Svetska banka (IBRD)Dragana Jovi

Javna ustanova Srednjokolski centar ''Petar Koi''Zvornik

Maturski rad iz Ekonomije

SVETSKA BANKA (IBRD)

Mentor: Uenik: prof.Darka Tolj Dragana Jovi

Zvornik, maj 2015.SADRAJ

Strana

SADRAJ1

UVOD2

1. TA JE SVETSKA BANKA?32. ORGANIZACIJA43. NIJE BANKA, NEGO SPECIJALIZOVANA AGENCIJA44. SVETSKA BANKARSKA GRUPA55. MEUNARODNA BANKA ZA REKONSTRUKCIJU I RAZVOJ (the International Bank for Reconstruction and Development IBRD)65.1. Kapital banke75.2. Odobravanje zajmova76. GDE ODLAZI NOVAC?97. KAKO SE ODOBRAVAJU ZAJMOVI?98. RAZNOLIKOST RADA NA TERENU108.1. Svetsko dobro108.2 Strategije za smanjivanje siromatva118.3. Inicijativa za visoko zaduene siromane zemlje (HIPC)118.4. Strategije davanja pomoi zemlji (Country Assistance Strategies - CAS)118.5. Ekonomski rast118.6. Redukcija dugovanja12

ZAKLJUAK13

Literatura14

UVOD

Svetska banka je meunarodna organizacija, osnovana decembra 1945., koja je odgovorna za obezbeivanje finansija i davanje saveta zemlama kako bi se poveao ekonomski razvoj i smanjilo siromatvo, ali i ouvale meunarodne investicije. Sedite se nalazi u Vaingtonu, a lokalne kancelarije postoje u 124 zemle.[footnoteRef:1] [1: http://sr.wikipedia.org/wiki/_ ]

Svetska banka je postavila dva cilja koje svet treba da postigne do 2030. godine:

Da stane u kraj ekstremnom siromatvu smanjujui procenat ljudi koji ive od 1.25$ dnevno, na ne vie od 3%. Da unapredi zajedniki napredak doprinosei rastu prihoda za najvie 40% u svakoj dravi.

Svetska banka je veoma vaan izvor finansijske i tehnike pomoi za zemlje u razvoju irom sveta. To nije banka u pravom smislu rei, ve jedinstveno partnerstvo koje ima za cilj smanjenje siromatva i podrka razvoju. Grupa Svetske banke objedinjuje pet institucija kojima upravljaju zemlje lanice.Finansijski proizvodi i usluge. Svetska banka obezbeuje pozajmice sa niskom kamatnom stopom, beskamatne kredite i grantove za zemlje u razvoju. Ovo podrazumeva irok spektar investicija u oblastima kao to su edukacija, zdravlje, javna administracija, infrastuktura, razvoj finansijskog i privatnog sektora, poljoprivreda i menadment prirodnih i drutvenih resursa. Neki od ovih projekata sufinansiraju i vlade, druge multilateralne institucije, komercijalne banke, inostrane kreditne agencije i investitori u privatnom sektoru.Takoe, Svetska banka obezbeuje ili olakava finansiranje putem raznih partnerskih fondova sa bilateralnim ili multilateralnim donatorima.[footnoteRef:2] [2: http://www.worldbank.org/en/about/what-we-do, prevedeno i prilagoeno na srpski jezik]

Slika 1. Zgrada Svetske banke u Vaingtonu[footnoteRef:3] [3: http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2011/03/04/7194262/Svetska-banka2-040311.jpg ]

1. TA JE SVETSKA BANKA?

ivimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi vie od 31 biliona dolara godinje. U ovom i ovakvom svetu, prosean ovek u nekim zemljama zarauje vie od 40 000 dolara godinje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi vie od polovine stanovnika u zemljama u razvoju ivi sa manje od 700 dolara godinje. 1,2 milijarde ljudi od ovog broja zarauje manje od 1 dolara dnevno. Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000 dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna ena u toku poroaja. Siromatvo spreava vie od 100 miliona, uglavnom enske dece, da se koluju. Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromatva, naroito imajui u vidu da je svetska populacija u neprestanom porastu procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina je ogroman. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika i pretvaranju prihoda bogatih zemalja u sredstvo razvoja siromanih zemalja. Svetska banka, kao jedan od najveih svetskih izvora pomoi u razvoju, podrava napore vlada zemalja u razvoju u izgradnji kola i zdravstvenih ustanova, obezbeivanju pijae vode i elektrine energije, borbi protiv zaraznih bolesti i zatiti ivotne sredine. 2002. godine Svetska banka je obezbedila 19,5 milijardi dolara i delovala je u vie od 100 zemalja u razvoju, pruajui finansijsku i/ili tehniku podrku u cilju pomoi ovim zemljama da smanje siromatvo.

