzira naeventualne propratne efek-te “ VELIKOG KINES-KOG BACANJA” , akcijuobavezno treba zavr{itiuspostavljanjem poluge nalaktu - hiji jime (F-441).

441

440

TEHNIKA POLUGE I KONTROLE- OSAE WAZA -

POLUGE - KANSETSU WAZA - su najglavniji i najprepoznatlji-viji tehni~ki elementi samoodbrambene ve{tine JU JUTSU, ~ija je osnov-na namena uspostavljanje kontrole nad protivnikom - OSAE WAZA.Mesta na kojima se izvode poluge su zglobovi na ekstremitetima i ki~mi,a tehni~ki se realizuju kroz istezanje ili uvrtanje zglobova preko anatom-ske granice pokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od anatomskekonstrukcije zglobova, {to izaziva intenzivan parali{u}i bol kodprotivnika.

U osnovnom samoodbrambenom programu KYOKUSHINJUTSUrazra|uje se {est vrsta poluga, koje su odabrane po kriterijumu potpunekompatibilnosti sa ostalim, raznorodnim, borila~kim tehnikamazastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana je uPRELAZNIM i ZAVR[NIM FAZAMA AKCIJA, a prema takti~ko-tehni~kom konceptu, podeljene su na tri grupe: 1) pojedina~ne poluge, 2)kombinovane poluge, 3) dovr{avaju}e poluge. Funkcionalna karakte-ristika pojedina~nih poluga je da se rade isklju~ivo posle uvodnih udaracai imaju ulogu povezuju}eg faktora UVODNE FAZE AKCIJE SAPRELAZNOM FAZOM. Kombinovane poluge su karakteristi~ne potome {to se pojavljuju u formi transformacije iz poluge u polugu, kaofaktor preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCIJE.Na kraju, dovr{avaju}e poluge, figuriraju kao klju~ni element nad-vladavanja i uspostavljanja pune kontrole nad protivnikom kao uvod udovr{avaju}e udarce u ZAVR[NOJ FAZI AKCIJE.

271

1) POJEDINA^NE POLUGE

Za potrebe metoda KYOKUSHINJUTSU, odabrao sam dve,relativno jednostavne i lako primenjive poluge na laktu, iz {iroke tehni~kegrupe - HIJI JIME - koje se, kao pojedina~ni tehni~ki elementi, funkcio-nalno uklapaju u osnovi takti~ko-tehni~ki koncept i borbene varijetetepomenutog metoda, sa primarnom ulogom povezuju}eg faktora. Mada naprvi pogled deluju sli~no, bitno se razlikuju po takti~kom postavljanju uodnosu na protivnika i ukupnoj tehni~koj realizaciji.

A) HIJI JIME - SOTO WAZA

U teoriji AIKIDO-a, ova vrsta poluge spada u tehni~ku grupu -NIKAJO OSAE. Njena osnovna karakteristika je borbeno reagovanjeuspostavljanjem poluge na laktu i zglobu {ake protivnika, tehni~kimzahvatom sa spoljne strane - SOTO KAITEN.

visine protivnika, kao efikasni uvodni udarci mogu se koristiti - niskiudarac nogom - kin geri (F-442) i udarac glavom u lice protivnika - hitaitsuki (F-443).

Efikasno uspostavljanje poluge na laktu sa dodatnom polugom na{aci, u potpunosti }e zavisiti od po~etnog procesa prihvatanja i fiksiranja

272

Po~etna borbe-na pozicija u kojoj seprimenjuje ova teh-nika moè biti pro-tivni~ki napad hva-tom za nadlakticu,podlakticu ili rever, au zavisnosti od tre-nutne distance i443442

protivnikove {ake, sa istovremenim delovanjem druge ruke na lakatprotivnika - pritiskom odozdo prema gore, uz energi~an polukru`ni okretcelog tela, ~ime se postiè efekat prisilnog kru`nog kretanja protivnikoveruke - uvrtanjem od spolja prema unutra (F-444) do (F-447).

Ceo proces treba da se odvija kao jedan brz, spontan pokret i saminimalnom upotrebom fizi~ke snage, pritiskom protivnikovog laktaprema dole i podizanjem njegove {ake prema gore i prema telu, protivnik}e biti doveden u poziciju poluge na laktu i {aci, ~ime }e biti uspostavljenaefikasna (prelazna) kontrola HIJI OSAE SOTO WAZA (F-451).

273

446445444

450449448

447

B) HIJI JIME - UCHI WAZA

Osnovna karakteristika ove tehnike je provla~enje ispod rukeprotivnika sa unutra{nje strane - UCHI KAITEN - da bi se uspostavilapoluga na laktu i ramenu, {to podrazumeva manevar okretanja celog telaza tri ~etvrtine kruga u pravcu unutra{nje strane protivnikovog garda. UAIKIDO-u, pomenuti manevar kretanja se razra|uje kroz tehni~ke formeSANKAJO i GOKAJO, s tim, {to se u ovom slu~aju, akcenat zavr{nicestavlja na tehniku kontrole HIJI OSAE. Sa aspekta metoda KYOKU-SHINJUTSU navedeni zahvat je predvi|en za samoodbrambenoreagovanje na napad s le|a, ali i u funkciji povezuju}eg tehni~kog faktorau SLO@ENIM i SLOBODNIM FORMAMA.

U procesu uve`bavanja tehnike HIJI JIME - UCHI WAZA, zauzimase frontalna po~etna pozicija, protivni~kim hvatom za nadlakticu ili pod-lakticu. Kao najefikasniji uvodni udarci, koji se istovremeno uklapaju umanevar kru`nog kretanja prema protivniku, koristi se vezana tehnika uda-raca laktovima - levom i desnom rukom, mavashi hiji jodan ate (F-452) sapunim iskorakom i ushiro hiji chudan ate (F-454) drugom rukom.

U me|ufazi udaraca (F-453) vr{i se prihvatanje zgloba {ake protivnika,karakteristi~nim AIKIDO hvatom u obliku “ kuke” . Posle zadatih uvod-nih udaraca i prihvatanja zloba {ake protivnika, poluga se uspostavlja

275

455454453452

2) KOMBINOVANE POLUGE

Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU pojedina~ne poluge imajutrenutno, kratkoro~no dejstvo i ne mogu se smatrati za faktor koji zavr{a-va borbenu situaciju. Zbog toga metod razra|uje sistem KOMBINOVA-NIH POLUGA, koje se adekvatno uklapaju u ovaj takti~ko-tehni~ki kon-cept, a funkcija im je potpuna pasivizacija napada~a. Prakti~no, usposta-vljanjem KOMBINOVANE POLUGE, napada~ je savladan i samo jepitanje procene i odluke da li }e se na tome borba zavr{iti ili }e se odbram-bena akcija nastaviti do dovr{avaju}eg udarca. Osnovna karakteristika

276

jednostavnim prolas-kom ispod ruke pro-tivnika uz fiksiranjenjegovog lakta (F-455). Guranjem pro-tivnikovog ramenaprema dole uz intenzi-van pritisak na lakat iistovremeno izdizanje{ake protivnika saenergi~nim uvrtanjemcele ruke, uspostavljase efikasna (prelazna)kontrola na laktu i ra-menu - HIJI OSAEUCHI WAZA (F-456).456

KOMBINOVANIH POLUGA je TRANSFORMACIJA IZ POLUGE UPOLUGU. Tu u potpunosti dolazi do izraàja princip - BOLOM KON-TROLISATI BOL - {to zna~i da bol, koji je izazvan uspostavljanjem jednepoluge, treba iskoristiti da bi se uspostavila druga poluga, pogodnija daprotivnika prinudi na predaju. U metodu KYOKUSHINJUTSUzastupljene su dve vrste KOMBINOVANIH POLUGA - NIKAJO OSAEi UDE GARAMI - koje se spontano nadgra|uju na sve varijacije prelaznepoluge HIJI JIME. Osim toga, me|usobno su potpuno kompatibilne i lakose mogu transformisati jedna u drugu, {to je posebno zna~ajno kod razradeSLO@ENIH i SLOBODNIH FORMI.

A) NIKAJO OSAE

U teoriji AIKIDO-a, pod tehni~kom grupom NIKAJO obuhva}enesu mnogobrojne varijacije poluga na zglobu {ake u kombinaciji sa drug-im polugama. U konkretnom slu~aju, radi se o uspostavljanju kontrole po-lugom na {aci dodatno fiksiranoj pritiskom na lakat. Uvodna pozicija zaprimenu ove tehnike je HIJI OSAE (F-457) sa istovremeno ili naknadnododatom polugom na zlobu {ake (F-458). NIKAJO OSAE se uspostavljakratkim zatezanjem uvodne poluge, a zatim, savijanjem ruke protivnikaprema dole do pravog ugla, sa istovremenom fiksacijom njegovog laktauz svoje telo i permanentnim intenzivnim pritiskom na nadlakticu uvrnu-te ruke, {to }e izazvati parali{u}i bol i pot~injavanje protivnika na{oj volji(F-459).

277

458457

B) UDE GARAMI

UDE GARAMI je jedna od najpoznatijih kombinovanih poluga izastupljena je u svim samoodbrambenim sistemima. Njena osnovna kara-kteristika je potpuna blokada protivnika istovremenim delovanjem nazglobove {ake, lakta i ramena. U metodu KYOKUSHINJUTSU prime-njuje se posebna varijacija ove tehnike sa izvo|enjem dodatne poluge navratu protivnika.

Uvodna pozicija za uspostavljanje kombinovane poluge UDE GA-RAMI je (kao i u prethodnom slu~aju) HIJI OSAE (F-460), sa istovreme-no ili naknadno dodatom polugom na zlobu {ake (F-461). UDE GARA-MI se uspostavlja podizanjem protivnikove ruke, uz konstantan pritisakpoluge na {aci (F-462) i istovremeno guranje protivnikovog ramena nadole sa uvrtanjem lakta (F-463) dok ga potpuno ne fiksiramo ispod svogpazuha (F-464).

279

463462

461460

Trzajem tela u suprotnu stranu od smera uspostavljene poluge, iza-zva}emo bol kod protivnika u sve tri napadne ta~ke ({aka - lakat - rame).

280

464

U momentu potpunog osiguravanja poluge na laktu i ramenu treba pustitipolugu na {aci i slobodnom rukom uspostaviti dodatnu polugu na vratu -KUBI KANSETSU WAZA (F-465).

3) DOVR[AVAJU]E POLUGE

DOVR[AVAJU]E POLUGE imaju osnovnu funkciju da omogu}eadekvatne tehni~ke uslove za zadavanje zavr{nog udarca. MetodKYOKUSHINJUTSU razra|uje dve vrste ovih poluga, koje su odabranepo kriterijumu kompatibilnosti sa ostalim zavr{nim tehnikama zastuplje-nim u sistemu.

281

465

A) NIKAJO NE OSAE

NIKAJO NE OSAE je jedna od uobi~ajenih zavr{nica u AIKIDO-u. Spada u tehni~ku grupu NIKAJO - poluge na zglobu {ake kombinova-ne sa ostalim polugama, s tim, {to se u ovom slu~aju, pojavljuje kao te-hnika uspostavljanja kontrole nad protivnikom koji je oboren na tlo. Umetodu KYOKUSHINJUTSU primenjuje se varijanta sa dodatnim fiksi-ranjem protivnikovog lakta - pomo}u kolena, a predvi|ena je za situacije,kada iz visoke pozicije NIKAJO OSAE treba dovr{iti protivnikaudarcem, {to je tehni~ki izvodljivo samo ako se protivnik obori na tlo.

Realizuje se jednostavnim obaranjem, tako {to se iz pozicije NIKAJOWAZA (F-466) iskora~i napred, uz permanentni pritisak poluge na zglo-bu {ake (F-467) i polukru`nim pokretom izazove opruànje protivnika potlu. Poluga na zlobu {ake dodatno se fiksira pritiskom kolena (F-468), dabi jedna ruka ostala slobodna za zadavanje zavr{nog udarca (F-469).

