Drame D. Kovacevica

7/24/2019 Drame D. Kovacevica

1/9

Nema sumnje da je Duan Kovaevi na najbolji savremeni

komediograf. Isto tako, re je o dramskom piscu koji izuzetno

spretno barata svim postupcima koji su odlika moderne knjievnosti,

pa se, otuda, u njegovim tekstovima sreemo sa jednom groteskno!"umorno intoniranom slikom sveta. Na sloenost i dubinu te slike,

svakako, utie Kovaevieva sklonost da svoje drame oslobodi svi"

elemenata karakteristini" za tekstove koji su gra#eni uz prevlast

realistike motivacije i realistike knjievne te"nike. $ak bi se moglo

rei da Kovaevi nastoji da u dramski tekst uvede pripovedanje.

%bog toga se pripovedanje sasvim logino vezuje za neke od

najvaniji" elemenata Kovaevieve dramske te"nike, budui da je

on pisac koji nam, na razliite naine, skree panju na samu

poetiku stranu svoji" drama, pa e u nekima od nji", bilo kroz

anrovsku de&niciju bilo kroz opis tipa doga#aja, nastojati da u prvi

plan postavi potrebu da i" posmatramo iz sasvim posebnog ugla.

'peci&nost tog ugla je sadrana u tenji da se pojaa utisak o tome

da je sve to se u drami zbiva rezultat pokuaja da se stvarnost

tumai a ne da se prikazuje neto to je odnekud uzeto i, grubo

reeno, samo pretoeno u jedan knjievni oblik.

(oto je Duan Kovaevi pisac izraene poetike svesti, nije nimalo

sluajno to to se on neprekidno poigrava anrovskim uslovnostima

)pa stoga pojedine svoje drame i de&nie kao urnebesne tragedije,

tune komedije, klaustrofobine komedije i sl.*. Kad se sve

anrovske de&nicije, kojima se pisac slui, sagledaju kao celina,

dobija se utisak da on eli da nam sugerie perspektivu iz koje emo

sagledavati osnovna svojstva pojedini" drama, jednako kao to nam

anrovske de&nicije pomau i da jasnije sagledamo prirodu

Kovaevievog dramskog pripovedanja.

+e to to govorimo o dramskom pripovedanju moe izazvati

ozbiljne nesporazume. Da li je mogue da jedan dramski pisac

pripoveda tako to nas uvodi u sloene odnose svoji" junaka


2/9

'ukobi, pak, ti" junaka mu omoguavaju da izradi sliku sveta ija je

osnovna odlika dinaminost koja se ostvaruje kroz pomeranje take

gledita iz vidokruga jednog u vidokrug drugog junaka. - sama

injenica da Kovaevi, primera radi, u drami (rofesionalac,eksplicitno uvodi pripovedaa, ili, tanije reeno, nastoji da zasnuje

jednu taku gledita sa koje bi se sva zbivanja mogla posmatrati i

tumaiti na jedan naroit nain, kao i injenica da i u nekim drugim

dramama )ponajvie u Klaustrofobinoj komediji* on, isto tako, eli

da u prvi plan postavi nesumnjivu uslovnost svega to se na sceni

zbiva, dovoljno jasno nam pokazuje da je re o piscu koji relativizuje

mo anrovski" granica, dovodi u pitanje potrebu da se bilo koje

sredstvo knjievnog oblikovanja koristi a da se pri tom ne vodi

rauna o efektu koji njime treba da bude ostvaren, ime se, nema

sumnje, i itaocu i gledaocu stavlja do znanja da je re o knjievnom

tekstu koji, na jednoj strani, poznaje svoju prirodu i nastoji da je

pretvori u temu, a, na drugoj strani, o knjievnom tekstu koji nastoji

da osvoji svojstva drugi" vidova knjievnog kazivanja.

'igurno je da Duan Kovaevi na taj nain eli da ukine potrebu da

se njegove drame dovode u odve me"aniki s"vaen odnos sa tzv.

stvarnou, ali i da se posmatraju kao drame koje su rezultat

nastojanja da se asimiluju postupci koje emo, sem u drami sresti i u

drugim vrstama knjievni" testova. /asno oseajui relativnost

anrovski" pravila i teei, kao komediograf da i" dovede u pitanje i,

istovremeno, pretvori u izvor komini" efekata, Duan Kovaevi je

eleo i da se poslui nekim knjievnim postupcima )a re je, pre

svega o taki gledita* koje, ee no druge sreemo u narativnim

vrstama.