Slika 2. Logo Svetske banke[footnoteRef:4] [4: http://kcdn.khaamapress.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2011/06/world-bank-logo.jpg ]

2. ORGANIZACIJA[footnoteRef:5] [5: http://www.worldbank.org/en/about/ ]

Svetska banka je osnovana 1. jula 1944. na konferenciji 44 vlade u Bretton Woods-u, New Hampshire, SAD, kao Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj. Kada je prvi put poela sa funkcionisanjem imala je 38 zemalja lanova. Taj broj je naglo narastao 50-ih i 60-ih godina prolog veka, kada je veliki broj zemalja dobio nezavisnost i pridruio se Svetskoj banci. Svetska banka je kao korporacija sa njenih 184 zemalja lanica i deoniara. Deoniare predstavlja Odbor guvernera, koji predstavlja i glavnog kreatora politike Svetske banke. Generalno gledano, guverneri su u stvari ministri finansija i ministri razvoja zemalja lanica. Oni se sastaju jednom godinje na Godinjem sastanku Odbora guvernera Svetske bankarske grupe i Meunarodnog Monetarnog Fonda. Zbog retkog sastajanja guvernera, jednom godinje, oni delegiraju svoje specifine dunosti na 24 Izvrna direktora, koji rade u prostorijama same banke. Pet najveih deoniara (Francuska, Nemaka, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene drave) imenuju svojih 5 izvrnih direktora, dok ostale zemlje lanice predstavljaju preostalih 19 direktora. Predsednik Svetske Banke, Paul Wolfowitz, predsedava sastancima Odbora Direktora i odgovoran je za sveukupno upravljanje bankom. Po tradiciji, predsednik banke je nominovan od strane najveeg deoniara banke, Sjedinjenih Amerikih Drava. Predsednika bira Odbor Guvernera, na period od 5 godina, sa mogunou ponovnog mandata. Izvrni direktori ine Odbor direktora Svetske Banke. Oni se normalno sastaju najmanje 2 puta nedeljno ne bi li nadgledali poslovanje banke, ukljuujui i odobrenja za zajmove i garancije, novu politiku banke, administrativni budet, strategiju pomoi zemljama, kao i pozajmice i finansijske odluke. Banka posluje iz dana u dan pod liderstvom i po uputstvima predsednika, menadmenta, starijeg osoblja i potpredsednika zaduenih za regione, sektore, mree i funkcije. Potpredsednici su vodei menaderi Svetske banke. Oko 10.000 strunjaka za razvoj iz gotovo svih zemalja sveta radi u seditu Svetske banke u Vaingtonu ili u njenim kancelarijama u 109 zemalja sveta (7 000 radi u Vaingtonu, a preko 3000 u kancelarijama u zemljama u razvoju). Osoblje Svetske banke je multidisciplinarno i raznoliko i ukljuuje ekonomiste, edukatore, specijaliste za ivotnu sredinu, finansijske analitiare, antropologe, inenjere i mnoge druge.

3. NIJE BANKA, NEGO SPECIJALIZOVANA AGENCIJA

Svetska banka nije ''banka'' u pravom smislu te rei. Ona je, u stvari, jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i ine je 184 zemlje lanice. Ove zemlje su podjednako odgovorne za finansiranje ove institucije i raspodelu novca. Rame uz rame sa ostatkom razvijenog sveta, Svetska banka usredsreuje svoje napore na ostvarivanje Milenijumske deklaracije i njenih osam ''Milenijumskih razvojnih ciljeva'' , oko kojih su se sloile sve lanice UN.

