ZBORNIKMATICE SRPSKE

ZA DRUŠTVENE NAUKE

127

NOVI SAD

2009ZB

OR

NI

KM

AT

IC

ES

RP

SK

EZ

AD

RU

ŠT

VE

NE

NA

UK

E127

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA DRUŠTVENE NAUKE

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA DRUŠTVENE NAUKE

MATICA SRPSKADEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES

Pokrenut 1950. godineDo 10. sveske (1955) pod nazivom Nauåni zbornik, serija društvenih nauka,od 11. sveske (1956) — Zbornik za društvene nauke, a od 76. sveske (1984)

pod današwim nazivom

GLAVNI UREDNICIDr Miloš Jovanoviã (1950), Ÿivojin Boškov (1951—1952),

Rajko Nikoliã (1953—1965), akademik Slavko Gavriloviã (1966—1969),dr Aleksandar Magaraševiã (1970—1973), dr Mladen Stojanov (1974—1999)

dr Milovan Mitroviã (2000—2004), dr Åaslav Ociã (2005— )

127

Uredništvo

Dr BOŠKO BOJOVIÃ (Francuska)Dr SAWA ÐAJIÃ

Dr BRANISLAV S. ÐURÐEVDr MASAJUKI IVATA, inostrani ålan SANU (Japan)

Dr MILOŠ MARJANOVIÃDr BOŸO MILOŠEVIÃ

Dr MILOVAN MITROVIÃDr DRAGO WEGOVAN

Dr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU

Dr MILIJAN POPOVIÃ

Dr ALEKSANDRA PRAŠÅEVIÃDr PITER RADAN (Australija)

Dr VOJISLAV STANOVÅIÃ, dopisni ålan SANU

Blok o tranziciji u Maðarskoj uredio jeProf. dr BOŸO MILOŠEVIÃ

Glavni i odgovorni urednikDr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU

ISSN 0352-5732 / UDK 3(05)

Z B O R N I K

MATICE SRPSKEZA DRUŠTVENE NAUKE

127

NOVI SAD2009

Ilustracija na korici

gravira Zaharije OrfelinaÅovek piše za stolom

SADRŸAJCONTENTS

B o ÿ o M i l o š e v i ã, Komšijska iskustva: postsocijalistiåka tranzi-cija maðarskog društva — Neighbouring experience: postsocialist transi-tion of the Hungarian Society . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ÅLANCI I RASPRAVE / ARTICLES AND TREATISES

A l p a r L o š o n c, Politiåko-ekonomski aspekti tranzicije u Maðar-skoj — A l p á r L o s o n c z, Politico-economical aspects of transition inHungary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I m r e P a s k a, Promena sistema u Maðarskoj — I m r e P á s z k a, Changeof system in Hungary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

I v a n B a l o g, Druga promena sistema u Maðarskoj — I v á n B a l o g,The second change of system in Hungary . . . . . . . . . . . . 53

I m r e N a ð, Zaštita okoline u Maðarskoj posle promene sistema napoåetku devedesetih godina HH veka — I m r e N a g y, Environmentprotection in Hungary after the change of the system in the early 1990s . 61

M i r j a n a R a š e v i ã, Šest zabluda relevantnih za populacionu po-litiku — Six misjudgements relevant for population policy . . . . . 73

B o š k o I. B o j o v i ã, Vizantija—Balkan—Evropa: Od univerzalnog donacionalnog. Od nacionalne do supranacionalne Evrope — Byzan-tin—Balkans—Europe from universal to national. From national to supra-national Europe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

T r i v o I n ð i ã, Kirajxije iz Xehanine kuãe: Sluåaj Prirodwaåkog mu-zeja ili o nacionalnom nehatu — Tenants from Dÿehana's house: a caseof Natural History Museum or of National Negligence . . . . . . . 107

B o j a n M i l o š e v i ã, Socioantropološke osobenosti nasiqa u sport-skim aktivnostima. Uticaj mas-medija na mlade — Socioanthropologi-cal factures of violence in sports activities. Influence of mass-media on theyouth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

OSVRTI / COMMENTS

B r a n i s l a v P e l e v i ã, Ekonomija obima, proizvodna diferencija-cija i nova teorija meðunarodne trgovine. Povodom dodele Nobelo-ve nagrade za ekonomiju 2008. godine . . . . . . . . . . . . . 133

R a j k o B u k v i ã, Kako je demontirano karolinško vreme — Fomenkonije usamqen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

S t e v a n D e v e t a k o v i ã, Ekonomska politika i privredni razvoj . 151

PRIKAZI / REVIEWS

M a r i c a Š q u k i ã, Novi sociološki åasopis . . . . . . . . . 157B i q a n a R a t k o v i ã - W e g o v a n, Medijska produkcija . . . . . . 159I g o r N o v a k o v i ã, Postoji li i daqe levica i desnica? . . . . . 160D r a g o W e g o v a n, O protagonistima nacionalnog autošovinizma . 163

IN MEMORIAM

Å a s l a v O c i ã, Aleksandar Miqkoviã (1928—2008) . . . . . . . . 165

Zbornik Matice srpske za društvene nauke izdaje Matica srpskaIzlazi åetiri puta godišwe

Uredništvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1Telefon: 021/420-199

Proceedings for Social Sciences published by Matica SrpskaPublished quartarly

Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1Phone: 381 21 420-199

www.maticasrpska.org.yue-mail: zmsd@maticasrpska.org.yu

—————————————————————————————————————————————————Redakcija Zbornika Matice srpske za društvene nauke zakquåila je

127. svesku 20. novembra 2008. godineZa izdavaåa: prof. dr Dušan Nikoliã

Struåni saradnik Odeqewa: Julkica BoarovLektor i korektor: Mirjana ZrniãTehniåki urednik: Vukica Tucakov

Štampawe završeno novembra 2009. godine—————————————————————————————————————————————————

Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi SadŠtampa: IDEAL, Novi Sad

Štampawe ovog Zbornika omoguãilo jeMinistarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

CIP — Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

3(082)

ZBORNIK Matice srpske za društvene nauke /glavni i odgovorni urednik Åaslav Ociã. — 1984,sv. 76— . — Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe zadruštvene nauke, 1984—. — 24 cm

Åetiri puta godišwe. — Rezimei na eng. jeziku. —Nastavak publikacije: Zbornik za društvene nauke

ISSN 0352-5732

COBISS.SR-ID 3360258

9 770352 573002

ISSN 0352-5732

UDC 330.341:32(439)

KOMŠIJSKA ISKUSTVA: POSTSOCIJALISTIÅKATRANZICIJA MAÐARSKOG DRUŠTVA

Ova tematska sveska Zbornika je posveãena sociološkoj analizi iteorijskim objašwewima tranzicije savremenog (postsocijalistiåkog)maðarskog društva. Na taj naåin, Redakcija Zbornika Matice srpske zadruštvene nauke nastavqa sa objavqivawem tekstova eminentnih nauå-nika iz bivših socijalistiåkih društava o procesima tranzicije uwima. (Radi podseãawa, u Zborniku Matice srpske za društvene naukebr. 118-119, za 2005. godinu, publikovano je nekoliko priloga o tranzi-ciji ruskog društva!) Kako je tu reå o nauånicima koji pripadaju timdruštvima, ili koji su bar jedno vreme bili zainteresovani za wihovokritiåko prouåavawe, wihova promišqawa mogu biti od koristi za sa-gledavawe nekih karakteristiånih društvenih procesa koji deluju izokruÿewa srpskog društva na wegove unutrašwe procese. „Komšijska"racionalnoiskustvena sagledavawa tih procesa mogu biti podsticajnaza kritiåka poreðewa postignutih rezultata u odnosu na nameravane ak-cije postsocijalistiåke tranzicije u Srbiji. Pored toga, ta nauånaprouåavawa mogu da osnaÿe racionalnu osnovu za interkulturalni di-jalog i za rad na eventualnim buduãim zajedniåkim (meðunarodnim)projektima.

U ovoj tematskoj svesci Zbornika se publikuju åetiri priloga opostsocijalistiåkoj tranziciji maðarskog društva. Autori priloga suMaðari, a jedan (Lošonc) pripadnik je maðarske nacije u Srbiji. Upra-vo zahvaqujuãi dragom kolegi (i prijatequ prireðivaåa ovog tematskogbloka) prof. Alparu Lošoncu, ostvarena je ova (komšijska) saradwa,pa mu se i ovom prilikom javno zahvaqujem na tome. Takoðe, zahvaqujemse autorima na ustupqenim prilozima i spremnosti na profesionalnusaradwu.

Prilog A. Lošonca se odnose na sistematsko razmatrawe struktur-nih društvenih promena u maðarskom društvu, dok se prilog I. Paskeodnosi na „prvu" (prva decenija tranzicije) a I. Baloga na „drugu"(druga decenija tranzicije) izmenu/promenu ekonomsko-politiåkog „re-ÿima". Prilog I. Naða je nešto specifiåniji, u širini zahvatawatranzicije u maðarskom društvu, jer se preteÿno odnosi na formal-no-pravno regulisawe ekoloških problema. Nadamo se da ãe ovi pri-lozi omoguãiti osnovni uvid u tegobe prelaska maðarskog društva iz

komandno-planskog naåina privreðivawa i politiåkog partijskog mo-nizma u preduzetniåki naåin poslovawa i demokratski (politiåki)partijski pluralizam. Profesionalna odgovornost za iznesene tvrdwe,u svim prilozima, odnosi se iskquåivo na autore priloga.

U Novom Sadu, 9. april 2009. Prireðivaå:prof. dr Boÿo Miloševiã, sociolog

8

Å L A N C I I R A S P R A V E

UDC 330.341:32(439)Originalan nauåni rad

A l p a r L o š o n c

POLITIÅKO-EKONOMSKI ASPEKTITRANZICIJE U MAÐARSKOJ*

SAŸETAK: U prvom delu ålanka autor prikazuje prošlost kao resursza postsocijalistiåku tranziciju u Maðarskoj. Naglašava da trÿišno za-snovane reforme i izlaz iz okvira strukture drÿavne svojine su omoguãi-li aktivu za tranziciju. U drugom delu autor ålanka opisuje specifiåno-sti maðarske tranzicije, posebno spoqnu zavisnost kapitalizma. Osim to-ga, autor raspravqa o krhkom odnosu izmeðu demokratije i kapitalizma,uzimajuãi u obzir ulogu sindikata i mere zaštite na radu. Bitno je kon-tekstualizovati maðarski sluåaj u smislu wegove posebnosti u okvirimapost-socijalistiåke tranzicije. U posledwem delu rada autor naglašavaodreðene probleme sa kojima se Maðarska suoåava u kontekstu tzv. druge ge-neracije reformi.

KQUÅNE REÅI: tranzicija, kapitalizam, demokratija, politiåka eko-nomija strpqewa

UVOD

Veã na kraju devedesetih godina HH veka Maðarska postaje kapita-listiåka demokratija. Opšte korišãeni indeksi politiåkih i eko-nomskih sloboda su je stavqali u red izuzetno uspešnih tranzicijskihzemaqa, barem u pogledu tranzicijskih reformi prve generacije. Uåin-ci na poqima makroekonomije i politiåke stabilnosti su, takoðe, uka-zali da se Maðarska moÿe smatrati uspešnim realizatorom transfor-macije drÿavnog socijalizma. U razliåitim analizama je istaknuto daje u Maðarskoj razrešena protivureånost izmeðu kapitalistiåkih i de-mokratskih momenata transformacije. Åak je više puta i navedeno datransformacioni uåinci u Maðarskoj snaÿno nadmašuju sliåne uåin-ke u ostalim zemqama bivšeg socijalistiåkog bloka.

Predlaÿemo da transformaciju analiziramo jednostavno kao rede-finisawe strukture politiåko-ekonomskog poqa. Štaviše, åini se da

* Ålanak je napisan u okviru projekta 149032 koji finansira Ministarstvo naukeRepublike Srbije.

se ona samo tako i moÿe analizirati. To je, kao što ãe se kasnije i ja-sno videti, mnogo širi zahvat nego kada se govori o tranziciji iskqu-åivo u smislu izoštrene alternative izmeðu mekih ili strogih buxet-skih ograniåewa, ili „oslobaðawa od drÿavnih subvencija"1. Nadaqe,kada govorimo o redefinisawu onda pod tim podrazumevamo i orijenta-ciju koja smatra da se transformacija ne moÿe tretirati bez dubokoginterdisciplinarnog angaÿmana2. Kada je reå o ovom pomenutom rede-finisawu od poåetka su se nametala, u najmawu ruku, dva pitawa vezanaza bilo koju postsocijalistiåku zemqu: a) da li delovi socijalistiåkeprošlosti predstavqaju splet pozitivnih ili negativnih aspekata usvetlu nastajuãe trÿišne ekonomije, da li postoje ili ne postoje, eko-nomski reåeno, aktive „nasleða" koje se mogu iskoristiti, b) kakav jeodnos izmeðu ekonomske liberalizacije i demokratije u sklopu nastan-ka novog poretka3.

Da postavimo još neka pitawa. Koji momenti objašwavaju tran-sformacioni polet u Maðarskoj u pomenutom periodu? Drugaåije reåe-no, koji faktori se mogu navoditi kao kquå uspeha? Da li su, primeraradi, resursi prošlosti znaåajni faktori uspešnosti? Zatim, pokazujeli transformacioni uzlet Maðarske jednu posebnu razvojnu paradigmu?Najzad, kako tumaåiti skorašwe naznake o relativizaciji nekadašwegmaðarskog uspeha? Da li se radi o posrnuãu ili samo o konvergencijiizmeðu nekadašwih socijalistiåkih zemaqa? Da li je reå o iscrpqiva-wu maðarske paradigme ili o nuÿnom prestrojavawu u drugoj dekaditransformacije?

POLITIÅKO I EKONOMSKO NASLEDSTVOKAO POZITIVAN ASPEKT TRANSFORMACIJE

Maðarska posle ¡¡ svetskog rata postaje zemqa u orbiti tzv. sovjet-skog bloka. Wena društveno-ekonomska putawa je neminovno odreðenapripadništvom u okviru bipolarne strukture sveta. Istovremeno, zawu se vezuju takve situacije kao što je (neuspešna, ali znamenita) na-cionalna i anti-staqinistiåka pobuna 1956, koja je omoguãila kasnije,ipak, olabavqewe krutih društvenih okvira u nekim oblastima. Naime,posle nasilno ugušenog ustanka, ipak, je došlo do spore, ali sigurne

10

1 Tako su „tranziciju" formulisali, O. B l a n c h a r d, J. K e e l i n g (1996), A Nu-merical Model of Transition, mimeo. Razliku izmeðu tranzicije i transformacije sam obra-dio u: A. L o š o n c (2005). Od tranzicije do transformacije, ili od jednostavnosti do kompleks-nosti, u: Dijalozi o tranziciji u demokratiju, ur. R. Bubalo, Novi Sad, HCIT, str. 15—22.

2 J. K o r n a i, S. H a g g a r d, R. K a u f m a n n, R. (eds.) (2001). Reforming the State:Fiscal and Welfare Reforms in Post-Socialist Countries, Cambridge.

3 Ponajboqe o ovim alternativama, B. G r e s k o v i t s (1998). The Political Economyof Protest and Patience. Budapest: Central European University Press. Da „tranzicija" umestoprogresivnog kretawa, sadrÿi i regresivne elemente moÿemo åitati kod, M. B u r a w o y,P. K r o t o v and T. L y t k i n a (2000). Involution and Destitution in Capitalist Russia, Ethno-graphy, 1(1), str. 43—65.

destaqinizacije i u politiåkoj i u ekonomskoj sferi, što je, kako ãemoodmah videti, stvorilo povoqno nasleðe za kasniju transformaciju.

Ekonomska dinamika posle ¡¡ svetskog rata se obiåno opisuje pa-dom ekstenzivnog i intenzivnog ekonomskog rasta. Ekstenzivni rast seizjednaåava sa socijalistiåkom akumulacijom, tj. sa socijalistiåkomindustrijalizacijom. Kratko reåeno, radi se o ubrzanoj industrijaliza-ciji usled koje mnogi poqoprivrednici postaju industrijski radnici,potrošwa se drÿi na niskom nivou, a industrija, tj. proizvodwa pro-izvodnih sredstava je najdinamiåniji sektor ekonomije. No, kada je ra-nija poqoprivredna radna snaga veã apsorbovana, postavqa se pitawepromewenog oblika ekonomskog rasta u odnosu na strategiju poveãavawaapsolutnog broja industrijskih radnika. To je period druge polovinešezdesetih godina HH veka u Maðarskoj, kada se raspravqa o nuÿnostipoveãavawa realne najamnine, o prodoru elemenata „potrošaåkog dru-štva", itd.

U svakom sluåaju, u okvirima navedene rasprave beleÿimo i otva-rawe prema trÿišnoj koordinaciji ekonomije. Doduše, to je bio pro-ces sa mnogim preprekama, sa povremenim dimenzijama restaqinizaci-je, ali se moÿe govoriti o epohi koja je vodila do kraja osme decenijeprošlog veka. Vaqa pomenuti dve forme reformistiåke strategije utom periodu4: 1) Racionalizacija birokratsko-redistributivnog meha-nizma; 2) Eksperimenti sa tzv. drugom, „pozadinskom" ekonomijom.

1. U toku ove epohe su se vodile diskusije o tome kako se nauånimmetodama mogu korigovati birokratski „viškovi" i „voluntarizam" uodnosu na ekonomsku sferu. Najveãi udarac tehnokratsko-ideološkomubeðewu u moguãnosti nauåne koordinacije ekonomije, zadao je åuveniekonomista J. Kornai, koji je pokazao5 da drÿavna preduzeãa funkcio-nišu uz „meko" buxetsko ograniåewe, što proizilazi iz toga da biro-kratski centri veåito spašavaju takve firme, koje se nalaze u ekonom-sko-finansijskoj nevoqi. Time se stvara preterana traÿwa prema in-vesticionim dobrima, a ekonomija se tetura prema cikliånim krizama.

2. Na kraju šezdesetih godina u pomenutom peridu, partija je do-zvoqavala razmah proizvodwe na malim poqoprivrednim zemqišti-ma-posedima, što je dovelo do poboqšavawa u snabdevenosti prehram-benim proizvodima. Maðarska postaje zemqa u kojoj nema nestašica po-qoprivrednih proizvoda, nema dugih redova åekawa, a uspeh povodomproizvodwe prehrambenih proizvoda postaje obrazac i za druge oblasti.Naime, sliåne moguãnosti isplivavaju na površinu i u sferi usluga,sferi trgovine, te liåna potrošwa postaje motor rasta. U osamdesetimgodinama 70% domaãinstava ima barem neku vrstu dohotka iz „druge"ekonomije, a 1/5 onih koji zaraðuju su barem polovinu zarade obezbeði-vali na osnovu privatnog preduzetništva. Promene su se osetile i udrugim domenima: Maðarska se mogla tumaåiti kao paternalistiåki so-

11

4 S z e l é n y i, I. (1990). Kelet-Európa az átmenet korszakában — úton a szocialista vegyesgazdaság felé, in: Új osztály, állam, politika, Budapest: Európa, str. 411.

5 K o r n a i, J. (1971). A hiány, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest, 1980, kao iAnti-equilibrium, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.

cijalizam sa odreðenim oblicima klasnog kompromisa. Drÿavna biro-kratija je davala povlastice za tehnokratiju, radniåkoj klasi je dozvo-qavala „izlaz" u privatnu sferu posle završetka radnog vremena, izakapija drÿavnih fabrika, te je ona, zahvaqajuãi svakodnevnoj ekonom-skoj praksi, izvojevala razliåite oblike ekonomskih sloboda. Za razli-ku od Poqske, gde je do prodora došlo usled kolektivnog politiåkogdelovawa, u Maðarskoj je došlo do transformacije na svakodnevnom eko-nomskom planu, što je demotivisalo radnike za zajedniåku politiåkuakciju6. U Maðarskoj, koja je nosila epitet najslobodnije i „najveseli-je" zemqe socijalistiåkog bloka, u pomenutoj epohi se veã beleÿi zna-åajna akumulacija privatnog kapitala, razmah privatne potrošwe. Natabeli vidimo komparativnu dinamiku rasta Maðarske u navedenomrazdobqu:

Zemqa

BDP per capita1990 (u dolarima)

1950 = 100Proseåna stopa rasta

BDP per capita (%)

1950. 1989. 1990. 1950. 1960. 1970. 1980.

Åehoslovaåka 3.501 8.768 250 3,9 2,9 2,1 1,2Sovjetski Savez 2.841 7.098 250 3,4 3,6 2,2 0,9Poqska 2.447 5.684 232 2,4 3,2 3,4 –0,4Maðarska 2.480 6.903 278 4,0 3,8 2,1 1,0Socijalistiåkezemqe

2.819 7.013 239 3,3 3,5 2,3 0,8

EU 13 4.688 15.519 337 3,2 4,3 2,9 2,1

Napomena: Podaci za Luksemburg nisu uzeti u obzir. Podaci za Nemaåku su ignorisanijer se uzima u obzir samo ujediwena Nemaåka iz 1991. Nije bilo podataka za Poqsku iz1949. u ciqu kalkulacije rasta za 1950. Izvor: M a d d i s o n, A. (2003). The World Economy:Historical Statistics, Paris: OECD, Development Centre Studies.

Moramo dodati da maðarski sociolozi i ekonomisti (koji su ina-åe aktivno uåestvovali u diskusijama o reformama drÿavnog socijali-zma) su åak i u drugoj polovini osamdesetih godina prošloga veka sma-trali da je moguãa mešovita ekonomija sa heterogenim formama svoji-ne. To znaåi, da je dugo smatrano kako su moguãe i realne reforme so-cijalizma u pravcu uvoðewa trÿišnih elemenata socijalizma, a bezrastvarawa socijalistiåkih okvira. Zaokret ka kapitalistiåkoj demo-kratiji u Maðarskoj se, izmeðu ostalog, mora objašwavati i neuspehomreformisawa socijalizma.

Osamdesetih godina se beleÿe znaci duboke, strukturalne krize.Drÿavni sektor je stagnirao, realne najamnine su padale, a „druga eko-nomija" nije bila u moguãnosti da kompenzira ekonomski sunovrat.Najzad, ekonomija sa svojinom malog opsega, „malograðanski socijali-zam" sa ograniåenim dometom, nije ni mogao da bude uspešan u ukquåi-vawu Maðarske u svetske tokove trÿišne ekonomije. Industrija koja je

12

6 Po podacima Ÿ. Ferge, 1975. je u drÿavnim preduzeãima odnos izmeðu dohodakarukovodstva i radnika bio 2,5:1. Po woj ta srazmera se smawivala, jer je 1968. ona izno-sila još 3:1, F e r g e, Zs. (1979). A Society in the Making, New York, Sharpe, str. 180.

još uvek bila dirigovana birokratskim naåelima u sve mawoj meri jemogla da apsorbuje nastali višak u „drugoj" ekonomiji, te su Maðaripoåeli da troše u inostranstvu, iznoseãi ogromne koliåine sredstavau ciqu realizacije „upadqive potrošwe". Maðarska drÿava poåiwe dase zaduÿuje na meðunarodnom finansijskom trÿištu, inaåe uglavnomkod privatnih komercijalnih banaka, akumulirajuãi veliki spoqni dug,tako da je 1987. drÿavni dug Maðarske iznosio 12 milijardi dolara.Deficit platnog bilansa 1988, je bio 0.8 milijardi dolara, a isti iz-nos je porastao na 1,4 milijardu dolara. U sedamdesetim godinama jespoqni dug finansirao rast, u narednoj deceniji samo je odrÿavaostagnaciju. Drÿava je bezuspešno pokušavala da balansira ponudu itraÿwu, i svake godine je za pola milijarde dolara više trošila negošto je stvorila. Dobiveni novac, na osnovu drÿavnog duga, je loše in-vestiran. Pojavili su se i znaci politiåke krize, jer su obrisi kla-snog kompromisa oslabqeni, javilo se nezadovoqstvo u razliåitim dru-štvenim grupama. Dakle, Maðarska doåekuje kraj real-socijalizma ukriznom stawu, no uz izboreni resurs: rašireni eksperiment sa trÿi-šnim socijalizmom u sedamdesetim i osamdesetim godinama koji, upr-kos razlikama, ipak, pokazuje kontinuitet sa stazama trÿišnog kapita-lizma u narednoj dekadi. Maðarska (uz Poqsku) je predstavqala nekoli-ko decenija zemqu real-socijalizma, ali uz znaåajne politiåke i eko-nomske reforme, što je predstavqalo momenat od krupnog znaåaja ka-snije. Politiåke i ekonomske reforme su, naime, uvek i proces uåewa.Maðarska je nasledila mawe deformisano trÿište od drugih istoå-no-evropskih zemaqa. Reformski socijalizam je delovao kao pozitivanresurs transformacije.

I åim smo rekli da je bitno razmatrawe „socijalistiåkih kapaci-teta" u novom kontekstu, pozicionirali smo se sa one strane neolibe-ralnog paternalistiåkog dizajna, jer smo poricali postojawe nultetaåke kao startne pozicije. Dugo nije bilo u centru paÿwe da je neop-hodno uzeti u obzir inicijalne uslove kako bi se mogla modifikovatistrategija u toku tranzicije7. Neoliberalno objašwewe se zadovoqavalonaznakama koje su se odnosile na primese voluntarizma i fatalizma.Jer, govorilo se: ako ne postoji odgovarajuãa i dovoqno odvaÿna poli-tiåka voqa, koja je neophodna za sprovoðewe „šok terapije", nisu seslušali recepti, nije bilo discipline, te je kazna morala biti nemi-novna8. Ali, time se odrÿavala pretpostavka koja briše nasleðe kao

13

7 Da ne bude zabune, nisam mislio da inicijalni uslovi automatski znaåe i boqeperformanse. Najzad, pada mi na pamet, primer Ukrajine koja je bila predodreðena da kaonovonastala drÿava upriliåi povoqne ekonomske uåinke. Nije se to desilo, dakle, ini-cijalni uslovi su, „samo", šansa. B. van S e l m (1994). The Economics of Soviet Break-up,London.

8 A. A s l u n d, P. B o o n e and S. J o h n s o n (1996). How to Stabilize: Lessons fromPostcommunist countries Brookings Papers on Economic Activity, 81, 1: str. 217—234; St.F i s c h e r, R. S a h a y and C. A. V e g h (1996). Stabilization and Growth in Transition Econo-mies: The Early Experience, Journal of Economic Perspectives, 10, 2 (Spring) str. 45—66. TheTransition at Mid Decade, American Economic Review 86, 2, str. 128—133; M. S e l o w s k i, R.M a r t i n (1997). Policy Performance and Output Growth in Transition Economies, American

dimenzije ekonomske politike. Ne, poåetna taåka transformacije nijeprazna, nije oåišãena od nasleða, zato se mora ponavqati: poåetnostawe je u pogledu transformacije odreðujuãe, objašwewe divergencijaizmeðu novonastalih kapitalistiåkih zemaqa mora poåeti ovde.

MIRNA REVOLUCIJA POSREDOVANA DOGOVOROM:BESKOMPROMISNI PRELAZAK NA VIŠEPARTIJSKU

DEMOKRATIJU

Iz plejade realsocijalistiåkih zemaqa, Maðarska se ponovo iz-dvaja 1989. U woj nema sindikalnog nezadovoqstva, nema ni znaåajnijihštrajkova. Meðutim, partijski aparat, izmeðu ostalog, u strahu od eko-nomskog kolapsa, postepeno pristaje na kompromise. Još pre rušewaBerlinskog zida poåiwe jedinstveni proces dogovarawa, tzv. okruglisto izmeðu „opozicije" i vlasti koja zajedno sa opozicijom radi napromeni celokupne strukture vlasti. Mada je, veã na poåetku bilo jasnoda se drÿavnosocijalistiåki reÿim više ne moÿe stabilizovati, nijebilo evidentno koliko brzo ãe se izvesti transformacija i uz koje ÿr-tve. Znaåajno je da je partijski aparat, uprkos nastojawima nekih kon-zervativnih elemenata, sve više izloÿen dezintegraciji. Åak se izpartijske elite izdvajaju reformistiåki raspoloÿeni politiåari itehnokrate, koji dodatno slabe kompaktnost vladajuãeg aparata. Uzimaju-ãi sve to u obzir stiÿe se do najradikalnijeg rešewa koje je elimini-salo svaki kompromis na putu ka kapitalistiåkoj demokratiji, a to zna-åi da se došlo do rešewa koje je pretpostavqalo potpunu ravnoprav-nost opozicije i vlasti u toku dogovarawa o buduãem ureðewu. Nijeuspela strategija konzervativnih slojeva koji su pokušali da simulira-ju društvenu raspravu, i da što duÿe odlaÿu duboke promene, Maðarskaje definitivno došla na stranputicu. Nije uspela ni strategija onihslojeva koji su se pouzdali u kompromisnu formu prelaska. Jer, još go-dinu dana ranije mnogi analitiåari su predviðali kompromisnu tran-ziciju uz zadrÿavawe odreðenih elemenata stare vlasti. Prvi slobodnii demokratski izbori posle raspada drÿavnog socijalizma su odrÿani1990.

Doduše, ne sme se nijednog trenutka potceniti znaåaj spoqnih mo-menata, naime, znaåaj oslabqewe zavisnosti od SSSR, jer posle 1948.prvi put se moglo slobodno govoriti o dometima sovjetskog modela. No,nemojmo zaboraviti ni paralelno poveãavawe zavisnosti prema Zapaduzbog spoqnog duga što je, takoðe, guralo maðarsko društvo u pravcu ka-pitalistiåke demokratizacije (došlo je i do pada rezerve u konverti-bilnim dolarima)9.

14

Economic Review (Papers and Proceedings) 87, 2 (May), str. 349—353; M. D e w a t r i p o n t,G . R o l a n d (1996). Transition as a process of large-scale institutional change, Economics ofTransition, Vol. 4, str. 1—30.

9 B r u s z t, L. (1995). A centralizáció csapdája, Savaria Press, Szombathely, str. 85.

Sumarno reåeno, maðarska kriza je bila i politiåka i ekonomska,i pokazivala je znake kombinovanog uticaja spoqnih i unutrašwihfaktora. Kriza je generisala pukotine u vladajuãim elitama koje su pre-stale da budu kompaktne. Znaåajno je da su reformisti unutar komuni-stiåke partije s vremenom otvoreno prihvatali åak i konfrontaciju sakonzervativnim slojevima realsocijalistiåkog reÿima. Moÿe se govo-riti o tome da su se reformisti uspeli konsolidovati uprkos svim na-stojawima konzervativaca da to spreåe. U tome su se našli sa intelek-tualnim krugovima i organizacijama, koji su u toku osme dekade inten-zivno radili na projektovawu promene društva i prozivali drÿavu dapolaÿe raåuna o uåincima i o legitimacijskim matricama. Konzerva-tivci, istovremeno nisu mogli da raåunaju na znaåajniju društvenu ba-zu. Deo aparata koji se prestrojio, obezbedio je kontinuitet drÿavnihinstitucija; u Maðarskoj nije bilo kolapsa drÿavnog institucionalnogaparata, što je u nekim zemqama realsocijalistiåke sfere, itekakospreåavalo sprovoðewe mera ekonomske stabilizacije. Åak, ne sme sezaboraviti da je deo finansijske birokratije u Maðarskoj veã imao na-taloÿeno iskustvo u komunikaciji sa zapadnim finansijskim struåwa-cima i bankarima, naime, spoqno zaduÿivawe je primoralo politiåkuelitu da struåne pregovore prepusti finansijskoj birokratiji, koja jetako stekla iskustvo, koje je kasnije postalo dragoceno. Maðarska je,inaåe, smatrana pouzdanim duÿnikom na meðunarodnom finansijskomtrÿištu. Nije odlagala plaãawe kao Poqska, i uprkos klizawu u eko-nomsko-finansijsku krizu, ona je disciplinovano otplaãivala dugove(tek usput vredi pomenuti da je Maðarska veã 1987. instalirala bankar-ski sistem u dva nivoa, što je, takoðe, jedan od relevantnih momenata upogledu wene finansijske tranformacije10).

Za mirni prelaz su bili zainteresovani i menaxeri velikih dr-ÿavnih preduzeãa, koji su stekli vaÿno iskustvo u ranijem hibridnomekonomskom sistemu Maðarske, lavirajuãi izmeðu podrÿavqenih aspe-kata ekonomije i trÿišnih dimenzija, kolebajuãi se izmeðu birokrat-skog voluntarizma i uvaÿavawa ekonomskih zakonitosti. Oni su raspo-lagali znaåajnim informacijama u vezi sa drÿavnim preduzeãima (nijesluåajno da su zakoni o privatizaciji davali izvesnu prednost ovimdruštvenim akterima), moguãnostima ulagawa, što ih je, pak, promovi-salo kao znaåajne aktere transformacione scene.

Nekonfrontirajuãi i beskompromisni prelaz na novi politiåkiporedak (stvarawe višepartijskog sistema) je otvorio prostor za brzinastanak politiåkih partija i parlamentarizma. Maðarsko civilnodruštvo je bilo relativno slabo u odnosu na poqsko civilno društvo,recimo, jer je oskudevalo u sindikatima ili u širokim društvenimpokretima sa znaåajnim mobilizacijskim potencijalima. No, znaåajnielementi transformacije su nepovratno stvoreni, i zapoåeta je stazakapitalistiåke demokratije. Osim toga, izboren je drugi znaåajni re-

15

10 K o r n a i, J. (1996). Kiigazítás recesszió nélkül, Közgazdasági Szemle, 43. 7—8, str.585—613. o.

surs za transformaciju, a to je demokratski kapacitet, tj. spremnost zauåestvovawe odreðenih grupa u društvenim raspravama. A to je aspektkoji je mogao biti od znaåaja kao „redak resurs" tranzicije, naime, zatraÿewe odreðene ravnoteÿe izmeðu demokratije i kapitalizma. Stvo-reni su, zapravo, politiåko-ekonomski elementi prelaza. Najzad, u po-gledu uspešnosti maðarske transformacije ne sme se zaboraviti da, zarazliku od nekih drugih zemaqa, Maðarska se nije morala suoåavati saproblemima izgradwe drÿave, jer nije nosila u sebi eksplozivne et-niåke konflikte.

REFORME PRVE GENERACIJE:PRVA TRANSFORMACIONA DECENIJA

A) Ne zaboravimo da ovde istaknemo dve pojave koje nisu mogleostati nezapaÿene. Prva je transformaciona recesija, koja je dosta dugotrajala, izuzev Poqske i Istoåne Nemaåke, kao i povratak ålanova biv-še nomenklature kao pobednika izbora. Na poåetku devedesetih godinaza Maðarsku više nije moguãe poveãavawe spoqnog zaduÿivawa. Isto-vremeno dolazi do „tranzicione recesije". Podaci o tranzicionoj re-cesiji iskazani su na sledeãoj tabeli i to u duÿem periodu:

Rast pre i posle 1989. i posle tranzicione recesije

BDP/NMP indeks (1989 = 100) Proseåna godišwa stopa rasta

1980. 1990. 1995. 2003. 1980—1989. 1995—2003.

Zemqa

Åeška 85 99 94 106 1,8 1,5Estonija 75 92 66 101 3,2 5,5Maðarska 86 97 86 116 1,7 3,8Latvija 69 103 51 79 4,2 5,6Litvanija 65 97 56 81 4,9 4,7Poqska 91 88 99 135 1,1 4,0Slovaåka 85 98 84 117 1,8 4,2Slovenija 99 92 89 120 0,1 3,8CEE 8 86 94 91 121 1,7 3,6

EU 15 — 103 111 132 — 2,2

Napomena: Stope rasta pre 1990. za bivše socijalistiåke zemqe (SEE 8) se baziraju naneto materijalnom produktu (NMP) koji se koristio za obraåunavawa rasta u socijali-stiåkim zemqama. Podaci iz 1980. za Åešku i Slovaåku Republiku se odnose na bivšuÅehoslovaåku.Izvori: UN Economic Commission for Europe (UN ECE) Economic Survey of Europe 2001, 1,254 i UN ECE Economic Survey of Europe 1999, n. 1, Tabela A1; na osnovu UN ECE EconomicSurvey of Europe 2005, n. 1, str. 117.

16

Tranzicijska recesija (izabrani primeri)

Konsekutivne godinepada autputa

Kumulativni padautputa (%)

Realni BDP, 2000(1990=100)

Maðarska 4 15 109Slovaåka 4 23 82Poqska 2 6 112

U sklopu tzv. tranzicione recesije (1989—1992) gubi se oko 15—18% BDP, åak i 1998, Maðarska je uspela povratiti tek polovinu na-stalog gubitka. Stopa potrošwe per capita isto pada (10%), 1,5 milionaqudi ispada iz kruga ekonomsko aktivne populacije, dohodovna razlikaizmeðu najbogatijih i najsiromašnijih raste sa 1:6 na 1:811. Na osnovuodreðenih indikatora Svetske banke u pogledu kompleksnih indikatoraÿivota 1998. neke latinsko ameriåke zemqe (Åile, Meksiko npr.) supretekle Maðarsku, što je inspirisalo neke autore da primete primeseneoliberalne „latinoamerikanizacije", åak i u sluåaju tako uspešnihtranzicijskih zemaqa kao što je Maðarska. Uzimajuãi u obzir prodira-we trÿišnih elemenata u neke sfere usluga, dotiåna paralela nije bi-la bez osnova.

Pogledajmo naredne tabele. Prva odraÿava nejednakost u potro-šwi:

Nejednakost u potrošwi

Godina

Udeo dohotka ili potrošwe (%)

Najsiro-mašniji

10%

Siroma-šni 20%

Bogati20%

Najboga-tiji 10%

10% najbo-gatijih

prema 10%najsiro-

mašnijih

20% najbo-gatijih

prema 20%najsiro-

mašnijih

Maðarska 1999. 2,6 7,7 37,5 22,8 8,9 4,9CEE 8 1996—2000. 3,1 8,1 39,5 24,9 8,2 5,0

EU 15 1996—2000. 2,7 7,4 40,2 25,1 9,6 5,6

Izvor: UN Human Development Report 2004 database, uporedi: J. Kornai (2006). The great tran-sformation of Central Eastern Europe, Economics of Transition Volume, 14, 2, 207—244.

Druga tabela pokazuje kretawe zaposlenosti:

Totalna zaposlenost, 1989 = 100

1990. 1991. 1992. 1993. 1996. 1999. 2002. 2003.

Maðarska 96,7 86,7 78,1 73,1 69,8 72,9 74,1 75,1CEE 8 96,9 90,9 87,0 84,2 85,5 85,8 83,5 83,4EU 15 101,8 102,3 101,1 99,6 100,7 105,2 109,2 109,5

Izvor: UN ECE Economic Survey of Europe 2005, n. 1, p. 125.

17

11 S í k, E. — T ó t h, I. Gy. (szerk., 1998): Magyar Háztartás Panel 9. szám. Mýhelytanul-mány. Jelentés a MHP 6. hullámának eredményeirõl — zárótanulmány. BKE Szociológiai Tan-szék — TÁRKI, február, str. 252.

Treãa tabela pokazuje stopu nezaposlenosti:

Stopa nezaposlenosti (procenat radne snage)

1990. 1992. 1993. 1996. 1999. 2002. 2003.

Maðarska 1,7 12,3 12,1 10,5 9,6 8,0 8,4

CEE 8 4,4 10,6 12,4 10,6 12,1 15,4 15,3

EU 15 7,3 8,7 10,0 10,2 8,7 7,7 8,1

Izvor: Za EE 8 iz UN ECE Economic Survey of Europe 2004, n. 2, p. 85; za EU-15 iz UN ECEEconomic Survey of Europe 2005, n. 1, str. 126. Uporedi: J. Kornai (2006). The great transfor-mation of Central Eastern Europe, Economics of Transition Volume, 14, 2, 207—244.

Åetvrta tabela pokazuje rast nejednakosti:

Distribucija dohotka, Ðini-koeficijent

ZemqaPre-tranzi-cijska faza

Tranzicijskafaza

Post-tranzi-cijska faza

Procentualna promenaizmeðu pre i posttranzicijske faze

Åeška 19,8 23,9 23,4 18

Estonija 28,0 36,1 39,3 40

Maðarska 22,5 25,4 26,7 19

Latvija 26,0 32,6 35,8 38

Litvanija 26,3 30,9 35,7 36

Poqska 27,5 33,4 35,3 28

Slovaåka 19,4 24,9 26,7 38

Slovenija 21,0 24,0 24,4 16

CEE 8 23,8 28,9 30,9 29

EU 15 26,9 27,8 28,6 7

Izvor: CEE 8: UNICEF IRC TransMONEE 2004 Database. EU 15 data: OECD Society at aGlance: OECD Social indicators 2005 and the World Bank World Development Indicators 2005.

Traÿe li se pojmovi koji sveobuhvatno oznaåavaju dato stawe, tadase moÿe pozivati na „neizvesnost i nestabilnost" koje su utkane u in-stitucionalni poredak, naroåito odreðenih postsocijalistiåkih dru-štava, no i postojanost predatorskih strategija u odnosu na resurse.Naravno, ni Maðarska nije bila izuzeta od toga. Uprkos ovim poåetnimnevoqama i nepogodnim tendencijama, maðarsko stanovništvo pokazujestrpqivost u podnošewu gubitaka. Maðarski primer se zapravo moÿeposmatrati iz ugla politiåke ekonomije strpqewa12. Ova orijentacijakritikuje tezu o nekompatibilnosti izmeðu kapitalizma i demokratije.

18

12 Bitno zapaÿawe politiåke ekonomije strpqewa je da vrednosne obrasce qudi nemoÿemo posmatrati kao statiåke kategorije. Vrednosni obrasci se neprestano mewaju za-jedno sa dinamikom tranzicije. Sve zavisi od toga da li oni koji predvode tranzicijumogu da ubede qude da poveruju u wihov angaÿman u pogledu ciqeva tranzicije, koji ãe seostvariti tek u buduãnosti. Dakle, prema ovoj tezi qudi daju izvesnu vrstu kredita re-formatorima i istovremeno investiraju u buduãnost koja moÿe opravdati podnesene ÿr-tve u sadašwosti. Na osnovu dobijenog „kredita" od strane graðana reformatori moguizvesti tranziciju i opravdati dobijeno ovlašãewe.

Wena polazna taåka je zamisao da nema jednoznaåne veze izmeðu ekonom-skih promena i politiåki vrednosnih obrazaca. Politiåke ocene qudinisu neposredno povezane sa ekonomskim promenama. Ni demokratijane funkcioniše na tako jednostavan naåin kako to pretpostavqaju pri-stalice teze o nekompatibilnosti izmeðu kapitalizma i demokratije.Demokratija nije transmisija koja naprosto prenosi nezadovoqstvo svihekonomskih subjekata. Nije izvesno da ãe davawe potpore ekonomskimpromenama zavisiti od promene u društvenim pozicijama. Bitni suvrednosni obrasci qudi povodom ranijeg, nepovoqnog ekonomskog sta-wa u socijalizmu, kao i druge perspektive koje imaju. Dovoqno je da qu-di smatraju da je ranija situacija neizdrÿiva i dovoqno je da smatrajuda je tranzicija mawe zlo od postojawa bivših modela. Prema tome, gra-ðani pokazuju strpqewe: znaju za nuÿnost podnošewa ÿrtve, i smatrajuda se ÿrtva isplati.

Sledeãe pitawe traÿi razjašwewe: zašto ne postoji znaåajan ot-por prema dominirajuãim elitnim akterima, koji izvlaåe korist iz so-cio-ekonomske dinamike, tj. protiv onih koji promovišu dobitniåkestrategije? Zašto ne postoji sistematski otpor, profilisane i dugo-trajnije kolektivne akcije prema ostvarewima dobitniåkih strategija,koje slabe kapacitete drÿave, tj. zašto je zabeleÿena „tolerantnost" uodnosu na dominantne projekte? Zašto su kolektivne akcije ostale izašto ostaju fragmentarne, bez sveobuhvatne profilisane intencije?Napokon, ovo pitawe se nameãe i u perspektivi globalnog trenda kojigovori o socijalnom pogoršavawu situacije stanovnika u Sredwoj iIstoånoj Evropi, odnosno, ako uzmemo u obzir negativni socijalnitrend, koji je karakterisao ovaj region sveta13. Naravno, to su pitawakoja ne pogaðaju samo Maðarsku, ali nama je stalo do toga da ista pita-wa postavimo i u odnosu na Maðarsku.

U svakom sluåaju ovde dobijamo sledeãu znaåajnu karakteristikumaðarskog prelaza: strpqivost podnošewa poåetnih gubitaka zarad pro-jektovane buduãnosti. Naravno, mora postojati vera u promewenu buduã-nost. „Jedan od pesimistiåkih argumenata koji je bio mnogo puta pomi-wan u devedesetim godinama je da radnici u Istoånoj Evropi neãe pa-sivno trpeti proces wihove politiåke i ekonomske marginalizacije…Meðutim predskazivawe o uåestalim i snaÿnim štrajkovima koji akti-viraju veliki broj radnika i prete paralizom ekonomskih aktivnosti iãorsokakom politike, pokazale su se kao pogrešna… Radnici su ostalistrpqivi. U kojoj je meri ovo taåno, moÿe se pokazati na osnovu upore-ðivawa radniåke militantnosti i intenziteta radniåkog protesta uodnosu na ostale delove Evrope…Posebno na evropskoj listi koja uzimau obzir ophoðewe radnika merene na osnovu broja organizovanih štraj-kova, participacije i izgubqenih radnih dana… Maðarska tu figurira

19

13 O siromaštvu i negativnim socijalnim trendovima u Sredwoj i Istoånoj Evro-pi, M. K r e i d l (2000). Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-CommunistCountries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2; R. H. W a d e (2004). Is Globalization Redu-cing Poverty and Inequality?, World Development, Vol. 32, No. 4, str. 567—589.

kao jedanaesta…"14. Tome se dodaje pad sindikalizovanosti, pad stepenapokrivenosti radnika kolektivnim ugovorima i zaostajawe u ratifika-ciji konvencije Meðunarodne organizacije rada o pravima na radu, kaoi erozija svih oblika reprezentacija radnika. Naime, kao što to mno-gobrojni opisi potvrðuju, izgradwa demokratije se odvijala više eks-kluzivistiåki, posredstvom elitnih nagodbi, sporazuma iza zatvorenihvrata. Åini se da plauzibilno objašwewe i u Maðarskoj upuãuje upravona odreðene dimenzije nasleða prethodnog reÿima, na strukturne, in-stitucionalne, kulturne dimenzije preðašwe, socijalistiåke „epohe"koje imaju demobilizacijske efekte15.

B) Dosta dugo su rasprave o tranziciji bile odreðene dvojnimobrascima kao npr. brzinom podgrejavana šok terapija, koja odiše di-sciplinom i strogošãu versus postepenost koja (navodno) više uvaÿava„humane kriterijume"; naglašavawe trÿišnih orijentira koji ãe in-ternalizovati razvoj institucija versus aktivna drÿavna intervencija uodnosu na razvoj institucija; „malo ekonomske i legislativne efika-snosti"16, tj. jednostavna pravila versus razumevawe ekonomskih refor-mi kao dela kompleksne konstitucionalne-institucionalne transfor-macije, brzina i tipovi privatizacije versus restrikcija monopola irazvijawe institucionalnih okvira itd. Legislativa, ionako, dolazikasnije, post-festum, a institucije su proizvod spontanih trÿišnih me-hanizama, istakli su neki komentatori17. Ekonomski akteri se pozici-oniraju na trÿištu sa pretpostavqenom svešãu o pravilima, a meha-nizmi trÿišta endogeno stvaraju pravila za poÿeqno ponašawe.

Maðarski primer je u sklopu dvojnog obrasca tretiran kao primerpostepenog prelaza. No to je brzopleto izvedeno i više odgovara ideo-logizaciji tranzicije. Naime, taåno je da u Maðarskoj nije bilo takvih„drastiånih" stabilizacionih intervencija, kao u Rusiji i Poqskoj,ili nije bilo paketa sa šok-terapijskim elementima kao u Litvanijiili Rumuniji, i nije došlo do inflatornih procesa u ciqu korekcije

20

14 B. G r e s k o v i t s, D. B o h l e (2000). Razvojne staze na evropskoj periferiji: kompa-racija maðarskog i poljskog povratka Evropi, Habitus, br. 2, str. 131. Zatim, B. G r e s k o v i t s(1998), The Political Economy of protest and patience, Budapest: CEU Press, str. 176.

15 G r e s k o v i t s, The Political… ibid., str. 178. Dakako, mora se imati na umu i åi-wenica da ekonomske krize uvek imaju i atomizirajuãe efekte, odnosno da na osnovu ne-gativne ekonomske dinamike vaqa misliti na oslabqene kapacitete povodom praktikova-wa kolektivnih akcija. A ako se pouzdamo u teorijsko voðstvo jednog Mankura Olsona, ta-da se moÿe reãi da je veãina uvek neorganizovana i informacijski siromašna.

16 Tako se izrazio A. A s l u n d (1992). Post-communist Economic Revolutions: HowBig a Bang?, Washington, str. 11. Vidi: EBRD (1999), Ten Years of Transition, London.

17 R . S c h r o d e r (1996). Lessons from the Past: Legal Transformation in Germany ofthe 19th century, Journal of Institutional and Theoretical Economics, str. 198; A. R a p a c z y n -s k i (1996), The Roles of the State and the Market in Establishing Property Rights, Journal ofEconomic Perspectives, 10, str. 101. Ali, bojim se da je ovaj opis kratkovid. Neki problema-tiåni primeri koji nas uznemiravaju: privatizacija energetike u Maðarskoj pre ustano-vqewa pravila, privatizacija u Rusiji 1991—1992. usled hiperinflacije i uvoðewe vau-åera, afirmacija privatno zasnovanog penzijskog sistema u Kazahstanu bez trÿišta kapi-tala itd. Åini mi se da je promena teÿišne taåke u metodologiji više izraz sagledavanenevoqe: klasiåni indikatori nisu prejudicirali negativne tokove kada je izbila kriza uIstoånoj Aziji. Nešto se moralo mewati.

nastalog stawa, ali su ekonomsko-politiåke mere instalirane u tokudevete dekade prošlog veka bile, itekako, „radikalne" i dalekoseÿne.

Prvo, vaqa pomenuti18 da je u periodu 1989—1991. liberalizovanotrÿište proizvodnih faktora kao i svih cena. U istom periodu ranijadrÿavna preduzeãa su prevedena u „poslovna društva" i došlo je domasovne privatizacije istih (u Maðarskoj inaåe nikada nije bilo „na-rodne" privatizacije koja bi umnoÿavala broj malih vlasnika). Drugo,1992. drÿava je istovremeno uvela u praksu åetiri zakona, koji su bilipovezani sa snaÿewem trÿišne infrastrukture. Da pomenemo zakon ocentralnoj banci, koji je bio predodreðen da zasnuje suverenitet cen-tralne banke. Zatim, moÿe se govoriti o izuzetnom znaåaju zakona o fi-nansijskim institucijama koji je nastavio zapoåetu reformu iz 1987. igenerisao završetak privatizacije u 1996. Primeãeno je da je Maðarskaispred drugih tranzicijskih zemaqa u pogledu razvijawa posredno fi-nansijskog sistema19. Vaqa pomenuti i konsekventne zakone o raåuno-vodstvu i o steåaju, koji su se odnosili i na male i na velike firme.To su zakoni koji su demonstrirali spremnost drÿave za afirmacijutrÿišnog poretka. Najzad, osim pomenutih momenata, vaqa istaãi ipitawe da je 1995. zapoåeta reforma sistema blagostawa. Doduše, do-tiåna reforma je prošla kroz mnogobrojne, åak ÿestoke diskusije (kojene prestaju ni dan-danas), ali je nepobitno da je poslata jednoznaånaporuka stanovništvu da se stari sistem blagostawa više ne moÿe odr-ÿati.

Znaåajna je åiwenica da se izmeðu 1990. i 1994. udeo drÿavnih iz-dataka stabilizovao na 62% u odnosu na BDP, a 1998. je isti iznos sma-wen na 45%. To je korekcija koja nikako ne odgovara slici o postepenomprelazu. Zapravo, radi se o korekciji udela drÿavnih izdataka, koja je imeðunarodno gledano unikatnog karaktera. U Maðarskoj se pre moÿe go-voriti o kombinaciji postepenog i radikalnog.

V) Do makroekonomske stabilizacije dolazi posle nametawa stro-gih buxetskih ograniåewa i redukcije deficita drÿave u ciqu reduk-cije inflacije i promocije efikasne resursne alokacije. Zatim, po is-toj logici nastupa liberalizacija cena, trÿišta i privatizacija sred-wih i malih preduzeãa. Pri tome, uvaÿava se podela reformi na re-forme prve i druge generacije, i razvrstavawe zemaqa na osnovu ovihkriterijuma. Po tome, napuštawem prve generacije reformi stiÿemo udomen reforme uprave i blagostawa. A reforme druge generacije suumnogome teÿe, kompleksnije u odnosu na niz stabilizacija-liberaliza-cija-privatizacija20. Obiåno se smatra da je ciq reformi druge genera-cije zapravo odrÿivi rast.

21

18 M i h á l y i, P. (1998). A magyar privatizáció krónikája (1989—1996), Budapest, Köz-gazdasági és Jogi Könyvkiadó, str. 78.

19 J. B o n i n (1996). Átalakulóban a bankszféra: a magyar, a lengyel és a cseh bankpriva-tizáció, Külgazdaság, 40. évf. 7—8. szám, str. 11—38.

20 A. O. K r u e g e r, in, A. O. K r u e g e r (eds.) (2000). Economic Policy Reform — theSecond Stage. University of Chicago Press, Chicago—London, str. 585—594.

Ubrzana ekonomska liberalizacija je bila predodreðena za dekon-strukciju „ideosfere", za izvlaåewe iz ideološke predodreðenosti ko-ja je preovladavala u realnom socijalizmu. Ona je pretpostavqala libe-ralizaciju cena i trgovine, brzu privatizaciju drÿavne imovine. No,ovi potezi samo omoguãavaju, ali ne i obezbeðuju dobro funkcionišuãitrÿišni poredak, predstavqaju uslove, ali ne i naåelo konstitucije zapretpostavqene trÿišne meðuodnose. Ekonomska liberalizacija, na-ravno, da, ali ona, per se, nije izbaviteq od svih zala ovoga sveta, jersu weni benefiti uslovni, boqe reãi postoje samo u odreðenom isto-rijskom kontekstu. Trÿišna rešewa su bez odgovarajuãih drÿavnih ka-paciteta, kao telo bez skeleta21. U mnogim segmentima drÿava ne moÿeda nadomesti trÿište, ali to ne umawuje znaåaj snaÿnog drÿavnog apa-rata. Privatizacija se ne moÿe poistovetiti sa trÿišnom koordinaci-jom, jer ona ne stvara institucije koje odrÿavaju trÿišni poredak. UMaðarskoj se deveta dekada prošlog veka upravo moÿe analizirati usvetlu sistematiånog pokušaja afirmacije trÿišne koordinacije. Dr-ÿava je demonstrirala spremnost, odnosno doslednost i uverqivost upogledu afirmisawa trÿišne koordinacije. U Maðarskoj nije došlodo instalirawa drÿavnih institucija åiji se kapaciteti intenzivnoiskorišãavaju kao u istoåno-azijskom tipu razvoja. Ne, drÿava je bilaupregnuta u procese spoqne liberalizacije, ona je bila podreðena od-reðenim modusima liberalizacije.

Sledeãa tabela pokazuje stopu rasta privatnog sektora u izabranomperiodu:

Stopa rasta privatnog sektora (stopa BDP)

1990. 1994. 1999.

Åeška 12 65 80Estonija 10 55 75Maðarska 18 55 80Rumunija 17 40 60

G) Veã smo pomenuli znaåajno spoqno zaduÿivawe u toku posledwedekade drÿavnog socijalizma (inaåe, dinamika zaduÿivawa se kretalana sledeãi naåin: 1989 je zaduÿivawe iznosilo 18 milijardi dolara,1992. god. 22, 1994. god. 28, 1995. je bilo 33 milijardi dolara, a veã sle-deãe godine dug se smawio na 27,6 zatim 1997. na 22 milijarde dolara).Kao momenat koji je bitan u perspektivi kontinuiteta. Naime, radi seo visokom stepenu integrisanosti maðarske ekonomije u zapadne struk-ture putem zaduÿewa, trgovine, direktnih investicija i bankarstva.Shodno tome moÿe se govoriti o „spoqnoj odreðenosti" maðarskog ka-pitalizma i zavisnosti maðarskog „sluåaja" od spoqnih faktora, za

22

21 Kako to metaforiåki primeãuje, E. J o n e s (2001). Government Interventions, in:G . A r g y r o u s and F. S t i l l w e l l (eds.), Economics as Social Science: Readings in PoliticalEconomy, Annandale, str. 29—31. Uporedi: W. L. M e g g i s o n, J. N e t t e r (2001). From sta-te to market: a survey of empirical studies on privatization, The Journal of Economic Literature,39, 2, str. 321—389.

razliku od poqskog kapitalizma koji se moÿe okarakterisati nacional-nim stazama22. Relativno stabilna maðarska ekonomija i pouzdanost uplaãewu spoqnog duga su delovali kao faktor privlaåewa stranog ka-pitala. Maðarske reformske elite su bile visoko zainteresovane da,zbog otplate spoqnog duga, steknu stabilnu stranu valutu. Odnos izmeðuBDP-a i zaduÿenosti je bio drugi, a odnos izmeðu zaduÿenosti i eks-porta je bio treãi najviši indikator na tadašwoj listi od 10 preten-denata za ålanstvo u EU. Upravqawe spoqnim zaduÿivawem je generisa-lo otvorenost u spoqnotrgovinskoj orijentaciji. Polazilo se od togada zemqa primalac stranog kapitala poveãava zaposlenost, širi ino-stranu poslovnu i ekspertnu kulturu, i doprinosi stabilizaciji radnediscipline.

Pogledajmo neke podatke koji potvrðuju datu tvrdwu. Eksport je nasredini devete dekade prošlog veka za 30—40% bio veãi nego u drugim,tzv. višegradskim, zemqama. U strukturi eksporta beleÿila se visokastopa participacije (44%) mašinske industrije, koja je bila veãa åakod sliåne stope u Španiji ili Gråkoj. Fond stranog kapitala per capi-ta je bio izuzetno visok (tri puta veãi od istog podatka u Poqskoj). Nakraju 1997. je devizni prihod na osnovu privatizacije iznosio tek ma-wi deo (47,4%) funkcionišuãeg stranog kapitala. Dakle, maðarska eko-nomska politika je beleÿila uspeh u pogledu privlaåewa stranog kapi-tala, u procesima privatizacije, i u stvarawu novih oblika preduzet-ništva. Do kraja 1998. u Maðarsku se slilo oko 19 milijardi dolarastranog kapitala23.

Direktne investicije stranog kapitala su iznosile oko 20 mili-jardi dolara. Od najveãih multinacionalnih kompanija registruje seprisustvo najmawe 40 u Maðarskoj. Visok je nivo reinvestiranog pro-fita stranog porekla, nastaweni strani kapital intenzivno širi okvi-re svojih aktivnosti. Strani kapital je imao dominantni udeo u fi-nansijskom sektoru, udeo stranih banaka je bio najviši u celokupnojEvropi. Strateški eksportni sektori su bili upravqeni od straneinostranog menaxmenta, od strane tipiåno multinacionalnih korpora-cija. Istovremeno, zabeleÿeno je da spoqni kapital prodire, ne samo uvelike firme, jer, recimo 1996. je veã u 19.000 firmi postojalo višeod 50% investicija stranog porekla. Eksport je najviše porastao u po-gledu EU, jer dok se 1990. samo treãina eksporta odnosilo na zemqe EU,1998. isti iznos je bio 70%. Recimo, 1995. je za 20%, a sledeãe godineza 30% porastao eksport. Spoqnu odreðenost pokazuje åiwenica da se70% eksporta vezuje za delatnost multinacionalnih kompanija. Otvore-nost u trgovini je Maðarsku svrstavala u red zemaqa sa izuzetnim ste-penom globalizovanosti. Ona je bila i vodeãi uvoznik kapitala u post-socijalistiåkom svetu. „Spoqna odreðenost" se prelama i u discipli-novanoj privatizaciji sa snaÿnim ritmom, u åiwenici da nije bilodrÿavne potpore domaãih kapitalista, tj. izostajala je drÿavna potpora

23

22 B. G r e s k o v i t s, D. B o h l e, ibid. 139.23 L. C s a b a (2005). Poetry and reality about the future of the EU, Intereconomics, 40.

No. 2.

domaãih nacionalnih 'elita', a reformske elite nisu mogle oåekivatini rezultate masovne privatizacije. Najzad, inostrana determinisanostMaðarske se odraÿavala i u potencirawu spremnosti u prihvatawupravila, standarda i zakonodavstva EU, što je predstavqalo uobliåenuambiciju od samog poåetka transformacijskih procesa.

Spoqnu odreðenost maðarske tranzicije odraÿava i sledeãa iza-brana tabela:

Najznaåajniji primaoci direktnih stranih investicija u periodu 1992—1999.

ZemqaMilioni $

(92—95)Procenat

BDPMilioni $

(92—96)Procenat

GDP

Åeška 4,821 2.9 10,104 4.6Estonija 647 3.9 1,050 5.2Maðarska 9,399 5.7 6,979 3.8Poqska 2,540 0.6 17,096 2.9

Izvor: J. K o r n a i (2006). The great transformation of Central Eastern Europe, Economics ofTransition Volume, 14, 2, 207—244.

D) Institucije su javno dobro, vaqa sagledavati, prema tome, uåin-ke birokratije, ulogu prava i civilnog društva, dimenzije dobre upra-ve, bez wih nema uspešne reforme. Npr. jedno vreme teoretiåari ipraktiåari su se zdušno upustili u analizu razliåitih formi priva-tizacije, a moramo se suoåiti s tim da su uslovi privatizacije veåitoi neminovno politiåki diskutabilni. Sada se tvrdi, da tek ona priva-tizacija, koja produbquje trÿište kapitala moÿe biti makroekonomskiuspešna, ako dolazi do javne emisije i berzanske cirkulacije hartijaod vrednosti. Napokon, veã je tokom devedesetih godina bilo dragoce-nih teorijskih nastojawa u Maðarskoj, koja nisu ostajala u okvirima al-ternative revolucija/reforma, veã su govorila o mutacijama, rekonfi-guracijama ili rekombinacijama svojine24.