282

469468

467466

B) YOKO HIZA GATAME

Ova tehnika karakteristi~na je za KODO KAN JUDO i JU JUTSUmetodologiju gde se razra|uje u okviru tehni~ke grupe - poluga na ruci -UDE KANSETSU WAZA. Prakti~no se izvodi istezanjem zgloba pro-tivnikovog lakta na suprotnu stranu od anatomske konstrukcije, tehni~kimzahvatom preko kolena. U konceptu KYOKUSHINJUTSU zastupljena jezbog toga {to se lako i spontano nadgra|uje na sve planirane tehnikebacanja i obaranja, kao adekvatan preduslov za zadavanje zavr{nogudarca.

283

470

TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA

TEHNIKA UDARCA, kao najopasniji borila~ki segment, zauzimazna~ajno mesto u samoodbrambenoj ve{tini JU JUTSU gde imaisklju~ivo defanzivni karakter, sa tri osnovna funkcionalna cilja: 1) DAZAUSTAVI NAPADAÂ - izazivanjem psiholo{kog ili fizi~kog {oka51,zbog koga }e protivnik, ili potpuno odustati od napada, ili }e zastati natrenutak, {to treba da bude dovoljno za preduzimanje drugih mera odbra-ne. 2) DA OMOGU]I PREUZIMANJE BORBENE INICIJATIVE - kaouvod u primenu drugih odbrambenih zahvata. 3) DA PASIVIZIRANAPADAÂ - izazivanjem telesne povrede koja treba da spre~i svakudalju aktivnost protivnika. Zbog toga, efikasna samoodbrana podrazu-meva uve`bavanje i upotrebu ATEMI WAZA koje su striktno zabranjeneu sportskim borila~kim disciplinama, pa su u ve{tini JU JUTSU, za-stupljeni upravo takvi KARATE udarci. Da bi se postigli funkcionalniciljevi, svaka ATEMI tehnika mora ispunjavati slede}e uslove:

a) TEHNI^KA ISPRAVNOST - Udarac mora biti tehni~kiispravan, da bi bio efikasan. To je, uostalom, osnovna razlikaizme|u obu~enih boraca i “ laika” .b) PRAVOVREMENOST - Udarac mora biti pravovremen,da bi bio efikasan. Pod tim se podrazumeva psiholo{ka ifizi~ka pravovremenost u odnosu na protivnika i borbenusituaciju. Najbolji je onaj udarac, koji je zadat u vreme i nana~in koji protivnik ne o~ekuje, odnosno, na koji ne moè dareaguje.c) BRZINA - Udarac mora biti adekvatno brz, da bi bioefikasan. U ovom slu~aju, faktor brzine je direktno povezansa faktorom pravovremenosti. Udarac koji porani, bi}e istotako lo{, kao i udarac koji zakasni.d) PRECIZNOST - Udarac mora biti precizan da bi bioefikasan. Zna~i, mora biti zadat isklju~ivo u vitalni deo telaprotivnika, da bi se postigao o~ekivani efekat.

284

e) SNAGA i RAZORNOST - Udarac mora biti adekvatnosnaàn i razoran, da bi bio efikasan. Ovaj faktor direktnoodraàva upotrebnu vrednost udarca, mada intenzitet snage irazornosti ne mora biti isti kod svih ATEMI tehnika.

OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROGRAM KYOKUSHIN-JUTSU razra|uje osam vrsta udaraca koji su odabrani po kriterijumima -jednostavnosti, efikasnosti i kompatibilnosti sa ostalim borila~kim tehni-kama zastupljenim u sistemu. Njihova upotrebna vrednost potencirana jeu svim fazama odbrambenog procesa, sa precizno utvr|enom takti~ko-tehni~kom namenom:

UDARCI UVODNE FAZE: Primarna namena im je da zbune i natrenutak zaustave napada~a, u cilju stvaranja uslova za izvo|enje konti-nuiranog kontranapada, ali to ne isklju~uje mogu}nost da se UVODNIMUDARCEM protivnik u potpunosti nadvlada.

UDARCI PRELAZNE FAZE: Imaju dvostruku takti~ku namenu usmislu preuzimanja borbene inicijative, odnosno, povezuju}u funkciju uslu~aju potrebe transformacije tehni~kog koncepta, kao i u cilju stvaranjauslova za primenu kontinuiranog zavr{nog zahvata, uz objektivnu mo-gu}nost, da se PRELAZNIM UDARCEM protivnik u potpunosti pasi-vizira.

UDARCI ZAVR[NE FAZE: Namena im je apsolutna pasivizacijanapada~a uz nano{enje te{kih telesnih povreda i primenjuju se samo u si-tuacijama kada je to neophodno potrebno.

Prema konceptu KYOKUSHINJUTSU, ATEMI WAZA se uve`ba-va na partneru, kroz OSNOVNE, SLO@ENE i SLOBODNE FORME, {topruà optimalne uslove za usavr{avanje tehni~ke ispravnosti, pravo-vremenosti, brzine i preciznosti udaraca. Snaga i razornost udaraca, uve-`bavaju se po metodu TAMESHIWARI do perfekcionizma, odnosno donivoa upotrebne vrednosti koju japanska borila~ka teorija defini{epojmom - KOROSHI - tehnika kojom se protivnik onesposobljava zadalju borbu ili IKKEN HISSATSU - UBITI JEDNIM UDARCEM.

285

1) UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI

UDARAC GLAVOM spada me|u osnovne UVODNE UDARCE.Izuzetno je efikasan u uslovima bliske borbe. To je brz i snaàn udarac,koji se lako zadaje i koji moè iznenaditi svakog protivnika. U kineskojborila~koj teoriji i praksi posebno se nagla{ava upotrebna vrednost ovogudarca, kao faktora koji treba da predstavlja prekretnicu u borbenomprocesu.

A) MAE ATAMI TSUKI

UDARAC GLAVOM NAPRED - MAE ATAMI TSUKI ili HITAITSUKI (udarac ~eonom kosti) je jedan od najja~ih udaraca u borila~kimve{tinama (F-471). Obi~no se zadaje u vrh brade, koren nosa, jagodi~nukost ili vili~nu kost, me|utim, gde god da pogodi, ako je izveden iznenadai u pravom trenutku, sigurno }e izazvati {ok kod protivnika. Ima izuzetanpsiholo{ki i fizi~ki efekat, u smislu zaustavljanja i odvra}anja napada~a,pa se ~esto de{ava, da se ceo odbrambeni proces svede samo na

286

472471

zadavanje ovog udarca. Kod uve`bavanja i izvo|enja ove tehnike veomaje va`no obratiti pa`nju na to da zubi obavezno budu stisnuti, a jezik pri-ljubljen uz nepce. MAE ATAMI TSUKI se moè uve`bavati metodomTAMESHIWARI, mada to nije obavezno, imaju}i u vidu da je udaracsam po sebi izuzetno razoran. Prilikom eventualnog izvo|enja TAME-SHIWARI testa, treba udarati isklju~ivo preko vi{estruko presavijenetkanine, da krhotine od predmeta koji se lomi ne bi povredile lice.

B) YOKO ATAMI TSUKI

UDARAC GLAVOM U STRANU predvi|en je za situacije apso-lutno bliske distance. Zadaje se energi~nim trzajem glave u stranu sa cilj-em da se bo~nim delom ~eone kosti pogodi vilica protivnika. Primarnanamena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu}i nasta-vak akcije. U~inak ovog udarca je nepouzdan i neizvestan pa se obaveznoradi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udarnepovr{ine nije preporu~ljiv za usavr{avanje metodom TAMESHIWARI.

C) USHIRO ATAMI TSUKI

UDARAC GLAVOM NAZAD predvi|en je za reagovanje na pro-tivni~ki napad s le|a. Zadaje se sna`nim trzajem glave unazad sa ciljemda se povr{inom potilja~ne kosti pogodi nos, vilica ili jagodi~na kost pro-tivnika. Namena mu je da izazove psiholo{ki efekat koji treba da omogu-}i nastavak akcije. Fizi~ki u~inak ovog udarca je neizvestan pa se obave-zno radi u kombinaciji sa jo{ jednim udarcem. Zbog veoma osetljive udar-ne povr{ine nije preporu~ljiv za rad metodom TAMESHIWARI.

287

474473

2) UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO

SHUTO je jedan od najefikasnijih i svakako najprepoznatljivijihKARATE udaraca. U metodu KYOKUSHINJUTSU posebno se favori-zuje kao tehnika koja se lako u~i i lako primenjuje, pa je zastupljen u svimfazama samoodbrambenog reagovanja. Osnovna karakteristika ovog uda-rca je velika razorna mo}, pa ako se zada pravovremeno i precizno, bor-ba }e se prakti~no svesti na IKKEN HISSATSU.

A) SHUTO GEDAN ATE

NISKI UDARAC BRIDOM DLANA UNAZAD - SHUTO GE-DAN ATE - je uvodna tehnika, predvi|ena za reagovanje na protivni~kinapad s le|a. Radi se u kombinaciji sa UDARCEM GLAVOM UNA-ZAD, kratkim i energi~nim trzajem, uz kori{}enje zamaha prethodnogudarca. Zadaje se u predeo slabina protivnika, sa primarnim ciljem daizazove psiholo{ki efekat (nesvesno povla~enje protivnikovog teì{ta) {totreba da stvori uslove za nastavak borbene akcije. Redovno se uve`bavametodom TAMESHIWARI da bi se pove}ala efikasnost tehnike.

288

476475

B) SHUTO GAMMEN UCHI

UDARAC BRIDOM DLANA U GLAVU - SHUTO GAMMENUCHI - je veoma opasna tehnika, predvi|ena za preuzimanje inicijative uPRELAZNOJ FAZI borbene akcije (F-477). Korektno i pravovremenozadavanje ovog udarca, po pravilu zna~i kraj borbe, sa te{kim posledica-ma po protivnika. Udarac se zadaje sa strane, brzim polukru`nim pokre-tom ruke, u slepoo~nicu protivnika (F-478) ili u vratni deo ispod vili~nogzgloba (F-479). Redovnim usavr{avanjem ove tehnike metodom TA-MESHIWARI, postiè se efekat velike razornosti (F-480), {to upotrebnuvrednost ovog udarca potpuno izjedna~ava sa efikasno{}u oru`ja.

289

479

478

477

blemom koncentracije snage, s obzirom da fizi~ki efekat udarca, ukonkretnom slu~aju nije od primarnog zna~aja.

C) SHUTO NE WAZA - DOVR[AVAJU]I UDARAC

Kao dovr{avaju}a tehnika, SHUTO se izvodi sa namerom da seprotivnik te{ko povredi ili ubije. Glavni preduslov za efikasnost ovog ud-arca je da protivnik prethodno bude blokiran polugom na laktu - hiji neosae. Udarac se zadaje u slepoo~nicu ili koren nosa, {to zavisi od trenut-nog poloàja glave protivnika. Kao zavr{na tehnika, redovno se usavr{avametodom TAMESHIWARI, da bi se postigao efekat ekstremne razor-nosti, a upotrebna vrednost udarca izjedna~ila sa efikasno{}u oru`ja.

291

Posebna vrsta ovog udarcaje dvostruki - SHUTO AWASETSUKI, koji se radi u funkcijiUVODNOG UDARCA. Osnov-na namena te tehnike je da izazo-ve psiholo{ki {ok kod napada~a,pa je treba izvoditi brzo i pre-cizno, bez optere}ivanja pro-

482

481

3) UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI

SHOTEI JODAN TSUKI - UDARAC KORENOM DLANA UVRH BRADE - je precizna, razorna i opasna ATEMI tehnika, predvi|e-na za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samo-odbrambene akcije. Da bi se stekla sigurnost u pomenuti udarac, potrebanje ne{to duì period uve`bavanja, ali kada se jednom savlada, posta}e ne-zamenljiv u sukobima na bliskom odstojanju. Redovnim usavr{avanjemove tehnike metodom TAMESHIWARI, postiè se sposobnost osloba-|anja velike energije sa relativno kratkim zamahom, {to }e doprineti, dazadavanje tog udarca iz bilo koje pozicije rezultira pobedom, sa te{kimposledicama po protivnika (F-484)(F-485)(F-486).

