Embed Size (px)
Citation preview
Dragan Tomi}
PO@AR
58 Dragan Tomi}
DRAGAN M. TOMI] ro|en je 17. marta 1941. godine u [eva-ricama, Ma~va, Srbija. Zavr{io je gimnaziju u [apcu i Rumi, aprava u Beogradu. Napisao je romane [kripac (,,Prosveta’’, 1987),^ekaju}i majku (,,Prosveta’’, 1997), Kratak prekid udovi~kog sta-
`a (,,Prosveta’’, 1999) i drame Raskr{}e (nagrada ,,Branislav Nu-{i}’’ 1980), Rukavice, Neprijateq radni~ke klase, Devojke, Pse}a
ku}ica (nagrada ,,Branislav Nu{i}’’ 1990), Pomor koza, Na|a,
Kontaktno so~ivo, Lovac na leptire, Slava, Po’ar i druge.
Drame su mu igrane skoro u svim profesionalnim pozori{timau biv{oj Jugoslaviji, a neke u Rusiji i Francuskoj.
@ivi sa porodicom u Beogradu.
LICA
BOBAN, doktor gra|evinskih nauka
OLGA, psihijatar
JAGODA, poslovna `ena
TINA, gra|evinski in`ewer
COLE, ma{inski in`ewer
MILOVAN, lo`a~
U^ITEQICA
MACA, kelnerica
ACA, kelner
[IKI, telohraniteq
VATROGASAC
Po`ar 59
Dragan TOMI]
PO@AR
Doga|a se u studentskom planinarskom domu na jednoj od srpskihplanina.
Dnevni boravak. Na sredini je ogromno ogwi{te ogra|eno kamenom. Okoogwi{ta su pawevi na kojima se sedi. Sa ~a|avih greda se spu{tajuverige na kojima visi veliki kotao – bakra~. U pozadini je {ank. Najednom od paweva sedi Boban i pije kafu. Ulazi Milovan lo`a~ kot-larnice i doma}in planinarskog doma.
I
BOBAN, MILOVAN
MILOVAN: [ta da se radi? Napoqu besni sne`na oluja, a deca su uautobusu. Smrzavaju se.
BOBAN: Neka se o wima brine ko je izmanipulisao wihoveroditeqe i nelegalno ih doveo u ovaj Dom.
MILOVAN: Priznajem da mi ni{ta nije jasno. Dom je prazan, a decase napoqu mrznu. [oferi ka`u da ne znaju ko ih jeposlao ovamo. Mene psuju.
BOBAN: Rekao sam ti da ih je Cole doveo i da ga ne pu{ta{ u Dom.
MILOVAN: @ao mi dece.
BOBAN: [ta misli{ da sam ja idiot, da meni nije `ao? Ali,postoje na{a deca kojoj smo obe}ali zimovawe i tak-mi~ewe u skijawu i postoje wihova deca koju je Coledoveo da ubaci u Dom kako bi u{li pre nas u posedobjekta i proglasili ga svojim. Milovane, ti jesineobrazovan ali, ipak mo`e{ toliko da shvati{ da seoni slu`e svim sredstvima da nam preotmu Dom. Neprezaju ni od zloupotrebe dece. Protiv mene i studenataje cela jedna partija koja je ve} otela de~ji planinarskidom.
MILOVAN: “Crni bor” tu ispod nas...
BOBAN: Vidi{ da kapira{? I {ta se desilo sa “Crnim borom”?
MILOVAN: Raspi~kali su ga izme|u sebe. Podelili su apartmane uli~nu svojinu.
60 Dragan Tomi}
BOBAN: Mogu li ove zime da deca zimuju u “Crnom boru”?
MILOVAN: Kako }e kad je postao privatna svojina?
BOBAN: Vidim da ti je sve jasno. Sad `ele da u ovu studentskusvetiwu utrpaju decu koju su na prevaru doveli ~ak izBeograda, a posle da raspi~kaju i ovaj Dom, kako ti toplasti~no ka`e{. Da li se sla`e{ s tim?
MILOVAN: Deca su najve}e na{e blago. Uvek sam bio protiv zlo-upotrebe dece. Ali kako da znam ~ija su deca? Vi~u da suplatila i mole da u|u u Dom. Vi spomiwete Coleta, alion se nije pojavio. Ovako nikad nije bilo. Jeste lisigurni da nisu va{a deca?
BOBAN: (Pokazuje mobilni telefon)Na vezi sam sa Mirkom. Na{a deca su krenula kasnije itreba da stignu najdaqe za pola sata. ^uli smo se kad suskrenuli sa magistrale i po~eli da se pewu uz planinu.Kad ih smestimo, pusti}emo i wihovu decu. Cole jelisac. Siguran sam da ~u~i negde u prikrajku i ~eka.Ra~una na moju bole}ivost prema deci. ^im bi ih pustiou Dom i on bi se pojavio. Rekao bi da je wegov Dom i ne bipustio na{u decu.
MILOVAN: Ni{ta ne shvatam. Znam samo da }e se deca posmrzavatidok se ne raspetqa ~ija su.
BOBAN: Neka ih primi ministar u svoj apartman u “Crnom boru”.On podr`ava Coleta i wegove. Progutao je udicu iomogu}io im da prisvoje mali de~ji planinarski dom, pasad mora da im odradi da otmu i ovaj veliki studentski,koji je u rangu hotela be kategorije, preko koje se zasezonu okrene milion maraka.
MILOVAN: ^ega je on ministar?
BOBAN: (Na{ali se)Ministarstva za oporavak morala Srba i uvo|ewe po-{tewa na svim nivoima.
MILOVAN: Prvi put ~ujem za Ministarstvo po{tewa.
BOBAN: Sve parlamentarne stranke su kona~no postigle kon-senzus oko tog pitawa. Dosadilo im da im dolazi belo-svetska gospoda i stalno im o~itava lekciju iz po{tewa.
MILOVAN: Kao ono kad su lupali u lonce, zvi`dali mesecima {i-rom zemqe, a onda neki Brzi Gonzales iz crta}a do|e isredi stvar po kratkom postupku.
Po`ar 61
BOBAN: Ne mo`e{ tako o gospodinu Gonzalesu!
MILOVAN: Nemam ni{ta protiv ~oveka. Meni je tako izgledalo, jermnogo volim crta}e, a u wima je sve zajebancija, sve jemogu}e po kratkom postupku. U Srbiji nikad niko nijemogao da doka`e {ta je istina, {ta je la`, a brzi Gonza-les to za tri dana...
BOBAN: Je li sad sve jasno?
MILOVAN: Ne ba{...
BOBAN: Pitaj {ta ima{, pa na posao.
MILOVAN: Ipak mi nije jasno ~ija su deca napoqu i {ta su ona Boguzgre{ila.
BOBAN: Tebi zaista ne vredi obja{wavati.
MILOVAN: Glup sam za politiku, pa to ti je. Vi{e se ne zna ko kogai za{to. Pre su vladali samo komunisti. Postojali susamo oni i ostali svet. Jesu bili gadni, ali mi se ~ini danisu bili nezasiti kao ove partije sada. Vi{e se ne znakoja od koje {ta otima. Pre smo mrzeli samo komuniste.Sad vi{e ne zna{ ni koga da mrzi{. Eto taj ministar zapo{tewe... Kako ga nije sramota da prisvoji apartman uli~nu svojinu u “Crnom boru”?
BOBAN: Dosta o politici. Gospo|ica Tina ne podnosi razgovorena tu temu.
II
BOBAN, MILOVAN, TINA
TINA: (Ulaze}i)Bobi, {ta se ovo napoqu de{ava?
BOBAN: Sne`na oluja.
TINA: Li~i na smak sveta. A tako je bilo lepo, vedro, kad smostigli pre dva sata.
BOBAN: Tako je na ovoj planini. Nikad se ne zna kad }e prirodada pobesni.
TINA: Radovala sam se da }u se na{etati. Gde je onaj kelner?
MILOVAN: ^uva stra`u da deca ne provale unutra.
62 Dragan Tomi}
TINA: Bobi, poslu`i me jednim pi}em.
BOBAN: (Ustaje i kre}e prema {anku)Viski?
TINA: Zna se.
BOBAN: Milovane, ho}e{ li i ti jedan?
MILOVAN: (Odlaze}i)
Fala. Odoh da obi|em kotlarnicu da se ne zagase kot-lovi.
II
BOBAN, TINA
TINA Koliko ostajemo ovde?
BOBAN: Dok budemo morali.
TINA: Ve} mi je dosadno. Da je bar lepo, pa da se {etam.
BOBAN: Brzo }e ovo pro}i. Ovde nepogode kratko traju. Za tri,~etiri sata }e biti tiho. Ujutro }emo iznajmiti opremu,pa }emo se skijati. Imamo subotu i nedequ.(Daje joj viski koji je doneo dok su pri~ali)
TINA: Tako se radujem. Tri godine nisam stala na skije.@iveli!(Otpija viski)
BOBAN: Bila si tvrdoglava. Nikad nisi htela da do|e{ ovde samnom.
TINA: I sad ne bih da me nisi toliko molio. Bilo mi je `ao date pustim onako iznerviranog {to su poku{ali naprevaru da ubace svoju decu pre tvoje i preotmu ti Dom.I uop{te me izlu|uju novonastale otima~ine kapitala,bez obzira ko je u pitawu.
Po`ar 63
III
BOBAN, TINA, OLGA
Ulazi Olga.
BOBAN: (Gledaju}i je prenera`eno)Otkud ti?
OLGA: Mogao si da ka`e{ da dolazi{, pa da do|emo zajedno.
BOBAN: Do{ao sam sa Tinom...
OLGA: Vidim.
TINA: Dobar dan, gospo|o Olga. Vi se ne pla{ite nevremena?
OLGA: Pola `ivota sam sa Bobanom provela na ovoj planini.Navikla sam na svakakve uslove.
TINA: Mene iznutra potresa nekakav u`asan strah.
BOBAN: Otkud si znala da sam ovde kad nikom nisam rekao kuda}u?
OLGA: A kuda bi ti nego ovde?
BOBAN: Reci mi koji te je zlobnik obavestio? Ti zna{ da mi jeTina najbli`i saradnik, da vodi uspe{no moju firmu.Nisam imao izbora. Taman smo ne{to raspravqali oposlu, ne{to bitno za opstanak firme, kad su meobavestili da Cole sprema invaziju na Dom. Nije mini{ta preostalo ve} da iznajmim helikopter, pokupimTinu i do|emo ovde.
OLGA: Ne vidim ~emu pravdawe? Mo`da smeta {to sam do{la ija?
TINA: Divno je {to ste do{li. Va{ mu` je u`asno dosadan.Samo o poslu i poslu, kao da ne postoje drugi razgovori.
OLGA: Bobane, za{to ne pusti{ decu u Dom?
BOBAN: @ao ti dece?
OLGA: Naravno, smrznu}e se napoqu.
BOBAN: A {ta je sa na{om decom? Gde su na{a deca?
OLGA: Kod ku}e u Beogradu.
BOBAN: [ta rade?
64 Dragan Tomi}
OLGA: Maja i Dejan su u {koli.
BOBAN: A Marko?
OLGA: Treba da je kod ku}e.
BOBAN: Jeste ili nije?
OLGA: Verovatno je.
BOBAN: I ti mi pri~a{ o deci. @ao ti tu|e dece, a nema{ pojmagde su tvoja, {ta rade. I ti si mi neka majka. Znaju li dasi dojurila ovamo?
OLGA: Ostavila sam im poruku.
BOBAN: Poruku... To mo`e samo takva majka kao {to si ti.
OLGA: Na{oj deci ne mo`e ni{ta da se desi, a ova ovde sesmrzavaju u nezapam}enoj sne`noj me}avi.
BOBAN: A droga, lopovi, podvoda~i, ucewiva~i, otima~i, tro-va~i du{a, verske sekte. Smesta da se kupi{ i bri{e{ku}i.
OLGA: Otkud da se ti naprasno brine{ o deci koju danima nevi|a{? I deca koja se napoqu smrzavaju ne~iji su sinovii k}eri.
BOBAN: Slu{aj, prestani ve} jednom da mi se trpa{ u poslove!Nije mi jasno kako si tako brzo uspela da stigne{?
IV
BOBAN, TINA, OLGA, COLE
COLE: (Ulaze}i)Skloni onog kretena sa pi{toqem da deca u|u u Dom!
BOBAN: (Olgi)Ovaj te je doveo!
COLE: Jeste, kume. Obavestili su me da si do{ao sa qubavnicomda spre~i{ na{u decu da u|u u Dom. Kuma je pametna`ena i jedino jo{ ona mo`e da te urazumi. I ministardolazi sa novinarima i snimateqima da se s tobom ve}jednom zavr{i. Zloupotrebqava{ decu da ih na siluubaci{ u Dom kako bi ga zauzeo. A mladu {valerku sipoveo da izigrava{ dasu pred wom, da se poka`e{ kako sija~i i od dr`ave.
Po`ar 65
OLGA: Kume, Tina je wegova poslovna saradnica.