DINAMIKA KONVERGENCIJE, POVRATAK EVROPII NEKI PROBLEMI

¡. Na kraju drugog milenijuma, na osnovu postignutih rezultata,Maðarska je realizovala tranzicijske reforme prve generacije. Klasiå-ni zadaci tranzicije su veã ostvareni. Maðarska spada u grupu zemaqau kojima je došlo do realizacije stabilizacije, liberalizacije i pri-vatizacije. Uobliåen je bankovni, kao i pravni sistem, koji je neopho-dan u ekonomije jedne zemqe. Kontrola banaka je konsolidovana, istotako je i upravqawe bankama na pravom putu. Rast, iako oscilira, ipakje na povoqnoj stazi sa ireverzibilnim postignuãima. Predstoji ålan-stvo u evropskim institucijama, što uokviruje nastojawa ovih zemaqa,

24

24 L. B r u s z t and D. S t a r k (1994). Paths of Extrication and Possibilities of Transfor-mation, in: J. M. K o v á c s, ed. Transition to Capitalism? The Communist Legacy in Eastern Eu-rope New Brunswick, U.S.A. and London, U.K.: Transaction Publishers, 59—61.

izvodi se reforma velikih redistributivnih sistema. U periodu od1992—1996. inflatorni rast je destruisao potencijale sredwe klase, nona poåetku treãeg milenijuma postavqeni su uslovi neinflatornog ra-sta. Istina, kritiåki raspoloÿeni ekonomisti i sociolozi su bele-ÿili neke postojeãe probleme na kraju devete dekade (slabi rast kapa-citeta zapošqavawa, smawivawe realne najamnine, visoka nejednakost,slabqewe moãi rada, itd.), no Maðarska je krenula stazom druge genera-cije reformi. Vaqa reãi, da je programsko nastojawe u ciqu ulaska uEU odigralo kreativnu ulogu u procesu sprovoðewa druge generacijetranzicijskih reformi. Daqa internacionalizacija, mogla se samo ubr-zati integracijom u EU, tj. pomenuta spoqna odreðenost se mogla samointenzivirati. Dakle, EU je nezaobilazni momenat u dovršewu tran-sformacijskih radwi. Naime, prikquåewe EU nije znaåilo samo preu-zimawe odgovarajuãe pravne materije, nego i pretpostavku da je izgrad-wa trÿišne koordinacije kapitalizma došla do svog kraja. Na slede-ãem grafikonu vidimo veoma brzi razvoj u periodu 1999—2000, odno-sno, brzo prikquåewe drugim ekonomijama EU (Izvor: Maðarska cen-tralna banka):

Druga generacija reformi je, zapravo, obezbeðivawe dugoroånog,stabilnog i odrÿivog rasta i u socijalnom i u ekološkom smislu. Ovageneracija reformi se vezivala za reformu obrazovnog, zdravstvenog,penzijskog sistema, za reformu teritorijalnog ureðewa (pospešivaweregionalizacije, naroåito), zaštitu ÿivotne sredine i za drÿavni bu-xet. Osim toga, vaqa posebno istaãi da prikquåewe EU je podrazumeva-lo i konsolidaciju dotodašwih reformi i stabilizaciju institucio-nalne infrastrukture, i stabilizaciju pravila i standarda koji se ko-riste u razliåitim oblastima društvenog ÿivota. Pomenuta generacija

25

Brzo prikquåivawe 1999—2002 (BDP/per capita, u proseku EU 27%)

reformi uz visoki rast je trebala da ostvari i lepezu dobitaka tranzi-cije za širi krug qudi, da ostvari poveãavawe realne najamnine, daostvari sinergijski efekat trÿišne liberalizacije i odrÿive demo-kratije. Normativno reåeno, istaknut je ciq da Maðarska treba da po-stane bogata i solidarna demokratsko-kapitalistiåka zemqa25.

Pogledajmo na sledeãoj tabeli dinamiku rasta koja je prethodilaprikquåewu u EU. Vidimo da se pokazala ispravnom prognoza po kojojje potencijal Maðarske veãi od potencijala rasta EU (åak je istaknutoda ãe prikquåewe EU za oko 2% poveãati dugoroåni trend rasta koji jeprocewen tek na 3—3,5%).

¡) 1998. su zapoåeli pregovori izmeðu EU i Maðarske, na samitu uKopenhagenu 2002. Maðarska je formalno pozvana da se pridruÿi EU,što se i desilo 2004, zajedno sa ostalim (7) postsocijalistiåkim ze-mqama26. Maðarska je, oåigledno zadovoqila odreðene kriterijume kon-vergencije pod kojima se podrazumevalo ujednaåavawe politiåkih i eko-nomskih aspekata na nivou Evrope.

¡¡) Problemi, koji postoje u toku druge generacije tranzicijskihreformi sada se moraju posmatrati u kontekstu ålanstva u EU.

1. Meðu wima se posebno istiåe buxetski deficit, štaviše, morase reãi da je on u Maðarskoj najviši meðu ålanovima EU-27. Sledeãatabela pokazuje potrebu za finansirawem buxetskog deficita u odreðe-nom procentu BDP:

26

25 U pogledu konvergencije Maðarske i zapadnih kapitalistiåkih zemaqa, Gresko-vits i Bohle (ibid., str. 144) smatraju da bi se konvergencija mogla realizovati iz drugogpravca, naime, iz perspektive Zapadne Evrope. Jer u pogledu slabqewa moãi rada, jošviše komodifikovanih usluga, sadašwa Istoåna Evropa više govori o buduãnosti Evro-pe nego obrnuto.

26 Vidi razloge za primawe postsocijalistiåkih zemaqa od strane zapadnih zema-qa, W. & T., M a t t l i , P l u m p e r (2002). The demand side politics of EU enlargement: De-mocracy and the application for EU membership, Journal of European Public Policy, vol. 9, no.4, str. 550—574; J. H u g h e s, G. S a s s e & C. G o r d o n (2004). Europeanisation and Regio-nalisation in the EU'S Enlargement to Central and Eastern Europe: The Myth of Conditionality,Palgrave Macmillan.

Ekonomski rast Maðarske i EU-15Izvor: Eurostat

Na sledeãoj tabeli vidimo odnose izmeðu drÿavne redistribucijeu nekim evropskim zemqama i poziciju Maðarske (2007)27:

2007Izdaci drÿave u odnosu na bruto

domaãi proizvodPorast bruto društvenog proizvoda

(prethodna godina = 100%)

Austrija 48,3% 2,6%Åeška 43,8% 5,1%Slovaåka 35,4% 7,2%Maðarska 50,3% 2,4%

Maðarska vlada je objavila spremnost u pogledu doslednog uvaÿava-wa konvergencijskih kriterijuma i smawivawa buxetskog deficita, ko-ji bi u tekuãoj godini (2008) trebao da se snizi na oko 6%. Maðarska zato ima snaÿnu podršku Evropske komisije, koja optimistiåki proce-wuje wene makroekonomske šanse. Problem buxetskog deficita vaqakontekstualizovati u svetlu ÿestokih diskusija povodom reforme zdrav-stvenog sistema, koji još uvek åeka krajwe uobliåewe. U meðuvremenu,Maðarska je 56. na listi ekonomske razvijenosti u svetu (meðu sliånimzemqama su Slovenija i Åeška i imaju boqe pozicije), ona je 35. na li-sti ekonomske kompetentnosti, 27. u pogledu ekonomskih sloboda28.

Na sledeãem grafikonu (Izvor: Maðarska centralna banka) se jasnomoÿe videti da razmah iz perioda 1999—2002. nije nastavqen i da jedošlo do izvesnog zastoja u prikquåivawu:

27

27 Izvor: European Commission (2006). European Economy. Economic forecasts Autumn.No. 5, Brussels.

28 Magyar trendfigyelõ (2007). str. 5; J. D r a h o k o u p i l, J. (2007d). The state of the ca-pitalist state in east-central Europe: Towards the Porterian workfare postnational regime? In B. S.S e r g i, W. T. B a g a t e l a s & J. K u b i c o v á (Eds.), Industries and markets in Central andEastern Europe (pp. 175—196). Aldershot, UK: Ashgate.

Potreba za finansirawem buxetskog deficita u procentu BDPIzvor: Maðarska centralna banka

2. Na sledeãoj tabeli vidimo usporedbu izmeðu Maðarske i Åeške(Izvor: Maðarska centralna banka). Ona pokazuje nisku stopu zaposle-nosti. Jer, maðarska stopa aktivnosti (62%) je po redosledu veoma ni-sko rangirana, i daleko je mawa od proseka u EU (74%). Na osnovu sko-ro istog broja populacije u Åeškoj postoji 900.000 zaposlenih više ne-go u Maðarskoj.

28

Problemi u daqem prikquåivawu EU(razlike izmeðu promene BDP u Maðarskoj i u EU-27)

Pokaÿimo to i na osnovu sledeãe tabele29:

2006.Stopa zaposlenosti

(15—64%)Bruto društveni proizvod

per capita (EU = 100%)

Austrija 71,9% 123%Åeška 65,4% 76%Slovaåka 59,9% 60%Maðarska 57,6% 63%

3. Konstatovali smo åiwenicu da se maðarska tranzicija moÿe tu-maåiti i u svetlu politiåke ekonomije strpqewa. Gubici tokom tran-zicije su bili kompenzovani kaÿwavawem vladajuãih politiåkih elitana izborima. Do 2006. u svakom izbornom ciklusu je prethodna vladaju-ãa grupacija smewivana. Ovaj trend se izmenio tek u pomenutoj godini,kada je, sada vladajuãa Socijalistiåka partija, uspela, drugi put uza-stopno, da se odrÿi na vlasti. No ocene nekih inostranih analitiåa-ra, koji su prihvatawe ranije opcije kao kontinuiteta u Maðarskoj ve-rifikovali kao izraz demokratske zrelosti, pokazale su se kao preura-wene. Naime, obelodaweno je da je vladajuãa partija sakrivala rele-vantne podatke vezane za buxetski deficit, i da je sama ekspanzivnimtrošewem doprinela produbqewu istog deficita30. To je izazvalo pro-teste, eksploziju društvenog nezadovoqstva i podgrejavalo je tvrdoglavopostojeãa pitawa vezana za pad ili stagnirawe realne najamnine, zna-åajne nejednakosti, i odgovornosti reformskih elita. Maðarska je nekovreme bila pod budnom paÿwom evropske javnosti.

Demokratija je, doduše, postala jedina prihvatqiva moguãnost ure-ðewa društva, ali bitni parametri ÿivota se stvaraju, donose i spro-vode izvan kontrole javnosti, posebno demokratske. Postoje uoåqivideficiti i u odnosu na kvalitet demokratskog poretka i trÿišta, dru-gim reåima, radi se o niÿem ekvilibrijumu izmeðu demokratije i tr-ÿišta u odnosu na normativne kriterijume31. Odreðene reformske eli-te, naroåito pokazuju sklonost prema uvoðewu reformi, bez odgovaraju-ãeg konsenzusa u društvu, što je podstaklo neke komentatore da govoreo reformskoj diktaturi. Dakle, odista postoji sinergija izmeðu ojaåa-vawa trÿišnih dimenzija i demokratskih aspekata, ali na niskom ni-

29

29 EUROPEAN Commission / Eurostat (2006) EC economic data pocket book. Quarterly 4,Brussels. EUROSTAT (2007) Labour Markets Latest Trends 3rd quarter 2006 data. Eurostat datain focus, No. 3, Brussels.

30 Maðarski sluåaj sa teoretizacijom politiåkih ciklusa detaqno opisuju, I. B a r -n e s, Cl. R a n d e r s o n (2007). EU expansion and the political economy of former communiststates' accession: The case of Hungary's 'convergence', Capital and Class, Autumn. U pogledunovijeg razvrstavawa Maðarske vidi: A. L o š o n c (2007). Postoji li moguãnost instaliranjasocijalnog kapitalizma u post-socijalistiåkoj tranziciji?, Sociologija, 2, 97—116; D. B o h l e &H u s z, D. (2005). Whose Europe is it? Interest group action in accession negotiations: The casesof competition policy and labor migration. Politique Europeenne, 15, 85—112.

31 J. H e l l m a n (1998). Winners take all: the politics of partial reform in postcommunisttransitions, World Politics, 50 (1), 203—234. Drugaåije: A. A s l u n d (2001). The myth of out-put collapse after communism, Carnegie Endowment for International Peace, Russian and Eura-sian Programme, Washington, Working Papers, 18.

vou, što odudara od poåetnih dramaturgija i od oåekivanog. Time semoÿe objasniti što inostrani analitiåari na osnovu „objektivizira-nih" kriterijuma mnogo boqe i povoqnije ocewuju maðarske tranzicij-ske uåinke, nego što samorazumevawe maðarskih graðana evaluira vla-stite realizacije. Tranzicioni dobici su nepobitni, no proces uvoðe-wa druge generacije reformi još nije omoguãio da se percepcija uspe-šnosti proširi u svim društvenim slojevima. Maðarski sluåaj zapra-vo pokazuje krhkost ravnoteÿe kapitalizma i demokratije, iskonsku te-škoãu stvarawa demokratskog kapitalizma u postsocijalistiåkom svetu.

LITERATURA

A s l u n d, A., P. B o o n e and S. J o h n s o n (1996). How to Stabilize: Lessons fromPostcommunist countries Brookings Papers on Economic Activity, 81, 1.

A s l u n d, A. (1992). Post-communist Economic Revolutions: How Big a Bang?, Wa-shington.

A s l u n d, A. (2001). The myth of output collapse after communism, Carnegie Endow-ment for International Peace, Russian and Eurasian Programme, Washington,Working Papers, 18.

B a r n e s , I. Cl. R a n d e r s o n (2007). EU expansion and the political economy offormer communist states' accession: The case of Hungary's 'convergence', Capi-tal and Class, Autumn.

B l a n c h a r d, O., J. K e e l i n g (1996). A Numerical Model of Transition, mimeo.B o h l e, D. & H u s z, D. (2005). Whose Europe is it? Interest group action in acces-

sion negotiations: The cases ofcompetition policy and labor migration. PolitiqueEuropeenne, 15, 85—112.

B o n i n, J. (1996). Átalakulóban a bankszféra: a magyar, a lengyel és a cseh bankpri-vatizáció, Külgazdaság, 40, 7—8.

B r u s z t, L. (1995). A centralizáció csapdája, Savaria Press, Szombathely.B r u s z t, L. and D. S t a r k (1994). Paths of Extrication and Possibilities of Transfor-

mation, in: J. M. K o v á c s, ed. Transition to Capitalism? The Communist Le-gacy in Eastern Europe New Brunswick, U.S.A. and London, U.K., TransactionPublishers.

B u r a w o y, M. P. K r o t o v and T. L y t k i n a (2000). Involution and Destitutionin Capitalist Russia, Ethnography, 1(1).

C s a b a, L. (2005). Poetry and reality about the future of the EU, Intereconomics, 40.No. 2.

D e w a t r i p o n t, M., G. R o l a n d (1996). Transition as a process of large-scale in-stitutional change, Economics of Transition, Vol. 4.

D r a h o k o u p i l, J. (2007). The state of the capitalist state in east-central Europe: To-wards the Porterian workfare postnational regime? In B. S. S e r g i, W. T. B a -g a t e l a s & J. K u b i c o v á (Eds.) (2007). Industries and markets in Centraland Eastern Europe (175—196). Aldershot, UK: Ashgate.

EBRD (1999). Ten Years of Transition, London.F e r g e, Zs. (1979). A Society in the Making, New York, Sharpe.F i s c h e r, St., R. S a h a y and C. A. V e g h (1996). Stabilization and Growth in

Transition Economies: The Early Experience, Journal of Economic Perspectives,10, 2 (Spring).

G r e s k o v i t s, B. (1998). The Political Economy of Protest and Patience. Budapest,Central European University Press.

30

G r e s k o v i t s, B., D. B o h l e (2000). Razvojne staze na evropskoj periferiji: kompa-

racija maðarskog i poljskog povratka Evropi, Habitus, br. 2.H e l l m a n, J., Winners take all: the politics of partial reform in postcommunist transi-

tions, World.H u g h e s, J., G. S a s s e & C. G o r d o n (2004). Europeanisation and Regionalisa-

tion in the EU'S Enlargement to Central and Eastern Europe: The Myth of Con-ditionality, Palgrave Macmillan.

J o n e s, E. (1996). Government Interventions, in: G. Argyrous and F. Stillwell (eds.),

Economics as Social Science: Readings in Political Economy, Annandale.K o r n a i, J. (1996). Kiigazítás recesszió nélkül, Közgazdasági Szemle, 43, 7—8.K o r n a i, J. (1971). Anti-equilibrium, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.K o r n a i, J., S. H a g g a r d, R. K a u f m a n n, R. (eds.) (2001). Reforming the State:

Fiscal and Welfare Reforms in Post-Socialist Countries, Cambridge.K o r n a i, J. (1980). A hiány, Közgazdasági és Jogi könyvkiadó, Budapest.K o r n a i, J. (2006). The great transformation of Central Eastern Europe, Economics of

Transition Volume, 14, 2.K r e i d l, M. (2000). Perceptions of Poverty and Wealth in Western and Post-Commu-

nist Countries, Social Justice Research, Vol. 13, No. 2.K r u e g e r, A. O. in, A. O. K r u e g e r (eds.) (2000): Economic Policy Reform — the

Second Stage. University of Chicago Press, Chicago—London.L o š o n c, A. (2007). Postoji li moguãnost instaliranja socijalnog kapitalizma u post-so-

cijalistiåkoj tranziciji?, Sociologija, 2.L o š o n c, A. (2005). Od tranzicije do transformacije, ili od jednostavnosti do kom-

pleksnosti, u: Dijalozi o tranziciji u demokratiju, ur. R. Bubalo, Novi Sad: HCIT.Magyar trendfigyelõ, 2007.M a d d i s o n, A. (2003). The World Economy: Historical Statistics, Paris: OECD, De-

velopment Centre Studies.M a t t l i, W. & T. P l u m p e r (2002). The demand side politics of EU enlargement:

Democracy and the application for EU membership, Journal of European PublicPolicy, vol. 9, no. 4.

M e g g i s o n, W. L., J. N e t t e r (2001). From state to market: a survey of empirical

studies on privatization, The Journal of Economic Literature, 39, 2.M i h á l y i, P. (1998). A magyar privatizáció krónikája (1989—1996), Budapest: Köz-

gazdasági és Jogi Könyvkiadó.R a p a c z y n s k i, A. (1996). The Roles of the State and the Market in Establishing

Property Rights, Journal of Economic Perspectives, 10.S c h r o d e r, R. (1996). Lessons from the Past: Legal Transformation in Germany of

the 19thcentury, Journal of Institutional and Theoretical Economics.S e l m, B. van (1994). The Economics of Soviet Break-up, London.S e l o w s k i, M. R. M a r t i n (1997). Policy Performance and Output Growth in

Transition Economies, American Economic Review (Papers and Proceedings) 87,

2 (May).S í k, E.- T ó t h. I. Gy. (szerk., 1998). Magyar Háztartás Panel 9. szám. Mýhelytanul-

mány. Jelentés a MHP 6. hullámának eredményeirõl — zárótanulmány. BKE Szo-

ciológiai Tanszék — TÁRKI, február.S z e l é n y i, I. (1990). Kelet-Európa az átmenet korszakában — úton a szocialista

vegyes gazdaság felé, in: Új osztály, állam, politika, Európa, Budapest.W a d e, R. H. (2004). Is Globalization Reducing Poverty and Inequality?, World Deve-

lopment, Vol. 32, No. 4.

31

POLITICO-ECONOMICAL ASPECTS OF TRANSITION IN HUNGARY

by

Alpár Losoncz

Summary

In the first part of the article the author portrays the past as the resource for thepost-socialist transition in Hungary. He emphasizes that the market-based reforms inHungary and exit for the Hungarian citizens into the small markets outside the stateproperty system prove to be an asset for the transition. In the second part of the articlethe author delineates the specificities of Hungarian transition especially the exter-nally-dependent form of emerging capitalism developed by the reforms in the 1990s.Besides, he deals with the fragile relationships between the capitalism and democracyin Hungary concerning the role of trade-unions and measures concerning the workplace. It is important to contextualize the Hungarian case within the frame of post-so-cialist transition and take into account its uniqueness. In the last part the author pointsto the problems Hungary confronts during the implementation of the so-called second--generation of transition reforms.

32

UDC 330.342(439)Originalan nauåni rad

I m r e P a s k a

PROMENA SISTEMA U MAÐARSKOJ

SAŸETAK: Sociolozi u Maðarskoj sagledavali su društveni sistemkoji se pojavqivao kao novi kapitalizam. Taj sistem se razlikuje u odnosuna klasiåne društvene sisteme zapadne Evrope. Transformacijom sistemaupravqano je od gore, pa u skladu s tim moÿemo govoriti o reformatorskojdiktaturi elita. Nije postojala tranzicija, veã drastiåna transformacijakoju su vodile politiåke stranke i wihovi klijenti. Ta vrsta transforma-cije nije omoguãavala duboku artikulaciju nacionalnih interesa i stvori-la je iluziju o kapitalizmu. Naime, graðani Maðarske su ubeðeni da po-stoji samo jedan tip kapitalizma, neoliberalni kapitalizam. Svedoci smonezadovoqstava i protesta u Maðarskoj, a EU i wena koordinacija zasno-vana na interesu mogla bi se opisati kao ometawe, imajuãi u vidu neodgo-vorne poteze.

KQUÅNE REÅI: paternalizam, mehanizam kompenzacije, poveãawesiromaštva, internalizovani transferi, diktatura elita

Danas, u popularnoj kulturi mnogi govore, ne o promeni reÿima,veã o promeni metoda. U struånoj literatuti koriste se termini: pro-mena reÿima i izmena reÿima. Iz sociološke taåke gledano, nazivpromena reÿima podrazumeva sve one promene kroz koje je drÿava pro-šla od 1989. Poåetkom 90-ih Ivan Selewi priåao je o latinoamerika-nizaciji i prepoznao je da se politiåka kultura, inaåe novog tipa,primiåe postkomunistiåkom paternalizmu i da moÿe ugroziti uspešnupromenu prilikom ostvarivawa teorijskih ciqeva u graðanskom dru-štvu. Skrenuo je paÿwu na to da oÿivqavawem tradicije formirawaporetka društvenih slojeva, novi zaštitnici, novi klijenti postajuålanovi drÿavne uprave, zauzimaju kquåne diplomatske pozicije, ma-smediji su protkani klijenturom, a u blagodetima privatizacije uÿiva-ju oni, koji na odgovarajuãim mestima imaju svoje zaštitnike1.

1 S e l e w i Ivan (1992). Maðarsko sociološko društvo 1991, pozdravni govor nakongresu (24—28. jun). Sociološki pregled. 1992/1. str. ¡—¡¡¡. Bio je to kongres o izmenireÿima, zahvaqujuãi meðunarodnoj priznatosti Selewija, gotovo 300 sociologa iz ino-

U daqem tekstu ãemo, u jednom širem sredwoevropskom i uÿem ma-ðarskom pogledu, prikazati pitawe i u obe perspektive oslawati se nauvide, koji su problem sagledali putem teorijskih i empirijskih osno-va, kako bismo kasnije mogli izloÿiti svoje skromno mišqewe, koje seprvobitno sastoji od iskustvenih åiwenica.

Proces promena u Sredwoj i Istoånoj Evropi je jedinstven i bezpresedana, moguãe je razumeti ga samo ako uzmemo u obzir zajedniåki re-zultat triju hijerarhijskih nivoa politiåkih sistema odluåivawa, kojisu bili prisutni u praksi klasiånog graðanskog društva.

U osnovi moramo odluåiti o tome, ko smo mi u stvari, tj. odluåitio našem identitetu, drÿavqanstvu, teritoriji i o društvenim i kul-turnim granicama nacionalne drÿave. Na drugom nivou potrebno je iz-raditi ustav sistema, odnosno pravila, procese i prava, koja åine in-stitucionalizovani okvir. Samo u krajwem dolazi do procesa i reše-wa za koje se povremeno smatra da su suština politike tj. da od poli-tiåke vlasti, odnosno iz ekonomskih izvora kada i u kojoj meri imaudela2.

Tri nivoa se uzajamno pretpostavqaju, odnosno na zapadu idu zajed-no, upuãuju na tri qudske sposobnosti (vidi: politiåka filozofija),prva u vezi sa porocima, vrlinom, poštewem i patriotizmom, druga sarazumom, a treãa sa interesom.

Sva tri nivoa su svojevremeno na zapadu rešili korak po korak: uzstvarawe nacije, ustava, kao i izdvajawem i redistribucijom stupwevaevolucije politike. Ova tri problema — od nacionalne drÿave do ka-pitalizma i od kapitalizma do demokratije — su 90-ih godina u Sred-woj i Istoånoj Evropi došlo na dnevni red. Pitawe teritorije posta-vilo se tamo gde su stvarani veštaåki konglomerati (Sovjetski Savez,Jugoslavija, Åehoslovaåka) i delimiåno Maðarska, koja sve do danas ni-je mogla da prevaziðe traumu nastalu nakon Trijanona. Pitawa demo-kratije, privrednog prava i prava vlasništva pojavila su se prema for-muli sva odjednom. Na kraju, Klaus Ofe tvrdi da trÿište treba daprethodi demokratiji, meðutim u našem regionu stvorili su politiåkikapitalizam, koji je suprotan wegovom zapadwaåkom paru, kapitalizam,koji je konstruisan, organizovan i uveden od strane reform-elite. Takoje privatizacija i stvarawe trÿišta poteklo ne iz prava, veã iz teÿweka ciqnom stawu: ne vezuje se za jednu klasu, ne inicira ga elita, wentok nije spor i ne zastaje, nego je iznenadan i spektakularan, nije pot-pomognut moralnim i ideološkim argumentima, koji se pozivaju naslobodu i prava, veã ga nestrpqivo i univerzalno zaštiãuje u ime eko-nomskog procvata (O f e 1992:11—12).

34

stranstva je prisustvovalo, i to imena kao što su Xejms Kulman, Šmuel Ajzenštat, Mo-ris Cajtlin, Klaus Ofe.

2 O f e Klaus (1992). Demokratski planiran kapitalizam? Suoåavawe ideologijedemokratije sa sredwo-istoåno-evropskim trojnim prelazom. Sociološki pregled. 1992/1.str. 5—21, pogledati još: D. I s t o n (1965). A Systems Analysis of Political Life. New York.Wiley.

Drugim reåima, izmena reÿima inicirana je ponovo s vrha, znaåinije potekla odozdo, doktrinarna je, prema namerama elite bivstvova-wa, ÿeleli su stvoriti åistiji destilat (napomena prevodioca: verziju)kapitalizma, koji je nepoznat i na Zapadu. U suštini celu operacijushvatili su kao politiåko i drÿavno izvoðewe, a novu klasu preduzet-nika stvorili su na osnovu detaqnog plana politiåke elite i za ovetzv. reform-inicijative nisu dobili demokratski blagoslov. Nije slu-åajno, što veãina stanovnika sa antipatijom se odnosi prema ovim na-stojawima. S jedne strane zato, što su s pravom sumwali i sumwaju u toda postupak privatizacije i ekonomskih zamišqawa ne vodi poboqša-wu uslova ÿivota, veã obogaãewu aparata i klijenata. Zatim, uslediloje ono što optereãuje, a to je ekonomska deprivacija veãine stanovnika.U isto vreme u pozadini inostranih kredita, od poåetka, nije bilo na-graðivawe strpqivog åekawa prouzrokovanog prelazom, veã izrabqiva-we na duÿe staze onih, koji su poklon dobili.

Drugi problem je nastupio kada su zemqe u regionu htele da stupena put uspona, suoåile se sa dva toka. Jedan je promena ekonomske para-digme, a drugi je globalizacija. Ova dva procesa javila su se paralelnoi isprepleteno. Prema maðarskim relacijama, ovaj dvostruki izazov lo-še je procewen od strane stare/nove politiåke elite, odgovorne za iz-menu reÿima, a koja ne moÿe dati adekvatne odgovore. Pojedini socio-lozi smatraju da izmenu reÿima ili promenu reÿima ne smatraju ade-kvatnim odgovorom za dvojni izazov3. Naime, oni smatraju da se pona-vqa prethodni staqinistiåki scenario, ali sada sa suprotnim pred-znakom. U stvari, privredno i društveno preureðewe je politiåko-in-dividualistiåkog karaktera u kome se stara/nova elita ponovo uplela usrÿ osnovne institucije nastale tokom vremena, ali su se sada odluåi-li za apsolutnu privatnu svojinu, wene arhaiåne, pojedincu bliskeforme. Drÿavnu svojinu, svojinu zadruge smatrali su dekadentnom, doku razvijenim zapadnim zemqama kako istorijski, tako i aktuelno, poredprivatne svojine koriste se sve druge forme svojine; ne zabrawuju se,niti se ograniåavaju. Laslo Laki smatra tajanstvenim da u korist svogsopstvenog razvoja, zašto nisu zadrÿali/zašto ne zadrÿavaju raznolikeforme svojine kao na Zapadu.

Sliåni problemi se pokazuju i u pogledu drÿave. Postalo je sme-šno da u periodu, koje je prethodilo ulasku u EU, u štampi se vodilakampawa protiv institucija drÿave, sahrawivali su je. Ulogu drÿave ukapitalizmu ne treba dokazivati. Britanska drÿava je, na primer, kodkuãe bila jagwe na okeanu, a u razliåitim delovima sveta je poput lavaštitila svoje ekonomske interese. U vreme krize, svuda je drÿava bilata, koja je mogla izneti alternative, a prilikom uspona je dinamizira-la privredu (Ruzveltove reforme za vreme ekonomske krize, uloga za-padnih zemaqa u formirawu multinacionalnih kompanija, itd.). Trÿi-

35

3 L a k i Laslo. Izmena reÿima u Maðarskoj u 20. veku U: Društvene beleške. Inte-resi i odnosi moãi, individualizacija i nejednakost u današwoj Maðarskoj (urednik: ImreKovaå). Budimpešta: Napvilág str. 39—77.

šta razvijenih zemaqa su, itekako, drÿavno regulisana. Maðarska po-litiåka elita ovo nije shvatila, propagirala je i propagira ideju celo-kupnog lišavawa od drÿave, i to je prikazala kao da se radi o vrhuncuprogresa. Nije teško primetiti da se ovde radi o marksisitiåkoj vizi-ji drÿave, kao jedne istorijske kategorije. Premda su struåwaci znalinpr., kakvu pomoã je od drÿave dobila agrarna sfera u EU, kod prisva-jawa trÿišta elita promene reÿima je uskratila svaku pomoã od svojihpreduzeãa. Nisu hteli da uvide da odnosi na trÿištu nisu perfektni,ovde treba znati da postoji razlika izmeðu idealnih kompetitivnihmodela trÿišta, koji se navode u uxbenicima i stvarnih trÿištapredvoðenih monopolom. Transnacionalna društva orijentisana trÿi-šno, uistinu svoje poslove obavqaju internalizovanim transferima,putem kanala u koje ne spada trÿište. I samu globalizaciju ne karakte-riše perfektnost trÿišta, naroåito tamo gde je ekonomija slabo raz-vijena. Sve ovo, prema stavu Lasla Lakija upuãuje na to da se nešto sa-svim drugo smatra trÿišnom ekonomijom, od trÿišne ekonomije raz-vijenih zemaqa, orijentisanih potpuno u pravcu globalizacije, zaistasu funkcionisale i funkcionišu (L a k i, 2006:63—64).

Pod lozinkom lišavawa drÿave od svuda hoãe se postiãi da iste-raju ovu vaÿnu instituciju, da fetišizuju privatnu svojinu, trÿište,objavquju da su ovi sada otmeniji i ako trÿište preovlada, svi dru-štveni problemi ãe biti rešeni. Ne spomiwe se da su trÿišta sa ve-likom tradicijom u suštini hibridna trÿišta, da veãina stanovnikane uåestvuje u tranzicijama trÿišta. U Maðarskoj ovaj srazmer, premamojim pretpostavkama, blizu je 80—90%, s jedne strane jer ne radi sva-ko u trÿišnoj sferi, a s druge strane, da se hoãe ne moÿe, jer nema do-voqno znawa, kapitala, taånije društveni kapital, koji bi mogao kon-vertovati u privredni kapital. Nije sluåajno da i na Zapadu postojedve odvojene sfere, koje u suštini instuticionalizuju ÿivotni put(karijeru): jedna je preduzetniåka sfera, brzo napredovawe, novac, ri-zik, a druga je javna sfera, koja je sporija, ali je napredovawe sigurnije,ali uz mawe novca.

Izmena reÿima je, dakle, donela radikalne promene u privredi,politici, u osnovnim institucijama društva i wihovom naåinu delo-vawa. Nisu ÿeleli da, do tada postojeãi socijalistiåki model preure-de, sprovedu reforme, veã da ga u potpunosti izmene. Razmišqali su opromeni sistema, u kojem je za svaki problem drÿave grešni socijali-zam bio kriv. Pre åetrdeset godina grešni kapitalizam je bio kriv zasve. Vidi se da je u eliti, koja je u svojoj mentalnoj psihostrukturi na-sledila mesijanistiåu podsvest, sada konvertovala svoju podešenostprema novim izazovima i izradila bipolarne kontrastne parove preno-sivih sistema institucija: redistribuciji trÿište, drÿavnoj svojiniprivatna svojina, zaposlenom preduzetnik, jednopartijskom sistemu vi-šepartijski sistem, podreðenom graðanin, Istoku je Zapad postao kon-trastni par. Sve ove pojave, naravno, nisu specifiåno maðarske. IvanSelewi je veã poåetkom 90-ih napisao da ãe biblija elite promene re-ÿima biti neoklasiåna ekonomija, odnosno doktrina neoliberalizma.

36

Nova politiåka elita je, dakle, sasvim smetnula s uma da razvijene ze-mqe, u domaãoj istoriji modernizacije, koja je trajala stoleãima, pro-menu forme drÿave i svojine i efikasna iskustva koja se koriste, zna-wa, da bi istorija kapitalizma kako u ekonomiji, tako i u organizacijidruštva, formirala razliåite modele tokom istorije. Danas se, naprimer, u zdravstvu radi o forsirawu modela više osigurawa, koji seni na zapadu nije pokazao kao dobar, sliåno, u prouzrokovawu krize.Nije sluåajno da je Štiglic, ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade, ujednom intervjuu izjavio da drugovi Kinezi boqe razumeju prirodu ka-pitalizma od sredwo-istoåno Evropqana.

U maðarskim relacijama, neoliberalno, monetarno ideološko ube-ðewe je kod elite povezano sa više åiwenica. Jedna od najvaÿnijih jepridruÿivawe meðunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci 1982.godine. Opšte je poznato da ove organizacije prave predloge za savla-davawe krize i nastupaju u ulozi poverioca, upravqaåa u rešavawukrize, upraviteqa zaduÿenih zemaqa. Na ovaj naåin se moglo desiti dasu vlade Kadareve ere, na osnovu predloga MMF-a, izvršile preokretu ekonomskopolitiåkom smislu i uåesnici u ovome (terminom ErÿebetSalai grupa nazvana tehnokratskom) u kasnom kadarovskom sistemu po-stala je merodavni predstavnik privredno-politiåke ideologije nakonizmene reÿima. Efikasnost ove ideologije Selewi je okarakterisao nasledeãi naåin: monetarizam je kao i marksizam, univerzalna ideologi-ja. Lepša buduãnost, ne samo da ãe uskoro uslediti, veã ãe svako pod-jednako uÿivati u wenim blagodetima. Åak i ako zbog preureðewa nekibudu gubitnici. Monetarizam je moralno na mnogo višem stupwu odostalih ideologija. Ako se neko ne slaÿe s merama monetarizma, taj nesamo da je u zabludi, veã i greši, u svakodnevnom politiåkom ÿargonumoÿe se reãi da je populista4. Nova elita, organizovana da smeni so-cijalizam, razumela je kao predlog Zapada, koji potpomaÿe monetarnuekonomsku politiku, i samouvereno je objavqivala da ãe ovo donetiišåekivani standard (L a k i, 2006:65).

Iza ovih ideoloških vizija stajali su real-tokovi, jer kako Lakipiše, ekonomska politika, koju su predloÿili novi saveznici u su-štini nije bila naroåito efikasna, ni za zaduÿewe, ni za rešavawekrize, niti za uspešnije premošãavawe prelaza. Uistinu, saveznik seodmah pojavio na socijalistiåkom trÿištu kao bezobzirna i åvršãakonkurencija (L a k i, 2006:66).

Istina je da se saveznik kao bezobziran i åvrst takmiåar, odmah,pojavio na socijalistiåkom trÿištu (L a k i, 2006:66). Istisnuli su sadomaãeg trÿišta maðarska preduzeãa, nisu im oprostili kredite i da-qe su poziciju zemqe drÿali na periferiji, a saveznici su koristilišemu koja je bila konstruisana za periferiju. Istaknuta mesta dobilisu otvoreni gradovi (Budimpešta, Sekešfehervar, Ðer), koji su saåi-

37

4 S e l e w i Ivan, Ajl, g i l - T o u n s l i, Eleonor (1996): Postkomunistiåki me-naxerizam: promene sistema privredne institucije i društvene organizacije. ¡—¡¡ Na-uånopolitiåke beleške. 2—3. s. str. 7—30, 7—32.

wavali ostrva. Naime, inostrane investicije došle su u ove gradove,wihovu okolinu, i rezultirale su usponom. Ostali delovi zemqe su za-obiðeni, u tim regionima je privreda stagnirala i nakon promene re-ÿima, poåeli su sa otpuštawem radne snage. Za deset godina nejednako-sti su porasle: 1999. u Budimpešti BDP po stanovniku iznosio je20400 dolara, u ÿupaniji Åongrad 9200, u Peštanskoj ÿupaniji 8700, uÿupaniji Solnok 7200, u ÿupaniji Nograd i Sabolå 5900 dolara5. Åi-wenica je da maðarska privreda, nakon promene reÿima, nije išla usmeru ujediwewa: u zemqi je stvorena dualna privreda, koja se sastojiod jednog dela koji je inostrani u celini i dinamiåno se razvija, i odjedne mešovite (maðarske i inostrane) svojine, åiji je porast minima-lan. Veza izmeðu ova dva sektora je slaba i jedva se razvija. Multinaci-onalne kompanije, koje posluju na teritoriji drÿave, funkcionišu kaojedno ostrvo, proizvode iskquåivo za inostrano trÿište, za tu terito-riju ga vezuju i veze koje se odnose na kapital i razvoj trÿišta, jedvaili se uopšte nisu utopili, åak ne neguju ni odnose potrebne za uvoz,proizvode u slobodnoj carinskoj zoni. Na wih se odnose drugi zakoni.To znaåi da je maðarska privreda dezintegrisana, nedostaje joj unutra-šwa integrisanost, moderan kapitalistiåki sektor orijentisan premaspoqa dopuwuje jedan prekapitalistiåki, prethodno potåiwen, izobli-åen tradicionalni sektor (L a k i, 2006:67). Pored navedenog duali-stiåkog sektora prisutna je crno-siva ekonomija, zatim u velikoj merije rasprostrawena naturalna autarkija, koju, zahvaqujuãi ispadawu satrÿišta rada, zbog niskih primawa, poteškoãe i primoranost za egzi-stenciju åine zaista vaÿnom.

Ne moÿe se poreãi da je gotovo dvadeset godina nakon promene re-ÿima u zemqi stvoreno drugaåije društvo od onoga koje je elita predvi-ðala. Neinformisanost u velikoj meri i neznawe elite, wihovo kreta-we u svetu, poput slona u porcelanskoj radwi, doprinelo je onim de-formacijama, koje su danas u društvu primetne, koristeãi i manipuli-šuãu politiåkim analfabetizmom biraåa. Politiåki su rešili stva-rawe vodeãeg staleÿa kapitalizma: stvorili su preduzetnike, bankare,trgovce i maðarskog „farmera". Dali su im poåetni kapital, time suizigrali drÿavnu svojinu, za to je sluÿila pretprivatizacija, jer suoni propisali naåin i meru pretprivatizacije, konstruisali su i nad-gledali taj proces, šta više, poimence su mogli napisati krug vla-snika. Novi vlasnici su uÿivali u povoqnim i nepovratnim krediti-ma, drÿavnim garancijama, poreskim povlasticama. To je dovelo do togada je 90-ih godina privreda bila znatno u padu, drÿava se od tada kon-stantno zaduÿuje, prihodi su doÿiveli znatan pad. Sve ovo je bilo mo-guãe samo ako se izvori energije pregrupišu i to na štetu drugih6. Je-

38

5 F o t i Klara (2003). Za olakšawe siromaštva — pregled situacije i predlozi2000—2003. Budimpešta: Maðarska akademija nauka, Institut za istraÿivawe svetskeekonomije — United Nations Development Programme.

6 Erÿebet Salai, o periodu novog kapitalizma, kasnoj kadarovskoj tehnokratiji, ze-lenom baroku, i uopšte o eliti za promeni i što je posle toga usledilo u svakom pogle-du je od velike vaÿnosti. Ovde sa samo pozivam na jedan wen rad, jer zbog nedostatka pro-

dan od najsenzacionalnijih rezultata ove pojave jeste polarizacija, oslo-baðawe društvenih nejednakosti. Razne strukturne slike prikazuju da jena vrhu društva jedna tanak, imuãan sloj od 5 do 8% i u koraku je saglobalizacijom, ispod kojeg se nalazi ne toliko širok, sredwe-imuãnistaleÿ od 10 do 15%. Oni åine petinu, åetvrtinu društva. Drugi polåini deprivisan siromašan staleÿ od 30 do 50%, dowi sredwi staleÿ,ne smatraju se imuãnima, wihova situacija jedva da se promenila. Ovastruktura deli se na tanak sloj bogatih i dosta siromašnih, prikazujeekstremno polarizovanu strukturu društva i nije struktura koja se kre-ãe prema modelu oformqewa sredweg staleÿa socijalne trÿišne eko-nomije. Ovo se naziva juÿnoamerikanizacijom i ovaj proces su sprove-li tehnokrate postkomunistiåkog kasnog kadarevskog reÿima, grupe biv-šeg KIS (napomena prevodioca: Organizacija mladih komunista) apa-rata, koje su s druge linije pokretali i pokreãu mehanizmi kompenza-cije, jer sada hoãe da budu liberalniji od svojih prijateqa sa zapada.Danas gotovo da se nalaze na vlasti isti oni koji su bili poåetkom ikrajem 1980-ih godina.

Stara/nova politiåka elita nastavila je i nastavqa s komunistiå-kim nasleðem, odnosno politiåkim kadrovawem u društvu. U ovome jeigralo ulogu to što, na poåetku nove partije nisu imale društvenu ba-zu, a bez toga se ne moÿe pobediti na izborima. Tako su na izgradwimasovne baze pokušali da se dokopaju svih postojeãih organizacionihformi. Drugim reåima stara/nova politiåka elita je uzela pod svojukontrolu gotovo sve institucionalne oblike predoåavawa interesa, wi-hove oblike i naåine (na primer: sindikate). Takoðe, nakon promenereÿima mnogo novih organizacija je nastalo po partijskom osnovu ilinovåanim sredstvima partija, kontrolisano naravno od strane sanihpartija. Tako se, na primer protiv nezadovoqnih sindikata mogao for-mirati svoj sindikat i tako daqe, od sindikalnih voða naåinili suposlanike u parlamentu, drÿavne sekretare, ministre, i time su dru-štvo lišili sredstava i naåinili ga manipulativnim i anarhizova-nim (L a k i, 2006:73).

Prilaz koji se meša sa ideologiånim i revanšom, neadekvatnapitawa i slike kapitalizma, borba za vlašãu drÿavne (nacionalne)svojine u velikoj meri su suzile politiåko razmišqawe i real-proce-se adekvatnih tokova, ispoqewa alternativnih sredstava. Proces jeanalogan sa poduhvatom modernizacije u drugoj polovini 19. veka, štoje Lajoš Leopold frapantno nazvao simuliranim kapitalizmom. To semoÿe uporediti sa poznatim radom Karoqa Polawija Velike tranzicijeili sa današwom analizom Karoqa Loranta od strane Tamasa Senteša.U celosti, moÿemo reãi, da je od strane maðarskog sociologa potrebnaogromna pristrasnost, kako bi ceo taj proces koji je tekao od '90-ih pado danas, odnosno maðarsku verziju nagomilawa kapitala mogao ocenitikao demokratiju.

39

stora nisam u moguãnosti opisati pitawa, koja ona postavqa [vidi: Erÿebet S a l a i(1998). Trnasformacija elite. Budimpešta. Novi Mandat].

Elita

U tekstu se više puta spomiwala elita. U suštini, znamo da jeprivredna elita u maðarskim relacijama iznikla iz pregrupisavawakapitala i prihoda. Ovo se moÿe koristiti u dvostrukom znaåewu: sjedne strane raspodelom kapitala meðu privrednom elitom, a s drugekada preko razliåitih prenosa kapitala i drugi prihod dospe iz dru-štvene veãine u ruke mawine7.

Glavni motor prekvalifikacije izvornog kapitala i prihoda uMaðarskoj je kasna kadarovska tehnokratija. U ovom smislu, u suštini,u Maðarskoj nije bilo promene elite nakon promene reÿima, relativnapromena elite primeãuje se samo u politiåkoj sferi. Ali pošto jeelita kasnog kadarovskog reÿima imala utemeqene veze, tako je u prin-cipu na svim poqima mogla da iskoristi prebacivawe svih vrsta kapi-tala i time uåvrsti svoj multipozicioni karakter, odnosno izvršilaga na taj naåin. Radi se o tome da oni, koji su se u privrednoj sferidomogli elitnih pozicija, ušli u politiåku ili medijsku elitu, dok suoni koji su imali kulturni kapital, zahvaqujuãi svojim poznanstvimamogli da se domognu, i domogli su se, pozicija u privrednoj i politiå-koj sferi.

Time je nastala tipiåna isprepletenost karakteristiåna za post-komunistiåke zemqe, jedna mreÿa, oligarhiåna tvorevina (vidi: Rusijaza vreme Jeqcina), a uz to nismo još ni spomenuli raznorazne kadrovepolicije i ålanove nacionalne bezbednosti i wihovo dospevawe uelitne pozicije. Znaåi, jedna neverovatno isprepletena, solidarno ja-ka, sloÿna grupacija je nastala, koja zajedno sa meseåevim kolutom kojijoj se prikquåuje, politikom, kulturom, društvenim organizacijama,ako tako nešto postoji, moÿe da manipuliše, jer i daqe weni ålanoviraspolaÿu materijalnim sredstvima.

Drugim reåima, radi se o tome da je u vakuum vlasti, koji je nestaoprilikom promene reÿima, krajem kadarovske komunistiåke tehnokra-tije, svojim navikama i ideologijom, uz pomoã svojih neoloiberalnih iintelektualnih saveznika, kao i uz podršku meðunarodnih ekonomsko--finansijskih superstruktura i uz oåekivawa posledwe pomenutih, na-cionalnu imovinu preuzeo za sebe (S a l a i, 2003: 350). Elita sa kore-nom tehnokratskog komunizma u isto vreme se odrekla i jednog dela svogprivrednog kapitala (koji je stekla razarawem nacionalnog imetka), dabi proširila svoj meðunarodni socijalni i kulturni kapital, kako bije superstrukture priznale, i u isto vreme i nagradile. Tako su pojedi-ni weni ålanovi postali deo superstrukture. Time su domaãi kapitalmogli konvertovati u meðunarodni.

Prebacivawe je koristilo privrednoj politiåkoj i kulturnoj eli-ti, dok je ostalim društvenim grupama išlo na štetu. To je dovelo do

40

7 S a l a i Erÿebet (2006). Odnos kapitala—rada i struktura moãi i novom kapi-talizmu u Maðarskoj. U: Društveni zapisi (urednik: Imre Kovaå. Budimpešta: Napvilag.str. 349—373.

podela u društvu, što se ideološki ispoqavalo kao konflikt izmeðunapredwaåke snage (pqaåkaši nacionalnog imetka, novi kapitalisti igrupe wihovog meseåevog vrta) i konzervativne, nacionalne retrograd-ske snage (koji su izostali i na åiju štetu je sprovedena promena re-ÿima).

Najvaÿnija stanica prepumpavawa (kako je to Salai frapantno na-zvao) bio je mart 1995. godine, Bokrošev paket, koji je kao rezulatatimao radikalno smawewe prihoda, snaÿno smawewe unutrašwih pri-hoda, povoqan porast privatizacije za strane investitore i radikalnosmawewe sistema snabdevawa. Åiwenica je da multinacionalne kompa-nije svoj profit, koji je steåen u datoj drÿavi ponesu kuãi, a to znaåida poveãawe BDP doprinosi porastu inostranog imetka, a ne domaãeg.Danas smo veã došli do toga da je dominacija privredne elite otvore-no institucionalizovana, što je dobro okarakterisano za vreme mini-starske vladavine Meðešija, Ðuråawa i Koke, odnosno da su prevladaleleviåarske i liberalno orijentisane grupe na politiåkom, kulturnom imedijskom poqu, itd. Wihovu dominaciju daqe jaåa, manipulativna de-latnost politiåke i kulturne elite, åija delatnost se prostire na celodruštvo. Na kraju, kao što smo i spomenuli, u Maðarskoj, sliåno dru-gim postkomunistiåkim zemqama, nije došlo do promene elite, elitabez komunistiåkog korena jeste slaba, bez nekih sredstava, dok je u jed-nom zaista demokratskom društvu balans snaga uslov za buduãnost, jerrazliåite alternative mogu se izneti samo na ovaj naåin. Za sada su do-minantni neoliberalni uski vidici elite. Naravno, postoje izuzeci iu postkomunistiåkim regionima, tu mislimo na Åehe, Poqaka i bal-tiåke narode. Nije sluåajno da su oni uspešniji od „naprednih, onihšto slede uzor, podrÿavaoci" elite.

Kulturna elita

Ivan Selewi je svojevremeno pod pojmom kulturna elita svrstaolica koja zauzimaju pozicije na onim mestima na kojima se donose va-ÿne odluke. Utvrdio je da je poåetkom 90-ih bilo velikih promena u sa-stavu elite, meðutim nisu se promenili niti karakter, niti glavneosobine. Prema mišqewu Erÿebet Salai, društvena uloga kulturneelite je u velikoj meri oslabila. Za vreme promene reÿima, glavnu ulo-gu imala je kulturna elita, voðe politiåkih partija bili su, uglavnom,qudi iz kulture. Kulturna elita, odgovorna za promene u kadarovskojeri našla je mesto u kulturnim institucijama i odatle pristupila po-litiåkoj sceni. Jasno je da su se politiåke i kulturne uloge dugo preta-pale, dominacija kulturne elite je prelazila i na prve godine postko-munistiåkog perioda, ali su se elitne uloge i funkcije ubrzo nakontoga razjasnile. Predstavnici kulturne elite, koji su se bavili poli-tikom, postali su politiåari ili privatni preduzetnici, malo wih sevratilo katedri, institutu za istraÿivawe. U meseåevom vrtu partijajoš je bila prisutna, a i danas je, po jedna grupa boqe organizovane

41

kulturne elite, put i daqe vodi od kulturne elite do politiåke, mada jeto reðe, åešãe bi se moglo reãi da je posluÿiteq politiåke elite. Da-nas, od politiåke elite, uglavnom zavise drÿavne naruxbine, nagrade,konkursi finansirani iz javnog buxeta, dok kulturne pozicije na tr-ÿištu zavise od plutokratije.

Prema bazi podataka iz 2001. godine, lica koja spadaju u kulturnuelitu, poistovetili su sa licima koja formiraju kulturu, koji su svo-jom stvaralaåkom i organizatorskom sposobnošãu imali uticaja na jav-no mwewe i proizvodwu kulture. Ova grupa sastoji se od rukovodilacainstituta masovnih medija, zatim od rukovodilaca nauånih i kulturnihinstitucija, odnosno od upravnika fakulteta i viših škola8. Razliku-jemo dve karakterne grupe kulturne elite. Reputaciona elita, åiji suålanovi osnivaåi kulture, dok je medijska elita osnivaå javnog mwewa.Posmatrajuãi uslove za ÿivot ovih dveju grupa, oni se mogu dobro raz-dvojiti. Izgleda da je kulturna elita ujednaåenija od privredne elite.Što se tiåe vrste kapitala kulturne elite, kako roditeqske pozadine,tako steåenog dela, raspolaÿu kapitalom koji je daleko veãi od onog,koji poseduju proseåni u društvu, meðutim wihovo dospevawe u elituobjašwava se wihovim obrazovawem i strukturom. Umerene grupe kul-turne elite, naroåito elite u koju spadaju intelektualci koji su se po-vukli iz politike, ne znaåi da se ne oglašavaju. Moÿe se reãi, deli-miåno za one koji se bave lepom kwiÿevnošãu, mada je tu i daqe pri-sutan radikalizam, koji podseãa na jednu vrstu boqševiåke tradicije.Oni su skazateqi, koji imaju ulogu ÿandara misli, odluåuju, na primero tome, ko je progreasivan, a ko nije. Ovoj grupi se svojim pristupomprikquåuje i celokupna medijska elita. Tu nema razlike izmeðu komer-cijalnih i javnih kanala ili predajnika, izuzetak åini jedino TV Du-na. Ova grupa je ideološki optereãena, netolerantna, agresivna, pose-duje površne informacije, lepršava je, bez prepreka i pravi je oslo-nac kapitalu, naime, egzistencija zavisi od we. Naÿalost, slabqewepozicije intelektualaca iz oblasti kulture je veã dovelo dotle, da nesamo da nisu sposobni balansirati ono ðubre, kojim mediji i politikapreplavquju javnost, veã vidno i neãe. Ako se neko oglasi, odjednom muprebace da je prost, da je nacionalista i nazadan, šta više, ocewuju gakao klerika. Nema sumwe da su prvi zadaci kapitalizma i promene re-ÿima razjašwewe identiteta, onda je uloga ovih kulturnih intelektua-laca u Maðarskoj relaciji gotovo jedva mogla da se åuje, wen glas poti-snuli su priåiwavawa opijena vizijom lepog novog sveta, o kojem se,naÿalost, ispostavilo da je puko sawarewe i da je oponašani zapaduvek drugaåije delao. Ako danas neko iz maðarskih elitnih grupa, kojesu bile za promenu reÿima, nije rezumeo i ni danas ne razume suštinukapitalizma, to se pre svega moÿe reãi za kulturnu elitu.

42

8 K o v a å Imre, K r i š t o f Luca, L e n ð e l Ðerð (2006). Elita i društvo de-vedesetih godina. U: Društveni zapisi (ureðuje: Imre Kovacå). Budimpešta: Napvilag, str.431—448.

Radnici

Prema definiciji, radnici su ti koji ÿive od toga što prodajusvoju radnu snagu i unutar iste ne zauzimaju rukovodeãe mesto u upra-vqaåko-tehniåkom, niti u nekom umnom radu. Ova definicija, dakle,izdvaja dva aspekta, s jedne strane odnos kapital—rad, a s druge stranesmatra zauzetu poziciju u podeli posla osnovom razlikovawa društve-nih grupa (S a l a i, 2006:352). Ovo odreðivawe jasno pokazuje da ne is-kquåuje zaposlenog od wegovog dela profita: imuãniji deo radnika do-bija dividende.

Pod maðarskim okolnostima novog kapitalizma, u klasiånom smi-slu nazvana rezerva, ÿivi u dubokom siromaštvu, a samim tim postojei ÿestoke razlike u pogledu obavqawa posla. Wihova diferencijacija,koja je poåela u socijalizmu, daqe se produbqivala, radnici teške in-dustrije su zbijeni u niÿe društvene slojeve, deklasirali su se, ostalitrajno bez posla, loše su plaãeni ili ÿive od povremenih poslova.Drugu radnu grupe åine zaposleni u novim sektorima, nastali uglavnompristupawem, veãinom mladih. Karakteristiåno je da imaju diplomuili su to lica sa visokom struånom spremom, koji su primorani da ra-de poslove za koje su prekvalifikovani9. Upotrebu radne snage karakte-riše segmentacija, åiji rezultat je slabo plaãawe, stvarawe monopola,što upuãuje na to da trÿište rada, oko kojeg se pravi ogromna ujdurma,funkcioniše jedva ili samo delimiåno. Ovo je posledica monopolamultinacionalnih kompanija na maðarskom trÿištu, naime, ove kom-panije uveåe organizuju kartel, što inaåe krši pravila nadmetawa itako onemoguãe nadmetawe, što se tiåe plaãawa i pruÿawa usluga. Zna-åi, doktrinerska monetarna elita govori o trÿištu, sve hoãe da podre-di tome. U suštini se ne radi o postojeãoj trÿišnoj ekonomiji, veãmonopolu, karteli vladaju ekonomskim prostorom, i za wih konkurent-nost uistinu, znaåi da uz što mawe plate bude što veãi profit. U pro-tivnom, ako ovo nije moguãe, odstupaju.

U neoliberalnom diskursu prvobitnost konkurentnosti znaåi odr-ÿavawe niskih plata. Ovo se dobro vidi i iz formirawa plata: 2002.godine u konkurentnoj sferi bruto meseåni iznos prihoda za osobe savisokom struånom spremom iznosio je 236.766, za sredwu struånu spre-mu 131.272, za zaposlene u administraciji 98.891, za pomoãne radnike66.036. Sve ovo upuãuje na zakquåak da je velika diferencijacija u po-gledu plata, a nismo ni spomenuli da su znatne razlike u razliåitimkrajevima zemqe, govorili smo samo o proseku. Ovi podaci, prikazujusituaciju nakon parlamentarnih izbora 2002. godine, naime, tada je iz-vršeno poveãawe plata, åije ekonomske posledice, odraÿavawe toga, oåemu nisu razmišqali, pored drugih faktora moÿemo osetiti danas.Radnu snagu, s druge strane, karakteriše potpuna izloÿenost prilikomintervjua za posao, od strane sadrÿaja pravilnika radnog prava, a naro-

43

9 G a ÿ o Ferenc, L a k i Laslo (1999). Izgledi i orijentacije. Budimpešta: Okerizdavaå.

åito konstantni strah od ostajawa bez posla. Sindikati su u potpuno-sti partiji na usluzi, ne zastupaju radnike. Pod ovakvim okolnostimapostaviti pitawe, postoji li radniåka klasa, sasvim je apsurdno. Nai-me, u zapadnom svetu, takoðe, jedan od rezultata nove tehnike ureðewapreduzeãa je, da li namerno, ili ne, da se rasparåavawem preduzeãaonemoguãi velika koncentracija radnika, koja je u suštini i åinilaosnovu sindikata. Danas u Maðarskoj u klasiånom, ali aktuelnom za-padnoevropskom smislu reåi, nema organizovanog radništva, nema za-stupawa interesa.

Provincija, seqaštvo

U uvodu, se mora reãi da se pojam seqaštva u klasiånom smislu da-nas veã ne moÿe upotrebqavati, više se misli na provinciju, ruralnisvet, lokalno društvo.

Privatizacija se najbrÿe izvršila u poqoprivredi, ali do toga jedošlo pre svega iz politiåkih razloga, a ne iz ekonomskih ili soci-jalnih. Privatizacija poqoprivrede je bila put ka privatizaciji osta-lih privrednih grana. Ovde su proveravane tehnike privatizacije, na-roåito rekonstrukcije preduzeãa, zatim moguãnost spasavawa imetkaprebacivawem, strpqewe stanovništva i ÿeqa za uåestvovawem. Nemadokaza za to, da li se sve ovo desilo svesno ili nesvesno.

Gotovo da su neprimetno pred oåima javnosti osnovane privatnefirme privatizacijom drÿavnih, industrijskih preduzeãa, ili su kre-nuli sa privatnim ulagawem, koje su kasnije dopunili, u vreme velikeprivatizacije, koja je trajala od 1993. do 1996. bonovi za odštetu, kojesu kupovali daleko ispod wihove realne cene. Smatrali su se ozbiq-nim plateÿnim sredstvom, naroåito u prvom delu neagrarne privatiza-cije10.

Nakon 1990. postsocijalistiåka ekonomska politika je strogo mo-netaristiåka, eliminisala je prethodnu poqoprivrednu pogonsku struk-turu, koju je vršila iz ubeðewa vlasti nova politiåka elita, naroåitou korist lokalne elite. Rukovodioci zadruga su bili jedina grupacija,koja je bila nezavisna od drÿavne vlasti, na lokalnom nivou raspolaga-la privrednom i politiåkom vlašãu. Neutralizovawe baze ove opasnepolitiåke elite mogli su postiãi likvidacijom zadruga. Do privatiza-cije i obešteãewa došlo je pogrešnom ekonomskom strategijom u po-qoprivredi, lošom tehnikom, koja je rezultirala krizom i koja je prou-zrokovala krizu 30-ih godina prošlog veka. Obešteãewem do 1996. go-dine 1.5 miliona qudi postali su vlasnici zemqe, znaåi, znatan deoruralnog društva je postao vlasnik zemqe, 40% dobijene zemqe dat je uzakup, proseåna površina zemqe je 4,4 hektara. Nije bilo ni reåi o to-me da se obešteãewem moÿe povratiti vlasniåka i industrijska struk-tura pretkomunistiåkog doba. Godišwe 70% zemqe promeni svog vla-

44

10 K o v a å Imre (1997). Postsocijalizam i stvarawe graðanstva. U: Sociološke be-

leške, 4. str. 19—45.

snika. Drugi naåin privatizacije kapitala zadruge je zemqa, koja jeostala na korišãewu zadruzi, ålanovi zadruga dobili su bonove u vred-nosti od 40% imovine, 40% su dobili penzioneri i 20% spoqni vla-snici. Sve ovo, zemqa i vlasništvo polako su prešli u lobi Gedelea,odnosno u ruke bivših rukovodilaca zadruga, agrarnih intelektualaca,koji su danas najveãi vlasnici zemqe, iako zakon odreðuje veliåinu po-seda (300 ha). Pomoãu razliåitih trikova ova grupa je danas vlasnikviše hiqada hektara. Na taj naåin se formirao jedan novi sloj velepo-sednika, koji prati agrarni proletarijat, u klasiånom smislu reåi.