Milenijumski razvojni ciljevi:

1. okonanje ekstremnog siromatva i gladi2. obezbeenje osnovnog obrazovanja svoj deci3. promovisanje jednakih prava za ene4. smanjenje stope smrtnosti dece5. poboljanje zdravlja trudnica i majki6. savladavanje side, malarije i ostalih bolesti7. zatita ivotne sredine i prirodnih resursa8. razvoj internacionalnog partnerstva za razvoj

''Svetska banka'' je opteprihvaeni naziv za Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj (the International Bank for Reconstruction and Development IBRD)i Meunarodnu asocijaciju za razvoj (the International Development Association IDA). Obe institucije imaju razliitu ali podravajuu ulogu u misiji smanjenja globalnog siromatva i poboljanju ivotnog standarda. IBRD je fokusirana na zemlje sa srednjim prosenim prihodom po glavi stanovnika i kreditno sposobne siromane zemlje, a IDA na najsiromanije zemlje sveta. Ove dve organizacije zajedno obezbeuju niskokamatne zajmove, beskamatne kredite i subvencije za zemlje u razvoju, za potrebe obrazovanja, zdravlja, infrastrukture, komunikacija i za mnoge druge svrhe.

4. SVETSKA BANKARSKA GRUPA

Termin ''Svetska banka'' odnosi se na samo dve institucije - Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj (The International Bank for Reconstruction and Development IBRD) i Meunarodnu asocijaciju za razvoj (The International Development Association IDA). Svetsku bankarsku grupu, pored IBRD i IDA ine jo tri organizacije, koje su takoe u vlasnitvu zemalja lanica. Meunarodna finansijska korporacija (The Internacional Finance Corporation IFC) promovie investiranje privatnog sektora dajui podrku podrujima i zemljama visokog rizika. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (The Multilateral Investment Guarantee Agency MIGA) obezbeuje garancije od politikog rizika svima koji investiraju svoj novac u zemljama u razvoju, kao i onima koji ovim zemljama pozajmljuju novac. Konano, Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (The International Centre for Settlement ofInvestment Disputes ICSID) je zaduen za reavanje investicionih sporova izmeu stranih investitora i njihovih zemalja domaina. Takoe, svaka od ovih institucija ima jasnu ulogu u misiji borbe protiv siromatva i poboljanja ivotnog standarda za stanovnitvo zemalja u razvoju.

