DRAGANA Citatnost, Mimetizam Kod Sremca

Zahvaqujem se profesoru Du{anu Ivani}u. Namerno nisamunapred ograni~avao vreme na{eg obra}awe vama u sali i za okruglimstolom, jer nas nema mnogo a ni Zoran Pe{i} Sigma ne}e danasgovoriti, kao ni ja, nego }emo ~itawe svojih tekstova ostaviti za su -tra. Mihajlo Panti} }e, tako|e, do}i su tra. Verovao sam, i to seispostavilo kao ta~no, da }e profesor Ivani} svojim referatomuspostaviti jako dobru osnovu za na{ daqi razgovor o Sremcu, o Ni{u i ni{kim piscima. Zamolio bih sada Draganu Vuki}evi} danam pro~ita svoj referat.

Mr Dragana Vuki}evi}

CITATNOST NASUPROT MIMETIZMU U DELU STEVANA SREMCA

Kwièvno delo Stevana Sremca prou~avano u celini oduvek seodupiralo jedinstvenoj oceni. Kakvi su to pisci pohraweni u jednom -pitao se Mato{ razdvajaju}i pisca koji pi{e istorijske pri~e — odepro{lim vremenima i pro{lim junacima - od autora humoristi~no --satiri~nih pri~a

7. Sa razlika u stilu koje su bile evidentne,

kriti~ka pa`wa se preusmerila na sli~nosti. Postavilo se pitawenajmaweg zajedni~kog sadrìoca – onog jedinstvenog pisca koji pi{etako razli~ito. Za Mato{a je taj jedinstveni Sremac bio ,,komi~anrealista, i impresionist (detaqist, epizodist), i re al istromanti~ne ose}ajnosti", za M. Ka{anina, pisac "humora imelanholije". Ta~ke preseka dva stila prepoznavale su se ne samo upojedinim fragmentima i u ideolo{kim aspektima pri~a (autorovoj

26

7 A. G. Mato{, Stevan Sremac, Eseji i feqtoni, Beograd, 1968, str. 64.

otvorenoj tendencioznoj poziciji glorifikatora starog i kriti~aranovog) ve} i u izrazitoj citatnosti koja upu}uje na eksplicitnupoeti~ku artificijelizaciju pripovedne gra|e. Citatnost je iosnovna tema ovog rada i jo{ jedan poku{aj da se osvetli lice togjedinstvenog Sremca koji zdruùje razli~ite pisce u sebi.

Ve} su Srem~evi savremenici u pri~ama starostavnim (,,Izkwiga starostavnih") prepoznali tragove dobropoznatih tu|ih(citiranih) tekstova: letopisa, istorija, narodnih legendi. Pi{u}ijednu poetizovanu istoriju svog naroda, Sremac je sledio literarnekli{ee varirane od Letopisa popa Dukqanina, dubrova~kekwièvnosti do romanti~ara (wemu je, kao i mnogima pre wega,istorija Srba bila riznica pri~a o slavi i ~asti, idealnimjunacima).

8 Kada je pisao pri~e o svojim savremenicima, a takve su

pri~e o Ni{u (ali i o Beogradu, Vojvodini), Sremac ne samo {to jecitirao drugi tip teksta ve} je smewuju}i ilustrativnu citatnostiluminativnom, mewao i tip citatne relacije.

9

Izdvajamo nekoliko tipova citata koji se ukr{taju uSrem~evim pripovetkama i romanima realisti~ke orijentacije:

1. Faktocitati ili citati ìvota mogu se delimi~norekonstruisati na osnovu Srem~eve Bele`nice10. Vi{e nego {toupu}uju na prototipove, one su za nas zna~ajne kao gra|a za pri~u iprilog realisti~koj poetici stvarawa. Wima se otkriva literarnipotencijal ~esto neprera|enih ve} ve{to uklopqenih govornihfraza, oglasa iz novina, molbi upu}enih narodnoj skup{tini,politi~kih izjava, stihova sa liciderskih kola~a i sl.

27

STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

8 O ovom tipu citatnosti (Tragovi dubrova~kog kwièvnog baroka uistorijskim pripovetkama Stevana Sremca) op{irnije je govorio B.Leti} na 34. me|unarodnom nau~nom sastanku slavista u Vukove dane 15-18. 9.2004..

9 Dubravka Orai}-Toli} u Teoriji citanosti navodi dva tipa citatnosti:ilustrativni i iluminativni. Ilustrativni tip je onaj u kojem „na planusematnike dominira na~elo mimeze, analogije, metafori~nosti iadekvacije (citatna imitacija), na planu sintakse na~elo subordinacijevlastitoga pod tu|e, na planu pragmatike stati~na orijentacija napoznato ~itateqevo iskustvo, a na planu kulturne funkcije na~eloreprezentacije tu|eg teksta i tu|e kulture. (Zagreb, 1990, str. 43.)

10 Ana Radin pi{e: „Te ~uvene bele`nice koje su se u vezi sa Sremcem uvekpomiwale u pozitivnom kontekstu (i Skerli}, i Popovi}, i Ka{anin, iMitropan, i Bo{kovi}, i Dereti}), prema onda{wim merilimasvrstavali su Sremca me|u moderne i velike pisce jer su tu istu navikuimali i Dikens, Dode, Zola, Gogoq i mnogi drugi“. Tri geografijeStevana Sremca, Izabrana dela, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2002, str.13.

2. Vizuelni mediji (intermedijalni citati) zastupqeni sukroz (za realizam tako tipi~ne) literarne parafraze firmi,plakata, zidnih reklama, kafanskih slika, slika u berbernicama...Oni su u funkciji realisti~ke ,,poetike oka", ali poreddeskriptivne funkcije (opis ambijenta), ~esto imaju i metonimi~nufunkciju (mogu se i{~itavati kao {ifrovane informacije o liku).

3. U Srem~evom delu ~esto se parafrazira i parodira nau~nidiskurs. Kwièvni junaci ~iji je prototip bio Vasa Pelagi} bili suvarijacije komi~nih stilizacija nau~nika tako da je Srem~ev u~iteqSreta (Limunacija na selu) imao svoje prethodnike i u delu M.Gli{i}a i u delu L. Lazarevi}a. Ilustrativno je i poigravawe sa,,nau~nim znawima" i u naslovima pripovedaka: Secessio plebis.