Slika, ponekad, pokazuje odnose juÿnoameriåkih radnika koji sevoze autobusom, a koji rade na berbama banana, kafe. Na primer u oko-lini Makoa, nove vlasnike zemqe nazivaju integratorima, koji su po-sredstvom romskih preduzetnika našli qude za sakupqawe luka i belogluka.

Promena strukture vlasništva je posledica toga da je podeqena ze-mqišna svojina i pravo korišãewa, što je ojaåalo koncentraciju po-seda. S druge strane se nalaze milioni poqoprivrednika, koji su se za-ista pripremili za autarkiju, jedini naåin za preÿivqavawe im je reåu egzistencijalnom smislu. Paralelno s tim je ostarilo i seosko sta-novništvo. Znaåi, diferencijacija ide uz odvajawe, uz masovno seoskosiromaštvo, pojavom ruralnog underclass-a. Istraÿivaåi koji istraÿujusiromaštvo odavno su ukazivali na moguãnost stvarawa zona (napomenaprevodioca: autor koristi termin, koji nigde nisam mogla da prona-ðem) što je i usledilo. U provinciji iskquåivo elitne grupe samou-prave åvrsto drÿe u svojim rukama moguãnosti razvoja okoline, predu-zetništva i druge alokacije. Vlast redistributivnog tipa samoupravahijerarhizuje odnose razmene, usmerava ih prema vlasniåkoj podreðeno-sti. Velika veãina stanovništva ruralnog dela uglavnom ÿivi bezprivredne autonomije, svoje pravo drÿavqanina retko koristi, pa jerazumqivo da to nije dovelo do potpunog drÿavqanstva. Na lokalnomnivou, takoðe, je politiåka i ekonomska elita osnovala hijerarhiju, ko-ju nije bilo moguãe drÿati u ravnoteÿi zbog nedostatka institucijacivilnog društva.

Struktura naseqa, prostora

Gotovo dve decenije nakon promene reÿima bilo je mnogo promenau domaãoj strukturi prostora i naseqa, jer ekonomske i društvenestrukture koje su nastale u drÿavnom socijalizmu, nisu bile kompati-bilne sa trÿišnom ekonomijom (L a d a w i - S e l e w i 1997).

Na osnovu strukturnih promena 90-ih godina nastale teritorije idruštvene promene u mnogim taåkama su povezane. Promenom strukturezanimawa prestala je da postoji jedna treãina zanimawa. Prestankomznaåaja druge privrede sredwa klasa, koja je bila u finansijskom pora-stu, skliznula je i postala jedan od glavnih gubitnika promena. Sa, ta-kozvanim, prelaskom na trÿišnu ekonomiju ne samo da je status pojedi-

45

nih društvenih grupa promewen, veã i teritorijalna struktura drÿavei pozicija pojedinih naseqa. Poziciju naseqa i regiona, pišu Kovaå iNað, umesto sistema redistributivne hijerarhije odreðuje moguãnost zazaradu, sposobnost za apsorpciju, endogene i egzogene geografske, dru-štvene i ekonomske sposobnosti11.

Vertikalni sistem naseqa zamenio je horizontalni, koji se gradina mreÿno funkcionisawe, umesto na podreðenost i nadreðenost. Sa-radwa koja prelazi granice postala je potencijalni izvor privredneaktivnosti. Zaostalost spoqašwe periferije mogu kompenzovati samozapadni delovi zemqe meðunarodnom saradwom, istoåni i zapadno-is-toåni delovi, male pograniåne regije, susedne drÿave takoðe se graniåesa kriznom spoqašwom periferijom, stoga saradwa nije mogla nasta-ti, a i da se razvila, zbog nedostatka kapitala nije mogla postati efi-kasna.

Dve strukturne karakteristike maðarskog naseqa jesu veliki brojsamouprava i u decentralizovanom upravqawu teritorije nedostatakkoncentracije, što je dovelo do novog disbalansa. Povrh svega, liša-vawe seqaštva u maðarskom društvu uticalo je na pomenute tokove, iz-meðu društva i strukture naseqa, nastala je asinhroniånost, koja je90-ih godina stvorila potpuno novu strukturnu situaciju. Dok je ranijebio omoguãen prelazak izmeðu gradskih i seoskih društava i to tako daje provincijalna norma sadrÿala sposobnost prilagoðavawa promenamamodernizacije, kao posledica lišavawa seqaštva sada se zatvorio putkoji je vodio modernizaciji privrednih sektora i gradskih centara zarazvoj.

Masa od više stotina qudi povukla se u sela i mawe gradove i tobez šanse za ispoqavawem i integracijom. Usled toga, formirawem se-oskog underclass-a, uz moguãnost prelaska u grad, mase koje se nalaze uprocesu proletarizacije, mogu prouzrokovati mnoge druge društvene iteritorijalno strukturne probleme (K o v a å - N a ð 2006:175).

Omladina u kapitalizmu

Pitawe je kakve okolnosti pruÿa novi kapitalizam u Maðarskojmladom naraštaju, odnosno putem makroekonomije i društvenih odnosanastale, generacijama stvarane reprodukcije okolnosti, karakteristike,delotvornost, kvalitet, uspešnost kako oseãa, ocewuje i razume omla-dina. Status omladine je, s jedne strane kondicioniran (škola, mobil-nost, stvarawe egzistencije), a s druge strane nije samostalna, još ma-we je jedinstvena društvena grupa ili sloj.

U toku promena reÿima formirana je slika o omladini, odnosnowenim politiåkim organizacijama, kao stvarno ili potencijalno ja-

46

11 K o v a å Imre, K a l m a n N a ð Ildiko (2006). Društvene i teritorijalne ne-jednakosti U: Društveni zapisi (urednik: Imre Kovaå). Budimpešta: Napvolag, str. 162—175.

kim, društveno delotvornim i politiåki organizovanim politiåkimåiniocem. Priliåno se brzo ispostavilo da omladina u tom pogledunije samostalna, još mawe je homogena društvena grupa ili aktor; štaviše, na duÿe staze postalo je jasno da se okrenula od demokratskih in-stitucija novog sistema i u osnovi od politike. Postalo je vidqivo daåak i tako homogena grupa, kao što su studenti, ne moÿe sloÿno iuspešno da deluje javno, iako raspolaÿe institucijama studentske sa-mouprave koje su zvaniåno prihvaãene. Promena reÿima, znaåi, nijebila toliko uspešna ni u oåima omladine, gde su razne grupe i slojeviuzeli nazad društvo, drÿavne i ostale institucije u kojima vrednostdolazi do izraÿaja, i nauåe da ih koriste u svoju korist. U ovom po-gledu pojedine grupe omladine, takoðe su tako, bez sredstava, kao i dru-gi slojevi društva, sliåno potåiweni manipulacijama tehnike vlastipartija12.

Ono što je bitno i rastuÿujuãe, iz društvenog ugla gledano, poja-vila se generacija mladih koja je na margini, koja je dospela na dnodruštva, ili åak izvan svega toga. Veliki broj ih potiåe iz zaostalihregiona. Marginalizovane grupe su, inaåe, najosetqivije na razne sub-kulturalne proizvode koje propagiraju masmediji, u wihovim krugovimase širi droga i kriminal, mada prema pojedinim istraÿivawima vi-ši sredwi staleÿ vodi u narkomaniju. Bez sumwe, danas se ne govorisamo o nezaposlenosti mladih trenutno, veã i da je to stawe u wihovimkrugovima ustaqeno. Prema istraÿivawima iz 2002. godine, 48% ispi-tanih mladih qudi reklo je da su veã bili kraãe ili duÿe vreme bez po-sla. Ovo je prosek koji u pojedinim delovima zemqe dostiÿe i 60%.

Dominacijom visokog školstva nije se rešila tenzija na trÿišturada. Danas se veã i u tim krugovima teško zapošqavawe konstatuje kaoåiwenica, što moÿe imati više posledica, poåev od devalvirawavrednosti diploma do pojave napetosti u društvu nakon prepoznavawapomenutog.

U celini moÿemo reãi da, dok je sfera obrazovawa produktivnoulagawe, bez kojeg teško da moÿemo govoriti o modernoj privredi, ipakod promene reÿima sistem obrazovawa je dispreferirao i pokazao sekao potåiwena sfera borbe vlasti. Stalne rasprave govore o tome, nakakvim izvorima energije bi trebalo graditi obrazovawe u celini i toje na dnevnom redu svake nove vlade. Stvarawe trÿišta izvore razvojasvalilo bi na stanovništvo, odnosno veã su i probali to uåiniti. Ujednoj drÿavi, u kojoj dve treãine stanovništva ÿivi ispod minimuma,a druga treãina blizu minimuma za ÿivot, troškovi školovawa samo uodreðenim merama smeju teretiti korisnike školskih ustanova. S jednestrane zato, jer korisnici školskih ustanova ipak polaÿu kamen teme-qac buduãnosti, oni odrÿavaju društvo, prenose daqe znawe steåeno udruštvu, u odnosu, na primer, na one, koji se ne odluåe za raðawe dece.

47

12 L a k i Laslo (2006). Omladina u maðarskom društvu. U: Društvene beleške (ured-nik: Imre Kovaå), str. 202—205 Az ifjúság a magyar társadalomban. In. Társadalmi metszetek(szerk: Kovách Imre), str. 202—205.

Maðarsko školstvo je od promene sistema okarakterisano kon-stantnim padom potencijala i vrednosti, znaåi, nisu ga uspeli usme-riti na takozvani modernizacijski put. Kako to Ferenc Gaÿo tvrdi,dosadašwi tok kapitalizma karakteriše smawivawe izvora energije obra-zovawa, niske plate nastavnika, koje su nepodnošqive na duÿe sistemfinansirawa, koji negativno utiåe na efikasnost sistema. Sve ovo jekrunisano mnoštvom partijsko-politiåki motivisanih pedagoških pro-mena. Škola je postala mesto ponovnog raðawa društvenih nejednako-sti, gde jednakost izgleda postoji samo na papiru. Za sada još sredwistaleÿ, iako uz ogromno ÿrtvovawe, školuje svoju decu, krenulo je iwihovo finansijsko kotrqawe, buduãnost je beznadeÿna, što je lošznak za buduãnosti celokupnog društva.

Iskquåewe iz društvena

Istraÿivaåi polaze od toga da se siromaštvo moÿe priznati,iako to zvuåi kao potrošen izraz, jer ono postoji u svesti kao problemi posle promene reÿima u Maðarskoj. Promene reÿima koje su se desi-le brzinom svetlosti, i u odreãenom smislu zbog ove duboke krize, re-lativizovale su problem siromaštva. Veã je 90-ih godina pojam osiro-mašewa zaista izraÿavao jednu masovnu pojavu, koju je štampa i svaki-dašwi govor poistovetio sa pojmom siromaštva. Åini se da siroma-štvo i kriza potiåu sa iste loze. Eskalaciju siromaštva danas veãpredoåavaju specijalni sistemi institucija. Longitudinalna istraÿi-vawa izmeðu 1990. i 2000. pokazala su da se unutar siromašnog društvamogu se razdvojiti dve grupe. Siromašni, oni koji imaju prihode za eg-zistenciju i nagomilano siromašni (qudi koji ÿive u dubokoj nema-štini, teško i koji oskudevaju u svemu). U prvu grupu spadaju oni koji-ma je siromaštvo „samo" problem za svakodnevno preÿivqavawe, koji-ma rad i novac lako mogu da pomognu. Kod ålanova druge grupe, siroma-štvo se veã konzerviralo i postalo ÿivotna forma, uokvirena situa-cija, iz koje se u skorije vreme još ne vidi izlaz. Sve ovo povezano jesa nestankom nepostojanih radnih mesta, u mnogim sluåajevima sa ve-štaåki podstaknutom nezaposlenošãu. Ovo, uglavnom, ide zajedno saprivatizacijom, veštaåki izvršenom likvidacijom preduzeãa i ras-prodajom na d.o.o. kako bi ovako lakše našli vlasnika, naroåito ako udomaãim interesnim krugovima preðe u privatnu svojinu. U svakomsluåaju iskquåewe pod okolnostima domaãeg novog kapitalizma danas jemasovna pojava: prikazuju odvojeno poziciju zamke i zanimawa porodicei jedinke. Dramski tok drugog potpunog iskquåewa jeste onaj, koji je pa-ralelan sa prethodnim ili ga proÿima, to je etniåko iskquåewe. Uovom smislu radi se o dvojnom iskquåewu, koje u maðarskoj relaciji do-tiåe uglavnom Rome.

Iskquåewe, åija je forma prikaza siromaštvo, nije samo problempomenutih, nego je pitawe koje moÿe ugroziti integraciju društva, dez-integraciju, mada pojedinci shvataju ovo na materijalistiåki naåin,

48

odnosno kao pitawe materijalne stvari, a zaprav je javna. Demokratijaje na duÿe staze javna stvar, wena zaštita i uåvršãivawe takoðe, stogaje prvobitan problem slabqewe procesa dezintegracije i u najveãoj mo-guãoj meri, smawewe. Danas je ovo postao zaista svakodnevni problemdrÿave, koji aktualizuje pribliÿavawe onome, što nazivamo demokra-tijom i uopšte, promenom reÿima.

Perspektive

Predoåene åiwenice i veze ukazuju na to da sistem, koji je nastaokao rezultat izmene reÿima, veãina sociologa opisuje terminom i poj-mom novog kapitalizma. Znaåi ono što je nastalo, ne moÿe se svrstatiu klasiåan pojam graðanskog društva, ni u današwe zapadnoevropskesisteme. Takoðe, promena reÿima izvršena je od vrha, nije bilo prela-za, afirmiše se reform-diktatura elite, odgovorne za promenu reÿi-ma. U kriznim situacijama koje nastaju svake åetiri godine, qudi ose-ãaju da postoje tendencije ostvarivawa kapitalizma, koji je nepoznat ina Zapadu, a koji åini jedno åisto jediwewe, koji ne poznaje kontinui-ranost, istorijsko-kulturno nasleðe, veã hoãe da eliminiše sve što sene uklapa u doktrinarnu, bivstvovawu nepoznatu ideju. Rezultati su ka-tastrofalni, kada je u pitawu maðarska verzija. Nije sluåajno da se da-nas pozivaju na kapitalizam, kao na sinonim za trÿišnu ekonomiju,demokratiju i slobodu, zatim na konkurentnost, kao na svetu kravu,pritom kapitalizam je imao i ima razne forme, a nijedna ne moÿe dase poistoveti sa ovim pridevima. Stalno ponavqawe svega sluÿi za le-gitimisawe najapsurdnijih ideja, koje se vidno protive strategiji EU.Najboqi primer za to je razvoj sela u našoj zemqi. Najveãi kritiåarinovog kapitalizma potiåu iz leviåarskih redova, što nije sluåajno, jeru leviåarsko ime se dešavaju radikalne promene, a zna se da se postko-munistiåka levica vrpoqi u neoliberalnom ruhu. Psihoza neofita ce-lu grupu drÿi pod pritiskom dokazivawa, ne smeju da preuzmu nacio-nalni interes, a pritom gdegod da krenu unutar EU, naðu se nasuprotnacionalnim interesima. Znaåi, kao što je o tome bilo reåi u vremepromene reÿima, nije razjašweno pitawe nacionalnog identiteta, kaoni pitawe svojine. Ovim se moÿe objasniti da ni pitawe trÿišneekonomije nije rašåišãeno do danas. Ponovo smo svedoci obrnutihprocesa: prvo se doåepati vlasti, što prati pitawe svojine, što, opet,deli one koji su na vlasti, i na samom kraju je demokratija, koja je u su-štini iscrpqena odrÿanim demokratskim izborima i time je formal-no prividno izgledalo da je sistem višepartijski istovetan sa demo-kratijom, što je ogromna greška. U suštini, reå je o partijama i demo-kratiji wihove elite, kao i o medijskim, kulturnim i nauånim meseåe-vim vrtovima, koji kaÿu narodu šta treba da se uradi, kao što su toranije åinili drugovi. Koliko je problematiåna pojava zvana promenareÿima, dobro ilustruju oni nemiri, koji su se dogodili u jesen 2006, anaåin na koji su postupili sa „prouzrokovaåima nemira" izaziva sve,

49

što smo veã videli i åuli, samo nije u skladu sa onim oåekivawima,koja su samoj izmeni reÿima prikquåivali široke mase, koje su vero-vale da postoji sloboda bez materijalne pozadine. Åovek bez sredstavanije slobodan. Iz pragmatiåkog ugla gledano temeq demokratije su svo-jina ili prihodi, koji pruÿaju uslove za neku formu boqeg ÿivota, iomoguãuje svesno ÿivqewe uz potpunu odgovornost, kao i wegovo nego-vawe. Suprotnost ovome danas najboqe potvrðuje širewe nezaustavno-sti, što je ujedno propagirawe neodgovornosti i površnost (vidi umedijskim proizvodima), ovo sve nesumwivo ide u prilog jednoj takvojgrupi, koja svojom socijalizacijom nije spremna da pruÿi primer zaÿivotno sledbovawe, drugim reåima, nije primerna.

Pitawa promena reÿima su još uvek otvorena pitawa, vreme jeprobudilo u qudima saznawa da su nešto pogrešno radili. Korekcijesu moguãe, i u tome EU moÿe pruÿiti oslonac, koji moÿe postavitibranu neodgovornim pokušajima i izvršiti korekcije u korist veãine.

LITERATURA

K o v á c h, Imre (1994). Posztkommunizmus és polgárosodás. In. Szociológiai Szemle.1994/4. pp. 19—45.

K e m é n y, István (1993). Az átalakulás társadalmi ára. In: Szociológiai Szemle.1993/1. pp. 5—20.

H a v a s i, Éva (2002). A szegénység és társadalmi kirekesztettség a mai Magyaror-szágon. In: Szociológiai Szemle. 2002/4. 51—71.

S z a l a i, Julia (2002). A társadalmi kirekesztõdés egyes kérdései az ezredforduló Ma-gyarországán. In: Szociológiai Szemle. 2002/4. 34—50.

F e r g e, Zuzsa (2002). Struktúra és egyenlõtlenség a régi államszocializmusban és azújkapitalizmusba. In: Szociológiai Szemle. 2002/4. 9—33.

F e r g e, Zsuzsa (1996). A rendszerváltás megítélése. In: Szociológiai Szemle. 1996/1.pp. 52—74.

A n d o r k a, Rudolf (1996). A társadalmi egyenlõtlenségek növekedése a rendszerváltásóta. In: Szociológiai Szemle. 1996/1. 3—26.

A n g é l u s z, Róbert — T a r d o s, Róbert (1995). Társadalmi átrétegzõdés és szo-ciális-politikai identifikáció. In: Szociológiai Szemle. 1995/2. pp. 85—97.

C s i t e, András (2002). A késõ-kádári technokráciáról a kettõs társadalomig. In: Szo-ciológiai Szemle. 2002/2. 148—150.

S z e l é n y i, Iván — E r i c, Kostello (1996). A piaci átmenet elmélet: vita és szintézis.In. Szociológiai Szemle. 1996/2. 3—20.

R ó n a, Tass Ákos — B ö r ö c z, József (1997). Folyamatosság és változás az állam-szocializmus utáni bolgár, cseh, lengyel és magyar ületi elitben. In: SzociológiaiSzemle. 1997/2. pp. 49—75.

S z a l a i, Erzsébet (1997). Redszerváltás és a hatalom konvertálása. I: SzociológiaiSzemle. 1997/2. 76—99.

V e d r e s, Balázs (1997). Bank és hatalom. In: Szociológiai Szemle. 1997/2. 101—123.C s i t e, András-K o v á c h, Imre (1995). Posztkommunista átalakulás Közép- és Kelet

Európa rurális társadalmaiban. In: Szociológiai Szemle. 1995/2. 49—72.

50

CHANGING OF THE SYSTEM IN HUNGARY

by

Imre Pászka

Summary

The sociologists in Hungary have been treating the emerging social system as thenew capitalism. This system is different in relation to the classical social systems ofWestern Europe. The transformation of the system was directed from above, in accor-dance with this we could speak on the reform-dictature of elites. There was no transiti-on but drastic transformation led by political parties and their clients. This kind of tran-sformation did not allow the deep articulation of the national interests and has made anillusion concerning the capitalism. Namely, the citizens of Hungary are convinced thatthere is only one type of capitalism, neoliberal capitalism. We are witnesses of dissatis-faction and protests in Hungary, and the EU and its interest-based coordination couldbe described as the hindrance concerning the irresponsible movements.

51

UDC 378.014.3(439)Originalan nauåni rad

I v a n B a l o g

DRUGA PROMENA SISTEMA U MAÐARSKOJ

SAŸETAK: Po Janošu Kornaiju, vodeãem maðarskom ekonomisti, pro-mena reÿima u privredi Maðarske desila se tek deceniju nakon pada komu-nistiåkog politiåkog sistema. Promena reÿima, tj. privatizacija, delujefinansijski opravdano u sistemu zdravstvene zaštite i višem obrazova-wu. Meðutim, time se takoðe moÿe poveãati koncentracija moãi, reakcio-narna tradicija regiona, u obe sfere. Zato snaÿni aktivni i pasivni ma-sovni otpor predstavqa oåitu reakciju na taj izazov.

KQUÅNE REÅI: privatizacija, bolowski proces, nefunkcionisa-we, pasivan otpor, pobuna mladih, koncentracija moãi

¡

Veã neko vreme, ponovo, postoji diskurs o promeni reÿima u Ma-ðarskoj. Ovo govorkawe prekida tišinu, koja je trajala deceniju i po.Od poåetka devedesetih godina odvikli smo se od toga da govorimo owenim postojeãim radikalnim promenama, o smeni istih. Ovako su po-stupali samo ekstremisti, demagozi — onaj, ko je ÿeleo da bude ozbiq-no shvaãen, izbegao je ovakva koncipirawa.

I sada se postavqa pitawe: zašto je potrebno i po drugi put da sedešava nešto, što se veã dogodilo? Uopšte: u kom smislu moÿemo go-voriti o promeni reÿima, nakon pada komunistiåke diktature 1989. go-dine pada i proglašewa Treãe Republike, koja se zasniva na parlamen-tarnoj demokratiji i trÿišnoj ekonomiji?

Pre svega moramo oprezno postupati sa izrazom „promena reÿi-ma". Videvši konjunkture tranzitologije koja se pojavila 90-ih godina,i åiji je vek, poput veka tiskog cveta, treba moÿda slušati kasnogManhajma1, koji u svom klasiånom radu govori o „preureðewu". Po we-mu, jedno moderno društvo liåi na kuãu koja se renovira, u kojoj je napojedinim spratovima, stanovima, sobama itd. još sve netaknuto, nadrugom mestu u toku je rušewe, ruše zidove, sve je prekriveno pra-

1 Manhajm 1940.

šinom, a opet na nekim drugim mestima gradi se, ili je veã sagraðenonešto novo, moderno, što naravno ne znaåi da je i vrednije od onogstarog.

Promena reÿima samim tim nije jedan jednokratan akt, veã akt kojimoÿe potrajati. Veã je i Ralf Darendorf skrenuo paÿwu na to da je upolitici dovoqno 6 meseci za radikalne promene, za dovoðewe privre-de u red potrebno je 6 godina, ali da doðe do radikalne mentalne tran-sformacije i transformacije navika potrebno je i 60 godina2. Daren-dorfova viðewa mogu se primeniti i na sluåaj Maðarske. Nakon pro-glašewa Treãe Republike nastavila se promena reÿima u našoj zemqi.Mislim na veliku privatizaciju od 1996. do 1997, koja je u suštini bi-la ekonomska promena reÿima. Tada se formirao kapitalizam, zasno-van na dominanciji privatne svojine, koja je omoguãila ulazak multi-nacionalnih kompanija, u velikom broju.

¡¡

Kada govorimo o promeni reÿima u ovom kontekstu, preuzimamkoncepciju Janoša Kornaija3. Prema Kornaiju, politiåku promenu re-ÿima 1989. nije sledila privredna. Ekonomske reforme 1968. umestomodela drÿavnog socijalizma po uzoru plana, stvorile su samostalnostpreduzeãa i to tako da je monopolski poloÿaj drÿavne svojine ostao ne-promewen. Drÿavne firme poslovale su sa tankim buxetnim limitom,odnosno ako su imale deficit, on se pokrivao sredstvima iz drÿavnogbuxeta. To znaåi sledeãe: mogli su „samostalno" da koriste drÿavninovac, dok wihovi predstavnici, zbog lošeg rukovoðewa nisu moralisvojom imovinom da ispravqaju grešku. Ovaj sistem je primewivan uindustriji, do privatizacije, krajem 90-ih, a još uvek je prisutan uzdravstvu i visokoškolskim ustanovama.

Naravno, postoje bitne razlike izmeðu ove dve sfere i u pogleduåiwenice kako je opstajao i kako i daqe opstaje sistem tankog buxetnoglimita. U zdravstvu je veoma porasla druga privreda, u okviru koje po-stoje trÿišni odnosi, iako ilegalno: putem utaje poreza i korupcije.Iz prirode pruÿenih usluga proistiåe da crna ekonomija u instituci-jama za sticawe visokog obrazovawe mnogo slabije moÿe prosperirati4.

U ove dve sfere, nije samo u našoj zemqi veliko preureðewe napragu, nego i u više zemaqa sa razvijenom demokratijom. Bilo bi po-grešno smatrati da je sluåaj Maðarske unikatan i da se moÿe objasnitiiskquåivo kao preÿiveli ostatak prethodnog reÿima. Radi se o global-nim procesima koji prelaze drÿavne granice i koji ne mogu da se po-smatraju jednom vrstom metodiånog nacionalizma. U toku je rušewe so-cijalne drÿave. Nije samo smawewe drÿavno-socijalistiåke, tzv. rano

54

2 Darendorf 1990.3 Kornai 1998.4 U daqem tekstu ãu se baviti prethodnim sektorom, jer i sam tu radim.

roðene socijalne drÿava na tapetu, veã je i „normalna verzija", nastalau Zapadnoj Evropi krenula ovim putem. Stanovnici Maðarske su 1989.podrÿavali prelazak na novi sistem, jer im je pred oåima lebdeo šved-ski, nemaåki, francuski i engleski model socijalne drÿave. Takva so-cijalna trÿišna ekonomija, koja je, u poreðewu sa kasnim „kadari-zmom" u stawu da na daleko višem nivou zadovoqi potrebe potrošaåa,a da istovremeno, i daqe, garantuje sredstva za ÿivot.

U svim zemqama je tada zapoåela, ili je bila na pragu radikalnareforma i stroÿiji odnos prema zdravstvu i visokoškolskim institu-cijama. Razlozi su poznati: usled globalizacije kapital odluta, zbog åe-ga su poreski prihodi u drÿavnu kasu sve niÿi i tako je sve mawe izvo-ra za finansirawe komunalnih uluga. Razlika je ta, što u Francuskoj,Nemaåkoj, itd. ne stojimo nasuprot eliminaciji ostataka drÿavnog so-cijalizma, nego s rasklapawem onog welfare-state koji, na jedinstvennaåin u istoriji, u kojoj je otprilike dve treãini stanovništva omo-guãen solidan ÿivotni standard, a institucionalizovawe socijalnogpartnerstva veãini društvenih grupa omoguãilo je pravo na reå. Tajmodel åija snaga privlaånosti je u velikoj meri legitimisala smenupartijske drÿave, veã je u model-zemqama dospeo u krizu. Lek protivkrize, koji se kod nas sada preporuåuje, jeste: privatizacija, a stvarawevelikog modela privatne svojine je rešewe, koje gotovo da ne raspolaÿeni sa åim što je legitimno, jer nastaje nova koncentracija vlasti.

¡¡¡

Jedna od promena, koja se ne moÿe torpedovati u visokom školstvujeste bolowski proces. Na mestima, na kojima se stalno prazni drÿav-na kasa (a svuda je takva situacija) drÿava ãe pre ili kasnije odluåiti,da iz buxeta finansira sve mawi broj studenata. Bolowski program toprovodi u praksu i to tako da je, ranije, svako mogao da ide na fakultetpet godina, a u novom sistemu samo jednoj åetvrtini studenata ãe bitito omoguãeno; oni ãe pohaðati master. Ostali ãe moãi da idu samo natakozvani BA, što traje samo tri godine. Ovo je veã i sada pregledno;da li ãe se bolowska ideologija opravdati i da li ãe sa struånom spre-mom BA moãi da se zaposle, trenutno je nepredvidivo. Obrazovno trÿi-šte je svojstveno. Ovde poåiwu sa proizvodwom „proizvoda" u 6-oj go-dini i åak u 23. godini, ili još kasnije je proces završen. Tek ãe setada videti da li moÿe da se proda, tj. da li diplomirani uåenik ilistudent, nakon sticawa znawa moÿe da naãe odgovarajuãi posao. Istinaje da ranije (u 14-oj, 18-oj godini, znaåi nakon završene osnovne ško-le, ili mature) moÿe se „siãi sa proizvodne linije", ali posle neko-liko dana, meseci itd. ne5, odnosno samo onda ako teÿište usavršava-wa prebacimo na kratki kurs.

55

5 Mare 1981.

Bilo kako da umnoÿavamo ishod, do „krajweg rezultata" sporo sti-ÿemo. Na ovaj naåin ne moÿe se brzo reagovati na promene zahteva tr-ÿišta rada. (Iz istog ovog razloga jedva i da se moÿe planirati.) Jedi-no, kako-tako zadovoqavajuãe rešewe moÿe biti ukoliko i najveãi po-slodavci uðu u rukovodstva fakulteta, izjasne se, u vezi sa tim kojestruke, zatim o broju upisanih studenata, jer oni najboqe znaju sa kojimstruånim osposobqavawem i kakvog obrazovnog profila im je potrebnaradna snaga.

Ovde se veã vidi pravi karakter promena: one bi išle u koristonima koji ÿele da se proces privatizacije proširi na univerzitete,više škole, koji je zapoået 1989, zatim ubrzan izmeðu 1996—97, odno-sno hoãe da prisvoje zajedniåki kapital. Ovo bi rezultiralo otkazima uvelikom broju, kada je nastavni kadar u pitawu a za studente bi znaåiodrastiåno poveãawe školarine. Štaviše, trebalo bi pozatvarati od-seke, fakultete, više škole, koje su nikle kao gqive posle kiše.

Ova zemqa je veã više puta doÿivela sliåne situacije: onda kadasu na stotine fabrika i pogona, za koje se åinilo da rade sa gubitkom,stavqeni katanci, zaposleni dospeli na ulicu, a mnogi od wih su sa-svim propali, razboleli se, umrli. Ovom procesu, koji se ticao mili-ona qudi i koji se odvijao dramatiåno, nikakav otpor nije pruÿan. Sa-mo su „nemom revolucijom": mentalnim bolestima, devijacijama izra-ÿavali svoje nezadovoqstvo. Kolektivna radwa je izostala. Novi, pri-vatni poslodavci su bez treptaja mogli da se oslobode, po wihovoj pro-ceni, viška radne snage. Godinu do dve, nakon pada „radniåke vlasti",nije ostalo sindikata koji bi mogao da stane iza wih i naroåito nijebilo ideološkog plana, koji je mogao da se oglasi u wihovu korist kakone bi prouzrokovao duh propalog komunistiåkog sistema6.

Sada je drugaåije. Zemqu iznova preplavquju talasi nezadovoqstva,i to ne zbog mera planiranih u oblasti visokoškolstva, nego zbog veãuvedenih mera u zdravstvu: zatvarawe bolnica, otkazi, zbog eliminisa-wa participacije i likvidacije apoteka. Zaposleni u ovoj branši nereaguju na opasnost ugroÿavawa sopstvene egzistencije bespomoãno, ato-mizirajuãe kao ÿrtve talasa privatizacije '90-ih godina. Dešavawa po-kazuju da aktivniji mnogo boqe ostvaruju korist od svojih zaposlenihprethodnika u industriji. Velika veãina ih se bavi intelektualnimradom, oni raspolaÿu mnogo veãim kulturnim bogatstvom i liånim ve-zama od radnika, tárgyalás fortélyaiban is.

Efikasnije se ostvaruju moguãnosti koje mediji nude i veštiji sui u trikovima pregovora. Lekari, predavaåi na fakultetima mnogo ãese teÿe naãi na ulici, nego fiziåki radnici. Uz sve ovo ide i snagakoja nastaje na osnovu sposobnosti sluÿewa istorijskim pamãewem imoÿe se pokazati i u tome da svi oni, koji su nemoãno stajali kao po-smatraåi7 za vreme Bokroševog paketa, po drugi put se veã ne mogu takoolako gurnuti uz zid.

56

6 Salai 2001.7 Tada su mnoge predavaåe na fakultetima otpustili.

Druga je situacija sa studentima univerziteta. Mladi, studenti,deca8, su naroåito ugroÿeni, ali ako se radikalizuju, mogu i sami po-stati izvori opasnosti. Meðu maðarskim studentima, s kraja 90-ih go-dina formirao se jedan sloj, koji je bez rezultata dobio raznorazne dr-ÿavne subvencije. Ovi bonusi su sada u opasnosti. Ova pojava ima tra-diciju u maðarskoj istoriji: poznata figura našeg visokog školstvapre 1945, npr. bio je „obiåan pravnik", koji je, iako je bez problemaodlagao ispite ipak studirao 10 godina. Posle studentskog protesta1968. u zapadnoj Evropi se poveãao broj onih studenata, koji su svoj stu-dentski status nazivali produÿewem mladalaåkog ÿivota i koristiliga kao stanicu, koja sluÿi kao zaklon od nezaposlenosti; dok je soci-jalna drÿava mogla da se finansira, poreski obveznici su bili voqnida ih „izdrÿavaju". Naime, ovako su još uvek boqe prošli nego da suih „odrali".

Za ove studente, znaåi, besplatno školovawe je obezbedila drÿavai opštedruštvena solidarnost, a nestalo je zbog konkurencije stvoreneglobalizacijom. U onim zemqama u kojima je solidarnost ovaploãenasamo drÿavnom brigom, i zbog diktature koja traje godinama, ovome senije mogla prikquåiti samoorganizacija, nekonkurentne grupe, pretwuprouzrokovanu deklasirawem doÿivqavaju kao nacionalnu nepravdu inacionalizmom reaguju na wu9. Ovo je karakteristiåno i za „višegrad-ske" zemqe, koje su promeni raÿima, kao i evropskoj integraciji po-sebno jake iluzije davali i zapadne zemqe smatrali jednom vrstom svogmoralnog duÿnika.

¡¢

Gore navedeno vaÿi ne samo za studente, nego uopšte, za sve, åijaegzistencija je ranije zavisila od ponovne drÿavne podele, ali je egzi-stencijalna sigurnost uzdrmana usled paketa mera ograniåewa. Ovo se,takoðe odnosi i na stacionirane sluÿbenike. Ovo, dakle, nije pojavaspecifiåna za visoko školstvo. Na promene ekonomskog sistema reagu-ju ne samo otporom, veã jednom vrstom išåekujuãeg, odlagajuãeg vladawa.Delimiåno je i ovo rezistencija, i to pasivna, koja u maðarskoj isto-riji ima ozbiqnu tradiciju. Maðarska, koja ima malu teritoriju, u po-sledwih 500 godina åesto je bila pod vladavinom velikih sila; wenerevolucije, oslobodilaåke ratove uglavnom su gušili. Otvoreni otpor,znaåi, naišao je na poraz, posledwi put u revoluciji 1956, nakon åijegtragiånog poraza poverewe u sinhronizovano, kolektivno delovawe seuzdrmalo na duÿe, pa se to moglo primetiti i za vreme pregovora zaokruglim stolom 1989, iako je bilo samokoåiono, i pokušala se izbeãisvaka vrsta radikalizma.

U istorijsku tradiciju, takoðe spada i to da je pasivna rezisten-cija uspehom torpedovala åak i takve pokušaje reformi, koje je jedna

57

8 Azopardi-Furlong — Stadler 2003.9 Vidi: „Sve popularniji…"

prosveãena apsolutistiåka centralna vlast pokušala da prenese u prak-su. Ovi su se, åesto ovaploãujuãi imperijalne ili subracionalne inte-rese, s vrha forsirani modernizacijski projekti, na kraju utopili usredišta moåvara lokalnih vlasti. Iako je ovaj stav opozicionog ka-raktera, prvobitna taåka orijentisawa jeste ipak nadmoãnost. Ovo jeišåekujuãe, uvek ojaåava spremnost opstrukcije u kriznim situacijama,jer legitimacijski vakuum, koji se u ovakvim prilikama stvara, dajeprednost teÿwi preÿivqavawa po svaku cenu. Promena regulatora, åi-ji je broj neizraåunqiv i do åega dolazi gotovo dnevno i promene oso-ba, što inaåe stalno visi u vazduhu, ponekad dovodi do nemoãi, a po-nekad do cinizama kod spomenutih. Upravo ubrzawe dogaðaja jaåa para-lizovanost, po jednovrsnom osnovu „ni sam ðavo ne razume, šta se opetovde dogaða".

Postoji naime jedan, ovome sasvim suprotan trend, koji se zahva-qujuãi prirodi „pregraðivawa" javqa istovremeno sa prethodnim. „Bo-krošev paket je brza smrt, dok je paket EU spora" — åuo sam nedavno,moÿda frapantnije od ovoga ne moÿe da se opiše stav, koji se javqa i uodnosu na evropske integracije. Obaveze koje prate ålanstvo u EU, ure-ðewe drÿavnog buxeta, izvan ispuwavawa zahteva programa konvergen-cije unije, na sve åešãe se mešaju u postojeãi red svakodnevnog ÿivo-ta, i ubrzavaju proces koji je Darendorf nazvao najduÿom, najmuånijom,ali ujedno i najodluånijom dimenzijom. Ovo se, pre svega, javqa u biro-kratizovawu, koje izaziva ogromnu uzrujanost prema jeziåki nakaradnimtvorevinama i beskrajnim formularima jajoglavih briselskih evrokra-ta. Birokratizacije je inaåe modernizacija i racionalizacija, koja, za-jedno sa revolucijom informacija, tera na drÿavnopravnu dokumentova-nost, na pismenost jedne zemqe, koja je bila primorana da se ovoga od-vikne za vreme diktature u trajawu od åetiri decenije. Na mestima gdesu ranije iracionalno, barokno obiåajno pravo, informalni dogovoriupravqali ÿivotom, tamo se javqaju predvidqiviji odnosi. Naravno,ovako sirova prednost snaga moÿe se javiti — u eurokonform formi.Ovo vodi sledeãem pitawu: ko moÿe biti pobednik, a ko gubitnik uovim promenama, koje su na pragu, koje moÿe da uspori pasivna rezi-stencija, ali ne moÿe ih zauvek odgoditi?

¢

Drÿavni socijalizam je imao jedno, veoma duhovito tumaåewe, kojeje pod intelektualnom diktaturom razumelo ovaj tip društva. Dugo, na-kon promene reÿima 1989. bila je aktuelna pretpostavka, prema kojoj suintelektualci zainteresovani da drÿavna svojina i daqe igra vaÿnuulogu, jer u nadmetawu mogu izgubiti svoje privilegije, koje su uÿivaliu prethodnom reÿimu. Nakon preokreta 1997. ovaj scenario je prisutansamo u zravstvu i visokom školstvu. U ostalim sektorima intelektual-ci, u smislu prve ekonomije, postali su uåesnici na trÿištu, i kaostruåwaci zaraãuju za svoj hleb. Potrebno je da se u profesionalnijem,

58

ali ujedno i otuðenom, štaviše, surovijem svetu dobro pokaÿe. Moÿese oåekivati da ðe za praãewe i otimawe aerodinamiånih japija speci-jalizovani Novi Gnusnici diktirati tamo, gde je još nedavno domini-ralo „gemütlich" zadrÿavawe uåinka, kontraselekcija i zaštita sastava.

Nemamo razloga da oseãamo nostalgiju za posledwe spomenutim,kao ni da pozdravqamo „lep, novi svet". Ne smemo imati iluzija: pri-preme i klijentelizam drugog talasa privatizacije odvijaju se na terenuborbe lobija, i nisu organizovani odozdo, nego åine deo prinudnogprocesa sa visokog nivoa. Ovim, mada prividno u novom ruhu, vladajuãestrukture mogu da oÿive, a koje su u maðarskoj istoriji uvek iznova pre-vladavale.

LITERATURA

A z z o p a r d i, A. F u r l o n g, I. S t a l d e r (2003). A sebezhetõ ifjúság. Sebez-hetõség az oktatásban, munkavállalásban és a szabadidõben. Szeged, BelvedereKiadó, Szeged.

D a h r e n d o r f, Ralf (1990). Reflections on the revolution in Europe. London: Chattoand Windus.

Egyre népszerýbbek…: Egyre népszerýbbek a politikai cselekvési minták" — GáborKálmán ifjúságkutató (M. László Ferenc interjúja.) Magyar Narancs, 2006. VI. 17.

K o n r á d, György, S z e l é n y i, Iván (1989). Az értelmiség útja az osztályhatalomhoz.Budapest: Gondolat Kiadó.

K o r n a i, János (1989). Az egészségügy reformjáról. Közgazdasági és Jogi Könyv-kiadó.

Társadalmi metszetek: hatalom, érdek, individualizáció és egyenlõtlenség Magyaror-szágon. Szociológiai tanulmányok. Szerkesztette: K o v á c h Imre (2006). Buda-pest, Napvilág Kiadó.

Karl M a n n h e i m (1940). Man and Society in an Age of Reconstruction. Routledge& Kegan Paul, London.

M a r e, Robert D. (1981). Change and Stability in Educational Stratification. AmericanSociological Review. Vol. 46. 72—87. pp.

S z a l a i, Erzsébet (2001). Gazdasági elit és társadalom a magyarországi újkapitaliz-musban. Budapest: Aula Kiadó.

S z e l é n y i, Iván és mások (1996). Posztkommunista menedzserizmus: a gazdaságiintézményrendszer és a társadalmi szerkezet változásai I—II. PolitikatudományiSzemle, 1996/2—3.

59

THE SECOND CHANGE OF SYSTEM IN HUNGARY

by

Iván Balog

Summary

According to János Kornai, the leading Hungarian economist, the change of re-gime in the economy took place in Hungary only a decade after the fall of the com-munist political system. Now, the change of regime, i. e. privatisation, seems to be fi-nancially rational in the health care system and high education, too. However, this mayalso increase the concentration of power, a reactionary tradition of the region, in bothspheres. Thus, strong active and passive mass resistance is an obvious response to thischallenge.

60

UDC 502.1(439)„19"Originalan nauåni rad

I m r e N a ð1

ZAŠTITA PRIRODNE OKOLINE U MAÐARSKOJPOSLE PROMENE SISTEMA NA POÅETKU

DEVEDESETIH GODINA HH VEKA

SAŸETAK: Ova studija pruÿa pregled stawa i privrednog statusaprirodne okoline nakon politiåkih promena u ranim devedesetim godina-ma dvadesetog veka. Uz to, ona daje informacije o istoriji zaštite priro-de i okoline, kao i o institucionalnoj strukturi kada se radi o zaštitikvaliteta vode i promeni u upravqaåkoj i institucionalnoj strukturi, ka-da se radi o zaštiti okoline. Ova studija, takoðe, sadrÿi organogram kojiprikazuje ministarstva koja su se promenila od devedesetih godina dvade-setog veka. Organogram sadrÿi informacije o strukturi i obimu aktiv-nosti inspekcija i raspodeli ovlašãewa meðu lokalnim i drÿavnim vla-stima.

KQUÅNE REÅI: prirodna okolina, briga za prirodnu okolinu, Ma-ðarska

Zaštita ÿivotne sredine posledwih decenija, (od Konferencijeza ÿivotnu sredinu UN u Stokholmu, 1972) postaje izuzetno vaÿna usvetskim razmerama. Ona postaje zadatak svakodnevnice…

Zaštita okoline nije samo jedan od zadataka drÿave nego i samo-stalna funkcija koja se svrstava u isti red, zajedno sa klasiånim pri-vrednim, društvenim i kulturnim, socijalnim funkcijama.

Efikasnost u procesu zaštite okoline uslovqava odgovarajuãi si-stem institucija, zahteva da se u okviru društveno-ekonomskog ÿivotau sve veãoj meri pojavquje princip zaštite okoline (ekocentriånost).

U Maðarskoj su zadatak zaštite okoline obavqale institucije sek-torskog karaktera, što je rezultiralo da su pravni akti, vezani za za-štitu elemenata okoline (vazduh, voda, zemqište, zelene površine)ostajali parcijalni nasuprot integralnom i preventivnom tipu zašti-

1 Dr Imre Nað, redovni profesor na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu,viši nauåni saradnik u Centru za regionalna istraÿivawa Maðarske akademije nauka.nagyi@rkk.hu.

te, koji zahteva izgradwu drÿavnog sistema za zaštitu sredine. Zbog to-ga je u Maðarskoj organizovawe zaštite okoline prošlo kroz niz fazainstitucionalnog preobraÿaja. Skoro svaka vlada je naåinila bitnepromene u sistemu ove delatnosti.

ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUCIONALNOG UREÐEWAZAŠTITE ŸIVOTNE SREDINE (OKOLINE)

Zaštita prirode i zaštita voda u Maðarskoj ima dugu tradiciju.Prvi zakoni datiraju od kraja H¡H veka, a donošewem Zakona o šumama(1879) zaustavqena je prekomerna seåa šuma i formirana je institucijašumarstva, obezbeðeno je odrÿavawe i zaštita šuma.

Savremene ideje o šumarstvu i zaštiti prirode sadrÿavao je i Za-kon iz 1935.

Posle ¡¡ svetskog rata dolazi do reorganizacije zaštite prirode,kada ta delatnost prelazi u nadleÿnost Ministarstva za poqoprivredu.

1961, doneta je Uredba o zaštiti prirode, posle åega je 1962. for-mirana sluÿba, koja je bila u nadleÿnosti Saveta ministarstva (Vla-da), a koji je imao savetodavnu funkciju. Zaštitu prirode na lokalnomnivou obavaqale su poqoprivredne komisije izvršnih organa lokalnevlasti.

Realizacija zadataka u oblasti zaštite prirode decentralizuje se1971. te Drÿavni ured za zaštitu prirode obavqa poslove koji se odno-se na prirodne vrednosti drÿavnog znaåaja, a o izvršavawu lokalnihzadataka se staraju izvršni organi lokalnih vlasti. Radi kontrole uoblasti zaštite prirode 1973, formirane su direkcije za zaštitu pri-rode. Te godine je formiran Nacionalni park na Hortobaðu.

Pravna regulativa vodoprivrede, sve do kraja H¢¡¡¡ veka, se odnosina odbrambene radove protiv poplava, na melioracione radove i vode-ni saobraãaj, koji su se poåeli razvijati na isušenim podruåjima. Ma-da regulativa iz oblasti vodoprivrede nastaje tek krajem H¡H veka vodo-privreda igra veoma znaåajnu ulogu u odnosu na ostale privredne grane.

Godine 1929. osniva se Hidrografski institut, a 1937. poåiwe saradom Maðarski drÿavni kraqevski melioracioni ured, koji je radiosve do 1948, kada se rasformirao i osniva se Drÿavni vodoprivredniured. Radi harmonizovanog rada svih drÿavnih organa na poqu vodo-privrede 1949. osniva se Drÿavni vodoprivredni savet (od 11 ålanova),koji je, u stvari, savetodavni organ ministara.

Od 1950. poqoprivreda preuzima melioracione zadatke od vodopri-vrede, spaja se Drÿavni vodoprivredni savet i Hidrografski institutformirajuãi Vodoprivredni nauåno-istraÿivaåki institut (VITUKI),koji i dan danas postoji.

1953. formira se Drÿavni vodoprivredni direktorijat, koji je po-stao glavni nosilac u realizaciji novog Zakona o vodoprivredi iz1964 (prvi posle zakona od 1888) i koji prvi put uvaÿava društvene od-nose u vodoprivredi.

62

Prvi znaåajni „sveobuhvatni" zakon za potrebe zaštite ÿivotnesredine je Zakon o zaštiti åovekove okoline 1976\¡¡, koji je isticao da…zadatke zaštite sredine treba ostvariti postepeno, u saglasnosti saprivrednim planovima, odgovarajuãi redosledu društvenog znaåaja, i sra-zmerno humanim resursima privrednog ÿivota. To znaåi, problemi oko-line nisu igrali bitnu ulogu u privrednopolitiåkoj praksi, ostali suna niskom nivou i nisu bili prilagoðeni ni harmonizovani sa drugimdelatnostima. Na osnovu ovog zakona organizacija i usmeravawe, kon-trola i unapreðewe ÿivotne sredine spadaju u nadleÿnost Saveta mi-nistara, a granska i upravqaåka realizacija zadataka u nadleÿnost lo-kalnih samouprava (saveta…).

Na kraju treba istaãi da je 1975. Savet ministara za naredni peto-godišwi period odobrio tzv. Centralni fond za zaštitu ÿivotne sre-dine u vrednosti od petsto miliona forinti, prvenstveno za zaštituvazduha, preåišãavawe otpadnih voda i poveãawe nivoa rukovawa otpa-dom.

Iz navedenog se vidi da se institucionalni oblik zaštite okoli-ne, ukquåujuãi i vodoprivredu, koji je u nekim segmentima povezan sazaštitom okoline, postepeno razvija pošto su razne oblasti pripadalerazliåitim institucijama, te u okviru ove grane društveno-ekonomskogÿivota centralno upravqawe je bilo divergentno organizovano, odno-sno, integralnost u upravqawu nije postojala. Ipak, radi koordinacijeupravqawa ovom problematikom vaÿan moment na tom poqu je formira-we Drÿavnog veãa za zaštitu okoline (DVZO), koji je postao savetodav-ni organ i organ kontrole. Predsedavao je ministar za graðevinarstvoi urbanizam, a sekretarijat saveta je smešten u okviru Ministarstva zagraðevinarstvo i ruralni2 razvoj.

Godine 1977, spajawem DVZO i DHZPR formira se, kao koordina-ciono i savetodavno telo, i organ kontrole — Drÿavni savet za zašti-tu ÿivotne sredine i zaštitu prirode (DSZŸPr), a radi kontrole ra-da ovog Saveta, kao i radi koordinacije procesa zaštite formira seDrÿavni ured za zaštitu ÿivotne sredine i prirode (DUZŸPr).

Osnivawe samostalnog ministarstva

Spajawem DUZŸPr i Drÿavne vodoprivredne uprave (DVOUP) 1988,uoåi promene sistema formira se Ministarstvo za zaštitu okoline ivodoprivrede. U wegovu nadleÿnost spada, pored zaštite prirode, pej-zaÿa, vazduha, buke i vibracija i zaštita od optereãewa izazvanih ot-padnim materijalima, zaštita od radioaktivnog zraåewa, zaštita kva-liteta i koliåine površinskih i podzemnih voda, zadaci hidrograf-ske i hidrogeološke zaštite i usmeravawe delatnosti vezanih za vodo-privredu i eliminaciju šteta izazvanim poplavama i visokim vodama.

63

2 U Maðarskoj regionalni razvoj se odnosi posebno na gradske sredine (urbani raz-

voj) i na neurbana preteÿno ruralna podruåja.

Formirawe teritorijalnih organa, takoðe je izvršeno iste godi-ne. Prethodno formirani inspektorati u zemqi (Budimpešta, Vesprem,Miškolc, Segedin, Peåuj, Debrecin, Ðer) nisu bili samostalna prav-na lica veã su predstavqali produÿenu ruku bivšeg DUZŸPr.

Sve te zadatke sada preuzimaju 12 inspektorata za zaštitu ÿivotnesredine i voda, koji su organizovani na bazi slivova i koji su delova-li u istim onim centrima koja su bila sedišta u prelaznom periodu.Inspektorati su samostalni i profitno orijentisani buxetski organi.

Teritorijalne organizacione zadatke (kao nadleÿnost prvog reda)obavqaju Direktorati nacionalnih parkova koji imaju status samostal-nog pravnog lica.

Spajawem Instituta za zaštitu ÿivotne sredine i Instituta zavodoprivredu 1989. godine formira se Institut za ekonomiku ÿivotnesredine, koji se prvenstveno bavi ispitivawima ÿivotne sredine, pri-premom pravnih akata, pravila, formirawem baze podataka.

Na poåetku tranzicionog procesa tj. 1989. formirawem nove vlade,prethodno Ministarstvo za ÿivotnu sredinu i vodoprivredu funkcio-niše kao Ministarstvo za ÿivotnu sredinu, a 1990. ono prelazi u Mi-nistarstvo za zaštitu okoline i teritorijalni razvoj. Delokrug se pro-širuje na regionalni razvoj, graðevinarstvo i na zaštitu kulturalnognasleða. Vodoprivreda, zajedno sa glavnom drÿavnom vodoprivrednomdirekcijom i svim regionalnim vodoprivrednim direkcijama prelazi uokvir Ministarstva za saobraãaj, telekomunikaciju i vodoprivredu.

Prema Uredbi vlade o zadacima ministra za zaštitu okoline i re-gionalnog razvoja, Drÿavni savet za zaštitu ÿivotne sredine, Drÿav-ni savet za regionalni razvoj, Drÿavni savet za zaštitu kulturnog na-sleða predstavqaju savetodavni organ ministra, a Glavni inspektoratza ÿivotnu sredinu (u daqem tekstu: glavni inspektorat), Drÿavni uredza zaštitu prirode, Drÿavni ured za graðevinarstvo, Drÿavni inspek-torat za zaštitu kulturnog nasleða i Drÿavna meteoorološka sluÿbastoje pod neposrednom upravqawem ministra. Struåno-sluÿbene opera-tivne zadatke obavqao je Glavni inspektorat preko svojih (regional-nih) inspektorata, a zadatke u vezi zaštite prirode, pejzaÿa, šumskogi mineralnog bogatsva i resursa, kao i zaštitu ÿivotiwskog svetaobavqao je Ured za zaštitu prirode pri ministarstvu preko direktora-ta nacionalnih parkova (NP Agtelek, NP Hortobað, NP Bik, NP Ki-škunšag) i direktorata za zaštitu prirode (Budimpeštanski, ZapadnoPrekodunavqe, …). Od 1993. navedeni uredi postaju sastavni delovi mi-nistarstava kojima rukovode zamenici ministara (drÿavni sekretari).

Formirawem 3200 lokalnih samouprava, sprovoðewe zadataka u ve-zi zaštite ÿivotne sredine, prirode i voda prelazi na lokalni nivo.Meðutim, poteškoãe i mawkavosti u organizaciji lokalne samouprave,metode raspodele centralnih (buxetskih) sredstava dovode do toga dalokalne samouprave imaju finansijske poteškoãe, te je u ovim naseqi-ma sanaciju degradiranih posledica zagaðewa ili degradacije okolinebilo neophodno finansirati iz drÿavnog buxeta.

64

Promene u periodu 1994—1998.

U periodu 1994—1998. dolazi do usvajawa znaåajnih dokumenata ko-ji se tiåu i delatnosti vezane za zaštitu okoline. Ministarstvo delujeveoma uspešno, i usvaja se Zakon o zaštiti ÿivotne sredine (1995).Ovaj zakon odreðuje delatnosti drÿave, skupštine (parlamenta) vlade,ministra za zaštitu okoline, zadatke lokalnih samouprava. Zakon od-reðuje i formirawe Drÿavnog saveta za zaštitu okoline kao savetodav-nog tela, i posebno poglavqe je posveãeno i institucionalnom rukovo-ðewu ÿivotnom sredinom. Prema tom odeqku u okvire rukovoðewa za-štitom okoline spadaju: izvršewe nadleÿnih zadataka ureda za ÿivot-nu sredinu; obavqawe zadataka u vezi rada Drÿavnog informacionogsistema za ÿivotnu sredinu; standardizacija kvaliteta materijala, pro-izvoda i proizvodnih tehnologija, odnosno wihova primena, odobrava-we wihovih primena; organizovawe (zadataka za) otklawawa neposred-nih ošteãewa ÿivotne sredine.

Po zakonu sve te zadatke sprovodi organizaciona struktura uredaresornog ministra, regionalne vlasti za zaštitu okoline i drugi orga-ni uprave.

U meðuvremenu donesen je i Zakon o vodoprivredi (1995. £¢¡¡) kojiodreðuje zadatke drÿave i lokalnih samouprava vezane za vodu i vodeneobjekte, a 1997. prihvaãen je Nacionalni program zaštite ÿivotne sre-dine (NPZ), koji veã sadrÿi sve bitne elemente i zadatke u vezi pri-druÿivawa Maðarske EU.

EU je, izmeðu ostalog, zahtevala od Maðarske, u procesu pridruÿi-vawa, da razreši nerešena pitawa i neadekvatna stawa u pogledu in-stitucionalne strukture. Reå je o definisawu mehanizma društvenoguåešãa i uåešãe interesanata (stejkholdera) u procesima izrade prav-ne harmonizacije.

Beleÿimo neravnomeran razvoj institucija, nedovoqne personalnei materijalne uslove, infrastrukturalne deficite, zatim nedostatke upogledu uvaÿavawa principa supsidijarnosti, a u meðuvremenu je si-stem institucija trebao da raspolaÿe sa kapacitetima koji su neophod-ni da bi se dobili odgovarajuãi oblici pomoãi od EU. Maðarski odgo-vori na pitawa Komisija su neopravdano mraånim bojama opisali situ-aciju u pogledu zaštite ÿivotne sredine. Istovremeno su neopravdanopozitivno prikazivali praksu primewivawa prava i razvijenost in-stitucionalnog sistema3.

Ministarstvo åistog profila — Ministarstvozaštite okoline (1998—2002)

Koaliciona vlada Saveza mladih demokrata i Nezavisnih samo-stalnih poqoprivrednika 1998. formira Ministarstvo åistog profila

65

3 K e r e k e s Sándor, K i s s Károly (2001). Környezetpolitikánk az EU-elvárások hálójában,Környezetgazdák Kiskönyvtára, Budapest: Agroinform Kiadóház, 109.

za zaštitu okoline, pri åemu Ured za regionalni razvoj i graðevinar-stvo prelaze u Ministarstvo za poqoprivredu i razvoj ruralnih obla-sti. Ministarstvo zaštite je pripalo mawem koalicionom partneru,što je pokazalo da zaštita okoline i prirode neãe pripadati vaÿni-jim resorima, uprkos tome što je zaštita okoline u procesu pridruÿi-vawa EU predstavqala veoma vaÿnu komponentu. To se i u toku rada is-postavilo, pošto su promewena åak 3 ministra u ovom ciklusu.

Na kraju devedesetih godina HH veka postalo je jasno da su izvorikoji nastaju na osnovu ekoloških poreza drastiåno poveãali buxetskeprihode, pa je za ministarstva zaštite ÿivotne sredine postalo naj-bitnije da se uvedu zakoni koji omoguãavaju poveãane sume za namenskeizvore za fond zaštite ÿivotne sredine. Zahtevi prema neposrednimizvorima su smawili znaåaj razvoja institucionalnog sistema, a u me-ðuvremenu artikulisanost organizaciono-institucionalnog sistema. Ši-roki krug strukovnih vlasti nije mogao da realizuje vaÿewe strogih zah-teva koji su proizilazili iz odgovarajuãih normi. Mešawe upravqaå-kog rada, profesionalnog voðewa, i operativnih zadataka, kao i nedo-voqno buxetsko finansirawe je doprinelo da su, npr. laboratorijskaispitivawa bila vršena u istim okvirima (to se odnosi i na uobliåa-vawe profesionalnih ocena o stawu zaštite). Zbog toga je EU sistema-tski kritikovala institucionalni sistem Maðarske.

Komisija EU, veã je 2000. u izveštaju o pripremqenosti Maðarskeza pristup EU ukazala na nedostatke institucionalnog sistema, tj. naneophodnost poveãawa kapaciteta rukovoðewa institucijama. Ona jeutvrdila da su upravqaåki zadaci previše fragmentizovani, da izmeðuodgovarajuãih organa nema jasne podele odgovornosti i nadleÿnosti.Daqe, ona je ocenila nedovoqnim administrativne kapacitete Mini-starstva za zaštitu ÿivotne sredine (naroåito wegove pravne sluÿbe)i odgovarajuãih inspektorata, i smatrala je neophodnim da se poveãavabroj organa vlasti i da se realizuje struåno usavršavawe adminsitra-tivnog osobqa4. Bilo je, dakle, neophodno poåeti izgradwu institucio-nalne strukture zaštite okoline, koja je kompatibilna sa propisima izahtevima EU, i koja ãe, ubuduãe, u okviru modernizacije pojaåati ad-ministrativne kapacitete pravne sluÿbe ministarstva i inspekcijakao i poveãati broj struåwaka unutar organa uprave odgovornih za za-štitu okoline. Ovaj preobraÿaj je sproveden na osnovu primera Danske,Finske i Holandije.

Formirawe jedinstvnog sistema vlastiu okviru zaštite okoline

Posle izbora 2002. nova vlada je pokušala da razreši dugo posto-jeãi spor izmeðu institucionalnog sistema zaštite okoline i vodo-privrede, te je formirala zajedniåko Ministarstvo za zaštitu okoline

66

4 F a z e k a s István (2002). Az Európai Unió környezetvédelmi politikája és a magyar in-tegráció, Debrecen, Kossuth Egyetemi Kiadó, 81.

i vodoprivredu. Uprkos tome što je doneta uredba o formirawu tog mi-nistarstva, reintegracija vodoprivrede je tekla vrlo sporo i poåela jetek 2005.

Odlukom Vlade od januara 2005. stupa na snagu Uredba (341/2004) ozadacima i nadleÿnosti Drÿavnog glavnog inspektorata za zaštituokoline, prirode i vodouprave, Drÿavnog glavnog direktorijata za za-štitu okoline, prirode i vodouprave, kao i o zadacima i nadleÿnostiteritorijalnih jedinica pod upravom ministra za zaštitu okoline ivodouprave. Zahvaqujuãi tome dolazi do znaåajnih promena u teritori-jalnim organima koji su pod ingerencijom ministra: od prethodnih 12inspektorata za okolinu, 12 inspektorata za vodoprivredu, koji su ima-li prvostepenu nadleÿnost i 10 direktorata nacionalnih parkova for-mira se 12 inspektorata za zaštitu okoline, prirode i vodouprave, ko-ji realizuju nadleÿnost prvog stepena (tzv. jedinstvena „zelena upra-va") vlasti za zaštitu ÿivotne sredine. To znaåi da se gasi 12 vodo-privrednih inspekcija, nadleÿnost direktorata Nacionalnih parkovase takoðe gasi i daqe oni obavqaju samo poslove vezane za imovinufondova i poslove odrÿavawa, ali i u narednom periodu ãe obavqatisamo regionalne poslove zaštite prirode i pejzaÿa.