5. MEUNARODNA BANKA ZA REKONSTRUKCIJU I RAZVOJ (the International Bank for Reconstruction and Development IBRD)

Osnivaki cilj IBRD je bio finansiranje obnove drava-lani ca nakon Drugog svetskog rata. Danas je cilj IBRD finansiranje razvoja manje razvijenih zemalja. IBRD ostvaruje navedeni cilj odobravanjem zajmova, tj. kreditiranjem projekata koji su znaaj ni za nacionalnu privredu, a za koje privatni kapital nije zaintere sovan, poto su vrednost i rizik ulaganja veliki. To su, na primer, objekti infrastrukture. Krediti IBRD su namenjeni zemljama u raz voju na srednjem nivou dohotka (sa bruto domaim proizvodom po glavi stanovnika u rasponu od oko 1.000-6.000 USD), mada se u izuzetnim okolnostima krediti odobravaju i siromanijim i napredni jim zemljama u razvoju.IBRD ima 187 lanica. Sedite joj je, kao i IMF, u Vaingtonu. Ima predstavnitva u vie od 80 zemalja sveta. lan stvo u Banci je uslovljeno lanstvom u Fondu. IBRD je organizo vana kao akcionarsko drutvo, poto drave-lanice uplatom kvo te postaju suvlasnici Banke. Na osnovu uplaenog kapitala IBRD odobrava kredite. Iako svaka zemlja ima 250 osnovnih glasova, u sutini uee u odluivanju zavisi od uplaene kvote. Najveu kvo tu i vlasnitvo imaju SAD (16,4%). Kao i u IMF, za najvei broj od luka je potrebna veina od 85% glasova, pa SAD presudno utiu na odluivanje Banke.Najznaajniji izvor sredstava za odobravanje kredita nisu kvote, ve krediti koje sama Banka uzima na meunarodnom finansijskom tritu. Kamatna stopa koju IBRD plaa na uzete kredite je niska, poto Banka uiva visok kreditni rejting (najbolji AAA). Kamat na stopa koja se naplauje duniku jeste via od kamatne stope po kojoj se IBRD zaduuje (dodaje se mara od 0,75 procentnih poena i plaa se provizija od 1%), ali je to i dalje povoljna kamatna stopa za zaduivanje. Drugim reima, zemlje dunici bi mogle da se zadu e na meunarodnom finansijskom tritu samo po vioj kamatnoj stopi od one koju im IBRD naplauje. Iz navedene razlike u kamat nim stopama (stopa pod kojima uzajmljuje i pozajmljuje sredstva) Banka pokriva trokove poslovanja.IRBD odobrava kredite vladama drava-lanica ili preduzeima i bankama uz dravnu garanciju (ukoliko preduzee/banka nije u stanju da otplati kredit, drava preuzima ovu obavezu). IBRD odobrava srednjorone i dugorone kredite, rok povraaja je 15 do 20 godina, a poek (grace period) 3 do 5 godina. IBRD odobrava dve vrste kredita: investicione i razvojne. Investicionim kreditima se finansiraju konkretni projekti od kojih e imati koristi celokupna privreda lanice koja se uzajmljuje. Oblasti koje se najee finansiraju su: izgradnja infrastrukture (putevi, vodovod, objekti energetike i sl), obrazovanje, zdravstvo, razvoj poljoprivrede i ruralnih sredina, ureenje gradova, razvoj institucija (javne administracije, borba protiv korupcije i sl). Razvojni krediti nisu namenjeni konkretnim projektima, ve optem razvoju zemlje dunika. Ranije su se zvali zajmovi za strukturno prilagoavanje. Ova vrsta zajma treba da pomogne dravama da promene strukturu svoje privrede kako bi na srednji rok mogle da uspostave ravnoteu platnog bilansa.Neke kritike IBRD se podudaraju sa kritikama IMF: zagovaranje preterane liberalizacije nedovoljno razvijenih privreda, prekomerni uticaj Zapada i, naroito, SAD na strateko i operativno funkcionisanje Banke, preterana zatita interesa zajmodavaca iz razvijenih zemalja.Banka je kritikovana i zbog toga to u programima finansiranja insistira na zapadnjakim vrednostima i civilizacijskim tekovinama, pa zanemaruje lokalne, tradicionalne karakteristike dunika. Banka ugroava nacionalni suverenitet zemalja time to zahteva uvoenje zakonodavstva i izgradnju drutvenog sistema skrojenog po meri razvijenih zemalja. Nakon implementacije nekoliko projekata koje je finansirala Banka, naruena je ivotna sredina, pa je IBRD kritikovana za neadekvatnu analizu ekolokih posledica odabranih programa. IBRD je naime, paradoksalno, pogorala kvalitet ivota velikog broja ljudi. IBRD pravda svoj nain rada injenicom da, kao svaka banka, i ona odgovara svojim akcionarima, tj. dravama-lanicama i da zbog toga mora da bude stroga pri odobravanju kredita. Uslovi finansiranja su izuzetno povoljni (rok dospea i kamatna stopa) i trebalo bi da zemljama omogue privredni rast i razvoj. Zajmotraioci koji se obraaju Banci za kredite ne bi mogli da pronau druge zajmodavce koji bi ponudili povoljnije uslove zaduivanja.[footnoteRef:6] [6: https://docs.google.com/document/d/10byGvSx53Mh-tp9UOnTLgwJw3fJqqy7SsRGZkH4bFrA/edit?hl=en_US, pristupljeno 04.05.2015.]

5.1. Kapital banke

Sredstva IBRD potiu uglavnom s trita privatnog kapitala, a jedan deo od upisanog kapitala zemalja lanica. U strukturi upisanih sredstava 10% je uplaeni kapital, a 90% predstavljaju sredstva koja se Banci stavljaju na raspolaganje za potrebe plaanja obaveza za posuena sredstva ili za zajmove koje Banka garantuje. Visina kvote koju svaka zemlja lanica upisuje utvruje se sporazumom izumeu Banke i svake pojedine lanice, a na temelju nje odreuje se i glasaka prava zemalja. Na politiku Banke najvie uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno uestvuje u formiranju kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najvei udeo sredstava otpada na SAD, zatim Japan, Velika Britanija i Nemaka. Banka godinje odobri 15 do 20 milijardi dolara kredita, mada te sve kredite ne iskoriste u godini na koju se odnose. Najvei korisnici sredstava su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve vie sredstava koriste i bive republike SSSR-a.