Pripovetka (iz mojih pedago{kih opazaka i zabeleàka) ili Pazar za staro. Privredno-ekonomska slika iz ̀ ivota beogradskih doma}ica.I Vukadin se moè i{~itavati i kao kwièvna transkripcijaetnopsiholo{kih istraìvawa, konverzija Cviji}evog dinarskogtipa.

11

4. Najzastupqeniji su interliterarni ili kwièvni citati.Oni su vrlo raznovrsni i upu}uju na razli~ite kwièvne tradicije.

- Citati anti~kih autora otkrivaju prisustvo tradicijekojoj je jo{ Igwatovi}evim tekstom Pogled na kwièstvo (1857)napisano posmrtno slovo. I oni su kao i kod Igwatovi}a vi{eiluminativni nego ilustrativni, ali s obzirom na ,,neaktuelnost",znatno mawe zastupqeni. Radi ilustrativnosti nave{}emo neke. UIvkovoj slavi neprili~no pona{awe gostiju pripoveda~ dovodi uvezu sa scenom iz Odiseje: ,,...Od Homerova doba nije vaqda takazuluma bilo, nego onda u Itaci i sada u Ivkovoj ku}i 23, 24. i 25.aprila. Jer karda{i su se u Ivkovoj ku}i razbar{arili ne druk~enego kao ono negda Penelopini prosci u Ulisovoj, pa se ti sinovi~aste! I da je za Ivka na ve}u bruku ovo upore|ewe — Penelopiniprosioci su se bar ~astili za odsutna Ulisa, pa to i kojekako; ali oviza ̀ iva i prisutna Ivka, a to tek ona bruka". U Pop ]iri i pop Spiri,osvajawe u~iteqa, poredi se sa Cezarovim trijumfom ,,Gospoja Persabila je zadovoqna, blaèna! Jo{ kod pop Spirinih mogla je ve}videti kako se stvar sre}no uputila, i da je ne{to znala latinski,mogla je jo{ tamo re}i ono staro rimsko: Veni, vidi, vici!"

- Na meti Srem~evog pera jeste i sentimentalna literatura idanak koji su joj srpski pisci (pa i sam Sremac) jo{ uvek pla}ali. I tu

28

11 S. Jelu{i}, Semantika intertesktualnosti, U: Kwièvno deloStevana Sremca – novo ~itawe, Ni{, 1997, str. 135.

je Sremac nastavio proces koji je zapo~eo Sterija a nastavioIgwatovi}. Evo kako on po~iwe pripovetku Maksim, jedna troglavasilueta iz na{ih dana:

,,Bio je lep majski dan. Ne znam kako je toga dana bilo po celomsrezu i okrugu, ali u selu gde je u~iteq Maksim ve} evo ~etiri godine,u tom selu ba{ be{e osvanuo krasan dan. Da je sam pesnik name{taodekoracije i drào scenariju, ne bi, vala, lep{e bilo. I samo da ovdenije re~ o Maksimu, meni bi lako bilo; ja bih mamuznuo moga Pegaza,vinuo bih se u vi{e sfere i opisao bih sve ono {to ste ve} hiqaduputa, ~itateqi, ~itali i preskakali u romanu. Kazao bih kako jestidna nevesta, rumna zora, pustila ve} iz bra~ne posteqe svogadragana — sunce; kako se tamo u onoj ku}i, verni i leni {arov diè izpozdera, kako ne znam koja baba zeva i ka{qe sve neizmenice, ukomarniku ispod strehe…"

Pripovedni tekst, koji su ,,hiqadu puta, ~itateqi, ~itali ipreskakali u romanu", u kontekstu dela funkcioni{e po onommehanizmu koji je Bahtin tako precizno imenovao pojmom,,vi{esmerne dvoglasne re~i" u kojoj se ,,uz smawivawe objektivnosti"teì prema unutarwoj dijalogizaciji i raspadawu na dva tipaglasa."12 Jednim glasom s opona{a vidakovi}evski tip proze a drugimglasom se ona ironizuje.

- U pore|ewu sa citatima iz anti~ke kwièvnosti ilisentimentalne lit er a ture, zastupqeniji su citati iz Biblije ilicrkvene lit er a ture. I ovaj tip citata je prestilizovan,dehijerarhizovan. Na nivou recepcije on je vi{e u funkcijio~u|avawa nego potvr|ivawa ~itala~kog horizonta o~ekivawa, vi{eu funkciji estetike suprotnosti nego estetike istovetnosti.Ilustrativna su pore|ewa banalnih junaka, banalnih situacija u Pop]iri i pop Spiri sa biblijskim. (Npr: ,,pet mobilisanih dobrih ̀ enaraznele su, kao one ène mironosnice, brè nego da je celo seloisprepletano telefonom, glas o jutra{wem stra{nom doga|aju" iliGospo|a Persa gnevna zbog ]irine pomirqivosti ,,ra{iri i dièruke kao stari proroci" a sa dignutom varja~om izgleda ,,ko IsusNavin kad je zaustavqao sunce da ne seda").

Pore|ewe neuporedivog ne samo da je skrenulo pa`wukwièvnih kriti~ara svojom retori~kom stranom (kao principkomi~nog) ve} i kao naratolo{ki princip, na~in organizovawapripovedne gra|e u celini. Umesto simetri~nog odnosa delova ( i nanivou re~enice i na nivou kompozicije) potcrtana je asimetri~nost.

29


12 D. Orai} Toli}, str. 12.

Od drugog poredbenog ~lana koji treba da je prisutan tek toliko daskrene pa`wu na ~lan koji se poredi, razvija se epizoda, samostalnadigresivna celina koja je slabo vezana za fabulu; umesto semanti~kesuperiornosti prvog ~lana pore|ewa, smisao se prebacuje na drugi~lan pore|ewa i time potiskuje poredbena relacija zasnovana nasli~nosti. Klasi~no pore|ewe x kao y transformi{e se u pore|ewe xkao u nije jednako y. ,,Pore|ewe funkcioni{e kao ,,identifikacijadistinkcijom", ,,interferencija dva sistema smisla" (Bergson) kojisu nekompatibilni ili kao ,,koktel sfera" (Biler) smisaononepodudarnih13. Ovaj tip poredbene citatnosti karakteristi~an je iza druge, ne samo biblijske pretekste.îtavi pasusi su gra|eni poprincipu poredbenih veza kojim se ,,auteni~an ìvot junaka" prevodiu literarne fraze, kli{ee. Time ne samo da se demaskira autonomijarazli~itih stilova, ve} se i sami junaci automatizuju, svode na,,ispisive", ve} poznate literarne obrasce. Banalno postaje jo{banalnije na fonu ,,neadekvatne" stilske matrice.