COLE: Gospo|icu ne poznajem. Rekli su mi da je sa mladomqubavnicom. Bila mi je du`nost da te obavestim, po{tose sasvim izgubio i vi{e ne kontroli{e svoje postupke.Okrenuo je pola dr`ave protiv sebe. Ti si psihijatar.Reci mi da li bi normalan ~ovek dr`ao napoqu dvaautobusa puna dece po ovom nevremenu? Pa o tome }e dapi{u sve novine, bruje sva radija i televizije. Vi|en jeza crni gran pri. Kumo, ima jo{ vremena da ga prizove{k svesti. Upotrebi svo svoje stru~no znawe. Budi premawemu jo{ stro`ija nego prema ostalim ludacima ba{zato {to ti je mu`.
TINA: Profesore, ko je ~ovek?
BOBAN: Ven~ani kum, cimer iz Studentskog grada, do pre nekugodinu prijateq i takore}i pobratim, ~ovek kojem samotkrio ovu planinu i ovaj Dom. Ina~e, probisvet,me{etar, proma{eni in`ewer, pripadnik neke malegrabe`qive partije koja je bacila oko na ovaj Dom ipreko wega obavqa prqavi posao da ga se do~epa. Pro-pali ~ovek koji ho}e da se obogati na mu}ku tako {to }epostati suvlasnik plativ{i svoj udeo ukradenim novcemod ove iste ku}e.(Pokazuje Olgu)A ovo je moja `ena Olga koja vi{e veruje takvim negomeni.
OLGA: Kleo mi se da si sa qubavnicom. Otkud sam mogla dapretpostavim da si sa Tinom?
COLE: Kumo, kao da si slepa kod o~iju.
OLGA: Kume, Tinu znam jo{ kao wegovu studentkiwu. Stvarno suneumesne tvoje insinuacije kad je ona u pitawu. Vi{e bihvolela da se sporazumete oko dece koja ~ekaju napoqu.Bobane, zaista ne vidim nijedan jak razlog da takopostupa{.
BOBAN: Pusti}u ih po{to se prvo smeste na{a deca. Saznali suda dovodimo decu, na{e male ~lanove, kojima orga-nizujemo skija{ko takmi~ewe, pa su i oni na prevarudoveli decu sa falsifikovanim ~lanskim kartama.Poslali su ih tri sata pre na{e dece. Morao sam daiznajmim helikopter da stignem pre wih. U posledwemtrenutku sam saznao za wihovu ujdurmu.
66 Dragan Tomi}
OLGA: Ni{ta ne razumem. Iznajmio si helikopter da bi pre-stigao decu...
BOBAN: Neko je nau~io tog, koji te je dovezao, da }e u}i u posedovog Doma i wime raspolagati, ako pre nas utrpa svojudecu. Obzirom da pravda nije dosti`na i ako je spora,mogao bih samo da se pokupim sa na{om decom i da poovom nevremenu tra`im drugi sme{taj. Pitaj svog kumada li }e da pusti u Dom decu koju dovodim ako prvo utrpasvoju?
OLGA: Kume?
COLE: Tvoj mu` je predsednik fantomske uprave Doma i nemapravo da dovodi decu. Wega je Ministarsvo razvlastilo.
BOBAN: Mi smo zakonito izabrana uprava, a ja sam wen pred-sednik i bi}e tako sve dok Ministarstvo ne poni{tisopstveno re{ewe kojim nas je ovlastilo da gazdujemoovim objektom. Nikakva usmena nare|ewa ne priznajemdok ne vidim crno na belo.
COLE: Ministar ga je poni{tio.
BOBAN: Samo je doneo zakqu~ak da se dozvoqava obnova postupka,a re{ewe po kojem sam ja predsednik, na snazi je dodono{ewa novog.
COLE: Ministar na{ zahtev za poni{taj sopstvenog re{ewasmatra opravdanim, ali pripada maloj partiji i mora dase izbori sa pritiscima sa strane u tvoju korist. Ali,li~no ti je rekao da ti nema{ nikakva prava.
BOBAN: Imam taman toliko da ga ne pustim sa celom wegovomsvitom i da tebe izbacim napoqe.
COLE: Kad bi samo bili toliko naivni da ne znamo s kim imamoposla. O tebi se sve zna, i da si biv{i karatista, i danosi{ oru`je, i da ne preza{ da ga upotrebi{ kaoanarhista koji vi{e ne priznaje nikakve vrednosti, kojisebe stavqa iznad zakona. Zato }e do}i i lokalnispecijalci da se na|u za svaki slu~aj. Ali, po{to te javolim kao svog starog prijateqa i ne `elim da zapadne{u nevoqu da te specijalci u~e po{tovawu reda i zakona,upozoravam te da se otrezni{ dok jo{ ima vremena.
Po`ar 67
BOBAN: Zna{ li {to te nikad nisam pretukao?! Zna{, zna{,dobro zna{... I to zloupotrebqava{. Ali, ovog puta }uprekr{iti svoj zavet. Neka mi se osu{e obe ruke {to samizudarao kuma. Ima{ deset sekundi da se izgubi{. Jeda,dva, tri, ~etiri...(Izvodi karate udarce dok broji)
OLGA: (Obesi mu se oko vrata)Bobane, smiri se. Ne sme{ da napravi{ glupost premakumu. Moram da ti dam ne{to za smirewe.
BOBAN: Meni ti da da{ ne{to za smirewe?! Iskrsne{ kove{tica udru`ena sa ovom barabom i onda bi da mi da{ne{to da me uspava{ kako bi mu omogu}ila da sprovedesvoju prqavu rabotu. Mar{ odavde i da mi se vi{e nisipojavila nepozvana! Ako ne mogu da `ivim od baraba kojisu me saletali sa svih strana, mogu bar da budem miran odsvoje `ene.
OLGA: Do{la sam da ti pomognem.
BOBAN: Da me smiri{, a? Doktorka bi da me smiri...
OLGA: Zar je Tini mesto pored tebe u ovom trenutku? Zar seniste razjasnili oko poslova, pa da wu po{aqe{ uBeograd?
BOBAN: Ipak je Tina razlog tvog dolaska?!
OLGA: Nisam znala da je ona u pitawu, ali ne kajem se {to samdo{la.
COLE: Odlo`ite va{e qubavne probleme. Po~eli smo o decikoja se napoqu smrzavaju.
BOBAN: Ko ih je doveo ovde?
COLE: Ja. Deca su uredno platila desetodnevni boravak.
BOBAN: Gde su pare?
COLE: Kod mene. Zna{ da nemamo ni ti ni ja pristup `irora~unu dok se stvar ne razre{i.
BOBAN: Vodi ih u hotel. U hotelu }e im biti lep{e.
COLE: Hotel je mnogo skup.
BOBAN: Doplati im iz svog yepa.
COLE: Zaista si duhovit. Da doplatim stotini dece boravak uhotelu. Deca moraju u}i u Dom. Ti si posledwi komu-nisti~ki samodr`ac. Zbog takvih nas ceo svet pquje.
68 Dragan Tomi}
V
BOBAN, TINA, OLGA, COLE, MILOVAN
Ulazi Milovan.
BOBAN: Milovane, izbaci Coleta napoqe da ne prqam ruke.
MILOVAN: O ~emu se radi?
BOBAN: Mnogo pita{. Izbaci ga. Naredio sam ti da ga nepu{ta{ unutra.
MILOVAN: Bio sam u kotlarnici. Cole, iza|i. Profesor mi jenaredio da te nipo{to ne pu{tam u Dom. Zabrawen ti jepristup. Poku{ava{ na nedostojan na~in da ukloni{svog najboqeg druga i prijateqa, koji vam je jo{ jedinaprepreka da otmete i ovaj Dom kao {to ste de~ji “Crnibor”.
COLE: Milovane, {ta lupeta{! Zaboravqa{ s kim pri~a{.
MILOVAN: Sa in`ewerom Coletom, mojim prvim kom{ijom u selu,sinom Prcka Gazibari}a zatrovanog komuniste, Bog damu du{u prosti, koji je na{e selo ~ere~io uzdu` ipopreko.
COLE: Ko te je u~inio ~ovekom, ko te je doveo iz one planinskezabiti i dao ti ’leb da jede{ i hrani{ svoju porodicu?
MILOVAN: Pa, ti... Tako je bilo...
COLE: A taj {to ti izdaje naredbe, mozak mi je popio zbog tebe.Nije mogao da te smisli. Stalno je govorio da ovde nijemesto neotesanim seqa~inama. I ti sad {titi{ wegovinteres. Stao si na stranu ratnog profitera, mafija{akojem je malo {to je na mu}ku postao profesor nafakultetu iako je obi~an dunster, ve} pod firmomprivatnog gra|evinskog preduze}a redom oja|uje sirotebeogra|ane i na silu im ru{i ku}e, oduzima placeve kojisu bili wihovi od pamtiveka. Sad fol {titi dru{tveniinteres dok ne prisvoji i ovaj Dom. Kako ste vi seqacinaivni. Dokle }e da vas prave majmunima takvi tipovikao {to je ovaj.
MILOVAN: Gori ugaq...
BOBAN: [ta?
Po`ar 69
MILOVAN: Znam da sam do{o ne{to da vam ka`em...
BOBAN: Gde gori ugaq?
MILOVAN: U kotlarnici.
BOBAN: Pa i treba da gori.
MILOVAN: Ali gori i u bunkeru pored kotlarnice.
BOBAN: [to ga ne gasi{?
MILOVAN: Ispuco sam sve protivpo`arne aparate, ali ne vredi.Treba {mrk.
BOBAN: Upotrebi {mrk.
MILOVAN: Hidrant je suv.
BOBAN: Kako suv?
MILOVAN: Nema vode.
BOBAN: Gde nema vode?
MILOVAN: U hidrantu.
BOBAN: Kako nema vode u hidrantu?
MILOVAN: Nestala, odveli je na drugu stranu.
BOBAN: Ko je odveo vodu?
MILOVAN: Neki privatnik. Ostavio nam je da samo malo curka.Jedva sam napunio mre`u da zagrejem Dom.
BOBAN: Privatnik?!
MILOVAN: Privatnik...
BOBAN: Ko je on?
MILOVAN: Ima veliki stomak, veliki yip, malu `enu, malu decu,malu {valerku i debeo zlatni lanac sa velikomkrsta~om.
BOBAN: Ko mu je dozvolio?
MILOVAN: Nisam ja inspektor. Majstori do|o{e, otfikari{eveliku cev, stavi{e malu, zatrpa{e i odo{e. Pozovitevatrogasce.
BOBAN: [ta }e nam vatrogasci? Vatra ne mo`e da probije izbunkera.
MILOVAN: Molim vas, pozovite za svaki slu~aj.
70 Dragan Tomi}
BOBAN: Samo me zamajava{.(Telefonira sa mobilnog telefona)Je li to vatrogasna slu`ba?... Ovde predsednik pla-ninarskog dru{tva. Javqam se iz Doma sa vrha planine.Kod nas je po`ar... Zapalio se ugaq u kotlarnici... Otkudja znam ko ga je zapalio? Ako ne stignete u roku od satvremena, po`ar bi mogao da se pro{iri na ceo objekat...Znam da je izgoreo i pre dvadeset godina, a i tada su bileu pitawu elektri~ne instalacije... Tada je krenulo savrha, a sad kre}e iz podruma... Znam da je vejavica. Vaqdaste opremqeni i za ovakve vremenske prilike... ^ekamovas.(Zavr{ava telefonirawe i obra}a se Milovanu)^uo si.
MILOVAN: ^uo sam...
BOBAN: I {ta sad ~eka{?
MILOVAN: Daqe nare|ewe.
BOBAN: Je si li u~inio {to si mogao?
MILOVAN: Sve {to je bilo u mojoj mo}i.
COLE: Namerno ste podmetnuli po`ar.(Bobanu)Ne mo`e{ da podnese{ poraz. Milovane, priznaj da ti jenaredio da zapali{ ugaq.
MILOVAN: Cole, ne lupetaj. Kako bih mogao da zapalim leb od kojeg`ivim? Vi ste bar u~eni qudi. Bili ste najboqiprijateqi. Nije ~as za sva|u i terawe ve} za ga{ewepo`ara. Cela dr`ava nam je zbog takvih u po`aru, pa dajda bar spasemo jedan wen deli}.(Izlazi)
Po`ar 71
VI
BOBAN, TINA, OLGA, COLE
COLE: Bednici! Zapalili Dom...(Odlazi za {ank da pije)
VII
BOBAN, TINA, OLGA, COLE, U^ITEQICA
Ulazi u~iteqica.
BOBAN: Ko si pa sad ti?
U^ITEQICA: U~iteqica.
BOBAN: ^ija u~iteqica?
U^ITEQICA: Dovela sam decu koju ne pu{tate u Dom.
BOBAN: Obrati se onom prevarantu koji vas je uvalio u to.
U^ITEQICA: Gospodine Cole?
COLE: Gospo|o, sve je u redu.
U^ITEQICA: Kako u redu, a deca se smrzavaju ve} ceo sat?
COLE: Jo{ malo strpqewa. Samo da re{im neke stvari. Ho}eteli pi}e? Mo`e viski?
U^ITEQICA: Ma kakav viski! Pustite decu unutra.
BOBAN: Gospo|o, deca ne mogu u Dom. Ovaj tip, kojeg vi oslov-qavate sa “gospodine”, izigrao vas je radi ostvarewa svogprivatnog ciqa da na prevaru, uz pomo} va{e dece,izvr{i invaziju na Dom. Zahtevajte da vas smesti u hoteli da razliku doplati iz svog yepa. Ako ne}e, pozovitepoliciju i prijavite ga kao prevaranta.
U^ITEQICA: Kako prevaranta? Uredno nam je dao priznanicu sape~atom ovog Doma.