5.2. Odobravanje zajmova

Zajmovi se obino odobravaju zemljama u razvoju koje su na viem nivou ekonomske i socijalne razvijenosti. Osnovni kriterijum prema kome se odreuje da li zemlja lanica moe da bude korisnik zajma Banke je visina ostvarenog dohotka po stanovniku. U grupu zemalja s niskim dohotkom, koje po pravilu nisu korisnici zajmova IBRD-a ve kredita IDA-e, spadaju one iji dohodak ne prelazi 410 dolara per capita.Zajmovi se odobravaju zemljama s dohotkom po stanovniku izmeu 410 i 2.650 dolara, bez obzira da li su u pitanju uvoznici ili izvoznici nafte. Zemlje iji dohodak po stanovniku prelazi 2.650 dolara ne mogu koristiti zajmove Banke jer nemaju status zemalja u razvoju.Zajam Meunarodne banke za obnovu i razvoj odobrava se direktno vladi odreene zemlje ili uz garanciju vlade lokalnim bankama ili preduzeima. Sredstvima zajmova Banke finansira 1/3 vrednosti pojedinanog projekta, a ostala sredstva obezbeuje zemlja primalac zajma, ili meunarodni bankarski konzorcijum, odnosno zainteresovani subjekti drugih zemalja. Zajmovi Banke odobravaju se s periodom poeka otplate do 5 godina i sa rokom otplate do 25 godina. Prosena kamatna stopa se do kraja fiskalne 1983. godine odreivala u fiksnom iznosu i uvek je bila znatno ispod tekue trine kamatne stope. Od poetka fiskalne 1984. odnosno 1. jula 1983. svi zajmovi se odobravaju sa varijabilnom kamatnom stopom. Jedan od znaajnih mehanizama pomou kojeg Meunarodna banka za obnovu i razvoj stimulie razliite izvore dopunskih sredstava za finansiranje razvojnih projekata u zemljama u razvoju je kofinansiranje. Pod kofinansiranjem se podrazumeva aranman u kome se sredstva meunarodne finansijske organizacije povezuju sa sredstvima iz izvora kapitala van zemlje primaoca zajma (regionalnih razvojnih finansijskih organizacija, komercijalnih banaka, izvoznih kreditnih agencija itd.) radi finansiranja tano utvrenog razvojnog projekta zemlje primaoca zajma. U toku 1981/1982. i 1982/1983. dolo je do promena u kreditnoj politici Banke. Te promene ogledaju se, uglavnom, u sledeem:

od kraja marta 1982. odlunije se primenjuje politika '' gradacije '', na osnovu koje zemlje lanice zajmoprimcima nisu vie podobne za dobijanje zajmova Banke kada dostugnu odreeni stepen razvoja; ovu granicu razvoja predstavlja bruto nacionalni dohodak per capita od 2.650 dolara (po cenama iz 1980.); zajmovi Banke odobravaju se od 1.jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu, koja se odreuje svakih 6 meseci, a odraava stvarne trokove Banke prilikom uzimanja zajmova; za potrebe strukturnog prilagoavanja privrede zemalja lanica Banke od 1980. odobrava zajmove kojima se finansiraju programi stavilizacionih politika i strukturnih reformi privreda (SAL); poveanje uea komercijalnih banaka u projektima u zemljama u razvoju koje finansira Banka (kofinansiranje) uvoenjem novih instrumenata finansiranja od strane Banke, i to u probnom periodu od 12 - 24 meseca. u politici odobravanja zajmova Banke posebvan naglasak se daje na pomoi najsiromanijim zemljama, a posebno afrikim zemljama juno od Sahare, to se odraava u zajmovima IDA; u junu 1984. Banka je prvi put uestvovala u aranmanu o zajmu drugog davaoca (Banka i konzorcijum komercijalnih banaka garantovale su zajam koji je Evropska zajednica za ugalj i elik odobrila za projekat u Brazilu); u politici odobravanja zajmova od strane Banke, prednost se sve vie daje privatnom sektoru.