Isto tako, tenja da se knjievni potupak, kako bi rekli ruski

formalisti, obnai, da se pokau sve pojedinosti koje ga ine, sa ime

se, inae, sreemo u Kovaevievim dramama (rofesionalac i

Klaustrofobina komedija, u kojima se, istovremeno stvara dramski


3/9

tekst i prikazuje njegovo stvaranje, pokazuje da je re o piscu koji

traga za novim uglovima iz koji" se moe ostvariti knjievni govor,

mada on, u isto vreme, traga i za onim efektima koji mogu proizai

iz same prirode jedne knjievne te"nike. Kad se, makar sasvimuproeno, pogledaju do sada izvo#eni i objavljeni dramski tekstovi

Duana Kovaevia, stie se utisak da je re o piscu koji sliku sveta

oblikuje u du"u one tradicije koju je 0i"ail 1a"tin nazvao tradicijom

oblika u oblasti ozbiljno!smenog. - to, opet, znai da je Kovaevi

od oni" pisaca koji knjievni tekst, vie od svega, pretvaraju u

sredstvo tumaenja a ne sredstvo prikazivanja tzv. stvarnosti, to e

rei da je po sredi pokuaj da se, kroz jedan sloeni umetniki jezik,

do#e do one slike jednog vremena koja je postavljana na iroko

koncipirano alegorijsko!simboliku podlogu. Kao osnovne

komponente umetnikog jezika kojim se Duan Kovaevi slui

raspoznajemo razliite oblike inverzije )oliene u naelu sve je

suprotno od onoga to izgleda da jeste* i groteskno!kominog

poigravanja sa svakom mimetiki zasnovanom logikom )ili potrebom

da se naslika neto to e gledalac2italac prepoznati kao sliku

nekog dela stvarnosti*.

%a"valjujui svom umetnikom jeziku, Duan Kovaevi je mogao da

izgradi sliku sveta ije su osnovne odlike to to, kroz komino!

parodijsku stilizaciju, ali i kroz alegorijsko!simboliku komponentu,

jedno vreme i prilike u njemu gube realistiko!patetinu stranu, i

podre#uju se sme"u koji, da se opet pozovemo na 1a"tina, sniava i

materijalizuje. 3ta je to snieno i materijalizovano u slici sveta koju

sreemo u dramama Duana Kovaevia (rvo to, naime, mora

pasti u oi itaocu2gledaocu Kovaevievi" drama je okolnost da

zbivanja u njima najpre imaju jedan realistiki okvir a da se,

postepeno, taj okvir razlae i da u prvi plan istupaju prizori

zasnovani na groteskno!kominim naelima, pa se s"odno tome,

menja i sam tip znaenja pojedini" prizora. 4ni, do due, samo na

poetku mogu biti s"vaeni kao slika ivota ljudi iju svakodnevnicu


4/9

pisac verno prikazuje, da bi, ubrzo potom, postali groteskna

projekcija. %a"valjujui tom postupku, menja se i sam odnos prema

junacima i sadraj nji"ovog ivota. -ko nam se najpre ini da e

pisac samo da nam prikae niz detalja iz nji"ovog svakodnevnogivota, relativno brzo uvi#amo da je piev cilj neto drugo i da on,

vie od svega, eli da do#e u priliku da nam svet slika sa nalija, da

umesto vrline, u prvi plan postavi slabost i manu. 4tuda je gotovo

neizbeno da italac Kovaevievi" drama vidi da osnovna

semantika putanja u njima vodi odozgo nadole, da, drugim reima,

pisac eli da prikae razliite vidove destrukcije pojedini" vrednosti.