Paradigmati~an je opis jednog jauzovawa (obedovawa) popova:,,A svaki popo ~udo {to voli krofne! Otkud sad to, bog }e ga svetiznati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu na{esvete pravoslavne crkve"... ,,I-ju, gospodine popo, ba{ ste vi vrag. Adi su krofne?!" pita ga za~u|ena doma}ica... ,,He, he, pojeo ih,milostiva... A doma}ica samo }uti, a {ta mu je u sebi pomislila — tosmrtnom ~oveku naravno da nije poznato! Ali to mu ni{ta ne smeta (ni wemu pop ]iri, a ni pop Spiri), da posle sedne za stol i da sa ostalimgostima jede redom sve, ne htev{i, vaqda, kao dobar pastir ni tu da seizdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ilikula svetiqa kraj mora, nepomi~an na svom mestu, dok se oko wegaquqa kao talasi na uzburkanom moru."

U susedstvu su se na{li narodni frazeologizmi (,,budi bog sanama"), administrativne fraze (,,nepobitan fakat"), obrasci javnoggovora (,,pravi sin na{e svete pravoslavne crkve"), biblijskeparafraze (,,dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mupastve"), sentimentalno-romanti~arski toposi (,,sedi kao stanackamen ili kula svetiqa kraj mora, nepomi~an na svom mestu, dok seoko wega quqa kao talasi na uzburkanom moru").

- Jedan od najzastupqenijih izvora citata jeste narodnakwièvnost. Prema woj Sremac ima ambivalentan stav pa su citati i ilustrativni (javqaju se naj~e{}e na rubovima teksta kao kona~ni

30

13 Op{irnije u Ana Gli{i}, Ka poetici pore|ewa u prozi StevanaSremca, Kwièvna istorija, 24, 1994, 92, str. 45..

smisao14

) ili iluminativni (u funkciji parodirawa kwièvnihjunaka ili odre|enih situacija). Zastupqenost citata iz narodnekwièvnosti u Srem~evim delima, ali i drugih realisti~kih pisaca,treba dovesti u vezu sa aktuelno{}u i vitalno{}u folklornetradicije u 19. veku. Za razliku od klasi~ne lit er a ture ilisentimentalne lit er a ture kojoj su zvona u srpskoj kwièvnostiodavno odzvonila, narodna kwièvnost je jo{ uvek aktivnou~estvovala u kreirawu {ire kulturne slike. Zato je Srem~ev zna~aju oblikovawu nove ~itala~ke recepcije koja ne}e procewivativrednosti dela samo kroz prizmu narodne kwièvnosti izuzetnoveliki. U wegovim pripovetkama folklorni predlo{ci, ~ak i kadasu vrlo konkretni citati, mogu biti izloèni takvim semanti~kimpritiscima konteksta da po~iwu da ozna~avaju ne{to suprotno onome{to zna~e u granicama ̀ anra iz kojeg su preuzeti. Re~ je o izrazitim ineo~ekivanim promenama stilskih registara, kojima je Sremac sklon. Tako se naj~e{}e sa uzvi{enog epskog, prelazi na niski stil — epskijunaci i epski sièi dovode se u vezu sa karnevalskom slikom sveta,herojski moral sa }iftinskim i sl.

U uvodnom delu pripovetke Buri i Englezi, folklornipredloàk je grubo deformisan kontekstom u kome se na{ao i uprkosdirektnim pokazateqima folklornog (formulama tipa ,,kwigupi{e", deseterca i sl.), on po~iwe da zna~i suprotno, ogre{ewe otradiciju. Ilustrativan je Srem~ev opis nastanka jedne epske pesme:

,,U toj su se kavani pevale sve na{e juna~ke pesme, i one starije iove novije. A kako je sada interesovawe za Bure bilo veliko, to nijeni ~udo {to su se u Burskoj kavani po~e{}e pevale pesme uz gusle islu{ale pesme o bojevima i pobedama burskim nad Englezima. Samgazda Radisav spevao ih je ju`nim nare~jem. Jedna tako burska pesma,se}am se, po~iwe ovako:

U hiqadu i osmoj stotiniDevedeset devetoj godiniKwigu pi{e jengleska kraqica

31


14 Poslovica je i u podnaslovu pripovetke (Veli~anstvena {etwamadam-Pompadur ili {to je rekao Vuk Vr~evi} „ali je boqa naravska aliu~ena“) i na kraju. Ona se javqa i na kraju odre|enih poglavqa. Tako se 2.poglavqe pomenute pripovetke zavr{ava „narodnom re~ju“ „Starije jejutro od ve~era!“ i sl.

Glavom mlada dilber Viktorija".15

Folklorna tradicija ne samo da se izneverava lo{omimitacijom ve} i parodi~nim dekontekstualizacijama autenti~nihfolklornih citata. U pripoveci Ibi{ aga jedan citat samompromenom konteksta do te mere se razgra|uje da postaje semanti~kiinverzivan u odnosu na primarni kontekst — u poziciju pozitivnogjunaka Vujadina, stavqa se negativan junak Jev|a Mi}ovi}.Preozna~avawe folklornih simbola (svetiwa gosta — Ivko jedo~ekuju}i goste ,,ra{irio onako ruke kao da hvata pile po avliji"),svetiwa pobratima (Kal~a nasred avlije kao Musa Kesexija), zna~ajaslave koja se slavi u tu|oj ku}i i sl.) karakteristi~no je i za Ivkovuslavu, a dosledno izvedeno u koncepciji Vukadina gra|enog nasistemskoj dekonstrukciji folklornog preteksta o hajducima.