6. GDE ODLAZI NOVAC?

Glavni zadatak je da se novac upotrebi na naine koji doprinose zemljama u razvoju. Ovi fondovi se odobravaju sa nultom ili niskom kamatom, ili kao grantovi, onim zemljama koje nemaju pristup meunarodnom tritu. Zemlje lanice obraaju se Svetskoj banci za ekonomska istraivanja, savete u vezi sa politikom rada i tehniku pomou izradi i ostvarivanju razvojnih projekata. Ove zemlje izrauju sopstvene programe uz tehniku podrku koju im prua banino osoblje. Meutim, ovi programi moraju da imaju specifine ciljeve razvoja kao to su smanjenje siromatva i pruanje socijalnih usluga, izmeu ostalog. Vrsta finansijske pomoi koju e dobiti neka od zemalja u razvoju zavisi od nivoa njenih potreba. Zemlje koje posuuju od IBRD (Meunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj) uglavnom su zemlje sa srednje visokim dohotkom, manjim od 5185 dolara po glavi stanovnika za godinu dana. 75 procenata najsiromanijih ljudi na zemlji (oni koji ive sa manje od 1 dolara dnevno) ivi u ovim zemljama, i mogu da posuuju novac samo na privatnim tritima sa nepovoljnim kamatama. IBRD im nudi zajmove pod boljim uslovima i sa duim periodima plaanja. Najsiromanije zemlje sveta (one u kojima je nacionalni dohodak po glavi stanovnika 875 dolara ili manje) dobijaju grantove i beskamatne zajmove za projekte koji obezbeuju najosnovnije usluge. U sluaju ovih zajmova, svaka zemlja ima period otplate od 35 do 40 godina, sa desetogodinjim grejs periodom. Prihodi od finansijskih operacija Svetske banke odlaze u rezerve, koje nude visok nivo zatite i pomoi za finansiranje glavnih izvora podrke, kao to su IDA (Meunarodna agencija za razvoj) i redukcije dugovanja.Formirajui IFC (Meunarodnu finansijsku korporaciju) i MIGA (Multilateralnu agenciju za garantovanje investicija), Svetska banka je pokuala da stvari uini pravinijim zazemlje u razvoju i privlanijim za investitore. IFC radi sa privatnim sektorom u zemljama u razvoju. Ona uzima manji udeo u nekoj privatnoj kompaniji da bi privukla privatne investitore. Garancije koje prua MIGA osiguravaju investitore i zajmodavce od finansijskog i politikog rizika u zemljama u razvoju, nudei pokrie od nekomercijalnih rizika poput ratova i graanskih nemira.

7. KAKO SE ODOBRAVAJU ZAJMOVI?

Svetska banka nudi dva osnovna tipa zajmova: investicione zajmove za robu, rad i usluge koji podravaju projekte ekonomskog i socijalnog razvoja u irokom rasponu sektora; i zajmove za prilagoavanje koji podravaju politike i institucionalne reforme. U toku pregovora o zajmu, postie se saglasnost sa korisnikom zajma po pitanju razvojnog cilja projekta ili programa, ishoda, indikatora primene (da bi se izmerio uticaji uspeh projekta) i plana da se sve to sprovede u delo. Poto se odobri zajam i on postane delotvoran, korisnik zajma sprovodi projekat ili program u delo u skladu sa dogovorenim uslovima. Svetska banka nadgleda upotrebu zajma i procenjuje rezultate. Svi zajmovi su uslovljeni baninom radnom politikom, sa ciljem da operacije koje se finansiraju budu ekonomski, finansijski, socijalno i ekoloki ispravne.

Slika 3. Pozajmice IBRD-a i IDA-e po sektorima u 2005. godini[footnoteRef:7] [7: http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/wbgroupbrochure-en.pdf ]

8. RAZNOLIKOST RADA NA TERENU

Svetska banka angaovana je trenutno na vie od 1800 projekata u praktino svakoj oblasti i zemlji u razvoju. Ovi projekti su najrazliitiji i kreu se od odobravanja mikrokredita za Bosnu i Hercegovinu i poveanja AIDS svesti u zajednicama u Gvineji, preko finansiranja obrazovanja enske dece u Bangladeu i poboljanja pruanja zdravstvene zatite u Meksiku, do pomoi Istonom Timoru da se ponovo izgradi nakon sticanja nezavisnosti ili, recimo, Indiji da izgradi pokrajinu Gudarat nakon razornog zemljotresa.