BOBAN: ^ist falsifikat. Napravio je duplikat pe~ata. Zato ve}postoji krivi~na prijava protiv wega i wegovih pajta{a.
U^ITEQICA: Cole?
72 Dragan Tomi}
COLE: On je nasilnik. Naoru`an je. Dr`i osobqe pod svojomkontrolom. Ne mogu ni{ta dok ne stigne ministar saspecijalcima.
U^ITEQICA: Dajte mi viski da se ne {logiram.(Deca spoqa vi~u: Pustite nas unutra! Pustite nasunutra!)^ujete ih?
BOBAN: Nevaspitani su.
COLE: (Poslu`uju}i u~iteqicu viskijem)Trgnite, pa iza|ite da ih smirite.
U^ITEQICA: (Iskapi viski)Da im objasnim da se ~eka ministar sa specijalcima?
COLE: Upravo tako.
U^ITEQICA: (Odlaz}i)Neverovatno...
VIII
BOBAN, TINA, OLGA, COLE
TINA: Vra}am se u Beograd. Ovde postaje neprijatno.
BOBAN: Kako da se vrati{?
TINA: Pozovi helikopter.
BOBAN: Nemogu}e je da sleti. Imali smo problema i kad smodo{li i ako nije bila po~ela sne`na oluja.
TINA: Onda obezbedi neki yip.
OLGA: Devojka je u pravu. Zaista joj nije ovde mesto. Za{to daprisustvuje ovako ru`nim scenama i da se traumira?Mogla bi u hotel dok joj ne obezbedi{ neki prevoz.
TINA: Ba{ vam hvala {to brinete o mom zdravqu.
COLE: Evo, ja }u se `rtvovati da odvezem devojku do hotela.
BOBAN: Olga, makni mi onog tipa sa o~iju. Udaqi ga iz Doma.
OLGA: [ta ti pada na pamet? Kako ja da ga udaqim?
BOBAN: Jesi i do{la sa wim?
OLGA: Jesam.
Po`ar 73
BOBAN: Je li te nagovorio da do|e{?
OLGA: Zbog mene je kasnio sa decom. ^inilo mi se glupo dadolazim, ali bio je ubedqiv...
BOBAN: Zna~i, ubedio te?
OLGA: Nisam mogla da ostanem mrtva hladna pred ~iwenicom dasi oti{ao ovamo sa qubavnicom.
BOBAN: Jesam li sa qubavnicom?
OLGA: Nisi.
BOBAN: Zna~i, slagao te?
OLGA: Mo`da nije namerno.
BOBAN: E, pa sad ti wega ubedi da odete odavde. Zajedno stedo{li, pa je red da zajedno i odete. Bi}e ru`no ako meprinudite da vas ja izbacujem.
OLGA: Bila sam se upla{ila...
BOBAN: ^ega.
OLGA: Da te gubim.
BOBAN: Nisi normalna. Posle toliko godina idealnog brakapla{i{ se da me ne izgubi{. Jedino mo`e{ da meizgubi{ ako me likvidiraju.
COLE: Zaista si sme{an. Ti si ve} likvidiran na zakonitna~in i to sa najvi{ih instanci. Koliko si blesav, jo{}e{ sa~ekati ministra i novinare da te slikaju i javnoobznane narodu ko si i {ta si.
IHBOBAN, TINA, OLGA, COLE, [IKI
Ulazi [iki.
BOBAN: Kona~no ste stigli. Uvedite decu unutra.
[IKI: Koju decu?
BOBAN: Zovi Mirka.
[IKI: Kojeg Mirka?
BOBAN: Mirka koji je doveo na{u decu.
[IKI: Gazda, nema pojma. Do{ao sam sam.
74 Dragan Tomi}
BOBAN: Naredio sam ti da bude{ sa decom i Mirkom, pa da mionda preda{ yip.
[IKI: Tra`io sam autobuse sa decom kod Ta{majdana kako stemi rekli. Nije ih bilo, pa sam se uputio ovamo sam da vamdoteram pajera. Video sam neke zaglavqene autobuse napola puta u planini, ali pajero je mo}an, pa sam uspeo dase provu~em i da ih pro|em.
BOBAN: Jesu i deca u autobusima?
[IKI: Nemam pojma. Samo sam pazio da ne o~e{em pajera.
BOBAN: (Telefonira)Mirko, ja sam... [ta?... Nazdravqe. [to mi nisi javio~im ste se zaglavili?... Kako nisi mogao da me dobije{?...U redu je. Va`no je da su deca dobro. Sad }u poslati[ikija da vam pomogne... Da, do}i }e yipom... Mo`e. Nekapotrpa desetoro slabije dece i neka ih odmah dovezeovamo dok se vi ne iskobeqate.(Zatvara telefon)[iki, ~uo si! Odmah nazad, potrpaj dece koliko mo`e dastane u yip i dovezi ovamo.
[IKI: Razumem, gazda. Poku{a}u da se probijem do wih, alimrka kapa. Napoqu je ba{ gadno. Zamalo se tri putanisam omako u provaliju, jer brisa~i ne sti`u da o~istesneg sa {ofer{ajbne.
BOBAN: Kad sam te anga`ovao da radi{, rekao si da sve mo`e{.Mogao sam ja da anga`ujem i obi~nog {ofera umestotebe, koji bi me ko{tao pet puta mawe. [ef tvojeagencije mi je tvrdio da si izuzetno spretan i neustra-{iv momak, a uz to i veoma odan.
[IKI: Nema problema, gazda. Kre}em.
TINA: Idem i ja sa [ikijem?
BOBAN: Kuda?
TINA: U Beograd.
BOBAN: Ne vra}a se on u Beograd.
TINA: [iki, idem s tobom.
[IKI: ^ula si gazdu... Moram prvo da dovezem decu.
TINA: (Histeri~no)Ja sam tebi gazda! Ja sam te od agencije unajmila! Ja sam
Po`ar 75
kao direktor firme potpisala ugovor! Ja te ispla}ujem!Firma je moja! Gospodin je samo profesor na fakultetu ini{ta vi{e od toga.
BOBAN: Ne obra}aj pa`wu na Tinu. Uznemirena je, upla{ena.Nikada nije do`ivela sne`nu oluju. Izgubila se.
TINA: Potpuno sam svesna svojih postupaka. [iki, kre}emo.
BOBAN: Tina, {ta ti je odjednom?
TINA: Doveo si me da se odmorim, a odjednom ku}a gori, pa nekadeca, pa neki ministar,(Pokazuje Coleta)pa gospodin koji tvrdi da je Dom wegov, pa tvoja `enakoja me gleda kao da sam joj oca ubila. Gu{im se.
COLE: (Smeje se)Curo, bravo! Olga, je li ti kona~no jasno s kim ima{posla?
OLGA: Devojka je stvarno uznemirena...
COLE: Devojku je obogatio i u ovom trenutku mu daje {ut kartu.To bi i Milovan lo`a~ shvatio.
TINA: [iki, kre}emo.
[IKI: Moram da konsultujem agenciju.
TINA: Nare|ujem ti!
[IKI: Postoji kodeks. Nikada ga nisam prekr{io. Gazda, moguli da se poslu`im va{im telefonom?
BOBAN: (Daju}i mu telefon)Samo po`uri.
[IKI: Ovde je galama.(Izlazi)
HBOBAN, TINA, OLGA, COLE
BOBAN: Pa, dobro... Ovde su moja biv{a `ena, moj biv{i drug imoja biv{a qubavnica.
OLGA: Kako biv{a `ena?
76 Dragan Tomi}
BOBAN: Sad zna{ da mi je Tina qubavnica. Razve{}e{ se kao isvaka normalna `ena ako dr`i{ do sebe. Moj biv{i drug`eli da mi preotme Dom. Moja, sad ve} biv{a qubavnica`eli da mi preotme firmu. Ka`i i ti {ta `eli{ pa dazavr{im i s tobom.
OLGA: Ako ve} moram, onda mi samo daj decu.
BOBAN: Je li to sve?
OLGA: Sposobna sam da zaradim za decu i sebe.
BOBAN: U redu, barabe. Niko ni{ta ne}e dobiti od mene. Hteliste rat, sad ga imate.(Vadi papire iz yepa i pru`a Coletu)Mo`e{ da zadr`i{. Fotokopije su. Originali su de-ponovani na sigurnom.
COLE: (Uzimaju}i papire)[ta je ovo?
BOBAN: Dokazi da si ukrao ovom Domu sto hiqada maraka.Dovoqno je da zvrcnem telefonom, pa da te uhapse. Je lina priznanicama tvoj potpis?
COLE: Jeste...
BOBAN: Verovao sam u tebe. Godinama si me zamewivao ovde iuzimao od blagajnika pazar da donese{ u Beograd da sepreda u Esdeka. Pi{qive dinare si donosio, a marke sidavao nepostoje}im licima na priznanicu. Tanepostoje}a lica su li~no ti. Ali blagajnik nije takoglup ~ovek. Kad si se osilio, kad si pomislio da ti nikone mo`e ni{ta, potegao je priznanice koje godinama ~uvai upitao me da li poznajem qude na koje glase? Svedo~i}eprotiv tebe. Kao {to vidi{, ima jo{ qudi kojima jestalo do ove svetiwe, koji preziru otima~e.
COLE: Ovo je ~ista monta`a. Sa fotokopirom se mo`e mnogo,ali ne dovoqno da me upla{i{.
BOBAN: Cole, doka`i to na sudu. Doka`i to policiji kad te budupriveli da ti oni prvo malo protresu bubrege.
COLE: Ovo je podlost s tvoje strane. I da sam zaista neovla{}e-no uzeo ovoliki novac, ti zna{ da moj rad na ovomobjektu vredi vi{e od pi{qivih sto hiqada maraka. NaDom sam utro{io sve svoje slobodno vreme, sve godi{weodmore, vikende, praznike. Ra~unaj da sam samo kao
Po`ar 77
in`ewer utro{io ovde najmawe dve hiqade dnevnicakoje, da sam obi~an zidar, vrede po pedeset maraka.
BOBAN: A {ta je sa mojih dve hiqade dnevnica? Nisi pomi{qaona to kad si okupio bandu oko sebe zajedno sa ministromi pokrenuo hajku protiv mene.
Tina krene.
BOBAN: Kuda }e{?
TINA: Da potra`im [ikija.
BOBAN: Nikud ne}e{.
TINA: Gu{im se. Treba mi vazduha.
HI
BOBAN, TINA, OLGA, COLE, MILOVAN
MILOVAN: (Ulaze}i)Qudi, vatra je sve ve}a. Izgore}e ku}a.
BOBAN: Video si da sam pozvao vatrogasce.
MILOVAN: Dok vatrogasci stignu...
TINA: Izgore}emo ovde.
BOBAN: Ne}emo. Ovaj Dom sam ja gradio. Vatra iz bunkera nemo`e da prodre u gorwe prostorije. Bunkeri za ugaq suvan temeqa zgrade.
MILOVAN: Sa vatrom i vodom nikad nisi na~isto...
BOBAN: Mo`emo li da je ugasimo?
MILOVAN: Ne mo`emo...
BOBAN: Ono {to ne mogu, ne}u ni da poku{avam. To je posaovatrogasaca.
MILOVAN: Nisam do{ao zbog toga. Teo sam ne{to nasamo da vamka`em.
BOBAN: Ka`i pred svima.
MILOVAN: Kad bi mogli na sekund da iza|ete?
BOBAN: Govori, ~ove~e!
78 Dragan Tomi}
MILOVAN: O}e li biti ispitivawa kako je do{lo do po`ara?
BOBAN: Vatrogasna policija mora da utvrdi uzrok.
MILOVAN: Odavde sigurno niko nije zapalio ugaq?
BOBAN: Ako nisi ti, ako nije kelner Aca, ako nije Tina, akonisam ja...
MILOVAN: Mi nismo.
BOBAN: Samo smo mi bili ovde.
MILOVAN: Onda mora da je neko sa strane, neki uqez...(Izlazi)
HII
BOBAN, TINA, OLGA, COLE
TINA: Ne mogu vi{e da vas gledam. [iki, do|i ovamo!
OLGA: Bobane, pusti devojku da ide.
BOBAN: Niko ne}e odavde dok se stvar ne dovede do kraja. Ovo jeprelomni trenutak u mom `ivotu. Napunio sam ~etrdesetpet godina i kona~no moram da znam na ~emu sam. Ostaosam bez `ene, bez qubavnice, bez najboqeg prijateqa...Da vidim ho}u li ostati i bez ovog Doma.
TINA: Nikad ti nisam bila qubavnica. Prema tome, nisi meizgubio, jer me nisi ni imao.
COLE: (Smeje se)Fantasti~no! Kumo, vidi{ kako ga cura ~uva, po{to sesasvim izgubio, pa ni pred tobom ne ume da folira. Tekmi je sad jasno {to je u stawu da gazi preko mrtvih samoda se do~epa Doma. Bio sam u zabludi da je ovejanikomunista, a on je ustvari zalu|en za ovom malom, pa muDom treba za mla|anu qubavnicu. Ali, ako si ti slaba,pa dozvoqava{ da mu otme firmu, ja nisam da dopustim damala otme i ovaj Dom. To je woj savr{eno jasno, pa kad jevidela da joj ne}e po}i za rukom, bri{e se onim ~ega seve} do~epala. Preduzmi ne{to da ga pod hitno urazumi{.Ne dozvoli da te daqe bruka. Karte su na stolu. Sve ti jekona~no jasno.