293

485484

4) UDARCI PESNICOM

Kod formiranja metoda KYOKUSHINJUTSU, maksimalno sam setrudio da u OSNOVNOM SAMOODBRAMBENOM PROGRAMU,izbegnem upotrebu udaraca stisnutom pesnicom. Naime, pesnica - kaokarakteristi~ni tehni~ki element KARATE VE[TINE, spontano name}eofanzivni takti~ki odnos prema borbenom procesu. Kod sledbenika JUJUTSU ve{tine, koji se ne bave KARATE-om kao paralelnom dis-ciplinom, sam faktor stisnutih pesnica, podsvesno inicira “ boksersku psi-hologiju” , {to stvara konfuziju kod adekvatnog izbora i primene ostalihraspoloìvih borila~kih tehnika. Zbog toga sam se opredelio samo za dvaudarca iz ove tehni~ke grupe, ~ija je funkcionalna uloga preciznoutvr|ena i podre|ena samoodbrambenom smislu sistema.

A) URAKEN SHITA UCHI GEDAN

Ovaj udarac je predvi|en isklju~ivo kao uvodna tehnika zasamoodbrambeno reagovanje na protivni~ki napad - hvatom oko vrata.

295

Zadaje se u seriji od dvado tri udarca (jednom ru-kom) u predeo genitalijanapada~a. Ima pouzdanpsiholo{ki i fizi~ki efekat.S obzirom na osetljivostdela tela u koji se zadaje,udarac ne mora biti sna-àn, ali je va`no da budeizuzetno brz i precizan. Neusavr{ava se metodomTAMESHIWARI.

487

B) TETTSUI NE WAZA

Udarac donjom stranom pesnice - TETTSUI - predvi|en je isklju-~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se moè adekvatno nadgraditi na za-vr{nu polugu NIKAJO NE WAZA (F-488) (F-489). Zadaje se u predeobaze lobanje sa namerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao do-vr{avaju}i udarac, redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI dabi se postigao efekat ekstremne razornosti (F-490).

296

489

488

5) UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA

UDARAC LAKTOM spada me|u najsna`nije udarce u KARATEve{tini i {iroko je zastupljen u metodu KYOKUSHINJUTSU, kako sanamenom preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI AKCI-JE, tako i kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika u ZAVR[NOJ FAZI.Obavezno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI, da bi se ovom, ina~esna`nom udarcu, dodala komponenta ekstremne razornosti.

A) MAVASHI HIJI JODAN ATE

KRU@NI UDARAC LAKTOM U GLAVU - MAVASHI HIJI JO-DAN ATE - lako se u~i i lako primenjuje. Veoma je razoran, pa ako sezada pravovremeno, borbeni proces }e se prakti~no svesti na IKKEN HI-SSATSU. Preciznost nije od primarnog uticaja, {to zna~i, da }e udaracposti}i o~ekivani efekat ako pogodi bilo koji deo glave protivnika. Predvi-|en je za preuzimanje borbene inicijative u PRELAZNOJ FAZI samo-odbrambene akcije ali i kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FOR-MAMA. Redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI (F-493).

298

492491

B) USHIRO HIJI CHUDAN ATE

UDARAC LAKTOM UNAZAD - USHIRO HIJI CHUDAN ATE,prioritetno je predvi|en za samoodbrambeno reagovanje na protivni~kinapad s le|a, sa ciljem preuzimanja borbene inicijative u PRELAZNOJFAZI AKCIJE. Pored toga, ~esto se pojavljuje kao povezuju}i faktor uSLO@ENIM FORMAMA. Zadaje se vrhom lakta u solarni pleksusprotivnika u cilju postizanja fizi~kog ili psiholo{kog efekta koji treba daomogu}i nastavak odbrambenog procesa (F-494) (F-495). êsto sedoga|a da se borbeni proces zavr{i zadavanjem samo ovog udarca.Redovno ga treba usavr{avati metodom TAMESHIWARI (F-496).

300

496

495494

C) USHIRO HIJI JODAN ATE

UDARAC LAKTOM UNAZAD - u GLAVU PROTIVNIKA,pojavljuje se samo kao povezuju}i faktor u SLO@ENIM FORMAMA (F-497). Izuzetno je opasan - ali neprecizan. Primarna funkcija mu je daizazove psiholo{ki efekat kod protivnika {to treba da omogu}i nastavakodbrambenog procesa, ali ni njegov fizi~ki u~inak nije za potcenjivanje.Redovno ga treba uve`bavati metodom TAMESHIWARI (F-498).

301

498497

D) HIJI OROSHI UCHI

Kao dovr{avaju}a tehnika, UDARAC LAKTOM - HIJI OROSHIUCHI, izvodi se sa namerom da se protivnik te{ko povredi - ili ubije.Preduslov za potpunu efikasnost udaraca je da protivnik prethodno budeblokiran zavr{nom polugom - HIJI NE OSAE (F-500) ili UDE GARA-

302

MI (F-499) pa se u zavisnosti odtoga, zadaje vrhom lakta u predeogrudne kosti ili bazu lobanjeprotivnika, uz uno{enje teìnecelog tela u udarac. Redovno seusavr{ava metodom TAME-SHIWARI, da bi se postigao efe-kat ekstremne razornosti i upo-trebna vrednost udarca izjedna~ilasa efikasno{}u oru`ja (F-501).

500

499

304

6) UDARAC KOLENOM - HIZA GERI

HIZA GERI je jedan od najsna`nijih no`nih udaraca, a u metoduKYOKUSHINJUTSU {iroko je zastupljen, kao univerzalni uvodni udaraci kao pouzdana dovr{avaju}a tehnika. Obavezno se usavr{ava metodomTAMESHIWARI, da bi se osim snage udarca, razvila i razornost.

A) HIZA GERI GEDAN B) HIZA GERI YODAN

Niski UDARAC KOLE-NOM, zastupljen je u ve}iniKYOKUSHINJUTSU FORMI.Zadaje se u predeo slabina protiv-nika, sa ciljem da izazove psiho-lo{ki i fizi~ki efekat, {to treba dastvori uslove za nastavak borbeneakcije (F-502). U svakom slu~ajuidealna no`na tehnika za borbu nabliskoj distanci.

Kao dovr{avaju}a tehnika -UDARAC KOLENOM U GLA-VU - izvodi se sa namerom pot-pune pasivizacije protivnika uzmogu}e te{ke posledice po nje-gov ìvot i zdravlje. Preduslov zaefikasnu primenu tog udarca je daprotivnik bude blokiran polugomUDE GARAMI sa dodatnompolugom na vratu (F-503).

503502

306

8) DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM -KAKATO FUMIKOMI GERI

DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM - KAKATO FUMIKOMIGERI, predvi|en je isklju~ivo kao dovr{avaju}a tehnika koja se moèadekvatno nadgraditi na zavr{nu polugu - HIJI NE OSAE. Zadaje se sanamerom da se protivnik te{ko povredi ili ubije. Kao dovr{avaju}i udarac,redovno se usavr{ava metodom TAMESHIWARI.

7) NISKI UDARAC STOPALOMKIN GERI

KIN GERI je univerzalni uvodniudarac, zastupljen u ve}ini formi metodaKYOKUSHINJUTSU. Zadaje se gornjompovr{inom stopala u predeo genitalija pro-tivnika (F-505). Imaju}i u vidu veliku ose-tljivost ATEMI ta~ke u koju se zadaje,udarac ne mora biti snaàn, ali mora bitiizuzetno precizan i brz - “ kao udarac bi-

~em” . Primarna funkcija ovog udarca je da izazove psiholo{ki efekat naprotivnika (zaustavljanje napada i nesvesno povla~enje tela unazad), {totreba da omogu}i nastavak odbrambenog procesa. Ne testira se metodomTAMESHIWARI.

507506

505

308

TAMESHIWARI

Usavr{avanje TEHNIKE UDARCA metodom TAMESHIWARIzauzima klju~no mesto u samoodbrambenom sistemu KYOKUSHINJU-TSU. To je faktor koji najvi{e doprinosi da upotrebna vrednost odbram-bene tehnike dostigne nivo efikasnosti ozbiljnog i respektivnog oru`ja.Nagla{avaju}i {iri zna~aj TAMESHIWARI usavr{avanja u borila~kimve{tinama koje se delimi~no ili potpuno oslanjaju na upotrebu TEHNIKEUDARCA, veliki KARATE majstor MASUTATSU OYAMA konstatuje:“ KARATE TEHNIKA, BEZ TAMESHIWARI-ja, ISTO JE [TO IVO]KA KOJA NE DONOSI PLOD!” .

U prakti~nom smislu, TAMESHIWARI se manifestuje kao razbija-nje ~vrstih-krutih predmeta, zadatim KARATE udarcem, u cilju demon-stracije efekta razornosti. TO NIJE EGZIBICIJA - nego ozbiljan metoduve`bavanja kvalitativnih svojstava ATEMI WAZA, koji je znatno teì,ali neupredivo efikasniji od drugih primenjivanih metoda, kao {to su radna bokserskoj vre}i ili makivari52. Stalnim praktikovanjem TA-MESHIWARI-ja, uz postepeno i postupno pove}avanje koli~inepredmeta koje treba razbiti udarcem, dolazi do spontanog sticanjaekstremnih sposobnosti za trenutno osloba|anje energije, kada svakiudarac - postaje smrtonosni udarac. Me|utim, to nije sve. Usavr{avanjemudaraca metodom TAMESHIWARI, paralelno se usavr{avaju i drugiborila~ki kvaliteti, odnosno, fizi~ki i mentalni faktori od kojih bitno zavisiefikasnost samoodbrambenog procesa.

309

1) USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA

A) USAVR[AVANJE TEHNIKE UDARCA

Samo tehni~ki ispravan udarac moè ostvariti dobar rezultat naTAMESHIWARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjemTAMESHIWARI-ja, paralelno usavr{ava i tehnika izvo|enja udaraca.Mada i tehni~ki neispravan udarac, u principu, moè izazvati efekat raz-ornosti, taj efekat }e biti sveden na ograni~en broj poku{aja, uz obavezno,lak{e ili teè povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e predstavljati konkretanpokazatelj neispravne tehnike.

B) USAVR[AVANJE PRECIZNOSTI UDARCA

Samo precizan udarac moè ostvariti dobar rezultat na TAMESHI-WARI testu. To prakti~no zna~i, da se stalnim praktikovanjem TAME-SHIWARI-ja, paralelno uve`bava i preciznost izvo|enje udaraca. Nepre-cizno izveden udarac, ma koliko bio snaàn, ne}e izazvati efekatrazornosti. Osim toga, svaki neprecizan poku{aj, predstavlja}e rizik zalak{e ili teè povre|ivanje udarne povr{ine, {to }e biti konkretanpokazatelj nepreciznosti tehnike.

C) OJAÂVANJE UDARNIH POVR[INA

Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, spontano seoja~avaju udarne povr{ine preko kojih se realizuje sila udaraca. To prak-ti~no zna~i, sticanje sposobnosti za trenutnu i pravovremenu kontrakcijumi{i}nog i vezivnog tkiva udarne povr{ine, koja }e se, tokom vremena,potpuno adaptirati na podno{enje sile otpora i o~vrsnuti u dovoljnoj meri,da se udarac moè bezbedno testirati neograni~en broj puta.

310

D) USAVR[AVANJE RAZORNOSTI UDARCA

Osnovni cilj metoda TAMESHIWARI je usavr{avanje razornostiudaraca kroz spontano sticanje sposobnosti za trenutno osloba|anjeenergije do neslu}enih razmera. Stalnim i postupnim praktikovanjemovog metoda, dolazi do prakti~ne realizacije fundamentalnog principajapanske borila~ke teorije - SHUCHU RYOKU - KONCENTRACIJAPA@NJE I SNAGE U JEDNOJ TA^KI ZA VREME IZVO\ENJAAKCIJE - bez koga je upotrebna vrednost ve{tine nezamisliva.

2) USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA

A) STICANJE SIGURNOSTI U UPOTREBNUVREDNOST TEHNIKE UDARCA

Permanentnim demonstriranjem razornosti udaraca na TAMESHI-WARI testu, kandidati sti~u spontanu sigurnost u upotrebnu vrednostsvoje tehnike. Mada }e realizacija te tehnike, u uslovima konkretne“ realne borbe” , zavisiti od niza drugih okolnosti, svest o razornostiuve`banih udaraca, sama po sebi je dovoljna, da kandidatu pruì realnosamopouzdanje i sigurnost u sopstvene sposobnosti.