8.1. Svetsko dobro

U proteklih nekoliko godina Svetska banka je uloila znaajna sredstva u aktivnosti namenjene globalnom uticaju. Jedna od njih je oslobaanje od duga i, zahvaljujui pojaanoj inicijativi Prezaduenih siromanih zemalja (Heavily Indebted Poor Countries HIPC), 26 siromanih zemalja dobilo je oslobaanje od duga koje e im vremenom utedeti 41 milijardu dolara. Novac koji ove zemlje budu utedele u otplati duga bie, sa druge strane, uloen u izgradnju domova, obrazovanje, zdravstvo i programe socijalne pomoi za siromane. Meu brojnim drugim borbe protiv HIV/AIDS-a na vrh liste prioriteta. Ona je najvei svetski dugoroni finansijer HIV/AIDS programa. Tekua Banina izdvajanja za ove programe iznose vie od 1,3 milijarde dolara, od ega je polovina namenjena Podsaharskoj Africi.8.2 Strategije za smanjivanje siromatva

Verovatno zbog znaajnih kritika spolja o nedostatku transparetnosti i nacionalnog vlasnitva reformi ekonomske politike, Svetska banka i MMF su 1999. godine odluili da bi trebalo da participativne Strategije za smanjivanje siromatva (''PRSs'') predstavljaju osnovu za davanje zajmova i ublaavanje dugova. Svaka zemlja mora da pripremi uz uee civilnog drutva i konsultacije sa Svetskom bankom i ekspertima MMF-a Plan strategije za smanjivanje siromatva (Poverty Reduction Strategy Paper - PRSP). PRSP je iscrpan praktian plan akcija u pogledu nacionalnog siromatva, koji daje nacrt sveobuhvatne strategije razvoja zemlje i predlae politiku delovanja u svim oblastima. Ovo je uslov da bi se zemlja kvalifikovala za Inicijativu za visoko zaduene siromane zemlje (Initiative for the Heavily-Indebted Poor Countries - HIPC Initiative).

8.3. Inicijativa za visoko zaduene siromane zemlje (HIPC)

Ova inicijativa koja je uvedena 1996. godine omoguuje zemljama da konkuriu za smanjenje njihovog duga do podnoljivog nivoa ukoliko nisu u stanju da otplauju svoje dugove, a imaju izvetaj o izvravanju reformi predvienih od strane Banke i MMFa. HIPC Inicijativa nije velikoduan program pratanja duga; on nudi smanjenje dela duga, pod uslovom da se izvravaju propisane strukturalne reforme.

8.4. Strategije davanja pomoi zemlji (Country Assistance Strategies - CAS)

Dugoroan odnos Svetske banke sa vladom neke zemlje je predstavljen u Strategiji davanja pomoi zemlji (''CAS''). CAS elaborira biznis plan Banke i daje detalje o stepenu i vrsti pomoi koju treba pruiti nekoj zemlji. Prema Svetskoj banci, CAS je baziran na Planu strategije smanjivanja siromatva (PRSP) zemlje i pripremljen je sa vladom na participatoran nain. To nije dokument o kome se moe pregovarati; bilo koja razlika koja postoji izmeu programa razvoja te zemlje i strategije Banke je istaknuta ali ne i neizbeno znaajna u izvravanju projekta Banke.

8.5. Ekonomski rast

Mozambik je bio jedna od najsiromanijih i najprezaduenijih zemalja sveta 90-tih godina prolog veka, nakon dugogodinjeg graanskog rata. Da bi poboljala ivot svojih graana, vlada je reila da otvori nova radna mesta i privue investicije na naine koji e doprineti ponovnoj izgradnji ekonomije zemlje. Jedna od njih je bila Mozal, investicija vredna 2,2 milijarde amerikih dolara, u periodu od 1996. do 2003. godine, u veliku topionicu aluminijuma, koja je tek bila u razvoju. Mozal je okupio veliki broj investitora i zajmodavaca, ukljuujui i Korporaciju za industrijski razvoj June Afrike, koju je podrala garancija u visini od 40 miliona dolara Multilateralne agencije za garantovanje investicija (deo Svetske bankarske grupe) koja ohrabruje strane investicije u zemljama u razvoju.Mozambik je bio uspean u privlaenju stranih investicija u projekte koji su potpomogli aktiviranje ekonomije i njen rast (procenjen je na 14 procenata tokom 2001. godine). Mozal je bio prvi veliki projekat koji je ostvaren zahvaljujui stranim investicijama u vreme kada se zemlja grevito borila da privue investitore. Za poslednje etiri godine, Mozambik je ostvario stalan rast izvoza, dostigavi sumu od jedne milijarde amerikih dolara u 2002. godini.