0oda emo najbolju potvrdu za ovu pretpostavku nai u

Klaustrofobinoj komediji, odnosno u Kovaevievom nastojanju da

u ovoj drami izvrgne podsme"u drutveni poredak iz kojeg gra#ani

moraju ili da emigriraju ili da ive u bedi. 'liku tog poretka Kovaevi

gradi na nain koji dobro poznajemo iz knjievnosti tzv. istoni"

zemalja, tanije on ne insistira toliko na traginosti sudbina

pojedinca )svejedno da li je taj pojedinac odaar 'ava, pesnik 5eja

Kraj ili poljska balerina Nina 6erbert*, ve mu je daleko vie stalo do

groteskno!komine slike drutva u kome poteni ljudi prebiraju po

kontejnerima, a upljoglavi ideolozi, iji govori traju po nekoliko sati,

stoje na vr"u drutvene "ijerar"ije. (ojaavajui groteskno!kominu

crtu zbivanja prizorima doeka afrikog dravnika koji e, ba za

vreme posete zemlji Kovaevievi" junaka, da padne sa vlasti i

postane neugodan teret svojim domainima, na pisac dolazi u

priliku da ideoloku i politiku dimenziju stvarnosti prikae kao

karneval, ako igru kojoj su mnoge stvari i pojave zamenile mesto.

%a"valjujui tome, Kovaevi je mogao da se poslui neobinom

dramskom te"nikom, iji je osnovni princip tako#e zasnovan na

zameni mesta stvarnosti i njene slike u knjievnom delu. 5ako je u

ovoj Kovaevievoj drami sam status stvarnosti u knjievnom tekstu

postao sredinji tematski element, ime se, nema sumnje,

gledaoevo2itaoevo interesovanje, makar delom vezuje za samu


5/9

prirodu knjievne umetnosti.4tuda je i mogue ovu Kovaevievu

dramu posmatrati kao meta tekst, kao pokuaj da se ispitaju efekti

koji proistiu iz pokuaja da ivot i pozorite zamene mesta. - to je

pri tom sama slika drutva u kome se ta zamena odvija postalagroteskno!komina treba tumaiti kao rezultat pieve elje da bude

dosledan izabranom modelu knjievnog govora.

Nema nikakve sumnje da je i 1alkanski pijun jedna od oni" drama

Duana Kovaevia u kojima je u prvi plan postavljan vaan

fenomen iz ivota u tzv. istonim zemljama. Kovaeviev Ilija

$vorovi je od oni" knjievni" junaka koji, prosto reeno, dobijaju

simbolino!paradigmatini status kad i" posmatramo kroz odnos sa

drutvenom i istorijskom realnou u kojoj su ponikli. 0ada zapoinje

kao dramska pria o 7olootoaninu koji, posle niza godina biva

pozvan u policiju i upozoren na to da njegov podstanar, inae

povratnik iz 8rancuske, moe biti i politiki sumnjiva osoba,

1alkanski pijun postaje drama u ije je sredite postavljen

me"anizam delovanja vlasti u onim drutvenim porecima u kojima

se svi gra#ani dele na poslunike i neprijatelje. 4naj ko je jednom

dobio neza"valnu ulogu neprijatelja, i to morao da ispata na robiji,

nikad nee moi da se otrgne od vlasi naela koje mu je na robiji

detaljno objanjeno da je sve je suprotno od onoga to izgleda da

jeste. +o#en upravo tim naelom, on u krojau 9 povratniku sa

dugogodinjeg rada u 8rancuskoj poinje da gleda imperijalistikog

agenta, prikrivenog opasnog neprijatelja koji sistematski traga za

vanim dravnim tajnama.

I ta injenica je dovoljna da u Kovaevievom junaku pone da

deluje sasvim speci&an oblik politike paranoje koja se, postepeno,

pretvara u sloen psi"oloki fenomen koji svojim kobnim

posledicama ne razara samo ivot jednog oveka ve, moglo bi se

rei, prerasta okvire individualne tragedije i postaje simbol jednog

vremena i prilika u njemu. - to, opet, znai da je Kovaevi izuzetno


6/9

spretno prikazao putanju kroz koju njegov junak mora da pro#e. Na

poetku Iliju $vorovia vidimo kao oveka sa ivotne i drutvene

periferije, koji je najsnanije obeleen upravo boravkom na 7olom

otoku, da bi se on, postepeno, pretvarao u rtvu onog istogpolitikog i ideolokog me"anizma koji bi trebalo da je iz njegovog