B) PRIVIKAVANJE NA STRESNE SITUACIJE

Proces TAMESHIWARI testa, posebno ako se radi pred drugimljudima ili {irim auditorijumom (kao javna demonstracija), predstavljasvojevrsnu blokiraju}u - stresnu situaciju, sa navalom ose}aja nesigurno-sti, odnosno racionalnih i iracionalnih strahova. Uop{teno posmatrano,takvo mentalno stanje je po kvalitetu pribli`no sli~no stanju stresa koji sepojavljuje u uslovima “ realne borbe” , s tim, {to je kandidat ovde suo~en

311

samo sa samim sobom i auditorijumom. Stalnim izlaganjem ovoj vrstisituacija, kod kandidata postepeno dolazi do spontanog privikavanja na“ udara~ki stres” i formiranja emocionalne otpornosti na takve i sli~nesituacije. Osim toga, kao {to je ve} navedeno u drugom poglavlju oveknjige, TAMESHIWARI iskustvo, kao specifi~an psiho-fizi~ki doìvljaj,je veoma zna~ajno za proces prevazilaènja ose}aja straha, naknadnimdovo|enjem svesti u imaginarno iskustveno stanje karakteristi~no zaTAMESHIWARI test.

3) METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA

A) TEHNIKA DISANJA

Pravilno disanje je generalni preduslov za izvo|enje razornogudarca. Prilikom uve`bavanja i testiranja udaraca metodom TAMESHI-WARI, primenjuje se abdominalno - IBUKI - disanje, koje se odvija kroz~etiri faze.

a) UVODNA FAZA:

UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjemudahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratkozadràti.IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekolikosna`nih uzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme.(Sve vreme zubi treba da su ~vrsto stisnuti a jezik pritisnutuz nepce).

312

b) PRIPREMNA FAZA:

UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjemudahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratkozadràti.IZDAH - usporeno izdisanje vazduha kroz nos, sa nekolikouzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, s tim,{to se prilikom poslednje kontrakcije, usporeno fingira izvo-|enje zadatog udarca, sa istovremenom kontrakcijom musku-lature i udarne povr{ine koji u~estvuju u udarcu. (Zubi trebada su ~vrsto stegnuti a jezik pritisnut uz nepce).

c) FAZA UDARCA:

UDAH - dubok brz udah kroz nos sa potiskivanjem udahnu-tog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratko zadràtiuz dodatnu kontrakciju dijafragme i trbu{nih mi{i}a.IZDAH - nagli brz izdah sa prodornim uzvikom - KIAI - uzistovremenu, trenutnu kontrakciju celokupne muskulaturekoja u~estvuje u udarcu i koncentracijom snage u udarnupovr{inu (SHUCHU RYOKU).

d) FAZA OPU[TANJA:

UDAH - dubok polagani udah kroz nos, sa potiskivanjemudahnutog vazduha u abdominalni deo, gde ga treba kratkozadràti.IZDAH - usporeno izdisanje kroz nos i usta, sa nekolikouzastopnih kontrakcija trbu{nih mi{i}a i dijafragme, uzopu{tanje celog tela (ZANSHIN).

313

Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnogvremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutnaakcija.

B) KONCENTRACIJA

U po~etnim fazama uve`bavanja koncentracija treba da budepodeljena na tri segmenta TAMESHIWARI testa: a) koncentracija naispravno disanje, b) koncentracija na osloba|anje snage preko udarnepovr{ine, c) koncentracija na razaranje predmeta koji se razbija udarcem.Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI, posle izvesnogvremena, ceo proces }e se odvijati spontano, kao jedinstvena, trenutnaakcija - SHUCHI RYOKU.

C) RAZARAJU]I UDARAC

Udarac koji se testira, treba izvesti silovito i beskompromisno, saciljem trenutnog osloba|anja energije preko udarne povr{ine. Svako, ~aki minimalno kolebanje ili zastoj u akciji, negativno }e se odraziti narezultat testa, uz veliki rizik da udarna povr{ina bude povre|ena. Udaractreba da bude usredsre|en na sredinu predmeta koji se lomi i nazami{ljenu ta~ku ispod ili iza predmeta, da ne bi do{lo do preranogosloba|anja energije. Stalnim praktikovanjem metoda TAMESHIWARI,posle izvesnog vremena, sti~e se sposobnost spontanog, trenutnogosloba|anja energije, ~ak i bez prethodne mentalne i fizi~ke pripreme.

D) NAÎNI TESTIRANJA UDARACAMETODOM TAMESHIWARI

Prvi na~in testiranja je lomljenje predmeta koji je postavljen sadvostrukim ~vrstim osloncem - “ na most” . To je najbezbedniji i najlak{ina~in. Drugi na~in je lomljenje predmeta koji drì partner, {to je znatno

314

teè, imaju}i u vidu da u momentu osloba|anja energije, nenamernimpomeranjem ruku partnera pod pritiskom sile, dolazi do delimi~neamortizacije i slabljenja snage udarca. I tre}i na~in, predvi|en za TAME-SHIWARI usavr{avanje vrhunskih majstora, je lomljenje predmeta bezoslonca, odnosno predmeta koji vise na konopcu ili su ba~eni u vazduh.Tu do izraàja dolazi maksimalna sposobnost trenutnog osloba|anjaenergije iz udarca.

E) PREDMETI NA KOJIMA SE TESTIRA UDARAC

Predmeti na kojima se uve`bava i testira razornost udaraca morajubiti tvrdi i krti. Naj~e{}e su u primeni crepovi, cigle i daske. Ja sam se, usvom metodu rada, opredelio za - ravni crep - i to iz vi{e razloga. Kaoprvo, na treninzima se koristi polovni crep, koga je lako nabaviti uzminimalne materijalne izdatke. Zatim, crepovi pruàju mogu}nostpostupne obuke i usavr{avanja udaraca, jednostavnim pove}avanjembroja koji je lomi. Na kraju, efekat razornosti je znatno upe~atljiviji uodnosu na druge predmete koji se mogu koristiti u tu svrhu.

F) PREDUSLOVI ZA BEZBEDNO IZVO\ENJETAMESHIWARI TESTA

Postoje dva principa za bezbedno uve`bavanje i izvo|enje TAME-SHIWARI testa, kojih se u metodu KYOKUSHINJUTSU, trebaobavezno pridràvati. Prvi je, preventivna za{tita udarne povr{ine, posta-vljanjem vi{estruko presavijene tkanine preko predmeta koji se razbijaudarcem. Takva vrsta za{tite }e, u zavisnosti od debljine tkanine,minimalno uticati na efekat razornosti udarca, uz maksimalnosmanjivanje rizika od eventualnih povreda udarnih povr{ina. Testiranjeudaraca bez za{titnih mera mogu sprovoditi samo majstori ve{tine i to uizuzetnim prilikama javnih demonstracija ili kada je to neophodno uprocesu obuke. Drugi princip je, postupnost u TAMESHIWARIusavr{avanju. Naime, potpuno je jasno da jedan crep moè polomiti bilo

315

ko, bez ikakve obuke, me|utim, lomljenje crepa nije samo sebi cilj, ve}je cilj usavr{avanje i izvo|enje pravilnog udarca. Zbog toga, kandidati nesmeju shvatiti TAMESHIWARI kao egzibiciju, ve} kao sastavni deoprocesa obuke, u kome je postupnost, osnovni edukativni faktor. Odlukuo pove}anju broja predmeta (crepova) na kojima }e svaki kandidatpojedina~no, usavr{avati odre|eni udarac, moè doneti samo MAJSTOR-INSTRUKTOR, na osnovu procene trenutnih tehni~kih, fizi~kih imentalnih sposobnosti kandidata. Napominjem da ~ak i vrhunskimajstori, koji na demonstracijama lome desetine crepova, na treninzima,prilikom usavr{avanja udaraca, razbijaju neuporedivo manje koli~ine,svesni ~injenice da efekat razornosti ne zavisi od predmeta koji se lominego od na~ina na koji se to radi.

316

PRIMER BROJ 1 - [kolski na~in testiranja udarca SHUTO,metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje drì partner.

PRIMER BROJ 2 - [kolski na~in testiranja udarca SHOTEI,metodom TAMESHIWARI, na crepovima koje drì partner.

317

PRIMER BROJ 3 - Testiranje udarca TETTSUI, metodomTAMESHIWARI, na crepovima postavljenim sa dvostrukimosloncem - “ na most” .

318

PRIMER BROJ 4 - Demonstracija razornosti udarcaSHOTEI, usavr{enog metodom TAMESHIWARI.

SEDMO POGLAVLJE

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA UÊNI^KA KYU ZVANJAPO JU JUTSU METODUKYOKUSHINJUTSU

321

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZV-ANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU, sastavio sam naosnovu sagledavanja programa polaganja za u~eni~ke pojaseve kojiprimenjuje “ SVETSKI CENTAR ZA REALNI AIKIDO I JU JUTSU” ,zatim, na osnovu “ PROGRAMA OBUKE I POLAGANJA ZA UÊ-NI^KA KYU ZVANJA U KYOKUSHINKAI KARATE STILU” , kao ina osnovu rezultata dvogodi{njih iskustava jugoslovenskih JU JUTSUklubova koji rade po metodu KYOKUSHINJUTSU. U skladu sajapanskom borila~kom tradicijom, razvojni put, od po~etnika do majstora,podelio sam na pet u~eni~kih KYU NIVOA, koji se obeleàvajustandardizovanim bojama pojaseva, s tim, {to sam uz svaki nivo dodao iopisne definicije koje se primenjuju u kineskoj borila~koj tradiciji.

Za svaki KYU nivo predvi|eni su precizno utvr|eni zahtevi kojiobuhvataju tri segmenta ve{tine, a to su: DEMONSTRACIJATEHNI^KOG NIVOA, DEMONSTRACIJA TAMESHIWARI TESTA IKOREKTNO POZNAVANJE TEMA IZ TEORIJE BORILA^KIHVE[TINA. TEHNI^KI NIVO - odraàva su{tinu ve{tine i mora bitibesprekoran. TAMESHIWARI test - odraàva upotrebnu vrednostve{tine i mora biti uspe{an. TEORETSKI DEO - podrazumeva usvajanjeosnovnih teoretskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tina i polaè se krozneformalni razgovor.

Organizacija i proces polaganja za nià u~eni~ka zvanja (peti,~etvrti i tre}i KYU) potpadaju pod isklju~ivu nadle`nost MAJSTORA -INSTRUKTORA, koji donosi samostalnu odluku o unapre|ivanju kandi-data na vi{i nivo. Kod procesa polaganja za vi{a u~eni~ka zvanja (drugi iprvi KYU), pored MAJSTORA - INSTRUKTORA, obavezno je prisu-stvo i jednog svedoka, tako|e majstora JU JUTSU ve{tine. Kriterijumi zaocenjivanje nivoa kandidata moraju biti maksimalno strogi i realni.

322

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA NIVO UÊNIKA POÊTNIKA

PETI KYU - @UTI POJAS

Program polaganja za PETI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKEIZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }e MAJ-STOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladao nivove{tine za navedeni KYU. Napominjem da su u~enici ovog nivoa tek“ zakora~ili u ve{tinu” i da u prakti~nom smislu, njihovo znanje nemaupotrebnu vrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za PETIKYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosnoranijih predznanja i iskustava, a u proseku moè trajati od jednog do trimeseca, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.

1) DEMONSTRACIJA TEHNIKE

Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivouPETOG KYU-a, pa treba insistirati na besprekornom prezentiranjuzadatih elemenata. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKABACANJA - NAGE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI -KYOKUSHINJUTSU

A) NAGE WAZA

- OSOTO GARI- IPPON SEOI NAGE- “ VELIKO KINESKO BACANJE”

323

(Sve tehnike bacanja izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem poslobodnom izboru i obaveznom dovr{avaju}om polugom HIJI NEOSAE).

B) OSNOVNE FORME

- PRVA OSNOVNA FORMA- DRUGA OSNOVNA FORMA- TRE]A OSNOVNA FORMA

(Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi, treba obratiti pa`njuna tehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnuvrednost demonstriranih akcija).