8.6. Redukcija dugovanja

Visoki nivoi zaduenosti, uglavnom u korist vlada u bogatim zemljama, oteavaju siromanim zemljama da obezbede novac za obrazovanje, zdravstvo i ostale vane javne usluge. Kao rezultat toga, u saradnji sa Meunarodnim monetarnim fondom, Svetska banka lansirala je, 1996. godine, program za redukciju dugovanja nazvan Inicijativa za prezaduene siromane zemlje. Ova inicijativa je posveenost meunarodne zajednice da zajednikim radom redukuje dugovanja izrazito siromanih zemalja. Zemlje koje imaju pravo na redukovanje duga imaju nizak nacionalni dohodak, duguju ogromne sume i posveene su poboljanju svoje ekonomije. 27 zemalja danas ima pravo na redukciju dugovanja, koja iznosi vie od 52 milijarde amerikih dolara. Zahvaljujui niim trokovima zaduivanja, ove zemlje tede u proseku milijardu dolara godinje. Prema nezavisnim studijama, u 10 od ovih zemalja odvajanje za obrazovanje je sada vie nego dvostruko vee od preostalih isplata koje duguju na ime zajma. Odvajanje za zdravstvo je, takoe, poveano za 70 procenata.

ZAKLJUAK

Bosna i Hercegovina je drava sa srednje visokim prihodom koja je postigla mnogo od kraja rata '90-ih godina. Danas je Bosna i Hercegovina potencijalna zemlja kandidat za lanstvo u EU i ostvaruje znaajan napredak ka ispunjavanju zahteva za lanstvo. Od 1998. do 2008. Bosna i Hercegovina je ostvarila znaajan rast ekonomije, sa BDP-om koji je povean za dve treine i siromatvom koje je smanjeno sa 20% na 14%.Uprkos ovim jakim ekonomskim pokazateljima, uticaj globalne finansijske krize koja je poela krajem 2008. godine ima produen negativan uticaj na ekonomiju drave. Ekonomija je ponovo poela sa blagim rastom u 2011. godini rast od 1% nakon duboke recesije u 2009. godini prouzrokovao je poveanje BDP-a za 2.9% - pre vraanja u recesiju 2012. godine. U 2013., ekonomija je rasla po predvienoj proceni za 0.8% zahvaljujui poveanom izvozu. Svetska Banka prognozira nastavak oporavka ekonomije u 2014., sa procenjenom stopom rasta od 2%. Meutim, rizici nastavljaju da naginju ka loim prognozama. Naroito, usporen rast na glavnim izvoznim tritima u Eurozoni, politiki i socijalni nemiri, nedostatak napretka u unapreenju poslovne klime (npr. putem donoenja regulacija, trgovinskih procedura ili nedostatak poboljanja trgovinskih veza) sveukupno mogu da doprinesu smanjenju ekonomskog rasta.Bie potreban znaajan napredak u implementiranju strukturnih reformi ako drava namerava da postigne bri ekonomski rast nego do sad. Poveanje javnih finansija, poboljanje poslovne klime u dravi, i napredovanje sa planom za reformu institucija i trita rada su, izmeu ostalog, oblasti u kojima BiH moe postii primetan napredak u smislu stvaranja radnih mesta i srednjeronog rasta.Tokom protekle etiri godine, Bosna i Hercegovina je bila ''meovita drava'' koristei resurse iz Meunarodnog Fonda za Razvoj (IDA) i Meunarodne Banke za Rekonstrukciju i Razvoj (IBRD), kao i Globalnog ekolokog fonda (Global Environmental Fund). Od fiskalne 2015. godine, BiH e izai iz IDA-e i nastavie koristiti resurse IBRD-a kao potporu razvojnim prioritetima.[footnoteRef:8] [8: http://www.worldbank.org/en/country/bosniaandherzegovina/overview ]

Literatura

[1] Milorad Unkovi, ''Osnovi ekonomije za IV razred ekonomske kole'', Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 2010 godine.;[2] http://www.worldbank.org;[3] http://www.ifc.org; [4] http://www.miga.org; [5] http://www.worldbank.org/icsid; [6] http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/bank.pdf; [7] http://siteresources.worldbank.org/EXTABOUTUS/Resources/wbgroupbrochure-en.pdf; [8] http://digitalmedia.worldbank.org/tenthings/eca/serbia/index-serbia-lang.html;- 1 -