ivota iezao putanjem sa robije. 0e#utim, kako je re o jednom

sasvim posebnom obliku ideoloke torture, koja deluje najvema

retroaktivno, Ilija $vorovi e doi u priliku da najkrupniju posledicu

svog ideolokog zastranjivanja upozna onda kad krene da titi

dravu u kojoj je robijao. Naime, tek tada e on sam sii do najdonji"

krugova svog linog pakla, tek tada e moi potpuno da razori svoj

ivot i ivot oni" koji su mu najblii. - sve to nam, zapravo, govori

da je Duan Kovaevi, oblikujui dramu 1alkanski pijun stavio u

dejstvo ne samo jedan sloeni psi"oloki me"anizam, ve, posredno,

i jednu ideoloku stvarnost koja neprekidno destruira taj

me"anizam.

Dramska pria o oveku koji je uveren da sve je suprotno od onoga

to izgleda da jeste, otuda se, mislim, mora posmatrati kao

neobino sloena. 4na uistinu jeste i sredstvo za oblikovanje slike

delovanja ideolokog me"anizma, koji je kroz torturu na robiji dobio

udesnu snagu u pervertiranoj svesti rtve, ali je i sredstvo za

gradnju groteskne slike o pretvaranju mirnog i obinog ivota u

podlogu za dramatian obraun sa utvarama koje dolaze iz same

dubine idelogijom razorene svesti. 5o je i osnovni razlog to ovu

Kovaevievu dramu treba videti i kao pokuaj da se

komediografskim jezikom osvoji jedno vano tematsko podruje,

budui da su sline prie, pre Kovaevieve drame, priane u

knjigama koje su u prvi plan postavljale iskljuivo tragine elemente

ovakvi" ljudski" iskustava. 4dluivi da do traginosti do#e

drugaijim putem, Duan Kovaevi je u dejstvo stavio speci&nu

knjievnu te"niku. (ravo dejstvo te knjievne te"nike ne bi bilo

mogue da na pisac nije poao od parodijsko!"umorne i groteskno!


7/9

tragiki intonirane interpretacije ideolokog naela da nije vana

sama stvarnost ve njeno tumaenje. Dejstvo ovog naela je

najvidljivije u reima Ilije $vorovia a ja znam ta to znai, ime

nam on stavlja do znanja da nije vano ono to vidimo ili ujemo,nego mogue tumaenje toga to vidimo ili ujemo. I ako je on,

posle povratka sa robije, vodei ivot mirnog oveka sa drutvene

periferije, makar privremeno, smetnuo s uma ovo vano naelo,

susret sa inspektorom, koji e ga upozoriti na mogunost da je

njegov podstanar politiki sumnjiv i problematian ovek, postaje

trenutak kad se, iz dubine, sa obnovljenom snagom javlja potreba

da se sve tumai prema moguem a ne stvarnom smislu.

(rikazujui razliite faze Ilijine borbe sa imperijalistikim agentom,

kojeg je on otkrio u liku svog podstanara, inae nesrenika koji

mesecima ne uspeva da do#e do dozvole za otvaranje krojake

radnje, Duan Kovaevi posebnu panju posveuje ubrzavanju

dejstva ideoloke paranoje u svesti Ilije $vorovia. -ko je Ilija najpre

neko ko samo prati i registruje sve ono to mogui pijun radi, on e

kasnije, tumaei ono to je video i uo, postati i neto drugo 9

vatreni zatitnik drutvenog poretka koji mu je razorio itav ivot.

4no to je pri tome najdublji raskorak izme#u stvarnosti i njene slike

u Ilijinoj svesti ponajpre treba videti u injenici da rtva pribegava ne

samo ideolokim pretpostavkama svoji" muitelja ve i u svom

praktinom delovanju nastoji da se slui oblicima torture kojima je

bila izloena. I mada Ilija $vorovi eksplicitno kae da je staljinista i

da veruje u povratak staljinizma na drutvenu scenu, mnogo je

vanije to to on staljinizam prevodi u praksu, to svoju potrebu za

pijunom vodi na staljinistiki nain, ne pristajui ni trenutka na

mogunost da sve nije suprotno od onoga to izgleda da jeste.