Osnivawem novog sistema nadleÿnosti institucionalnog okvira,nastaje jedinstvena vlast za zaštitu okoline prirode i vodouprave, gdesu se izdvojili organi vlasti, odnosno ostali organi koji obavqajuostale javne zadatke (delatnosti) i prestaje uzajamna saradwa u struå-no-nadleÿnim poslovima. Sistem, organizovan na ovaj naåin, postajeefikasniji, jednostavniji i brÿi, a samim tim procesi nadleÿnosti uokviru zaštite okoline i vodouprave na regionalnom nivou postajulakši iz perspektive rada sa strankama.

Osnovno naåelo Nacionalnog programa za zaštitu okoline Maðar-ske za period 2003—2007 (NKP-¡¡) je implementirati sve odredbe EUkoje se odnose na zaštitu okoline. Neophodno je obezbediti da se Ma-ðarska prilagodi zemqama koje su vodeãe u pogledu zaštite ÿivotnesredine. Maðarska nastoji da saåuva prirodne vrednosti, i da formi-ra i jaåa efikasnu politiku zaštite okoline. Drugu osnovu programaNKP-¡¡ åini 6. Akcioni plan zaštite okoline, koji treba razraditina regionalnom i lokalnom nivou.

Zakon o zaštiti ÿivotne sredine (1995/£¡¡¡) taåno odreðuje delo-krug, obaveze i zadatke svih lokalnih samouprava (lokalne samoupravenaseqa, ÿupanije, inspektorata, gradonaåelnika itd.)

U vezi sa lokalnim zadacima vezanim za zaštitu ÿivotne sredineone praktikuju donošewe odgovarajuãih uredbi. U sluåaju opasnih hava-rija (zagaðewe vazduha, buka i vibracije), izdaju naredbe ograniåewaili prinudnu obustavu rada industrijskih pogona. Ostali lokalni za-daci na poqu zaštite ÿivotne sredine i prirode, kao što su odreði-vawe maksimalno dozvoqenih koliåina ispuštenih aerozagaðivaåa, do-zvoqeni nivoi buke u nasequ, ili primewivawe sankcija protiv onihkoji prelaze te dozvoqene granice spadaju u nadleÿnost sekretara lo-

67

kalne vlasti. Interesantno je da ÿupanije kao drugostepeni organ sa-mouprave nemaju te nadleÿnosti.

Razgraniåewe delokruga inspektorata za zaštitu okoline, prirodei vodouprave, s jedne strane i lokalnih samouprava s druge, bazira sena lokalnom znaåaju štetnih uticaja na elemente ÿivotne sredine.

Lokalna samouprava naseqa, na osnovu navedenog zakona, u intere-su zaštite okoline:

— obezbeðuje izvršavawe pravnih normi u vezi zaštite okoline;— priprema sopstveni program zaštite ÿivotne sredine na svojoj

teritoriji nadleÿnosti — koju treba da izglasa lokalna skupština;— obezbeðuje usaglašavawe izvršewa zadataka s ciqevima i zada-

cima programa zaštite okoline, i sa prostornim planom naseqa;— donosi uredbu, odnosno odreðuje rešavawe zadataka u vezi za-

štite okoline;— saraðuje sa organima vlasti drugim lokalnim samoupravama, dru-

štvenim organizacijama koji izvršavaju (obavqaju) zadatke u vezi za-štite okoline i

— analizira i vrednuje stawe ÿivotne sredine na svojoj nadleÿnojteritoriji i o tome, po potrebi, obaveštava lokalno stanovništvo.

Navedeni zakon (1. pasus 46. § zakona £¡¡¡ Iz 1995) nalaÿe da u pe-riodu od 2003—2008. u toku realizacije ¡¡ Nacionalnog programa za za-štitu ÿivotne sredine, lokalna samouprava u skladu sa regionalnim iÿupanijskim planovima ÿivotne sredine i sa prostornim planovimalokalne sredine, treba da donesu svoje programe zaštite ÿivotne sre-dine. Oni moraju da sadrÿe sledeãu tematiku: åistoãu naseqa; zaštituod komunalne buke i vibracija (buka od usluÿnih delatnosti); odvoðe-we kišnice; vodosnabdevawe; sakuplawe i tretirawe otpadnih voda(kanalizacija i preåišãavawe otpadnih voda); eliminaciju komunalnogotpada; energetski sitem naseqa; planirawe lokalnog saobraãaja; for-mirawa i odrÿavawe zelenih površina i bezbednost okoline.

Pored ovih obaveznih okvira, neophodno je baviti se još i stawemprirodnih resursa (voda, zemqište) zaštiãenim prirodnim i pejza-ÿnim vrednostima i retkostima. Vrednovawe i zaštita kulturnog na-sleða i arhitektonskih vrednosti moÿe se javiti, takoðe, u okviru raz-voja urbane sredine. Nezaobilazna tema je i razvoj ekološke svesti sta-novništva kao i rad i angaÿovawa nevladinih organizacija na ovimaktivnostima, pošto ãe ove organizacije narednih godina imati zna-åajnije veãu ulogu u donošewu odluka vezanih za rešavawe problemaokoline. Odeqak o zdrastvenom stawu stanovništva, koje je neposrednovezano za okolinu, u programu igra kquånu ulogu, jer tretira zdravqestanovništva naseqa i neophodnost organizovawa sredine koja omogu-ãava rekreaciju i zdravo ÿivqewe u wemu.

Zakon o zaštiti ÿivotne sredine (1995. £¡¡¡ 46. §. 2) pasus kon-kretizuje zadatke ÿupanija što neãemo posebno analizirati, pošto usistemu uprave u Srbiji izmeðu lokalne samouprave i republiåke (po-krajinske samouprave) ne postoji drugi stepen uprave ili sredwi ste-pen uprave sa kojim bismo mogli uporediti funkcionisawe tog nivoa.

68

Ali svakako treba istaãi da su ÿupanije sposobne da, bar, koordinirajusaradwu meðu naseqima ili mikroregionima na planu regionalnog ilimikroregionalnog planirawa. Moguãe sredstvo za postizawe te sarad-we je, izmeðu ostalog, i izrada Programa zaštite ÿivotne sredine ÿu-panije, kao i javna prezentacija mišqewa u vezi lokalnih programa za-štite ÿivotne sredine pri usaglašavawu istog.

ELEMENTI ŸIVOTNE SREDINE — ZNAÅAJNE PROMENENAKON PROMENE REŸIMA

Zaštita vazduha

Od 1990. godine emisija zagaðujuãih materija se znatno smawuje, tepoboqšava kvalitet vazdušne sredine. Neosporno je da su u tome pozi-tivnu ulogu igrale krupne promene u energetskom sistemu, da pomenemoi regulaciju saobraãaja i uvoðewe strogih standarda vezanih za kori-šãewa goriva koje se primewuju u saobraãaju (od 1999. u Maðarskoj seprodaje samo bezolovno gorivo). Emisije industrijskih pogona su zna-åajne jedino u Budimpešti, Dunaujvarošu i u Ozdu ili Šalgotarjanu(2001).

Što se tiåe vaÿnijih vrsta zagaðivaåa, uopšteno se moÿe reãi dau odnosu na podatke, koji se odnose na prosek, po stanovniku OECD-a(Organisation for Economic Cooperation and Development) Maðarska nije ulošem poloÿaju, ali ako se uzmu u obzir podaci o zagaðewu po jediniå-nom GDP-u (gross domestic product) stawe je alarmantnije. Ukupne emi-sije sumpor-dioksida u periodu 1990—1997, smawene su za jednu treãi-nu i daqe pokazuju tendeciju smawewa, ali i tako pokazuju 1,5 puta veãiprosek po stanovniku od proseka OECD-a. Na osnovu monitoringa samosu 3 industrijska centra oko Tatabawe ocewena na osnovu kvalitetu va-zduha „dobrim"5, ostala naseqa pripadaju izuzetno dobroj kategoriji.

U navedenom periodu za jednu treãinu je smawena i koliåina pra-šine u vazduhu. „Zagaðeni" gradovi u severozapadnom delu drÿave sekarakterišu velikim koliåinama nataloÿene prašine, koja nastaje zbogprevelikih površina pod sirovinama eksploatacionih materijala izbog površinskih kopova, kao i zbog rada industrijskih postrojewa. Ina poqu emisija NOx (azotnih oksida) u proteklom periodu se pokazalosmawewe za jednu petinu, mada sredinom prve decenije ovog stoleãa(2000—2010) ona se poveãava, što je prouzrokovano intenzitetom sao-braãaja. Prosek emisija po stanovniku je za polovinu mawi od prosekaOECD-a, ali je emisija NOx u odnosu na jediniåni GDP na nivouOECD proseka, što pokazuje intenzivnije zagaðewe u Maðarskoj. Cen-tri sa intenzivnim tranzitnim saobraãajem, kao što su Budimpešta,

69

5 Ocena kvaliteta vazduha po kategorijama: „izuzetno dobar", „dobar", „odgovaraju-ãi", „zagaðen" i „jako zagaðen".

Segedin, Solnok, Zalaegerseg, pa åak i Višegrad, su pripadali katego-riji „zagaðenih" gradova.

Emisije ugqen monoksida i ugqendioksida su se smawile srazmer-no smawewu NOx. A upotreba CFC jediwewa i halona, koja ošteãujuozonski omotaå su zabrawena, tako da je wihova upotreba prestala daigra negativnu ulogu u redu emisija aerozagaðivaåa.

Osnovni problem vezan za zagaðenost vazduha je da oko polovinastanovništva ÿivi u zagaðenim ili umereno zagaðenim sredinama, upr-kos tome što ove površine åine samo oko jedne osmine površine ze-mqe. Kontinuirani razvoj privrede zahteva daqe korake radi zaštitevazduha od zagaðewa. Vaÿno je poboqšati efikasnost korišãewa ener-getskih izvora u svim vidovima privrednog ÿivota, što je dalo pod-strek razvoju korišãewa alternativnih energetskih izvora. U sagleda-vawu i efikasnom rešewu ovih problema, primewuje se okvirna Ured-ba vlade iz 2001.

Zaštita kvaliteta voda

Tendencija poboqšawa ÿivotne sredine reflektuje se i u sferizaštite voda. Od poåetka devedesetih godina kvalitet površinskih vo-da se poboqšava, i poboqšava se åak i ekološki kvalitet Blatnog je-zera. Praãewe kvaliteta površinskih voda vrši se dobro organizova-nim sistemom monitoringa.

Snabdevawe stanovništva kvalitetnom pijaãom vodom iz vodovodaje skoro stoprocentno, a intenzitet korišãewa raspoloÿivih kapaci-teta je nizak.

Najveãa ulagawa zahtevaju izgradwu kanalizacionih sistema i pre-åistaåa otpadnih voda. Prikquåenost domaãinstava na kanalizacionumreÿu iznosi skoro 60% u odnosu na 41,6%, što je bio sluåaj poåetkom90-ih godina. To znaåi da pokrivenost kanalizacionom mreÿom u odno-su na pokrivenost vodovodnom mreÿom jako sporo napreduje. Samo 6%stanovništva ÿivi na prostorima gde postoji kanalizacija i samo 32%otpadnih voda se preåišãava u preåistaåima ¡¡ stepena (biološkopreåišãavawe) što je znaåajno zaostajawe u odnosu na prosek OECD-a.Znaåajne poteškoãe postoje sa kontrolom ispuštawa industrijskih ot-padnih voda. A ni monitoring kvaliteta površinskih voda nije na za-dovoqavajuãem nivou.

Kvalitet površinskih voda 2003. godine pokazuje tendencije po-boqšawa u odnosu na 1998. Naravno, havarije i uzvodna zagaðewa iz su-sednih drÿava stalno ometaju taj proces. Dunav do Budimpešte pripada¡¡¡ kategoriji, a nizvodno od glavnog grada kiseoniåki reÿim, reÿimnutrijenata, mikrobiološki pokazateqi spadaju u ¡¢ kategoriju kvali-teta. Tisa po kvalitetnim „razredima" pripada uglavnom ¡¡¡ kategori-ji, s tendencijom poboqšawa nekih indikatora ka ¡¡ kategoriji (kiseo-niåki reÿim, reÿim nutrijenata) u sredwem Potisju. Mawe reåice ikanali, su po odreðenim parametrima jako zagaðeni i po odreðenim po-

70

kazateqima spadaju u ¡¢—¢ kategoriju (Krasna i Tur u istoånoj Maðar-skoj, Kanal-Nador, Kanal-Hortobað, Peåviz kod Peåuja).

Rukovawe otpadnim materijalima

U Maðarskoj se godišwe stvara oko 100—110 miliona tona otpada— proseåno 10 tona po stanovniku. Ove koliåine obuhvataju svaku vrstuotpada. Od ove koliåine 20 miliona tona godišwe otpada na komunal-ne otpadne vode koje se tretiraju na neki naåin, a godišwe 4—5 milio-na tona na åvrst komunalni otpad. Ostatak od godišwih 85 milionatona otpada su industrijskog i poqoprivrednog porekla ili iz drugihproizvodnih grana. U okviru otpada proizvodnog porekla opasan otpadåini 3,5 miliona tona godišwe.

Kompleksni sistem rukovawa otpadnim materijalima poåiwe da segradi posle 2000, kada je izglasan Zakon o otpadu i donošewem uredbio izvršavawu istog. Formirana je verodostojna baza podataka, na osno-vu koje je 2002. izraðen akcioni plan (Drÿavni plan za rukovawe otpa-dom). Po strategiji rukovawa otpadom prvenstveni ciq je postizawesmawewa ukupne koliåine otpada, a tek posle toga sledi iznalaÿewenaåina prerade ili eliminacije, a nakon toga deponovawe preostalogdela otpada koji se ne moÿe reciklirati. Uprkos tome što je deponova-we krajwe sredstvo na planu rukovawa otpadom, u Maðarskoj suprotnopostojeãoj praksi — jedno naseqe jedna deponija — namerava se izgra-diti 100 regionalnih deponija, koje ãe zadovoqiti ekološke zahtevedeponirawa smeãa i odgovarajuãi regionalnom karakteru efikasno iekonomiåno ãe zadovoqiti potrebe naseqa koja su prikquåena dotiå-nim samoupravama.

Uvoðewe sistema selektivnog sakupqawa ima za ciq da obezbedipreradu i reciklaÿu otpadnih materijala (sekundarnih sirovina) åimebi se moglo izaãi na trÿište sekundarnih sirovina EU. To je, meðu-tim, moguãe samo u sluåaju da je sastav prvobitnog materijala (otpada)kompatibilan sa sastavima materijalima proizvedenim u EU.

Odredbe Maðarske, koje se odnose na opasni otpad, baziraju se naBazelskoj konvenciji i odgovaraju Odredbama OECD. Uprkos tome neop-hodno je rešiti problem opasnog otpada.

Buka kao degradacioni proces

Buka kao jedan od savremenih naåina optereãewa u naseqima u Ma-ðarskoj, takoðe, je znaåajan problem. Oko 40% stanovništva ÿivi nateritoriji gde je nivo buke iznad dozvoqenog nivoa. Najåešãe se sta-novništvo ÿali na saobraãajnu buku ili na buku od industrijskih po-strojewa. Uredbe i pravila o buci koji su od 1983. nekoliko puta modi-fikovani doneli su veoma znaåajne rezultate na planu smawewa buke ivibracija. Ti dokumenti ãe se i ubuduãe mewati po potrebi. Po naåelu

71

EU naseqa treba da imaju „snimqenu" kartu buke, tako da je naåin izra-de ovih karata propisan po standardima EU.

Posledwih godina, a naroåito nakon poåetka procesa pristupawaEU, Maðarska prima znaåajnu pomoã od meðunarodnih institucija zarazvoj delatnosti, koje su u neposrednoj ili posrednoj vezi sa zašti-tom ÿivotne sredine. Fondovi koji su otvoreni za razvoj pograniånihoblasti (PHARE) ruralnih oblasti (SAPARD), za razvoj saradwe pogra-niånih prostora (uklawawe prekograniånih zagaðewa — INTERREG II-IA), za razvoj infrastrukture (odlagawe komunalnog otpada i preåišãa-vawe otpadnih voda — ISPA), LEADER itd., umnogome su doprinelirazrešavawu problema ÿivotne sredine, ali veãi deo realizacije jošpredstoji i tek u periodu 2007—2013. se oåekuju znaåajniji rezultati.

Meðunarodni fondovi su skoro ravnomerno, u zavisnosti od va-ÿnosti odgovarajuãih problema, finansirali lokalne samouprave (na-seqa, gradove) u toku 1999—2003, a taj proces se nastavqa i u periodu2007—2013, kada ãe fondovi biti znatno veãi u odnosu na protekli pe-riod.

LITERATURA

Environmental Statistics Atlas of Hungary, Hungarian Stattistical Office, VATI Kht.,Budapest, 2005.

P a n o v i c s, A. (2006), Institutions of Environment of Hungary (manuscript). Insti-tucionalna struktura zaštite ÿivotne sredine u Karpatskom basenu. Odo-brena tema drÿavnog fonda za nauåni rad.

N a g y, I. (2007), Városökológia (Ekologija gradova). Budapest—Pécs: Dialog-Campus.

ENVIRONMENT PROTECTION IN HUNGARY AFTER THE CHANGEOF THE SYSTEM IN THE EARLY 1990S

by

Imre Nagy

Summary

This study provides an overview of the condition and economic status of the en-vironment after the political change in the early 1990s. Moreover, it gives informationon the history of the nature and environment protection, as well as on the institutionalstructure regarding water quality protection and the change in the management and in-stitutional structure with respect to the environment protection. The study also containsan organogram showing ministries that have changed since the 1990s. Furthermore, theorganogram contains information on the structure and scope of activities of inspectionsand the power distribution among local and state authorities.

72

UDC 314.332(497.11)Originalan nauåni rad

M i r j a n a R a š e v i ã

ŠEST ZABLUDA RELEVANTNIH ZAPOPULACIONU POLITIKU

SAŸETAK: Fertilitet stanovništva je tema koja izaziva najvišepaÿwe javnog mwewa pri razmatrawu demografske situacije u Srbiji. Ujavnosti se, posredstvom razliåitih institucija i masovnih medija, sveviše govori o niskom nivou raðawa, wegovim uzrocima i posledicamakao i potrebi rešavawa ovoga problema. Meðutim, zaåeci formirawa po-pulacione klime praãeni su i nizom razmišqawa, stavova i tvrdwi meðustruåwacima i politiåarima, koje demografi definišu kao zablude. Uovom radu se pokušava ukazati na šest znaåajnih, najåešãih pogrešnihuverewa koja su relevantna za definisawe i sprovoðewe populacione po-litike. Åini se da visoko emotivno vrednovawe fenomena nedovoqnog ra-ðawa dece uslovqava da se o ovom pitawu razmišqa, traÿe uzroci i reše-wa, pa åak i minimizira problem usled oseãawa nemoãi pred wim, i vandemografskih krugova, odnosno meðu visoko obrazovanim qudima koji neposeduju specifiåna znawa. No, ove zablude treba ispravqati, jer najveãiproblem koji se postavqa pred populacionu politiku upravo je vezan zaformirawe individualne i društvene reproduktivne svesti.

KQUÅNE REÅI: zabluda, fertilitet, populacina politika, Srbija

Fertilitet stanovništva je tema koja izaziva najviše paÿwe jav-nog mwewa pri razmatrawu demografske situacije u Srbiji. U javnostise, posredstvom razliåitih institucija i masovnih medija, sve višegovori o niskom nivou raðawa, wegovim uzrocima i posledicama kao ipotrebi rešavawa ovog problema. Meðutim, zaåeci formirawa popula-cione klime praãeni su i nizom razmišqawa, stavova i tvrdwi meðustruåwacima i politiåarima, koje demografi definišu kao zablude. Uovom radu se pokušava ukazati na najåešãa znaåajna pogrešna uverewakoja su relevantna za definisawe i sprovoðewe populacione politike.Dominantni korišãeni izvor za uoåavawe zabluda predstavqali suskupovi u više gradova Srbije tokom 2008. godine, organizovani u ci-qu promocije Strategije podsticawa raðawa i aktivirawa lokalne za-jednice u sferi politiåkog odgovora na fenomen nedovoqnog raðawa

dece. Uåesnici pomenutih skupova bili su zdravstveni i prosvetniradnici, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite kao i administra-tivci i funkcioneri iz lokalne samouprave. Velika je demografska ce-na 1990-ih godina, loši ekonomski uslovi su najvaÿniji faktor niskognivoa raðawa kod nas, sve je više neplodnih parova u Srbiji, zabra-nom abortusa bi se rešio problem bele kuge, potreba stimulisawa iraðawe dece petog i višeg reda roðewa i nije vaÿno što ãe Srbijasredinom veka imati mawe qudi nego danas — su zablude zabeleÿene,rasprostrawene i po posledicama bitne za populacionu politiku. Naj-veãi deo priloga koji sledi posveãen je dokazivawu da su ova uverewapogrešna. Na kraju je pokušano da se ukaÿe na štetnost diskutovanihzabluda, iz ugla populacione politike prema fertilitetu stanovni-štva, a otvoreno je i pitawe porekla pogrešnih uverewa u struånom ipolitiåkom javnom mwewu Srbije.

VELIKA JE DEMOGRAFSKA CENA 1990-IH GODINA

Devedesete godine 20. veka predstavqale su izuzetno sloÿen periodu razvitku stanovništva Srbije. Pored dugoroånih faktora koji su uti-cali na demografski razvitak, delovao je i niz burnih dogaðaja. RaspadSFRJ, rat u okruÿewu, sankcije meðunarodne zajednice, društvene pro-mene (tranzicija, transformacija ili regresija), duboka ekonomska kri-za, poremeãaji socijalne stratifikacije, politiåki problemi, krizainstitucija, vojna intervencija NATO pakta. Maladaptacioni sindromna izmewen sistem vrednosti i norme kao i smawen stepen samoreali-zacije, oseãaj nesigurnosti i ÿivot u permanentnom stresu, su osnovneodlike bitisawa ovog perioda na individualnom, psihološkom nivou.Siromaštvo, odnosno svoðewe potreba na one egzistencijalnog tipa,je, pak, osnovna karakteristika ekonomske cene ove decenije, koju jeplatila ogromna veãina stanovništva.

Kako su ove promene, koje spadaju u red dramatiånih dogaðaja, delo-vale na odluku pojedinca da raða? Da li je veãina prihvatila strategijunedelawa i/ili odlagawa donošewa dugoroånih odluka? Iz demograf-skog ugla, vaÿne reakcije ove strategije su odlagawe ulaska u brak, osla-wawe na efikasnu kontracepciju, izbor sterilizacije kao metode kon-trole raðawa, u sluåaju trudnoãe pribegavawe namernom prekidu trud-noãe. Kako Dejvis i Blejk (D a v i s & B l a k e, 1956) podvlaåe, ovaj mul-tifazni odgovor, koji su utvrdili na primeru Japana posle Drugogsvetskog rata, ekstremno efikasno smawuje nivo fertiliteta stanovni-štva. Ili su mnogi pojedinci svoje neslagawe i nemoã sa makro situa-cijom, pak, pretoåili u izolaciju, autizam, uz pronalaÿewe drugaåijihÿivotnih opcija i motiva za funkcionisawe? Pitawe koje se postavqaje da li su ÿivot u porodici i raðawe dece ta alternativna rešewaili solucije koje su u ovoj strategiji dobile prednost. Izmeðu ove dveekstremne situacije, naravno, moguã je niz reakcija na opštu krizu.

74

U javnosti kao da nema dileme da je reå o velikoj demografskoj ce-ni 1990-ih godina u sferi fertiliteta stanovništva. Mnogi ovu dece-niju vezuju, izmeðu ostalog, i za nastanak ili, pak, širewe bele kuge poSrbiji (van podruåja Kosova i Metohije). Transverzalna analiza nivoaraðawa u ovom periodu, bazirana na stopi ukupnog fertiliteta, poka-zuje da niskonatalitetna podruåja Srbije karakteriše jasan pad raðawa.U centralnoj Srbiji stopa ukupnog fertiliteta izmeðu 1991—1999. jeopala sa 1,73 na 1,47 ili za 15,0%, a u Vojvodini sa 1,72 na 1,38 odno-sno za 19,8%.

Meðutim, kao što je poznato, stopa ukupnog fertiliteta je sinte-tiåki izraz u kome su sadrÿani delovi reproduktivne istorije 35 raz-liåitih generacija ostvareni u jednoj kalendarskoj godini. Upravo uovoj åiwenici je sadrÿan nedostatak ove mere, jer su u wenom rezultatusadrÿane razlike u veliåini reproduktivnih normi i vremenu wihovogostvarivawa posmatranih generacija. Otuda se, s razlogom, ova merasmatra hipotetiånom.

Za razliku od transverzalnog pristupa, u okviru longitudinalneanalize fertiliteta, åiji je kvantitativan izraz kumulativna stopafertiliteta, ove osobine ne dolaze do izraÿaja te je ona potpunija isamim tim preciznija za razmatrawe fertiliteta jedne populacije uvremenu.

Tako se adekvatniji odgovor o uticaju dogaðawa iz 1990-ih u Srbi-ji na nivo raðawa dece moÿe dobiti putem analize kumulativne stopefertiliteta, pre svega razmatrawem proseånog broja ÿivoroðene deceza ÿene stare 35—39, 40—44 i 45—49 godina 2002. u odnosu na odgovara-juãe kohorte 1991. Analiza (tabela 1) pokazuje da nema razlike u nivoustope kumulativnog fertiliteta za generacije ÿena stare 40—44 i 45—49 godina ni u centralnoj Srbiji ni u Vojvodini. Vrednost stope ovihstarosnih kohorti i 2002. i 1991. godine na oba podruåja je iznosila1,8 deteta po ÿeni.

Tabela 1. — Stopa kumulativnog fertiliteta ÿena u reproduktivnom periodu, centralnaSrbija i Vojvodina, 1981, 1991. i 2002.

Starostÿena

Centralna Srbija Vojvodina

1981. 1991. 2002. 1981. 1991. 2002.

15—19 0,10 0,08 0,04 0,07 0,08 0,0420—24 0,69 0,62 0,35 0,63 0,60 0,3325—29 1,35 1,26 0,93 1,29 1,26 0,9530—34 1,67 1,68 1,47 1,62 1,67 1,4935—39 1,82 1,82 1,74 1,75 1,80 1,7540—44 1,83 1,83 1,83 1,79 1,82 1,8345—49 1,93 1,84 1,83 1,88 1,82 1,83

Generacija ÿena stara 35—39. godina na niskonatalitetnom pod-ruåju Srbije predstavqa izuzetak, jer se u ovoj starosnoj kohorti regi-struje blagi pad proseånog broja ÿivoroðene dece u odnosu na ÿeneiste starosti 1991. godine. Razlika iznosi 0,08 u centralnoj Srbiji,

75

odnosno 0,05 deteta po ÿeni u Vojvodini. No, treba istaãi da je reå oÿenama koje se nalaze u reproduktivnom periodu ÿivota i da je otvore-no pitawe vrednosti završenog fertiliteta ove starosne kohorte. Utom smislu treba podvuãi da je u Vojvodini 2002. i 1981. godine regi-strovana åak identiåna vrednost stope kumulativnog fertiliteta zastarosnu kohortu 35—39 godina.

Meðutim, za mlaðe starosne kohorte ÿena, izmeðu 25. i 34. godinestarosti, registrovan proseåan broj ÿivoroðene dece je 2002. niÿi ne-go za ÿene iste starosti 1991. godine. Åini se da je odlagawe raðawa, uuslovima dugotrajne i velike društvene krize tokom 1990-ih godina,vaÿan razlog niÿih stopa kumulativnog fertiliteta ÿena roðenih iz-meðu 1977. i 1968. godine. Ali, ne i jedini razlog. Na to upuãuju i ja-sno niÿe stope kumulativnog fertiliteta ÿena starosne kohorte 20—24godine u 2002. godini, u odnosu na ÿene iste starosti 1991. godine.

U devedesetim godinama prošlog veka višestruko se poveãao zna-åaj i oportunih i strukturnih prepreka u deterministiåkoj osnovi ni-voa fertiliteta stanovništva u Srbiji. Otuda se otvara pitawe kakodemografska cena gotovo da nije registrovana za starosne kohorte ÿenakoje se 2002. godine nalaze pri kraju plodnog perioda. U objašwewu senameãe nekoliko faktora. Pre svih brak nije bio ugroÿen, istraÿiva-wa su potvrdila dominaciju tradicionalistiåke vrednosne orijentaci-je (G o l u b o v i ã, K u z m a n o v i ã, V a s o v i ã, 1995; R a š e v i ã, 1995;B l a g o j e v i ã, 1997), a 1990. godine karakteriše i drugaåija popula-ciona klima i promewen stav drÿave prema populacionoj politici. Uokviru preduzimanih mera, koje su mogle imati efekte, izdvajaju se za-štita radnih prava porodiqe i zbriwavawe dece zaposlenih majki. Ta-ko je duÿina porodiqskog odsustva iznosila dve godine za treãe dete, au opštinama sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovni-štva utvrðeno je pravo na punu nadoknadu troškova boravka u pred-školskim ustanovama za treãe i svako naredno dete u porodici.

LOŠI EKONOMSKI USLOVI KAO NAJVAŸNIJI FAKTORNISKOG NIVOA RAÐAWA KOD NAS

Sve evropske zemqe su se suoåile s fenomenom nedovoqnog raða-wa. Najniÿi nivo raðawa meðu evropskim zemqama u 2006. godini bele-ÿe zemqe u tranziciji socio-ekonomskog sistema i zemqe Juÿne Evro-pe: Gråka, Španija i Italija (oko 30% ispod potreba proste zamene ge-neracija). Najviše pak stope beleÿe Irska i Francuska, zajedno sa ze-mqama Severne Evrope, Norveškom, Danskom, Švedskom i Holandijom(10% ispod potreba proste zamene generacija). Van Evrope, meðu razvi-jenim zemqama, nivo raðawa kreãe se u rasponu izmeðu 40% (Japan) i5% (SAD) ispod potreba proste zamene generacija (P i s o n, 2007).

Fenomen nedovoqnog raðawa dece je zakonit proces koji nije uspe-lo da izbegne nijedno razvijeno društvo. No, nedovoqno raðawe decenije realnost samo u razvijenim zemqama i ne samo zapadne civiliza-

76

cije. Danas se, šta više, 61 zemqa suoåava sa raðawem dece ispod po-treba proste zamene generacija (S h a m i e, 2004). Velika veãina istra-ÿivaåa, ne samo pre pedeset godina veã i pre dvadeset pet ili åak u1980-im godinama, kako Fridman (F r e e d m a n, 1992) podvlaåi, nijepredvidela dostignute promene reproduktivnog ponašawa i nivoa fer-tiliteta. U osnovi savremenog reproduktivnog ponašawa dominirajuvarijable koje se odnose na reproduktivne norme, uåešãe stanovništvau reprodukciji i tzv. strukturne prepreke, koje spreåavaju ostvarewe ireproduktivnih normi i uåešãe stanovništva u reprodukciji.

Niske reproduktivne norme su duboko uslovqene i kao takve pri-padaju kategoriji dugoroånih fenomena. Upravo duboka uslovqenost idugoroånost su osobine koje malo, ako uopšte, ostavqaju prostora zaspontane promene aktuelnih tendencija nivoa raðawa u doglednoj bu-duãnosti. Naime, neki od bitnih faktora niskih normi u sferi raða-wa su imanentni našoj civilizaciji, bilo da predstavqaju wena pozi-tivna dostignuãa ili wene slabosti (R a š e v i ã, 1995). Tako su, izme-ðu ostalog, na jednoj strani emancipacija i individualizam, nuklearnaporodica i izmewen poloÿaj ÿene i dece u woj, insistirawe na kvali-tetu sopstvenog ÿivota i kvalitetu ÿivota deteta, liberalan zakon oabortusu i dostupnost efikasne kontracepcije, a na drugoj materijali-stiåka svest sa potrošaåkim mentalitetom i liåni ÿivot, razuðenijinego ikada ranije. Ovi i drugi uzroci podstiåu aspiracije, bilo inte-lektualne i profesionalne ili one u privatnoj sferi, ukquåujuãi sti-cawe i hedonizam.

U novom sistemu vrednosti roditeqstvo je zadrÿalo visoko mesto,s tim što su se ovom ciqu pridruÿili novi sadrÿaji koji su, takoðe,visoko vrednovani. Promene koje su Lesthege i Fan den Ka (Lesthaeghe& Van den Kaa, 1994) s razlogom nazvali „ideologijom individualneautonomije" uticale su da niske reproduktivne norme, koje je prouzro-kovao moderan razvoj, postanu još niÿe i nedovoqne za prosto obna-vqawe stanovništva. U savremenim uslovima, kada su deca izgubila va-ÿne socijalne i ekonomske funkcije, karakteristiåne za tradicional-na društva, ÿene i muškarci se racionalno opredequju za jedno ilidva deteta, zadovoqavajuãi prvenstveno emocionalne i psihološke ro-diteqske potrebe uz istovremeno izbegavawe rizika. To se åini u at-mosferi u kojoj je sloboda pojedinca daleko iznad odgovornosti i soli-darnosti. Reå je o sopstvenoj mikro sferi u kojoj nisu prisutne dru-štvene populacione potrebe. O demografskim potrebama buduãih gene-racija pojedinac ne razmišqa i /ili ih ne uvaÿava, niti ih društvopromoviše.

Osobine faktora koji opredequju uåešãe stanovništva u repro-dukciji su, takoðe, produkt moderne kulture, savremenog naåina ÿivotai socijalnih i ekonomskih uslova. Meðu wima sve vaÿnije mesto imajucivilizacijski faktori koji „vrše pritisak na institucije braka iporodice, preko ideja o slobodi liånosti, erozije kolektivne svesti,širewa potrošaåkog mentaliteta i hedonizma, sve do alternativnihstilova ÿivota" (M a c u r a, 1994). Savremeni model suÿivota udvoje

77

podrazumeva da je brak mawe univerzalan, stupawe u brak kasnije, raz-vodi åešãi, ponovo zasnivawe braåne zajednice reðe i kraãeg trajawa,a alternativne forme zajedništva muškarca i ÿene sve brojnije.

Pored oportunih prepreka raðawu, oseãawa nedovoqne sigurnostii u porodici i u široj zajednici i troškova (cene) vezanih za uskla-ðivawe roditeqstva i profesionalne aktivnosti kao i roditeqstva izadovoqewa razliåitih interesovawa, i strukturne prepreke, nezapo-slenost, nerešeno stambeno pitawe, problemi åuvawa dece, nezadovo-qavajuãi ekonomski standard i druge pojave iz ovog kruga su, kako vari-jabla niskih reproduktivnih normi tako i bitna barijera za realizaci-ju stavova o idealnom broju dece i uåešãe stanovništva u reprodukci-ji. Mada strukturne prepreke ne moÿe da izbegne nijedno razvijeno dru-štvo, wihova vaÿnost je bila velika u socijalistiåkim zemqama, ukqu-åujuãi i Srbiju. Znaåaj nabrojanih strukturnih prepreka je i danas po-sebno izraÿen u ovim zemqama koje su ušle u proces tranzicije socio-ekonomskog sistema, a wima su pridodati i novi elementi moguãe in-dividualne pasivizacije kao što su, na primer, oseãaj nesigurnosti,socijalni maladaptacioni sindrom na izmewene vrednosti i normeili društvena anomija.

O znaåaju uticaja nematerijalnih faktora u osnovi reproduktivnogponašawa u našoj sredini ukazuju razlike u nivou proseånog broja ÿi-voroðene dece, utvrðenog popisom stanovništva 2002, u starosnoj ko-horti 50—54 godine meðu ÿenama razliåitog obrazovawa. Ÿene bezobrazovawa i one koje su zapoåele, ali ne i završile osnovnu školuimaju najviši fertilitet, znatno, gotovo za 0,5 ÿivoroðenog deteta,iznad proseånog (1,81) i jedine beleÿe stopu kumulativnog fertilitetaiznad 2 (grafikon 1). Sve ostale grupe ÿena prema školskoj spremi

78

Grafikon 1. — Stope kumulativnog fertiliteta ÿena starih 50—54 godinaprema školskoj spremi. Srbija, 2002.

imaju niÿi nivo plodnosti. Sa porastom obrazovawa fertilitet sesmawuje, tako da najniÿu plodnost imaju ÿene sa najvišom školskomspremom. Tako, ÿene bez školske spreme imaju viši fertilitet negoÿene sa višom ili visokom školom za 0,71 ÿivoroðenog deteta (stopakumulativnog fertiliteta 2,27 prema 1,56).

Treba istaãi da je školska sprema precizno merqiva determinan-ta fertiliteta, koja je tesno povezana s nizom socijalnih i psiholo-ških, åesto mawe otkrivenih faktora fertiliteta. Najvaÿniji su zapo-slenost, zanimawe, ÿivotni standard, status u društvu, mobilnost, in-dividualne potrebe i aspiracije i moguãnosti wihovog ostvarewa, raz-liåiti pritisci i obaveze koje se postavqaju pred ÿenu, poimawe vred-nosti braka, porodice i dece, psihološka cena roditeqstva, cena maj-åinog vremena, individualizam. Obrazovawe je, osim toga, povezano isa jednim brojem neposrednih uzroka fertiliteta kao što su godinestupawa u brak, celibat, kontrola raðawa i drugi.

SVE JE VIŠE NEPLODNIH PAROVA U SRBIJI

Biološki faktori, starost pri kojoj individua postaje neplodna,intrauterini mortalitet i biološki rizik vezan za grešku u zaåeãu,imaju ograniåen uticaj na nivo plodnosti, åak i u uslovima kada se onane kontroliše. Bongaarts (1993) je šta više, ispitujuãi relativni do-prinos faktora razliåite prirode na nivo prirodnog fertiliteta,utvrdio da je zbirni uticaj bioloških determinanata dva puta mawi odsume efekta determinanata koje zavise od individualnog ponašawa kaošto su starost pri stupawu u brak, duÿina postpartalnog steriliteta iuåestalost seksualnih odnosa. Samim tim je znaåaj bioloških faktorau populacijama sa raširenom kontrolom raðawa još mawi.

U medicinskoj literaturi je, pak, prihvaãeno da nivo fiziolo-škog steriliteta u svakoj populaciji iznosi izmeðu 7 i 10% (R a š e -v i ã, 1997). U tom smislu najåešãe se navode nalazi nekoliko studija.Indijanopolis studija je jedna od prvih te vrste sprovedenih u svetu.Weni rezultati su pokazali da sterilitet anketiranih ÿena, odnosnowihovih braånih partnera, iznosi 9,8%. Kajser (Kiser) je u ispitiva-wima sprovedenim u gradu Wujorku procenio da broj sterilnih brakovaiznosi 8—9%, dok je prema rezultatima British Hospital Study udeo ste-rilnih brakova u Engleskoj 6,9.

U struånom i politiåkom javnom mwewu Srbije, meðutim, od po-åetka devedesetih godina prošlog veka se sve više i sve åešãe govorio porastu broja neplodnih lica u Srbiji i raširenosti steriliteta uSrbiji i poslediåno o sterilitetu kao vaÿnom faktoru nedovoqnog ra-ðawa dece u našoj sredini i o borbi protiv steriliteta kao bitnompravcu populacione politike i lokalne samouprave i drÿave. Da li sunavedena razmišqawa taåna?

U nedostatku reprezentativnog istraÿivawa iz ove sfere, pokuša-ãemo da odgovorimo na ovaj set pitawa indirektno na osnovu popisnog

79

podatka o broju ÿivoroðene dece, odnosno o broju ÿena koje su pri kra-ju plodnog perioda ili su izašle iz perioda plodnosti ne uåestvujuãiu reprodukciji stanovništva (R a š e v i ã, 1995; R a š e v i ã, 2006).

Tabela 2. — Ÿene koje nisu rodile ÿivo dete prema starosti, centralna Srbija i Vojvo-dina, 1953, 1981, 1991. i 2002.

Starostÿena

Centralna Srbija Vojvodina

1953 1981 1991 2002 1953 1981 1991 2002

40—44 11,8 10,8 8,2 9,5 13,9 11,9 8,0 8,845—49 11,2 11,1 8,2 8,5 13,7 13,0 8,3 8,2

50+ 10,2 12,2 10,6 9,6 12,8 15,7 11,5 10,2

Rezultati obrade odgovora na pitawe o broju ÿivoroðene dece po-kazuje da je u 2002. godini svaka deseta ÿena u Srbiji izašla iz perio-da plodnosti ne uåestvujuãi u reprodukciji stanovništva (tabela 2).Odnosno 9,6% ÿena u centralnoj Srbiji i 10,2% ÿena u Vojvodini nijerodilo nijedno ÿivo dete, a u momentu sprovoðena popisa stanovni-štva je imalo 50 i više godina. Odgovarajuãi udeli za starosnu kohor-tu ÿena 45—49 godina su 8,5 i 8,2, a za kohortu ÿena roðenih izmeðu1958. i 1962. godine 9,5 i 8,8. Imajuãi u vidu prihvaãen nivo fiziolo-škog steriliteta kao i åiwenicu da se u reprodukciji ne uåestvuje izrazliåitih razloga sociološke prirode, a ne samo usled neplodnosti,ovi nalazi opovrgavaju uverewe o raširenosti steriliteta u Srbiji isterilitetu kao vaÿnom faktoru nedovoqnog raðawa dece u našoj sre-dini.

Ako se porede udeli ÿena koje nisu rodile dete u ove tri starosnekohorte sa odgovarajuãim udelima ÿena koje su bile pri kraju plodnogperioda, ili su izašle iz wega 1953, 1981. ili 1991. godine na ova dvapodruåja, moÿe se konstatovati smawewe broja ÿena koje danas ne uåe-stvuju u reprodukciji stanovništva u odnosu na vreme od pre gotovopola veka. Najveãu razliku u visini udela beleÿi Vojvodina i to zastarosnu kohortu ÿena 45—49 godina. Naime, 1953. godine svaka sedmaÿena starosti izmeðu 45 i 49 godina nije imala dete, a 2002. godinesvaka dvanaesta ÿena. Objašwewe koje se nameãe je da je zahvaqujuãi na-pretku u medicini kao i promenama u statusu ÿene poveãano raðawedece posle 40. godine starosti.

Daqe, moÿe se zakquåiti da je udeo ÿena koje su izašle iz periodaplodnosti, ne uåestvujuãi u reprodukciji 2002. godine, bio åak niÿi uodnosu na odgovarajuãi udeo 1991. godine i u centralnoj Srbiji (9,6prema 10,6%) i u Vojvodini (10,2 prema 11,5). Suprotno, starosne ko-horte ÿena 40—44 i 45—49 godina 2002. godine na oba podruåja beleÿeisti udeo ili minimalan porast, izmeðu 0,3 i 1,3 procentna poena,udela ÿena koje su pri kraju plodnog perioda, a nisu rodile dete u od-nosu na deceniju ranije. Åini se da navedeni podaci jasno opovrgavajuuverewe o porastu neplodnosti u Srbiji, najmawe meãu ÿenama stari-jim od 40 godina.

80

No, rašireno uverewe o velikom broju neplodnih parova rezulti-ralo je da više opština u Srbiji borbu protiv steriliteta, odnosnofinansirawe nekoliko pokušaja veštaåke oplodwe, definiše kao je-dinu ili u materijalnom smislu najvaÿniju meru populacione politikeu ciqu podizawa nivoa raðawa u lokalnoj samoupravi. Åak i da je pro-blem neplodnosti vaÿna determinanta fenomena nedovoqnog raðawa,treba podvuãi da nove reproduktivne tehnologije, ma koliko bile zna-åajne intervencije na mikro, nemaju efekat na makro nivou, to jest go-tovo da ne utiåu na poveãawe stope ukupnog fertiliteta. U uslovimakada je in vitro ferterilizacija široko i rano dostupna stopa ukupnogfertiliteta se moÿe poveãati maksimalno za 0,038 (H a b b e m a et al.,2007). Poveãawe SUF se åak uopšte ne bi registrovalo da se raðaju je-dinci. Poveãawe fertiliteta je posledica višestrukih raðawa. Cenakoja pri tom treba da se plati je relativno visoka i vezana je, ne samoza visoke ekonomske izdatke, veã i za potencijalne posledice više-strukih roðewa po zdravqe majke i dece.

ZABRANOM ABORTUSA BI SE REŠIO PROBLEMBELE KUGE

Izloÿena deterministiåka osnova niskih reproduktivnih normii raširenost psiholoških, ekonomskih i strukturnih prepreka za ostva-rivawe stava o ÿeqenom broju dece ukazuju na wihovu sloÿenost, dubokuuslovqenost i istovremeno predstavqa objašwewe za nedovoqnu demo-grafsku efikasnost restriktivnih zakonskih rešewa vezanih za namer-ni prekid trudnoãe i kontracepciju. To su pokazala iskustva više ze-maqa. Naime, u nastojawu da podignu stopu nataliteta Rumunija u peri-odu od 23 godine, Bugarska, Åehoslovaåka i u više navrata Maðarska,odluåile su se na mawe ili više restriktivnu politiku prema namer-nom prekidu trudnoãe. Ne samo pronatalitetni veã i drugi motivi,motivi religioznog karaktera, rukovodili su vladu Poqske da se u de-vedesetim godinama prošloga veka opredeli za ukidawe liberalnog za-kona kojim se prekid trudnoãe dopuštao na zahtev trudne ÿene. Kratko-trajni efekat poveãawa nataliteta stanovništva je zabeleÿen u svimovim sredinama. Niz primera to ilustruje. Tako jedini baby boom, ika-da registrovan u Maðarskoj, se vezuje za prohibiciju abortusa u periodu1953—1956. godina (K a m a r a s, 1989).

Meðutim, oåekivani dugotrajni efekti u smislu poveãawa nivoaraðawa nisu ostvareni jer, mada saznawa o dostupnosti kontrole raða-wa uåestvuju kao jedan od elemenata pri stvarawu reproduktivnih moti-va, stavova i normi, kontrola raðawa ne predstavqa bitan faktor de-terministiåke osnove fenomena nedovoqnog raðawa u savremenom dru-štvu. Wena uloga je prvenstveno instrumentalne prirode. U tom smi-slu rumunski primer je svakako najupeåatqiviji. Kada je 1965. godineregistrovana opšta stopa nataliteta od 15,6 promila rumunska vlada je1. oktobra 1966. godine, zabranivši uvoz kontraceptivnih sredstava,

81

onemoguãila pristup modernoj i efikasnoj kontracepciji, a dozvolilaje namerni prekid trudnoãe samo u sluåaju da je ÿena starija od 45 go-dina ili da ima najmawe åetvoro dece ili da joj trudnoãa ugroÿava ÿi-vot. Striktno su propisane dijagnoze koje se prihvataju kao medicinskaindikacija za namerni prekid trudnoãe. Uvedene su kazne kako za osobukoja obavqa ilegalni prekid tridnoãe, tako i za ÿenu koja izabere ovuopciju. Istovremeno, bila je predviðena istraga svakog spontanog abor-tusa.

Kao rezultat novih zakonskih rešewa, stopa nataliteta je nagloporasla na 27,4 promila u 1967. godini, usled znaåajnog poveãawa raða-wa dece drugog i treãeg reda. Meðutim, ona je ubrzo poåela da opada i u1983. godini iznosila je 14,3 promila. Posle novih napora u borbiprotiv ilegalnih abortusa stopa nataliteta se blago poveãavala na 15,5u 1984. i 15,8 u 1985. godini. U decembru 1985, uvode se još restriktiv-nija zakonska rešewa vezana za abortus. Naime, namerni prekid trud-noãe se dozvoqava samo ÿeni koja ima petoro ÿive dece mlaðe od 18 go-dina. Tokom promocije ovog zakona, Åaušesku je proklamovao da je „ce-lokupno društvo vlasništvo fetusa". Uprkos tako ekstremnih nastoja-wa da se ograniåi sloboda pristupa kontroli raðawa, stopa natalitetaje blago porasla na 16,0 promila 1989. godine (B a b a n, D a v i d, 1994).

Istovremeno je došlo do porasta materinskog morbiditeta i mor-taliteta. Koeficijent registrovanog materinskog mortaliteta, koji jeposledica trudnoãe, izraÿen na 100.000 ÿivoroðenih, porastao je sa86, koliko je iznosio u 1965. godini kada je abortus bio dozvoqen nazahtev trudne ÿene, na 150 u 1984, odnosno 170 u 1989. godini, u vremerestriktivne regulative vezane za kontrolu raðawa (S a f e M o t h e r -h o o d, 1990). Procewuje se da je preko 80% registrovane materinskesmrtnosti posledica ilegalnih prekida trudnoãe (B a b a n, D a v i d,1994), odnosno obavqawa abortusa u nesterilnim uslovima od stranenestruånih lica. Ili, drugim reåima, u periodu od 23 godine sprovo-ðewa populacione politike, putem restriktivnog zakona o kontracep-ciji i namernom prekidu trudnoãe, proseåno 341 ÿena godišwe je umr-la od pribegavawa ilegalnom abortusu. Takoðe, procewuje se da je okojedan milion Rumunki postalo infertilno kao posledica namernogprekida trudnoãe obavqenog u neoptimalnim uslovima (UNFPA, 1990).Isto tako, porasla je i smrtnost odojåadi. Najviša vrednost stopemortaliteta odojåadi je registrovana 1987. godine kada se beleÿi åaknivo od 28,9 promila.

Odsustvo moguãnosti da se na legalan naåin prekine trudnoãa ujednoj sredini, pored velike zdravstvene cene ima i jasne psihološkeposledice, kako za ÿenu tako i za dete roðeno iz neÿeqene trudnoãe.Rezultati istraÿivawa u Švedskoj, Škotskoj i Åehoslovaåkoj su poka-zali da neÿeqeno materinstvo dovodi do razliåitih neurotiånih reak-cija prema detetu, neurotiånih seksualnih reakcija i smawewa radnogkapaciteta (S p i n e l l i, F i g a - T a l a m a n c a, 1990). Istraÿivawa, pak,koja su se bavila psihiåkim i socijalnim posledicama na dete roðenoiz trudnoãe koju je majka ÿelela da prekine, ali joj nije odobreno su

82

potvrdila poåetnu hipotezu da se neÿeqena deca potencijalno podiÿuu mawe optimalnim psihološkim i socijalnim uslovima od ÿeqene.

Naime, nalazi longitudinalne studije sprovedene u Pragu, otkrilisu da roðeno neÿeqeno dete moÿe patiti do zrelosti. Ovaj zakquåak jeusvojen na osnovu istraÿivawa koja su pratila razvoj 110 devojåica i110 deåaka åijim majkama je dva puta odbijen abortus. U devetoj godiniÿivota ova deca su bila bolesnija i åešãe hospitalizovana od dece ukontrolnoj grupi. Imala su slabiji uspeh u školi i pokazivala su pre-teranu osetqivost i agresivnost, kao i mawi stepen integracije u so-cijalnoj sredini. Mawi broj ove dece od 14 do 16 godina je pohaðaosredwu školu u odnosu na kontrolnu grupu, a više ih je imalo potrebuda se zbog poremeãaja ponašawa konsultuje sa psihijatrom. U adole-scenciji emocionalni razlaz izmeðu dece roðene iz neÿeqene trudno-ãe i wihovih majki je kulminirao. U odnosu na kontrolnu grupu neÿe-qena deca u veãoj meri su izraÿavala i konzervativne stavove po mno-gim pitawima. Bila su i mawe informisana o seksualnosti i pitawi-ma vezanim za wu (D a v i d, D y t r y c h, M a t e j c e k, S c h u l l e r, 1988;D a v i d, M a t e j c e k, 2004).

Upravo su visok morbiditet i mortalitet, koji se duguju ilegalnomabortusu i razliåite posledice neÿeqene trudnoãe, predstavqali naj-snaÿniji argument za liberalizaciju prekida trudnoãe. Takoðe, uvaÿa-vawe åiwenice da je abortus realna potreba uslovqena veãim brojemfaktora razliåite vrste. Meðu wima posebno mesto imaju istorijskikoreni, moralni principi naše civilizacije, koncept qudskih prava,intenzivno ograniåavawe raðawa, karakteristike abortusa kao i objek-tivna ograniåewa kontracepcije i wihovo subjektivno doÿivqavawe.

Zagovornici zabrane abortusa u ciqu rehabilitacije raðawa nepoznaju åiwenice o nedovoqnoj demografskoj efikasnosti restriktiv-nog zakonskog rešewa vezanog za namerni prekid trudnoãe, niti kom-pleksnost pitawa koje pokreãu. No, oni to åine jer je veliki broj abor-tusa višedecenijski problem koji ugroÿava reproduktivno zdravqe ipotencijal stanovništva Srbije. Stopa ukupnih abortusa u Srbiji jevrlo visoka, procewuje se da iznosi 2,76 u 2006. godini, dva puta je vi-ša od stope ukupnog fertiliteta i meðu najvišima je u Evropi i svetu(R a š e v i ã, 2007).

TREBA STIMULISATI I RAÐAWE DECEPETOG I VIŠEG REDA ROÐEWA

Planirawe porodice nije samo qudsko pravo veã i snaÿna preven-tivna mera, pošto ÿivot i zdravqe ÿene i deteta u velikoj meri zaviseod prihvaãenog reproduktivnog modela i uslova u kojima se on ostvaru-je. I to zdravqe široko shvaãeno kao stawe fiziåke i mentalne spo-sobnosti i socijalne sigurnosti. Otuda je Svetska zdravstvena organi-zacija utvrdila åetiri osnovna principa na kojima treba da se zasnivaplanirawe porodice. Jedan od wih je vezan za broj dece u porodici i

83

glasi da porodica treba da ima najviše åetvoro dece. On je baziran nasaznawu da trudnoãa petog reda ozbiqno ugroÿava zdravqe i majke i de-teta.

Naime, kako svaka trudnoãa nosi sa sobom niz rizika po zdravqe iÿivot, kao što su hipertenzija, ektopiåna trudnoãa, hemoragija, in-fekcija, veliki broj trudnoãa izlaÿe ÿenu veãim rizicima povezanimsa zaåeãem i raðawem dece. Rizici po zdravqe i ÿivot ÿene kumulira-ju sa porastom broja trudnoãa. Šansa za reproduktivnu povredu, takoðe.Na primer, ruptura uterusa i hemoragija su daleko åešãi kod ÿena sapet i više trudnoãa u reproduktivnoj istoriji.

I dete roðeno iz trudnoãe višeg reda je ugroÿeno iz najmawe ne-koliko razloga. Usled kumulativnog efekta prethodnih trudnoãa i doje-wa na nutritivni i energetski bilans zdravqe majke je ugroÿeno, åe-šãe su u takvim trudnoãama i poroðajne povrede, pa je sledstveno pove-ãan rizik za slabiji intrauterini rast i smawenu teÿinu deteta na ro-ðewu, što nosi poveãan rizik za morbiditet i mortalitet i povrededeteta koje, takoðe, mogu ugroziti wegovo zdravqe i ÿivot. Drugi bitanrazlog za ugroÿeno zdravqe je kompeticija izmeðu dece u velikim poro-dicama za brigu i paÿwu roditeqa kao i za, uglavnom, ograniåene ma-terijalne moguãnosti uopšte, pogotovo kada je reå o ishrani, adekvat-noj obuãi i odeãi i zdravstvenoj zaštiti. Rezultati istraÿivawa supokazali da je pothrawenost, koja je signifikantno åešãa kod dece vi-šeg reda, u veãoj meri posledica socijalnog faktora, kompeticije iz-meðu ålanova porodice za hranu, nego medicinskog, niske teÿine naroðewu (K u n s t a d t e r, 1978). Takoðe, je poveãan rizik za infektivnimorbiditet usled bliskog kontakta meðu mnogobrojnom decom. Razma-trawe mortaliteta odojåadi i male dece po redu roðewa u svim istra-ÿivawima koja su se bavila ovim predmetom otkriva model sa elemen-tima J-krive. Mortalitet poåiwe da raste sa åetvrtim, a naglo sa pe-tim i višim redom roðewa dece. Tako u Ruandi, 20% odojåadi roðenihkao peto dete u porodici ne doÿivi prvu godinu starosti (PopulationReports, 1977). Isti model je dobijen i pri izuåavawu mortaliteta odoj-åadi u 17. i 18. veku meðu francuskom populacijom Kanaðana (N a u l t,D e s j a r d i n s, L e g a r e, 1990).

Insistirawe na visokim reproduktivnim normama, tj. raðawu decepetog i višeg reda roðewa åesto pretpostavqa i da ÿena raða u vre-menskim intervalima mawim od dve godine, ili da raða i posle 35. go-dine starosti što su faktori koji, takoðe, jasno ugroÿavaju zdravqe iÿivot i majke i deteta. Tako, iz više razloga je ugroÿeno zdravqe iÿivot dece roðenih u kratkom vremenskom intervalu u odnosu na pret-hodnu trudnoãu. Najvaÿniji meðu wima je ugroÿeno zdravqe majke, usledraðawa dece u intervalima mawim od dve godine. Nutritivna, energet-ska i uopšte fiziološka neravnoteÿa organizma majke dovodi do pre-vremenog poroðaja i niske teÿine novoroðenåeta, bitnih faktora pove-ãanog rizika za niz oboqewa, ukquåujuãi i najteÿi rizik. Takoðe, kom-peticija meðu decom sliånih godina, pogotovu ako su mala, za majåinei porodiåne resurse je velika. To se, pre svega, odnosi na brigu, negu,

84

novac, hranu. U sluåaju da majka ostane trudna ubrzo nakon poroðajaugroÿeno je dojewe, što poveãava rizik deteta da dobije infektivnubolest i da nastane malnutricija. Daqe, kratak interval izmeðu raðawaizlaÿe decu poveãanom riziku transmisije infektivnih bolesti usledbliskog kontakta u porodici sa više dece sliånih godina starosti ikarakteristike infektivnih deåijih bolesti da se javqaju u relativnouskom starosnom intervalu. Drastiåan je rezultat jedne studije u Indi-ji koji pokazuje da 50% dece roðene dve godine posle prethodnog raðawaumire u prvoj godini starosti (Population Reports, 1977).

Istovremeno, fiziološki kapacitet reproduktivnog sistema ÿenastarijih od 35 godina je smawen u odnosu na zahteve koje postavqa trud-noãa pa se deca starijih majki, takoðe, raðaju sa poveãanim rizikom zamorbiditet i mortalitet. Trauma na roðewu i genetska abnormalnost sesignifikantno åešãe javqaju kod dece åije su majke stare 35 i više go-dina. Rizik za genetsku abnormalnost iznosi 1,5% za starost ÿene iz-meðu 35—39 godina i 3,6% za ÿene stare 40 i više godina (Parker,Herbertson, Cole, 1980). Prevalencija Daunovog sindroma, najraspro-stawenije kongenitalne anomalije koju karakteriše mentalna hendike-piranost i socijalna zavisnost, eksponencijalno raste sa starošãumajke. Tako su rezultati jednog velikog istraÿivawa u Francuskoj poka-zali da rizik da dete ima Daunov sindrom iznosi 1:1081 u 25. godinistarosti ÿene prema 1:727, odnosno 1:307, 1:90 ili 1:22 u 30, 35, 40. i45. godini starosti majke (A y m e, 1997). Postoji više hipoteza o uzro-cima kongenitalnih defekata deteta. Biolozi smatraju da objašweweleÿi u åiwenici da je ovum star koliko i ÿena. Druga razmišqawa po-laze od åiwenice da je seksualni odnos meðu starijim partnerima reðipa se poveãava vremenski period izmeðu ovulacije i oploðewa (P a r k e r,H e r b e r t s o n, C o l e, 1980). Grafiåki posmatran odnos izmeðu staro-sti majke i mortaliteta odojåadi i male dece ima oblik U-krive. Naj-sigurniji period za raðawe dece je izmeðu 20. i 35. godine starostimajke.

Posledwih godina se istraÿuje odnos izmeðu starosti oca pri ro-ðewu deteta i zdravqa deteta. Veruje se da je ÿena mnogo åešãe uzrokcitogenetskih poremeãaja deteta nego muškarac. Pre svega zbog åiwe-nice da su muškarci sa hromozomskom aberacijom po pravilu azosper-miåni pa otuda ne postoji šansa da postanu roditeqi. Meðutim, za ne-ke genetske mutacije su godine oca statistiåki signifikantne. Na pri-mer, odreðeni oblici mišiãne distrofije su korelirani sa porastomgodinama starosti oca (S p i r a et al., 1993). U demografskom smisluznaåajno je otkriãe Rudera da udeo ÿenske dece u ÿivoroðenima meðubelom populacijom SAD raste sa porastom godina ÿivota oca (S p i r aet al., 1993). To se objašwava smawewem nivoa androgena sa poveãawemgodina ÿivota muškarca.

No, pored zdravstvenih razloga postoje i oni ekonomske prirodekoji ukazuju da, mada su visoki zahtevi koje treba ostvariti da bi se po-stiglo prosto obnavqawe stanovništva (Ð u r ð e v, 2004), merama popu-lacione politike drÿave i lokalne samouprave ne treba stimulisati

85

raðawe dece petog i višeg reda roðewa. Najvaÿnije je svakako da raða-we veãeg broja dece karakteriše, ili moÿe razliåitim finansijskimdavawima da podstakne na raðawe petog, šestog ili sedmog deteta paro-ve na niskoj socijalnoj lestvici i da bude uzrok multiplikovawa siro-maštva. Pre svega, zbog, po pravilu, niskih investicija u obrazovawedeteta u ovakvim porodicama.

NIJE VAŸNO ŠTO ÃE SRBIJA SREDINOM VEKAIMATI MAWE QUDI NEGO DANAS

Razmišqawe da se fenomenu nedovoqnog raðawa dece pridaje ve-liki znaåaj åini se da pre svega karakteriše feministiåke krugove.Oni minimiziraju problem niskog nivoa raðawa i wegove posledice,umesto da se zalaÿu za wegovo ublaÿavawe putem populacione politi-ke, koja bi u fokus delovawa stavila ÿenu i weno puno samoostvariva-we. U tom smislu se moÿe kao argument koristiti iskustvo zemaqa Se-verne Evrope. Reði su oni koji fenomen nedovoqnog raðawa dece mi-nimiziraju usled nemoãi, oseãajuãi kako je finansijski zahtevno iistovremeno sa neizvesnim ishodom sprovoditi mere i akcije vezane zarehabilitaciju fertiliteta stanovništva. No, i jedni i drugi ne shva-taju pun znaåaj ovoga fenomena i wegovih posledica.