2) TAMESHIWARI TEST

Mada se kandidati za PETI KYU, od samog po~etka postupnouvode u usavr{avanje tehnike udaraca metodom TAMESHIWARI, naovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NE POLA@E.

3) TEORETSKI DEO

PRVA TEMA: “ BORILA^KE VE[TINE DALEKOGISTOKA SA UPOTREBOM I BEZ UPOTREBE ORU@JA”- uop{tena elementarna znanja.

324

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA NIVO MLA\EG UÊNIKA

ÊTVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS

Program polaganja za ÊTVRTI KYU sadrì demonstraciju TEH-NIKE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA, na osnovu ~ega }eMAJSTOR - INSTRUKTOR doneti odluku da li je kandidat savladaonivo ve{tine za navedeni KYU. Napominjem da u~enici ovog nivoa, uprincipu treba da su savladali osnovne elemente JU JUTSU tehnike, ma-da u prakti~nom smislu, njihovo znanje jo{ uvek nema realnu upotrebnuvrednost. Period za koji }e kandidat savladati program za ÊTVRTIKYU zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija, odnosno rani-jih predznanja i iskustava, a u proseku moè trajati od tri do {est meseci,pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri puta nedeljno.


Tehnika je jedini pokazatelj napredovanja kandidata na nivouÊTVRTOG KYU-a. Demonstrira se pojedina~no izvo|enje TEHNIKEPOLUGA - OSAE WAZA i izvo|enje OSNOVNIH FORMI - KYOKU-SHINJUTSU.

A) OSAE WAZA

- HIJI JIME SOTO WAZA- HIJI JIME UCHI WAZA- NIKAJO- UDE GARAMI

325

(Sve tehnike poluga izvode se sa obaveznim uvodnim udarcem poizboru MAJSTORA - INSTRUKTORA).

B) OSNOVNE FORME

- ÊTVRTA OSNOVNA FORMA- PETA OSNOVNA FORMA- [ESTA OSNOVNA FORMA

(Kod izvo|enja predvi|enih osnovnih formi treba obratiti pa`nju natehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i potencijalnu upotrebnuvrednost demonstriranih akcija).

2) TAMESHIWARI TEST

Mada se kandidati za ÊTVRTI KYU redovno usavr{avaju me-todom TAMESHIWARI, na ovom nivou TAMESHIWARI TEST SE NEPOLA@E.

3) TEORETSKI DEO

DRUGA TEMA: “ ISTORIJSKA GENEZA BUDOVE[TINE JU JUTSU” .TRE]A TEMA: “ JU JUTSU STILOVI I NJIHOVEOSOBENOSTI” .

326

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA NIVO NAPREDNOG UÊNIKATRE]I KYU - ZELENI POJAS

Program polaganja za TRE]I KYU sadrì demonstaciju TEHNIKEIZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornostiudaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR -INSTRUKTOR doneti odluku, da li je kandidat savladao nivo ve{tine zanavedeni KYU. Napominjem da se sa nivoom TRE]EG KYU-a zavr{avaelementarna borila~ka obuka, {to zna~i, da kandidat koji je solidnoovladao ovim nivoom, moè ra~unati na znatnu psiho-fizi~kusuperiornost u “ realnoj borbi” sa protivnikom prose~ne konstitucije, kojinije poha|ao borila~ku obuku. Za kandidate, koji se iz profesionalnihrazloga obu~avaju borila~kim ve{tinama, zaklju~no sa nivoom TRE]EGKYU-a obuka je zavr{ena, a njihovo dalje uve`bavanje treba orijentisatika odràvanju kvaliteta i efikasnosti ste~enih borila~kih sposobnosti.Period za koji }e kandidat savladati program za TRE]I KYU, zavisi odindividualnih psihofizi~kih predispozicija i moè trajati od {est meseci dogodinu dana, pod uslovom da se treninzi poha|aju najmanje tri putanedeljno.


Tehnika se demonstrira izvo|enjem OSNOVNIH FORMIKYOKUSHINJUTSU - iz borbene pozicije, gde treba obratiti pa`nju natehni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet, brzinu, èstinu i realnu upo-trebnu vrednost demonstriranih akcija.

327

- PRVA OSNOVNA FORMA- DRUGA OSNOVNA FORMA- TRE]A OSNOVNA FORMA- ÊTVRTA OSNOVNA FORMA- PETA OSNOVNA FORMA- [ESTA OSNOVNA FORMA

(Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|ene tehni~kezahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST

Program obuhvata razbijanje crepova odre|enom udarnom povr{i-nom u cilju demonstriranja razornosti osnovnih karate udaraca zastuplje-nih u metodu KYOKUSHINJUTSU. Kandidat koji je ovladao tehnikomizvo|enja JU JUTSU akcija, a na TAMESHIWARI testu pokaè slabrezultat, ne moè biti promovisan u nivo TRE]EG KYU-a. Podse}am, dase od kandidata na nivou TRE]EG KYU-a o~ekuje znatna superiornost u“ realnoj borbi” sa neobu~enim protivnikom (laikom), a osnova tesuperiornosti, velikim delom leì u natprose~noj razornosti udaraca, {to sesti~e i proverava praktikovanjem TAMESHIWARI-a.

A) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMAKOJE DR@I PARTNER

- SHUTO GAMMEN UCHI (DESNOM RUKOM)- SHUTO GEDAN ATE (LEVOM RUKOM)- SHOTEI JODAN TSUKI (LEVOM I DESNOM RUKOM)- MAVASHI HIJI JODAN ATE (DESNOM RUKOM)- USHIKO HIJI CHUDAN ATE (LEVOM RUKOM)- HIZA CHUDAN (LEVIM I DESNIM KOLENOM)

328

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drìpartner, lomi se samo po jedan crep - zadatom udarnom povr{inom).

B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMAPOSTAVLJENIM SA ^VRSTIM OSLONCEM

- SHUTO (DESNOM RUKOM)- TETTSUI (LEVOM RUKOM)- HIJI OROSHI UCHI (LEVOM I DESNOM RUKOM)- KAKATO FUMIKOMI GERI (DESNOM NOGOM)

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji supostavljeni sa ~vrstim osloncem, lome se po ~etiri crepa - zadatomudarnom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO

ÊTVRTA TEMA: “ JU JUTSU METOD KYOKUSHIN-JUTSU” - uop{teni prikaz.

PETA TEMA: “ ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTIUPOTREBE VE[TINE KYOKUSHINJUTSU U USLO-VIMA REALNE BORBE” .

329

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA NIVO STARIJEG UÊNIKADRUGI KYU - PLAVI POJAS

Program polaganja za DRUGI KYU sadrì demonstraciju TEHNI-KE IZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razor-nosti udaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJ-STOR - INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li jekandidat savladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odlu-ka ne bude jednoglasna, kandidatu }e se pruìti prilika da ponovi spornikrug polaganja. Napominjem da se od kandidata na nivou DRUGOGKYU-a o~ekuje da je poprimio sve psihofizi~ke osobine JU JUTSU borcai sposobnosti da tehni~ki ispravnom, razornom akcijom, u svim uslovimapotvrdi spremnost na nivou najvi{eg u~eni~kog zvanja. Period za koji }ekandidat savladati program za DRUGI KYU, zavisi od individualnihpsiho-fizi~kih predispozicija i u proseku moè trajati od jedne do dvegodine.


A) OSNOVNE FORME

Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMIKYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, izborbene pozicije koja, na zahtev MAJSTORA - INSTRUKTORA, moèbiti takti~ki prihva}ena ili nametnuta.

330

B) SLO@ENE FORME

Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, de-monstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na te-hni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme uformu, kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. ZaDRUGI KYU - polaù se:

- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI

(Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|enetehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST

TAMESHIWARI TEST mora biti besprekoran. Na nivou DRU-GOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrira razor-nost svih predvi|enih udaraca i desnom i levom udarnom povr{inom.


- MAE ATAMI TSUKI- SHUTO GAMMEN UCHI- SHUTO GEDAN ATE- SHOTEI JODAN TSUKI- MAVASHI HIJI JODAN ATE- USHIRO HIJI CHUDAN ATE- USHIRO HIJI JODAN ATE- HIZA CHUDAN

331

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drìpartner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom).


- SHUTO- TETTSUI- HIJI OROSHI UCHI- KAKATO FUMIKOMI GERI

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji supostavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po {est crepova svakom udar-nom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO

[ESTA TEMA: “ ANATOMIJA SA POSEBNIMOSVRTOM NA VITALNE TA^KE ÔVEÎJEG TELA IEFEKTIMA NAPADA NA POJEDINE VITALNETA^KE” .

SEDMA TEMA: “ OSNOVI PRVE POMO]I I REANI-MACIJE” .

332

PROGRAM OBUKE I POLAGANJAZA NIVO KANDIDATA

ZA MAJSTORSKO ZVANJEPRVI KYU - BRAON POJAS

Program polaganja za PRVI KYU sadrì demonstraciju TEHNIKEIZVO\ENJA ZADATIH JU JUTSU AKCIJA i demonstraciju razornostiudaraca na TAMESHIWARI TESTU, na osnovu ~ega }e MAJSTOR -INSTRUKTOR i MAJSTOR - SVEDOK doneti odluku, da li je kandidatsavladao nivo ve{tine za navedeni KYU. Ukoliko njihova odluka ne budejednoglasna, kandidatu }e se pruìti prilika da ponovi sporni elementpolaganja. PRVI KYU JE PRELAZNI NIVO NA KOME SE ZA-VR[AVA “ PUT UÊNIKA” , A KANDIDAT KOJI JE SOLIDNOOVLADAO OVIM NIVOOM DEFINITIVNO STUPA NA “ PUTMAJSTORSTVA” . Napominjem da se od kandidata na nivou PRVOGKYU-a o~ekuje da je ovladao tehni~kim i borbenim finesama metodaKYOKUSHINJUTSU i stekao sposobnost da u svim uslovima potvrdikvalitet KANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE. Period za koji }ekandidat savladati program za PRVI KYU, zavisi od individualnih psiho-fizi~kih predispozicija i u proseku traje oko dve godine.


A) OSNOVNE FORME

Od kandidata se o~ekuje da SVIH [EST OSNOVNIH FORMIKYOKUSHINJUTSU demonstrira tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, izborbene pozicije koja na zahtev majstora-instruktora moè biti takti~kiprihva}ena ili takti~ki nametnuta.

333

B) SLO@ENE FORME

Tehnika izvo|enja SLO@ENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU de-monstrira se iz zate~ene borbene pozicije. Tu treba obratiti pa`nju na teh-ni~ki perfekcionizam, ritam, kontinuitet i brzinu prelaza iz forme u formu,kao i na realnu upotrebnu vrednost demonstriranih akcija. Za PRVI KYUpolaè se:

- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI

(Napomena: Ukoliko kandidat nije u stanju da ispuni predvi|enetehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pre}i u drugi krug polaganja).

2) TAMESHIWARI TEST

TAMESHIWARI TEST mora se odraditi savr{eno. Na nivouPRVOG KYU-a od kandidata se o~ekuje da je u stanju da demonstrirarazornost svih predvi|enih udaraca i desnim i levim udarnim povr{inama.



334

(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drìpartner, lome se po dva crepa svakom udarnom povr{inom).



(Napomena: Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji supostavljeni sa ~vrstim osloncem, lomi se po osam crepova svakom udar-nom povr{inom).

3) TEORETSKI DEO

OSMA TEMA: “ TAKTIKA UPOTREBE VE[TINEKYOKUSHINJUTSU U REALNIM BORBENIM USLOVI-MA” .

OSMO POGLAVLJE

PROGRAM POLAGANJAMAJSTORSKOG ISPITA

BUDO VE[TINE JU JUTSUPO METODU KYOKUSHINJUTSU

MAJSTORSTVO KYOKUSHINJUTSU

“ Majstorstvo je postignuto onda- kada se niti gre{i niti okleva.”