- Posebnu pa`wu Sremac je posvetio trivijalnojkwièvnosti, pa je wegovo delo dobar primer kako ovaj tipmarginalizovane lit er a ture moè biti vrlo funkcionalan iposredstvom realisti~kog konteksta poprimiti novu estetskufunkciju. Te{ko je prona}i pripovetku u kojoj je izostala za Sremcatako specifi~na pripoveda~ka alhemija banalnog i besmislenog usemanti~ki potencijalno. (Mato{ ga vrlo upe~atqivo naziva,,genijom banaliteta"). Kao ilustracija moè posluìti pripovetkaMica i Mikica podeqena u delove koji reprezentuju kqu~ne etape uqubavnoj istoriji naslovnog para. Svaki deo sadrì i odgovaraju}upesmu koja ima prospektivnu funkciju (nagove{tava sadràj glave) iistovremeno je i saètak koji }e se ,,potvrditi", ,,ponoviti"nastavkom pri~e. Iako je pripovetka pri~a o nesre}noj qubavi, oostavqenom mladi}u, ven~awu devojke za drugog, sve je dato u jednomhumoristi~kom tonu, u kome su tragi~ni junaci sme{ni, a wihovenesre}e pre posledice malih qudskih slabosti nego velikihrazaraju}ih strasti. Veseli ton kafanskih pesama jo{ vi{epotcrtava nestalnost emocija junaka koji ih pevaju (,,Nova dika novozapoveda: Da sa starim vi{e ne divanim; S novim sedim, a u staroggledim"), qubavnu prevrtqivost (,,Reci meni, moja lutko bela:Koliko si imala {valera?"), igre zavo|ewa (qubomoru i mirewe)...Komentarom pripoveda~a uzvi{enost emocija dodatno jeironizovana:

,,Tako traje to ({to pesnici nazva{e 'slatka tugo srca mog') cele no}i do pred zoru. Tada Mica s jednoga kraja po~ne u pomirqivom duhu, i zapeva: 'Diko moja, slatka nevero', a Mika odmah prihvati iz drugoga

32

15 S. Sremac, Buri i Englezi, Pripovetke, Celokupna dela, 4, str.100.

kraja i poru~uje svira~ima da mu sviraju pesmu Mlado pastir~e, a onzapeva:

Odziv mi kaè iz luga:Da sad ona qubi drugoga....I posle se pomire, Onda je Mika posadi do sebe, zagrli, i

obi~no nastavqa onu raniju pesmu:Ej, al ja staru zaboravit ne}uDok mi smrtnu ne zapale sve}uDok ne do|u |aci sa ~iraciI popovi sa zlatni krstovi."A ona pla~e. Ali je zadovoqna, jer je uverena da wen Mika nije

ravnodu{an i da jo{ ose}a prema woj, a to je najboqe dokazao kad jeistukao. Zatim se uzmu ispod ruke i odu ku}u.

Tako se ~esto ponavqalo."16

Sremac se vrlo ve{to poigravao melodramskim ,,eufori~kim"temama, kli{etiranim qubavnim izjavama, stereotipnim qubavnimfrazama, stvaraju}i efekat komi~nog kontrastom (umesto uzvi{enequbavne emocije — bole}ivost i pla~qivost polupijanih qudi) ibanalnom sadrìnom pesama. Komi~na hiperbola, komi~no pore|ewe, karikaturalna izobli~avawa junaka neki su od na~ina preozna~avawa sentimentalnog, lirskog, melanholi~nog u sme{no. Sremac je poputIgwatovi}a pre wega ili Nu{i}a posle wega, prepoznavao udisharmoniji, kontrastnu ìlu kucavicu komi~nog, i to komi~nogkoje je uvek intenzivirano fonom tragi~nog ili banalnog. Ono {tona prvi pogled ipak razlikuje ,,festifal prose~nosti" ova tri piscajesu tri razli~ite pozicije pripoveda~a; kod Igwatovi}a, kao kodTekerija, sve je va{ar ta{tine, kod Sremca, kao kod Ster na, ne vidi se samo karnevalsko pozori{te ve} i ruka reìsera (autorskipripoveda~ je pojavniji i glasniji), kod Nu{i}a, kao kod Gogoqa,eksplicitnog pripoveda~a nema a dramski pisac postaje ogledalo ukome se ogleda ru`no lice sveta.

Navedeni tipovi preteksta u Srem~evom delu ilustrujuraznovrsnost citatne gra|e. Re~ je o tekstovima najrazli~itijegvrednosnog/estetskog ranga koji se izme{taju iz svojih vertikalnihhijerarhijskih vrednosnih kulturnih pozicija u istu horizontalnuravan teksta u kojoj poprimaju ravnopravni sta tus, sti~u istopravo na kwièvnu legitimnost. Ovakvim ,,obarawem" vertikalneose tradicije, Sremac se javqa kao pisac koji u velikom stepenudestabilizuje ~itala~ki horizont o~ekivawa preispituju}i

33


16 Stevan Sremac, kw. 4, str. 74.

odnose subordinacije prema anti~koj, hri{}anskoj, folklornoj idrugim kulturama kao ,,ravnateqskim". Ovakav tip ,,ru{ila~ke"orijentacije nije karakteristi~an za realizam u kome se jo{ uvekveruje u institucije i korektivnu mo} re~i da promeni svet. Osnovnapragmati~ka intencija teksta, ,,{okirati publiku, grubo poremetiti poznatu kulturnu hijerarhiju",posta}e dominantna tek ukwièvnosti avangarde. Ipak, wene zametke vaqa prepoznati uparodi~nim tekstovima koji po~iwu Sterijinim Romanom bez romanaa zatim u {irokom luku objediwuju Sremca, Domanovi}a, Nu{i}a.Zametke, klicu, ali ne i dominantno na~elo jer u Srem~evimtekstovima, uprkos wihovoj polemi~noj intoniranosti, uprkoswegovom preispitivawu dominantnih tradicija, jo{ uvek postojistabilna struktura ,,koja odre|uje hijerarhiju prisutnihsemioti~kih sustava"

17. Autor, se jo{ uvek kre}e unutar

prepoznatqive episteme, ,,koja predstavqa rezultantu wegoveindividualnosti i dru{tva u koje je utisnut"

18 i koju mi moèmo

prepoznati u tendencioznoj glorifikaciji starog i kritici novog.Me|utim, stabilnost zna~ewa koju prepoznajemo u ideolo{kimaspektima dela ne proizlazi uvek iz same strukture ve} iz pi{~evetendencije. To konkretno zna~i da se Srem~evi tekstovi moguanalizirati i kao dobar primer neslagawa autorskih intencija iintencija implicitnog pripoveda~a. Prvi se deklari{e kaotradicionalista, ali ga sam tekst, kako je Matavuq prvi uo~io,demaskira kao demokratu

19.