Raðawe dece kao pozitivna prirodna komponenta, neposredno uti-åe na revitalizaciju obima stanovništva i wegove starosne strukture.Ono vrši ove dve vaÿne demografske funkcije samo ako wegov nivo za-dovoqava najmawe potrebe prostog obnavqawa stanovništva. Otuda, bi-lo koji nivo raðawa koji onemoguãava da ono vrši ove dve funkcije jenedovoqno raðawe, koje ranije ili kasnije vodi u depopulaciju i pre-komerno starewe. Kritiånost nedovoqnog raðawa je tim veãa što jeono duboko uslovqen, samim tim dugoroåan fenomen i što je, u uslovi-ma niskog nivoa mortaliteta stanovništva, osnovni prirodni dina-miåan faktor demografskih promena.

Nedovoqno raðawe, pored neposrednih uticaja na demografski raz-vitak, deluje i posredno, što ga åini još kritiånijim faktorom. Ovuvrstu uticaja ono vrši preko starosne strukture ukupnog stanovni-štva, pošto u uslovima sve veãeg starewa stanovništva opšti morta-litet raste i time dodatno smawuje efekte ionako niskog i nedovoqnograðawa. Osim toga, tragovi nedovoqnog raðawa u starosnoj strukturidugo traju, tako da i u uslovima porasta reprodukcije do potreba pro-stog obnavqawa, depopulacija i starewe stanovništva se jedno vremenastavqaju. Vaÿnost ovog uticaja je tim veãa što gubici u broju stanov-nika nastali za vreme depopulacije ne mogu da se nadoknade dostizawemnivoa reprodukcije koji obezbeðuje prosto obnavqawe, veã samo ukolikonivo reprodukcije stanovništva odreðeno vreme bude iznad potrebaprostog obnavqawa.

Raðawe dece daleko ispod potreba prostog obnavqawa stanovni-štva obeleÿava i demografski razvoj i demografski momentum Srbije.

86

I centralna Srbija i Vojvodina su se sa fenomenom nedovoqnog raða-wa suoåile još sredinom prošlog veka. Veã u 1971. godini stopa ukup-nog fertiliteta bila je za oko 15% niÿa od potreba proste zamene ge-neracija u centralnoj Srbiji, odnosno za gotovo 20% u Vojvodini. Utom intervalu vrednosti stopa se uglavnom stabilizuju u sledeãe dvedecenije na oba podruåja. Niskonatalitena podruåja Srbije u devedese-tim godinama 20. veka karakteriše jasan pad raðawa. U 2000. i 2001. go-dini nivo raðawa u centralnoj Srbiji i Vojvodini beleÿi laganirast, a u periodu 2001—2004. je stabilizovan. U 2005. godini na obapodruåja se ponovo registruje jasan pad nivoa raðawa koji je delimiånouslovqen promenom metodologije.

Prema posledwim podacima, nivo raðawa u 2007. godini je åak30% ispod potreba prostog obnavqawa stanovništva, kada se Srbijaposmatra kao celina (van podruåja Kosova i Metohije), što znaåi da ãesledeãa generacija ÿena biti za gotovo jednu treãinu mawa po broju uodnosu na sadašwu. Drugim reåima, sa vrednošãu stope ukupnog ferti-liteta od 1,4 nivo raðawa u Srbiji je ispod evropskog proseka koji iz-nosi 1,5 deteta po ÿeni (P i s o n, 2007).

Nivo raðawa dece ispod potreba prostog obnavqawa stanovni-štva, koji traje više decenija, je osnovni pokretaå depopulacije i du-bokih promena u starosnoj strukturi stanovništva Srbije. Naime, sta-novništvo centralne Srbije i Vojvodine se od 1992. odnosno 1989. go-dine više ne obnavqa prirodnim putem, a u 2007. godini stopa pri-rodnog priraštaja iznosi –4,5 odnosno –5,2 promila. Apsolutno po-smatrano, broj umrlih u centralnoj Srbiji je u 2007. godini za 24.258, au Vojvodini za 10.445 lica veãi od broja ÿivoroðene dece.

Promene u starosnoj strukturi kreãu se u pravcu stalnog smawiva-wa udela mladih uz istovremeno poveãavawe udela starih lica. Premapodacima popisa iz 2002. godine u centralnoj Srbiji i Vojvodini brojstanovnika mlaðih od 15 godina i broj stanovnika starih 65 ili višegodina je gotovo izjednaåen (854.556 prema 925.320 u centralnoj Srbiji,odnosno 322.205 prema 315.185 u Vojvodini). Relativno posmatrano,svaki šesti stanovnik centralne Srbije i Vojvodine je mlaði od 15 go-dina (udeli ove starosne grupe u ukupnom stanovništvu iznose 15,7 i15,9). Takoðe, svaki šesti stanovnik (17,1% u centralnoj Srbiji i15,6% u Vojvodini) ima 65 ili više godina što svrstava Srbiju meðunajstarije zemqe na svetu (K e v i n, V e l k o f, 2001).

Rezultati analitiåkih projekcija ukazuju da ãe Srbija sredinomovog veka biti malobrojnija zemqa nego što je danas i zemqa starih(P e n e v, 2003). Naime, broj stanovnika Srbije (van podruåja Kosova iMetohije) 2052. nezavisno od analizirane varijante biãe mawi nego2002. godine. Meðutim, neuporedivo vaÿnije demografsko ograniåeweSrbije u narednih pet decenija predstavqaãe starost wenog stanovni-štva.

Proces populacionog starewa kontinuirano ãe se nastaviti u pr-voj polovini 21. veka i broj osoba starih 65 ili više godina ãe se po-veãati za treãinu u 2052. godini, a udeo u ukupnom stanovništvu ãe se,

87

u zavisnosti od varijante projekcija, kretati od 22,0% do 27,1%. Poseb-no treba podvuãi da ãe broj osoba starih 65 ili više godina, nezavi-sno od anaizirane varijante pojekcija, biti veãi nego onih mlaðih od15 godina (grafikon 2).

Naroåito intenzivno ãe biti starewe populacije starih. Premasredwoj varijanti projekcija broja osoba starih 80 ili više godina zapola veka ãe se utrostruåiti i predstavqaãe åetvrtinu ukupnog brojastarih, odnosno udeo najstarijih lica ãe se u ukupnoj populaciji pove-ãati sa 1,9 koliko je iznosio 2002. na 6,2% 2052.

UMESTO ZAKQUÅKA

Nabrojane su najåešãe zablude relevantne za populacionu politi-ku i istovremeno one koje su po posledicama znaåajne za politiåki od-govor na nizak fertilitet stanovništva. Na primer, pogrešno uvere-we o nastanku fenomena nedovoqnog raðawa tokom 1990-ih godina uka-zuje da nivo fertiliteta ispod potreba prostog obnavqawa stanovni-štva traje relativno kratko, da je izazvan kriznim faktorima i da jeotuda lako rešiv problem. Suprotno, raširen stav o varijablama izekonomskog kruga kao najvaÿnijem uzroku niskog fertiliteta stanovni-

88

Grafikon 2. — Kretawe broja mladih i starih, 1950—2002.i projektovane promene do 2052 (po varijantama projekcija)

štva moÿe biti izvor neåiwewa, pesimizma, odnosno neverovawa umoguãnosti populacinog odgovora i odsustva programskih akcija veza-nih za podsticawe raðawa. Ili, zabluda da je sve više neplodnih pa-rova u Srbiji veã je usmerila politiåki odgovor na nedovoqno raðawedece u nemalom broju opština na borbu protiv steriliteta putem fi-nansirawa odreðenog broja pokušaja in vitro fertilizacije. Daqe, zala-gawe za zabranu abortusa u ciqu podizawa nivoa fertiliteta stanovni-štva ne samo da ne doprinosi ublaÿavawu fenomena nedovoqnog raða-wa dece veã ga produbquje. Takoðe, insistirawe na stimulisawu raða-wa dece petog i višeg reda roðewa ima ozbiqne zdravstvene i ekonom-ske posledice i na mikro i na makro nivou. Zatim, zanemarivawe zna-åaja starosne strukture stanovništva je opasno, jer od ove osnovne po-pulacione strukture zavise ekonomske i socijalne strukture društva,odnosno wegovo funkcionisawe. Razmišqawe o zabludama i wihovimpotencijalnim posledicama za sprovoðewe populacione politike nu-ÿno otvara i pitawe porekla pogrešnih uverewa u struånom i poli-tiåkom javnom mwewu Srbije. Åini se da visoko emotivno vrednovawefenomena nedovoqnog raðawa dece uslovqava da se o ovom pitawu raz-mišqa, traÿe uzroci i rešewa, pa åak i minimizira problem usledoseãaja nemoãi pred wim, i van demografskih krugova, odnosno meðuvisoko obrazovanim qudima koji ne poseduju specifiåna znawa. No,ove zablude treba ispravqati, jer je najveãi problem koji se postavqapred populacionu politiku upravo vezan za formirawe individualne idruštvene reproduktivne svesti.

LITERATURA

B l a g o j e v i ã, M. (1997). Roditeqstvo i fertilitet, Beograd: Institut zasociološka istraÿivawa, Filozofski fakultet.

G o l u b o v i ã, Z., B., K u z m a n o v i ã, M. V a s o v i ã (1995). Društveni ka-rakter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd: Institutza filozofiju i društvenu teoriju, Filip Višwiã.

Ð u r ð e v, B. (2004). Koliko dece treba Srbiji, Stanovništvo, broj 1—4.M a c u r a, M. (1994). Demografske implikacije secesije i ekonomske blokade,

Sankcije — legitimitet, legalitet i posledice, Beograd: Srpska akademi-ja nauka i umetnosti, Odeqewe društvenih nauka, kwiga 15.

P e n e v, G. (2007). Projekcije stanovništva Srbije, Pregled, Broj 3.R a š e v i ã, M. (1994). Zdravstveni aspekti programa za planirawe porodice,

Stanovništvo, broj 3—4.R a š e v i ã, M. (1995). Prihvatawe populacione politike na individualnom

nivou, Stanovništvo, broj 1—4.R a š e v i ã, M. (1995). Razvitak stanovništva Srbije 1950—1991, Beograd: Cen-

tar za demografska istraÿivawa Instituta društvenih nauka.R a š e v i ã, M. (1995). Fertilitet ÿenskog stanovništva, Stanovništvo i do-

maãinstva Republike Srbije prema popisu 1991. godine, Beograd: Republiåkizavod za statistiku.

R a š e v i ã, M. (1997). Faktori prirodnog fertiliteta, Stanovništvo, broj3—4.

89

R a š e v i ã, M. (2006). Fertilitet ÿenskog stanovništva, Stanovništvo i do-maãinstva Srbije prema popisu 1992. godine, Beograd: Republiåki zavod zastatistiku, Institut društvenih nauka.

R a š e v i ã, M. (2008). Da li je evidentirani broj abortusa u Srbiji realan?,Stanovništvo, broj 2.

A y m e, S. (1997). Social Inequalites Associated with Prenatal Screening for Down'sSyndrome: Results of French Surveys, Demographic Evaluation of Health Pro-grammes, CICRED, UNFPA, Paris.

B a b a n, A., D a v i d, H. (1994). Voices of Romanian Women: Perceptions of Sexua-lity, Reproductive Behavior, and Partner Relations During the Ceausescu Era.Bethesda: Transnational Family Research Institute.

B o n g a a r t s, J. (1993). The Relative Contributions of Biological and BehaviouralFactors in Determining Natural Fertility: A Demographer's Perspective, in: Gray,R., Leridon, H. and Spira, A. (eds) Biomedical and Demographic Determinants ofReproduction, Oxford: Clarendon Press.

Council of Europe (2005). Recent Demographic Developments in Europe, Strasbourg:Council of Europe Publishing.

D a v i d, H., D y t r y c h, Z., M a t e j c e k, Z., S c h u l l e r, V. (1988). Born Unwan-ted: Developmental Effects of Denied Abortion, New York, Prague: Springer Pu-blishing Company, Avicenum Medical Press.

D a v i d, H., M a t e j c e k, Z. (2004). Born Unwanted: The 35 Year Prague Study, Re-productive Health Issues in Eastern Europe and the Former Soviet Union, Bucha-rest, 17—20 October, IUSSP, WHO, UNFPA.

D a v i s, K., J. B l a k e (1956). Social structure and fertility: an analytic framework,Economic Development and Cultural Change, New York.

F r e e d m a n, R. (1992). The Role of Family Planning Programmes as a Fertility De-terminant, Family Planning Programmes and Fertility, Oxford: Clarendon Press.

H a b b e m a, D., E i j k e m a n s, M., N a r g u n d, G. B e e t s, G., V e l d e, E. (2007).Can in vitro fertilization help to reverse the trend of population ageing in Europe?A scenario study, Can policies enhance fertility in Europe?, International confe-rence, Vienna Institute of Demography, Vienna, 6—7 December 2007.

K a m a r a s, F. (1989). Attitudes on Fertility Control Related Values and Policy on Ba-sis of the Hungarian Studies, Demographic Trends and Population Policy, Du-brovnik, 5—11 June.

K e v i n, K., V. V e l k o f (2001): An Aging Word: 2001. Washington DC: U.S. Cen-sus Bureau, U.S. Goverment Printing Office.

K u n s t a d t e r, P. (1978). Child Mortality and Maternal Parity: Some Policy Implica-tions International Family Planning Perspectives, Volume 4, Number 3.

L e s t h a e g h e, R., V a n d e n K a a, D. (1994). Twee demografishe transities?, na-vedeno prema R. Cliquet Below-Replacement Fertility: A Case of Individual So-cietal Antagonism, sociobiologically explaned, Prilozi demografskim i ekonom-skim naukama, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.

N a u l t, F., D e s j a r d i n s, B. & L e g a r e, J. (1990). Effects of Reproductive on In-fant Mortality of French-Canadians During the Seventeenth and Eighteenth Cen-turies, Population studies (Montreal), Volume 44, pp. 273—285.

P a r k e r, A. S., H e r b e r t s o n, M. A. & C o l e, J. (1980). Fertility in the MiddleAge, Galton Foundation, London.

P i s o n, G. (2007). Tous les pays du monde, Population et Sociétés, Numéro 414.Population Reports (1977). Health: The Family Planning Factor, Family Planning pro-

grams, Population Reports, Series J, Number 14.Safe Motherhood (1990). Romania: on the road to success, Safe Motherhood, July—

October.

90

S h a m i e, J. (2004). Low Fertility: Can Governments Make a Difference, AnnualMeeting Population Association of America, Boston, 4 April.

S p i n e l l i, A., F i g a - T a l a m a n c a, I. (1990). Psychosocial effects of early andlate abortion, WHO, UNFPA, IPPF Conference From abortion to contraception,Tbilisi, 10—13 October.

S p i r a, A., et al. (1993). Conception Probability and Pregnancy Outcome in Relationto Age, Cycle Regulatory, and Timing of Intercourse in Biomedical and Demo-graphic Determinants of Reproduction, edited by Ronald Grey, Henry Leridonand Alfred Spira, Oxford Univresity Press, 1993.

United Nations Population Fund (1990). Report on mission to Romania 5—15 March1990, unpublished document.

SIX MISJUDGEMENTS RELEVANT FOR POPULATION POLICY

by

Mirjana Raševiã

Summary

Population fertility is a topic which arouses the most attention in the public whenconsidering the demographic situation in Serbia. Through various institutions and massmedia, there is more and more talk on the low level of births, its reasons and conse-quences as well as the need to solve this problem. However, the beginnings of forminga population climate are accompanied by a series of thoughts, standpoints and asser-tions among experts and politicians which demographers define as misjudgements. Thispaper tries to indicate to the six most common significant incorrect convictions whichare relevant for defining and carrying out of a population policy. It is believed thathighly emotional evaluation of the phenomenon of insufficient births provokes a lot ofthought on this matter, reasons and solutions are sought, and the problem is even mini-mized due to a feeling of helplessness when facing it, even outside demographic cir-cles, namely among highly educated people who do not have specific knowledge. Ne-vertheless, these misjudgements should be corrected, because the biggest problem fa-cing the population policy is in fact connected to forming individual and social repro-ductive consciousness.

91

UDC 930.85(4-11)94(4-11)

Originalan nauåni rad

B o š k o I. B o j o v i ã

VIZANTIJA—BALKAN—EVROPA

Od univerzalnog do nacionalnog.Od nacionalne do supranacionalne Evrope1

SAŸETAK: Veze izmeðu Vizantije, Balkana i Evrope jesu uzroåno--poslediåne vrste u interakciji dugog trajawa. Da bi se mogla razumetispecifiånost regiona Jugoistoåne Evrope, potrebno je imati u vidu wego-vu bliÿu i daqu prošlost, posebnost wegovog kulturno-istorijskog nasle-ða. Od posebnog je znaåaja uvid u strukturne osobenosti tog regiona, kaošto su odnos drÿave i društvene zajednice, strukturnih, kulturnih i psi-holoških posebnosti nasleðenih iz prethodnih perioda istorije. Dispa-ritet u dinamici razvoja u oblasti trÿišne ekonomije, predstavniåkih idrÿavnih institucija, društvenih odnosa, civilnog društva, kolektivnogpamãewa i urbanizacije, znaåajno oteÿavaju smawivawe antagonizama, pro-ces modernizacije kao i integracione procese u pomenutom regionu. Tako-ðe nije moguãe zanemariti geostrateški poloÿaj Balkana, koji je uvekpredstavqao podruåje najneposrednijeg dodira, preplitawa, trvewa i anta-gonizama najåešãe nepomirqivih univerzalizama. Prostor Jugoistoka Evro-pe sadrÿi dvosmerni potencijal povezivawa i sintetizacije razliåitihdruštveno-politiåkih i civilizacijskih sistema, ali i velike destruk-tivne naboje koji se, u kriznim okolnostima lako moÿe reaktivirati. Sto-ga nije na odmet podsetiti da, kao i u bliÿoj i daqoj prošlosti, na Bal-kanu, pre ili kasnije, Evropa pada ili opstaje.

KQUÅNE REÅI: drÿavnost, imperija, crkva, društvo, narod, nacija,zajednica, kultura, civilizacija, geopolitika, veroispovest, istorija, sin-teza, struktura, region, autarkiånost, anahronizam, modernitet, razvoj, ci-vilno društvo, neoliberalizam, globalizacija, integracije, destruktura-cija, kulturni obrazac, kriza, dezintegracija, Zapadni Balkan, Srbija, Ju-goslavija, Istoåno pitawe, Turska, Rusija, Francuska, revolucija

1 Saÿetak predavawa odrÿanih na Fakultetu politiåkih nauka (Beograd, 27. decem-bra 2007), Universitetu Aras (21. januara 2008), Kaliforniji (25—30. mart 2008), Åikagu(2. april 2008), Bogoslovskom fakultetu (Beograd, 15. maj 2008); Honoluluu i Oranÿ Kaun-tiju, (28. i 29. juna 2008), kao i na Meðunarodnoj konferenciji „Srbija = most premaEvropskoj uniji" (Beograd, 17. oktobar 2008).

Kao hiqadugodišwa imperija (324—1453)2, univerzalna Drÿava ko-ju su novovekovni istoriåari potcewivaåki nazvali Vizantijom3, bilaje hrišãanski i sredwovekovni nastavak Rimskog carstva, åiji stanov-nici su sebe nazivali Romejima — Rimqanima. Hrišãanstvo kao dr-ÿavna religija i Carigrad (Konstantinopoq) kao prestonica oznaåava-ju najvaÿnije razlike izmeðu dotadašweg — antiåkog — i sredwovekov-nog Rimskog (u ÿargonu Vizantijskog) carstva4. Wegova najvaÿnija oso-benost je u svoðewu rimskog prava, helenske kulture i hrišãanstva u,do tada, kao i kasnije, nepoznatu sintezu celokupnog mediteranskog ba-sena5. Jedinstvenog pravnog poretka, veroispovesti i ideologije, kultu-re i identiteta, Vizantija je neponovqena sinteza na tri kontinenta,spoj vremenskog i prostornog kvantuma bez presedana u istoriji.

Od najveãeg znaåaja je ne gubiti iz vida ekonomsku koheziju hri-šãanske imperije Romeja6. Ona je jedini produÿetak antiåke urbane ci-vilizacije i wene monetarne ekonomije, u vreme kada u ostalim delovi-ma Evrope preovlaðuje naturalna privreda i primitivna razmena doba-ra. Stabilnost i univerzalnost vizantijskog novca predstavqa jedan odnajpouzdanijih pokazateqa nadmoãi wene civilizacije na daleko ši-rim prostorima diqem tri kontinenta, koji su gravitirali mediteran-skom basenu kao kolevci u toj istorijskoj epohi najrazvijenije civili-zacije. Åiwenica da je od Konstantina Velikog, pa sve do AleksejaKomnina (1081—1118), od 4. do 11. veka, za åitavih sedam i po vekova,nomizma (lat. solidus), imala savršeno istu trÿišnu vrednost, po te-ÿini, åistoãi svog sastoja u zlatu7, najboqe pokazuje neprikosnovenosti hegemoniju monetarnog, ekonomskog i civilizacijskog standarda Vi-zantije.

Nestanak te monetarne hegemonije, koju u poznom sredwem veku naj-veãim delom od vremena krstaških pohoda preuzima Venecija (praktiå-no sve do otkriãa Novog Sveta), oznaåava poåetak kraja hiqadugodišwe

94

2 B o j o v i ã, B. (2008) Le millénaire byzantin (324—1453), Paris, Ellipses, 277.3 Velika izloÿba o Vizantiji, koja se ovih dana (krajem 2008) odrÿava u Londonu

(Royal Academy of Arts, BYZANTIUM 330—1453, 25 October 2008 — 22 March 2009) premapojedinim tumaåewima teÿi nekoj vrsti „rehabilitacije" imperije koju su zapadni isto-riåari kao Gibon predstavqali u najgorem svetlu. Prouåavawe vizantijske istorije dono-si, samo po sebi, saznawa koja potiskuju stare stereotipe nastale koliko iz neznawa to-liko iz konfesionalnih predrasuda, tako da se moÿe reãi da je takozvana rehabilitacijaVizantije posledica nauåne spoznaje (koja inaåe omoguãava i sve boqe razumevawe uzrokawenog nestanka) ali i oslobaðawa od verskih i kulturnih predubeðewa. Ona je takoðe i usve veãoj meri rezultat širewa EU na prostore vizantijskog civilizacijskog kruga.

4 P a t l a g e a n, Evelyne (2007). Un Moyen Age grec. Byzance IXe—XVe siècle, Paris.5 O s t r o g o r s k y, G. (1956). Histoire de l'Etat byzantin, Paris (rééd. 1983).6 The Economic History of Byzantium: From the Seventh through the Fifteenth Century,

Angeliki E. Laiou, Editor-in-Chief, Scholarly Committee, Charalambos Bouras, Cécile Morrisson,Nicolas Oikonomides†, Constantine Pitsakis, Published by Dumbarton Oaks Research Library andCollection, Washington, D.C., in three volumes as number 39 in the series, Dumbarton Oaks Stu-dies, 2002 Dumbarton Oaks Trustees for Harvard University Washington, D.C.

7 M o r r i s s o n, Cécile (1994). Monnaie et finances Byzance: analyses, techniques, Alder-shot.

imperije, postepeni gubitak wenog univerzalnog karaktera, pretvaraweu monoetniåku, uslovno reåeno „nacionalnu" Drÿavu8.

Civilizacijski zaokret s poåetka drugog milenijuma nastaje i od-raÿava se u neumoqivom, s tendencijom eksponencijalnog, rastu ekono-mije kontinentalne, u prvom redu Zapadne Evrope9. Krstaški pohodi suviše odraz i posledica tog ekonomskog i demografskog rasta, koji ãeEvropu krajem sredweg veka dovesti u samo središte istorije åoveåan-stva, jer otkriãem Novog Sveta nastaje period planetarne ekspanzije ihegemonije evopskog civilizacijskog modela, period åije ishodište bimogla najavqivati današwa globalna finansijska kriza.

Dok je Vizantijska civilizacija tokom vekova neumoqivo klizilaod univerzalnog ka partikularnom, ulogu globalizatora i hegemona pre-uzimao je od we Zapad Evrope. Dva su åinioca u osnovi te opreåne evo-lucije: ekonomski i ideološki (koji sadrÿi kao okosnicu veroispo-vednu i crkvenu komponentu).

U ekonomiji Zapad unosi novi, takozvani „arterijalni" naåin rob-nonovåane razmene — „na daleko", åime ostavqa za sobom stari „kapi-larni" (prema Brodelu) naåin razmene, kakav je do tada vladao u Vizan-tiji, kao i u ostalim delovima sveta, uostalom10. Ekonomska autarkiå-nost postaje anahroniåna i gubi korak pred novim modelom globaliza-torske ekonomije11. Prenos teÿišta trÿišne razmene na nedogledneprostore okeana i novih svetova daje osnove za pojam „nevidqive ruketrÿišta" Adama Smita, kao samoregulatorskom åiniocu ideologije li-beralizma. Pri tom se gubilo iz vida da pojam samoregulative, simbo-liåno izraÿen u sintagmi „nevidqive ruke", moÿe matematiåki bitivalidan samo u sluåaju zaista neograniåenih razmera trÿišnog prosto-ra. Ako je u vreme otkriãa novih kontinenata, taj za ono vreme gotovonesaglediv prostor, mogao izgledati bez granica, danas, u vreme pood-maklog procesa globalizacije, to više ne moÿe biti sluåaj. Globalnakriza, dosad neviðenih razmera i nesagledivih implikacija, tu je danas podseti na prostorne i vremenske granice koje se ne mogu prevaziãi.

U versko-konceptualnoj i ideološkoj ravni, disparitet izmeðu re-gresije i razvoja imao je sliåni logiåni sled. Poznoantiåka i ranogsredweg veka Pentarhija imala je karakter administrativnih crkvenihregiona, ali su oni bili åisto teritorijalnog, iako i kulturno-isto-

95

8 A r v e l e r, Elen (1988). Politiåka ideologija vizantijskog carstva, (predgovor:prof. dr Qubomir Maksimoviã, prevod: B. Bojoviã, Beograd: Filip Višwiã); origi-nalni naslov: A h r w e i l e r, Hélène (1975). L'idéologie politique de l'empire byzantin, éd.Presses Universitaires de France, Paris.

9 B o j o v i ã, B. (2005). Entre Venise et l'Empire ottoman, les métaux précieux des Bal-kans (XVe—XVIe s.), Annales: Histoire, Sciences Sociales, novembre-décembre 2005, n° 6, p.1277—1297 (sa bibliografijom).

10 B r a u d e l, F. (1979). Monnaies et civilisations. De l'or du Soudan à l'argent d'Améri-que. Un drame méditerranéen, Annales, janvier—mars 1946, p. 9 sq.; Id., Civilisation matérielle,économie et capitalisme, XVe—XVIIIe siècle, t. 1. Les structures du quotidien: le possible et l'im-possible, Paris, p. 394—396, 403.

11 B r a u d e l, F. (1985). La dynamique du capitalisme, Paris, p. 28—29, 47. O ekspanzijiurbane ekonomije na Zapadu krajem sredweg veka, cf. T e n e n t i, A. (1980). La formazionedel mondo moderno, XIV—XVII secolo, Bologna, p. 58—65, 126—129.

rijskog karaktera. U poznom sredwem veku na prostorima vizantijskogcarstva veã se stvaraju, samo uslovno reåeno „nacionalne", taånije re-åeno drÿavne, autokefalne crkve: bugarska, srpska, kasnije ruska iostale. Crkva je po prirodi stvari i po logici carske autokratije uvekbila podreðena carstvu12, iako je imala svoju ne malu autonomiju koja seogleda u kanonskom i naroåito braånom pravu13. Kako su Rim i Italijatokom vremena izmicali carskoj vlasti Konstantinopoqa, tako su ra-sle univerzalistiåke pretenzije Rimske kurije. Ona tako na Zapadu po-staje najvaÿnija nadnacionalna institucija, arbitar u meðudrÿavnim,ali i u unutrašwim odnosima društvenih i politiåkih åinilaca. Po-drÿavajuãi najåešãe plemstvo u odnosu na vladarsku autokratiju, rimo-katoliåka crkva tako biva vaÿan åinilac u uravnoteÿivawu odnosasnaga drÿave i društva (u sredwem veku oliåenog feudalnim stale-ÿom). U ovoj ulozi regulatora i moderatora, katoliåka crkva je na veo-ma znaåajan naåin doprinela civilizacijskom usponu Zapada. Kasnijesu reforma i protestantizam tom razvoju doprineli još veãom dinami-kom kroz razvijenu etiku protestantizma14, sve u prilog eksponenci-jalnog razvoja kapitalizma. Koliko god da je pruÿio civilizacijskomusponu, rimokatolicizam je u tom procesu moÿda još više izgubio odizvornog ideala hrišãanstva, koji je Homjakov formulisao kao „jedin-stvo u slobodi". Dok je Rim, postajuãi drÿavna tvorevina, doslednoslobodu ÿrtvovao jedinstvu (sliåno kao i determinizmu), Reformacijaje jedinstvo ne mawe dosledno ÿrtvovala slobodi. Stoga i pored svihsvojih slabosti i stranputica, ideologizirawa i opšterastuãe duhovnekrize, pravoslavqe u sebi sadrÿi još uvek potencijal izvornog duhov-nog nasleða, sveštene harizme i liturgijskog kontinuiteta, osmišqa-vawa, u izvesnoj meri i resocijalizacije.

Nestanak i opadawe velikih civilazacija je sloÿen istorijskiproces koji se proteÿe na duÿe periode koji mogu trajati i više veko-va. Hiqadugodišwa imperija, åije trajawe je omeðeno osnivawem Kon-stantinopoqa i wegovim padom pod vlast Osmanlija, podlegla je prednezadrÿivom dvostranom plimom suprotstavqenih i nepomirqivih uni-verzalizama istoka i zapada åime je nestala sredwovekovna sinteza me-diteranskog prostora15. Kraj sredweg i poåetak novog veka su protekli uznaku vojniåke nadmoãi imperije istoånog monoteizma, koja je teÿilada zaokruÿivawem mediteranskog basena vaspostavi teritorijalnu hege-moniju nekadašweg Rimskog i Vizintijskog carstva16. Nadmoã zapadne

96

12 M a y e n d o r f f, J. (1991). L'Eglise et l'Empire, Paris.13 L a i o u, Angéliki (1992). Mariage, amour et parenté Byzance aux XIe—XIIIe siècles,

Paris.14 W e b e r, M. (1964). L'Ethique protestante et l'esprit du capitalisme, Paris (1905).15 B o j o v i ã, B. (1996). Sindrom trougla na raskršãu svetova, u: Srbi i Evropa, u

izdawu Istorijskog instituta SANU, Beograd, str. 413—425.16 B r a u d e l, F. (1982). La Méditerranée et le monde méditerranéen l'époque de Philippe

II, t. I—II, Paris (première édition, Paris 1949); I n a l c i k, H. (1973). The Ottoman Empire. TheClassical Age (1300—1600), Londres; M a n t r a n, R. (1989) (grupa autora pod rukovodstvomR. Mantrana), Histoire de l'Empire ottoman, Paris.

trÿišne ekonomije i zaostajawe otomanske drÿavne privrede17 rešilisu taj sukob u korist Zapada. Slom finansijskog sistema ogromne oto-manske imperije, tada još uvek na vrhuncu moãi, krajem 16. veka, ozna-åio je prekretnicu u tom procesu18. Opadawe i agonija moãne imperijetrajali su još puna tri veka, sve dok Kemal Ataturk nije stvorio jakunacionalnu drÿavu na ruševinama umiruãe supranacionalne drÿave.

Centralizovane nacionalne drÿave zamenile su na ishodištu Pr-vog svetskog rata multinacionalne imperije, Otomansku, Austrougar-sku, Nemaåku, Rusku. Obnova snaÿne drÿave je vaÿnija i trajnija posle-dica Boqševiåke revolucije nego što je to bila u privredi neefika-sna drÿavna ekonomija takozvanog komunistiåkog modela. Sliåno je bi-lo i sa nastankom jake jakobinske drÿave koja je zamenila sklerotiånifrancuski „stari reÿim".

Taj model nacionalne drÿave (Etat-nation) odneo je prevagu u evrop-skom 20. veku. Model multinacionalne monarhije koji preovlaðuje u 19.veku je bio dotrajao, s tim što ne treba zaboraviti da je Evropi 19. ve-ka dao stabilnost, mir bez ratova kontinentalnih razmera, tokom åita-vog stoleãa — od Beåkog kongresa pa sve do Sarajevskog atentata19. To jeperiod u kome je Evropa gotovo u svakom pogledu najrazvijeniji deo sve-ta; kolonijalne imperije su uzrok i posledica globalizacije wene hege-monije, cena i sredstvo planetarizacije wene civilizacije.

Prevlast jakobinskog modela nacionalne drÿave oznaåava istovre-meno vrhunac Evrope kao åinioca i modela za sve kontinente i delovesveta, ali gotovo uporedo s tim prouzrokuje i radikalnu regresiju we-nog obrasca20, sve do sumraka evropske hegemonije. Svetski ratovi suEvropu od vodeãeg åinioca svetske istorije, doveli u poloÿaj drugora-zrednog politiåkog, vojnog i ekonomskog åinioca. Vodeãu ulogu u meðu-narodnimm odnosima preuzele su super sile SAD i SSSR. Moã nacio-nalnih egocentrizama jakobinskih drÿava Evrope je bila isuviše ve-lika da bi dozvolila prevagu ekonomskih i civilizacijskih imperati-va koji bi omoguãili wen daqi uspon.

Svetski ratovi su vratili åoveåanstvo, Evropu u prvom redu, unajdubqe ponore negacije veãine civilizacijskih dostignuãa, negacijenajvaÿnijih qudskih vrednosti, na najniÿi stepen cene i vrednostiqudskog ÿivota, na industrijsku proizvodwu smrti i istrebqewa åita-

97

17 B o j o v i ã, B. (2006). Entre économie Monde et économie d'Etat — l'argent des Bal-kans (XVe—XVIe siècles), in Serbia e Italia nel Medioevo (secc. X—XV), Venise 2002 — Bel-grade 2006, Glas LCIV, 13, str. 183—195.

18 B e l d i c e a n u, N. (1957). La crise monétaire ottomane au XVIe siècle et son influencesur les principautés roumaines, Südost-Forschungen XVI, p. 70—86; S e v k e t, P. (1997). TheDisintegration of the Ottoman Monetary System during the Seventeenth Century, dans Metals andMonnies in a Gobal Economy, edited by Dennis O. Flynn and Arturo Girâldez, Variorum, An Ex-panding World. The European Impact on World History 1450—1800, Vol. 14, Princeton Papers inNear Eastern Studies, str. 72.

19 B o j o v i ã, B. (2002). L'attentat de Sarajevo 1914. La „Jeune Bosnie" et la „Main noi-re", Histoire de guerre, N° 7. Hors série, Un siècle de terrorisme, septembre-octobre-novembre,p. 14—25.

20 M i t r o v i ã, A. (1971). Vreme netrpeqivih, Beograd: SKZ.

vih rasa i naroda, na negaciju svakog qudskog dostojanstva, etike izdravog razuma. Kolektivistiåke ideologije marksizma i nacional-so-cijalizma bile su glavni nosioci te regresije u kojoj je kolektivitetsve, a åovek kao pojedinac samo bezliåno sredstvo u funkciji drÿavnezajednice. Posledica tog bezumqa bila je podela evropskih prostora uzone uticaja super sila i wihovih vojnih saveza.

Na ishodištu Drugog svetskog rata, pred imperativom da se takvobezumqe više ne sme ponoviti, poåelo je stvarawe Evropske ekonomskezajednice kao zajedniåkog trÿišta koje moÿe transcendirati dotada-šwe suprotstavqene drÿavne egoizme, rivalske interese i nacionalneostrašãenosti. Tako je jedan od prvih imperativa još u vreme stvarawaZajednice ugqa i åelika koja prefigurira EEZ, bila preporuka wenihinicijatora da se posebna paÿwa posveti prevazilaÿewu nepomirqi-vosti u istoriografskim interpretacijama bliÿe i daqe prošlosti unacionalnim istoriografijama.

Na taj naåin je poåela konstrukcija Evropske zajednice i unije,kao nadnacionalne institucije evropskih zajedniåkim interesom i slo-bodnim izborom udruÿenih zemaqa. Put konsenzusa, sinergija i kom-plementarnosti zamenio je logiku sukoba, rivalstava i grubog odnosasnaga. Donedavno nepomirqiv animozitet i suprotstavqenost Francu-ske i Nemaåke, postao je sinergija koja åini osovinu EU. Posle blizudva veka od nastanka moderne nacionalne drÿave, roðene u vreme Fran-cuske revolucije, ta vrsta drÿavnosti odigrala je svoju istorijsku uloguu najboqem, ali i u najgorem, obliku. Evropa u drugoj polovini 20. vekauporno gradi novi tip zajednice drÿava i naroda. Slom komunistiåkogdrÿavnog i društvenog modela oznaåio je i nestanak multinacional-nih zajednica koje su postojale pod okriqem tog modela21. SSSR i Åe-

98

21 Tokom 90-ih godina Zapad je propustio priliku da pridobije Rusiju i na taj na-åin daleko efikasnije podstakne i ubrza wenu demokratizaciju. Sebiånost i još višekratkovidost politike SAD još jednom je pokazala da mudrost nije u pobedi (posebno kadje ona više umišqena nego stvarna, kao što je raspad SSSR-a bio više posledica slo-ma komunizma nego pobede Zapada). Šta bi tek bilo sa SAD kad bi se olakšalo pribli-ÿavawe EU s Rusijom, kad bi se Rusija ubrzano prilagoðavala evropskim standardima,kad bi se jedan trÿišni prostor pruÿao od Atlantika do zapadne obale Pacifika. Ume-sto toga Rusija se danas ponovo ubrzano nauoruÿava. EU neãe još dugo moãi da sluÿi kao„logistiåka baza za daqe stezawe omåe oko Rusije" (dixit Zbigwev Bÿeÿinski, u emisijiFree-Europe, 12. decembra 2007). Åim više u orbiti Rusije, Centralna Azija je tim preizgubqena za SAD. Turska se sve više nalazi u procepu izmeðu EU integracije i sve ve-ãeg zaoštravawa unutrašwe polarizacije koja moÿe dovesti i do wene dezintegracije.Zapad (na åelu sa SAD) ponavqa istorijsku fatalnu grešku iz prve polovine drugog mi-lenijuma, kada je nastojeãi da disciplinuje Vizantiju, gurnuo je u susret mawoj verskojiskquåivosti i tako prepustio ceo jugoistoåni deo Evrope i veãi deo Mediterana moã-nom i nepomirqivom otomanskom rivalu. Sukob civilizacija koji je dopušten na Balka-nu 90-ih, moÿe se vratiti kao bumerang onima koji su ga favorizovali. Kolaps patronatana BiH koji danas konstatuju weni zapadni prokuratori, samo je jedan od pokazateqa is-crpqivawa tog oblika hegemonije. Bezizlaz na Sredwem istoku pokazuje preðenu granicumilitaristiåkog avanturizma. Finansijsko urušavawe i ekonomska depresija dokaz suopšte krize zapadnog modela. Slom komunistiåko-sovjetskog „alter ega" bio je wen ini-cijalni preduslov. Iscrpqivawe suåeqavawa teze i antiteze dovodi evropski Zapad iIstok u stawe koje asocira na antiåku Heladu, koja se nikad nije oporavila od pelopone-

hoslovaåka razdvojili su se na miran i sporazuman naåin. Pokazuje seda nacionalne drÿave imaju prednost u evropskim integracionim pro-cesima, nasuprot multinacionalnim drÿavnim zajednicama kakva je bi-la i Jugoslavija22.

U åemu je bila specifiånost Jugoslavije, koja se prostirala veãimdelom na Balkanskom poluostrvu, pripadajuãi, pritom, više jugoistoå-nom nego sredwoevropskom regionu? Prostoru na kome je etno-konfesi-onalna homogenost znatno mawa nego u drugim delovima Evrope, regio-ni gde se susreãu i prepliãu u prvom redu tri velike monoteistiåkereligije i konfesije, koje po svojoj prirodi i po svom istorijskom na-sleðu ne predstavqaju model tolerancije i dijaloga. Åiwenica da jeversko-konfesionalna struktura stanovništva ovog prostora u pribli-ÿno dvotreãinskoj veãini pravoslavne veroispovesti, dok je preostalatreãina pribliÿno jednako podeqena na katoliåku i muslimansku re-ligiju, ali naroåito znaåajan disparitet u demografskom rastu te trigrupe, veã sama po sebi determiniše stabilnost ili taånije mawakstabilnosti na Balkanu. Prostoru, na kome su najstarije drÿavne zajed-nice znatno mlaðe od veãine dugih evropskih drÿava, gde nove drÿave,pa i nacije nastaju na ishodištu svetskih i lokalnih ratova. Još u 19.veku taj deo kontinenta je bio jedan od najveãih izazova za stabilnostEvrope u vreme wenog najveãeg uspona. Veãim delom tog zlatnog vekaEvrope, wene velike sile su se morale nositi s otomanskim nasleðemBalkana. Sa zvuånim nazivom „Istoåno pitawe" iz åijeg epiloga je is-krsla „sarajevska varnica" iz koje je nastao svetski rat i novi evrop-ski i svetski poredak kao wegove neposredne posledice.

Balkanska heterogenost, meðutim, nije podjednaka u svim zemqamajugoistoåne Evrope. Rumunija, Bugarska, naroåito Gråka i Turska, imajuhomogenost veãu od dvotreãinske zastupqenosti jedne etnokonfesio-nalne grupe. Sa zemqama bivše Jugoslavije (uz izuzetak homogenizovaneHrvatske i još više Slovenije), to nije sluåaj. Dok Makedonija i Sr-bija (åak i bez Kosova), imaju jake mawinske grupe, Bosna i Crna Gorapak nemaju kvalifikovanu veãinu (više od 50%) najveãe etnokonfesio-nalne grupe23. Sliåno je, izgleda, i sa Albanijom (ako se uzme u obzir

99

skih ratova. Helenska kultura je, meðutim, nadÿivela gråku civilizaciju. Imaju li evro-azijski Istok i Zapad, kao daleki baštinici wenog nasleða, snage i trezvenosti za nekunovu sintezu, ili smo svedoci poåetka wihovog sumraka. Ovo tim pre što se pokazuje darazvojna dinamika zapadnog modela moÿe biti veoma uspešno prihvaãena u sasvim druga-åijim uslovima. Kad bi Rusija uspostavila zaista demokratski sistem, pokazalo bi se daje ona pobednik hladnog rata i wegovog produÿetka.

22 D i m i ã, Q. (1998). Srbi u Jugoslaviji, Beograd, 191 str.; P o p o v i ã, D. (2003). Lefédéralisme de l'ancienne Yougoslavie revisité, Qu'est-ce qui n'a pas fonctionné?, Revue interna-tionale de la Politique Comparée 10, n° 1, Paris, De Boeck Université, str. 43—45.

23 A r n a k i s, E. (1963). The role of religion in the development of Balkan nationalism, inCharles et Barbara Jelavich, The Balkans in transition: Essays on the development of Balkan lifeand politics since the eighteenth century, Univesity of California Press, str. 115; D u i j z i n g s,D. (2000). Religion and the Politics of Identity in Kosovo, London, str. 211—243; Religion andthe politics of 'Albanianism'. Naim Frashëri's Bektashi writings. In: Stephanie S c h w a n d n e r -- S i e v e r s & B. J. F i s c h e r (eds.) (2002). Albanian Identities: Myths, Narratives and Poli-tics. London, str. 60—69.

znaåajan procent stanovništva Bektaši veroispovesti), u kojoj glavnaveroispovest muslimani jedva da dostiÿe polovinu stanovništva (ne-dostatak versko-etniåkih pokazateqa u popisima stanovništva u ovojzemqi ne dopušta preciznije odrednice). Zanimqivo je da upravo tako-zvani Zapadni Balkan, uz izuzetak Hrvatske posle izgona srpskog sta-novništva, karakteriše srazmerno visoka stopa heterogenosti (veãanego na ostalim delovima Balkana) od 25 ili više procenata mawin-skog stanovništva24. To i jeste jedan od vaÿnijih razloga što integra-cija tog dela jugoistoåne Evrope predstavqa tako znaåajan izazov za da-qe širewe EU na tom delu kontinenta. Pitawe integracije Turske, ko-joj pripada još jedino preostali neitegrisani istoåni deo Balkana,svakako je još teÿi izazov za buduãnost EU.

Osim ovih sloÿenih pitawa strukturne prirode, postoje još iideološki, kulturni i subjektivni uzroci koji još uvek ostaju na pututih integracionih procesa. Ne treba zaboraviti da je interakcija iz-meðu društvenih i mentalnih struktura25 jedan od kquånih pojmova zarazumevawe društveno-istorijskih procesa. Aksiom, bez koga bi zaistajoš mnogo teÿe bilo shvatiti specifiånosti regiona, dramatiku ras-pada Jugoslavije26, zaostatak u tranziciji i dugotrajni raskorak Srbijeu odnosu na savremeni istorijski proces. Raskorak koji je nestanak Ju-goslavije, naåin na koji je došlo do wenog raspada, uåinio je i jošuvek preti da uåini, hroniånim i ireverzibilnim.

Politiåka i institucionalna, ideološka i psihološka, zamka ukoju je zapala Srbija i srpski narod, ispoqava se kao dvostruka omåa,kao dvostruki obruå, iz kojeg ni posle znaåajnih politiåkih promenaposle oktobra 2000, ona još uvek ne uspeva da se izbavi. EU i meðuna-rodna zajednica naåinili su niz propusta, pogrešnih procena i po-stupaka u tretmanu dramatiånog raspada Jugoslavije, dok su lideri ju-goslovenskih naciokratija uspešno odraðivali regresivne politiåkeobrasce populizma. Dok su ostali u tome nailazili na preãutnu iliizriåitu podršku meðunarodne zajednice, Srbi su istovremeno bilikaÿwavani i inkriminisani i kad je to bilo opravdano, kao i kad nijebilo opravdano odrÿavati dvostruke aršine. Jugoslavija jeste bila ze-mqa koja je u najveãoj meri, ako ne i jedina, profitirala od hladnog ra-ta, dok su wene delove posle pada Berlinskog zida vodili oni koji kao

100

24 „Prema popisu iz 1981, Jugoslavija je spadala u evropske zemqe s najslabijom ko-herantnošãu stanovništva, ispod 50% (…) Srba je bilo 36,3%, Hrvata 19,7%, Muslimana8,9%, Slovenaca 7,8%, Makedonaca 5,9%, Crnogoraca 2,5%. Onih koji su se izjasnili kaoJugosloveni bilo je 5,4% (najveãim delom Srbi van Srbije)", L a k o v i ã, Dragana (2006).L'héritage juridique de l'ex-Yougoslavie, le TPI et les processus d'intégrations euro-atlantiques,Pariz, Master 2, EHESS, str. 4—7.

25 D u m é z i l, G. (1958). L'idéologie tripartie des Indo-Européens, Bruxelles, 122 str.; Id.,Mythe et Epopée, I—III, Gallimard, Paris 1968, 1971, 1973; M e s l i n, M. (1972). De la mytholo-gie comparée l'histoire des structures de la pensée: l'oeuvre de Georges Dumézil, Revue Histori-que, 503; Georges Dumézil, numéro spécial des Cahiers pour un temps, Centre Georges Pompi-dou, Pandora Editions, Paris, 1982, 350 str.

26 L u k i ã, R. (2003). L'Agonie yougoslave (1986—2003), les Etats-Unis et l'Europe faceaux guerres balkaniques, Les Presses de l'Université Laval, Québec, str. 213—218.

da nisu hteli da znaju da je došlo neko novo doba. Još veãi problemnastaje iz svojevrsne pomenute simetrije. Meðunarodna zajednica kao daje jedva åekala da na tom posloviåno trusnom podruåju simulira produ-ÿetke blokovskih podela i hladnog rata. Simulacija koja preti oÿiv-qavawem demona bliÿe i daqe prošlosti. Balkan je uvek bio predmetpodela interesnih zona i poligon odnosa snaga u regionalnim, ali i uglobalnim razmerama27. Stvari su se odvijale, pa i još uvek se odvijajuu nekoj meri, tako kao da meðunarodna zajednica olako nalazi alibi iopravdawe za svoju politiåku jednostranost28 u autistiåkom anahroni-zmu srpske politiåke elite, dok u isto vreme vladajuãi sloj Srbije do-bija na poklon najjaåe argumente i alibi za svoj autarhiåni populizam.Iz ovako neumoqivog dvostrukog procepa i mnogo veãe zemqe i vital-niji narodi teško bi našli izlaz.

Bilo kakva teorija zavere teško da moÿe doprineti razumevawu ijoš mawe traÿewu izlaza iz postojeãeg stawa za Srbiju od åije daqesudbine u mawoj ili veãoj meri zavisi i daqi razvoj ili zastoj regio-na, koji se najveãim delom sastoji od još mawih i statiånijih drÿavi-ca. Stoga, jedino strukturalistiåka analiza moÿe doprineti raciona-lizaciji i demistifikaciji kao preduslovu za odgovor na izazove sada-šweg i buduãeg vremena na Balkanu.

Reå je o osobenosti drÿavnih institucija, drÿave kao takve, po-sebno odnosa drÿave i društva, åija deficitarna dinamika predstavqaanahroniånu karakteristiånost tog tipa drÿavnosti, specifikuma dr-ÿavnog obrasca proisteklog iz civilizacijskog nasleða vizantijskogkulturno-istorijskog prostora, tipa drÿavnosti åiji društveno-poli-tiåki obrazac su još Marks i Engels oznaåili u duhu evrocentriånog19. veka kao „istoånu despotiju". Osobenosti nasleðenih obrazaca geo-politiåkog prostora koji predstavqa, ne mawe i danas, kquåni izazovpo pitawu odreðivawa granica takozvane judeo-hrišãanske civiliza-cije.

Kriterijumi prema kojima se odreðuju te granice nisu iskquåivojednostrane prirode, oni imaju svoje uporište u istorijskim procesi-ma, kao i u objektivnim strukturnim razlikama. Zemqe JugoistoåneEvrope, ali i Turska, na drugi naåin i u drugaåijoj meri i Rusija, na-sledile su sliåan tip drÿavnosti od Vizantije. To, posledwe Rimskocarstvo, koje je u svoje vreme predstavqalo najrazvijeniji civilizacij-ski model, iscrpelo je svoje razvojne moguãnosti i nestalo sa istorij-ske scene, ugasivši se koliko nasilnim spoqašwim dejstvom, moÿda i

101

27 B o j o v i ã, B. (1997). Les Balkans entre convergences et disparités (XIXe—XXe siè-cles). La question d'Orient: les Balkaniques entre ingérences et leur responsabilité propre, inStructures fédérales et coopération interrégionale dans l'espace balkanique. Rapports et docu-ments, actes du Symposium International, Gex, 12—14 septembre 1996, sous le patronage du Se-crétaire Général du Conseil de l'Europe, Daniel Tarschys, du Président de l'Organisation pour lasécurité et la coopération en Europe, Flavio Cotti et sous les auspices du Centre de politique desécurité, Présidence de MM. Prof. Charles Ricq, Prof. Théodore Dimitrof (Directeur du Foyer Eu-ropéen de la Culture), Genève, str. 63—75.

28 D e l s o l, Chantal (2004). La grande méprise, „La Table Ronde", Paris; V a r r o, Ga-brielle (2005). Regards croisés sur l'ex Yougoslavie, „L'Harmattan", Paris.

više pod dejstvom unutrašwih i rastuãih protivureånosti, putem pri-rodnog procesa, kao prirodne smrti, poput tolikih drugih velikih ci-vilizacija. Drÿavnost, koja je kroz vekove bila najmoãniji åinilac vi-talnosti Vizantije, postala je vremenom grobar wene civilizacije. Tasvemoãna, rigidna i krajwe normativna, univerzalistiåka drÿavnost,uz svu nepomirqivost svog mesijanizma, postala je anahronizam kojiiskquåuje svaki daqi razvoj. Pozna Vizantija nije više bila u stawu daprihvati sintezu s najbliÿim i jednovernim susedima, koja bi mogla dajoj produÿi trajawe29. Voðena imperativom opstanka po svaku cenu, sa-mo sebi jednaka, bila je nemoãna da organizuje savez, makar i s najbli-ÿim zemqama, kako bi pruÿila efikasniji otpor svojim osvajaåima.Carigradska patrijaršija iako univerzalnih pretenzija, delovala jejednosmerno u odnosu na ostale, naroåito novije pravoslavne crkve idrÿave. To se vidi i po tome što u kalendaru i liturgijskoj praksiVizantijske crkve nije bilo mesta za kultove svetih iz drugih pravo-slavnih zemaqa30. Samoqubivost, nasleðena od helenskog lingvistiåkogi kulturnog etnocentrizma, osudila je Vizantiju na tautološku i autar-hijsku samoizolaciju. Sinadinos, gråki sveštenik iz Sereza, pisao je uprvoj polovini 16. veka o tome kako je verski i kulturni etnocentrizambio glavni uzrok propasti Vizantije31.

Drÿavnost koja je sama sebi svrha, drÿava koja postaje vaÿnija oddruštva, u kojoj nema prave interakcije izmeðu društvenog korpusa idrÿave kao institucije, nego je sve podreðeno drÿavnim institucijama,drÿava u kojoj je crkva u funkciji religije velikodrÿavqa, ne moÿeimati razvojnu perspektivu dugog trajawa. Ta vrsta drÿavnosti odlikujese sistematskim konfliktom interesa izmeðu drÿave i društva, hro-niånim mawkom investicija, odsustvom bilo kakve razvojne strategije,statiånošãu društvenih procesa, mawkom dinamike izmeðu društve-nih grupa. Vizantija nije imala plemstvo nego samo funkcionerskuaristokratiju koja je bila u sistemskom konfliktu interesa izmeðu dr-ÿavnog i privatnog ineresa na štetu i drÿave i društva. Srbija je, uto vreme, imala drÿavnost koju je istaknuti srpski medijevista NikolaRadojåiã svrstao u „privilegijalni tip Drÿave"32.

Simptomatiåno je da navedene pojave karakterišu i danas veãinuzemaqa vizantijskog kulturno-istorijskog nasleða. To su u naše vremezemqe gde vlada hroniåan mawak investicija, iz kojih se kapital višeiznosi nego što se reinvestira ili unosi, u kojima vlada sistematskikonflikt interesa izmeðu drÿavne funkcije i drÿavnog interesa, iz-meðu drÿave i društva; Zemqe u kojima je društveni korpus amorfna

102

29 Dok je Zapad bio voðen imperativom da po svaku cenu disciplinuje Vizantince,otomanski islam je bio verski tolerantniji što je bio jedan od odluåujuãih åinilaca upreuzimawu nasleða Vizantije. Cf. B o j o v i ã, B., C o n t i c e l l o, Vassa, J e h e l, G. (2006).Le monde byzantin (VIIIe—XIIIe siècle). Economie et société, Editions du Temps, Paris (205 str.).

30 D u j å e v, I. (1971). La littérature des Slaves méridionaux au XIIIe siècle, in Id., Medie-vo bizantino-slavo, vol. III, Rome, str. 232—234, 240—241.

31 B o j o v i ã, B. (1999). Nešto novo o Svetoj Petki, Politika, 25. oktobar 1999.32 R a d o j å i ã, N. (1940). Srpski drÿavni sabori u sredwem veku, Beograd.

masa, bez inicijative i profila, nemoãan da se zaštiti od zloupotre-be drÿavne funkcije i krajwe uslovqen drÿavnim institucijama; Ze-mqe u kojima je komunistiåki sistem gotovo sasvim neutralisao civil-ni sektor, rastoåio i ono malo civilnog društva i demokratskih in-stitucija koji su postojali; zemqe u kojima politika uvek ide ispredekonomije, demagogija ispred odgovornosti, populizam ispred kulture,mitska svest na štetu racionalnosti, primitivni infantilizam is-pred savesti i samoispravqawa; zemqe u kojima drÿavna funkcija, samapo sebi, uklawa svaku pravnu regulativu i odgovornost, osim ako nijeiskquåivo politiåki motivisana; drÿave koje štite samo interes svogtankog vladajuãeg sloja, ali ne i interes i svojinu svojih podanika; Ze-mqe u kojima se privatizacija vrši putem rasprodaje nacionalizovaneimovine. Na taj naåin dobijena sredstva ne idu u razvojne investicije,proizvodwu i stvarawe radnih mesta, nego iskquåivo u izdrÿavawe sa-modovoqne drÿavne funkcije; u kojima se sistematska uzurpacija dr-ÿavnog i društvenog, privatnog i zakonitog, vrši po iskquåivo par-tijskim i policijskim kriterijumima; u kojima umesto slobodne konku-rencije i kvalitativne selekcije preovlaðuje monopolistiåki nepoti-zam i negativna selekcija; u kojima je svaka transparencija nepoÿeqnadok je autizam i samoopravdawe glavno pravilo javnog i politiåkogÿivota; u kojima vodeãi tajkun moÿe biti i odluåujuãi politiåki fak-tor, na primer — predsednik odbora za borbu protiv korupcije. Takvesu Drÿave ne u funkciji društvenog korpusa i opšteg interesa, negodejstvuju na štetu i jednog i drugog, to su drÿavne institucije protiv-ne društvu i graðaninu, drÿave protivne društvu, drÿave protivnesame sebi, jer podrivaju sopstvene osnove. U takvim zemqima nije mogu-ãe otvoreno društvo, to su zatvoreni sistemi demokrature koje se lakomogu prepoznati. Takve drÿave ne mogu biti ni nacionalne ni graðan-ske nego samo sistemske i privilegijalne, autarhijske i regresivne.

Kakva je realna perspektiva zemaqa Zapadnog Balkana33 u odnosu narazvojne procese i evropske integracije? Kraj 20. i poåetak 21. veka,

103

33 Kao što je poznato, novoskovani termin „Zapadni Balkan" odnosi se na prostorbivše Jugoslavije, kome je oduzeta Slovenija a pridodata Albanija. Za razliku od ostalihdelova Balkana i Jugoistoåne Evrope, Zapadni Balkan, sa izuzetkom sadašwe Hrvatske,odlikuje znatno mawa etno-konfesionalna kohezija [L a k o v i ã, Dragana (2006). L'héritagejuridique de l'ex-Yougoslavie, le TPI et les processus d'intégrations euro-atlantiques, Paris, Ma-ster 2]. Ona se na ovom prostoru kreãe na oko dve treãine ili mawoj veãini najveãe gru-pe, dok se na ostalim delovima Jugoistoåne (sliåno kao i ostalim delovima Evrope kojanajveãim delom ima stopu od oko 90% etno-nacionalne kohezije), ta homogenost kreãe od80 ili više posto. Izvesno je da samostalnost KiM na odluåujuãi naåin pomera ostatakSrbije i KiM od grupe sa mawe ka onoj sa više homogenim stanovništvom (procentual-no više od 80%). Kao što je izvesno da Srbija neçe prihvatiti i priznati unilateralnootcepqewe KiM-a. Jasno je uoåqivo da je meðunarodna zajednica (ili Evroatlanski sa-vez) od poåetka raspada Jugoslavije privilegovala separatistiåka opredeqewa, te, sa izu-zetkom BiH, favorizovala odvajawe etnokonfesionalnih zajednica, dajuãi svoju podrškuwihovom odvojenom ÿivotu, jednih pored drugih, na štetu multietniånosti i multikul-turalnosti — bez mnogo obzira, prema upravo takvim proklamovanim principima istandardima. Sve se odvija kao da zemqe koje nisu na vreme ušle u proces evroatlantskihintegracija neumoqivo dospevaju u dezintegrativne procese. Postavqa se pitawe da li jekriza s KiM, koja je po nekim novijim analizama bila inicijator raspada Jugoslavije,

pokazalo se, da zemqe koje zaostaju u procesu evro-atlanskih integraci-ja mogu biti podloÿne dezintegracionim procesima. Jugoslavija je udva navrata imala moguãnost da skraãenim putem pristupi EEZ. Prviput (1974) je tu ponudu odbacio Tito, drugi put (1990) su nešto sliånouåinili Miloševiã i Tuðman. Ako se razlozi za odbijawe te ponude odstrane Tita (ideološki i geopolitiåki u vreme hladnog rata) i Tuðma-na (stvarawe hrvatske nacionalne drÿave), još i mogu razumeti, teÿi jesluåaj sa stvarawem „jake federacije", razlog koji je navodno predoåa-vao Miloševiã34. Teško je poverovati da je iskusni bankar i pragma-tiåni politiåar koji je dosta vremena proveo u SAD, u vreme raspadaSSSR-a i Jugoslavije, mogao još uvek gajiti iluzije o stvarawu bilokakve, ponajmawe jake federacije. Kao prosovjetski politiåar, pre ãebiti da je poput Gorbaåova verovao u odrÿavawe komunistiåkog siste-ma, makar i putem rastakawa federacije, kao i po cenu više kozmetiå-kih, prividnih reformi, kroz uspostavqawe jedne vrste drÿavnog ka-pitalizma. Odlaskom Miloševiãa sa politiåke scene, ova se pojavanije u pravoj meri demantovala — dosovski reÿim je sve do sada poka-zao znatno više kontinuiteta nego diskontinuiteta u odnosu na pret-hodni. Sliåno je i u veãem delu zemaqa bivše Jugoslavije.