NIÊ

Sticanjem majstorskog zvanja u borila~kim ve{tinama, kandidat sesvrstava u posebnu kategoriju ljudi, od kojih se apriorno o~ekuju visokieti~ki kriterijumi, sposobnost racionalnog pona{anja u ekstremnimsituacijama i mogu}nost mudrog i efikasnog suprotstavljanja nasilju.Prakti~no, u skladu sa defanzivnim karakterom BUDO ve{tine JU JU-TSU, MAJSTOR PRVOG DANA mora biti maksimalno osposobljen zaadekvatno samoodbrambeno reagovanje u borbi protiv neobu~enog inenaoruànog protivnika. Prema drevnim borila~kim principima, on morabiti prosvetljena osoba, izbalansirane li~nosti i razvijene samokontrole, sasavr{eno izgra|enim ose}ajem za pravi momenat akcije ili mirovanja.Mora biti svestan svojih kvaliteta i svojih slabosti, i znati kako da ihdovede u harmoniju sa li~no{}u protivnika da bi ostvario svoj cilj. Pola-ganje MAJSTORSKOG ISPITA moè se omogu}iti samo kandidatima~ije psiholo{ke i fizi~ke karakteristike garantuju navedene kvalitete.

Komisija pred kojom se polaè MAJSTORSKI ISPIT sastavlja sepojedina~no za svaki konkretan slu~aj i mora imati PET ^LANOVA:MAJSTOR - INSTRUKTOR BUDO ve{tine JU JUTSU sa minimalnimmajstorskim rangom TRE]EG DANA, dva MAJSTORA - SVEDOKAsledbenika stila KYOKUSHINJUTSU i dva MAJSTORA BORILA^KIHVE[TINA predstavnika drugih borila~kih pravaca. Odluka komisijemora biti jednoglasna i donosi se za svaki krug polaganja posebno.

337

Ispit se polaè individualno iz ~etiri dela: TEHNI^KI DEO, TA-MESHIWARI TEST, BORBENI DEO i TEORETSKI DEO. TEHNI^KIDEO - odraàva su{tinu ve{tine i mora biti besprekoran. TAMESHI-WARI TEST - odraàva upotrebnu vrednost ve{tine i mora biti uspe{an.BORBENI DEO - konkretno odraàva samoodbrambenu spremnost isposobnost kandidata, i mora biti korektan. TEORETSKI DEO -podrazumeva usvajanje filozofskih znanja iz oblasti borila~kih ve{tinaDalekog Istoka i polaè se kroz neformalni razgovor sa komisijom.

1) TEHNI^KI DEO MAJSTORSKOG ISPITA

U okviru tehni~kog dela MAJSTORSKOG ISPITA od kandidata seo~ekuje da tehni~ki savr{eno, brzo i rutinirano, demonstrira izvo|enjeSVIH [EST GRUPA SLOŽENIH FORMI KYOKUSHINJUTSU. Svakapojedina~na varijacija izvodi se sa takti~kim prihvatanjem ili nametanjemborbene pozicije, po slobodnom izboru kandidata. Asistente na kojima sedemonstriraju forme bira majstor-instruktor i moè ih zameniti poslesvake grupe izvedenih formi. Ukoliko kandidat nije u stanju da ispunipredvi|ene tehni~ke zahteve u svim detaljima, ne moè pro}i u drugi krugpolaganja.

2) MAJSTORSKI TAMESHIWARI TEST

Od kandidata se o~ekuje da savr{eno odradi MAJSTORSKITAMESHIWARI TEST uz vrhunsko demonstriranje razornostipredvi|enih udaraca svim udarnim povr{inama. U slu~aju neuspe{noizvedenog udarca, svaki pojedina~ni test se moè ponoviti najvi{e jo{ dvaputa, pa ako i tada rezultat bude bio negativan, polaganjeMAJSTORSKOG ISPITA treba prekinuti.

338



Prilikom testiranja udaraca na crepovima koje drì partner, lome sepo tri crepa svakom udarnom povr{inom. Asistente bira kandidat i moèih zameniti po èlji.

B) TESTIRANJE UDARACA NA CREPOVIMAPOSTAVLJENIM SA DVOSTRUKIM ^VRSTIM OSLONCEM


Prilikom testiranja udaraca na crepovima koji su postavljeni sadvostrukim ~vrstim osloncem, lomi se po deset crepova svakom udarnompovr{inom. Crepove postavljaju asistenti koje izabere kandidat.

339

3) BORBENI DEO MAJSTORSKOG ISPITA

Kandidat koji polaè MAJSTORSKI ISPIT mora da odradi ÊTIRIBORBE po pravilima SLOBODNIH FORMI KYOKUSHINJUTSU, saprotivnicima koje odabere majstor-instruktor. Svaka borba moè trajatimaksimalno deset minuta, pa ako rezultat bude bio nere{en, ra~una}e seda je pobedio kandidat - UKE. Da bi poloìo ovaj deo MAJSTORSKOGISPITA, kandidat mora pobediti u sve ~etiri borbe.

4) TEORETSKI DEO MAJSTORSKOG ISPITA

U ovom, zavr{nom delu MAJSTORSKOG ISPITA, kroz neforma-lan razgovor sa ~lanovima komisije, kandidat mora pokazati korektan ni-vo poznavanja filozofije na kojoj se zasniva teorija borila~kih ve{tinaDalekog istoka, po slede}im TEMAMA:

- “ FILOZOFIJA ZEN BUDIZMA” - (sa posebnim osvrtomna istorijat, osnovni koncept, tehnike disanja, koncentracije imeditacije)..- “ OSNOVI TAOISTI^KE I KONFUÎJANSKE FILOZO-FIJE” - (sa posebnim osvrtom na teoretski koncept Îenergije i principe YIN i YANG).

340

ZAVR[NA NAPOMENA

Period za koji }e kandidat pre}i put od po~etnika do majstora zavisiod individualnih psiholo{kih i fizi~kih predispozicija i moè trajati od dvedo ~etiri godine. Me|utim to nije pravilo. Talentovani kandidati sa even-tualnim prethodnim borila~kim iskustvima i predznanjima, mogumajstorirati i pre tog roka. Isto tako, kandidati sa lo{ijim predispozicija-ma, uz kontinuirano, marljivo i istrajno usavr{avanje ve{tine, kad-tad }edosegnuti nivo majstorstva.

U skladu sa japanskom borila~kom tradicijom, majstorski nivo seobeleàva crnim pojasom, a po tradiciji samoodbrambene ve{tine AIKIJU JUTSU, koju sam uzeo kao uzor, majstori KYOKUSHINJUTSU ima-ju pravo da nose crne hakame, kao odraz statusnog simbola.

POSEBNO NAPOMINJEM DA SE SA MAJSTORSTVOM PR-VOG DANA, ZAVR[AVA OSNOVNI SAMOODBRAMBENI PROG-RAM KYOKUSHINJUTSU I DA PRAVO IZUÂVANJE VE[TINETEK TREBA DA ZAPO^NE, UVO\ENJEM U ZNATNO SLO@ENIJEPROGRAME OBUKE PREDVI\ENE ZA VISOKE NIVOEMAJSTORSTVA.53

341

POGOVOR KINESKOG RECENZENTA

Veliko mi je zadovoljstvo {to mogu da konstatujem da je uvaènimajstor Filipovi}, koji je u kineskim borila~kim krugovima poznatiji podSHAOLIN-skim imenom Liu Guangpo, svojim metodolo{kim pristupomu samoodbrambenim borila~kim ve{tinama, u~inio zna~ajan korak naplanu vra}anja ve{tine izvornim kineskim principima. U njegovom spojuspecifi~nih evropskih iskustava, pojednostavljenih japanskih tehni~kihre{enja i temeljnih u~enja kineske borila~ke tradicije, uspostavljen jeinteresantan metod koji znatno unapre|uje razvoj modernih samoodbram-benih ve{tina u naj{irem smislu.

Posebno mi je drago {to pred sobom imam knjigu jednog evropskogautora, koji je prvi put u literaturi ove vrste, detaljno razjasnio zna~aj ipresudnu ulogu kineske borila~ke tradicije na razvoj samoodbrambenihborila~kih ve{tina u celom svetu.

Manastir SHAOLIN LIU HAICHAO20. februar 1999. godine DIREKTOR MANASTIRSKOG INSTITUTA

ZA IZUÂVANJE BORILA^KIH VE[TINA

343

DODATNA OBJA[NJENJA

1 - BUDO - Japanski termin koji uop{tenoobuhvata sve ratni~ke - borila~ke ve{tine(BU-ratno, DO-put). Vidi: BU JUTSU (fusnota br. 20).

2 - TAOIZAM – Drevni kineski filozofski pravac. Zasnivase na u~enju o PUTU ISTINE – TAO – koji predstavljasuštinu spoznaje univerzuma. Smatra se da je pomenutifilozofski pravac utemeljio kineski mudrac LAO TZE(Lao Ce) u VII veku p.n.e. (Za širu informaciju vidi - D.M. Filipovi}: “ Vudang Šan – sveta gora taoizma ” /Beograd 2007. godine).

3 - TAO TE \ING - “ Knjiga mudrosti i vrline” , osnovnodelo TAOIZMA. Pripisuje se velikom kineskommudracu LAO TZE-u. Vidi: TAOIZAM (fusnota br. 2).

4 - Kod navo|enja japanskih i kineskih termina, koristi}ume|unarodnu transkripciju izgovora, s tim, {to }uprilikom prve pojave odre|enog termina nazna~iti uzagradi kako se izgovara na srpskom jeziku.

5 - LAI^KI NAPAD - Osnovni JU JUTSU konceptrazra|uje odbranu od neobu~enog protivnika - “ laika” -sa ciljem da se ve{tina suprotstavi sirovoj snazi. Sistemodbrane od obu~enog napada~a, gde se ve{tinasuprotstavlja ve{tini - izu~ava se na vi{im nivoima JUJUTSU majstorstva.

6 - MORIHEI UESHIBA - Morihej Ue{iba (1883-1969),jedan od najve}ih JU JUTSU majstora, tvorac borila~keve{tine AIKIDO.

7 - UME]E MIRA - Termin koji Morihej Ue{iba koristi zasve borila~ke ve{tine koje se zasnivaju na “ nenasilnomizbegavanju protivni~kih napada” .

8 - POLUGA - Borila~ki zahvat koji se tehni~ki realizujekao istezanje ili uvrtanje zglobova na telu (rukama ilinogama) protivnika, preko anatomske granicepokretljivosti, odnosno, u suprotnom pravcu od

345

anatomske konstrukcije zglobova.9 - JIN i JANG - (YIN - YANG) - U tradicionalnoj kineskoj

filozofiji defini{e princip dualiteta, suprotnosti koje seme|usobno smenjuju i dopunjavaju (ènski princip-mu{ki princip, tama-svetlost, hladno-toplo, itd.).

10 -BUDIZAM - Filozofski pravac koji je u VI veku prena{e ere uspostavio indijski sveti mudrac SidhartaGauthama (oko 553-483 p.n.e.), severnoindijski kraljkoji je abdicirao da bi postao sve{tenik-prosjak ipropovednik. Na osnovu vlastitih misti~kih iskustava,razradio je filozofski, mentalni i prakti~no-delatnisistem, koji je dobio ime po njegovom sve{teni~komimenu - BUDDHA (BUDA - prosvetljeni, probu|eni) ido danas predstavlja jedan od najrasprostranjenijihdalekoisto~nih filozofsko-religijskih pravaca. BUDINAfilozofija se bavi razre{avanjem problema - patnje ispasenja - po osnovnom konceptu: “ @ivot je patnja auzroci te patnje su strasti i èlja za ìvotom. Osloboditise èlje i strasti zna~i osloboditi se patnji. To je put kanirvani - stanju ve~nog blaènog mira” .

11 - SAQYAMUNI - ([akjamuni) - “ Utihnuli mudrac izplemena [akja” , filozofsko ime Sidharta GauthamaBuddha-e. Vidi: BUDIZAM (fusnota br. 10).

12 - KONFUÎJANIZAM - Drevni kineski filozofski pravackoji je u VI veku pre na{e ere osnovao kineski mudracKonfu~ije (KUNG FU CE , 551-479 p.n.e.). Zasniva sena u~enju o vrlini, moralu, prirodi i dru{tvenomustrojstvu.