Uno{ewem citata Sremac je skretao ~itala~ku pa`we samimeti~ke strane teksta na kojoj se zasniva empatija, na literarnu stranu teksta kojom se ta mimeti~ka strana demaskira kao pukafikcija a empatija parodira. Time se grubo kr{e pravilarealisti~ke poetike, napu{ta mimeti~ki ugovor kojim se, po re~ima

34

17 A. J. Gremas, F. Rastje: Igre semioti~kih ograni~ewa, Suvremena teorijapripovijedawa, Zagreb, 1992, str. 94

18 Isto.

19 A. Radin pi{e:”...lirski raspoloèn Sremac, koji bi prema svojimkonzervativnim i patrijarhalnim pogledima trebalo da àli za starim ida negoduje zbog dru{tvenih odnosa, jasno pokazuje ve}u naklonost premapripadnicima novog sloja re{enim da poru{e starinske vrednosti iustanove svoje. Obrnuto od o~ekivawa, Srem~ev aspsolutni favorit jeMane a ne Zona. Da stvar bude jo{ neobi~nija, Sremac pomo}u finonijansiranog humora pokazuje ve}e simpatije prema 'Petrakijevomnesre}nom sinu Mitan~i', koji napu{ta ~orbaxijski red i èni sebelosvetskom igra~icom Herminom, nego prema dobrom sinu Manula}ukoji od malih nogu ra~una, {tedi i trguje.“ Str. 43

X. Kalera, ,,uvjeravaju ~itaoci da se tekst moè tuma~iti otprilikekao i stvarni svijet".

20 Skre}u}i s jednog pravca, Sremac se

pribliìo drugom — sternovskom obrascu kojim se uvo|ewem likova~itatateqa i pisca ure|uje odre|ena recepcija, èqena ilineèqena za prijem kwige.

U Srem~evom delu postoje vrlo vidqivi znaci eksplicitneliterarizacije, ,,defikcionalizacije" pripovedne gra|e. Sremac~esto napu{ta pri~u, prekida ~itala~ki ,,uìtak" da bi podsetio naprisustvo autora. I dok se u pojedinim starim sredwovekovnimspisima zaista crtala ruka, ispruèna da naglasi va`nost odre|enogdela teksta (obi~no neki biblijski citat), vidqiva ruka pisca uSrem~evom delu pojavqivala se onda kada je trebalo naglasiti,,neva`nost" teksta — obeleìti glava koja se moè presko~iti,uputiti na zanimqiviji deo, ozna~iti ,,{tamparska gre{ka"

21. Kakav

je smisao ovih intervencija kojima se prividno obesmi{qava ono {to je napisano, kada je i moderna, a kamoli postmoderna tako daleko.

Sremac ~ini vidqivim pripoveda~ku proizvoqnost u svimsegmentima teksta — raskrinkava ,,autenti~nost junaka",raskrinkava nu`nost zapleta, poigrava s imperativom kraja. Timedezautomatizije tradicionalnu praksu pisawa (realisti~ku,romanti~arsku, prosvetiteqsku), se s jedne strane, i naru{ava ,,uni -ver zum ~itateqske svesti", s druge strane. Nave{}emo nekolikoprimera wegovog destabilizovawa utvr|enih veza na relaciji,,odre|en tip lit er a ture — odre|en tip ~italaca", ,,odre|en tippoetike — odre|ena koncepcija kwièvnog lika" i sl.

1. Sremac je najdosledniji u demistifikaciji pouzdanogpripoveda~a koji konstitui{e primarni smisao teksta. Umesto, zarealizam karakteristi~nog, objektivnog, pouzdanog glasaautoritativnog pripoveda~a, on u pri~u uvodi vi{emetadijegeti~kih pripoveda~a me|usobno suprotstavqenih — jednisu na strani junaka, drugi odre|enih literarnih normi a tre}i su

35


20 Uvod u naratologiju, Zbornik tesktova, Osijek, 1989, 87.

21 U Pop ]iri i pop Spiri u {estoj glavi je “opisan nedeqni dan u selu, amoè se cela presko~iti, jer je samo kao epizoda u ovoj pripoveci“. Uzaglavqu 16. glave pi{e: „ko je sit spletaka iz pro{lih glava, preporu~uje mu se da pro~ita, odmora radi ovu glavu koja nema nikkve ja~e veze saglavnim doga|ajem, i koja ne bi trebalo ni da do|e da se pisac, kao i drugasretna bra}a wegova, obazirao na zamerke kriti~ara i drào strogopravila Poetike.“

wihovi oponenti.22

Potencijalni junak ,,pisac" nije koncipiran kaoobjediwuju}a smisaona instanca, naprotiv — on se parodira ikarikira, radi mu se ,,iza le|a"

23. Ana Radin pi{e da se za hu mor

najva`nija uloga sastoji u ,,razvrstavawu i karakterisawu odnosaizme|u naratora, pisca i ~itaoca ~iji je ciq uspostavqawehijerarhije na ~ijem vrhu }e se na}i narator li~no, a na dnu pisac sam.,,îtaocu je pruèna mogu}nost da veruje jednom ili drugom, kojomprilikom }e u prvom slu~aju zauzeti visoko, a u drugom nisko mesto nalestvici."24 Priklawaju}i se razli~itim naratorima, ~italac,,sklapa i rasklapa" isti tekst po obrascima sentimentalne,romanti~araske, realisti~ke pri~e.

2. Tipi~ni realisti~ni junaci oneobi~avju se, postajuatipi~ni, prenagla{eni, figurativni. Kad god ih pisac (autorskipripoveda~) ,,citira" kao uzvi{ene ili iskrene, ose}ajne(romanti~arski i sentimentalisti~ki tip junaka), oni su teatralni i izve{ta~eni. Kada ih citira kao uzorne (poput junaka egzempla,ìtija), oni su sme{ni i minorni. Ipak, uprkos svim poku{ajima nametanivou ekstradijegeti~kog pripoveda~a da ih ,,literarizuje", onina intradijegeti~kom nivou zadràvaju realisti~nost — to su tipski junaci u tipskim situacijama jezi~ki izdiferencirani. Wihovadodatna realisti~nost u odnosu na junake M. Gli{i}a , L. Lazarevi}aili J. Veselinovi}a, po mi{qewu S. Marinkovi}a je u jednoj bitnodruga~ijoj vitalisti~koj dimenziji lika, ,,u {irim vidicima i ve}ojslobodi pona{awa"

25.

36

22 A.Radin, Tri geografije Stevana Sremca, u Stevan Sremac: Izabranadela, 2002, str.18.

23 Ana Radin izdvaja nekoliko primera osporavawa pisca od stranenaratora u Pop ]iri i pop Spiri: “ pripoveda~ je u prvom dosta blag jerveli ,nemojte misliti da pisac preteruje' (glava 11), u drugom je ve}o{triji „To pisac nikako nije mogao da dozna“ (glava deseta), dok je u~etvrtom veoma o{tar „po{tovani ~itaoci koji su dosada poklawali veresamom piscu i nikom vi{e, zna}e da je sve to jedna izmi{qotina i da sestvar sasvim druk~ije razvijala“ (glava 25).Isto, str. 26.