Svedoci smo visoke cene tog dalekoseÿnog i poraÿavajuãeg konti-nuiteta, kome pripada ne samo krvavi raspad federacije, nego i nasil-no otcepqewe dela Srbije koja još uvek prolazi kroz ekonomsku, insti-tucionalnu, politiåku i društvenu, regresiju nepoznatu u novijoj isto-

104

okonåawe ili nastavak tih dezintegracijskih procesa? Ako ne razrešewe, sanirawe iokonåawe tih procesa, teško je zamisliti mimo evroatlanske integracije. Znatno je teÿepredvideti naåin i dinamiku tih integracija. Åiwenica da se EU opredelila za pojedi-naåne, ako ne i selektivne pristupe EU, još više oteÿava uvid u tu vrstu predviðawa.Uvid od posebnog znaåaja zbog promene odnosa snaga u širem regionu, koji moÿe donetijoš veãa zaoštravawa i udaqiti od za sve, povoqnijih kompromisnih rešewa. Zbog togabi jedan regionalni plan rešewa kriza, od kojih ona sa KiM izgleda sve teÿe rešivom,mogao obuhvatiti ceo prostor Zapadnog Balkana, što bi moglo imati poseban znaåaj i zaširi region. Dok se zemqe Zapadnog Balkana takmiåe u pribliÿavawu trÿišnim i de-mokratskim standardima EU, wihovo uzajamno pribliÿavawe moÿe samo olakšati tran-zicijske teškoãe i ubrzati pripreme za evroatlanske integracije. Wihova saradwa uoblasti privrednih i kulturnih razmena se moÿe razvijati u multilateralnim meðuso-nim odnosima, koji se mogu stimulisati odgovarajuãim olakšicama u odnosu na trÿišniprostor EU. Razmene u oblasti kulture i ekonomije treba još dodatno olakšati investi-cijama u oblasti komunikacija, turizma, prosvete i sporta. Pored uslovqenosti pribli-ÿavawem EU, ta multilateralna saradwa zemaqa Zapadnog Balkana treba da bude u najveãojmeri otvorena i prema Turskoj. Razraðivawe te ideje o stvarawu trÿišnog prostora odpreko 100 miliona potrošaåa zahteva izradu opseÿnog projekta, za šta je neophodan si-stematiåan i multidisciplinarni pristup uz veoma dobro poznavawe jugoistoånoevrop-skog i maloazijskog prostora. Taj projekt bi mogao na odluåujuãi naåin doprineti sani-rawu zapadnobalkanskog i maloazijskog åvora. Åvora i ÿarišta koji u odsustvu delotvor-nih inicijativa mogu u bliskoj buduãnosti postati dodatni faktor nestabilnosti iugroziti uloÿene napore i teškom mukom do sada postignute rezultate u tom osetqivomdelu Evrope i Bliskog Istoka.

34 P e t r o v i ã, Z. (2008). Anatomie d'une auto-décomposition. L'ascension de Miloševiãau pouvoir en Serbie, 1982—1992, doktorska teza, E.H.E.S.S., Paris, str. 56—57, 112—117,469—471; M l y n a r, Z. (1980). Nightfrost in Prague: The End of Humane Socialism, New York:Karz Publishers.

riji Evrope. Regresiju i dekompoziciju kojima se još ne moÿe s pouzda-nošãu sagledati kraj, regresivni proces u dijametralnom raskoraku sevropskim integracijama.

Slom komunistiåkog sistema, nestanak bipolarnog rasporeda snagau kome je Jugoslavija imala specifiånu i privilegovanu ulogu, glo-balizacija zapadnog modela i hegemonija evro-atlanskih integracija,imali su porazne posledice za veãinu zemaqa bivše Jugoslavije. Iakose pokazala kao najkompatibilnija s tim promenama, åak je i Slovenijadoÿivela odreðeno zaostajawe, pa i relativnu regresiju u odnosu na me-sto i ulogu koje je imala u Jugoslaviji, nekada jedinoj zemqi Evrope ko-ja je primewivala odreðene elemente trÿišne ekonomije u okviru jed-nopartijskog komunistiåkog obrasca. Umesto da postane spona izmeðudva sistema i obrazac ubrzane i uspešne tranzicije, bivša Jugoslavijaje najveãim delom postala koånica u širewu EU na Jugoistoku Evrope.Kao da se fantom ukletog Istoånog pitawa ponovo nadvija nad sudbi-nom Nove Evrope i uspešnog širewa wenog modela. Nameãuãi pitawewenih normativnih i konceptualnih okvira, Zapadni Balkan i Turska,svaki na svoj naåin, danas predstavqaju najveãi izazov za EU. Najteÿi inajvaÿniji izazov, jer se na tom prostoru EU najdirektnije suoåava snasleðem alternativnih antesedana, jugoslovenskog, turskog i vizantij-skog supranacionalnog modela.

Srbi u tom nasleðu sticajem okolnosti predstavqaju, u regional-nim razmerama znaåajan, ako ne i presudan åinilac. Geografski polo-ÿaj na osovinama evro-azijskih i evro-balkanskih transferzala, kaošto pokazuje uvid u posledwe vekove evropske istorije, ne dopuštamarginalnu ulogu tog naroda, kako u regionalnim tako i u evropskimrazmerama. Veã i sâma marginalizacija tog balkanskog i sredwoevrop-skog naroda, kakvu je diktirala i još uvek diktira politika vodeãihsila u postblokovskom periodu, stvorila je nemale presedane u savre-menoj istoriji Evrope35. Mobilizacija NATO pakta, kako bi se staviokraj na krvavo ishodište razpada Jugoslavije, najboqi je pokazateq danije sve najboqe u najsavršenijem od svetova, kako je sve do aktuelnogfinansijskog kolapsa i opšte ekonomske recesije izgledalo u samoqu-bivom ogledalu slavodobitnog neoliberalizma. Jugoslovenska kriza kaoodluåujuãi argument za odrÿavawe NATO saveza, neãe uvek moãi da za-magli protivureånosti izazova postblokovske savremenosti i multipo-larne buduãnosti. Ako se u kraãem roku ne ostvari evropska integraci-ja Zapadnog Balkana, ali po svoj prilici i Turske, evro-atlanski savezãe izgubiti istorijsku priliku da stabilizuje i evropeizuje taj presud-no osetqiv deo eropskog kontinenta. Vaÿan i osetqiv u toj meri da se

105

35 C h e n u, G. M. (1997). Les limités des interventions européennes, Ed. A l l a i n, Ma-rie-Françoise, C a l o r i, François, C u s t e r, Olivia (1997). L'ex Yougoslavie en Europe, Parisdécembre 1995, L'ex Yougoslavie en Europe, de la faillite des démocraties au processus de paix,Edition: L'Harmattan, Paris, str. 60—69; B o i s, P. de (2000). L'Union européenne et le naufragede la Yougoslavie (1991—1995), Relation internationale 104, Genève, str. 477—480; B r o s s a r d,Y., V i d a l, J. (2001). L'éclatement de la Yougoslavie de Tito (1980—1995), Désintégrationd'une fédération et guerres interethniques, Paris, str 43—50.

na sredwi, ako ne i na kraãi rok, lako moÿe pokazati da, kao i tolikoputa do sada u istoriji, na Balkanu Evropa pada ili opstaje. Roðen uNišu, Konstantin Veliki je to dobro znao, zato je hiqadugodišwu im-periju zasnovao na jugoistoånom rogu Balkana. Nestankom te velike grå-ko-latinske i opšte mediteranske sinteze poåiwe, u stvari, globalnisukob civilizacija. Aktuelna finansijska i ekonomska depresija upu-ãuje na moguãi poåetak kraja hegemonije jednog dela åoveåanstva nadostalima, ako ne i jednog modela, jer alternativni obrazac danas višene postoji. Ta globalna kriza, koja ne moÿe mimoiãi bilo koji deo åo-veåanstva, moÿe samo ubrzati razrešewe dileme: kojim ãe pravcem kre-nuti daqi razvoj globalnih odnosa u svetu. Na simboliåkoj osi Bri-sel—Beograd—Istambul—Ankara moÿe se traÿiti odgovor odluåujuãegizazova evropske buduãnosti — pitawa izbora izmeðu produbqivawasukoba civilizacija ili kretawe pravcem neke nove i dalekoseÿnesinteze.

Pariz, novembra 2008.

BYZANCE, BALKANS, EUROPE DE L'UNIVERSEL AU NATIONAL.DE L'EUROPE DES NATIONS JUSQU'À L'UNION SUPRANATIONALE

Boško I. Bojoviã

Resumé

Les liens entre Byzance, les Balkans et l'Europe sous-tendent une relation d'inter-action dans la longue durée. Afin de mieux comprendre la spécificité sud-est européen-ne, il est nécessaire de tenir compte des particularités de son patrimoine culturel et his-torique. Il est notamment important d'avoir en vue les caractéristiques structurelles ré-gionales telles que les rapports entre les institutions d'Etat et les corps de société, lesspécificités structurelles, culturelles et anthropologiques héritées des périodes révolues,ainsi que des disparités quant à la dynamique des échangés dans le domaine de l'écono-mie d'Etat relayée par l'économie de marché. L'inertie des corps représentatifs, les in-suffisances des institutions démocratiques, la déliquescence des rapports sociaux, la fai-blesse de la société civile, les lacunes de l'urbanisation. Pénomènes dont les effets en-travent de manière significative l'apaisement des antagonismes ethno-confessionels, leprocessus de modernisation, ainsi que la dynamique des intégrations européennes dansla région. Situé sur un plan géopolitique cet espace implique une antériorité de zone decontact faite d'enchevêtrement, de frictions et d'animosités interethniques et confession-nelles issus d'universalismes les plus souvent antagonistes et peu compatibles. LeSud-Est européen comprend en outre un considérable potentiel d'alternance entre bras-sages et synthèses de différents systèmes et d'hiérarchies de valeurs, d'une part, et decharge conflictuelle d'autre part. Faut-il rappeler ainsi l'expérience d'un passé aussibien récent que plus lointain, celui qui énonce que c'est dans cette partie de notre Con-tinent que l'Europe joue tout ou partie de son devenir?

106

UDC 930.85(497.11)Originalan nauåni rad

T r i v o I n ð i ã

KIRAJXIJE IZ XEHANINE KUÃE:SLUÅAJ PRIRODWAÅKOG MUZEJA ILI

O NACIONALNOM NEHATU

SAŸETAK: Muzeji su za svaku ozbiqnu kulturnu politiku tvorci iåuvari kulturnog i nacionalnog identiteta i temeqi društva znawa. Pri-rodwaåki muzej Srbije, od svog osnivawa 1895 (kao Muzej srpske zemqe)nije dobio elementarne, odgovarajuãe uslove za rad (zgrada, buxet, kadro-vi). Istorija ove izuzetno znaåajne kulturne i nauåne ustanove tuÿan jeprimer nerazumevawa i arogancije vlasti prema nacionalnoj kulturi, nau-ci i obrazovawu, koji traje sve do danas.

KQUÅNE REÅI: Srbija, kulturna istorija, prirodwaåki muzej, kul-turna politika, SKA (Srpska kraqevska akademija), SANU (Srpska akade-mija nauka i umetnosti)

Godine 1911. Jovan Cvijiã iznova upozorava sunarodnike sledeãimreåima: „Neãemo da postanemo zakrÿqao i uåmao narod, proÿet rela-tivno slabom i poglavito imitatorskom kulturom panonskog bazena isusednih oblasti, buxaåki narod u Evropi."

S pravom je Cvijiã pozivao Srbe da ne ostanu „buxaåki narod uEvropi", ukazujuãi kritiåki na wihove zakrÿqale ustanove, uåmao duhi imitatorske navike elita, loše razumevawe tradicije. I tek kada smopoåeli da meðu najvaÿnija obrazovna, intelektualna i kulturna sredi-šta kwiÿimo i muzeje, da ih prihvatimo kao vitalni element kultur-nog i nacionalnog identiteta, suoåili smo se sa ozbiqnošãu pitawa otradiciji i wenom smislu.

Moguãe je da prošlost u ranijem iskustvu predmodernih zajednicanije bila na ceni, ali sada ona jeste i proizvodi se — planski, iliåak manipulativno — u pojaåanim dozama. Danas je ona konstituisanakao vrednost, kao znak odgovorne modernosti. Ako hoãemo da vidimo da-qe i oslušnemo buduãnost uvek ãemo se osloniti na one impulse kojiprethode sadašwem iskustvu, na ono još-ne-postalo ontologije E. Blo-ha. Tradicija nije muzej starina veã samorazumqivi dar prethodnika.Ona se, kako se to kaÿe, ne dobija nego zadobija, ona se ne zatiåe veã

stiåe. To je permanentni dijalog s prošlim iskustvom kao ÿivom tva-ri, koja nam kazuje o nama sadašwim ili, kao što je veã isticano, to jenaåin samorazumevawa date zajednice. To, na kraju, znaåi da ne postojiusud tradicije. Odluka u kakvoj tradiciji hoãemo da stojimo, istovre-meno je i stvar izbora, tj. slobode. Smisao je hermeneutiåkog zahteva datradiciju moramo stalno iznova usvajati. T. S. Eliot nam je pruÿio do-kaze da to, naravno, nije lak posao. Pitawa koja postavqamo kulturnojtradiciji odreðena su našom sopstvenom situacijom iz koje pitamo.Bilo je i onih koji su upozoravali da tradicija moÿe biti uspavanka,ali i budilnik, podsticaj da se radikalno preispita svoje vreme i we-gove vrednosti.

Muzeji su, danas, te prve laboratorije gde se preispituje tradici-ja, revalorizuje znawe, dokazuje povesni kontinuitet ili diskontinui-tet. Dokazana je korelacija izmeðu niskog obrazovnog nivoa jedne zemqei odsustva muzeja u woj. Nisu oni samo za åuvawe i inventarisawe zna-wa i wegovu diseminaciju ili, pak, za rehabilitaciju istorijskog pam-ãewa, veã su tu i da generišu novo znawe. U zaostaloj zemqi nema nikulture muzeja.

To je i sluåaj Srbije. Srbija dobija prve muzejske zbirke poåetkom19. veka. Naravno, bilo je wih i ranije, najåešãe u vidu zbirki i ri-znica sredwovekovnih vladara, uglednih porodica i pojedinaca, mana-stira i crkava, saåiwenih od umetniåkog i kwiÿevnog blaga, oruÿnicai numizmatiåkih kolekcija i sl. Najstarija takva zbirka je zbirka umet-niåkih predmeta u srpskom manastiru Hilandaru, na poluostrvu Atos, uGråkoj, i potiåe iz 12. veka. Ona, veã pomenuta, prva zbirka s poåetkamoderne srpske drÿavnosti, taånije iz 1837. godine, pripadala je kne-zu Milošu, koji je u Kragujevcu imao zbirku minerala, numizmatiåkuzbirku i zbirku bakroreza, ikona i slika. Sve je to, naÿalost, razvuåe-no i propalo u Prvom svetskom ratu. Godine 1841—43. osniva se Muzejliceuma (buduãi Narodni muzej) u Beogradu, a 1848. sastavqen je i prvimuzejski inventar. Tek februara 1853. Srbija dobija svog prvog zvaniå-nog muzejskog radnika — bibliotekara i åuvara muzeja Filipa Nikoli-ãa, koga ãe naslediti Ðuro Daniåiã i Janko Šafarik. U razdobqu1871—1875. Muzej je imao devetnaest odeqewa, s preko petnaest hiqadapredmeta u 1875. godini. Ali, ovde nas, pre svega, zanima sudbina prvogprirodwaåkog muzeja u Srbiji i wegova pouåna istorija, koja kazuje ka-kvi smo bili i kakvi smo ostali.

Od zamisli do wenog ostvarewa polaze i mrse se mnogi putevi,uklawaju brojne prepreke, troše qudske energije i haråi mnogo vreme-na. Po Vukovom nagovoru u Srbiju, iz Beåa, 1846. dolazi Josif Panåiã,da pomogne u svakom pogledu i da utemeqi modernu nastavu prirodnihnauka i istraÿivawe prirode ili, kako se onda govorilo, jestastveni-cu. Obrazovan, nadaren i radoznao, radan i temeqan u svakom poslu ko-ga bi se prihvatio, Panåiã (1814—1888) se latio brojnih preduzeãa panam je, izmeðu ostalog, zbirajuãi prirodnine po Srbiji, pored Bota-niåke bašte, stvorio i osnovu jestastveniåkih kabineta u Velikoj ško-li (od 1853. godine, u vreme kada je to još bio Licej). Iz tih zbirki,

108

koje su rasle i prinosima Panåiãevih ðaka, s mnogih ekskurzija pokwaÿestvu i kraqevstvu srpskome, nastaãe i osnove jestastveniåkogMuzeja srpske zemqe1.

S pravom se istiåe kako je, posle Narodnog muzeja i Narodne bi-blioteke, Muzej srpske zemqe (danas poznat kao Prirodwaåki muzej) poredu osnivawa treãa znaåajna kulturna ustanova Srbije. On je delo naj-istaknutijih srpskih prirodwaka okupqenih oko Profesorskog dru-štva, Velike škole i Srpske kraqevske akademije. Osnovan je 19. de-cembra 1895. pod imenom Jestastveniåki muzej2. Predlog za osnivawedošao je od Profesorskog društva, koje je na sednici od 6. decembra1893. odluåilo da umesto venca na odar preminulog profesora zoologi-je iz Velike škole dr Lazara Dokiãa priloÿi novac za podizawe prvogprirodwaåkog muzeja u Srbiji. Tako je nastao Fond za podizawe Jesta-stveniåkog muzeja, koji ubrzo okupqa mnoge priloÿnike meðu javnim inauånim radnicima. U decembru 1895. odrÿan je prvi sastanak OdboraFonda, u åijem sastavu su bili Jovan Ÿujoviã — predsednik, ŸivanŸivanoviã, Radmilo Lazareviã, Ðorðe Jovanoviã, Jovan Milojkoviã,Stevan Jakšiã, Qubomir Miqkoviã, Dobroslav Ruÿiã, Sima Trojano-viã, Ÿivojin Jurišiã i Petar Pavloviã.

U svim ovim poslovima posebno je znaåajna uloga Jovana Ÿujoviãa,koji je 1880. od Panåiãa primio katedru mineralogije s geologijom uVelikoj školi. On je izradio smernice za osnivawe jestastvenog muzejau Srbiji i ÿivo se oko celog tog preduzeãa zalagao. Najpre kao predsed-nik Odbora za podizawe muzeja, a kasnije kao ålan komisije za MuzejSrpske zemqe pri Akademiji nauka. U svojstvu predsednika Odbora Ÿu-joviã se obraãa pismom ministru prosvete i crkvenih poslova od 17.decembra 1895, u kome kazuje šta bi bio zadatak muzeja:

„1. da predstavqa celokupnu prirodu i prirodnu ekonomiju u srp-skim zemqama;

2. da podstiåe, pomaÿe i rukovodi pojedinaåna i sistematska is-traÿivawa po srpskim zemqama i da prikupqa i usavršava sva sred-stva za nauåno istraÿivawe;

3. da pomaÿe nastavu Jestastvenice u svim srpskim školama, sre-ðujuãi za wih podesne zbirke prirodnina, i

4. da u srpskom svetu populariše ovu nauku."Posle dva dana ministar je pozitivno odgovorio i odluåio, izme-

ðu ostalog3, „da Jestastveniåki Muzej, kao institut koji ima da sluÿiprirodnim naukama i poznavawu prirode srpskih zemaqa kao što Na-

109

1 O ulozi Panåiãa, videti: P. S. P a v l o v i ã (1902). O radu na podizawu Jesta-stveniåkog muzeja u Srbiji, Beograd: Drÿavna štamparija Kraqevine Jugoslavije, str. 1.Videti takoðe: V a s i ã, Vojislav F. (1984). Poslovawe s prirodom, u Åovek i priroda,Galerija SANU, 51, Beograd: SANU, str. 49—61.

2 Upor.: V a s i ã, Ÿivomir (1970). 75 godina rada Prirodwaåkog muzeja, GlasnikPrirodwaåkog muzeja u Beogradu, kwiga 25, Beograd, str. 13—22, kao i publikaciju 70 godi-na rada Prirodwaåkog muzeja u Beogradu, Beograd: Prirodwaåki muzej, 1965, gde je objavqeni referat Ÿ. Vasiãa sa sveåanog skupa od 21. decembra 1965.

3 Iz ålanka „Jestastveni Muzej Srpske Zemqe i neke okolnosti", Srpska zastava,26. novembra 1896 (navedeno prema P. S. Pavloviã, n. d., str. 15—16).

rodni Muzej sluÿi za poznavawe Istorije i Etnografije wihove, sta-vim pod vrhovni nadzor Srpske Kraqevske Akademije, a tako i ovu ko-misiju (komisiju za podizawe Jestastveniåkog Muzeja, na åelu sa J. Ÿu-joviãem — T. I.) i wen rad pod zaštitu Srpske Kraqevske Akademije.Srpska Kraqevska Akademija umoqena je od moje strane, da pristane naovo što je woj u 3. taåki nameweno".

Ministar Qub. Kovaåeviã je o svojoj odluci obavestio 19. decem-bra 1895. i Srpsku Kraqevsku Akademiju (SKA) dopisom u kome piše:„Åast mi je umoliti Srpsku Kraqevsku Akademiju da u interesu nauke ipotpunijeg poznavawa srpskih zemaqa u pogledu prirode kakvom su ob-darene, primi pod svoj vrhovni nadzor Jestastveniåki muzej, koji seovim osniva." Akademija se primila toga da bude „zaštitnica Jestastve-nog Muzeja i wegova satvoriteqka" i odredila svoje uštede za rad muze-ja i podizawe wegove zgrade, uz saglasnost Ministarstva Privrede iUprave Fondova. Odbor za Jestastveni muzej i Akademija radili su naostvarivawu sledeãeg plana: „Da se, na placu ustupqenom Akademiji(kod Delijske Åesme u Beogradu) podigne na tri fronta zgrada, tako das lica bude Akademija, prema kuãi Nikole Spasiãa krilo za NarodnuBiblioteku, a sa strane gde je åesma, da bude Jestastveni Muzej SrpskeZemqe."

U Izveštaju predsedništva Akademije o radu u prošloj godini, tj.1895. godini, istiåe se kako je misao o potrebi Jestastveniåkog muzejaSrpske zemqe „istina je ponikla i rasla van Akademije prirodnih nau-ka (tada je SKA bila podeqena na odeqewe — akademije prirodnih, dru-štvenih i filosofskih nauka, kao i akademiju umetnosti — T. I.), aprivatnom je inicijativom osnovan i Fond za podizawe tog Muzeja.Ali je Akademija, åim joj je ponuðeno, dragovoqno prihvatila ovo pred-uzeãe kao svoje i stavila ga je odmah na tako pouzdanu osnovu, na kakvuse bez we ne bi moglo staviti. Ona mu je namenila polovinu svoga ka-pitala, koji leÿi deponovan u Glavnoj Blagajni Ministarstva Finan-sija …" Akademija, kaÿe se daqe, „visoko ceni opšti, veliki znaåaj inauåni zadatak Muzeja, koji ima da predstavqa celokupnu prirodu srp-ske zemqe, da podstiåe, pomaÿe i rukovodi pojedinaåna i sistematskaizuåavawa u woj, a taj se zadatak toliko izjednaåuje s jednim od glavnihzadataka Akademije, da ãe Akademija svoj posao u ovom pogledu tek ondapouzdano vršiti, kada se ostvari pravilno zamišqeni prirodwaåkiMuzej Srpske Zemqe. Akademija ãe dobiti novoga poleta kada se otvorenove laboratorije nauånih misli, znawa i nauke o Srpskoj Zemqi4." Poodluci SKA prirodnih nauka, Predsedništvo SKA je primilo da vodibrigu o svima administrativnim i finansijskim poslovima Komisijeza podizawe Jestastveniåkog Muzeja. Tako je Muzej stigao pod pokrovi-teqstvo SKA i svoje godišwe izveštaje je štampao u Godišwaku SKA(od otvarawa 1904. do 1940. odštampano je oko 370 strana muzejskih iz-veštaja). Ti izveštaji puni su dragocene graðe za istoriju prirodnih

110

4 SKA: Godišwak, ¡H, za 1895, Beograd, 1896, str. 51—52. Videti takoðe i str.:118—119 i 161.

nauka u Srbiji. O znaåaju tih izveštaja, na primer, za istoriju geolo-ške i paleontološke nauke, naroåito o zbirkama na osnovu kojih sunastali mnogi nauåni radovi, pisao je svojevremeno i Petar Stevano-viã. Koliko god je Akademija pomogla Muzeju da se razvija i da svojuvaspitno-nauånu misiju vaqano obavqa, toliko je i Muzej srpske zemqeomoguãio ålanovima Akademije — geolozima da svoje obraðene materija-le smeste u Muzej i saåuvaju ih od propadawa (jer Akademija nije imala,a nema ni danas moguãnosti da to sama uåini)5.

Na Novu godinu 1896. objavqen je, u svim listovima Srbije i mno-gima van we, åuveni „Pokliå za Muzej Srpske Zemqe", u kome Odborpoziva graðane da pomognu osnivawe muzeja.

Na povoqan odziv javnosti nije moralo da se åeka. Tako je SrpskaZastava 29. decembra 1895. objavila ålanak „Prirodni Dom ili Jesta-stveniåki Muzej u Beogradu" u kome piše i sledeãe:

„Svi koji su pohodili velike evropske prestonice i druge kultur-ne centre, viðali su ogromna skrovišta nauåna, pribrana od predmetaprirodnih, iz svoga zaviåaja i sa cele zemqe. Kabineti: anatomski, zo-ološki, botaniåki, mineraloški, paleontološki, itd., uvek su mesta,gde uman åovek nalazi i pouke i zabave, centri, odakle izlaze velikenauåne istine, mesta gde se ostavqaju kquåevi prirode… kojima 'gospo-dar sveta', åovek otkquåava tajne zakona prirodnih.

A u nas?I u nas ima materijala. Tolike godine donosi se sve to i smešta

na gomilu. Velika škola kråi puna tih donesenih, nabavqenih, poklo-wenih ili razmenom steåenih predmeta — od kojih su ipak veãina po-reklom iz naših srpskih predela — ali to je metano tamo na kamare,odvojeno od sveta, samo za uÿu potrebu profesora i ðaka. Ko je još dru-gi zalutao tamo da vidi tu nauånu tekovinu?

Godinama je donosio tamo pok. d-r Josif Panåiã, koga ne nazivquuzalud ocem Jestastvenice u Srbiji, godinama su donosili tamo wegovivredni uåenici i poslednici, sada profesori Velike Škole, kao idrugi prijateqi nauke. Nagomilavawe dragocenog nauånog blaga nijeprestalo, i neãe prestajati. Ali u svojoj, tako da kaÿemo, bezrednosti,koja je proizvod ne neumewa i ne rðave voqe, sve to stoji sloÿeno, kaošto stoje stvari nekog ko se tek doselio u neku teskobnu kuãu, i morada trpa jedno preko drugog, do boqih vremena. Takozvani 'Narodni Mu-zej', tj. muzej starina, imao je od vajkada neke male potencije; došao jedo neke svoje kuãe, u kojoj je još sve neureðeno; ali Jestastveniåki Mu-zej nije još ni stvoren u Srbiji, i ako su åitavi pojasevi profesoraispraãeni Bogu na istinu, i veã neko drugo i treãe intelektualno ko-leno stoji na pozornici rada prirodnih nauka u Srbiji. Tome se, da-kle, mora uåiniti kraj.

Neãemo upuãivati åitaoce svoje u Zagreb ni u Bukurešt ni u Ati-nu veã — u Sofiju i Sarajevo. Dosta je da spomenemo ova dva imena pa

111

5 S t e v a n o v i ã, Petar (1981). Razvoj geoloških nauka u SANU, u kwizi SANU i

razvoj nauke i umetnosti u Srba (1), Beograd, SANU, str. 157—158.

da nas razumeju predvodnici kulture u Srbiji, gde ima dosta svakovr-snog materijala, ali nema organizacije. Sve nosi nekakav ruÿan karak-ter rasturenosti, nerada, privremenosti. Hoãe li to smeti i daqe takoostati? Sme li se dozvoliti, da se o Srbiji, kod tolike wene pameti, idaqe govori po svetu ono, što je predstavqa kao zemqu stranu civili-zaciji i napretku. Reprezentacija jedne drÿave i naroda ima svoje naåi-ne, i ti se naåini ne mogu bez štete ignorisati. Jedan od tih naåina je-su muzeji po svima strukama nauånim u prvom redu, ako veã nema i dru-gih6."

Glavni godišwi skup SKA, odrÿan 19. januara 1896. usvaja odluku(taåka 7) o podizawu Muzeja Srpske Zemqe, a 4. februara iste godineNarodna skupština jednoglasno prihvata predlog predsednika Miluti-na Garašanina o obezbeðewu novåanih sredstava za podizawe zgradeAkademije nauka, Muzeja srpske zemqe i Narodne biblioteke.

Ali od prihvatawa predloga do praktiånih koraka ka wegovomostvarewu dug je, i u našim prilikama, predug put. Zato ãemo ovde opetiskoristiti priliku da navedemo pisawe Srpske zastave, od 26. novem-bra 1896. u ålanku „Jestastveni muzej Srpske zemqe i neke okolnosti",kako bi se i danas podsetili da prošlost dugo traje:

„Da nam nije pok. kapetan Miša dao svoju velelepnu kuãu, moÿdabi i dan danas i Velika škola, i Narodna Biblioteka i gimnazija, isva bogata prirodwaåka skrovišta, bili gde u kakvoj Xehaninoj kuãi,ako ne opet u kojoj od trošnih zgrada iz prve vladavine kneza Miloša,kao što je i dan danas Kasacija i Apelacija, ili kao što beše do sko-ra uåiteqska škola, ili je i sad bogoslovija i neki delovi prve gimna-zije, kao što veã ostale sa svim ili delimiåno sede — pod kiriju…Akademija se, iako naslednica tolikogodišweg Uåenog Društva, selipo tuðim kuãama, Narodna Biblioteka nije više 'biblioteka', veã ma-gacini, gde se trpaju kwige na kamare, jestastveni muzeji Velike Ško-le, to su pastoråad, gde se iz ãoška u ãošak gura ona lepa tekovina dvanauåna naraštaja. Beznadeÿno pogleda prosveãeni Srbin na buduãnostnauånih blaga, sa sramotom i stidom, bez sumwe, uvodi stranca u ãile-re koje mi zovemo, parade radi, 'kabinetima', da i ne govorimo o tomeda su tome podvezane ÿile svakom razvoju tih tekovina i ustanova, kojedaju ugled svakoj prosveãenoj zemqi, i svedoxba su wene kulture. Srbijakod tolikih svojih jestastvenih blaga sviju vrsta, ne moÿe s toga, da po-kaÿe velikom nauånom svetu, ni ono što ima, ni ono što bi tek imalada iznese. Kao sve, tako nam je i to skuåeno, bedno, jadno i ÿalosno,kao da sedimo pod kiriju u svojoj roðenoj zemqi, i, sve se bojeãi vaqda,da nam se — ne otkaÿe u nevreme, pa ništa ne prinavqamo a staro raz-oravamo. Nismo åak ni dobre kirajxije i ono malo tekovina svojih ve-likih predaka7."

I tako, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, nastavqa seista tuÿaqka nad nebrigom vlasti Srbije, izmeðu ostalog, i za prosve-

112

6 P a v l o v i ã, P. S., n. d., str. 12—13.7 P a v l o v i ã, P. S., n. d., str. 15.

tu i nauku. U oktobru 1898. vlasti donose rešewe da se zaduÿbinskazgrada Stevåe Mihailoviãa (1804—1888, politiåara i predsednika vla-de u vreme kneza Milana Obrenoviãa), koja se nalazila na raskrsniciulica Biråaninove i Miloša Velikog, prepravi i u wu useli etno-grafska zbirka Narodnog muzeja i Muzej srpske zemqe, privremeno, dopodizawa nove zgrade. „Meðutim, ovom prilikom, moramo da kaÿemo, daje ovaj 'privremeni' smeštaj potrajao punih 38 godina i da je još na-rednih 27 godina Muzej takoðe 'privremeno' ostao smešten u zgradi ukojoj se i sada nalazi" — piše Ÿivomir Vasiã, direktor Muzeja 1965.godine, u govoru na sveåanom skupu povodom 70 godina rada Prirod-waåkog muzeja u Beogradu8.

Meðu prvim ålanovima Akademijine Komisije za Muzej srpske ze-mqe nalaze se Jovan Ÿujoviã, Stevan Jakšiã i Savo Uroševiã, a odvremena otvarawa Muzeja (1904), do kraja svojih ÿivota u woj su se na-lazili J. Ÿujoviã, S. Radovanoviã, S. Uroševiã i P. Pavloviã — sveliånosti od ugleda i pravi posveãenici stvari muzeja. U „IzveštajuPredsedništva Akademije o wegovom radu u prošloj 1897 godini" Jo-van Ÿujoviã kaÿe: „Komisija za Jestastveni Muzej Srpske Zemqe bavilase poglavito skupqawem novåanih sredstava. Fond o kome se ona brineiznosi danas na 12.000 din9." Taj fond je u 1898. imao 13.301 dinar i 77para. Godine 1902. „Fond za podignuãe doma za Srpsku akademiju, Na-rodnu biblioteku i Muzej srpske zemqe" raspolagao je sa 250 hiqadazlatnih dinara. Poåetni fond muzejskih predmeta formira se 1901. go-dine, od prirodwaåkih zbirki velike Škole, kada su i prenete u pre-pravqenu Stevåinu kuãu (sem botaniåkih, koje nisu useqene zbog ogra-niåenog prostora i vlage). Iste godine postavqen je za privremenogupravnika Muzeja srpske zemqe geolog i zoolog, gimnazijski profesor,Petar S. Pavloviã (1864—1938), ali je ostao na mestu upravnika do1926. godine. Ålan SKA je postao 1906. i objavio je niz znaåajnih rado-va o fosilnim mekušcima i foraminiferima iz tercijara. Na stogo-dišwicu prvog srpskog ustanka, 7. septembra 1904. sveåano je otvorenza javnost Muzej srpske zemqe. Ipak, zgrada i uslovi za rad nisu bilina nivou oåekivawa. Otud je razumqivo što Sima Lozaniã (1847—1935), kao predsednik Akademije, a 1905. i predsednik Komisije „kojaãe rešiti pitawe o podizawu jednog zajedniåkog ili posebnih delovaza Akademiju nauka, Narodnu biblioteku i Muzej srpske zemqe", ne pre-staje da se bori za boqe uslove smeštaja i rada ovih nacionalnih in-stitucija10.

Od osnivawa Muzej prati, uprkos ÿive i bogate delatnosti, osku-dica prostora, novåanih sredstava, nedostatak kadrova, nerazumevawe iarogancija vlasti prema wegovim potrebama. Tek od 1908. Muzej je na

113

8 Upor.: 70 godina rada Prirodwaåkog muzeja u Beogradu, str. 8.9 SKA: Godišwak, H¡, za 1897, Beograd, 1899, str. 80.

10 M i h a i l o v i ã, M., V i t o r o v i ã, D., L a z a r e v i ã - B o j o v i ã, S., Hemijau Srpskoj akademiji nauka i umetnosti s istorijskim osvrtom, u kwizi SANU i razvojnauke i umetnosti u Srba (1), str. 86.

drÿavnom buxetu. Od 1903. do 1907. u wemu se nalaze na radu DušanStojiãeviã, Ÿivojin Jurišiã, Vladimir K. Petkoviã i Nikola Rano-jeviã, tada mladi profesori, a kasnije znaåajni srpski prirodwaci.Rastu postepeno fondovi i zbirke (meðu wima je i ona Jovana Cviji-ãa), koje pokrivaju ne samo Srbiju, veã i druge juÿnoslovenske oblasti(fosilnih i petroloških predmeta, ruda i biqaka, ihtiološkog, ento-mološkog i drugog zoološkog materijala, itd.). Utemequju se ozbiqninauånoistraÿivaåki projekti, publikuju rezultati istraÿivawa, rastestruåna muzejska biblioteka, rad sa studentima i školama, uåešãe naizloÿbama, itd., uprkos nenadoknadivim štetama i znatnim gubicimamuzejskog materijala, rukopisa, struånih kwiga i drugog, koje su dono-sile godine balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Oporavak i obnova od ratnih ozleda nakon 1918. dugo traje, a teškesmeštajne prilike, vrlo skromne drÿavne dotacije i mali broj struå-nog i tehniåkog osobqa nastavqaju da obeleÿavaju ovu ustanovu. Izve-štaj o radu Muzeja srpske zemqe u godinama 1914—1919 (u GodišwakuSKA, HH¢¡¡¡) govori o nenadoknadivim razarawima i pustošewimakulturnog i nauånog blaga od strane austrougarskog okupatora: demoli-rana je zgrada, opqaåkane zbirke prilikom povlaåewa iz Srbije 1918,uništena dokumentacija, a dragocene zbirke MSZ su, kao i one iz osta-lih muzeja, zauvek nestale.

Komisiju za MSZ u Akademiji 1919. godine åine: Jovan Ÿujoviã,Savo Uroševiã, Svet. Radovanoviã i Petar Pavloviã. Veã je prvi skupAkademije prirodnih nauka, od 4. juna 1919, razmatrao izveštaj o stawuJestastveniåkog muzeja posle izlaska neprijateqa iz zemqe, kao što jeraspravqao i o nauånom radu u Srbiji, obnovi laboratorija i biblio-teka posle rata. U to vreme Akademiju prirodnih nauka åine: Jovan Ÿu-joviã, Savo Uroševiã, S. Radovanoviã i Bogdan Gavriloviã. Drugiskup Akademije prirodnih nauka (6.oktobar 1919) bavio se predlogom oobnovi prouåavawa onih srpskih oblasti koje su 1913. osloboðene iprisajediwene Kraqevini Srbiji, tj. poslovima na kojima se moraju an-gaÿovati prirodwaci — botaniåari, geolozi i drugi. Takvi poslovi subili, na primer, izrada geološke karte Novopazarskog sanxaka, mono-grafska prouåavawa s gledišta tektonskog, seizmološkog, petrograf-skog, paleontološkog, zatim prouåavawe flore i faune, izrada geo-grafskih karata, itd.11 U svim tim poslovima MSZ je odigrao veoma va-ÿnu ulogu. Muzej je ponovo otvoren 1. oktobra 1919. godine.

Govoreãi na sveåanom godišwem skupu SKA o radu u 1920. godini(7. marta 1921), predsednik Akademije Jovan Ÿujoviã je, ukazujuãi na te-škoãe obnove nauånih ustanova, izmeðu ostalog izjavio: „U Muzeju srp-ske zemqe nema više prostora za wegove zbirke i za rad u wima." To-kom 1920. u MSZ se radilo na tragawu za zbirkama otetim u vreme oku-pacije. Ÿalbe na loš smeštaj ne prestaju ni te godine a ni narednih.Traÿi se nova zgrada za muzej, jer u tadašwim prostorijama vlaga uni-

114

11 SKA: Godišwak, HH¢¡¡¡, za 1914—1919, Beograd, 1921, str. 26.

štava zoološke, botaniåke, mineraloške i geološke zbirke. Izveštajza 1921. poredi MSZ sa zagrebaåkim Prirodwaåkim muzejom, pa se is-tiåe kako je MSZ bedan i bedno stoji. Kod Zagrepåana se vidi da je„provedena veoma mudro uredba za odgajivawe muzejskog podmlatka". Tegodine šefovi svih odeqewa MSZ jednoglasno se slaÿu da muzeje „vaqaodvojiti od Univerziteta i Akademije"12.

Tuÿna priåa o ovom Muzeju, ili o našem nehatu, nastavqa se isledeãih godina. Izveštaji SKA snishodqivo kazuju da su i 1922. „su-više skromna sredstva kojima raspolaÿe" Muzej, da su nepodesne pro-storije izloÿene vlazi i prašini, a onaj iz 1923. prikazuje isto sta-we: „novåana pomoã ista kao i u ranijoj godini". Mogla se obaviti sa-mo jedna ekskurzija — po Timoåkom kraju (20 dana), ali i to uz pomoãdrugih. Malo boqa je sledeãa godina (1924), i to je omoguãilo da se ob-nove neki fondovi, zbirke i instrumenti za rad. U MSZ su ustano-vqeni zoološki, mineraloški, geološki i botaniåki odeqak. Godina1925. istiåe veã poznatu oskudicu. Muzej predlaÿe da se novac koji setroši na meðunarodne izloÿbe iskoristi za „podizawe udobnih zgradaza beogradske muzeje, koji su od velikog znaåaja ne samo za nauku veã ikao kulturni centri, ovi bi se mogli brzo urediti na modernoj nauånojosnovi. Tako bi zemqa imala stalnu izloÿbu baš svojih osobenih obje-kata, pruÿila bi strancima dovoqno podataka o sebi, domaãim poseti-ocima dala bi korisnu pouku i bila bi spasena tereta da plaãa besko-naåno skupe kirije u nepodesnim zgradama, koje su zidane u druge svrhe;najzad, uštedilo bi se i dosta novca i vremena, koji se stalno, iz go-dine u godinu, troše u borbi protiv vlage, prašine i moqaca i dr.neprijateqa raznolikih objekata u Prirodwaåkom muzeju, koji se kaštone mogu ni za kakav novac nabaviti13."

Izveštaj za 1926. piše kako je pitawe o zgradi MZS, „iako je veãtoliko puta pokretano, nije skoro ni za dlaku izmeweno, evo veã 24 go-dine". U Muzeju je skuåeno, vlaÿno, sa zadahom od prepariranih sisarai ptica, insekti su obavijeni plesni, sve se raspada, zimi se ne moÿeraditi jer nema grejawa, diplomirani prirodwaci neãe da doðu da radeu Muzeju zbog male plate (i velike potrebe za wima po sredwim škola-ma), sume novca za ekskurzije su neznatne (one su izbrisane iz buxeta za1927—1928). „Muzejsko osobqe ne moÿe prikupqati prirodnine, pa,naravno, ni prouåavati ih, što bi trebalo da je ciq ove ustanove14."„Takvo je stawe u Muzeju: ni zgrade ni podmlatka za nauåno ispitiva-we, pa ni sredstava za prikupqawe i prouåavawe prirodnina. Ako ova-ko i daqe ostane, ova ãe ustanova ÿivotariti još neko vreme, pa ãe semorati ugasiti, što bi u vremenu kada se na sve strane otvaraju narod-ni univerziteti, bilo zazorno, jer je Muzeju pored nauåne strane, svrhai prosveãivawe širokih masa naroda, pošto je stalna izloÿba za sve

115

12 SKA: Godišwak, HHH, za 1921, Beograd, 1922, str. 274—275.13 SKA: Godišwak, HHH¡¢, za 1925, Beograd, 1926, str. 367—368.14 SKA: Godišwak, HHH¢, za 1926, Beograd, 1927, str. 324 i 328.

društvene slojeve, gde se mogu upoznati sa predmetima iz prirode" —piše direktor MSZ Dušan Stojiãeviã15.

Naroåito teÿak period u radu Muzeja je, prema mišqewu Ÿivomi-ra Vasiãa, razdobqe 1926—1938. godine, kada se struåno osobqe svelona svega dvojicu struåwaka, a od 1929. na svega jedno lice. Struåne eks-kurzije su gotovo išåezle, da ne pomiwemo ostale nevoqe. Godine 1927,SKA urgira kod Ministarstva prosveta da se podigne zgrada za MSZ ita urgencija se i kasnije stalno ponavqa, „jer bez krova nad glavom nemoÿe se ni o åemu drugome govoriti, a današwe muzejske prostorije go-tovo toliko vrede kao da je na poqu"16. I 1928. je glavni godišwi skupSKA primio izveštaje o stawu i radu muzeja koje nadzire, pa je o MSZreåeno da je ostao u starim prostorijama „u tesnoj, vlaÿnoj, nepodesnojzgradi". Te godine je bilo nekoliko paleontoloških ekskurzija uz ma-terijalnu pomoã SKA, a Komisiju za MSZ su åinili J. Ÿujoviã, S.Uroševiã i P. Pavloviã. Prvi pasus izveštaja Komisije za MSZ za1929. glasi: „Muzej je ostao i ove godine bez svoje ili tuðe udobne zgra-de. Teskobna i vlaÿna zgrada, pored drugih neprilika, nije dopuštalada se rad razvija ukoliko bi trebalo. Moÿda ãe ubuduãe biti boqe!" Onovåanim sredstvima se kaÿe: „Beskrajno mala svota za odrÿavawe irad u ovakvoj ustanovi; tri i po puta mawe nego što je Muzej dobivaojoš 1912. god.17! Sledeãe godine (1930), opet isto: bedne prostorije,oskudica, tek „odrÿavawe i pomalo na popuwavawe zbirki". Godine1931. odluåeno je da Predsedništvo SKA razmotri „kako bi se najboqei u najkraãem roku došlo do novih i podesnih prostorija za Narodnubiblioteku, Narodni muzej, Muzej srpske zemqe i Etnografski muzej."SKA traÿi od Ministarstva prosveteda uvrsti u komisiju za izradu Za-kona o muzejima i N. Vuliãa kao Akademijina delegata i da uåestvuje udefinitivnoj redakciji ovog zakonskog projekta. Ministarstvo je usvo-jilo ovaj posledwi zahtev. U 1931. MSZ je, kaÿe se, zbog nemawa zgradeostao i bez osobqa, jer od strane muzejske uprave nisu se mogla nipredlagati lica za postavqewe, jer ne bi imala gde da rade, a i zbirkekoje bi se skupile ne bi se mogle oåuvati. Pa iako se jedva preÿivqa-valo, izveštaj istiåe kako raste broj posetilaca i „polagano se stvaramuzejska publika od uåenika svih škola u Beogradu, radnika raznih za-nimawa, siromašnijih roditeqa koji provedu u društvu sa svojom de-com pre podne nedeqom, a katkad i praznikom, pored putnika, uåenikaraznih škola na ekskurzijama i sletovima, raznih udruÿewa"18.

U 1932. Muzej od osobqa ima samo tri lica: direktora, preparato-ra i posluÿiteqa. O struånom radu u veãoj meri „ne moÿe biti ni go-vora prema izloÿenom stawu prilika i sluÿbenika. Tek se samo odr-ÿava ono što je s teškom mukom skupqeno da ne propadne i kquca sepo štogod. Jer i kad bi se nešto skupilo, ne bi se imalo gde smestiti:

116

15 N. d., str. 335.16 SKA: Godišwak, HHH¢¡, za 1927, Beograd, 1928, str. 75; SKA: Godišwak, HHH¢¡¡,

za 1928 (Beograd, 1929), str. 243.17 SKA: Godišwak, HHH¢¡¡¡, za 1929, Beograd, 1930, str. 251 i 253.18 SKA: Godišwak, H£, za 1931, Beograd, 1932, str. 265 i 269.

bilo što nema prostora bilo što je zgrada vlaÿna, pa nepodesna zaostavu prirodnina19." Sledeãih godina — ista priåa. Tako i 1935:„Muzej je i danas u istoj zgradi, vlaÿnoj i nepodesnoj za ma kakve zbir-ke, a zoološke naroåito tako, da ãe, ako se moradne i daqe ovde ostati,s teškom mukom prikupqani objekti poplesnaviti i propasti. Åinov-nika i sluÿiteqa je na radu tri, a na plati šest, od kojih su trojica uMinistarstvu prosvete. Rad je u Muzeju sveden na odrÿavawe zbirki,ukoliko se moÿe i na doåekivawe posetilaca20." U 1936: „…i ove se go-dine nije uspelo, ostalo je po starom: u istoj vlaÿnoj i tesnoj zgradi."Godine 1937. u penziju odlazi upravnik Dušan Stojiãeviã (navršio 70godina ÿivota), pa je Muzej ostao „i bez posledweg struåwaka i nijebilo struånih lica kojima bi se mogle predati muzejske zbirke" — pi-še u izveštaju v. d. direktora B. Drobwakoviãa (inaåe direktora Etno-grafskog muzeja). Ni zgrade, ni struånog osobqa! Muzej je predat na ru-kovoðewe preparatoru.

Po nalogu Akademije prirodnih nauka SKA Ÿ. Ðorðeviã, S. Stan-koviã i N. Saltikov uradili su 1937. izveštaj o pitawu zaštite doma-ãe flore i faune. Oni su, pri tome, posebno koristili zakonske pro-pise i pravilnike Belgije. U izveštaju se kaÿe: „U pogledu rada našihprirodwaåkih muzeja smatramo za potrebno istaãi da ti muzeji još ne-maju u punoj meri karakter istraÿivaåkih institucija domaãe prirode,u prvom redu zbog toga što ne raspolaÿu dovoqnim struånim osobqemi dovoqnim materijalnim sredstvima. Nedostatak sredstava åini damuzeji nisu u stawu da ograniåeno poqe rada korisno prošire i na za-štitu prirodnih spomenika. Nama izgleda da se pitawe zaštite doma-ãeg ÿivog sveta i drugih prirodnih spomenika ne moÿe odvojeno reša-vati od pitawa zaštite kulturnih i istorijskih spomenika." Zato ko-misija predlaÿe Akademiji prirodnih nauka da se „osnuje jedna širakomisija, sastavqena od predstavnika svih struånih akademija u Beo-gradu, koja bi prouåila celo pitawe zaštite prirodnih i kulturnihspomenika, kao i pitawe organizacije rada naših muzeja u zemqi, i ko-ja bi uåinila konkretne predloge za zakonske odredbe u tom pogledu.Na osnovu izveštaja te komisije Akademija bi mogla uåiniti potrebnepredloge g. Ministru prosvete i drugim nadleÿnim telima21." Takvakomisija je i osnovana u novembru 1937. i wu su åinili: Ÿivojin Ðor-ðeviã, Toma Ÿivanoviã, Ivan Ðaja, Siniša Stankoviã i Stevan Jako-vqeviã.

O potrebama MSZ 1938. referisao je za SKA Ÿ. Ðorðeviã, a Aka-demija formira Odbor (Ÿ. Ðorðeviã, I. Ðaja, J. Radoniã, V. Laskarev)kome se stavqa u duÿnost „da odmah preduzme potrebne korake kod g.Ministra prosvete da doðe do nove zgrade". Povodom smrti akademikaPetra S. Pavloviãa (1938), dugogodišweg upravnika MSZ, u komemora-tivnom govoru I. Ðaja istiåe da je Pavloviã „uprkos neznatnim sred-

117

19 SKA: Godišwak, H£¡, za 1932, Beograd, 1933, str. 259—260.20 SKA: Godišwak, H£¡¢, 1935, Beograd, 1936, str. 285.21 SKA: Godišwak, H£¡H, za 1939, Beograd, 1940, str. 432—433.

stvima i nedovoqnoj paÿwi obraãanoj toj vaÿnoj našoj ustanovi, uspeoda wene zbirke uveãa i oåuva"22. Na insistirawe B. Drobwakoviãa1938. u Muzeju su postavqeni za kustose zoolog Milutin Radovanoviã(došao iz Zemaqskog muzeja u Sarajevu), geolog Petar Stevanoviã i bo-taniåar Pavle Åerwavski, pa je struåni rad u toj ustanovi iznova ÿiv-nuo. Odredbama Finansijskog zakona za 1937—38. godinu predviðala seizgradwa nove zgrade za Etnografski muzej i MSZ. Zato je Muzeju dode-qena zgrada iseqene Prve ÿenske gimnazije, u ulici Knegiwe Zorke, 57(danas, Wegoševa 51) radi privremenog smeštaja, do izgradwe novezgrade i on je ponovo, 1938, otvoren za javnost. Na mestu tzv. Stevåinekuãe, obaveštava nas Ÿ. Vasiã, bila je poåela izgradwa zgrade za ovadva pomenuta muzeja 1939. godine, ali je drugi svetski rat, koji je ubrzoizbio, prekinuo i te poslove. Ni ovaj novi smeštaj MSZ nije mogaozadovoqiti sve wegove prostorne i radne potrebe, a broj struånog oso-bqa takoðe je ostao minimalan. SKA je nastojala da i daqe radi na po-boqšawu uslova MSZ i branila je svoje pravo na struåni nadzor. Ålan7. Zakona o Akademiji kaÿe da nadzor nad Narodnom bibliotekom i Mu-zejima (MSZ, Etnografski, itd.) pripada SKA, pa se 1940. moli Mini-star prosvete da u buduãe prilikom postavqawa åinovnika u reåeniminstitucijama zatraÿi i mišqewe SKA. „Isto tako, kod donošewaUredbe i Pravilnika za reåene institucije da se zatraÿi mišqeweSKA23."

Drugi svetski rat i bombardovawa Beograda 1941. i 1944. naneli suštetu i MSZ, kako samoj zgradi tako i inventaru. Ratna oskudica, po-sebno u materijalu za konzervaciju, odrazila se i na stawe muzejskihzbirki, pre svega na zoološkom materijalu. Godine nemaåke okupacijezemqe, svele su delatnost Muzeja na minimum. Tek nakon osloboðewazemqe 1945. došla su vedrija vremena. Muzej je kadrovski osnaÿen, kre-nulo se u obimnije i sloÿenije istraÿivaåke, terenske i muzeološkeposlove. Rad Muzeja se proširio i na krajeve van Srbije, posebno Cr-nu Goru i Makedoniju. Fondovi su se punili i razvijali, a wihov zna-åaj je sve više rastao. Po broju originala (holotipova) on je dosegaojedno od vodeãih mesta u Evropi, a rastao je i broj unikata. Uveãavao sei broj sistematskih i tematskih izloÿbi, obrazovni rad s publikom,rad na popularizaciji prirodnih nauka, pokrenute su nove publikacijeMuzeja.

Godine 1970. u depoima Muzeja åuvalo se oko 450 hiqada prirod-waåkih predmeta, što je åinilo oko 25% svih muzejskih predmeta u Sr-biji, odnosno 45% od muzejskih premeta u Beogradu24. Ali ni u 1970, kaoni i u prethodnim decenijama, Muzej nije bio u moguãnosti da izloÿinijedan odsto od ukupnog broja predmeta koje je imao. Još se nije ostva-rio san Jovana Ÿujoviãa, iskazan prilikom otvarawa prve izloÿbe, uokviru proslave stogodišwice Prvog srpskog ustanka, 7. septembra

118

22 SKA: Godišwak, H£¢¡¡¡, za 1938, Beograd, 1939, str. 36 i 39.23 SKA: Godišwak, £, za 1940, Beograd, 1941, str. 139.24 V a s i ã, Ÿivomir, 75 godina rada Prirodwaåkog muzeja, str. 16.

1904: „Mi sawamo i jedan prirodwaåki san: mi vidimo veliku i veli-åanstvenu zgradu dostojne veliåine i vrlina Srpskog Naroda. U tojzgradi vidimo muzej cele prirode u kojoj Srbi ÿive: zemqe, kamewe, ru-de, biqe i ÿivotiwe, sve što od prirode utiåe na ÿivot i rad i na-predak Srba. U Muzeju vidimo rojeve školske omladine, koja se svemutome a preko toga i qubavi prema otaxbini uåi; vidimo tu i gomileprostog naroda, ÿudnoga nauke i prosvete a preko ovih slobode i blago-stawa. Naš ãe san ostvariti uåenici naši!"

Naÿalost, piše Vasiã, moramo i ovoga puta — dakle u povodu 75godina rada Prirodwaåkog muzeja — da konstatujemo da uåenici wihovinisu podigli dom prirode, nisu se oduÿili svojim precima, niti iz-vršili wihov zavet25.

I tako, od muzejskog doma — opet ništa.I danas je Muzej u „privremenoj zgradi" iseqene ÿenske gimnazije.Prilikom proslave 75. godišwice Prirodwaåkog muzeja (24. de-

cembra 1971) akademik Petar Stevanoviã, geolog i paleontolog, u imeSANU je pozdravio sveåani skup i, izmeðu ostalog, rekao kako društvo„od rata naovamo nije našlo rešewe za muzejsku zgradu, iako je to pi-tawe više puta pokretano. Mislim da bi nas društvo moralo obešte-titi kad tad za onu imovinu Stevåine zaduÿbine u Miloševoj ulicikoja je Muzeju oduzeta, iako je predstavqala legat. Što se ove stvariovom sveåanom prilikom dotiåem, neka mi skup oprosti, ali sam uvekverovao da se jedna kulturna nepravda moÿe ispravqati samo ako se nawu i ukazuje26."

Godine 1989. pri Predsedništvu SANU ponovo se osniva Odborza Prirodwaåki muzej (onaj stari je postojao sve do 1933), na åelu saakademikom Petrom Stevanoviãem. Odbor je trebalo da pomogne da sereši pitawe smeštaja Muzeja i da pomogne instituciji koja je u stawu„da integriše doskora atomizirane delatnosti, grane i struke", kojabi åinila osnovu društvenog razvoja. Te godine list Politika obja-vquje prilog o problemima smeštaja Prirodwaåkog muzeja, pod naslo-vom Više od pola veka 'privremeno' smešten. List ukazuje kako se Muzejnalazi u prostorijama u kojima je od 1938. godine, gde raspolaÿe sa 900kv. metara ruinirane zgrade. Wegove zbirke broje više od 700 hiqadapredmeta, i za normalan rad on bi trebalo da raspolaÿe sa 12 hiqadakv. metara izlagaåke i radne površine. Akademik Nikola Pantiã je,beleÿi Politika, na sednici Republiåkog društvenog saveta za zašti-tu i unapreðewe ÿivotne sredine uputio apel za pomoã Muzeju u komese kaÿe i sledeãe: „U Srbiji, koja znatan deo svog nacionalnog dohotkazasniva na prirodnim bogatstvima, potrebna finansijska sredstva (re-lativno nevelika) za rešavawe ovog akutnog problema ne bi trebalo ine bi smelo da predstavqaju veãu smetwu. Åini se da je problem više uneophodnom razumevawu, primerenom dogovarawu i pravovremenom or-

119

25 V a s i ã, Ÿivomir, n. d., str. 21—22.26 Glasnik SANU, kw. HH¡¢, sv. 2, jul. decembar 1972, Beograd, SANU, 1973, str. 408.

ganizovanom delovawu27." Uåtivo reåeno, i previše uåtivo i neutral-no. Gde li se izgubi onaj borbeni duh naše akademske zajednice sa kraja19. veka?

U zbirkama i depoima Muzeja danas se åuva više od jedan i po mi-lion muzejskih premeta, što ga svrstava na jedno od vodeãih mesta meðuprirodwaåkim institucijama u Evropi. Od osnivawa do danas smeštajMuzeja i daqe ostaje „privremen". O tome se i daqe piše i govori, svelikom melanholijom i rezignacijom: „Zgrada, prava muzejska palata,poput onih u kojima su smešteni drugi prirodwaåki muzeji, ostaje sani zadatak, i do sada neostvarena potreba28." Uostalo, s pravom se govo-ri kako neredovno stawe muzejske delatnosti u Srbiji traje od wenogosnivawa do danas. Godine 2009. u Beogradu je veã godinama zatvorenNarodni muzej; Muzej savremene umetnosti, Muzej nauke i tehnike, Na-rodna biblioteka i drugi slede ovaj primer — navodno svi su pod re-konstrukcijom. Prirodwaåki muzej, Istorijski muzej Srbije, Muzej gra-da Beograda nikad nisu ni imali svoj adekvatan izlagaåki prostor. Mu-zej primewene umetnosti je podstanar, a Muzej pozorišne umetnostiili Muzej ÿrtava genocida su takoðe udomqeni u neodgovarajuãi pro-stor. Stawe muzeja van Beograda je još gore. Od nacionalnog do lokal-nog nivoa sve je isto. I tako daqe. Kako onda svojim naslednicima dadokaÿemo da smo stari i kulturan evropski narod, „koji osim svojihmitova ima i svoju istoriju" (kako napisa S. Haxi-Ðokiã)?

I na kraju, vredi li se zapitati åemu nas uåi ova priåa? Narodbez kulture je narod bez nade. Jer, kultura je organizovawe smislenogqudskog ÿivota, osmišqeni ÿivot pojedinca i zajednice, samorazume-vawe åoveka i zajednice. A slobodna, kreativna zajednica koja raste nahumusu svesne delatnosti qudi, nije moguãa bez kontinuiteta, bez pret-hodnog rada prethodnih generacija, tj. bez prošlosti. Svest o povesnomkontinuitetu je svest o sopstvenoj istoriånosti (povesnosti). Kulturai narod su stalno upuãeni na svoju prošlost kao na ishodište i kon-stituens svoje savremenosti, sadašwosti. Mi koji razumevamo istoriju,rekao bi Gadamer, i sami smo naime u woj. Narod bez kulturne prošlo-sti je narod u amneziji. Moÿda je kultura skupa, ali wena alternativaje varvarstvo. Pa da se i mi ovde opomenemo reåi starog i uåenog ÐureDaniåiãa (1825—1882) kad kaÿe da „dokle god mi ne priznamo puku svo-ju sirotiwu, i dokle se god od svega dojakošwega krpeÿa i šarlatan-stva ne prekrstimo pa sasvijem za novi posao ne prionemo, dotle neãebiti od nas ništa".

120

27 Politika, 4. avgust 1989, str. 15.28 Prirodwaåki muzej u Beogradu slavi 111 godina, Danas, 19. decembar 2006.

TENANTS FROM DŸEHANA'S HOUSE: A CASEOF NATURAL HISTORY MUSEUM OR OF NATIONAL NEGLIGENCE

by

Trivo Inðiã

Summary

For every serious cultural policy, musems are the creators and guardians of cultu-ral and national identity and the foundations of knowledge. The Museum of Natural His-tory of Serbia, since its foundation in 1895 (as The Museum of the Serbian Country)has not received the elementary, adequate conditions for work (building, budget, staff).History of this particularly significant cultural and scientific institution is a sad exampleof misunderstanding and arrogance of the authorities towards national culture, scienceand education lasting till today.

121

UDC 316.774:796179.8:796

Pregledni nauåni rad

B o j a n M i l o š e v i ã

SOCIOANTROPOLOŠKE OSOBENOSTINASIQA U SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA:

UTICAJ MAS-MEDIJA NA MLADE

SAŸETAK: Sredstva za masovne komunikacije (mas-mediji) ostvarujusnaÿan uticaj na osobenosti i razvoj savremenih društava. Moderna dru-štva prate razne vrste nasiqa, kao nehumani socioantropološki obrasciponašawa raznih društvenih grupa i kao oblici socijalne patologije.Mediji su najsnaÿniji i najizrazitiji posrednici izmeðu sporta i åovekamodernih društava. Nasiqe, kao izraz agresivnog ponašawa, nije samoposledica globalnog društva, wegove krize i delovawa mas-medija na pu-bliku (posebno na huligane), veã nastaje i kao posledica socijalizacijeliånosti. Savremeni aspekti etiologije nasilništva mladih, razlikuje seod ranijih epoha, izmeðu ostalog i zbog uticaja masovnih medija i drugihsredstava masovne kulture u socijalizaciji mladog naraštaja. Deca i mla-di su specifiåno osetqiva populacija kada je u pitawu nasiqe u medi-jima.