TINA: Za{to mu dozvoqava{?
BOBAN: Ovakve mo`e{ u}utkati samo udarcem sekirom u glavu.Majka me je zaklela da nikad ne dignem ruku na kuma, da
Po`ar 79
}e mi se obe osu{iti ako to uradim. Molim te, nenapu{taj me u ovom trenutku. Naredi}u [ikiju da teodveze u hotel dok se ovo ne sredi. Pristaje{?
TINA: Samo da ih vi{e ne gledam.
BOBAN: Gde je kreten tako dugo?!(Izlazi)
HIII
TINA, OLGA, COLE
OLGA: (Tini)Ipak si mu qubavnica. Znala sam to, ali nisam htelasebi da priznam. Nisam mogla da poverujem da je takomlada, lepa, obrazovana i sposobna devojka spala na mogmu`a. Pu{tala sam te u ku}u kao da si mi }erka. Na{adeca te obo`avaju...
TINA: Gospodin Boban je uobrazio da sam mu qubavnica. Vinajboqe znate ko sam u wegovom `ivotu. Ali, u ovakvimokolnostima je krajwe nerazumno nekom oponirati ine{to dokazivati. Ako ka`e da sam mu qubavnica, ondato jesam. Ne o~ekujete vaqda da se pe{ice vra}am poovom nevremenu? Smrzla bih se posle sto koraka.
OLGA: Budala, tako mu i treba. Upotrebio je sve svoje veze isposobnosti da stvori mo}nu gra|evinsku firmu i ondamu je uzme jedna balavica...
COLE: I treba neko da ga opameti. Devojko, divim ti se.
OLGA: Kume, kao da se nasla|uje{?
COLE: Kumo, samo mi je tebe `ao u celoj stvari.
OLGA: I meni tebe, kume. Ko bi rekao da si tako slab premalovi?!
COLE: Nikog ja nisam pokrao. Podme}e mi la`ne papire. Nemadokaze. Ako bi mene osudili, onda treba ~etvrtinadr`ave da bude u }uzi, jer toliko ih je otelo ono {to nipo ~emu ne bi moglo da im pripadne. Boban i ja smoizgradili ovaj Dom. On je dao projekat i izveo svegra|evinske radove sa na{im ~lanovima. Ja sam
80 Dragan Tomi}
projektovao vodovod i centralno grejawe. Kotlove, cevi,radijatore i druge ure|aje, sve sam to dobio bez dinara odraznih firmi kao pomo} Domu posle po`ara. Sve sam toustvari dobio na svoj ugled i ime. A da ne govorim da sampedeset posto varila~kih zahvata uradio sam. On todobro zna i nikad ne}e zloupotrebiti dokumenta koja muje neka fukara podmetnula. Samo blefira.
OLGA: Boban nikad ne blefira. Da nije siguran i odlu~an, ne bipotegao papire.
COLE: (Nasmeje se)Ova devojka ovde je dokaz da te nikad nije blefirao.
OLGA: Ova devojka...
TINA: Da li bi mogli da me po{tedite? Samo vas gledam...Gurnuli ste nas u rat, bedu, prezir celog sveta, oduzelinam budu}nost. Glo|ete se oko smrdqivih koski.Gospo|o, studirala sam, a u mojoj ku}i nije bilo par~etahleba. Otac mi je bio radnik u Rakovici, a majkasprema~ica u bolnici. Mla|i brat je distrofi~ar.Uveli su nam sankcije, otac je oti{ao na prinudniodmor. Majka nije imala {ta da donese iz bolnice, jer nibolesnici nisu imali {ta da jedu. Mogla sam da biramizme|u Picinog parka kod Ekonomskog fakulteta inekog mo}nog gospodina. Zadesio se ba{ va{ mu`. Alinikad ni{ta nisam imala s wim, jer ste mu usadilifobiju od side. Savr{eno mi je odgovaralo, jer sammirno mogla da se zabavqam sa svojim de~kom.
OLGA: Nisam imala ~ast da upoznam tvog de~ka.
TINA: [ta vas se ti~e moj de~ko?! Obogatila sam vas, ali isebe. Mnogo toga sam nau~ila i saznala za ovo kratkovreme. Zato ne}u da izgubim sebe na glup na~in. Ne}u dase smrznem kao da sam bespomo}na `ivotiwa ako va{mu` potpuno poludi i izbaci me napoqe. Boqe da sepobrinete oko wegove fobije od side, nego {to gapodsti~ete da me izbaci u sne`nu oluju.
OLGA: Ta~no da je fobi~an od side. ^ak ni sa mnom nema ni{tagodinama, jer mi ne veruje da nisam bila s drugim. Amo`da mu je to samo izgovor od kako je s tobom. Visirotiwska deca ste uvek spremni na sve. Nisu vamsvetiwa ni tu|i mu`evi, ni tu|a imovina, pa ~ak ni tu|i
Po`ar 81
`ivoti. Moj deda je bio ~uveni predratni trgovac uKru{evcu. Posle rata su ga komunisti proglasilikulakom samo zato {to je u @upi imao deset hektaravinograda i trgova~ku radwu. Osudili su ga na robiju ikonfiskovali su mu svu imovinu. Bila sam mala kad sevratio sa robije sav skrhan. Pri~ao je sa mojim ocem kojije tada ve} bio poznati lekar. Zapamtila sam kad mu jerekao: “Sine, sirotiwa je na vlasti. U wih su o~i uvekgladne. Oni ne znaju za svetiwu. Oni su na vlasti i ne}eje ispustiti po cenu cele Srbije. Oni }e doakati na{emdivnom narodu.” Znala sam tvoje poreklo, ali samverovala da si izuzetak, da si druga~ija.
TINA: A va{ mu`? Kakvog je on porekla?
OLGA: Sirotiwskog...
HIV
TINA, OLGA, COLE, BOBAN
BOBAN: (Ulaze}i)Kreten me ostavi bez telefona. Ode i odnese telefon.(Zgrabi telefon sa {anka i tresne o pod)Mrtav.(Nasrne na Coleta)Jesi li zadovoqan?! Izdejstvovali ste kod Esdeka da nepriznaju moj potpis na dokumentima. Nijedan ra~unnisam mogao da platim. Petete to ne interesuje. Iskqu-~ili su Dom. Telefoni su mrtvi.
COLE: (Gleda na sat)Ukqu~i}e ~im ministar stigne.
BOBAN: ^eka{ svog ministra?!
COLE: ^ekam ministra i specijalce.
BOBAN: Da nisi pozvao i Unprofor?
COLE: Mogao bi i on da se malo ume{a. Ratuje{ protiv dece. Nebi bilo na odmet da se i Hag pozabavi tobom.
BOBAN: (Olga)Ko je lud od nas dvojice?
82 Dragan Tomi}
COLE: Onaj koji dr`i decu na ni{anu. Kumo, je li tako?
OLGA: Bobane, umoran si.
BOBAN: Pa {ta ako sam umoran?
OLGA: Ti si ugledan profesor Univerziteta. Ima{ uglednu`enu, troje dece, svoju firmu.
COLE: Firmu vi{e nema. Ote mu je {valerka.
OLGA: Kume, ne prekidaj me. Bobane, osvesti se. [ta }e ti sveovo ovde? Neka deca u|u. Mi idemo u hotel.
BOBAN: A moja deca koja dolaze? A poverewe studenata i qudikoji veruju da }u uspeti da se oduprem otima~ima? Dapustim wegovu decu, a on moju da ostavi u snegu?
OLGA: Kume?
COLE: Kumo, ne mogu da pustim wegovu decu u Dom. Dovodi ih naprevaru.
BOBAN: ^ula si ga. Zar da dezertiram, da pqunem na poverewekoje {iroko u`ivam?
OLGA: Borba ti je jalova. Plemenite namere su utopija. Jedanna{ svetski putnik, jedan moj pokojni pacijent mi jepri~ao da je proputovao sto dvadeset jednu zemqu i da jeza razliku od ostalih turista posmatrao samo qude.Zakqu~io je da u svakoj zemqi ima samo jedan postonadprose~no pametnih qudi, a u na{oj maloj Srbijisedam posto. Za razliku od Srbije gde vladaju oni koji nespadaju u sedam posto, u ostalim zemqama vlada onaj jedanposto nadprose~nih. Tada sam se nasmejala, ali sam seposledwih godina uverila da je bio u pravu. Po{to tispada{ u sedam posto, nema{ nikakvu {ansu.
COLE: Mora da je ludak ~im je bio tvoj pacijent.
OLGA: Mi psihijatri ne le~imo samo ludake. ^ovek je dolaziokod mene na tretman kad god se vra}ao u Beograd. Ina~e,u svim drugim zemqama se ose}ao sasvim normalno.
BOBAN: Jesi li zavr{ila izlagawe?
OLGA: Poku{avam da te navedem da shvati{ ko si i {ta si ikolika je tvoja vrednost. Ovako sebe dovodi{ u ne-dostojnu situaciju bez obzira na plemenite motive.^iwenica je da se deca ispred Doma smrzavaju iskqu~ivo
Po`ar 83
zbog tebe. Gledano sa strane, to li~i na zlo~in premanedu`noj deci.
BOBAN: Sto puta sam ti rekao da izigrava{ psihijatra samo usvojoj ordinaciji.
OLGA: Ja ne izigravam, ja jesam psihijatar.
BOBAN: Po{to smo se razveli, smesta napusti Dom! Ako mizatreba psihijatar, potra`i}u te u ordinaciji. Napoqe!
OLGA: Nismo se jo{ razveli.
BOBAN: Ostala je samo formalnost. Napoqe, da ne zovem Mi-lovana da te izbaci.
COLE: Kumo, za{to mu dozvoqava{ da se tako pona{a? Tvojaprava kao psihijatra su ogromna, bez obzira ko je upitawu, makar i sopstveni mu`. Siguran sam da qude{aqe{ na obavezno le~ewe za mnogo nezna~ajnije sit-nice.
OLGA: Moj mu` je zdrav, ali umoran ~ovek.
COLE: Kako zdrav kad si sama rekla da te kao takvu `enuizbegava tri godine iz straha od side?
BOBAN: [ta si ispri~ala?!
OLGA: Da si me zanemario tri godine zbog ove devojke izgo-varaju}i se sidom. Ne boj se, nisam ogovarala tvojumu{kost. O tome neka ona pri~a.
HV
TINA, OLGA, COLE, BOBAN, MILOVAN, MACA
Ulaze Milovan i Maca.
MILOVAN: U bunkeru je sve `e{}a vatra. Ne mo`e se pri}i ni sajedne strane. Ako vatrogasci ne stignu za sat vremena,mo`e se sva{ta desiti.
BOBAN: To znamo. A ko je devojka?
MILOVAN: Moja seqanka Maca.
BOBAN: Otkud ona?
MILOVAN: Kod mene je.
84 Dragan Tomi}
BOBAN: Rekao si mi da u Domu nema nikog osim slu`benih lica.
MILOVAN: Kod mene je ve} nedequ dana.
BOBAN: Za{to mi nisi rekao?
MILOVAN: Bilo me je sramota. Mogli ste da pomislite sva{ta sobzirom da sam o`ewen ~ovek i da imam troje dece.
BOBAN: [valerka?
MILOVAN: Nije, ~asnog mi krsta. Siroticu je otero mu` jo{ pre dvegodine. Smucala se kao kelnerica po kafanama namagistrali, pa joj dojadilo. Jedan je hteo da je napastvuje,pa je pobegla ovde po{to sam sa wenim roditeqima dobarprijateq. Ovde po~iwe sezona, otvara se Dom... Potrebnaje radna snaga... Morao sam da je sakrijem u kotlarnicudok se situacija ne razbistri, dok ne vidim ko }e bitigazda, pa da mu se obratim. Ali, sirotica voli da pu{i...
MACA: Milovane, ne lupetaj! Nisam ja zapalila ugaq. Pazilasam gde bacam opu{ke.
MILOVAN: Nisam to ni reko. Ali moro sam da te poka`em qudima.Jer, kad stignu vatrogasci, kad po~nu da istra`uju ko jepotpalio ugaq, kad po~nu da ispituju jesu li ovde vi|enastrana lica...
MACA: Nema policajca sa kojim nisam drugar, a posebno s onimiz vatrogasne. Da vidim ko }e da doka`e da sam ja, jednimpi{qivim opu{kom, zapalila onoliki ugaq. Tolikegodine si lo`a~, a ne zna{ da se ugaq sam od sebe upaliako je nepravilno uskladi{ten. Za to mogu da buduodgovorni samo in`eweri koji nisu postupili povatrogasnim propisima i napravili ugqu ventilaciju.Ko je sazidao takav bedni bunker, taj nek odgovara. Inarod se zapali kad mu politi~ari ne ostave dovoqnoventilacije. @ito se u silosu upali ako nemaventilacije, pogotovo ugaq koji je stvoren da gori...
OLGA: (Zasmeje se)Bravo, devojko!
MACA: Gospodo, zar nisam u pravu?
OLGA: Savr{eno...
MACA: Mogu li ne{to da popijem? Dole sam se nagutala dima.
OLGA: Ja }u da te poslu`im. Mo`e li viski?(Odlazi prema {anku)
Po`ar 85
MACA: Samo ako je balantajn. Wega jedino pijem.