13 - CHÁN BUDIZAM - (ÂN BUDIZAM) - Kineska{kola BUDIZMA koja svoje u~enje bazira na meditaciji,sa ciljem, da navede sledbenika da postigne prosvetljenjeputem ve`banja mentalne usredsre|enosti. (Za širuinformaciju vidi - D. M. Filipovi}: Budisti~ki manastir[aolinsu / Beograd 2002. godine).

14 - BUDINSTVO - BUDASTVO - Samospoznaja. Po~etnafaza bu|enja - stupanje na pravi put ka potpunomprosvetljenju - BUDDHA.

15 - INTUITIVNOST - Nadintelektualna spoznaja (sanskrit -

346

prajna). Istinska mudrost iznad intelekta ikonvencionalne istine. Mo} funkcionisanja prosvetlje-nog uma.

16 - CH´ I - (Î) - Vitalna energija koja kruì telom svih bi}ai deo je sveukupne univerzalne energije.

17 - HAIKU - Oblik klasi~ne japanske poezije od tri stiha,~iji je cilj da do~ara trenutni doìvljaj ili trenutnomentalno stanje pesnika u odnosu na temu kojoj jeposve}ena. Nastala pod uticajem ZEN filozofije.

18 - SUMIYE - (SUMIJE) - Vrsta klasi~nog japanskogslikarstva, ~etkicom i tu{em na pirin~anoj hartiji, jednimnadahnutim potezom, sa ciljem do~aravanja trenutneimpresije slikara. Nastalo pod uticajem kaligrafije i ZENfilozofije.

19 - [INTOIZAM - Originalna japanska religija, nastala izstarih paganskih verovanja u transcendentalnu, bezli~nui natprirodnu mo} duha - boànstva KAMI. Obuhvataveliki broj boànstava: neba, zemlje, prirodnih sila ipojava, porodi~nih predaka, mo}nih i uticajnih ljudi izpro{losti i dr.

20 - BU JUTSU - Stari japanski termin koji uop{tenoobuhvata sve ratni~ke ve{tine (BU-ratno, JUTSU-ve{tina). Kasnije zamenjen terminom BUDO. Vidi:BUDO (fusnota br. 1).

21 - GEMPEI RAT - Rat koji je vo|en izme|u feudalnihporodica TAIRA i MINAMOTO, po~etkom XII veka,spada me|u najzna~ajnije doga|aje u japanskojnacionalnoj istoriji. Tragi~na sudbina ~lanova ovihporodica pojavljuje se kao naj~e{}i motiv japanskesrednjovekovne knjièvnosti i umetnosti.

22 - D. T. SUZUKI - Daisetz Teitaro Suzuki (1870-1966.),najpoznatiji japanski filozof, psiholog i teoreti~ar ZEN -BUDIZMA modernog doba.

23 - Do XII veka, samuraji su kod izu~avanja borila~kihve{tina - BU JUTSU - favorizovali isklju~ivo ve{tine saupotrebom oru`ja. Od ve{tina bez upotrebe oru`ja,

347

praktikovano je samo “ rvanje u oklopu”(KOGUSOKU), kao sekundarna - neobavezna discipli-na.

24 - Istorijski doga|aji vezani za smrt [ingen Takede,posluìli su kao inspiracija velikom japanskom reìseruAkiru Kurosavi za snimanje kultnog filma“ KAGEMU[A - SENKA RATNIKA” .

25 - KI - Japanski naziv za vitalnu CH´ I energiju. Vidi:CH´ I (fusnota br. 16).

26 - KATA - Osnovna formalno tehni~ka ve`ba u borila~kimve{tinama, odnosno, skup ofanzivnih i defanzivnihtehnika koje se izvode po ta~no utvr|enom redosledu,kao borba sa zami{ljenim protivnikom. Formalne katavežbe se tako|e mogu usavršavati i kroz partnerski radpo specifi~nom konceptu KATA KUMITE. Vidi KATAKUMITE (fusnota br. 43).

27 - KI-AI - Trenutno i usmereno osloba|anje vitalne KIenergije, kao proces objedinjenog fizi~kog i mentalnogdelovanja prema protivniku.

28 - MOMENAT AKCIJE - Psiho-motorna sposobnost kojapodrazumeva spontano izvo|enje najadekvatnijihpokreta u najadekvatnijem trenutku. Odraàva su{tinuvirtuoznosti u svim psihomotornim ve{tinama,sportovima, umetnostima i dr. Sti~e se stalnimuve`bavanjem i usavr{avanjem, a u izuzetno retkimslu~ajevima pojavljuje se kao uro|eni talenat.

29 - TAKAMORI SAIGO - (1827-1877), vo|a ustanikaprotiv “ Mei|i reìma” 1877. godine. Ustanak je propaozbog lo{e organizacije i slabog odziva naroda, pa jeSaigo, posle poraza 24. 11. 1877. godine, izvr{io ritualnosamoubistvo. Posle smrti, postao je jedan od najve}ihjapanskih junaka, a njegov kip u Kago{imi danas jesvetili{te japanskog nacionalisti~kog duha. Njegovistorijski lik posluìo je kao inspiracija za snimanjepoznatog holivudskig filma “ Poslednji samuraj” .

30 - OMOTO KYO - Verska sekta nastala u drugoj polovini

348

XIX veka u Japanu. Spada u grupu takozvanih “ novihreligija” kao me{avina neo{intoisti~kog misticizma ihri{}anstva. Osnovno u~enje ove sekte bazira se na idejisveop{te ljubavi me|u ljudima i uspostavljanju mira iblagostanja u celom svetu. Smatra se da je sektu osnovaojapanski mistik Saburo Deguchi, dok se zasluga zapopularizaciju i {irenje ideja sekte pripisuje velikommajstoru borila~kih ve{tina Morihei Ueshiba-i. Vidi:MORIHEI UESHIBA (fusnota br. 6).

31 - Prema kazivanju Takeda Tokimune-a, Ueshiba je1941./1942. godine, bio predava~ na obave{tajnojakademiji japanske carske armije “ RIKUGUNNAKANO GAKKO” , pa njegovo me{anje u unutra{njepoliti~ke doga|aje u Japanu nije moglo biti tolerisano.

32 - KINESKA KOSMOLO[KA [KOLA - taoizam ineotaoizam, kao i kasnije neokonfu~ijanizam, bazirajusvoja u~enja na JIN-JANG konceptu, odnosnokosmolo{koj teoriji vasione kao ure|ene celine i op{tihzakona koji vladaju u vasioni. U filozofskom smislu to jedeo metafizike koji raspravlja o ideji sveta kaocelokupnosti svih pojava u prostoru i vremenu. (Za širuinformaciju vidi - D. M. Filipovi}: “ Vudang Šan –sveta gora taoizma” / Beograd 2007. godine).

33 - RUKOPA[NI BOJ - “ borba prsa u prsa” .34 - SAMBO - Naziv ve{tine izveden od ruske skra}enice za

“ samoodbranu bez oru`ja” .35 - Budisti~ka pagoda kod “ Cvetkove pijace” uni{tena je

prilikom nacisti~kog bombardovanja Beograda 06. 04.1941. godine.

36 - “ USPORENA BORILA^KA GIMNASTIKA” -Najverovatnije da se radi o drevnoj kineskoj borila~kojve{tini TAI CH´ I CHUAN.

37 - OZN-a i KNOJ - “ Odeljenje za{tite naroda” i “ Korpusnarodne odbrane Jugoslavije” , institucije formirane predkraj II svetskog rata, iz kojih je kasnije nastao modernipolicijsko-bezbednosni sistem Jugoslavije.

38 - BORBENA KONDICIJA - Specifi~an oblik psiho-fizi~ke kondicije, karakteristi~an isklju~ivo za borila~ke

349

ve{tine.39 - KYOKUSHINKAI KARATE - Jedan od najpoznatijih

karate stilova u svetu, karakteristi~an po brutalnimpravilima borbe sa punim kontaktom bez za{titneopreme. U tehni~kom smislu predstavlja me{avinukoreanskih i klasi~nih japanskih stilova. Osnovao ga jeveliki japanski majstor Masutatsu Oyama, po~etkompedesetih godina XX veka.

40 - TAMESHIWARI - Metod oja~avanja udarnih povr{ina irazvijanja razornosti karate udaraca, sistematskimuve`bavanjem razbijanja ~vrstih i krtih predmeta (daske,cigle, crepovi, led i dr.).

41 - MASUTATSU OYAMA - (1923-1994) jedan odnajve}ih japanskih karate majstora, osniva~ KYOKU-SHINKAI KARATE stila. Vidi: KYOKUSHINKAIKARATE (fusnota br. 39).

42 - KOBUDO - Op{ti naziv za japanske ve{tine upotrebekratkih - sekundarnih oru`ja (no`, palica, lanac),odnosno specifi~nih oru|a (tonfa, nun~aku, i dr.).

43 - KATA KUMITE - Tehni~ko uve`bavanje borbe sapartnerom, kroz izvo|enje ofanzivnih i defanzivnihtehnika po ta~no utvr|enom redosledu, gde svaki odpartnera ima unapred precizno utvr|ene takti~ko-tehni~ke zadatke.

44 - SUN TZU - (SUN CU) - Kineski filozof i ratni teoreti~ariz perioda pre na{e ere, najve}i teoreti~ar ratne doktrinesvih vremena, postavio je temelje u~enja vojne strategijei taktike.

45 - MIYAMOTO MUSASHI - (1584-1645) najpoznatijisamuraj u japanskoj istoriji. Prona{ao i usavr{io posebnutehniku upotrebe japanskog ma~a. Tako|e je dao i velikidoprinos unapre|enju teorije borila~kih ve{tina DalekogIstoka. Upotrebnu vrednost svojih teoretskih i prakti~nihpostavki proverio je i potvrdio u vi{e od {ezdesetdvoboja.

46 - HIDETAKA NISHIYAMA - Jedan od najpoznatijih

350

japanskih karate majstora SHOTO KAN karate stila.47 - LIU BAO SHAN - Veliki majstor manastira SHAOLIN,

osniva~ MANASTIRSKOG INSTITUTA ZAIZUÂVANJE BORILA^KIH VE[TINA.

48 - KUMI UCHI - Pozicija bliske borbe - “ prsa u prsa” .49 - OSNOVNIM PROGRAMOM KYOKUSHINJUTSU,

predvi|eno je da kandidati obavezno pohadjajuspecijalizovani kurs “ prve pomo}i” .

50 - VOJISLAV Dr BILBIJA - Jedan od pionira jugosloven-skog karatea, zasluàn za uvo|enje i razvoj “ tvrdih”karate {kola. Spada u prvu generaciju WADO-RYUmajstora u Evropi. Kasnije se preorijentisao naKYOKUSHINKAI karate stil i postao prvi majstor ovogpravca u na{oj zemlji.

51 - [OK - U teoriji borila~kih ve{tina ovaj pojam ozna~avaiznenadan potres i te{ki poreme}aj u nervnom sistemu ikrvotoku. [okirani se nalazi u stanju smanjenesposobnosti ìvotnih funkcija, krvotoka i disanja. Krajnjistadijumi te{kog {oka su nesvest i smrt, {to zavisi odvitalnog centra u koji je udarac upu}en.

52 - MAKIVARA - Specifi~na japanska naprava od drvetapredvi|ena za uve`bavanje udaraca i ja~anje udarnihpovr{ina - doslovno “ drvo za udaranje” .

53 - Za širu informaciju vidi – D. M. Filipovi}: Specijalneforme samoodbrane / Beograd 2007. godine.

351

B I B L I O G R A F I J A

1. - Kazuzo Okakura - KNJIGA O ÂJU - GZH - Zagreb -1983.

2. - Morihei Ueshiba - UME]E MIRA - Global book - NoviSad - 1995.

3. - Zbornik radova Instituta za stare kineske borila~keve{tine - Peking - 1969. - kineski tekst

4. - SHAOLIN KUNGFU (manastirsko izdanje na kine-skom i engleskom jeziku) - SHAOLIN - 1998.

5. - Liu Haichao - SHAOLIN KUNGFU TRADITIONALFORMS (izdanje na kineskom i engleskom jeziku) -Henan scientific and technical publishing house - 1993.