KQUÅNE REÅI: sport, nasiqe, mas-mediji, novinarska etika, sport-ska publika, mladi, huligani

UVOD

Moderna društva prate razne vrste nasiqa, kao nehumani obrasciponašawa raznih društvenih grupa i kao oblici socijalne patologije.Reå je o tome da nasiqe u sportu i u aktivnostima koje su u vezi sa wimproizilaze iz društvenih uslova u kojima qudi ÿive, iako ne treba za-nemariti uticaje biopsihiåkog razvoja liånosti. Zbog toga je poznava-we tih uslova preduslov za organizovano delovawe i za vaspitno-obra-zovnu preventivnu akciju, kako u društvima u kojima je nasiqe poveza-no sa sportom dobilo dramatiåne razmere, tako i u onim u kojima je ta-kvo nasiqe samo prividno mawe izraÿeno. Prepoznavawe društvenihuslova, koji deluju kao izazov nasiqu u sportu, neophodno je pre svegastruåwacima koji rade sa sportistima, kao i onima koji organizuju ra-

zne sportske aktivnosti i sportske manifestacije u kojima uåestvujeveliki broj qudi.

Sredstva za masovne komunikacije (mas-mediji) ostvaruju snaÿanuticaj na osobenosti i razvoj savremenih društava. Kako usloÿwavawedruštvenih odnosa „proizvodi" sve veãi broj informacija, tako nasta-je i širi se potreba za sredstvima koja omoguãavaju da se te informa-cije prenose u sve prostore i segmente qudskog bitisawa. Otuda sred-stva masovnih komunikacija („masovni mediji", „mas-mediji") zauzima-ju vaÿno mesto u ÿivotu savremenog åoveka i predstavqaju jednu od ka-rakteristika savremenog doba. Usloÿwavawe društvenih odnosa i raz-voj sredstava pomoãu kojih se qudi meðusobno povezuju åini središwepodruåje procesa masovne komunikacije. Masovni mediji kao sredstva ikanali masovne komunikacije obraãaju se ogromnom broju slušalaca igledalaca (auditorijumu), kao anonimnoj i heterogenoj masi qudi, kojase i prepoznaje po tome što je izloÿena wihovom sve veãem uticaju. Uonoj meri u kojoj je taj uticaj raznovrsniji, u toj meri se oblikuju raz-liåite grupe primalaca informacija (auditorijuma). Heterogenost au-ditorijuma, u wegovom sociokulturnom smislu, wegova anonimnost uodnosu na izvor komunikacije i rasutost u prostoru, predstavqaju pred-uslove za izuzetan uticaj masovnih medija. Zahvaqujuãi savremenim teh-nološkim dostignuãima, obezbeðeni su brzina i prohodnost informa-cije koja u svakom momentu moÿe da doðe do ÿeqenog primaoca na bilokom kraju sveta.

Mediji su najsnaÿniji i najizrazitiji posrednici izmeðu sportai åoveka modernih društava. Masovni mediji, a posebno televizija, da-nas igraju vaÿnu ulogu u formirawu javnosti („javne svesti"). Uticajmedijske prezentacije stvarnosti je veoma jak u stvarawu veze izmeðusporta i publike. Savremeno åoveåanstvo je u velikoj meri isprepleta-no brojnim mreÿama medija za masovno komunicirawe. Tu mreÿu åinisve raznovrsnija lepeza razliåitih sredstava za masovne komunikacije.Ona povezuju qude na neograniåenim prostorima i åine znaåajan åini-lac susretawa lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih proce-sa u savremenosti.

U tom pogledu, masovni mediji su uåinili sport globalizacijskompojavom prve vrste. Sportski programi u elektronskim medijima isportski dodaci u štampanim medijima su pri vrhu gledanosti i åita-nosti u svetu. Zbog toga sport, kao programski sadrÿaj mnogih štampa-nih i elektronskih medija, privlaåi veliki deo populacije. Sportskatakmiåewa postaju prvorazredni društveni dogaðaji, koji obuhvataju sveveãi programski prostor u mas-medijima.

NASIQE U SPORTU

Društveni uslovi koji deluju na nasiqe u sportu nisu uvek prepo-znatqivi pre nego se ispoqe kao „dogaðaj". Kako se „sportski dogaðaj"ispoqava kao vidqivi deo onih odnosa i procesa u društvu koji su se

124

akumulisali pre wega, teško ga je kontrolisati u svim wegovim mani-festacijama, a posebno u „eruptivnim" agresivnim akcijama jedne gru-pe uåesnika u sportskoj aktivnosti, tj. publike.

Nasiqe, kao izraz agresivnog ponašawa, nije samo posledica glo-balnog društva, wegove krize i delovawa mas-medija na publiku (po-sebno na huligane), veã nastaje i kao posledica socijalizacije liåno-sti. Za socijalizaciju liånosti posebno velik znaåaj imaju mawe dru-štvene celine — primarne društvene grupe (npr. porodica i grupa vr-šwaka) i institucije obrazovawa (npr. škole). To su oni åinioci ukojima se dodiruju uticaji globalnog društva i biopsihiåke predispo-zicije pojedinaca.

Pojam nasiqe u sportu podrazumeva iracionalne, ali åesto i raci-onalne aktivnosti kojima se ugroÿavaju åovek, materijalna sredstva idruštvene vrednosti uopšte, uz obaveznu upotrebu ili pretwe da ãeupotrebiti silu, kako bi se postigao neki posebni ili pojedinaåniinteres uz posredstvo sportske igre i sportskih organizacija.

Kada kaÿemo da na nasiqe u sportu deluju društveni uslovi, ondamislimo na uslovqavajuãe dejstvo brojnih opštih i specifiånih åi-nilaca. Reå je o sledeãim åiniocima: strukturalno-razvojni åiniocikonkretnog globalnog društva, trÿišni naåin poslovawa i uopšteuslovi „globalizacije" rada u industrijskom društvu, procesi urbani-zacije društva, masovna kultura i mas-mediji, kao i povratno dejstvoostalih socijalnopatoloških i kriminoloških aspekata na nasiqe usportu. Svaki od tih åinilaca se „susreãe" u ravni strukture nekogkonkretnog društva; kao što je npr. srpsko društvo danas, koje se na-lazi u istorijskoj fazi razvoja pod popularnim nazivom „postsocijali-stiåka tranzicija". Takvo oznaåavawe društva znaåi da se ono preobra-ÿava iz jednog zatvorenog (socijalistiåkog) sistema u društvo trÿi-šnog naåina poslovawa, pluralistiåke politiåke demokratije i inten-zivnijih interkulturnih odnosa u Evropi i svetu.

ULOGA MAS-MEDIJA U SPORTSKOM NASIQU

Pored toga što mediji mogu da socijalizuju pojedinca, oni mogu ida „stvaraju" publiku. Imajuãi u vidu frustriranost znatnog broja qu-di u modernim društvima, mediji najåešãe nastoje da „podilaze" we-nim agresivnim strastima, a sve s ciqem da se što veãi broj ukquåi ukomercijalne tokove sportske aktivnosti (plaãawe ulaznica) ili kaomasovna podrška nekoj politiåkoj manipulaciji koja je u funkcijiparcijalnih interesa. Otuda, ništa mawe od „komercijalizacije spor-ta" nije nepovoqnija moderna pojava koja se najåešãe imenuje kao „po-litizacija sporta". U tim sluåajevima sport i sportisti postaju sred-stvo („medijum") u tragawu za nekim identitetom (statusnim, nacional-nim, partijskim, drÿavnim). Tako se sport i politika ukrštaju na trisukcesivna nivoa: 1) u internoj politici sporta (sportska delatnost u

125

ukupnoj podeli rada nekog društva); 2) u politici lokalnog i nacio-nalnog prestiÿa i 3) u spoqnopolitiåkim odnosima.

Uplitawe politiåke ideologije u sport moÿe dovesti do širewa„patološke mrÿwe", ne samo meðu sportistima, nego i meðu širimdruštvenim grupacijama ili celim društvima — ako se sportske ma-nifestacije tretiraju više kao borba za moã i prestiÿ, a mawe kaodruštveni odnos s moralnim sadrÿajem. Uticaj politike na sport ogle-da se, pre svega, u nastojawu politiåkih elita da popularnost sportskedelatnosti iskoriste kao pogodan „medijum" za proširen uticaj (åestomanipulativni) na mase, kako bi uveãali ionako nesrazmerno velikusvoju društvenu moã.

Pored komercijalizacije i politizacije sporta, on takoðe popri-ma i treãu osobenost, koja se tiåe sfere kulture, a to je sportska „in-dustrija zabave". Ovoj treãoj osobini sporta doprinosi društvena kri-za (nezadovoqstvo, nezaposlenost, korupcija, kriminal, svakovrsna ne-tolerancija). „Åovek krize" postaje „sumanuti" potrošaå „industrijezabave", u kojoj se sport pojavquje kao naåin beÿawa nezadovoqnih qudiod svakodnevnog ÿivota u stvarne ili prividne „oaze mira". Od svih„zabava za mase", profesionalni sport je izuzetno privlaåan za upli-tawe aktera izvan wega, jer se shvata kao sredstvo za sagorevawe „nega-tivne energije" koju treba potrošiti na sportskim „borilištima",kako bi se štitio društveni poredak od gomilawa nezadovoqstva mase.Naravno, ovu sociološku åiwenicu ne treba zanemarivati, ali trebaimati u vidu da u tome ima i elemenata individualne „borbe" za „pre-ÿivqavawe" u kriznim uslovima društva. Dakle, zabavni karakter spor-ta sluÿi kao znaåajno sredstvo kojim (politiåke) elite odrÿavaju kon-trolu nezadovoqnih slojeva društva. Ta osobina sporta se „uspešnije"razvija ukoliko je medijska manipulacija veãa.

Raznovrsne i uåestale analize postojeãih istraÿivawa sportskognasiqa su ukazale na razliåite poglede na wegovu društvenu uslovqe-nost, a teorijska sinteza pokazuje da se razni oblici te vrste nasiqasadrÿe u nekim bitnim osobenostima modernizacije savremenih dru-štava; u kojima se åovekova otuðenost od igre iskazuje kao zajedniåkiimeniteq mnoštva liånih/pojedinaånih, grupnih, društvenih i kul-turnih uslova.

NEKA DOSADAŠWA ISTRAŸIVAWA UTICAJA MEDIJANA NASIQE MLADIH

U posledwe vreme uåestale su rasprave o društvenoj ulozi medija,posebno mas-medija. Takoðe, ne mawkaju ni pokušaji da se ispita uti-caj pojedinih åinilaca na tu wihovu društvenu ulogu. Meðutim, retkisu pokušaji, posebno u srpskom društvu, da se ispitaju i obrazloÿemeðusobni odnosi u naåinu na koji mediji utiåu na mlade.

Amaterska Sportska Asocijacija iz Sjediwenih Ameriåkih Drÿava(2001), uradila je, istraÿivawe koliko sport u medijima utiåe na decu

126

uzrasta od 8 do 17 godina. Rezultati istraÿivawa su pokazali da decasvoj prvi kontakt, prvo upoznavawe sa sportom dobijaju upravo prekomedija, i to najviše sa TV (88%), zatim filmova, video-igara, magazi-na, interneta i novina. Sliåni rezultati su dobijeni i za uåestalostpraãewa sporta preko medija. Nešto iznad 14% dece prati sport sva-kodnevno putem televizije, 10% putem videoigara, 11% preko štampa-nih medija i 2% putem interneta. To istraÿivawe je sprovedeno i kaoispitivawe odnosa rase i pola i praãewa sportova u medijima, kao iodnosa praãewa sporta u medijima i aktivnog bavqewa sportom.

Organizacija Children & Media Program iz Los Anðelesa (SAD)ostvarila je istraÿivawe (1999) o uticaju sportskih sadrÿaja u mediji-ma na decu. Analiza je pokazala da najveãi broj reklama, koje se emitujuunutar sportskih emisija i prenosa, ÿele da nametnu potrebu automo-bilske industrije, zatim slede reklame brze hrane i reklame za alko-holna piãa. Åak je istraÿivana rasna i polna pripadnost glumaca utim reklamama. Takoðe, ispitivano je i nasiqe u sportskim programi-ma. Poruke u kojima se ohrabruje nasiqe objavqivane su u gotovo svimsportovima, kao što su, npr. košarka, hokej, bejzbol, ekstremni sporto-vi. Reåi, koje se upotrebqavaju u tim porukama, najåešãe upuãuju na na-siqe i, kako je u istraÿivawu navedeno, postale su standardni deosportskog reånika.

MLADI KAO SPORTSKA PUBLIKA I NASILNICI

Kada se pomene sportska publika, najåešãe se pomisli (sasvim si-gurno, neopravdano) na publiku koja dolazi na stadione, na organizova-ne grupe navijaåa, a åesto i na wihov najagreesivniji deo (huligane).Sportska publika je prepoznatqiva grupa modernih društava, koja na-staje i deluje kao mawe ili više organizovana skupina, s ciqem da za-dovoqi pojedinaåna interesovawa svojih pripadnika, koja se odnose naraznovrsne sportske aktivnosti.

Huligani su jedan deo (nasilniåke) sportske publike, kao speci-fiåne društvene grupe, u koje se udruÿuju pojedinci s ciqem da se bo-re za neke svoje veã ispoqene ili potisnute potrebe, agresivnim sred-stvima. Tim grupama najåešãe pripadaju mladi, veãinom maloletnici,ali ponekad meðu wima ima i starijih. Grupe huligana su zato pogodneza ispoqavawe agresivnih nagona pojedinaca, koji se u grupi oseãaju„jaåi.". Iako je nastojawe sportskih klubova da disciplinuju i kontro-lišu (navijaåku) publiku, koja je sklona nasiqu, u kojem se åesto vidipoÿeqan praktiåni naåin suzbijawa nasiqa u širim društvenim okvi-rima, to nastojawe je nedovoqno zbog toga što nije sportska publika je-dini akter toga nasiqa. Pri tome, ne moÿe se zaobiãi iskustvena åi-wenica da klupsko „disciplinovawe" publike više doprinosi umno-ÿavawu agresivnih strasti, nego wihovom smirivawu. Takoðe, mnogo nepomaÿu „menaxerska osuðivawa" i uopštena „moralisawa" gotovo uvekposle ispoqenih sportskih nereda. Nauåne (sociološke) analize åesto

127

ukazuju na „upletenost" onih koji „morališu" u podsticawe sportskihaktera na agresiju i nasiqe.

Masovni mediji stvaraju kod sportske publike iluziju zadovoqstva.Posmatraåi se identifikuju sa sportskim zvezdama. Na taj naåin, ma-sovni mediji stvaraju sportsku publiku koja direktno ne uåestvuje uigri, veã za wu „navija". Sportisti postaju idoli, a publika usmeravasvoje ponašawe prema wima. Tu je reå o otuðenosti modernog åoveka,koja se još više podstiåe pod uticajem sredstava masovne komunika-cije.

Huligani su, ipak, samo posledica koja nastaje pre nego se pojedi-nac naðe u grupi (masi). Pojedinci koji su skloni huliganstvu socija-lizuju se pod negativnim uticajem (problematiåna porodica, školaili grupa vršwaka). Mladi qudi svoju agresiju najåešãe ispoqavaju nastadionima i ostalim sportskim borilištima, jer, kao što je veã re-åeno, društvo više toleriše agresiju u sportu nego u drugim sferamaåovekovih aktivnosti. Savremeni aspekt etiologije nasilništva mla-dih, razlikuje se od ranijih epoha, izmeðu ostalog i zbog uticaja masov-nih medija i drugih sredstava masovne kulture u socijalizaciji mladognaraštaja. Deca i mladi su specifiåno osetqiva populacija kada je upitawu nasiqe u medijima.

Kako smo veã naglasili, nasiqe, kao izraz agresivnog ponašawa,nije samo posledica globalnog društva, wegove krize i delovawa mas--medija na publiku (huligane), veã nastaje i kao posledica socijaliza-cije liånosti. Za socijalizaciju liånosti posebno velik znaåaj imajumawe društvene celine — primarne društvene grupe (porodica i vr-šwaci) i organizacije obrazovawa (škola). Uticaj porodice na formi-rawe liånosti se najviše oseãa u ranom detiwstvu. Porodica deluje nausvajawe društvenih normi, pa je ona åinilac od koga zavisi u kakvu ãese liånost dete razviti. Naåin na koji roditeqi (i stariji, uopšte)uåe decu da usvoje društvene norme, odreðuje ne samo norme ponašawadeteta, nego oblikuju i wegovu liånost.

Veoma je vaÿna „atmosfera" u porodici. Deca koja rastu u porodi-cama u kojima vlada harmonijski odnos, po pravilu izrastaju u liåno-sti sa pozitivnim osobina. Deca iz porodica u kojima vlada svaða inerazumevawe, po pravilu izrastaju u asocijalne liånosti. Pored peri-oda najranijeg detiwstva, period adolescencije predstavqa takoðe zna-åajan period u razvoju åoveka, a on se jednim znaåajnim delom odvijapod uticajem porodice. Adolescent teÿi za samostalnošãu i nezavi-snošãu, a kako ta wegova ÿeqa nije ostvariva (nedovoqna pripremqe-nost za ÿivot, ekonomska zavisnost od roditeqa i sl.) to se on okreãeka agresivnom naåinu egzistencije. Ukoliko u ovom periodu roditeqine pokaÿu tolerantnost i fleksibilnost, kod dece se moÿe javiti ne-zadovoqstvo i agresivnost.

Prema tome, agresivnost u sportu jednim delom se oslawa na veãformirane agresivne crte liånosti, koje su steåene u lošoj porodiånojsituaciji i to posebno u periodu mladalaštva (adolescencije).

Od velike je vaÿnosti, kako za sagledavawe delinkventnog ponaša-wa, tako i za preventivno delovawe, obratiti paÿwu na strukturalnu

128

celovitost porodice, odnosno strukturalne porodiåne poremeãaje kaošto su razvod braka, gubitak ili napuštawe dece od strane jednog ilioba roditeqa i sl. „Istraÿivawa u našoj zemqi — kaÿe M. Boškoviã— pokazuju da se maloletni delinkventi u 30% sluåajeva regrutuju izporodica razvedenih roditeqa, što je za više od åetiri puta nego unormalnoj populaciji" (B o š k o v i ã, 1995: 205).

Vršwaci, kao primarna društvena grupa, znaåajan su uzrok socija-lizacije u savremenim, kao i u tradicionalnim, društvima. Uticaj vr-šwaka se ostvaruje postepeno. U ranom uzrastu, uticaj vršwaka je ne-znatan, da bi se naglo pojaåao sa polaskom u školu. Dete ÿeli da seafirmiše u novoj sredini i da bude prihvaãeno od (razrednog) kolek-tiva. Neka sociometrijska ispitivawa su pokazala da meðu osobinama,kojima se meðu vršwacima istiåu deåaci, na prvom mestu nalaze: fi-ziåka snaga i veština, smelost, smisao za kontakt, smisao za šalu ihumor itd. Ukoliko dete ne bude prihvaãeno od grupe vršwaka, pre sve-ga u školi, ono ãe izlaz traÿiti u druÿewu sa decom koja imaju isteili sliåne probleme. Ovi „odbaåeni" pojedinci åine grupe iz kojih seåesto regrutuju maloletni prestupnici, posebno, sportski „huligani".

Uticaj vršwaka posebno dolazi do izraÿaja u naåinu korišãewaslobodnog vremena. Zbog toga je od posebnog znaåaja naglasiti vaÿnostobrazovawa u slobodnom vremenu i obrazovawa za slobodno vreme. Na-åin provoðewa slobodnog vremena dece i omladine odreðen je nekimglobalnim društvenim procesima, ali to ne oslobaða školu i porodi-cu obaveze da se posebno angaÿuju na ovom pitawu. Istraÿivawa su po-kazala da roditeqi maloletnih delinkvenata, u velikom broju ne voderaåuna o slobodnom vremenu svoje dece, pa se otuda åesto razvijaju na-silniåki obrasci ponašawa u sportu i u globalnom društvu.

Pored porodice, znaåajan uticaj ima i škola, kao vaspitnoobra-zovna institucija. „Veãina pedagoga — piše R. Åokorilo — razdvajavaspitnu od obrazovne funkcije škole, što za teorijska razmatrawa inije bez znaåaja, mada u praksi ove dvije wene funkcije i nije moguãerazdvojiti. Vaspitnoobrazovani proces i odnos nastavnik — uåenik —nastavni sadrÿaj u školi su izvor vrijednosnog odnošewa i usmjerava-wa omladine. Smisao, odnosno ciq vaspitawa odreðuje se u svakomdruštvu i on je obiåno projekcija ciqeva za koje se to društvo bori"(Å o k o r i l o, 1997: 97). Škola, dakle, predstavqa svojevrsnu društve-nu sredinu koja, zajedno sa drugim åiniocima iz mladalaåkog doba, uti-åe na oblikovawe, kako poÿeqnih, tako i nepoÿeqnih osobina. Ove po-sledwe su znaåajan izvor za pojavu i širewe sportskog huliganstva.

PORUKE NASIQA KOJE MAS-MEDIJI ŠAQU MLADIMA

Osobenost mas-medija potiåe iz wihove usmeravajuãe uloge, na osno-vu koje potpomaÿu komunikaciju prema brojnoj i neodreðenoj publici,koristeãi pri tom prednosti napredne tehnologije. Elektronski (tele-vizija, radio) i štampani mediji (novine, åasopisi, magazini), kao i

129

tzv. „novi" mediji (kablovske i satelitske komunikacije, internet) do-veli su do porasta paÿwe publike prema wihovim sadrÿajima o sportu.

Informacije sa sportskih dogaðaja mogu biti saopštene posrednoi neposredno. Na primer, TV-prenos utakmice åini neposrednu in-formaciju, dok izveštaj ili komentar utakmice predstavqaju posrednuinformaciju.

Televizija je nadmoãan oblik masovnog medija, u odnosu na ostalasredstva masovne komunikacije (štampu, radio, film, internet i videoigre). Ona poseduje moã vizuelne prezentacije, a prizori i poruke kojeemituje mogu se gledati i slušati iz udobnosti gledaoåevog doma. Iakomoÿe izgledati da se medijske poruke primaju individualno, sama tele-vizija, kao medij, je specifiåna društvena pojava (jer utiåe na obliko-vawe „ukusa" velikog broja qudi, reåju i slikom).

Svaka profesija gaji odreðenu terminologiju (argo i ÿargon), kojune moraju da razumeju pripadnici sportske javnosti. Kako i sport (ili,åak, razni sportovi) moÿe (mogu) da ima(ju) specifiåni jezik, koji jeprimeren odgovarajuãoj komunikaciji sportskih aktera, tako i sportskonovinarstvo razvija neke specifiåne jeziåke moguãnosti izraÿavawa.Ta specifiånost novinarskog jezika, ipak, ne sme da izgubi iz vida daje potrebno da se ona ogleda u jeziku stvarnih dešavawa (åiwenica) ida novinarski jezik mora da bude u funkciji taånog, jasnog i razumqiogsaopštavawa.

Mawak etike kod nekih sportskih novinara moÿe da dovede doformirawa nasilniåke svesti mladih.To je åesto bio sluåaj u sport-skom novinarstvu na prostoru bivše Jugoslavije, krajem 20-og i poået-kom 21-og veka. Evo kako je, u tom smislu, jedan novinar video stawepre jedne meðunarodne utakmice:

„(…) Zakquåili smo da maðarski policajci patološki mrze Srbe,a nadajmo se da ãe posle utakmice da ih mrze još i više." (Sportskikomentator jednog TV kanala pred direktan prenos fudbalske utakmiceMaðarska—Jugoslavija u Budimpešti, 30. 10. 1997. u 16:00) (V a l i ã -- N e d e q k o v i ã, 1998).

Na osnovu prethodnog primera, koji sluÿi za ilustraciju proble-matiånog odnosa novinara prema „jeziåkoj etici", moÿe se uoåiti da susvi ti termini (i sintagme) izvuåeni iz konteksta koji se odnosi nanajave ili tok odreðenih utakmica, pa je wihov zajedniåki imeniteqdvostruko dizawe tenzije; kroz veliåawe „naših" i kroz omalovaÿava-we „wihovih". Korišãewe sliånih jeziåkih izraza i sintagmi raspro-straweno je u sportskom novinarstvu, posebno sportskoj štampi, alioni, u stvari, sluÿe i drugoj (društvenoj) svrsi.

Pored toga što mediji mogu da socijalizuju liånost za bavqewesportom, oni mogu i da „stvaraju" sportsku publiku. Imajuãi u vidufrustriranost znatnog broja qudi u modernim društvima, mediji najåe-šãe nastoje da „podilaze" agresivnim strastima publike, a sve sa ci-qem da se što veãi broj ukquåi u komercijalne tokove sportskih aktiv-nosti (plaãawe ulaznica), ili kao masovna podrška nekoj politiåkojmanipulaciji.

130

ZAKQUÅAK

Prethodno izlagawe ukazuje da je nasiqe u sportu „pruÿilo dubokekorene" u savremenim društvima i da su potrebna sveobuhvatnija sa-znawa i praktiåna voqa da se nasiqe u sportu prevaziðe, ili bar sma-wi u odrÿive granice pristojnog društvenog ÿivota.

Najåešãe se smatra da se nasiqe u sportu moÿe suzbiti iskquåivovaspitno-obrazovnom delatnošãu. Nema sumwe da je to jedan od znaåaj-nih vidova preventivnog delovawa, ali wegovo dejstvo nije dovoqno.Ukoliko se ne odstrawuju nepovoqni ekonomski (beda i nezaposlenost),zatim uÿi društveni (problemi u porodici i u drugim grupama gde seodvija socijalizacija liånosti) i, na kraju, potkulturni (pre svegaomladinski) åinioci, nema nade u trajnije prevazilaÿewe nasiqa usportu.

Åoveku koji je „utonuo" u masovnu kulturu moÿe izgledati da mas--mediji postoje da bi slali korektnu poruku, jer su u velikoj meri is-praÿweni od bilo kakve suštinske, pojedinaåne i grupne razliåitostii raznolikosti. Otuðen i neostvaren åovek prosto „srqa" u one sadr-ÿaje koji se „plasiraju" u mas-medijima, pa bi se zato moglo reãi dawega više usmeravaju wihove poruke nego autentiåne potrebe i intere-si; a što ih åini pogodnim sredstvom medijske manipulacije.

Promena medijskih poruka koje se upuãuju mladima, tj. medijskiobrazovni uticaj medija, moÿe u velikoj meri pozitivno delovati nasocijalizaciju mladih i prevenciju nasilniåkog ponašawa, a samimtim i prevenciju nasiqa u sportu.

LITERATURA

B j e l i c a, S. (2000). Sociologija, Novi Sad: FFK.Boys to man. (1999). Oakland, Children Now. Postavqeno 1. 9. 1999; Web site:

http://www.aafla.org/Children and Sports Media Study (2001). Los Angeles: AAF/ESPN. Postavqeno

April/Maj 2001; Web site: http://www.aafla.org/Å o k o r i l o, R. (1998). Pedagogija sporta, Beograd: Viša škola za sportske trenere.K o k o v i ã, D. (1990). Doba nasilja i sport, Novi Sad: „Sport's World".K o k o v i ã, D. (2000). Socijalna antropologija sa elementima antropologije sporta,

Beograd: Viša košarkaška škola.K o k o v i ã, D. (2001). Sociologija sporta, Beograd: Sportska akademija.K o k o v i ã, D. (2004). Sport i mediji, Novi Sad: FABUS.V a l i ã - N e d e l j k o v i ã, D. (1998). Praktikum novinarstva, Novi Sad: Novosadska

novinarska škola.

131

SOCIAL AND ANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS OF VIOLENCEIN SPORTS ACTIVITIES: MEDIA INFLUENCE ON YOUTH

by

Bojan Miloševiã

Summary

Mass-media have powerful influence on characteristics and development of con-temporary societies. Modern societies are characterized by different varieties of vio-lence as un-human social and anthropological behaviour paterns of different societiesand as shapes of social pathology. Media are the most significant mediator betweensport and men of modern societies, particularly of young people. Violence, as on ex-pression of agressive behaviour, is not just a consequence of global society and mass--media influence on audience (especialy hooligans), but it is developing as a conse-quence of socialisation of personality. Youth violence is also a consequence of mass--media influence on young people's education. Children and youth are especially sensi-tive to violence in mass-media.

132

O S V R T I

UDC 339.54

B r a n i s l a v P e l e v i ã

EKONOMIJA OBIMA, PROIZVODNADIFERENCIJACIJA I NOVA TEORIJA

MEÐUNARODNE TRGOVINE

Povodom dodele Nobelove nagrade za ekonomiju2008. godine

Ako postoji Mocart u mojoj genera-

ciji ekonomista, onda je to Pol Krug-

man

Moris Obstfild1

Godine 2008. Nobelova nagrada za ekonomiju dodeqena je Polu Krug-manu (Paul Krugman) za, kako se u obrazloÿewu Komiteta navodi, wegovuanalizu trgovinskih tokova i lokacije ekonomske aktivnosti. Iako ješiroj javnosti Pol Krugman poznat kao pisac kolumni za New York Ti-mes, dodeqivawe ove nagrade s tim nema nikakve veze. Svima koji se ba-ve pitawima ekonomske teorije, dobro je poznato da je on najzasluÿnijišto je savremena meðunarodna trgovina, posle više od trideset godinaod spoznaje wenih karakteristika, dobila vaqano teorijsko objašwewe.

Sve do osamdesetih godina 20. veka, tumaåewa podsticaja meðuna-rodne trgovine, wenih pravaca, obima, determinanti i koristi od we,zasnivala su se na teorijama komparativnih prednosti Dejvida Rikar-da (David Ricardo) i faktorske raspoloÿivosti Bertila Olina (BertilOhlin) i Elija Hekšera (Elli Heckscher). Prva od wih objašwava meðu-narodnu trgovinu kao posledicu postojawa razliåitih produktivnostirada, odnosno razliåitih tehnologija koje, uz rezultirajuãe razliåite

1 O b s t f e l d, Maurice (2008). News of Princeton (Dec. 9): Princeton's Paul Krugmanwins Nobel in Economics, www.princeton.edu/main/news/archive/S22/38/97G71/index.xml?section=topstories. Inaåe, Moris Obstfild je uz Krugmana autor jednog od najåešãe korišãenihuxbenika iz Meðunarodne ekonomije u svetu (International Economics: Theory and Policy.Addison Wesley). U Srbiji se uxbenik trenutno prevodi, a englesko izdawe se veã kori-sti na diplomskim (master) studijama na Megatrend univerzitetu.

nadnice, odreðuju i razliåite cene. Upravo ta razliåitost cena koja jeposledica relativne, a ne apsolutne razlike u produktivnostima — kaokod Adama Smita (Adam Smith), podstiåe zemqe da se specijalizuju iuspostave trgovinu na obostranu korist.

Vaÿan pomak u Rikardovoj teoriji uåiwen je u objašwewu trgovin-skih tokova koji se uspostavqaju izmeðu zemaqa koje imaju apsolutneprednosti u gotovo svim proizvodima i onih koje ih nemaju gotovo ni ujednom proizvodu. Pokazano je kako se u realnom svetu zemqa koja imaveãu produktivost, odnosno superiorniju tehnologiju, dakle, apsolutneprednosti u više proizvoda, specijalizuje u proizvodwi onog proizvo-da kod koga je ta prednost (naj)izrazitija. Obrnuto, objašweno je i kakozemqa koja nema apsolutnih prednosti moÿe da ima komparativne pred-nosti i da se specijalizuje u proizvodwi onog proizvoda kod koga jeweno zaostajawe u produktivnosti (tehnologiji) mawe. Meðutim, obja-šwewa trgovine proizvodima u åijoj proizvodwi izmeðu zemaqa nemarazlika u produktivnostima (tehnologijama) u Rikardovoj teoriji su iz-ostala.

Posle više od sto godina2, Bertil Olin je dao objašwewe kako ze-mqe, proizvodeãi proizvode sa istim tehnologijama, mogu da, zahvaqu-juãi razliåitoj raspoloÿivosti proizvodnih faktora i, stoga, razliåi-toj ceni wihove upotrebe, steknu cenovnu prednost i upuste se u meðu-narodnu trgovinu. Sve do kraja sedamdesetih godina 20. veka, ove dve te-orije bile su jedine „velike" teorije koje objašwavaju znatan deo meðu-narodne trgovine.

Rigorozne pretpostavke obe teorije bile su da je trÿište na komese odvija meðunarodna trgovina savršeno i da su predmet razmene ho-mogeni proizvodi. Naravno, i samim rodonaåelnicima teorija, kao —uostalom — i mnogima pre wih, bilo je jasno da se meðunarodno trÿi-šte odlikuje najrazliåitijim imperfekcijama, ali se smatralo da uti-caj tih nesavršenosti na strukturu trgovine nije toliko znaåajan da bidoveo u pitawe fundamente teorije.

Åiwenica je da je u to vreme najveãi deo tokova u meðunarodnoj tr-govini i mogao da se objasni modelima komparativnih prednosti, de-lom onih koje potiåu od razlika u tehnologijama, a delom onih koje suposledica razliåitih raspoloÿivosti faktora proizvodwe. Promene ustrukturi svetske privrede, meðutim, odrazile su se i na tokove istrukturu meðunarodne trgovine, a samim tim pojavila se i potreba zaformulisawem teorije koja bi te promewene tokove objasnila. Kako sâmKrugman kaÿe3: „Nekada su komparativne prednosti izgledale kao sa-svim dobro objašwewe trgovine, ali je vremenom postalo teško da seuoåi razlika izmeðu onoga što zemqa izvozi i onoga što uvozi… Šta-više, trgovina se sve više registrovala izmeðu sliånih zemaqa."

134

2 Dejvid Rikardo je princip komparativnih prednosti formulisao 1817. godine uPrinciples of Political Economy and Taxations, a Bertil Olin teoriju faktorske raspoloÿi-vosti 1933. godine u Interregional and International Trade.

3 Prize Lecture by Paul Krugman, 8. 12. 2008: http://nobelprize.org/mediaplayer/index.php?id=1072&view=3

Rastuãi znaåaj trgovine izmeðu sliånih zemaqa, tj. onih izmeðukojih ne postoje bitnije razlike ni u tehnologijama ni u raspoloÿivo-stima faktora proizvodwe, nikako nije mogao da se objasni konvencio-nalnim modelima komparativnih prednosti Dejvida Rikarda, odnosnoHekšera i Olina. Razlog je u tome što su upravo razlike, a ne sliåno-sti, kquåne premise od kojih ti modeli polaze. Dakle, sasvim suprotnood pojava koje su se u meðunarodnoj privredi i trgovini sve uåestalijemanifestovale. Drugim reåima, oba, ili jedan od dva modela, davala susasvim korektno objašwewe kada je, na primer, zemqa izvozila hranu, auvozila naftu. Objašwewe je, meðutim, izostajalo ako je zemqa, na pri-mer, istovremeno izvozila i uvozila automobile ili tekstil.

Najeklatantniji oblik rastuãe trgovine izmeðu sliånih zemaqa,naroåito razvijenijih, postala je, dakle, intra-industrijska trgovina(intra-industry trade), tj. istovremeni izvoz i uvoz proizvoda koji su bli-ski, ali ne i potpuni supstituti. Razlozi ovakve dvosmerne trgovine4

svakako nisu ni razlike u produktivnostima, niti razlike u faktor-skim raspoloÿivostima. Naprotiv, kako je najpre izmereno, a kasnije iteorijski dokazano5, ona je utoliko veãa ukoliko su zemqe sliånije udostignutom stepenu tehnološkog razvoja i ukoliko su razlike u raspo-loÿivostima faktora proizvodwe izmeðu wih mawe.

Kquåni moment u formulisawu „nove teorije", a samim tim i ob-jašwewu intra-industrijske trgovine, predstavqao je upravo rad PolaKrugmana iz 1979. godine pod naslovom „Rastuãi prinosi, monopoli-stiåka konkurencija i meðunarodna trgovina"6. U tom radu je, defini-tivno, teorija meðunarodne trgovine dovedena u vezu sa ekonomijomobima i proizvodnom diferencijacijom.

Ekonomija obima je, doduše, znatno ranije uvedena u teorijska ob-jašwewa meðunarodne trgovine, ali jedino u sluåaju kada je ona ekster-na za firmu, dakle kada zavisi od veliåine društvenih rastuãih pri-nosa, odnosno eksterne ekonomije7. Ekonomija obima interna za firmu,takva da firme mogu same da sniÿavaju proseåne troškove poveãavajuãiproizvodwu, sve do Krugmanovog rada nije bila spojiva s teorijskimobjašwewima meðunarodne trgovine.

135

4 Engl. two-way trade, koristi se, doduše reðe kao sinonim, jednako kao i prekla-pawe trgovine (engl. trade-overlap).

5 U ekonomskoj nauci, kao i u drugim naukama, najåešãi je sluåaj da se odreðenifenomeni najpre teorijski objasne, a da se zatim utvrde naåini wihovog registrovawa imerewa. Problemi merewa intra-industrijske trgovine (rešeni najveãim delom u G r u -b e l, Herbert G., and L l o y d, Peter J. (1975) Intra-Industry Trade: The Theory and Measure-ment of International Trade in Differentiated Products: New York: John Wiley & Sons) su, me-ðutim, prethodili teorijskom objašwewu tog fenomena.

6 Increasing Returns, Monopolistic Competition and International Trade, Journal of Interna-tional Economics 9:469—479.

7 Tokom dvadesetih godina 20. veka interes za ulogu rastuãih prinosa u meðunarod-noj trgovini bio je izraÿen, znaåajnim delom zahvaqujuãi åuvenoj Grem-Najtovoj (Graham--Knight) debati. U novije vreme je posebnu paÿwu izazvao Porter koji je eksternu ekono-miju stavio u kontekst konkurentskih prednosti zemqe (P o r t e r, Michael E. (1990). TheCompetitive Advantage of Nations. London: The Macmillan Press).

U navedenom radu Krugman analizira trgovinu na monopolistiåkikonkurentskom trÿištu na kome se perfektno informisane firme su-åeqavaju s perfektno informisanim potrošaåima, pri åemu je ulaz natrÿište slobodan, ne postoje bilo kakvi kartelski sporazumi, a flek-sibilnost u izboru specifikacije proizvoda je potpuna8. Daqe, Krug-man u osnovi preuzima koncept preferencija potrošaåa razvijen u re-volucionarnom radu Diksita (Avinash Dixit) i Stiglica (Joseph Sti-glitz)9. Prema tom konceptu, potrošaåi maksimiziraju korist ako kon-zumiraju više varijeteta odreðenog proizvoda. Dakle, u wemu su svi va-rijeteti unutar grupe odreðenog proizvoda jednako dobri supstituti,meðu wima nema dobrih i loših ili više ili mawe ÿeqenih. Upravota osobina modela odreðuje konstantnu elastiånost supstitucije i omo-guãuje komplementarnost specijalizacije, efektuirawa ekonomije obimai meðunarodne trgovine. Objasnimo to na pojednostavqeni naåin: Pret-postavimo da postoje dve zemqe u kojima se proizvode razliåiti varije-teti istog proizvoda i u kojima nema razlika u preferencijama potro-šaåa i tehnologijama. Zemqe su potpuno otvorene jedna prema drugoj inema nikakvih prepreka trgovini. U takvom ambijentu, a imajuãi u vidui da je trÿište monopolistiåki konkurentno i da su preferencijeDiksit-Stiglicovog tipa, nema nikakvog razloga da se isti varijetetiproizvode u dve zemqe. Naprotiv, firme u obe zemqe, suoåene s veãimtrÿištem, nalaze tada da je za wih isplativije da se specijaliziraju iiskoriste prednosti ekonomije obima. Konaåan rezultat meðunarodnetrgovine je onda najmawe pad cena, a ukoliko se u uslovima autarkijenisu proizvodili svi varijeteti, onda i porast koristi potrošaåa poosnovu veãe ponude varijeteta, odnosno moguãnosti wihovog veãeg iz-bora.

Dve godine posle Krugmana, Elhanan Helpman (Elhanan Helpman) jeizgradio drugi model trgovine na monopolistiåki konkurentskom tr-ÿištu10 zasnovan na konceptu „idealnog proizvoda"11. Ovo je vaÿno na-pomenuti jer su wih dvojica, posle još nekoliko odvojenih radova naistu ili sliånu temu, objavili zajedniåku kwigu koja je zaokruÿila„novu teoriju" meðunarodne trgovine12. U woj je obraðena ne samo trgo-vina na monopolistiåki konkurentskom trÿištu, veã i u uslovimaoligopola i u prisustvu multinacionalnih korporacija.

136

8 Tu se oåigledno radi o Nešovoj ravnoteÿi (optimalnom izboru pri datoj strate-giji konkurenta) koju Lankester naziva „perfektnom monopolistiåkom konkurencijom"(L a n c a s t e r, Kelvin (1980). Intra-Industry Trade under Perfect Monopolistic Competition. Jo-urnal of International Economics 10:151—75.

9 D i x i t, Avinash, and S t i g l i t z, Joseph (1977). Monopolistic Competition and Opti-mum Product Diversity, American Economic Review 67:297—308.

10 H e l p m a n, Elhanan (1981). International Trade in the Presence of Product Differentia-tion, Economies of Scale and Monopolistic Competition, Journal of International Economics11:305—340.

11 Koncept je izvorno predstavqen u: L a n c a s t e r, Kelvin (1966). A New Approach toConsumer Theory, Journal of Political Economy 74:132—157.

12 H e l p m a n, Elhanan, and K r u g m a n, Paul (1985). Market Structure and ForeignTrade. Cambridge, MA: The MIT Press.

Koji su zajedniåki rezultati wihovog rada kada je u pitawu trgovi-na na monopolistiåki konkurentskom trÿištu, odnosno intra-indu-strijska trgovina? Pre svega u dokazima da je wen obim upravo koreli-ran sa sliånostima zemaqa u pogledu dostignutog stepena privrednograzvoja, sliånostima u tehnologijama i u faktorskoj raspoloÿivosti,kao i u wihovim veliåinama.

Oåigledno, ovako odreðene determinante trgovine potpuno su su-protne postavkama Rikarda i Hekšera i Olina. Da li to znaåi da su seoni u tumaåewima meðunarodne trgovine potpuno razišli, makar kadaje u pitawu monopolistiåki konkurentsko trÿište? Imajuãi u vidunalaze u navedenoj kwizi, rekli bismo da nisu. Navešãemo jedno jedno-stavno objašwewe. Diferencirani proizvodi su po pravilu kapitalnointenzivni. Stoga ãe i broj i koliåina pojedinih varijeteta biti veãiu zemqi koja je veãa, odnosno kapitalno intenzivnija. Posle usposta-vqawa trgovine pojaviãe se „višak" izvoza te zemqe koji nije preklo-pqen istovremenim uvozom diferenciranih proizvoda iz druge zemqe.Dakle, ovde se i posle uspostavqawa intra-industrijske trgovine, poja-vquje i inter industrijska trgovina diferenciranim proizvodima ukojoj je neto izvoznik ona zemqa koja relativno više raspolaÿe onimproizvodnim faktorom koji se više koristi u proizvodwi diferenci-ranih proizvoda, a to je kapitalno intenzivna zemqa. Taj nalaz potpu-no je saglasan osnovnim postavkama Hekšer-Olinovog modela.

Imajuãi to u vidu, moÿe se zakquåiti da teorije komparativnihprednosti i „nova" teorija meðunarodne ekonomije ne iskquåuju u pot-punosti jedna drugu. Taåno je da se jedan deo trgovinskih tokova i daqemoÿe vaqano protumaåiti (samo) postojawem razlika u tehnologijamaili (samo) razliåitim raspoloÿivostima proizvodnih faktora, dokdrugi zahteva (samo) uvoðewe ekonomije obima i proizvodne diferen-cijacije. Iskquåivost teorija, meðutim, vaÿi u objašwewu pojedinihtrgovinskih tokova, dok je komplementarnost teorija neophodna u wiho-vom kompleksnom obuhvatu.

Teorijski razliåito postavqene determinante meðunarodne trgo-vine podstakle su razmišqawa o drugaåijim determinantama kretawafaktora proizvodwe, wihove koncentracije i promenama u rasporeduekonomske aktivnosti. Rezultat toga bilo je formulisawe „nove eko-nomske geografije". Ona se, na sasvim nov naåin, zapravo bavi makroe-konomskim posledicama tokova koji su odreðeni mikroekonomskim pod-sticajima. Upravo u tome i jeste generiåka veza izmeðu „nove" teorijemeðunarodne trgovine i „nove ekonomske geografije".

Tradicionalna teorija meðunarodne trgovine polazi od dve pret-postavke koje nisu saglasne postulatima „nove" teorije meðunarodnetrgovine i „nove ekonomske geografije". Prva je da su kretawa robe iusluga i kretawe faktora proizvodwe supstituti, što nedvosmislenonavodi na zakquåak da je veãi obim trgovine komplementaran s mawimobimom kretawa faktora proizvodwe i obrnuto. Drugo, veliåina zema-qa se u tradicionalnoj teoriji tretira kao kategorija koja nema uticajana odreðivawe i objašwavawe strukture i pravaca trgovine. Nasuprot

137

tome, u „novim teorijama" kretawe robe i faktora proizvodwe nisusupstituti, a veliåina zemaqa ne samo da ima uticaja na trgovinu, veãutiåe i na kretawe faktora proizvodwe i podstiåe aglomeraciju.

Krugmanov doprinos objašwewu aglomeracije je u tome što je, kaoi u teoriji meðunarodne trgovine, u analizu uveo proizvodnu diferen-cijaciju i ekonomiju obima koja je interna za firmu13. Naime, sliånopomacima u teoriji meðunarodne trgovine, trebalo je i u „novoj eko-nomskoj geografiji" napustiti pretpostavku ekonomije obima koja jeeksterna za firmu. Naime, ekonomija obima, koja je eksterna za firmu iinterna za industriju, sektor ili region, saglasna je sa savršenomkonkurencijom i, kao takva, bila je poznata i ranije. Problem je, meðu-tim, nastao kada je aglomeraciju trebalo objasniti u prisustvu dife-renciranih proizvoda i rastuãe intra-industrijske trgovine, što se,po definiciji, vezuje za prisustvo nesavršene konkurencije. Upravo tuje, u sintezi objašwewa datih u „novoj" teoriji meðunarodne trgovinei „novoj ekonomskoj geografiji", Krugmanov doprinos nesumwivo naj-veãi.

Logika savremene aglomeracije je u osnovi ista kao i logika uspo-stavqawa intra-industrijske trgovine. U veãim regionima moguãnostiproizvodwe veãeg broja varijeteta su veãe. I na zatvorenom trÿištu, apogotovu posle wegovog otvarawa, moguãnosti efektuirawa ekonomijeobima se poveãavaju i troškovi opadaju. Rezultirajuãe poveãawe proiz-vodwe i cenovne prednosti dovode do rasta nadnica u tom regionu, štouz rast koristi potrošaåa zbog veãeg broja ponuðenih varijeteta, dovo-di do višeg ÿivotnog standarda. Migracije stanovništva ka takvom —veãem regionu onda su logiåna posledica.

Iz istih razloga dolazi i do kretawa i koncentracije drugog fak-tora proizvodwe — kapitala. Firme se pomeraju ka veãem regionu izdva razloga: prvi je da bi smawile ili eliminisale transportne tro-škove, a drugi da bi iskoristile veãe trÿište i, zahvaqujuãi veãojproizvodwi, iskoristile prednosti rastuãih prinosa (opadajuãih tro-škova).

Pored ovih centripetalnih sila, meðutim, deluju i centrifugalnesile koje vode u suprotnom smeru — od centra ka periferiji. To stogašto neke firme mogu da naðu da im je isplativije da u mawem regionulociraju proizvodwu i na taj naåin uštede na (niÿim) troškovima ra-

138

13 Prvi znaåajniji Krugmanovi radovi u toj oblasti su iz 1991. godine Increasing

Returns and Economic Geography, Journal of Political Economy 99, 483—499, i po obimu malai popularnije pisana monografija Geography and Trade. Cambridge, MA: The MIT Press.Sveobuhvatna teorija data je u: F u j i t a, Masahisa, K r u g m a n, Paul, and V e n a b l e s, An-

tony (1999). The Spatial Economy: Cities, Regions and International Trade, Cambridge, MA: The

MIT Press. U novije vreme izdvaja se zajedniåki rad F u j i t a, Masahisa, and K r u g m a n, Pa-

ul (2004). The New Economic Geography: Past, Present and the Future, Papers in Regional Sci-ence 83: 139—164. Koncizna geneza doprinosa, ne samo Krugmanovih, u „novoj ekonomskojgeografiji" data je, pored ostalog, i u: The Royal Swedish Academy of Sciences, Trade and

Geography — Economies of Scale, Differentiated Products and Transport Costs, Scientific Bac-kround on the Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2008.

da i na transportnim troškovima. Takva odluka biãe opravdana ako jezbir ušteda veãi od propuštenih dobiti od efektuirawa ekonomijeobima.

U obrazloÿewu Nobelovog komiteta, kao razlog za dodeqivawe na-grade za 2008. godinu, ne navodi se Krugmanov doprinos meðunarodnojtrgovinskoj politici. Moguãe je da je to, delom, i zbog toga što se go-tovo podrazumeva da teorijska obrazloÿewa po pravilu imaju i aplika-tivnu dimenziju. U tom pogledu, Krugmanov doprinos je jednako vredan.

Polazne premise „nove" trgovinske politike su istovetne kao i uobjašwavawu trgovinskih tokova i lokacije ekonomske aktivnosti: ra-stuãi prinosi i trÿišne imperfekcije. Iste godine kada su Helpmani Krugman zaokruÿili teoriju meðunarodne trgovine, Xejms Brander(James Brander) i Barbara Spenser (Barbara Spencer) su pokazali da po-stojawe pozitivnog profita na meðunarodnom trÿištu moÿe da inici-ra vlade odreðenih zemaqa da se upuste u strateške igre, sliåno kaošto to åine i pojedine firme na imperfektnom trÿištu, u nastojawi-ma da skrenu profit u svoju korist14. Takva moguãnost pruÿila je argu-ment za agresivnu, stratešku trgovinsku politiku, kojoj je posveãen izbornik radova åiji je redaktor i jedan od autora takoðe Krugman15.

Jednako kao što tradicionalna teorija više nije mogla da pruÿivaqana objašwewa savremenih trgovinskih tokova, tako ni trgovinskapolitika, koja se zasniva na konvencionalnim pretpostavkama savrše-nog trÿišta, u znaåajnom broju sluåajeva nije mogla da sugeriše i po-nudi korektne instrumente i rešewa. Napori veãeg broja istraÿivaåau toj oblasti krunisani su drugom zajedniåkom kwigom Helpmana iKrugmana pod naslovom Trgovinska politika i trÿišna struktura16.Time je, najveãim delom, zaokruÿena „nova" teorija i politika meðuna-rodne trgovine.

Krugmanov doprinos je u tome bio presudan. Meðutim, greh bi bione spomenuti wegovog „parwaka" Elhanana Helpmana. On je, zajedno sGrosmanom (Gene Grossman)17, otišao u poboånu teoriju (privrednograsta) koja se, u osnovi, zasniva na istim pretpostavkama na kojima jegraðena „nova" teorija meðunarodne trgovine i „nova ekonomska geo-grafija". Da li je to jedan od razloga zbog kojih Evinaš Diksit (u svo-joj prognozi, odnosno — kako sam kaÿe — liånoj nominaciji za Nobe-lovu nagradu za neku od narednih godina, navodi imena: Romer (Paul Ro-mer), Grosman i Helpman, za teoriju endogenog rasta18?

139

14 B r a n d e r, James, and S p e n c e r, Barbara (1985). Export Subsidies and InternationalMarket Share Rivalry. Journal of International Economics 16: 83—100.

15 K r u g m a n, P. (1985). Strategic Trade Policy. Cambridge, MA: The MIT Press.16 H e l p m a n, Elhanan, and K r u g m a n, Paul (1989). Trade Policy and Market Structu-

re. Cambridge, MA: The MIT Press.17 G r o s s m a n, Gene, and H e l p m a n, Elhanan (1991). Product Development and Inter-

national Trade, Journal of Political Economy 97: 1261—1283. i naroåito: G r o s s m a n, Gene,and H e l p m a n, Elhanan (1991). Innovation and Growth in the Global Economy, Cambridge,MA: The MIT Press, 1991.

18 D i x i t, Avinash. Why Krugman got the Nobel Prize: Economics, not Polemics.http://www.voxeu.org/index.php?g=node/2463. 17 October 2008.

PAUL KRUGMAN — 2008 NOBEL PRIZE FOR ECONOMICS

by

Branislav Peleviã

Summary

The Nobel Prize for Economics in 2008 was awarded to Paul Krugman, professorat Princeton University. Krugman takes all the merit for completion of 'the new' theoryof international trade and 'the new' economic geography. In relation to traditional theo-ries, both new theories introduce increasing returns to scale and products differentiation.It is exactly thanks to such data that valid explanations of contemporary trade flowsand locations of economic activities could be given. Last, but not the least, and againthanks to completion of these theories, the basis for managing concrete trade politics ismade on the one hand, and the politics of optimal dispersion of manufacturing factors,on the other.

140

UDC 321.64(44):929 Charlemange (049.32)

R a j k o B u k v i ã

KAKO JE DEMONTIRANO KAROLINŠKO VREME— FOMENKO NIJE USAMQEN

Kada jedna kwiga za desetak godina doÿivi isto toliko izdawa,najmawe i najjednostavnije što se moÿe uåiniti jeste proglasiti je zabestseler. Ako je u pitawu nekakav roman, praãen ozbiqnom i agresiv-nom reklamnom kampawom (åemu smo u posledwe vreme neretko u prili-ci da prisustvujemo), sve bi to moglo da izgleda mawe ili više uobi-åajeno. Ako je, meðutim, u pitawu ozbiqno nauåno delo, i to takvo kojesvog autora stavqa u priliåno neugodnu poziciju da biva izloÿen na-padima i difamacijama razne vrste, onda je to u najmawu ruku upozore-we da je reå o neåem zaista nesvakidašwem i neponovqivom.

I doista, pred nama je nesvakidašwa i neponovqiva kwiga1. Akobi trebalo u kratkom odrediti oblast kojoj ona pripada, onda bi to mo-gla da bude kritika tradicionalne hronologije, koja je veã niz godinajedan od „hitova" savremene nauke, ali ne wenog oficijelnog, etabli-ranog, veã onog drugog, za zvaniånu nauku uglavnom nepoÿeqnog, dela2.Najveãu slavu u takvoj nauci, ali svakako i najveãe napade od stranezvaniåne nauke, stekao je i doÿiveo A. T. Fomenko, koji je sa svojim sa-radnicima (G. V. Nosovski, pre svega) najsnaÿnije uzdrmao uvreÿenashvatawa zasnovana na zvaniånoj Skaliger-Petavijusovoj hronologiji.Nesaglasnosti i protivreånosti ove hronologije nisu mogle da ostanunezapaÿene ni u drugim nauånim sredinama. Jedna od takvih je i Ne-maåka, u kojoj se tokom posledwe decenije 20. i prve decenije ovog vekaznaåajan broj nauånika upustio u istraÿivawa u ovoj, do skora faktiå-ki „nedodirqivoj", oblasti.

Ovoj grupi nauånika pripada i Heribert Ilig, savremeni nemaåkipublicist i izdavaå (roðen 1947). Studirao je germanistiku i postao

1 I l l i g, Heribert (2006). Das erfundene Mittelalter. Hat Karl der Große je gelebt?, 9.Auflage, Ullstein Buchverlage GmbH, Berlin, 455 Seiten.

2 O savremenim tendencijama u kritici tradicionalne hronologije i trenutnomstawu u ovoj nauånoj oblasti pisali smo u radu: Kritika tradicionalne hronologije: ko-liko ãe još izdrÿati Skaliger?, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, broj 118/119,2005, str. 257—312.

poznat nakon publikovawa jednog rada o Egonu Fridelu. Kasnije je ra-dio kao sistem-analitiåar u jednoj banci, da bi se zatim posvetio pu-blicistici. Od 1981. do 1988. bio je vodeãi ålan Društva za rekon-strukciju istorije åoveåanstva i prirode (http://de.wikipedia.org/wiki/Ge-sellschaft_zur_Rekonstruktion_der_Menschheits-_und_Naturgeschichte), a od 1989.do 1994. izdavao je åasopis Vorzeit-Frühzeit-Gegenwart a sada izdaje mul-tidisciplinarni åasopis Zeitensprünge, koji je nastao iz prethodnog.Veã åitav niz godina Iligovi radovi usmereni su ka kritici hronolo-gije, i to najpre ka hronologiji Starog sveta a zatim ka Sredwem veku,gde je i postigao najveãi uspeh. Veã 1991. postavio je tezu da je istorijaranog Sredweg veka izmišqena, i da shodno tome skoro tristogodišwiperiod te istorije (taånije period 614—911 po zvaniåno prihvaãenojhronologiji) predstavqa fiktivno, odnosno fantomsko vreme (die fikti-ve Zeit ili die Phantomzeit). Ovaj falsifikat, po Iligovom mišqewu,potiåe od kraqa Otona ¡¡¡ (Otto III, 983—1002) i rimskog pape Silve-stera ¡¡ (Sylvester II, oko 946—1003, papa 980—1003).

Ilig je veliki zagovornik multidisciplinarnog pristupa prei-spitivawu postojeãe hronologije, i posebno ukazuje na nedostatke kojekrije pristup zasnovan samo na prouåavawu pisanih dokumenata. Tako,on istiåe da, recimo, prema wegovom glavnom protivniku, bonskomprofesoru medievistike Teu Kelceru (Theo Kölzer), od 262 dokumentaKarla Velikog 104 se smatraju za verovatno neautentiåne, a od 193 me-rovinških åak dve treãine su laÿni3. Cela priåa oko ove Iligovekwige zapravo je i zapoåela razmatrawem problema falsifikata. Kadaje, naime, Nemaåki institut za istraÿivawe Sredweg veka organizovao1986. veliki kongres na temu Falsifikati u Sredwem veku, paÿwu He-riberta Iliga privuklo je uvodno izlagawe Horsta Furmana u kojem jekonstatovano da najpoznatije i najveãe falsifikate (kao što su Kon-stantinova darovnica, Pseudo-Klimentove poslanice i dr.) karakteri-še osobina da oni u momentu svog nastanka jedva da su imali uticaja:oni su imali, posmatrano od momenta wihovog nastanka, anticipativ-ni karakter, drugim reåima kao da su åekali vreme kada ãe poåeti da„deluju".

Ovu åudnu i zagonetnu konstrukciju Ilig je zatim protumaåio nanaåin koji se åini jedino logiånim i moguãim: kada falsifikati po-staju korisni (poånu da „deluju") kasnije, ponekad vekovima kasnije,znaåi da je taj vremenski razmak nastao naknadno, umetawem fiktivnogvremena izmeðu ta dva dogaðaja (nastanak falsifikata i poåetak wego-vog dejstva), odnosno manipulacijom na vremenskoj osi. Ovaj zakquåakIlig je proverio na raåunici koja je vrlo jednostavna, ali åiji je re-zultat iznenaðujuãi. Reå je o reformama kalendara koje su izveli JulijeCezar januara 45. godine pre Hrista4 i papa Grgur H¡¡¡ oktobra 1582.

142

3 U jednom intervjuu H. Iliga iz 1999, dakle nakon objavqivawa prvog (i drugog)izdawa ovde razmatrane kwige.

4 Ili 46, kako se navodi u enciklopedijama (na primer, Mala enciklopedija Prosve-ta 1, Prosveta, Beograd, 1972, str. 751.) ili u savremenoj literaturi (videti, recimo, E.I. Kamenceva, Hronologiä, Aspent press, Moskva, 2003, str. 32.). Naravno, ova razlika ne

godine posle Hrista. Cezar je uveo Julijanski kalendar (po kome je sva-ka åetvrta godina prestupna, dakle godina traje 365 dana i 6 åasova), pokome je godina duÿa od astronomske za 11 minuta i 14 sekundi (astro-nomska godina traje 365 dana 5 åasova 48 minuta i 46 sekundi), odnosnoza 674 sekunde. Grgur je uveo gregorijanski kalendar (od prestupnih seizuzimaju godine koje se završavaju na dve nule i åiji je preostali broj— prve dve cifre — nedeqiv sa 4), po kome godina traje 365 dana 5 åa-sova 49 minuta i 12 sekundi, dakle duÿa je od astronomske za 26 sekundišto se smatra zanemarqivim. Od 45. godine pre n. e. do 1582. godine n.e. proteklo je 1627 godina, što znaåi da je tokom tog perioda kumulira-na razlika po julijanskom kalendaru u odnosu na astronomsku godinu od1627 h 674 sekunde, odnosno otprilike 12,7 dana. Tolika je, dakle, tre-balo da bude korekcija julijanskog kalendara, meðutim, korekcija je iz-nosila samo 10 dana (od 4. „preskoåeno" je na 15. oktobar). Nedostaju-ãem razmaku od 2,7 dana odgovara period od oko 300 (preciznije — 297godina, pošto dva dana odgovaraju periodu od 256, a tri dana perioduod 384 godine). Odatle sledi da je, shodno navedenom Iligovom zakquå-ku, vremenski interval izmeðu ovih dveju reformi kalendara potrebnosmawiti za oko 300, odnosno taånije za 297 godina5.

Pošto ovo moÿe da bude sporno mesto, Ilig navodi da je, premaEncyclopedia Britannica, namera upravo bila da se ponovi nebeska kon-stelacija iz Cezarovog vremena6, a to se na ovaj naåin oåito nije po-stiglo. Specijalisti, meðutim, znaju za ovaj problem, i imaju spremanodgovor: papa (Grgur H¡¡¡) hteo je da uspostavi poredak koji je na nebupostojao ne u vreme Cezara, veã u vreme Nikejskog sabora 325. godine7.Ipak, ovaj odgovor ne zadovoqava. Najpre, sam Ilig, pored pozivawa naEncyclopedia Britannica, navodi8 da u aktima Nikejskog sabora nema ni-kakvih uputa u vezi s bilo kakvim usklaðivawem kalendara i da je pou-zdano da je u Cezarovo vreme 21. mart naznaåen kao poåetak proleãa.

To, meðutim, nije sve. Prema istraÿivawima G. V. Nosovskog9, sa-mo datirawe Nikejskog sabora je problematiåno, i on se, po svoj pri-lici, nije mogao odrÿati pre druge polovine 9. veka.