MILOVAN: Gospo|a Olga je psihijatar u Beogradu, supruga pro-fesora Bobana na{eg predsednika.
MACA: Pa {ta?!
MILOVAN: Samo da zna{.
MACA: Sad znam. Navikla sam ja na svakakve face. U|e ministaru kafanu. Svi se `ivi ukewaju, a ja samo dva putaprolepr{am pored wegovog stola i malo zavrtimguzicom i on je odmah na kolenima. Po celo ve~e mi jedesa dlana. Kad je jedan svra}ao onomad, celoj kafani jeispri~ao da je ovaj Dom prodat nekom Grku, nekompa{enogu nekog na{eg buye tamo iz Beograda.
MILOVAN: Maco, zave`i!
MACA: [ta se breca{ zbog ovog planinarskog domi}a? Prodatoje pola Petete Srbije i svi to pozdravqaju, a ti zbogjednog domi}a. Jebe{ ga, op{ta je rasprodaja Srbije...Narod to pozdravqa. I ovi ovde su vaqda neki narod.Ali, pravo da vam ka`em, ja sam malo osim sveta. Nekakobih volela da izgori ovaj domi}, ako ve} ne mo`e Petete,pa da ti bogati stranci osete {ta su prirodne nepogode.^ekam tog Grka ve} nedequ dana, na tu foru sam senavukla, ali nekako mi opet do|e milo {to gori. Vaqdasam neki usrani nacionalista. Ne dam svoje po cenu dasve izgori.
MILOVAN: Maco, sram te bilo!
MACA: Vra}am se na magistralu. Tamo niko nikog ne {i{a. Kadse najedu i napiju, kad im sevaju guzice kelnerica, svipri~aju {ta im je srcu drago. Ni dr`avne tajne se nepre}utkuju.(Tini)Sestro, du{u si dala za kafanu. Yabe tra}i{ vreme saovim matorcima. Ajde sa mnom. Vidi{ da gori. Ili i ti~eka{ Grka? Ne}e do}i kad ~uje da je izgorelo.
MILOVAN: Maco, odalami}u te!
OLGA: (Donose}i viski)Milovane, ostavite devojku. Ona je puna pozitivneenergije.
86 Dragan Tomi}
MACA: (Uzimaju}i ~a{u i nazdravqaju}i)@iveli!(Iskapi pi}e)Hvala, doktorko. Hvali}u se da sam imala ~ast da meuslu`i psihijatrica iz Beograda. A sad, odoh ja.
MILOVAN: Kuda po ovom nevremenu?
MACA: Za mene nema nikad problema. Uvek se usput na|e nekifrajer koji me odveze do mog odredi{ta.(Izlazi)
HVI
TINA, OLGA, COLE, BOBAN, MILOVAN
BOBAN: Milovane?
MILOVAN: Lupeta jadnica. Koji Grk, koji bakra~i. Dovukla se ovde.Nisam mogao da je se otarasim. Stalno mi pri~a o nekomGrku i kako jedva ~eka da ga mazne...
BOBAN: Morao si to da mi ka`e{.
MILOVAN: [to da vas uznemiravam pored tolikih va{ih problema.Ja je, Bo`e prosti, smatram malo lucnutom.
OLGA: Ona je savr{eno zdrava devojka.
COLE: I izgleda jedina ima pravu informaciju. Ako je tota~no... Ako je Grk kupio Dom...
MILOVAN: Ma kaki Grk! To je wena vantazija.
COLE: Milovane, la`e{. Neko te je obavestio da Grk dolazi.Nikad na po~etku sezone nisi Dom ovako sredio.
MILOVAN: Ne la`em, o~iju mi.
COLE: La`e{! Znam te dobro. Svi ste u familiji la`ovi.Doveo si je iz kafane da prostotom omami Grka da bi tezadr`ao. Nau~io si je {ta da nam ka`e kad si video da jezagustilo.
MILOVAN: Qudi, {ta vam je?! Otkud meni tolika pamet?
OLGA: Ostavite ~oveka. Jo{ }e on ispasti kriv ako je Domprodat strancu.
Po`ar 87
MILOVAN: Ka`ite im, doktorko...
OLGA: Bobane, kelnerica ti o~ita lekciju iz projektovawa.
MILOVAN: Ne dirajte profesora. Ona je zapalila ugaq. Opomenuosam je da ne baca opu{ke okolo, ali be{tija ostajebe{tija. Voli da pu{i, pa to ti je.
COLE: ^ija je?
MILOVAN: Radovana Radojkinog. Bila je udata za Bricinog sina.
COLE: Od zla oca i od gore majke. Nemogu}e da je moj ministarto uradio. Za{to bi on prodao Dom?(Polaze}i)Moram da budem na~isto. Ako je ~ula od ministra, morada propeva od kojeg. Nemogu}e da je moj toliki baraba.(Izlazi)
HVII
TINA, OLGA, BOBAN, MILOVAN
MILOVAN: Profesore, mogu li i ja da odem?
BOBAN: Ti si ovog trenutka dobio otkaz. Zapalio si Dom i nemaovde vi{e {ta da tra`i{. Mora}e{ samo da sa~eka{policiju, da da{ izjavu.
MILOVAN: Nisam ja zapalio...
BOBAN: Zavr{ili smo!
OLGA: Bobane, kako mo`e{?
BOBAN: Po{la si u hotel.
OLGA: Ne mogu da te ostavim u takvom stawu.
MILOVAN: Profesore, ~asnog mi krsta, nisam zapalio, nisam ni{taznao o Grku. Obrlatila me ve{tica. Nije mi dala dadi{em. Nisam mogao da je izbacim. Kako da se vratim uselo i da saop{tim familiji da sam dobio otkaz? Nemogu od sramote nikom iza}i na o~i. Boqe da se odmaobesim.
BOBAN: Tvoj problem. Morao si da razmi{qa{. Morao si dabude{ po{ten prema meni, a ne da je krije{ u kotlar-nici.
88 Dragan Tomi}
MILOVAN: (Klekne)Pogre{io sam.
BOBAN: Zbog tvoje gre{ke }e izgoreti sav ugaq. ^ime }emogrejati decu?
OLGA: Milovane, ustanite. Nemojte da kle~ite ni pred kim.Ako vam on da otkaz, ja vas vodim u Beograd. Na mojojKlinici su uvek potrebni radnici kao {to ste vi.
MILOVAN: (Ustaju}i)Fala vam, doktorko.
TINA: (Vadi mobilni telefon iz ta{ne i bira brojeve)[iki, gde si sada?... Tina, ovde Tina...
BOBAN: (Otima joj telefon)Drip~e, kako si mogao da me ostavi{ bez telefona?... Gdesi?... Gde na putu?... Kako ne zna{ gde si?!... Javqaj mi sena Tinin broj... Morate se probiti kako znate.(Zatvara telefon)]uti{ da ti je telefon u ta{ni.
TINA: Zaboravila sam. Zar bih do sada trpela ovolikugwava`u? Daj mi da pozovem nekog ko }e me izbavitiodavde.
BOBAN: Idi sa Olgom u hotel.
TINA: S wom da idem?
BOBAN: Dobro poznaje planinu.
TINA: Posle svih uvreda koje sam do`ivela od we?
BOBAN: Nisam ~uo da te je vre|ala.
TINA: Iskoristila je dok si bio odsutan.
BOBAN: Zar sam izlazio? Da, jesam... Olga, za{to si je vre|ala?
OLGA: ^ovek nas slu{a.
BOBAN: Neka slu{a. Milovane, {ta ~eka{?
MILOVAN: Da vidim na ~emu sam.
BOBAN: Kako ja da znam na ~emu si?
MILOVAN: Jesam li dobio otkaz?
BOBAN: Otkud ja znam jesi li dobio otkaz?
MILOVAN: Vi ste mi ga dali.
Po`ar 89
BOBAN: A ko }e da kontroli{e vatru da se ne pro{iri izbunkera na kotlarnicu i na ceo Dom? Ko }e da meobave{tava {ta se dole de{ava?
MILOVAN: Nema ko drugi nego ja.
BOBAN: Onda idi i radi svoj posao.
MILOVAN: Fala, profesore.(Odlazi)
HVIII
TINA, OLGA, BOBAN
BOBAN: Da ~ujem sad vas dve?
OLGA: Nema {ta da se pri~a. Ve~eras mi se kona~no sve raz-jasnilo. Prihvatam tvoj predlog. Razve{}emo se.
TINA: Zbog mene? Sme{no. Mene vi{e nikad ne}ete videti.Imate divnu decu. Po{tujte bar wih.
BOBAN: Tina, je te volim.
TINA: Pa {ta?! Ja ne volim tebe. Bio si mi dobar profesor.Odbranila sam kod tebe diplomski rad. Uputio si me uposlove, potpuno osposobio. Na|i nekog drugog da tivodi firmu. Hvala ti za sve. Ni{ta vi{e ne tra`imosim onog {to si mi ve} dao. Tebi mo} i novac. Menimoja mladost i sloboda. Mislim da sam fer i prema tebii prema tvojoj porodici. Nisam htela da te uznemirimpre vremena, ali vreme je da sazna{. Sve sam sredila dase za mesec dana iselim na Novi Zeland. Imam tamonekoliko drugova i drugarica. Svima }u se hvalitikoliko si mi pomogao u `ivotu.
BOBAN: Ne mo`e to tako... @rtvujem porodicu zbog tebe...
TINA: Nema potrebe. Gospo|a Olga je pametna i tolerantna`ena. Nadam se da joj kao psihijatru ne}e biti problemda te odvikne od beznade`ne qubavi. To rade i mnogoprostije `ene kad im mu`evi po{a{ave za devojkama. Jali tako, gospo|o Olga?
OLGA: Mnoge `ene su mu`evima rame za plakawe. Ja to sebi nedozvoqavam, po{to se smatram jo{ uvek zdravom.(Izlazi)
90 Dragan Tomi}
HIHTINA, BOBAN
TINA: Ima{ divnu `enu. Po|i za wom.
BOBAN: Ne}u te pustiti po cenu `ivota. Ne shvatam {ta ti jeve~eras.
TINA: Stvar je prosta. Ti ima{ ~etrdeset pet godina, dobru`enu, divnu decu, polo`aj, mo}, novac. Ja imam samodvadeset sedam godina i ni{ta vi{e. I ja ho}u da imamsve, a s tobom je to nemogu}e.
BOBAN: Volim te.(Poku{ava da je poqubi)
TINA: (Grubo ga odguruju}i)Dosta je bilo. Gotovo je. Vreme je da prestane{ dafolira{ `enu fobijom od side i da joj se vrati{.
BOBAN: Ona je psihijatar. Za{to je dopustila da je foliram akoje stvarno stru~wak za qudsku du{u?
TINA: Budi qubazan, vrati mi telefon.
BOBAN: Koga }e{ da zove{?
TINA: Drugare iz Rakovice da do|u po mene.
HHTINA, BOBAN, COLE
COLE: (Ulaze}i)Ona kurva nije normalna. Obrlatila je {ofere. Dobihbatine od wih ni kriv ni du`an. Odvezo{e se u hotelzajedno sa decom. Bubrege su mi odvalili, majku imseqa~ku. A deca aplaudiraju... I Olga je aplaudirala.Le`im u snegu, a ona pqe{}e...
BOBAN: Opet upada{ nepozvan.
COLE: ^ove~e, moramo da do|emo do prave informacije.
BOBAN: O ~emu?
COLE: Kako o ~emu?! ^uo si da se pri~a da je Dom prodat nekomGrku.
Po`ar 91
BOBAN: Vaqda se o tome pita i upravni odbor.
COLE: Koji upravni odbor?
BOBAN: Upravni odbor ~iji sam ja predsednik.
COLE: Za{to nisi uzeo advokata da ti razjasni neke stvari?Upravni odbor ~iji si ti predsednik, ne postoji. Onogtrenutka kad je ministar potpisao zakqu~ak da sedozvoqava obnova postupka, poni{tio je svoje re{ewekojim vam je odobrio da se registrujete kao Klub. Ti ovdenisi ni{ta. Ti si obi~an uzurpator i opsta}e{ samo dokne pristignu moji. To onaj blesavi Milovan ne zna i zato{eni pred tobom. Posle ovog sleduje mu otkaz. Menebrine taj Grk, a ne ti.
BOBAN: Mene zakonske za~koqice ne interesuju. Ja znam {ta jepravda. Ne mo`e pet {est propalica da nadvlada hiqaduodanih ~lanova Kuba. Ne mo`e{ ti lopove, da bude{iznad pravde!
COLE: Nemoj vi{e da me naziva{ lopovom! Boqe idi vidi {taje sa Olgom. Nije htela autobusom sa wima, nego seuputila pre~icom prema hotelu. Ni ja ne bih uspeo da seprobijem, a kamo li ona. Vikao sam za wom da }u da jeodvezem u hotel, ali nije se obazirala. Nestala je umraku i sne`noj me}avi.
BOBAN: Ni{ta joj se lo{e ne}e desiti. Samo }e se dobro iz-duvati. [ta }e{ ponovo ovde?
COLE: Kako {ta }u u svom Domu?
BOBAN: Deca odo{e u hotel. Idi smesti ih.
COLE: Ja da ih smestim?
BOBAN: Plati im boravak.
COLE: ^ime?
BOBAN: Na sunce sto hiqada koje si uzeo od dece, pa }u japlatiti.
COLE: Devedeset dve... Neki su gratis...