1alkanski pijun je, svakako, drama koja dobar deo svoji"

groteskno!komini" efekata duguje i speci&nost jezika kojim se

pisac sluio u procesu oblikovanja. 5ako e italac2gledalac, bez


8/9

tekoa, zapaziti da, sa bu#enjem podozrenja, Ilija u razgovorima sa

svojim podstanarom nastoji da vie sakrije no to e otkriti, da

izbegne svaki razgovor o politikim temama, ili da se, pak, slui

aluzijama, dok e njegova ena Danica, zamiljena kao zabrinuta isvojim socijalnim poloajem poniena ena, slobodno iznositi svoje

pritube na skupou ili problem nezaposlenosti mladi" ljudi, ime e

izazvati bes svog mua, koji sve to tumai kao izlaenje u susret

pijunu koji, i kroz obini razgovor dolazi do vani" informacija. Kad

bude razgranao svoju kontrapijunau, Ilija $vorovi e se sluiti i

adekvatnim jezikom )pa e govoriti o problemima bezbednosti,

politikim likvidacijama i slinim stvarima*. Na samom kraju, kad

odlui da skine masku i krene u otvoren obraun sa neprijateljem,

on e promeniti i svoje jeziko ponaanje. 'asvim otvoreno e rei

svom podstanaru da ga smatra pijunom i neprijateljem, mada mu

je prevas"odni cilj ne toliko raskrinkavanje prikrivenog neprijatelja

koliko iznoenje po"vala samom sebi, budui da je, po svom

uverenju, kao kontrapijun 9 amater uspeo da do#e glave

profesionalcu.

$italac2gledalac Kovaevieve drame 1alkanski pijun ne moe a

da ne primeti ulogu koju imaju tekstovi sa radija smeteni na

poetak vani" delova drame. (o tipu jezika koji tu susreemo, a

posebno po znaenjima, koja imaju ti tekstovi, lako emo otkriti da

preko nji" Kovaevi gradi podlogu na kojoj dramska pria o Iliji

$voroviu dobija sasvim drugaiji smisao. -ko, naime, Ilija, i svoju

akciju i ono to govori, zasniva na jednoj slici drutva koja je vezana

za vreme kad je on robijao, tekstovi sa radija pokazuju da tog

drutva vie nema, da je taj drutveni me"anizam nestao,

preobrazio se u drutvo u kome e svoje mesto lake pronai njegov

podstanar nego on sam. - to, opet, znai da je Kovaeviev cilj bio i

da nam pokae kako je ideoloka svest njegovog junaka zaustavila

vreme, iskljuila promene iz svog vidokruga, to je znaajan izvor

groteskno!komini" efekata. %ato je i bilo mogue da, dok Ilija lovi


9/9

imperijalistike agente, imperijalizam dovrava ideoloku destrukciju

istonoevropski" poredaka pozajmljujui im svoje socijalne i

politike ideale. :pravo ova komponenta je najuoljivija u jeziku

saoptenja sa radija, u politikom praznoslovlju koje odbija da priznada stvari nisu vie tamo gde su nekad bile.

I zbog toga se moe rei da je jezika ravan drame 1alkanski

pijun najmonije podruje delovanja naela sve je suprotno od

onoga to izgleda da jeste. - kad uzmemo u obzir da je jezik samo

transmisija onoga to dolazi iz svesti pojedini" junaka, jasno vidimo

da je ovo groteskno!komino naelo osnova na kojoj je izgra#ena

pria o sudaru stvarnosti i ideoloki" utvara. 'luei se jednim

speci&nim jezikom udaljavanja od stvarnosti, tanije njenog

transformisanja u grotesku, Duan Kovaevi je, u drami 1alkanski

pijun izgradio simboliku projekciju najvaniji" crta ideologije iju

smo propast gledali 7olim okom. Ilija $vorovi iz Kovaevieve

drame je traginost dosegao tek onda kada je konano utonuo u

svet svoji" ideoloki" utvara, pretvarajui stvarnost svog ivota u

groteskno pozorje, uveravajui nas tako da je zaista sve suprotno

od onoga to izgleda da jeste.

Radivoje Miki

;I

Documents

Drame D. Kovacevica