24 Isto, str.25.

25 “Naime likovi na{e proze do Sremca...ìve u uskim prostorima sate{kim okovima tradicije, sujeverja, vlasti, u nekom tesnacu izme|uprirodnih i dru{tvenih sila, skle{teni duhom, zarobqeni i upla{eni.Wih stalno vrebaju prevaranti, hajduci, kapetani, zelena{i, |avoli,ve{tice, Turci, obi~ajni i zakonski paragrafi. Srem~evi junaci donose{ire vidike i veliku slobodu pona{awa. Oni se raduju, ban~e, orgijaju,vole i mrze, uìvaju u izletima, u lovu i pesmi, qubavi, dobrom jelu ipi}u, slobodni su da laù i polaguju, da se udvaraju, jedan drugog samare,

3. Paradoks mimeti~kog i artificijelnog, prepoznatqiv je nesamo na nivou koncepcije kwièvnog junaka. Konvencijerealisti~kog romana se direktno opozivaju pitawem ,,otkud gotovepripovetke kad ni trunke istine nema", a pripovedni tekst gradipoetizacijom tra~a. Ne vi{e ni didakti~ne pri~e koje nude kona~neistine, ne vi{e ni romanti~arske pri~e koje otkrivaju emotivnuprirodu junaka, ne vi{e ni realisit~ke pri~e koje otkrivaju istine osvetu, ve} glasine i ùta {tam pa — postaju izvori, inicijalnekapisle pripovednog ume}a. Iz wih se rasprskava vi{e pri~a ojednom doga|aju, o istim junacima, jer vi{e nisu va`ni ni samidoga|aji, ni sami junaci, ni poruke, koliko same pri~e. Tako Sremac unajbanalnijim morfolo{ki najnestabilnijim formama (ako formejesu), pronalazi pripovedne obrasce, obja{wava mehanizmepostupnosti napetosti i gradativnosti na kojima po~iva ~itala~karecepcija i na kojima se, shodno tome, oblikuju pri~e. Tra~ je zaSremca i unutra{wi ,,mehanizam" na kome funkcioni{e pri~a,idealni ,,ànr", autenti~ni izraz za banalno. ,,Poetikom tra~a"demaskira se i sam stvarala~ki ~in, ali uo~ava i specifi~annarativni potencijal na nivou koncepcije kwièvnog junaka.Analogno ~arobnim napicima kojima se u bajkama preobraàvajujunaci, Sremac narativni metamorfi~ni potencijal otkriva uglasinama i novinama. (Funkciju Fame obavqaju ne samo seosketoroku{e ~iji je idealni obrazac frau Gabrijela, ve} i novinari,advokati.)

26 U wima nevidqivi i neznatni postaju uo~eni i izdvojeni,

po{teni i vredni kompromitovani. U Junaku dana novine postajumo}no sredstvo inicijacije u dru{tvo va`nih i poznatih.

U naratolo{kom smislu ànrovski potencijal se otkriva i udrugim neliterarnim oblicima kojima se daje ,,narativni"legitimitet — u tekst se interpoliraju sanovnici, spomenari,epitafi, ~ituqe, politi~ki govori... Junak pripovetke êsnastarina!... ve} je u prvoj re~enici umrtvqen (nema klasi~ne radwe,nema klasi~nog junaka), a onda oìvqen kroz razli~ite ànrove —~ituqa, politi~ki govor, javno mnewe, nadgrobni stihovi.Postupkom kolaà ,,sklapa se i rasklapa" portret junaka ali i ,,slika dru{tva". Istovremeno, pripovetka je odli~na studijamistifikuju}e funkcije govora (politi~ki govori junaka, nadgrobni

37


podme{taju“. Stevan Sremac u srpskoj kulturi, Kwièvno delo StevanaSremca – novo ~itawe, Ni{ 1997, str. 18.

26 Sremac uspostavqa i direktne paralele izme|u novinskih tekstova itra~eva kada ulogu frau Gabrijele poredi sa dnevnim novinama Tagblat iInteresantblat.

stihovi) i demistifikuju}eg govora (dijalozi iz posmrtne povorke).Svet pojavnog sme{ten u pri~awa postaje korozivan, podloànprocesu relativizacije i fikcionalizacije, s jedne strane, a s druge,procesu animacije, re-kreacije.

Postupak ànrovske destabilizacije ne odnosi se samo nagenolo{ku dehijerarhizaciju (davawe legitimnosti neliterarnimoblicima) ve} i na stvarawe parova ànrova, me|usobnokontrastiranih27. Vukadin je na primer, u gorwoj ravni ,,ure|en posvim propisima vite{kog romana, a u dowoj pikarskog romana", pa sepo re~ima Ane Radin, ,,gorwa i dowa ravan dodatno polarizuju navisoku i nisku". ,,Susprezawe kontrastnih ravni u jednu kompaktnucelinu" (sakralnog i profanog u Pop ]iri i pop Spiri),romanti~arskog i banalnog u Idealu itd.) ostvaruje se posredstvomironije koja upravo po~iva na kontrastu izgovorenog i ozna~enog.

28

4. Pored ànra, pored lika, Sremac destabilizuje i konvencijekoje se odnose na komponovawa pripovedne gra|e. Sklon upe~atqivomfigurativnom izlagawu Mato{ je analiziraju}i kompozicijupripovetke Limunacije na selu napisao da mu ona deluje kao banatskadevojka koja je izmar{irala obukav{i po najve}oj èzi deset svojihsvilenih sukawa29. I zaista, u Srem~evom delu ima nekog prekomerja.Uvek neko ,,pride", neka ,,{tamparska gre{ka", neki sloj (neki ìponkoji {tr~i).