BOBAN: Ili se gubi ili vadi lovu!
COLE: Ostala je u kasi u Beogradu.
92 Dragan Tomi}
BOBAN: U ~ijoj kasi? Postoji samo jedna kasa u Domu.
COLE: Predao sam novac partiji. Ona ga je stavila u svoju kasu.
BOBAN: ^ime si mislio da hrani{ decu?
COLE: Ti si nabavio hranu.
BOBAN: Jesam, ali za svoju decu.(Pru`a mu telefon)Zovi svoju partiju da plati deci boravak u hotelu.
COLE: (Odbija telefon)Idem da tra`im Olgu.
BOBAN: Ostavi moju biv{u `enu na miru.
COLE: Izgubi}e se u planini, smrznu}e se...(Izlazi)
HHI
TINA, BOBAN
BOBAN: Lopu`e!
TINA: Pozovi [ikija da do|e po mene. Dobio si Dom. Slomiosi protivnika. Ostaje ti samo da lokalizuje{ po`ar.Bi}e ti lak{e bez mene.
BOBAN: Vrati}emo se zajedno u Beograd, pa }emo na miru raz-govarati. Pristaje{?
TINA: Pristajem, ali se time ne}e ni{ta promeniti.
BOBAN: Potpisa}u da je firma tvoja.
TINA: Ne, samo }e{ mi isplatiti moj doprinos. Potreban mi jenovac i na Novom Zelandu. Nadam se da tamo nemaovakvih sne`nih oluja, da se nikad ne}u ose}ati ovakobespomo}no.
Po`ar 93
HHII
TINA, BOBAN, MILOVAN
MILOVAN: (Ulaze}i)Pozovite vojsku.
BOBAN: [ta se de{ava?
MILOVAN: Rasplamtava se. Plamen se probija prema kotlarnici.Nabaco sam kroz prozor~e puno snega, ali mrka kapa.
BOBAN: (Zove preko mobilnog)Mirko, ~uje{ li me?... [ta se de{ava?... Ovde gori...Zapalio se ugaq u bunkeru. Preti da ugrozi ceo objekat.Vidi{ li negde vatrogasce?... ^uo si da su na za~equ. Zarne mo`e ni{ta da se u~ini da se makar oni probiju?...Dobro je {to ste obave{teni da sti`e mehanizacija davas izvu~e, ali to }e potrajati satima... Dobro je {to sedeca ose}aju dobro... Ako bude ne{to novo, javi mi se naTinin broj mobilnog. Moj je kod onog kretena [ikija. Jeli on kod tebe?... Baraba. Ka`i mu da se javi ~im stigne.(Zatvara telefon)
MILOVAN: Pozovite vojsku. ^etristo petnest nula {esdeset jedan.
BOBAN: Da, vojska...(Zove preko mobilnog)Alo, ovde profesor Slobodan Katani}. Zovem iz Doma...Da, ovde sa vrha planine. S kim imam ~ast?... Ima li kogaod stare{ina?... Zapalio nam se ugaq u kotlarnici, papreti opasnost da sve preraste u po`ar... Krenuli suvatrogasci iz grada, ali su se zaglavili na putu... Svavojska na no}noj ve`bi u pravcu Kosova... Po ovomvremenu... Ne o~ekujete ih do ujutru... Onda, ni{ta. Hvalavam.(Zatvara telefon)Sva je vojska na no}noj ve`bi u pravcu Kosova.
MILOVAN: To ne sluti na dobro...
BOBAN: Naravno, Milovane... Po`ari izbijaju zbog takvih kao{to si ti, a onda skrsti{ ruke i gleda{ belo.
94 Dragan Tomi}
HHIII
TINA, BOBAN, MILOVAN, JAGODA, ACA
Ulaze Jagoda i kelner Aca.
ACA: Gospo|o, ovo je dnevni boravak sa malim barom gde jaslu`im. Oko ovog ogwi{ta su sedeli najeminentnijiqudi iz sveta politike, sporta, umetnosti i biznisa.Ovo je najprijatniji kutak u Domu.
BOBAN: Aco, ko je gospo|a i kako si smeo da je uvede{ unutra kadsam ti naredio da de`ura{ i ne pu{ta{ nikog bez mojedozvole?
ACA: Gospo|a je Grkiwa, supruga vlasnika ovog Doma. Upravoje stigla iz hotela gde je odsela, pa `eli da joj malopoka`em Dom.
BOBAN: Dajem ti otkaz i smesta se gubi dok te nisam prebio!
JAGODA: (Nasmeje se)Jo{ uvek si dr~an kao {to si bio.
BOBAN: Jagoda...
JAGODA: Posledwi put smo ovde ~ekali novo leto pre dvadesetgodina kad smo se posva|ali i razi{li. Ho}emo li danastavimo sva|u?
BOBAN: Izgleda da `ene nikad ne zaboravqaju. Namerno si miovo u~inila.
JAGODA: [ta sam ti u~inila?
BOBAN: Namerno si mi otela Dom.
JAGODA: Gra|evinac. Krut ko zgrade koje pravi. Jo{ ti ni{tanisam otela. Nisam imala pojma da }u te zate}i ovde.Raspitivala sam se o tebi. Znam da si o`ewen nekomdoktorkom, da ima{ dva sina i }erku, da si dogurao doprofesora na fakultetu, ali nisam znala da si jo{zalu|en ovim Domom. Zar ne mo`e{ da se obraduje{ {tosmo se sreli posle toliko godina? Je li devojka tvoja}erka?
TINA: Ne, gospo|o, ja sam Tina, profesorova qubavnica.
Po`ar 95
JAGODA: ^estitam, Bobane, ima{ prelepu qubavnicu.(Tini)Ne mewa ukus. Napustio me je zbog jedne takve devojkekoja nam je ovde pevala za do~ek Nove godine. Bio mi jeprva qubav. Lep, {armantan, uvek ne~im zalu|en. Poredwega sam zavolela ovu planinu. Priznajem da samnajlep{e mladala~ke trenutke do`ivela sa Bobanom ba{u ovom Domu. Zato sam i predlo`ila mu`u da ga kupimo.(Bobanu)Kakva slu~ajnost da te zateknem... Nisi se mnogopromenio.
BOBAN: Ni ti.
JAGODA: Jesi li ne{to znao o meni?
BOBAN: Nestala si... Nisam se raspitivao. Neko mi je rekao da sizavr{ila ekonomiju.
JAGODA: Pre roka. Zaposlila sam se u na{em predstavni{tvu uAtini i tamo sam imala sre}u da upoznam jednog divnogGrka. Udala sam se za wega, izrodili smo dve }erke,krenulo nam je... Sad smo me|u najbogatijim qudima uGr~koj. Mnogo sam pomagala Srbiji dok ste vodili onajglupi rat. Nikom nisam dala na Srbe, bez obzira {to vasceo svet pquje. ^inila sam koliko sam mogla. Ikupovina ovog Doma je na{ mali doprinos da seoporavite. Va{i nam nude sva{ta, a ja sam za po~etakizabrala Dom.
ACA: Gospo|o, ho}ete li da vam poka`em ceo Dom?
JAGODA: Hvala, tu je moj prijateq Boban. Vi biste mogli da nasposlu`ite nekim pi}em.
ACA: Sa najve}im zadovoqstvom. Izvolite?
JAGODA: Prvo, {ta mlada dama pije?
TINA: Viski.
JAGODA: (Pokazuje Milovana)A gospodin?
BOBAN: Gospodin je lo`a~. Ne}e ni{ta. Milovane, idi kon-troli{i {ta se dole de{ava.
MILOVAN: Razumem, profesore.(Izlazi)
96 Dragan Tomi}
HHIV
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA
JAGODA: A ti, Bobane? Nekad nisi hteo da proba{ ni kap alko-hola. Sportista...
ACA: Profesor ima svoju {qivovicu iz rodnog Vaqeva.Profesore, ho}ete li va{u rakiju, ili }ete i vi viski?
BOBAN: Rakiju.
JAGODA: Jesu li ti `ivi roditeqi?
BOBAN: @ivi su.
JAGODA: Jo{ su u selu kod Vaqeva?
BOBAN: Tamo su.
JAGODA: Zvali su me snajka kad si me vodio.
BOBAN: Zvali su...
TINA: (Zasmeje se)Jo{ jedna srceparaju}a qubavna pri~a. Gospo|o, izvi-nite. Nisam mogla da se uzdr`im. Vi ste pre sto godinapobegli u planinu zbog jedne ovakve. Malo pre je wegova`ena tako|e zbog mene. Ja mu do|em neka vrstareinkarnacije te devojke {to mu je pevala.
JAGODA: Ne razumem...
TINA: Malo pre ga je napustila `ena zbog mene i pobegla uplaninu. ^ovek je fatalan.
JAGODA: Bobane?
BOBAN: Istina je.
JAGODA: [ta je s tobom?
BOBAN: Volim ovu devojku. To sam `eni otvoreno rekao. Nijemogla da podnese i oti{la je.
JAGODA: Jadna `ena. Napoqu je u`as. Mene je {ofer jedva dovezaomercedesom od hotela dovde. Za{to si joj dopustio?
TINA: Gospo|o, dok se vi ispri~ate, mogu li da zamolim va{eg{ofera da me odveze do hotela?
JAGODA: Na`alost, pustila sam ga da se vrati u hotel i da do|e pomene za sat vremena.
Po`ar 97
Kelner Aca ih poslu`uje pi}em. Nazdravqaju. Boban ispija rakiju na eks ipru`a kelneru ~a{icu da mu donese jo{ jednu.
BOBAN: Koliko si platila Dom?
JAGODA: Jo{ ni{ta. Moj mu` je sa va{ima potpisao samo pismo onamerama. Poverio je meni da odlu~im. Zato sam do{lada vidim.
BOBAN: Pa, jesi li odlu~ila?
JAGODA: Spoqa je ovo sasvim drugi Dom od onoga koji pamtim.Onaj je bio malecak, neugledan. Ovaj izgleda impozantno.
BOBAN: Stari je izgoreo ba{ one godine kad si me napustila.Sagradili smo ovaj po svetskim standardima.
JAGODA: Melo me je ~udila previsoka cena, ali sad mi je jasno. Su-tra dolazi va{ ministar, pa }emo se dogovoriti.Najverovatnije }e sve biti u redu.
ACA: Ministar je gore u sobi. Stigao je jo{ jutros.
BOBAN: Koji ministar? Kako se zove i ~ega je ministar?
ACA: Nemam pojma. Gore u sobi su ~etvorica. Kockaju se.Odneli su pet fla{a viskija. Wihov {ofer, jedan gadanmrga, naredio mi je da ih ne uznemiravam dok me nepozovu.
BOBAN: Ubi}u te, streqa}u te, kelnerska bagro! Za{to mi nisirekao?
ACA: Niste me pitali. Utrapili ste mi pi{toq ~im stedo{li i naredili da ~uvam Dom od invazije dece.
BOBAN: Pitao sam Milovana. Rekao je da nema nikog u Domu.
ACA: Bio je u kotlarnici kad su do{li. Zaboravio sam da muka`em.
BOBAN: Daj mi wihove prijave boravka. Znam sve ministre. Ho}uda vidim s kim imam posla.
ACA: Mislite da sam smeo da im pomenem prijave? Siguran samda je gospodin ministar, jer nije onaj }elavi Coletovkoji je maznuo apartman u de~jem “Crnom boru”.
BOBAN: Jagoda, kako se zove tvoj ministar?
JAGODA: Petra{in Babi}.
98 Dragan Tomi}
BOBAN: Ne postoji takav ministar. Ali, postoji jedna bitanga izneke male partije koji se nada da }e mu u novoj Vladipripasti ministarska foteqa.
JAGODA: To je nemogu}e. Zar postoji neko takav da se kocka saugledom Srbije? Mora da si u zabludi.
BOBAN: Apsolutno sam siguran. Mnogi na{i tipovi iz raznihpartija i partijica idu po svetu i rasprodaju Srbiju.
JAGODA: Kako da iza|em mu`u na o~i? Va{a dr`ava mu tolikoduguje. Jedva je pristao da uzmem ovaj Dom i da vamotpi{e sto hiqada dolara.
BOBAN: Samo sto hiqada dolara! Ovaj Dom vredi kao gra|evinapet miliona dolara, a da ne govorimo o ekstra vrednosti{to je {ajka~a na temenu Srbije. Koliko si Petra{inudala na ruke? Priznaj koliko te je zapalio da bi dobilaDom u bescewe?
JAGODA: Obavesti}u va{eg predsednika Vlade. Va{a dr`ava mommu`u duguje pet miliona dolara.
BOBAN: Sigurna si da dr`ava duguje ili su vas zapalili razni“ministri”?
JAGODA: Budi qubazan obavesti portirnicu da po{aqu {oferapo mene.
BOBAN: (Zove portirnicu)Ovde Dom. Da li je tu {ofer koji je ovamo dovezao nekuGrkiwu?... Odmah ga po{aqite da do|e po wu... Ko vam jerekao da gori Dom?... Ma ta je blesava kurva samagistrale... Razgovarate sa profesorom Katani}em...Kako {ta da radite sa tolikom decom?... Nisu na{a deca.Zato ih nismo primili u Dom... Znam da nisu ni va{a, alivi ste hotel. Morate da ih primite... Ja garantujem da }ebiti pla}eno... Novac je u Beogradu. Sutra }e biti nava{em ra~unu... Morate da mi verujete... Nemojte da ihvra}ate ovamo... Alo, alo...(Zatvara telefon)Idiot. Zalupi mi slu{alicu. Deca }e ponovo da navale.