6. - Fung Ju Lan - ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE -NOLIT - Beograd - 1997.

7. - Norman Mekenzi - TAJNA DRU[TVA - IRO “ Novaknjiga” - Beograd - 1990.

8. - R. H. P. Mason and J. G. Caiger - A HISTORY OFJAPAN - Tokyo - 1973.

9. - D. T. Suzuki - ZEN I SAMURAJI - IP “ Svetovi” - NoviSad - 1992.

10. - Toshishiro Obata - SAMURAI AIKIJUTSU - Dragonbooks - USA- 1990.

11. - Inazo Nitobe - BU[IDO - B. Stani} - Beograd - 1984.12. - Dejan Razi} - ZEN - “ De~je novine” - Gornji Milanovac

- 1985.13. - D. T. Suzuki - ZEN - “ PANPUBLIK” - Beograd - 1988.14. - Takeda Tokimune - INTERVJUI - (baza podataka

INTERNET)15. - Hancock - Higashi - THE COMPLETE KANO JIUJITSU

- Bover books - USA - 1979.

353

16. - KODOKAN INSTITUT TOKYO - ARHIV (pristuppreko INTERNET-a)

17. - RUKOPA[NI BOJ - PRIRU^NIK ZA KOZAKEINSTRUKTORE (prevod - skripta SCRA - Beograd -1996.)

18. - A. A. Haralampiev - SISTEM SAMBO Moskva -1990.19. - M. Gavrilovi} - ISPISI IZ PARISKIH ARHIVA

(Gra|a za istoriju I srpskog ustanka) Beograd - 1904.20. - J. Erdeljanovi} i M. Filipovi} - UPUTSTVA ZA ISPITI-

VANJE NARODNOG @IVOTA, OBIÂJA IOSOBINA U JUŽNOJ SRBIJI - Srpsko nau~nodru{tvo - 1938.

21. - SPOMENICA SEDAMDESETOGODI[NJICE VOJ-NE AKADEMIJE 1850 - 1925 - Beograd 1925.

22. - Milenko Arsovi} - VITE[KE IGRE I SPORTOVI -Beograd - 1911.

23. - Branko Halhold - HRONIKA ZEMUNSKOGSPORTA - “ ALTERA” - Beograd - 1989.

24. - SAMOODBRANA - Glavna uprava milicije - MUPFNRJ - Beograd - 1951.

25. - SUN TZU - UME]E RATOVANJA - “ Global book” -Novi Sad - 1995.

26. - Mijamoto Musa{i - PET KRUGOVA - “ De~je novine”Gornji Milanovac - 1988.

27. - Prof. Dr. Petar Bokun - AGRESIJA KAO PSIHOPA-TOLO[KI FENOMEN SOCIJALNOG @IVLJENJA(radovi i predavanja)

28. - Prof. Dr. Ljubisav Ne{i} - KRIVI^NO PRAVO -Beograd 1995.

29. - Nikola Srzenti} i Prof. Dr. Ljubi{a Lazarevi} - KO-MENTAR KRIVI^NOG ZAKONA SAVEZNE RE-PUBLIKE JUGOSLAVIJE - “ Savremena admini-stracija” - Beograd - 1995.

30. - Kazuzo Kudo - JUDO - TEHNIKA BACANJA - “ Mla-dost” - Zagreb - 1976.

354

31. - Konstantin Momirovi} - JUDO I JU JITSU - 1958.32. - Gozo Shioda - AIKIDO - “ Mladost” - Zagreb - 1977.33. - Ljubomir Vra~arevi} - REALNI AIKIDO - SCRA -

Beograd 1996.34. - Masutatsu Oyama - THIS IS KARATE - Tokyo - 1975.35. - M. Nakayama - DYNAMIC KARATE - Tokyo - 1975.36. - Dragan Filipovi} - PROGRAM OBUKE I

POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYU ZVANJA UKYOKUSHINKAI KARATE STILU - Beograd - 1997.

355

S A D R @ A J

- PREDGOVORDRUGOM IZDANJU ......................................................5- PREDGOVOR PRVOM IZDANJU .........................................................6

- PRVO POGLAVLJE.................................................................................9

- UVOD.........................................................................................................9- JU JUTSU - POJAM I DEFINICIJA......................................................11- ISTORIJA SAMOODBRAMBENE VE[TINE JU JUTSU...............14- PRVA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..............................15- SHUAI JAO..............................................................................................15- DRUGA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU..........................18- SHAOLIN CHIN NA...............................................................................18- TRE]A FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU...........................26- DAITO RYU AIKI JU JUTSU................................................................26- ÊTVRTA FAZA ISTORIJSKE GENEZE JU JUTSU......................46- MODERNI JU JUTSU PRAVCI.............................................................46- KODO KAN JU JUTSU...........................................................................49- AIKI JU JUTSU........................................................................................62- RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINEJU JUTSU U ZAPADNOM SVETU.......................................................80- RAZVOJ SAMOODBRAMBENE VE[TINEJU JUTSU U SRBIJI ................................................................................87

- DRUGO POGLAVLJE............................................................................93

- KYOKUSHINJUTSU - TEORETSKI KONCEPT...............................93- SMISAO I SU[TINA KYOKUSHINJUTSU.........................................95

357

- METOD UVE@BAVANJA.....................................................................99- TAKTI^KI I PSIHOLO[KI ASPEKTI “ REALNE BORBE” ..........102

- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SITUACIJE.................................103- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE PROTIVNIKA............................104

- MOTIVI I NAMERE NAPADAÂ................................................106- MENTALNO STANJE NAPADAÂ............................................106- FIZI^KA KONSTITUCIJA NAPADAÂ....................................108

- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE SOPSTVENIH

MOGU]NOSTI (PSIHOLO[KA PRIPREMA ZA BORBU).......109- TAKTI^KOUVO\ENJE UBORBU.................................................114

- UPLA[ITI PROTIVNIKA................................................................115- NALJUTITI PROTIVNIKA.............................................................115- UMIRITI (“ USPAVATI” ) PROTIVNIKA....................................116- ZAVARATI PROTIVNIKA............................................................117- IZNENADITI PROTIVNIKA..........................................................118

- TAKTIKA NEPOSREDNE PRIMENE

SAMOODBRAMBENE TEHNIKE...................................................119- TAKTI^KO SAGLEDAVANJE REZULTATA

“ REALNE BORBE” ...........................................................................121- ETI^KI I KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKTI UPOTREBEVE[TINE KYOKUSHINJUTSU U “ REALNOJ BORBI” ..............126

- ETI^KI ASPEKT.................................................................................126- KRIVI^NO-PRAVNI ASPEKT.........................................................131

- NAMENA METODA KYOKUSHINJUTSU.....................................135

- TRE]E POGLAVLJE............................................................................139

- KYOKUSHINJUTSU OSNOVNE FORME.......................................141- PRVA OSNOVNA FORMA...............................................................142- DRUGA OSNOVNA FORMA...........................................................146- TRE]AOSNOVNA FORMA.............................................................150- ÊTVRTA OSNOVNA FORMA.......................................................154- PETA OSNOVNA FORMA................................................................158- [ESTA OSNOVNA FORMA.............................................................161

358

- ÊTVRTO POGLAVLJE.....................................................................167

- KYOKUSHINJUTSU SLO@ENE FORME.........................................169- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI...................................................171

- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PRVAVARIJACIJA............................................................................172- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

DRUGA VARIJACIJA........................................................................174- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]A VARIJACIJA.........................................................................176- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA....................................................................178- PRVA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETAVARIJACIJA.............................................................................180- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI...............................................183

- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI-

PRVA VARIJACIJA..................................................................... ......184- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI-

DRUGA VARIJACIJA.................................................................. .....186- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]AVARIJACIJA............................................................. ............188- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA...........................................,,............ .........190- DRUGA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETA VARIJACIJA.................................................................. ........192- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI................................................195

- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PRVAVARIJACIJA.................................................................. .........196- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI -

DRUGA VARIJACIJA........................................................................198- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]A VARIJACIJA.........................................................................200- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA....................................................................202

359

- TRE]A GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETAVARIJACIJA.............................................................................204- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..........................................207

- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PRVAVARIJACIJA............................................................................208- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

DRUGA VARIJACIJA........................................................................210- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]A VARIJACIJA.........................................................................212- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA....................................................................214- ÊTVRTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETAVARIJACIJA.............................................................................216- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI....................................................219

- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PRVAVARIJACIJA............................................................................220- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

DRUGA VARIJACIJA........................................................................222- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]A VARIJACIJA.........................................................................224- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA....................................................................226- PETA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETAVARIJACIJA.............................................................................228- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI..................................................231

- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PRVAVARIJACIJA............................................................................232- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

DRUGA VARIJACIJA........................................................................234- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

TRE]A VARIJACIJA.........................................................................236- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

ÊTVRTAVARIJACIJA....................................................................238- [ESTA GRUPA SLO@ENIH FORMI -

PETA VARIJACIJA.........................................................................240

360

- PETO POGLAVLJE.......................................................................... 243

- KYOKUSHINJUTSU SLOBODNE FORME....................................245- TORI.................................................................................................246- UKE..................................................................................................247- KONTROLA BORBENOG PROCESA...........................................249- ANALIZA BORBENOG PROCESA...............................................251

- [ESTO POGLAVLJE........................................................................253

- “ ORU@JA” KYOKUSHINJUTSU(BACANJA - POLUGE - UDARCI)...................................................253- TEHNIKA BACANJA - NAGE WAZA............................................255

- OSOTO GARI..................................................................................257- IPPON SEOI NAGE.........................................................................260- KANSETSU GERI...........................................................................263- VELIKO KINESKO BACANJE......................................................267

- TEHNIKA POLUGE I KONTROLE - OSAE WAZA......................271- POJEDINA^NE POLUGE..............................................................272- HIJI JIME - SOTOWAZA...............................................................272- HIJI JIME - UCHI WAZA................................................................275- KOMBINOVANE POLUGE...........................................................276- NIKAJO OSAE................................................................................277- UDE GARAMI.................................................................................279- DOVR[AVAJU]E POLUGE.........................................................281- NIKAJO NE OSAE..........................................................................282- YOKO HIZA GATAME..................................................................283

- TEHNIKA UDARCA - ATEMI WAZA............................................284- UDARAC GLAVOM - ATAMI TSUKI..........................................286- UDARAC BRIDOM DLANA - SHUTO.........................................288- UDARAC KORENOM DLANA - SHOTEI....................................293- UDARCI PESNICOM......................................................................295- UDARAC LAKTOM - HIJI WAZA................................................298

361

- UDARAC KOLENOM - HIZA GERI..............................................304- NISKI UDARAC STOPALOM - KIN GERI...................................306- DOVR[AVAJU]I UDARAC PETOM -

KAKATO FUMIKOMI GERI..........................................................306-TAMESHIWARI..................................................................................308

- USAVR[AVANJE FIZI^KIH FAKTORA.................................309- USAVR[AVANJE MENTALNIH FAKTORA..............................310- METOD IZVO\ENJA TAMESHIWARI TESTA.......................311

- SEDMO POGLAVLJE.......................................................................319

- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA UÊNI^KA KYUZVANJA PO JU JUTSU METODU KYOKUSHINJUTSU.............319- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO UÊNIKAPOÊTNIKA - PETI KYU - @UTI POJAS.........................................322- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO MLA\EGUÊNIKA - ÊTVRTI KYU - NARAND@ASTI POJAS................324- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO NAPRED-NOG UÊNIKA - TRE]I KYU - ZELENI POJAS...........................326- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVO STARIJEGUÊNIKA - DRUGI KYU - PLAVI POJAS......................................329- PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ZA NIVOKANDIDATA ZA MAJSTORSKO ZVANJE -PRVI KYU - BRAON POJAS............................................................332

- OSMO POGLAVLJE.........................................................................335

- PROGRAM POLAGANJA MAJSTORSKOG ISPITABUDO VE[TINE JU JUTSUPO METODU KYOKUSHINJUTSU................................................335- POGOVOR KINESKOG RECENZENTA.........................................343- DODATNA OBJA[NJENJA .............................................................345- BIBLIOGRAFIJA...............................................................................353

362

Documents

DRAGAN M. FILIPOVI]