Na ekstradijegeti~kom nivou Sremac napu{ta klasi~nopravilo organizacije pripovedne gra|e i unapred otkriva ishod.Pa`wa ~itaoca je odmah preusmerena sa pri~e na pripovedawe, anapetost (sus pense) zamewena komi~nom katarzom nastalomneprekidnim rasprskavawem pri~e, namernim neskladima izme|uva`nosti pri~e za likove koji su u woj i za naratora koji se wome iwima poigrava. Fabula poprima ,,sta tus" literarnog motiva kojipisac varira kroz razli~ite stilske registre (postupakkarkteristi~an za Igwatovi}a) — pri~a o otmici se umnoàva,

38

27 Takav par bi ~inila anegdotska i “antianegdotska“ organizacijapripovedne gra|e. Sti~e se utisak da se analogno fizi~kom procesufizije, u pripovednom postupku cepa jezgro anegdote drugim ànrovima,preciznije gradi anti-anegodta — umesto „kratke duhovite pri~ice“,ispreda duga~ka velika pripovetka, umesto „jednoepizodi~nerudimentarne forme, sazdane ponekad na preseku samo dva motiva“,razvijaju digresivne mnogobrojne (i/ili prekobrojne) epizode.

28 „Ironija se naime, realizuje tek u kontekstu, pa su joj neophodnime|usobno referentni nivoi, najboqe oni koji su unapred polarizovanina visoko i nisko“ A. Radin, str. 38

29 A. G.Mato{, Stevan Sremac, str. 64.

pri~a o sva|i popova se umnoàva — umnoàvaju se i sami likovi sasvojim prividno neponovqivim autenti~nim ìvotnim pri~ama(sli~nost imena, eskplicitna motivacija uop{tavaju}eg tipa i sl).Sremac, dakle, kroz tekst varira ne samo mo tive ve} i krupnestrukturne jedinice (radwu, likove, ~itave ànrove).

Ipak, zahvaquju}i superiornosti auktorijalnog pripoveda~akoji ~itaoca neprestano podse}a na svoje prisustvo i na pripoveda~ku proizvoqnost, ànrovi su dobro ,,za{iveni" jedan za drugi.Zapawuju}a je gotovo geometrijska doslednost wegovih analogija,paralelizama i to na svim nivoima pri~e — na nivou leksema(Sida:Persida, ]ira:Spira, Erà:@uà, Kote:Pote, Vasica:Tasica) ali i nivou makrostrukturnih ~inilaca (ànr, fabula, likovi).Na~elo parelelizma (po sli~nosti i suprotnosti), na~elokumulacije i gradacije, na kojima po~iva kompozicija Srem~evihdela, ukazuje na wegovo odstupawe od mimeti~kom efektu podre|enekompozicije (,,Ono {to je za slu{aoce kazivawe napetosti, to zasudeonike u stvarnom ìvotu sadrè doga|aji u svojojnepredvidqivosti"

30 ) i orijentaciju ne na ,,stvarni ìvot" ve} na

kwièvni kod. 5. Sremac je i na nivou likova i na nivou kompozicije teksta

demistifikovao ,,mimeti~ku" prirodu pri~e (minimalizovaonapetost i nepredvidqivost na nivou fabule). On je destabilizovao i same kwièvne kodove:

- literarne po~etke u Pop ]iri i pop Spiri ili Maksimu31

. - glavnog junaka (u Pop ]iri i pop Spiri popadije progla{ava

generatorima mr`we, a ne popove a u Zoni Zamfirovoj predstavqaManeta kao glavnog junaka iako se iz naslova to ne vidi).

39


30 Erving Goffman, Analiza okvirnog na~ela govorewa, Revija, 24, 2, 1984,str.18.

31 Sneàna Milosavqevi} Mili} je zapazila da „hronotopske oznakeuvodnog okvira („...ìveli su u jednom selu u Banatu. Koje je to selo ne}emo vam kazati, da ne bi selo ni krivo ni du`no, potrzali i izlagali gapodsmehu“) odstupaju od tipi~no realisti~kih hronotopa jer, s jednestrane, „variraju izme|u komi~ne konkretizacije i potencijalnogapstrahovawa i uop{tavawa“, a s druge strane, naru{avaju autonomnostfikcionalnog sveta aluzijom na neku kasniju (kvazi realnu sudbinu kojabi mogla zadesiti me{tane sela). Ranije naveden uvod pripovetke Maksim, primer je parodirawa uvodnih okvirnih oblika karakteristi~nih zasentimentalisti~ku literaturu itd.

- odloèni zaplet (u qubavnom romanu Zoni Zamfirovojzaqubqeni junaci ,,jedva se sasta{e" a ~italac ,,naposletku dolazi inatrapava na samu stvar").

- o~ekivani rasplet ((u ,,22. i posledwoj glavi" Zone Zamfirovepi{e ,,ona je sasvim obi~na, kao {to su obi~no sve posledwe glave upripovetkama i romanima").

- ̀ anr (Qubavna pri~a u Zoni Zamforovoj gradi se na parodok su — tamo gde se po konvencijama sentimentalnih romanti~arskihpoves ti najvi{e o~ekuje, ona je odsutna a proizvoqnost pripovedawamotivisana patrijarhalnim normama koje se javqaju u funkcijicenzora teksta. (U 10. glavi Zone Zamfirove u zaglavqu pi{e: ,,Prvii jedini dijalog dvoje zaqubqenih… dijalog nije nimalo pikantan,~ak ni interesantan; a to je prosto stoga {to je tamo u tom svetusramota da se mu{ko i ènsko i pogledaju, a kamoli razgovaraju — a ida nije tako, opet bi dijalog bio vrlo obi~an, jer u takvim prilikamazaqubqeni obi~no ne znaju {ta da razgovaraju, ili razgovarajukoje{ta") Umesto zaqubqenih junaka, ,,dijalog" vode pesme iliposlovice, a literarni oblici postaju mo}ne retorske zalihe piscaprimenqive na ,,autenti~an svet junaka".

Znaci artificijelizacije prepoznaju se u namernom neutra -lisawu granica izme|u onoga {to Srem~evi junaci jesu i onoga {tomisle ili èle da jesu i {to naj~e{}e otkrivaju u svojoj lektiri.Wihova ,,ìvotna iskustva" pripoveda~ lako transponuje unajraznovrsnije ànrove — narodne izreke, pou~itelne pri~e, tu`nepovesti, kafanske pesme, sevdalinke. Literarni oblici postaju ikreatori zapleta jer izneti na glas nekoga (kompromitovati ga) zna~i ispri~ati ,,ro man" o wemu, ,,staviti ga u pesmu". Osim {to rado~itaju, Srem~evi junaci se i sami i{~itavaju literaturom kojubiraju. Nezapaèni junaci uìvaju u kriminalisti~kim pri~ama ilipri~ama strave i uàsa, inferiorne junakiwe u strasnim qubavnimromanima, unesre}eni junaci u trogatelnim povestima... Svi tragajuza svojim idealnim literarnim fikcijama. Lektira postaje sredstvowihovog demaskirawa, {ifrovana psiholo{ka deskripcija junaka,mo}no kompenzaciono sredstvo za wihovu inferiornost.