ACA: Profesore, jeste li za jo{ jednu rakiju?
BOBAN: Gde je taj Mirko sa decom?!!(Telefonira)Mirko, ~uje{ li me?... Krenuli, pa se ponovo zaglavili.
Po`ar 99
Nazdravqe. A vatrogasci?... I oni se zaglavili. Je listigao onaj blesavi [iki?... Kosti }u mi skrckati, majkumu mangupsku!... Javi se na Tinin broj ako bude ne{tonovo.(Zatvara telefon)
JAGODA: Ho}e li poslati {ofera ili da se vratim pe{ice u ho-tel?
BOBAN: Aco, obavesti “ministra” da je gospo|a Grkiwa ovde.Ba{ bih voleo da prisustvujem prodaji Doma.
JAGODA: Ne `elim da ga sretnem. Ali, u svakom slu~aju neodustajem od kupovine Doma. Obrati}u se va{oj Vladi.Du`na je da ~asno re{i slu~aj ako ne `eli jo{ jednusvetsku blama`u. Svetska javnost jedva ~eka ovakveslu~ajeve da vam prika~i jo{ jedan epitet, po{to ste ionako najomr`eniji narod na svetu.
BOBAN: Glupa~o, samo te gledam...
JAGODA: Nemoj tako da me naziva{. Davno sam bila tvoja devojka.
BOBAN: A sad si Grkiwa iz Sivca kod Kraqeva. Belosvetskabiznismenka. Aco, zovi “ministra” da se malo zabavqam.
ACA: Profesore, ne smem. Znate koji su oni tipovi.
HHV
TINA, BOBAN; JAGODA, ACA, COLE
COLE: (Ulaze}i)Nigde je nema. Odro sam grlo dozivaju}i je, ali uzalud.
BOBAN: Tvoju decu nisu hteli da prime u hotel i ako samgarantovao da }e biti pla}eno.
COLE: Onda }e{ morati kona~no da popusti{.
BOBAN: Zaista si sme{an. Da ih hranim, pazim i mazim, a tvojapartijica }e da skrcka de~ji novac na razne gluposti.Vodi ih u “Crni bor”, on je de~iji.
COLE: Vi{e nije... Da li ja to sawam? Da li me o~i varaju?Jagoda? Otkud ti ovde?
100 Dragan Tomi}
JAGODA: Za`elela se, pa do{la...
COLE: Ostala si prava lepotica.
JAGODA: Hvala.
COLE: Gde si, gde `ivi{?
JAGODA: U Gr~koj.
COLE: Iselila si se tamo ovih proteklih godina kad su svinavrli da be`e?
JAGODA: Ne, tamo sam udata ve} sedamnaest godina.
COLE: Za nekog na{eg?
JAGODA: Za Grka.
COLE: Da nisi ti?...
BOBAN: Jeste, ona je kupila na{ Dom.
COLE: Jagoda, je li to istina?
JAGODA: Moj ga mu` kupuje. Ja samo posredujem.
COLE: I slu~ajno ste se ovde sreli i to ba{ ve~eras?
JAGODA: Trebalo je da se sastanem sa va{im ministrom...
COLE: Sa kojim ministrom?
JAGODA: Malo sam se odvikla od srpskog jezika. Nikako dazapamtim naziv tog ministarstva. I od srpskih imenasam se odvikla, pa te{ko pamtim nova. Neka to budeprosto ministar za rasprodaju srpske imovine, a vi znatekako se ta~no zove.
COLE: Skidam kapu, stari prijatequ. Uvek sam te potcewivao,ali uradio si {to mi nikad ne bi palo na pamet da sisposoban. Jednostavno si nas sve oduvao. Kako je divnosetiti se mladala~ke qubavi u kriti~nom trenutku.Nisam mogao da naslutim otkuda ti tolikasamouverenost. A nije bilo daleko od pameti. Mnogina{i su izneli lovu u Gr~ku i sad kao fol Grciotkupquju na{u imovinu. Pravi potez u pravom trenutku.Savr{eno. Veliki si igra~, ve}i i od mog ministra.Moram da priznam da si nas sjajno foliro dok se nijepojavila. Kako }e tek da zine moj drugar ministar kadsazna da je drugo Ministarstvo prodalo Dom i to nikomdrugom ve} tebi. Koji sam kreten ispo. Koliko samnerava izgubio. Godinu dana sam utro{io. Pokrenuo sam
Po`ar 101
ministra, zamenike ministra, sudije, javne tu`ioce,direktore Esdeka i koga jo{ nisam... Svi su re{avalistvar u moju korist. Svi su se radovali zimovawu u ovomDomu. Svi su mi obe}avali da }e te zbrisati sa svimtvojim qudima koji te podr`avaju. ^ak je jedan kreten satelevizije napravio scenario zabave sa pevaqkama,voditeqkama, kreatorkama, manekenkama... Novac je ipakiznad svih, ma kakvo mu poreklo bilo...
JAGODA: Cole, to je sme{no {to pri~a{. Moj mu` je jedan odnajbogatijih Grka. U`asno je qubomoran. Jedva me jepustio da do|em sama. Ta konstrukcija je nemogu}a.
COLE: Ni Grci nisu dorasli na{im `enama. Kad ne{to naumiteda uradite za svoju du{u, nema tog Grka koji }e da vasspre~i. Koja sam ja budala... Lepo je meni moja Dragicagovorila. Cole, ne ka~i se sa kumom. Greh je, a nema{nikakve {anse. Kum je profesor na fakultetu.Pametniji je od tebe. Do~eka}e te kad se ne nada{.Jednom joj zamalo zube nisam izbio zbog toga.
HHVI
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA, [IKI
Ulaze Maca i [iki.
BOBAN: [iki, otkud s wom?
[IKI: Upoznali smo se u hotelu.(Vra}a mobilni telefon)
BOBAN: [ta }e{ ti u hotelu?
[IKI: Kad sam oti{ao odavde, svratih na ~aj da se malo ugrejem,pa se zadr`ah. Do{ao sam po gospo|u Grkiwu.
JAGODA: Niste vi moj {ofer.
[IKI: Va{em {oferu su javili da ima neki problem u po-rodici, pa je otputovao u Beograd. Ja sam [iki, a ovo jemoja verenica Maca.(Bobanu)Profesore, ne radim vi{e za vas. Konsultovao samagenciju. Rekli su mi da preuzmem gospo|u Grkiwu i dazadr`im pajera dok ne platite dug. Nadam se da je svejasno.
102 Dragan Tomi}
JAGODA: Bobane, ni{ta ne shvatam.
[IKI: Gospo|o, moja agencija se bavi bezbedno{}u qudi. Po{toste vi u Beogradu sasvim nesmotreno unajmili obi~nogtaksistu, ne mo`emo da dozvolimo da se neza{ti}enikre}ete, jer ste na meti svakakvih tipova. To vas ne}emnogo ko{tati. Par hiqada doj~e maraka.
JAGODA: Ja to nisam tra`ila.
[IKI: Znate, vi ste na{ gost. Poznata ste i bogata li~nost. Ne`elimo nikakav incident.
TINA: [iki, prestani da sere{!
[IKI: Tina, {ta je?
TINA: Zna{ ti dobro {ta je. Vrati mi kqu~eve od yipa ibri{i.
[IKI: Imam nalog od agencije.
TINA: [iki, nas dvoje se poznajemo dobro. Ovo su moji prija-teqi i prestani da kewa{ da ti ne jebem onu kqakavumajku!
[IKI: Tina, nemam nikakve veze s ovim, keve mi.
TINA: Kako `eli{ da si|e{ sa ove planine?
[IKI: Normalno.
TINA: Onda daj kqu~eve i bri{i! Gadno si se zajebo {to menisi odvezao kad sam te molila.
[IKI: Sama si mi rekla da je profesor gazda.
TINA: Ma boli tebe dupe ko je gazda. Tebi je va`no da si sedo~epao pajera, a zaboravio si da ima{ sa mnom posla.
[IKI: U redu, u redu, znam da si mo}na. Nemoj da vi~e{.(Daje joj kqu~eve)
TINA: Za ovaj gaf }e da zna Rakovica, a ti vidi {ta }e{.
[IKI: Ne znam {ta mi je bilo ve~eras. Ova vejavica, ovo ~udo...
TINA: Bri{i!
[IKI: Kako }u ovako? Nikad nisam bio u planini. Napoqu jepakao.
Po`ar 103
TINA: Da pozovem nekog da do|e po tebe? Ne}e mu biti te{komeni za qubav.
[IKI: ^ak iz Rakovice?
TINA: Ti zna{ kako su moji prijateqi odani, pokretni i danikom ne pra{taju.
[IKI: (Polaze}i)Maco, idemo.
MACA: S tobom? Reko si mi da si gospo|in telohraniteq i da jetvoj pajero. Obe}o si mi da }e{ me zapositi kod we.Mar{, kretenu! Sto puta sam nasela na isti fazon.
BOBAN: [iki, kuda?
[IKI: Nemate pojma ko je Tina...
BOBAN: Dobro znam ko je. Jo{ uvek si kod mene u slu`bi. Imamjedan posli} za tebe.
[IKI: Da ~ujem?
BOBAN: Neki tipovi su se ilegalno ubacili u Dom. Tvoj zadatakje da ih najuri{.
[IKI: Ko su oni?
BOBAN: To nije tvoj problem.
[IKI: Koliko ih je?
BOBAN: Kelner zna.
ACA: Ministar, tri doministra i {ofer, neki mrga.
[IKI: Ministra da najurim?
BOBAN: Zar ti nije svejedno ko je u pitawu?
[IKI: U kojoj su sobi?
ACA: Trinest na prvom spratu.
BOBAN: Ho}u da pro|e bez buke. Akcija.
[IKI: Ovo je specijalni zadatak.
BOBAN: Bi}e specijalna nagrada. [ibaj.
[iki izlazi.
104 Dragan Tomi}
HHVII
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA
COLE: Aco, zar nisu stigli specijalci?
ACA: Koji specijalci?
COLE: Moj ministar je trebalo da do|e sa specijalcima.
ACA: Koji tvoj ministar?
COLE: Upravo je poslao onog monstruma da ga izbaci.
ACA: Nemam pojma ko je tvoj ministar. Idi gore, pa samra{~isti stvari.
COLE: Sad je sve kasno. Ne}u vi{e da se petqam.
TINA: Profesore, ho}ete li mi vratiti moj mobilni?
BOBAN: (Daje joj wen mobilni)Zna~i, odlazi{?
TINA: Kona~no.
BOBAN: Vrati kqu~eve od kola, pa idi. I pozdravi dru{tvo izRakovice kad stigne{ u Beograd.
TINA: (Daje mu kqu~eve)Misli{ da si frajer?
BOBAN: Za mene postoje samo odani qudi. Aco, poslu`i mladudamu viskijem ako `eli da ostane.
ACA: Gospo|ice, mo`e viski ili odlazite?
TINA: Sama }u se poslu`iti.(Odlazi za {ank)
ACA: (Maci)A {ta ti ~eka{?
MACA: Divim se gospo|i. Kako je samo otmena.
ACA: Vuci se odavde.
COLE: Aco, ne diraj je. To je moja zemqakiwa. Sam ju je ne~a-stivi doveo da zapali Dom.
ACA: Govorio sam ja blesavom Milovanu da je najuri... Nemakud jadna. Svi je jure da je...
JAGODA: [ta gori?
Po`ar 105
MACA: Da sam znala da ste vi kupili Dom, ne bih pu{ila uugqarnici ni po koju cenu. Mo`ete slobodno da meprijavite policiji, pa da malo novine pi{u i o meni.Volim kad se digne frka, a ispadne ni{ta. Moram danabacim imiy, jer nameravam da se bavim politikom.Ali, prvo treba da se probijem kao peva~ica, da sepro~ujem u narodu. O}ete li da vam otpevam ne{to?
JAGODA: Ne, hvala.
MACA: Za{to? Kelner Aca dobro svira gitaru, a Milovanharmoniku. Ovaj Dom se posledwih dana orio od pesmesve dok vi, iz belog sveta, niste stigli na na{u planinu.Neka se ori kad ku}a gori. Tako je bilo svih proteklihgodina. Pesma se orila dok je Srbija gorila.
ACA: Maco, sad je dosta. Gubi se!
BOBAN: Ne diraj je. Odmaram se dok je slu{am i gledam. Pravo jeosve`ewe. Samo ti nagari, du{o, i ne obra}aj pa`wuninakog.
JAGODA: Bobane, {ta gori?
BOBAN: Ugaq.
JAGODA: Ona pri~a o po`aru.
BOBAN: Zapalila je ugaq u bunkeru, ali po`ara ne}e biti.
JAGODA: Zvao si vatrogasce?
BOBAN: Zaglavili su se na putu.
JAGODA: Sagradi}u novi Dom ako ovaj izgori. Lokacija jepredivna.
BOBAN: Toliko ti je stalo da osvoji{ teme Srbije?
JAGODA: U biznisu se doga|a sva{ta nepredvi|eno, ali do sadnisam odustala ni od jednog posla.
BOBAN: Maco, `eli{ da se poka`e{ pred gospo|om Grkiwom?
MACA: Moram bar nekako da joj se odu`im {to sam joj zapalilaDom.