Tako npr. Jovan Vatra iz Boì}ne pe~enice ,,malo je ~itao alnajradije Temeovu kriminalnu biblioteku"; kriminalisti~ke pri~e~ita i majstor Micko sve dok ga nova literatura @itija Alekseja~elovijeka boìja duhovno ne preobrazi. Kapetanu Marjanu sepreporu~uje prigodna literatura Rakija je ubila sre}u moju, ali~itala~ko iskustvo ne mewa junaka u antialkoholi~ara, Melanija~ita ,,nemecke" kwige, a Jula ,,Qubomira u Jelisiumu, Adelajidu,alpsku pastirku, i Genovevu." Lektira je i na~in komunikacije me|ujunacima. (Nesre}no zaqubqen junak, u pripoveci Ideal, dragoj

40

obe}anoj drugom ~ita Kosti}evog Minadira a onda se te{i pomi{quo ènidbi — ,,Uze}e neku stariju devojku, pametnu, mirnu, iskusnu —naravno bez ikakvog ranijeg romana (ili kakve slike sa sela)."

Svet se posmatra kroz prizmu kwige, prepoznaje u literarnimzapletima, sme{ta na literarna mesta, junaci zavr{avaju kaojunaci u pri~i. Podre|eni konvencijama pisane re~i — ìvotidobijaju svoje naslove i podnaslove ,,siroma{ni filozof i bogatimagazxija" (Ideal) ,,Pri~a o dobrom detetu Manula}u, koja je pri~aprava suprotnost onoj ranijoj pri~i o Mitki ~orbaxi-Petrakijevom"(Zona Zamfirova) itd. ,,Upad" pisanog diskursa u ,,egzistencijalnuravan likova" najevidentniji je u 8. glavi Zone Zamfirove. U woj sedijalog zabrinute Jevde i Taska dvaput prekida. Jedanput ga prekidasam Tasko (,,Da ~uje{ sal") da bi ispri~ao Jevdi iskustvo Petrakijino sa sinom i time joj skrenuo pa`wu na opasnosti koje i woj prete.Odmah zatim sledi re~enica ,,te stade da pri~a" i naslov pri~e,,Pri~awe nesre}nog oca Petrakija o svom nesre}nom sinu Mitan~i."Primarnom govornom ̀ anru daje se naslov koji je odlika sekundarnih(pisanih) govornih ànrova.

Srem~evi tekstovi otkrivaju pisca i kao odli~nog poznavaocapozori{nog ìvota. Marislav Radisavqevi} zapaà da su upozori{noj pojmovnoj aparaturi ,,izvedenoj iz dela" sadràna,,~etiri pozori{na sistema — nacionalno pozori{te, gra|anskopozori{te, tradicija turskog pozori{ta i neki elementi ritualneusmene tradicije."

32 Od jezi~kog bogatstva koje upu}uje na ovladalost

dramskim diskursom, za razumevawe poetike Srem~evog dela mnogo jezna~ajnija koncepcija kwièvnog junaka kao dramskog junaka.Dramski junaci ne samo da su navedeni kao prividno analognijunacima u pri~ama (u~estala pore|ewa banalnih junaka s uzvi{enim[ekspi rovim tragi~nim junacima), ve} je granica izme|u ìvota ipozori{ta ~esto ukinuta. Junaci glume i van pozori{nih dasaka,identifikuju se sa dramskim junacima, preciznije ìve glume}i sebekao drugog (Svetislav iz Ivkove slave ili Qubivoje iz Putuju}eg

dru{tva). Istovremeno su ~ehovqevski poeti~ni u tragi~nostisvoje neostvarenosti i gogoqevski banalni u svojoj ostvarenosti.

Citatnost je osnovno, dominantno, semioti~ko na~eloSrem~evog teksta. Wome se ne potvr|uju postoje}a kulturnatradicija i zate~eni ,,konvencionalni obzor", ve} se upu}uje napromene unutar kulture u celini i razgradwu dominantnih

41


32 M. Radisavqevi}, Pozori{ni pojmovni aparat Stevana Sremca,Gradina, 9/82, 17, str. 1245.

kwièvnih normi. Parodijama se problematizuje ono {to jeregulativno, normotvorno u folklornoj, romanti~arskoj,sentimentalisti~koj, ~ak i realisti~koj poetici i otvara mogu}nostza nova literarna preozna~avawa sveta. Re~ je o grubom kr{ewukonvencionalnog horizonta ~itala~kog o~ekivawa i utirawu putanovim poeti~kim orijentacijama. U tom kontekstu, Srem~ev tekst se javqa kao netipi~no realisti~an ~ak i onda kada se bavi savremenimtemama i tipi~nim junacima u tipi~nim okolnostima. Ako serealizam, zbog svoje ,,semioti~ke orijentacije na prirodni jezik ilizbiqu", prihvati kao ,,posqedwa velika realizacija na~elatranstekstualnosti u povijesti modernih europskih umjetni~kihkultura", Srem~ev tekst postaje izuzetak, devijantan primer zasemioti~ke orijentacije na tu|i tekst ili jezik kulture. Ovajproces bi}e nastavqen u pripovetkama Radoja Domanovi}a u kojima }e parodija biti vi{e u funkciji satiri~nog nego humoristi~kograzobli~avawa sveta i wegovog jezika.

33

Mr Vasa Pavkovi}:

Hvala, Dragana... Prisustvovali smo jednom zaista analiti~kom ~itawu dela ne samo Stevana Sremca, nego i wegovih, uslovno re~eno,generacijskih kolega, pre svega Nu{i}a i Domanovi}a... Pozvao bihsada Bojana Jovanovi}a da izloì teze svog referata.

42

33 U Stradiji Radoja Domanovi}a, na primer, parodira se govor politi~ara(re~i tipa debata, pretres u na~elu i pojedinostima, interpelisati),parodiraju se zakonske uredbe ( „Svaki gra|anin zemqe Stradije morabiti rasploèn i veseo.. @ito i uop{te usevi moraju dobro uspevati...),didatkti~na literatura (Rasko{na Qubica i {tedqiva Mica), stru~nispisi, izve{taji reìmskih listova ...

Documents

DRAGANA Citatnost, Mimetizam Kod Sremca