BOBAN: Aco, uzimaj gitaru.
ACA: Profesore....
BOBAN: Nare|ujem!
106 Dragan Tomi}
ACA: (Uzima gitaru)Maco, koju }emo?
MACA: Devojka sokolu gnezdo zapalila...
Pevaju.
HHVIII
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA,U^ITEQICA
Ulazi u~iteqica.
U^ITEQICA: Vi pevate... Vi pevate, a deca se smrzavaju!
BOBAN: Obratite se gospodinu koji vas je pokrao.
U^ITEQICA: Gospodine Cole?!
COLE: @ao mi je, ali nisam znao da je gospo|a Grkiwa kupilaDom. Mi ovde vi{e nemamo nikakva prava. To je sre|enona najvi{oj dr`avnoj instanci, a ja sam sitna riba da bime neko obavestio. Morate se obratiti direktno Vladi.
U^ITEQICA: Ko je ovde Grkiwa?
COLE: Gospo|a u qubi~astom.
U^ITEQICA: Gospo|o Grkiwo, ovi tipovi me satima muvaju. Dovelasam stotinu dece koja su uredno platila desetodnevniboravak. U hotelu nisu hteli da ih prime. U autobusimaje nestalo grejawe. Naredite im da puste decu unutra.
JAGODA: Ne razumem.
U^ITEQICA: Ovi ovde nisu hteli da prime decu. Iz hotela su nasizbacili. Gospodine Cole?!
COLE: Mene ne petqajte u to. Boban nije hteo da ih primi.
U^ITEQICA: Li~no vama sam dala novac koji sam sakupila od dece.
COLE: Nisam znao da je Dom prodat.
Spoqa se ~uju deca: Pustite nas unutra! Pustite nas unutra!
JAGODA: Bobane, deca skandiraju.
BOBAN: Deca su iskqu~ivo Coletov problem. Doveo ih je naprevaru. Ne mogu da u|u pre moje dece koja se isto takosmrzavaju u autobusima.
Po`ar 107
JAGODA: I daqe ni{ta ne shvatam.
U^ITEQICA: Postoji li ovde doktor?
BOBAN: Otkud ovde doktor?
U^ITEQICA: Jednoj devoj~ici je pozlilo.
BOBAN: U hotelu ima doktor. Za{to se tamo niste obratili zapomo}?
U^ITEQICA: Znate li da je napoqu smak sveta? Kako ponovo da vra}amautobuse do hotela. [oferi prete da }e i mene da biju.
BOBAN: @ao mi je, ali ovde nema doktora.
HHIHTINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE,
MACA, U^ITEQICA, OLGA
Ulazi Olga.
OLGA: Ja sam doktor. O ~emu se radi?
BOBAN: Vidi wu...
U^ITEQICA: Jedna devoj~ica je dobila nervni slom od straha. Na putusmo da ga svi do`ivimo.
OLGA: Nema problema. Ja sam psihijatar. Gde je devoj~ica?
U^ITEQICA: U autobusu.
OLGA: Idemo da je pogledam. Budite bez brige.
COLE: Kumo, tra`io sam te.
OLGA: Malo sam u`ivala u {etwi po planini.(Izlazi za u~iteqicom)
HHHTINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA
JAGODA: Bobane, je li ono tvoja `ena?
BOBAN: Iskrsne ko ve{tica... Mora da nas je posmatrala iz nekogbuyaka.
108 Dragan Tomi}
JAGODA: Ho}e{ li mi objasniti {ta se doga|a sa decom? [tamogu da u~ninim za wih?
BOBAN: Ni{ta. Wihovi roditeqi treba da se opamete kome ihdaju u ruke.
JAGODA: Spremna sam da im platim boravak u hotelu ako jepla}awe u pitawu.
BOBAN: Srpska deca nisu spala na milostiwu belosvetskihgrabqivaca. Uredno su dala novac onom tipu tamo. Na{adeca su na{a stvar.(Coletu)Zar te nije sramota?
COLE: Jagoda je napravila celu zbrku. Sve bi bilo u redu da senije pojavila. Namerno si je tempirao ba{ u ovomtrenutku. Toliko si se osilio da si poslao onog tipa daizbaci mog ministra. Ali, to je ve} stvar moje partije.Neka se ona pozabavi ovim slu~ajem. Ja sam svoje odradioi mirne savesti mogu da pogledam svakog u o~i. Neka mojapartija vidi kako je drugo ministarstvo moglo da prodaDom koji je bio woj stavqen na raspolagawe.
BOBAN: Pevaj, Maco!
MACA: Profesore, nije zgodno.
BOBAN: Pevaj da ne poludim i po~inim zlo~in.
MACA: Ja bih radije ponovo na magistralu. Ovde postaje vru}e.
BOBAN: Pevaj kad ti govorim! Niko ne}e odavde dok stvar nelegne na svoje mesto!
TINA: (Donose}i telefon)Mirko ti se javqa.
Po`ar 109
BOBAN: Mirko, {ta se doga|a?... Zna~i, krenuli ste. A vatro-gasci?... I oni.(Zatvara telefon i vra}a Tini)Sti`u i moja deca. Za pola sata }e stvar da legne na svojemesto. Maco, pevaj.
HHHI
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA, [IKI
Ulazi [iki okrvavqen po licu.
BOBAN: [ta bi?
[IKI: Naredili su da se smesta svi kupite odavde zajedno sadecom, jer u`asno galame i ometaju ih u kockawu.
BOBAN: Jesam li te poslao po poruku?
[IKI: Poku{ao sam. Frajer je bio ja~i. Tukli smo se ~itava dvaminuta, jer mi nije dozvolio da u|em. Onda me je ubacio usobu gde su me i{utirala i ona ~etvorica. Najzad se jedansmilovao i pitao me {to sam do{ao i ko me je poslao.Rekao sam za vas i da je gospo|a Grkiwa kupila Dom.Nasmejao se i odvratio da nikakva Grkiwa nije kupilaDom, ve} da je prodat nekom Kinezu koji sutra treba da sepojavi. To je sve... Ovo vas ko{ta hiqadu maraka.
BOBAN: Ni{ta me ne ko{ta, jer nisi obavio zadatak. Nisiprofesionalac! Gubi se!
TINA: Nemoj da ga dira{. [iki je moj drug i ostavi ga na miru.(Zagrli [ikija i odvede ga do {anka)
JAGODA: Previ{e mi je.(Krene)
BOBAN: Kuda }e{?
JAGODA: U hotel. Moram jo{ no}as da ra{~istim celu stvar.Moram da pozovem neke qude u Beogradu. Niko mene ovdene}e praviti budalom. Pomagala sam vas i {akom ikapom i {ta od vas do`ivqavam...
110 Dragan Tomi}
HHHII
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE, MACA, [IKI,OLGA
OLGA: (Ulaze}i)Bobane, dosta je bilo! Deca moraju ovog trenutka u Dom!
BOBAN: Ne deri se. Sve je u redu. Sti`u i moja deca. Samo malostrpqewa. Prvo moram da smestim moju decu, a onda }u iwegovu iako im je tvoj kum ukrao sve pare koje suuplatili za boravak.
OLGA: Kume?
COLE: Kumo, i ja vi{e ni{ta ne razumem...
OLGA: Pitala sam te za de~iji novac?
COLE: Ma, novac vi{e uop{te nije va`an. To je si}a lova premavrednosti Doma. Otkud sad pa Kinez da ga kupi?
OLGA: Kakav Kinez?
COLE: Nemam pojma.
OLGA: Jasno mi je {to je moj mu` poludeo. On je pod ogromnimstresom. Zatekla sam ga sa qubavnicom. Qubavnica ganapu{ta. Ja ga napu{tam. Biv{a velika qubav je do{la~ak iz Atine da mu otme ono {to mu je najmilije. A {taje s tobom? Zar si stvarno poludeo da krade{ od dece?
COLE: U pitawu je moja partija. Ona je uzela de~iji novac. Svepartije prisvajaju ne~iji novac u me|usobnoj tu~i zaopstanak.
HHHIII
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE,MACA, [IKI, OLGA, U^ITEQICA
U^ITEQICA: (Ulaze}i)Doktorka, jeste li im objasnili da moraju da puste decuunutra?
OLGA: Nema problema. Sti`u i deca moga mu`a. Zajedno }emoih smestiti.
Po`ar 111
Dim se u pozadini lagano probija.
TINA: (Histeri~no)Gorimo!
OLGA: Zaista, dim...
BOBAN: Bez panike. Po`ara ne}e biti. Ja sam projektovao iizgradio ovaj Dom. To je samo malo dima. Zidovi }ezadr`ati plamen u bunkeru.
U^ITEQICA: Kako da uvedem decu u ovoliki dim?
Spoqa se ~uje sirena vatrogasnih kola.
BOBAN: Vatrogasci upravo sti`u da ugase ono malo vatre ubunkeru. Vratite se u autobus i objasnite deci da se jo{malo strpe.
HHHIV
PRE\A[WI, MILOVAN
MILOVAN: (Ulaze}i)Profesore, gotovo je. Izgore Dom. Vatra je probila izahvatila temeqe. Ako dohvati zidove, izgore Dom zapola sata.
BOBAN: To je nemogu}e.
MILOVAN: Ceo Dom je od borove gra|e. Plamen }e se di}i do neba.
COLE: Lo{e si projektovao i izgradio. Po`ar je tvoja bruka iodgovornost.
BOBAN: A voda? Ko je projektovao vodovodnu mre`u i ugradioinstalacije? Gde je voda u hidrantu? Milovan je mogaosam da ugasi po`ar u za~etku da je bilo vode u hidrantu.Prodao si vodu privatniku. Kako bi neki privatnik znaogde }e da zakopa i odvede na{u vodu da ga nisi ti uputio?Jedino ti ima{ plan vodovodne mre`e. Kome si prodaona{u vodu?
COLE: O ~emu pri~a{?
112 Dragan Tomi}
BOBAN: Milovane, reci mu.
MILOVAN: Jeste, voda nam je oteta od strane privatnika za wegovukafanu. Neko ga je sigurno podu~io kako }e na jeftinna~in da do|e do dobre vode. Meni je naredio da }utim,ina~e }e mi glava oti}i.
OLGA: Dosta! Milovane, vi ste ovde jedini trezan ~ovek. Recitenam gde da smestimo i spasemo decu?
MILOVAN: Terajte ih pravo kod vojske tu gore u kasarnu. Vojska }eih oberu~ke prihvatiti. Yabe su se i dosad smrzavali.Recite samo da vas je poslao Milovan iz Doma i da samzamolio.
BOBAN: [ta je vama? ^ujete da vatrogasci sti`u. Ako goritemeq, ne gori zgrada.
HHHV
PRE\A[WI, VATROGASAC
Vatrogasac uvla~i crevo.
VATROGASAC:Gde je voda da se prikqu~imo?
MILOVAN: Nema vode.
VATROGASAC:Kako nema vode?! ^ime da gasimo?
BOBAN: Zar niste poneli vodu u cisterni?
VATROGASAC:Ti nisi normalan! Da izvla~imo vodu na dve hiqademetara u visinu po ovom nevremenu i ledu! Jedva smo se iovako probili.
MILOVAN: Mora}ete do vojske da napunite cisternu.
VATROGASAC:[to nam niste rekli da nemate vode da usput touradimo?!(Izlazi)
Po`ar 113
HHHVI
TINA, BOBAN, JAGODA, ACA, COLE,MACA, [IKI, OLGA, U^ITEQICA, MILOVAN
OLGA: Bobane, gde su kqu~evi od yipa?
BOBAN: [ta }e ti?
OLGA: Da sprovedem decu do vojske i odvezem ovaj narod u hotel.Ti i tvoj kum ~ekajte vatrogasce.
BOBAN: (Baca joj kqu~eve)Dr`i!
OLGA: Narode, za mnom!
TINA: A ja?
OLGA: Svi!
Izlaze svi osim Bobana, Coleta i Ace.
HHHVII
BOBAN, ACA, COLE
ACA: Gospodo, {ta }ete da popijete? Profesore, rakiju?
BOBAN: Mo`e.
ACA: Cole, i vi }ete profesorovu rakiju.
COLE: Naspi. Bobanovi roditeqi su uvek pekli najboqu rakiju.
Aca ih poslu`uje.
ACA: Da pre|emo u drugu prostoriju? Da se malo udaqimo?Ovde je previ{e dima.
BOBAN: Idi ti. Nas dvojica }emo da sa~ekamo vatrogasce.
114 Dragan Tomi}
HHHVIIII
BOBAN, COLE
BOBAN: @iveli.
COLE: @iveli.
BOBAN: [ta ti je sve ovo trebalo?
COLE: A tebi?
BOBAN: Borio sam se.
COLE: I ja. Lako bih s tobom, ali navali{e Grci, Kinezi...Taman sam poverovao da si me sjajno izradio sa Grkiwom,a ono se pojavi i Kinez...
BOBAN: Ovde zaista postaje neizdr`qivo.
COLE: I meni se ~ini. Sve si donekle bio u pravu, ali kunem tise da nisam prodao vodu. Neka baraba nas je izradila.Zbog te barabe izgore}e dvadeset godina na{eg truda.
BOBAN: Milovan se dobro setio da se deca smeste kod vojske...
COLE: Ne setismo se da mu ka`emo da obavesti one tipove gore.
BOBAN: Neka se kockaju.
Izlaze.
KRAJ
Po`ar 115