143

mewa ništa na zakquåcima, ali ipak treba razjasniti o åemu je reå. Prema: N. V. V o -l o d o m o n o v, (1987). Kalendarü — prošloe, nastoäøee, buduøee, Nauka, Moskva, str. 22,reforma je izvedena 46, ali je poåela da se primewuje s poåetkom 45. godine.

5 Ovaj rezultat izloÿio je Ilig u radu: I l l i g, H. (1991). Christliche Zeitrechnung istzu lang, Vorzeit-Frühzeit-Gegenwart, vol. III, no. 1.

6 I l l i g, H. (2004). Das erfundene Mittelalter, Ullstein, Berlin, str. 97.7 Pomenuta Mala enciklopedija Prosveta daje nešto drugaåiju formulaciju: uskla-

ðivawe kalendara izvršeno je tako da proleãna ravnodnevica padne na 21. mart. Na tajnaåin izbegnuto je opredeqivawe — za Cezarov ili Nikejski „poredak", ali se pomenu-tim preraåunavawima lako moÿe doãi do odgovora. Pomenuti Volodomonov (str. 25), na-suprot tome, eksplicitno kaÿe da je za vreme Cezarove reforme proleãna ravnodnevicabila 24, a do Nikejskog sabora se pomerila na 21. mart, a sam Sabor nije ispravqao tunesaglasnost veã je uåvrstio ravnodnevicu na 21. mart.

8 I l l i g, H. (2004). Das erfundene Mittelalter, Ullstein, Berlin, str. 98.9 F o m e n k o, A. T. (1997). Statistiåka hronologija. Matematiåki pogled na isto

riju, Matematiåki institut SANU i Dosije, Beograd, str. 377—378.

Na osnovu navedenog zakquåka Ilig je utvrdio, dakle, da su isto-riåari izmeðu Antike i Renesanse umetnuli oko 300 godina fiktivneistorije. Odgovore na pitawe koje odatle proistiåe — gde se na vre-menskoj osi nalaze ta tri fiktivna stoleãa? — pruÿila su narednaIligova istraÿivawa, gde se ne sme zanemariti ni doprinos wegovogprijateqa i saradnika Hans-Ulriha Nimica. Kao „kandidat" nametnuose rani Sredwi vek u kome se nalazi tamno, nepoznato vreme zapadneistorije, omeðeno godinama 614. i 911. To vreme je, kako kaÿe Ilig, ap-solutno prazno — graðevine i artefakti koji treba da pripadaju tomvremenu pripisani su mu tek (znatno) kasnije. Locirawe fantomskihstoleãa u navedeno vreme potvrdili su i drugi nalazi iz iranske, je-vrejske, vizantijske, itd. istorije, kao i rezultati primene drugih me-toda, pri åemu neki od prihvaãenih metoda praktiåno nisu mogli datipouzdane rezultate10. Ipak, najveãi znaåaj u locirawu fantomskih sto-leãa imala je åuvena katedrala u Ahenu, konkretno wena osmougaona ka-pela i wen svod (koju zvaniåna hronologija datira „oko godine 800"),kojoj je i u kwizi Das erfundene Mittelalter, pripalo centralno mesto. Doanahronizama koji prate ovakvo datirawe Ahenske kapele (wihov deta-qan pregled, a navedeno ih je åak 24!, dat je u centralnom delu kwige)došlo se razmatrawem i uporednom analizom izgradwe svodova iz isto-rije evropske arhitekture kao markantan i stabilan element te istori-je. „Kao što Rim nije mogao da bude izgraðen za jedan dan, isto tako niumetnost svoda nije mogla da bude usavršena od danas do sutra", istiåuIlig i Nimic11, a Iligova iscrpna analiza pomenutih anahronizamasvaki put se završava zakquåkom „prerano", odnosno po svakom od na-vedenih elemenata kapela mora da pripada kasnijem periodu, koji sledizvaniånoj 800. godini za oko 300 godina.

U skladu s istaknutim multidisciplinarnim pristupom, Iligovakwiga bavi se karolinškim vremenom, odnosno konkretno u najveãemdelu likom Karla Velikog (Karl der Große, Carolus Magnus, 2. april 742— 28. januar 814, od 768. franaåki kraq a od 800. car Svetog rimskogcarstva), s više aspekata. Posle prvog poglavqa, u kome su date osnov-ne naznake i dileme koje ãe kasnije u kwizi biti detaqno razmatrane,Ilig se u åetiri dela svoje kwige minuciozno bavi odreðenim obla-stima koje su u zvaniånoj istoriji i hronologiji karakterisale KarlaVelikog i wegovo, odnosno karolinško vreme.

Tako se u prvom delu kwige, koji nosi naslov Karl: der Überkaiser,na taåno sto stranica (str. 49—148) predstavqa i preispituje Karl kaoidealni pravnik, kao etnolog i germanist, kao nauånik i umetnik, kaovodeãi sveštenik i teolog, kao neumoran ratnik i vojskovoða, kao gra-

144

10 Videti: I l l i g, Heribert und N i e m i t z, Hans-Ulrich (1996). Was bleibt vom Mittel-alter?, Gegenwart, vol. VIII, no. 3—4. Istaknuta nepouzdanost dobijenih rezultata odnosise na dendrohronologiju, za koju je veã i od drugih autora potcrtano da ne moÿe da zado-voqi za periode pre desetog veka nove ere. (Videti: N o s o v s k i ö, G. V. i F o m e n k o,A. T. (2004). Kakoö seöåas vek?, 2-e izdanie, Neva, Sankt-Peterburg, str. 108. i daqe.)

11 I l l i g, Heribert und N i e m i t z, Hans-Ulrich (1996). Was bleibt vom Mittelalter?, Ge-genwart, vol. VIII, no. 3—4.

diteq, itd. Veã i samo navoðewe, a to na poåetku Ilig posebno istiåe,ukazuje na sliku natåoveka, na Omnipotenz, Omnipräsenz, Allwissenheit12

Karla Velikog. I zaista, istoriåari su ostavili gotovo neverovatnusliku Karla Velikog: gorostas visok skoro dva metra, obdaren snagommedveda, u stawu da jednom rukom podigne naoruÿane qude, golim ruka-ma savija potkovice, najboqi plivaå na dvoru, sjajan vitez na kowu, ne-umorni jahaå koji je u stawu da danima i noãima bez spavawa jaše, odItalije do Rajne i odmah zatim do Pirineja. Na putovawima od 802. do810. vodio je svog belog slona. Bio je, s qudskog aspekta i åudak — svojekãeri toliko je voleo da im je zabranio da se udaju; ovakva ili sliånazabrana za wega, naravno, nije vaÿila, on je imao najmawe 18-oro dece s10 ÿena, od kojih je sa åetiri bio oÿewen. Wegove aktivnosti bile suiznurujuãe, samo u dve od 46 godina vladavine nije vodio ratove, neostajuãi ni tada mawe aktivan, u Ahenu je tako svake noãi ustajao åeti-ri do pet puta da bi izbliza kontrolisao svoju pratwu, zidovi wegovepalate bili su tako sagraðeni da je u svakom trenutku mogao sve da vidi.Itd, itd.13

Takva aktivnost morala je da ostavi veliko nasleðe u raznim obla-stima. Karlo je, recimo, bio idealni pravnik, saåinio je pravo svimnarodima koji su bili pod wegovom vlašãu, sastavio je 112 zakona ibezbroj drugih akata, pri åemu je bio, kako bismo danas rekli, bolesnopedantan, odreðujuãi u svojim zakonima i najsitnije detaqe. Pri tome,zakone je sastavqao na latinskom, i to za narod koji niti je znao da åi-ta niti da piše! Izmeðu ostalog, Karlo je u nemaåko pravo uveo zani-mawa porotnika i drÿavnog tuÿioca, zatim preki sud, ustav grofovijei dr.14 I najzad, pohvale Karlu dovele su i do direktnog povezivawa saSolomonom, a wegov (franaåki) narod postao je novi izabrani narod,dok je izmeðu karolinških kraqeva i rimske crkve sklopqen stari sa-vez izmeðu naroda i Boga15. Za ocenu Karlove aktivnosti kao pravnika,meðutim, vaÿniji je nedostatak izvornog materijala — iz karolinškogvremena postoje samo sporadiåni izvorni nalazi, kako navodi RajnhardŠnajder16.

Karlo, meðutim, nije bio samo pravnik. On je, recimo, sakupio izapisao narodne, vredne pesme, ali ih je, naÿalost, wegov sin i na-slednik Ludvig uništio, što ne spreåava neke autore da govore o „ne-procewivom gubitku". Karlo je sakupqao i junaåke pesme, dakle moÿe sesmatrati mitologom, ali opet je to wegovo delo izgubqeno. Pored toga,on je bio i filolog — brinuo je o åistoti i doterivawu latinskog je-zika i latinskog pisma. Karlo je, navodno, ÿeleo da stvori jedinstveno

145

12 Svemoã, sveprisutnost i sveznawe (str. 51).13 Iligovi navodi iz dela istoriåara i drugih autora (Kalckhof, Notker, Freytag,

Pörtner, Riché, Bayac, Wies, Einhard, Wahl, Ohler, Werner, Faber, Clot i dr.).14 Neke nepristrasne ocene govore o tome da je Karlo širio „duh policijske drÿa-

ve" (H e r m, Gerhard (1995). Karl der Große, Econ, Düseldorf, str. 213.)15 R i c h é, Pierre (1981). Die Welt der Karolinger, Stuttgart, str. 213. Ilig ovde citira

navedenu Rišeovu kwigu, a isti tekst se nalazi i u kwizi: R i c h é, Pierre (1991). Die Ka-rolinger. Eine Familie formt Europa, München, str. 423.

16 S c h n e i d e r, Reinhard (1990). Das Frankenreich, München, str. 93.

pismo za sve narode nekadašwe Rimske imperije, i po wemu je dobilanaziv karolina (karolinška minuskula), nastala na osnovu prekaroli-ne na prelazu iz 8. u 9. vek; ona se koristila kao sluÿbeno pismo poskriptorijumima, kancelarijama, a zatim i u svakidašwem ÿivotu, akao najlepši spomenici pisani karolinom navode se Molitvenik iZlatni psaltir Karla Velikog17. Meðutim, i ovde se pokazuje da je karo-lina nastala ranije a ne kako je tvrdio, recimo, Anri Piren18 da karo-lina poåiwe 781. godine s Molitvenikom (Evangeliar von Godescalc),veã je još u 7. veku u severnoj Francuskoj izmišqeno jedno novo pismokoje potiåe iz kurzive (kurzivne minuskule).

Sliåno se pokazuje i kada se objektivno razmotre ostale ativnostiKarla Velikog, koji nam se predstavqa zasluÿnim za renesansu latin-skog jezika, ali istovremeno i stvaralac nemaåkog jezika i gramatike,kao osnivaå nemaåke literature, ali opet i kao osnivaå francuskog je-zika, itd. Pored toga, Karlo je bio i osnivaå sredwovekovnih društavai univerziteta, zatim astronom, reformator kalendara, osnivaå sli-karskih škola, kraq sveštenika i teolog, itd. U ÿeqi da proširiznawa i da ulije qubav za intelektualni rad i ålanovima svoje porodi-ce, Karlo je organizovao na dvoru tzv. Dvorsku akademiju, u koju su po-red wega i ålanova wegove porodice ušli i najobrazovaniji qudi izwegove okoline, i na kojoj su razmatrana pitawa o kretawu sunca i me-seca, o tumaåewima pojedinih latinskih reåi, åitana su dela antiåkihpisaca i crkvenih otaca, i åak su se sami ålanovi akademije veÿbali usastavqawu stihova19. Zbog svega toga, vreme vladavine Karla Velikogobeleÿava se kao Karolinška renesansa. I najzad, wemu se pripisuje(neuspela) izgradwa kanala Rajna—Majna—Dunav iz 793. godine.

U drugom, znatno kraãem ali ne mawe efektnom delu kwige (Fran-ken: Reich ohne Ökonomie, str. 149—185) Ilig analizira osnove (presvega ekonomiju) na kojima se uzdizalo ogromno i moãno Karlovo car-stvo, obuhvativši na vrhuncu gotovo celu Evropu, carstvo koje je tokom46 godina praktiåno neprekidno vodilo ratove, istovremeno uspevšida ostvari 65 moãnih palata, odnosno ukupno 313 velikih projekata (16katedrala, 65 kraqevskih palata i 232 manastira). Odnosno, ako se po-smatraju i wegovi naslednici Ludvig ¡ (Ludwig I, 778—840, Ludvig Po-boÿni, treãi sin Karla Velikog, posledwi imperator jedinstvene fra-naåke drÿave, vladao 814—840) i Lotar I (Lothar I, 795—855, unuk Kar-la Velikog i sin Ludviga Poboÿnog, franaåko-rimski car 840—855)20

za 87 godina (768—855) ukupno 544 velikih graðevina (27 katedrala, 100kraqevskih palata i 417 manastira).

Pokazuje se, kao i u prethodnim razmatrawima, da takva drÿava itakav wen napredak nemaju realnu osnovu. Najpre je obraðen problemnedostatka gradova koji bi omoguãili takav privredni razvoj. Dugo je

146

17 B a r a ã, Dragan (2004). Opšta istorija pisma, Ekonomika, Beograd, str. 56.18 P i r e n n e, Henri (1992). Mahomet et Charlemagne, Collection Quadrige, Presses Uni-

versitaires de France, Paris, str. 201.19 Prema: Karlo Veliki, Vikipedija.20 Str. 149, 205.

preovlaðivalo shvatawe da je Antika uništena od severnih naroda, atek 1883. izneo je Georg Volg suprotnu teoriju. Još je, naime, V. Zom-bart izneo tvrdwu da u vreme Karla Velikog u Franaåkom carstvu uop-šte nije bilo gradova, a mnoge teorije o nastanku nemaåkih gradova i owihovom razvoju, kako je isticao Alfons Dopš, potvrðivale su takvostanovište. Stoga je Dopš prihvatio 1918. teoriju kontinuiteta. Nasu-prot tome, u istim 30-tim godinama 20. veka Anri Piren istakao je te-zu da je do potpune propasti nemaåkih gradova došlo tek u karolinškovreme, a da su u merovinškom još postojali jaki ostaci antiåkog grad-skog ÿivota. Tako je nastalo više teorija koje osciliraju izmeðu dvaekstrema: karolinška privreda bez gradova i mnogo malih gradova spo-sobnih za samostalno funkcionisawe, a kao dodatak pojavila su seshvatawa da je pokretaå te privrede bila pqaåka i otimawe. Nedostatakgradova imao je isti znaåaj i za franaåku kulturu.

Drugi odeqak u ovom delu analizira franaåki finansijski sistem,taånije wegovo nepostojawe. Ovakav zakquåak je neizbeÿan, i poredtrvdwi o novåanoj reformi Karla Velikog kao o jednom od najznaåajni-jih dogaðaja u evropskoj monetarnoj istoriji, iako dugo nije bila taånoutvrðena ni godina wenog sprovoðewa (774, 781, 790 ili 794), da bi seizbor najzad zaustavio na 794. Tada je, naime, zbrka od 2000 privatnihkovanih novåiãa zamewena jedinstvenim pfenigom (latinski: denarius)s drÿavno garantovanom vrednošãu (prvi put posle pada rimske vla-sti). Sve to ne pomaÿe da se prikrije åiwenica nedostatka novca, od-nosno najniÿi nivo prometa novca koji je ikad dostignut (o åemu se go-vori i u razmatrawima tog vremena (Dopš, Piren i dr., kao i u nepo-stojawu numizmatiåkih nalaza — postoji samo jedan jedini primerak, aostali s natpisom MAG/C ne znaåe Veliki — der Große, veã Magonciacivitas, odnosno mesto kovawa Majnc — Mainz). Sve to ukazuje da pri-vreda u vreme Karla Velikog nije bila novåana veã naturalna, s malimobimom razmene. Ali je, zato, Karlo Veliki i bez razmene (trgovine),dakle bez trÿišta, prireðivao sajmove.

Treãi, najobimniji, deo kwige posmatra i analizira Karlovu „an-ticipirajuãu" umetnost (Karls „antizipierende" Kunst, str. 187—329), sta-vqajuãi akcent na åuvenu Ahensku katedralu, odnosno wen središwideo — kapelu, kao vrhunski, ali naravno ne zanemarujuãi ni ostaleumetniåke predmete i dragocenosti (nakit, skulpture i dr.) koje su pre-ostale iz Karlovog, odnosno karolinškog vremena. Centralno mestoipak zauzima kapela, åuveni oktogon koji je datiran oko, odnosno nepo-sredno pre 800. godine n. e. Na gotovo 70 strana Ilig pokazuje zašto jetakvo datirawe pogrešno, odnosno preuraweno za oko 250 do 300 pa iviše godina, detaqno analizirajuãi 24 (!) anahronizma koji su poveza-ni s tom kapelom: centralna kupola, sistem podupirawa, svod, krstastistubovi, itd. Sve to omoguãilo je zatim Iligu da izvrši stvarno dati-rawe kapele, i to uzimajuãi u obzir svaki od navedenih elemenata (str.296. i daqe). Kao pravo vreme Ilig je pronašao drugu polovinu 11. ve-ka, odnosno vreme neposredno oko 1100. godine, vrlo blisko vremenunastanka katedrale u Špajeru (Speyer).

147

Åetvrti deo kwige (Karl als Fälschungsprodukt, str. 331—386) fak-tiåki razmatra rezultate prethodnih analiza i zakquåaka. Najintere-santnije pitawe ovde svakako je kada je i zašto falsifikovan KarloVeliki. Kao što je veã istaknuto, Ilig ovde apostrofira dve liåno-sti: Otona ¡¡¡ i papu Silvestera ¡¡. Prema Iligu, Oton ¡¡¡ bio je veli-ki zanesewak koji je sawao o tome da postane car „kraja vremena", od-nosno vladar za hrišãane tako vaÿnog prelaza u naredni milenijum.Pomerawe vremena koje bi mu to omoguãilo, dakle „umetawe" potrebnogbroja godina sproveo je Oton ¡¡¡ uz pomoã svog uåiteqa Gerberta (papeSilvestera ¡¡), koji je bio jedan od najumnijih qudi svog doba, a u svemuim je pomoglo što su bili u dobrim odnosima s ojaåalom Vizantijom(Otonova majka Teofana bila je Vizantijka, roðaka Jovana Cimiskija).

Naravno, ova Iligova razmatrawa kreãu se u domenu pretpostavkii svakako zahtevaju daqa istraÿivawa i provere. Ipak, nepristrasnomåitaocu ona deluju priliåno romantiåno: u svetu surovih interesa igotovo neprekinutih borbi i ratova pojavquje se jedan romantiåni vla-dar, zanesewak, i dobijamo tri stotine godina izmišqene istorije. Za-ista, deluje vrlo romantiåno. Ali, vaÿnije od psihološkog utiska ovdeje u svakom sluåaju jedno objektivno pitawe. Reå je o tome kada se pre-šlo na neprekinuto raåunawe vremena AD, tj. od Hristovog roðewa.Upravo tu, meðutim, stvari nisu ni izbliza razjašwene. Kako smo veãistakli21, sveobuhvatnu hronologiju svetske istorije od stvarawa svetastvorio je Ÿozef Ÿist Bordoni, poznat po nadimku Skaliger (JosephJustus della Scala, Scaliger, 1540—1609) u delima koja su postala temeqtradicionalne hronologije22, da bi zatim tu hronologiju Dionizije Pe-tavijus (Dionysios Petavius, 1583—1652) u delu De doctrina temporum (1627)preraåunao na godine od Hristovog roðewa, i tako smo dobili našu(Hristovu) eru. Meðutim, opšte je prihvaãeno da je raåunawe godina odHristovog roðewa predloÿio još 525. godine n. e. arhivar rimskog pa-pe Dionizije Mali (Dionysius Exiguus, umro oko 544. godine), poznat potome što se mnogo bavio proraåunavawima Pashe, oznaåivši eru odHristovog roðewa sa AD (Anno Domini, Godina Gospoda)23. Interesant-no je da se ova nova era u dokumentima pomiwe tek od 10. veka, a sve do1431. godine (od kada Katoliåka crkva zvaniåno koristi eru od Hristo-vog roðewa) sve enciklike rimskog pape datiraju od Stvarawa sveta, ane od Hristovog roðewa! Pojmovi „naša era" (n. e.) i „pre naše ere"(pre n. e.) pojavili su se 1583. godine kada je Ÿozef Skaliger uveo ne-prekidan obraåun vremena koji poåiwe od 1. januara 4713. godine pre n.e. u tzv. julijanskim danima. A wegov kolega Dionizije Petavijus (Ma-

148

21 Videti: B u k v i ã, R. (2008). Sistemska kriza tradicionalne hronologije i novaistorijska paradigma, Uÿiåki zbornik, broj 32, str. 284. i daqe.

22 Opus novum de emendatione temporum (1583) i Thesaurus temporum (1606).23 N o s o v s k i ö, G. V. i F o m e n k o, A. T. (2007). (Pasha, Astrelü, Moskva, str.

72—75) pokazuju zašto Dionizije Mali nije mogao da ÿivi u 6. veku i iznose kao jednu odmoguãih pretpostavku da je on ÿiveo u 15. veku i da je preraåun godine Hristovog roðewanaåinio polazeãi od Pravila Mateje Vlastara, åime bi se došlo do normalnog objašwe-wa åiwenice da poåetak sistematske upotrebe Roðewa Hristovog (i nove ere, naravno)pada upravo u 15. vek, odnosno 1431. godinu.

li) predloÿio je da se za osnovu brojawa godina uzme Hristovo roðewei da se dogaðaji od wega broje kao pozitivni, a do wega sa znakom minusi da se nazivaju aD (ante Deum, do Gospoda)24.

Na kraju kwige (str. 393—411) dat je pogovor drugom izdawu kwigeu kojem je u stvari dat kratak pregled diskusije koja je povodom Iligovekwige voðena u åasopisu Ethik und Sozialwissenschaften. Ilig podvlaåida je u ovoj diskusiji uåestvovao odreðeni, mawi broj pozvanih nauåni-ka, da je diskusija uglavnom potvrdila wegove teze, i da je na osnovu to-ga izvršio odreðene, mawe izmene u drugom izdawu kwige.

I na kraju, postavimo vaÿno pitawe: kakav je znaåaj Iligove kwi-ge? Najpoznatiji kritiåar vaÿeãe hronologije A. T. Fomenko istiåe daIligovu kwigu, odnosno wegove zakquåke o potrebi skraãivawa hrono-logije za navedenih 297 godina, karakteriše iskquåivo lokalni karak-ter, dakle da se nuÿno skraãivawe Skaligerove hronologije ne moÿeiscrpsti ovim što je utvrdio Ilig, veã da ono mora biti mnogo dra-stiånije i obuhvatnije25. Ne dovodeãi u pitawe opravdanost ovakve Fo-menkove ocene, ostaje pitawe da li bi, sada veã potpuno nesumwivo po-trebno, „åišãewe" navedenog fiktivnog perioda 614—911. godine bilokorisno i pre nego što se okonåaju sva potrebna preispitivawa vaÿe-ãe istorije i hronologije? Treba pretpostaviti da bi time uåiweniprvi korak otreÿwujuãe delovao na sve one koji se i daqe åvrsto drÿeoåigledno nepopravqivo protivreåne Skaligerove hronologije. U tomsmislu i treba ocewivati ovu Iligovu kwigu — bez obzira na weneograniåene domete kwiga Das erfundene Mittelalter mora biti visokoocewena. A to bi ujedno znaåilo i da ona mora da pronaðe prevodiocai izdavaåa i za srpsko jeziåko podruåje.

LITERATURA

B a r a ã, Dragan (2004). Opšta istorija pisma, Beograd: Ekonomika.B u k v i ã, Rajko (2005). Kritika tradicionalne hronologije: koliko ãe još iz-

drÿati Skaliger?, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, broj 118—119, str. 257—312.

B u k v i ã, Rajko (2008). Sistemska kriza tradicionalne hronologije i novaistorijska paradigma, Uÿiåki zbornik, broj 32, str. 271—317.

V o l o d o m o n o v, Nikolö Vasilüeviå (1987). Kalendarü: prošloe, nastoäøee,buduøee, 2-e izdanie, Moskva: Nauka.

149

24 Oba pomenuta Dionizija su Mali (petavijus = mali), oba se bave hronologijom, arazdvaja ih oko 1000. godina (prema nekim tumaåewima 1053. godine), i najzad oba supredloÿila da se godine raåunaju od Hristovog roðewa. Ali, to još nije sve! Postojao jejoš jedan Dionizije, takoðe vrlo poznati hronolog, koji je umro u 3. veku n. e. (prema Jev-seviju 12. godina vladavine Galijena, odnosno 265. godina n. e.). On se takoðe mnogo ba-vio preraåunavawima Uskrsa (Pashe), kao za hronologiju veoma znaåajnih datuma. Smrtovog Dionizija desila se, opet prema nekim tumaåewima, taåno 333. godine pre smrti na-pred pomenutog Dionizija Malog! Ove dve razlike (333. i 1053. godine) predstavqaju zna-åajna istorijska pomerawa (dva od tri osnovnih istorijskih pomerawa — 333, 1053. i1773. godine).

25 Videti: F o m e n k o, A. T. (2005). Osnovaniä istorii, Moskva: Rimis, str. 62—63.

K a m e n c e v a, Elena Ivanovna (2003). Hronologiä, Moskva: Aspent press.Karlo Veliki, Vikipedija.N o s o v s k i ö, Gleb Vladimiroviå i F o m e n k o, Anatoliö Timofeeviå (2004).

Kakoö seöåas vek?, 2-e izdanie, Sankt-Peterburg: Neva.N o s o v s k i ö, Gleb Vladimiroviå i F o m e n k o, Anatoliö Timofeeviå (2007).

Pasha, Moskva: Astrelü.F o m e n k o, Anatoliö Timofeeviå (2005). Osnovaniä istorii, Moskva: Rimis.F o m e n k o, Anatolij Timofejeviå (1997). Statistiåka hronologija. Matema-

tiåki pogled na istoriju, Beograd: Matematiåki institut SANU i Dosije.F u ß, Holger (1999). Interview mit Dr. Heribert Illig — 297 Jahre erfundene Ge-

schichte (http://www.wno.org/newpages/his26.html).I l l i g, Heribert (2006). Das erfundene Mittelalter. Hat Karl der Große je gelebt?, 9.

Auflage, Ullstein Buchverlag GmbH, Berlin.I l l i g, Heribert und N i e m i t z, Hans-Ulrich (1996). Was bleibt vom Mittelalter? Sig-

nale für einen Paradigmenwechsel, Gegenwart, Volume VIII, No. 3—4(http://mantis-verlag.de/gegenwart.html).

N i e m i t z, Hans-Ulrich (2000). Did the Early Middle Ages Really Exist?,(http://www.cl.cam.ac.uk/~mgk25/volatile/Niemitz-1997.pdf).

R i c h é, Pierre (1991). Die Karolinger. Eine Familie formt Europa, Deutscher Ta-schenbuch Verlag GmbH & Co. KG, München.

P i r e n n e, Henri (1992). Mahomet et Charlemagne, Collection Quadrige, Presses Uni-versitaires de France, Paris (http://www.uqac.ca/Classiques_des_sciences_sociales).

150

UDC 330.34(497.11)(082)(049.32)338.22(497.11)(082)(049.32)

S t e v a n D e v e t a k o v i ã

EKONOMSKA POLITIKA I PRIVREDNI RAZVOJ

Tematski zbornik (2008). Beograd:Centar za izdavaåku delatnost Ekonomskog fakulteta

Sadrÿaj Zbornika

PREDGOVOR; Qubomir Maxar: DRUŠTVENI KORENI EKONOMSKOG PROSPERI-TETA; Zorka Zakiã, Ÿaklina Stojanoviã: ANALIZA MESTA POQOPRIVREDE U TEO-RIJI PRIVREDNOG RAZVOJA; Stevan Devetakoviã: REGIONI I REGIONALNI RAZ-VOJ U SRBIJI DANAS; Biqana Jovanoviã Gavriloviã: GLOBALIZACIJA, NACIO-NALNA EKONOMIJA I ODRŸIV RAZVOJ; Gojko Rikaloviã: TEORIJSKO-METODO-LOŠKI PRISTUP KREATIVNOM KAPITALU; Sofija Axiã: RAZVOJNA I EKO-NOMSKA POLITIKA U SRBIJI — KONTROVERZE, OGRANIÅEWA, REŠEWA; Qu-bodrag Saviã: EFEKTI TRANZICIJE NA PROSTORIMA BIVŠE JUGOSLAVIJE;Gradimir Koÿetinac, Aleksandar Ÿivkoviã: INFLACIJA, PRIVREDNI RAST I MO-NETARNA POLITIKA; Boÿidar Raiåeviã, Saša Ranðeloviã: FISKALNO OPTERE-ÃEWE U ZEMQAMA EKS JUGOSLAVIJE; Jelena Koåoviã, Tatjana Rakowac Antiã: ZNA-ÅAJ OSIGURAVAJUÃIH KOMPANIJA I PENZIJSKIH FONDOVA KAO INSTITU-CIONALNIH INVESTITORA; Šahin Mandal: NAUÅNO-TEHNOLOŠKA POLITI-KA I ODRŸIVI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE; Marinko Bošwak: SOCIOEKONOM-SKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE U TRANZICIONOM PERIODU 2001—2007. GODINA; Petar Veselinoviã: UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE NA RAZVOJNACIONALNE EKONOMIJE; Emilija Maniã: PROSTORNI ASPEKT TRGOVINE SR-BIJE I MOGUÃNOSTI KORIŠÃEWA GIS-a; Irena Jankoviã: SAVREMENA STRUK-TURA DEVIZNOG TRŸIŠTA I INOVATIVNI PRISTUPI TRGOVAWU VALUTA-MA; Mirjana Gligoriã: PRETERANA SAMOUVERENOST; Dejan Molnar: LOKALNIEKONOMSKI RAZVOJ — MODERAN PRISTUP U NOVOM GLOBALNOM KONTEKSTU.

Tematski zbornik posveãen je uspomeni na dvojicu izvanrednihekonomista, profesora Ekonomskog fakulteta, koji su svojim delom, na-uånim doprinosima i pedagoškim radom ostavili dubok trag u jugoslo-venskoj ekonomskoj nauci. Wihovi su radovi prevoðeni i objavqivaniu inostranstvu. Brojne generacije studenata kojima su predavali naosnovnim i poslediplomskim kursevima, kolege koje su uåestvovale nanauånim i struånim skupovima, tribinama, u savetodavnim telima dr-ÿave, te nizom ostalih angaÿmana, pamte ih kao veoma dosledne i kri-tiåki orijentisane ekonomiste prema ekonomskoj stvarnosti zemqe, a

posebno onim rešewima za koja su bili uvereni da ne daju optimalnerezultate u privrednom razvoju, ekonomskoj politici i sistemu, odno-sno ne doprinose napretku koliko bi mogli. S druge strane, bili suotvoreni da saslušaju argumente sagovornika, åak i kada ih je delilavelika razlika u godinama i mawak iskustva, što je osobito imponova-lo studentima i mlaðim saradnicima, pa su za to koristili svaku pri-liku, a åesto je i sami stvarali pozivajuãi ih na svoje skupove ili po-seãivali javne tribine gde su akademik Åobeqiã i/ili profesor Mar-seniã uåestvovali. Naravno, sve to ovu dvojicu vrsnih ekonomista nijespreåavalo da javno priznaju sopstveni previd ili grešku, kad oceneda postoji.

Kao crvenu nit koja se provlaåi kroz sve tekstove u ovom temat-skom zborniku, moÿe se pratiti istraÿivawe moguãnosti i uslova zaprivredni napredak i prevazilaÿewe aktuelnih teškoãa nacionalneekonomije Srbije. U tom smislu najpre se razmatraju društveni koreniekonomskog prosperiteta, ukazuje se na iskustva zemaqa koje su raspola-gale izvanrednim prirodnim resursima, meðusobno usklaðenim, a daim to nije uvek donosilo odgovarajuãe prednosti u razvoju. Iz toga seizvodi ocena da je za uspešan razvoj veoma znaåajno stvoriti skup in-stitucionalnih aranÿmana koji opredequju šta se s resursima åini iu kojoj meri se efikasno koriste — meðu osnovne se ubrajaju svojinskaprava i mehanizmi što osigurava izvršewe ugovora, poduprti nekimdomenima javnog prava — razlozima zbog kojih se ugovori iz tehniåkihrazloga ili ne mogu zakquåivati ili se ne moÿe obezbediti wihovo po-uzdano izvršewe. Na takav naåin podiÿe se razvojna efikasnost i zna-åajno uveãava potencijal za razvoj privrede. Sem toga, razmatraju se iširi društveni åinioci koji uslovqavaju neefikasne institucije —postojawe redistributivnih grupa orijentisanih na izvlaåewe renti, apolitiåki dovoqno moãnih da saåuvaju neefikasne aranÿmane, zatim seukazuje na strukturne razloge zbog kojih sistem ostaje prikovan za takveopstruktivne institucije, što je pokazano uz pozivawe na teoriju igarai na prateãe uslove Nešove (Nash) ravnoteÿe (prema kojima niko nemainteresa da mewa svoju poziciju, sve dok je drugi akteri ne mewaju), aukazuje se i na pojavu podvrgavawa drÿave kontroli partikularnih in-teresa, kao i na dominaciju izvršne vlasti nad zakonodavnom, te biro-kratizacija sistema i wegova sklonost ka preteranom jaåawu ideje osnaÿnoj, rukovodeãoj drÿavi takoðe su istaknuti kao åinioci koji do-prinose naglašenom institucionalnom konzervativizmu.

U sledeãem delu razmatra se razvojna i ekonomska politika u Sr-biji, ukazuje na neke kontroverze, ograniåewa i rešewa. Kao jedan odkquånih uzroka krize realnog sektora, autor navodi pogrešan konceptekonomske politike. Naime, smatra da je u ekonomskoj politici napra-vqena inverzija izmeðu stabilnosti preduzeãa i wegovih mikroekonom-skih performansi, kao osnovne razvojne komponente, zatim stabilno-sti cena i deviznog kursa, koja bi trebalo da je izvedena. Sem toga, uradu se razmatra rešewe problema poveãawa razvojne komponente naci-onalne ekonomske politike kroz tri faze — utvrðivawe polazne osnove

152

za efikasnu razvojnu politiku u funkciji evropske integracije Srbije,utvrðivawe ciqeva i akcija ekonomske politike, te reformi u funkci-ji unapreðewa performansi preduzeãa u Srbiji, i promene kojima bise kompletirale trÿišne institucije i izvršilo prilagoðavawe in-stitucionalne infrastrukture za javnu regulaciju privrede i wenograzvoja prema standardima EU.

Potom se razmatra i bliÿe odreðuje koncept odrÿivog razvoja isagledavaju moguãnosti wegovog ostvarivawa u uslovima savremenog pro-cesa globalizacije. Polazi se od premise da je odrÿivi razvoj trajanproces napredovawa, koji poåiva na zdravim ekonomskim osnovama, do-prinoseãi aktuelnom i buduãem poveãawu qudskog blagostawa. Takoðese fokusirano istraÿuje uticaj globalizacije na razvoj nacionalne eko-nomije. Generalno, ocewuje se da globalizacija nudi velike moguãnostiza to da se „uhvate" raspoloÿive globalne prilike u globalnoj trgovi-ni, finansijama, zaposlenosti, te da se prevedu u odrÿivi razvoj, a dase stanovništvo zaštiti od neizvesnosti i rawivosti koje u tom pro-cesu rastu, te da se nadomeste gubici finansijskih resursa prouzroko-vani smawivawem fiskalne autonomije drÿave. Na kraju se ukazuje da jenizak nivo ekonomske razvijenosti Srbije, pa je odrÿivi razvoj impe-rativ i za wenu nacionalnu ekonomiju, te da je ovaj koncept prihvaãen,odnosno pretoåen u operativnu strategiju, ambiciozan i sveobuhvatandokument za proširewe Evropske unije.

Mesto poqoprivrede u teoriji privrednog razvoja tretira se narazliåite naåine. Ovde se izvršenim istraÿivawem pokazuje širokdijapazon pristupa od ignorantskog pa sve do privilegovanog pristupapoqoprivredi, što se na kraju pokazuje u svetlu reverzibilnog pravcakretawa. Analiziran je industrijalizam kao faza privrednog razvoja.Na osnovi dosadašwe istorije ekonomskog napretka mogu se artikuli-sati tri modela: model industrijalizacije, modeli dualne ekonomije,ruralna ekonomija. Pokazano je da uprkos razliåitosti, modeli sadrÿetretman agrarnog dualizma u odnosima poqoprivrede, odnosno ruralneekonomije, prema ostalim sektorima nacionalne privrede.

U jednom delu zbornika razmatraju se odvojeno pitawa nauåno-teh-nološke politike u kontekstu odrÿivosti razvoja Republike Srbije.

Poseban rad u tematskom zborniku posveãen je teorijsko metodolo-škom pristupu kreativnom kapitalu. Polazi se od pitawa kreativno-sti i ekonomije znawa u kontekstu stvarawa konkurentne nacionalneprivrede. Iz provedene analize proizlazi zakquåak da je kquåna odred-nica globalne konkurentnosti neãe poåivati na uobiåajenim ekonom-skim elementima (trgovina, tokovi novca/kapitala, investicije i sl.)veã na tokovima qudi, iz åega se izvodi zakquåak da ãe se nacionalneekonomije koje uspeju da privuku kreativne resurse razvijati brÿe i vi-še od ostalih. U nastavku se istraÿuju teorijsko-metodološke osnoveizraÿavawa ekonomskog znaåaja kreativnog sektora, tokovima i proce-sima ekonomije zasnovane na znawu. Na kraju, izloÿena je metodologijaza procenu efekata realokacije investicija iz ostalih oblasti u krea-tivni sektor, formalizuje se neravnoteÿa, što treba da obezbedi sagle-davawe efekata realokacije resursa na stopu privrednog rasta.

153

Razmatrawe efekata tranzicije na prostorima zemaqa proizašlihiz SFR Jugoslavije zasniva se na stavu da ne postoji dovoqno obuhva-tan i taåan pokazateq koji bi nepristrasno i objektivno ocenio do-stignuti nivo razvoja zemqe, te da svaka vlast nastoji da rezultate vla-davine predstavi boqim nego što oni stvarno jesu, odnosno da se u tomsmislu obilato koristi statistiåka metodologija kojom se moÿe doka-zivati sve. Sem toga, u posebnom izlagawu predstavqen je napredak Sr-bije u tranzicionom periodu 2001—2007. godine, s podrobno navedenimindikatorima koji se uobiåajeno koriste.

Konkurentnost poreskog sistema predstavqa jednu od bitnih pret-postavki dinamiånog privrednog razvoja. Na osnovu uporedne analizefiskalnog optereãewa i karakteristika osnovnih poreskih oblika uSrbiji i ostalim drÿavama sukcesorima SFRJ, u zasebnom tekstu ovogtematskog zbornika izvodi se zakquåak i ocewuje da je fiskalno opte-reãewe u Srbiji umereno, te da su stope osnovnih fiskalnih javnihprihoda na nivou proseka ili niÿe u odnosu na ostale posmatrane dr-ÿave.

Posebni prilozi ovog tematskog zbornika posveãeni su jednombroju pitawa koja se nameãu u aktuelnoj fazi, kroz wihovu teorijsku ipraktiånu razradu, a odnose se na razliåite aspekte ekonomske politi-ke i razvoja u sadašwim uslovima, odnosno pojedinim aspektima iuslovima relevantnim za napredak privrede zemqe. Meðu tim stanovi-štima, ukazujemo na izlagawe posveãeno regionalnom aspektu razvoja iorganizacije Srbije. To je uåiweno s prevashodnim nastojawem da sešto boqe izraze wihovi raznovrsni aspekti prvenstveno privrednog, aonda i celina društvenog i multidimenzionalnost ukupnog teritori-jalnog napretka.

U jednom prilogu izvršena je analiza posveãena specifiånom is-traÿivawu prostornog aspekta trgovine Srbije i predlaÿe se korišãe-we/uvoðewe novih tehnologija (GIS-a). Sem toga, autor se zdušno zala-ÿe za wihovu institucionalizaciju, jer u woj vidi moguãnost da se us-postavi moderno nadgledawe, upravqawe i planirawe trgovinske mre-ÿe na celoj teritoriji zemqe.

Polazeãi od toga da su niska inflacija i porast proizvodwe dvaosnovna ciqa makroekonomske politike što ih prihvata veãina zemaqa(privredno razvijenih, ali i onih na niÿim nivoima razvijenosti),izvedena je aktualnost pitawa postojawa i prirode veze inflacija —privredni rast. Ukazuje se da postoji opšta saglasnost meðu ekonomi-stima i centralnim bankarima o negativnom uticaju visoke inflacijena privredni rast. S druge strane, ne tako mali broj ekonomista (osla-wajuãi se na doktrinu o prinudnoj štedwi posredstvom inflacije) is-tiåe da je privredni rast olakšan uz monetarnu politiku koja do izve-sne mere ima ekspanzivan karakter. Stoga se autori rada usredsreðujuda utvrde: da li izmeðu inflacije i privrednog rasta postoji signifi-kantna povezanost, oslawajuãi se na empirijsku literaturu, da objasnepravu prirodu doktrine o prinudnoj štedwi kroz inflaciju, i, da

154

prikaÿu ulogu centralne banke u odrÿavawu stabilnosti cena, kaopreduslovu i za postizawe viših stopa privrednog rasta.

U posebnom radu obraðena je savremena struktura deviznog trÿi-šta i inovativni pristupi u trgovawu valutama. Polazi se u izlagawuod toga da devizno trÿište karakterišu izuzetne inovacije i stalnepromene. Poseban osvrt je posveãen uvoðewu novih tehnologija, što isamo poveãava konkurenciju meðu finansijskim institucijama, a to po-tencijalno dovodi do konsolidacije trÿišta, nastajawu novih proiz-voda i wihovoj difuziji na deviznom trÿištu, åime se mewa wegovastruktura i naåin funkcionisawa, pa time i ubrzava razvoj celine na-cionalne privrede.

S obzirom na to da se zemqe u tranziciji, pa i Srbija, suoåavaju sbrojnim problemima meðu kojima je najznaåajniji nedostatak štedwe, tose u posebnom tekstu izlaÿu moguãnosti za uveãawe investicionog po-tencijala putem savremenih oblika finansijskih posrednika, tzv. in-stitucionalnih investitora koji svojom brojnošãu šire moguãnosti daštediše koriste pored depozitne štedwe i alternativne naåine uzmali rizik i visoku dobit kroz funkcionisawe osiguravajuãih kompa-nija, penzijskih fondova i posebnih investicionih fondova. Jedno-vremeno se ukazuje na razuðenost uåesnika i instrumenata što postojena finansijskom trÿištu, wegovu ekspanziju i kompleksnost funkcio-nisawa.

Poseban prilog u tematskom zborniku posveãen je preteranoj samo-uverenosti uåesnika na finansijskom trÿištu. Ovde se prevashodnorazmatraju cenovne anomalije hartija od vrednosti zbog preterane samo-uverenosti investitora. Oslawa se na odgovarajuãe teorije kojima seopredequje preterana samouverenost investitora, a proizašle su izbrojnih istraÿivawa i dokaza kognitivne psihologije što pokazuju dapojedinci u raznim kontekstima precewuju sopstvene moguãnosti inve-sticionih plasmana.

*

Svi tekstovi u tematskom zborniku svakako zasluÿuju paÿwu širo-kog kruga åitalaca, od onih što se samo ÿele uopšteno informisati osavremenim pravcima kretawa u ekonomskoj politici i privrednomrazvoju, pa sve do struåwaka koji se bave raznovrsnim aspektima u do-menu ekonomskog napretka, wegove odrÿivosti, mera, mehanizama i in-strumenata što se koriste da se podstaknu privredna kretawa u ÿeqe-nom pravcu. Izreåena ocena, naravno, podrazumeva da postoje i razlikeu naåinu obrade, pa i kvalitetu pojedinaånih tekstova, a pokatkad imeðusobne nesaglasnosti/razlike u stavovima autora. Sve to razumqivone umawuje kvalitet — wihovu dobru teorijsku zasnovanost, te moderannauåni pristup ekonomskoj politici i privrednom razvoju, kao i aktu-elnost izlagawa za tekuãu razvojnu fazu nacionalne ekonomije Srbije.

155

P R I K A Z I

UDC 050(497.16 Nikšiã)LUÅA(082)(049.32)

NOVI SOCIOLOŠKI ÅASOPIS

Sociološka luåa — åasopis za sociologiju, socijalnu antropologiju,socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju (2007),

godina ¡, broj 1

U nastojawu da se sa što šireg aspektasagledaju intenzivne promene društva i di-namiåan razvoj sociologije, pojavio se 2007.godine prvi broj åasopisa Sociološka lu-åa, åasopis za sociologiju, socijalnu an-tropologiju, socijalnu demografiju i soci-jalnu psihologiju. Kao izdavaå potpisan jeFilozofski fakultet u Nikšiãu, Studij-ski program za sociologiju, a urednik jeSlobodan Vukiãeviã. Uz veã postojeãe so-ciološke åasopise Sociološki pregled iSociologiju1, koji imaju dugu tradiciju obja-vqivawa kvalitetnih socioloških teksto-va, sociolozi su ovim dobili još jednu mo-guãnost za susretawe razliåitih ideja, a sciqem da objasne kompleksne društvene po-jave i procese.

Iako je reå o novom sociološkom åaso-pisu, koji bi trebalo da izlazi dva puta go-dišwe, za ideju o wegovom pokretawu bi semoglo reãi da nije sasvim nova. Veãini so-ciologa sa prostora bivše Jugoslavije po-znata je predistorija ovog åasopisa, na kojunas, na prvim stranicama, podseãa Slobo-dan Vukiãeviã. Vukiãeviã navodi da je prepojave ovog åasopisa, iz åasopisa Spone,1984. godine, izdvojen åasopis Luåa. Åaso-pis Spone je bio široko programski posta-vqen kao „åasopis za umjetnost, kulturu,nauku i društveni ÿivot", pa se vremenomjavila potreba da se zbog niza razloga, apre svega zbog obuhvatnijeg i studioznijegpristupa problemima iz navedenih obla-sti, formira poseban åasopis za filozo-fiju i sociologiju. Vukiãeviã je predlo-ÿio da taj åasopis ima naziv Luåa, inspi-

risan Wegoševim poetsko — filozofskimdelom Luåa mikrokozma.

Luåa je neko vreme programski imala rav-noteÿu u tematskim celinama iz filozo-fije i sociologije, da bi se posledwih go-dina skoro sasvim orijentisala na filo-zofske probleme, što je uslovilo donoše-we odluke Odsjeka za sociologiju Filozof-skog fakulteta u Nikšiãu o osnivawu po-sebnog sociološkog åasopisa Sociološkaluåa. Prema reåima Urednika, dinamiåanrazvoj sociologije i posebnih sociološkihdisciplina u svetu i u Crnoj Gori, kao ipotrebe društva za sociološkim izuåava-wem, argumenti su koji idu u prilog potre-bi za formirawem ovog åasopisa.

Redakcija åasopisa Sociološka luåa jemeðunarodna i åine je: Nonka Bogomilova(Bugarska), Goran Ãeraniã (FF Nikšiã),Zineida Galenkova (Rusija), Mladen Laziã(Srbija), Sowa Mijuškoviã (FF Nikšiã),Duško Sekuliã (Australija), Qiqana Vuja-dinoviã (FF Nikšiã) i Slobodan Zeåe-viã (FF Nikšiã).

Prvi broj sadrÿi ukupno åetrnaest tek-stova, od kojih se u trinaest razmatraju raz-liåiti društveni problemi, a jedan tekstpredstavqa prilog istoriji sociologije, od-nosno kazuje o „prirodi sociologije i pro-tivureånosti na putu wenog razvoja" (Mir-jana Popoviã). Åasopis nema eksplicitnoizraÿenu formalnu strukturu, mada su ra-dovi, uglavnom, grupisani prema proble-mima kojima se bave.

Ratko Boÿoviã se u tekstu Od dosade dodokolice bavi pitawem do kojeg stepena i

1 Osim navedenih åasopisa, svakako treba pomenuti i Zbornik Matice srpske zadruštvene nauke, kao i åasopis Teme, koji izlazi u Nišu, a u kojima su objavqeni brojniznaåajni sociološki radovi.

na koji naåin se moÿe uticati na dinamikuslobodnog vremena, a da se, pri tom ne po-vredi autonomija pojedinca, wegov indivi-dualni ÿivot i wegovo oseãawe slobode.Problemu dokolice je posveãen i tekst, od-nosno prevod teksta Ÿofra Dimazdjea Fran-cuska: Sociologija dokolice tokom 80-ih (pre-vela Nataša Krivokapiã).

U radu Slobodana Zeåeviãa Privrednaetika kao socijalni kapital prikazuju serazliåita shvatawa socijalnog kapitala iprivredne etike, izdvajaju wihove osnovnekarakteristike i ukazuje na wihovu poveza-nost.

Problemima religije bave se tekstoviProcesi revitalizovawa religija, konfesio-nalne i kulturne razlike, tolerancija: Nekisociološki relevantni aspekti (Dragan Ja-kovqeviã) i Istoåno pravoslavqe danas: ra-znolikost uloga na balkanskoj sceni (NonkaBogomilova). U diskusiji sa tezama Lukma-na, Bergera i Knoblauha, koja je sadrÿana ueseju D. Jakovqeviãa, utvrðuju se modifi-kovani profili savremene religioznosti,pri åemu se posebno ukazuje na fenomen de-institucionalizovanog i difuznog mani-festovawa religioznosti. Nonka Bogomi-lova razmatra odnos religije i globaliza-cije, Balkana i „pravoslavne civilizaci-je", pri åemu se posebno osvrãe na pravo-slavqe u Srbiji (pravoslavno-etniåka sin-teza), Bugarskoj (politiåka erozija pravo-slavno-etniåke sinteze) i Gråkoj (globalniizazov pre etniåko-pravoslavnog konzerva-tivizma). Tekst N. Bogomilove je objavqenu celini i na engleskom jeziku i u prevoduSlobodana Zeåeviãa.

U radu Kulturni identitet u globalnojintegraciji, Ratko R. Boÿoviã se bavi pi-tawem gubqewa ili opstajawa kulturnog iden-titeta u (naj)globalnijim integracijama, po-sebno u evropskoj integraciji, kao i u ame-rikanizaciji, koju shvata kao svojevrsnu he-gemoniju kosmopolitskih razmera.

Problemima tranzicije, odnosno tran-sformacije društva bave se tekstovi Kon-stituisawe tranzicijske drÿave — neop-hodnost izgradwe institucija (Srðan Vu-kadinoviã), Istraÿivawe vertikalne dru-štvene pokretqivosti u Crnoj Gori u perio-du prije i poslije socijalistiåke transfor-macije (Sowa Mijuškoviã) i tekst autoraGorana Ãeraniãa Sociološka analiza svo-jinske transformacije u postsocijalistiå-koj Crnoj Gori (1989—2000). Uz razmatraweparadigme tranzicije, Srðan Vukadinoviãse u radu osvrãe na „krhke demokratije utranzicijskim drÿavama", kao i na pojavekoje u drÿavama u tranziciji „usloÿwavaju

tokove uspješnosti društvenog preobra-ÿaja". Goran Ãeraniã u svom tekstu isti-åe da se u analizi svojinske transformacijeu postsocijalistiåkoj Crnoj Gori posebnapaÿwa mora posvetiti društvenim proce-sima uspostavqawa svojine kao institucio-nalizovano proizvedene kategorije, insti-tucionalizaciji društvenog poretka, uti-caju svojine na vrednosnu orijentaciju gra-ðana Crne Gore, kao i pitawu da li sve tovodi konstituisawu Novog Društva. TekstSowe Mijuškoviã je posveãen obradi i in-terpretaciji nalaza o vertikalnoj pokre-tqivosti u Crnoj Gori. Autorka je uoåilada su promene društvenog sistema u CrnojGori i Srbiji u periodu postsocijalistiå-ke transformacije dovele do promena u dru-štvenoj strukturi, u smislu jasnijeg pro-filisawa društvenih klasa i razlika meðuwima.

Ålanak Sretena Vujoviãa Centar za li-beralno demokratske studije kao NVO kojapromoviše ekonomski neoliberalizam u Srbi-ji, u kome su prezentovani rezultati istra-ÿivawa o CLDS, posveãen je prouåavawuideja i osnovnih aktivnosti Centra za li-beralno demokratske studije iz Beograda,kao nevladine istraÿivaåko-obrazovne or-ganizacije, koja promoviše „kulturu kapi-talizma" u smislu „nove desnice", odnosnoneoliberalizma ili libertarijanizma.

U radu Strukturalne razlike izmeðu ma-loqetnih delinkvenata i adolescenata dru-štveno prihvatqivog ponašawa u stavovimao percipiranom ponašawu roditeqa, autorkaTatjana Vujoviã prikazuje, kako sama nagla-šava, najvaÿnije rezultate samostalnog is-traÿivawa „Uticaj roditeqskog zlostavqa-wa i zanemarivawa dece na javqawe delin-kventnog ponašawa".

Srebrenka Viðen se u tekstu Ÿene i dru-štvo — teorijska pitawa društvene pozi-cije ÿena osvrãe na brojna shvatawa o ulozii poloÿaju ÿene u društvu, posebno nagla-šavajuãi problem rodnih razlika.

Urednik Slobodan Vukiãeviã se u åaso-pisu javqa i kao autor rada Sociokulturnipoloÿaj Roma u Crnoj Gori, koji predstavqanauåni projekat sociološkog istraÿivawapoloÿaja i sociokulturne adaptacije Romau Crnoj Gori.

Osim tekstova, prvi broj Sociološke lu-åe sadrÿi i spisak diplomskih radova (ukup-no osamdeset) koji su odbraweni na Odsjekuza sociologiju u periodu od 2000—2006. Naspisku se nalaze imena mentora, kandidata,tema i datum odbrane svakog rada.

Na posledwoj stranici åasopis donositekst urednika Slobodana Vukiãeviãa, po-

158

sveãen seãawu na Josipa Ÿupanova koji jeostavio neizbrisiv intelektualni trag usociologiji.

Poÿelimo novom sociološkom åasopi-su dug ÿivot i da svojim tekstovima znaåaj-

no doprinose razumevawu i objašwavawudruštva, kao i razvoju sociologije i drugihnauka koje su mu u podnaslovu.

Marica Šqukiã

UDC 654.17/.19(075.8)(049.32)

MEDIJSKA PRODUKCIJA

Dr Vladimir Radenkoviã (2008). Radio i televizijska produkcija,Novi Sad: Fakultet tehniåkih nauka

Kwiga dr Vladimira Radenkoviãa Radioi televizijska produkcija u celosti je po-sveãena organizaciji medijskih ustanova iprodukciji medijskih sadrÿaja. Sadrÿajnokorespondira s visokim standardima i kri-terijumima koji se danas postavqaju predmedijske organizacije u pogledu kvalitetamedijskih proizvoda, primene najnovijih teh-niåkih i tehnoloških rešewa za proiz-vodwu i distribuciju konkurentskog pro-grama i stalnog profesionalnog usavrša-vawa. Radenkoviã smatra da masovni medijiåine jedan od najvaÿnijih elemenata dru-štvenog sistema, jer su na specifiåan na-åin i wegovi moderatori. Zato je unutarmedija nuÿno neprestano voditi brigu ostrategiji, tehniåkoj, kulturnoj, umetniåkoji svakoj drugoj vrednosti produkcije.

Autor je materiju sistematizovao u desettematskih celina, u kojima obraðuje sve naj-vaÿnije procese organizacionog lanca pro-dukcije i distribucije medijskih sadrÿaja.Åitaocu su pruÿena objašwewa o kreira-wu, organizaciji, proizvodwi i finali-zaciji radijskih i televizijskih emisija.Opisane su i poslovne celine tipiåne me-dijske organizacije — od programskih slu-ÿbi, produkcije programa, tehnike, finan-sijske i sluÿbe opštih i administrativ-nih poslova — sve do najsitnijih aktivno-sti. U daqoj interpolaciji demonstrira-no je nekoliko primera organizacije javnihradiodifuznih ustanova, pa tako upoznaje-mo strukturu britanske RTV kompanije VVS,a detaqnije i upravqaåko-produkcioni si-stem Radio Televizije Vojvodine.

Veãi deo kwige, onaj na kojem je nagla-sak, posveãen je medijskim zanimawima. Ra-denkoviã potanko opisuje sve najvaÿnije me-dijske poslove, sistematizujuãi ih u neko-liko tehnološki srodnih celina; upoznajes radom producenata, organizatora, novi-

nara, reÿisera, snimateqa, montaÿera, struå-waka za obradu slike i zvuka, ton-majstora,kompozitora, muziåkih saradnika, kao i sluÿ-bi tehniåke podrške. Apostrofira, pri to-me, funkciju producenta, kao jednu od naj-vaÿnijih u svim fazama medijske produkci-je — od planirawa strategije, marketinga ipromocije medijskih sadrÿaja — do plasma-na na trÿištu. Zahvaqujuãi dobro uklopqe-nim ilustracijama, åitaocu je zorno predo-åena i medijska tehnika: kamera, mikrofon,grafika, digitalni efekti i dr.

Opisujuãi proces proizvodwe radijskogprograma, Radenkoviã se nešto više zadr-ÿava na objašwavawu promena uslovqenihdigitalizacijom (promoviše konvergenci-ju masovnih elektronskih medija: jedna teh-nologija uzima „pod svoje" sve ostale teh-nologije, prim. B. R. W.). Ulaskom digital-ne tehnologije nestaju veliki klasiåni ra-dijski studiji i zamewuju ih minijaturnisnimateqski ureðaji. Tehnološke inovacijezahtevaju i nova znawa potrebna radijskimstruåwacima. Kao primer, autor navodi kom-pozitore i muziåare, koji sada mogu da sa-mostalno izvode i produkuju svoja dela iusavršavaju vlastite softvere. Istovreme-no, snimateqi su prinuðeni da svoja teh-niåka znawa dopuwuju i znawima iz obla-sti muzikologije.

Relevantnost teksta o RTV produkcijine bi bila potpuna da autor nije obuhvatioi vaÿno podruåje internet prezentacije RTVsadrÿaja. Striming (streaming), ili tehni-ka emitovawa putem interneta, pruÿa novemoguãnosti, kao što su: emitovawe progra-ma uÿivo ili odloÿeno, interaktivnost,pristup sadrÿaju prema vlastim potrebama(na zahtev), upotreba slike, videa i grafi-ke i dr.

Autor se poduhvatio i zadatka da objasniproces kreirawa i realizacije medijskog

159

projekta (poglavqe Medijski projekti). Stra-tegije i taktike planirawa programa u ci-qu zadovoqavawa interesovawa i ukusa me-dijske publike spadaju u najodgovorniji deoposlova menaxmenta medija. Prošlo je vre-me u kome se program stvarao ad hoc, bezprethodnih istraÿivawa auditorijuma i pri-prema unutar samog medija. Biti projektnoorijentisan, smatra Radenkoviã, pretposta-vqa jasnu strategiju i sistematiånost u ovla-davawu medijskim trÿištem (auditorijumom),kao i finansijsku i poslovnu stabilnost.Stoga se, kvalitetno koncipiran medijskiprojekat zasniva na dobroj ideji, preciznomfinansijskom planu, definisanom timu ko-ji ga realizuje, terminskom planu i pret-hodnom istraÿivawu.

Pred sam kraj kwige problematizovanoje i pitawe autorskih prava novinara, in-terpretatora, glumaca, autora RTV emisija,filmskih, muziåkih i drugih dela. Autorkonsekventno opisuje tipove autorskih de-la, daje pregled organizacija za zaštitu pra-va autora (SOKOJ, OFPS, PI, PRAGUS),

kao i pravnih formi kojima se ova pitawaregulišu. Problemi s kojima se autori su-sreãu pri realizaciji nadoknade za svojrad, proizilaze najåešãe iz nekorektne po-slovne prakse, ali su i odraz nedoreåenepravne regulative u pogledu zaštite autor-stva.

Kwigu Radio i televizijska produkcijadr Vladimira Radenkoviãa odlikuje upe-åatqiv autorski pristup. Sadrÿinski i me-todološki, ovo delo predstavqa vredno teo-rijsko i didaktiåko štivo, koje moÿe pod-staãi ne samo studijskog poåetnika, nego inaprednog studenta i struåwaka profesio-nalno zainteresovanog za naslovqenu tema-tiku. Uz veã brojne komunikološke, socio-loške i filozofske studije o masovnimmedijima, åiji autori se „spoqa" bave wi-hovim razumevawem i objektivizacijom (on-tologija medija, moã medija, estetika medi-ja, obrazovawe za medije i dr.), ovaj tekstpruÿa celovit uvid u praksu rada sâmih me-dija.

Biqana Ratkoviã-Wegovan

UDC 321.01(4)(049.32)329(4)(049.32)

POSTOJI LI I DAQE LEVICA I DESNICA?

Neven Cvetiãanin (2009). Epoha s one strane levice i desnice,Beograd : Sluÿbeni glasnik i Institut društvenih nauka

U današwoj politiåkoj sociologiji ifilozofiji politike uobiåajno je da se po-litiåke partije klasifikuju po osi levi-ca—centar—desnica, odnosno po shemi iden-tifikovawa razliåitih ideologija u poli-tiåkom poqu koje je uspostavqeno Fran-cuskom revolucijom. Mada niz teoretiåa-ra uoåava brojne mawkavosti koje više neopravdavaju ovu klasifikaciju, i daqe sepronalaze novi naåini kako bi se postoje-ãa shema na neki naåin oåuvala i eventual-no nadogradila. Kwigom Epoha s one stranelevice i desnice, Neven Cvetiãanin poku-šava da dokaÿe upravo suprotno, nudeãisveÿu i originalnu argumentaciju. Autortvrdi da je u postmodernom dobu podela nalevicu i desnicu u Evropi suštinski po-stala samo kozmetiåka, pošto je veãina po-litiåkih partija postala deo šireg gra-ðanskog centra, odnosno klasifikuju se kaolevi i desni centar. Time je linija sukobana frontu levo—desno omekšana i laka za

prelaz u sluåaju nuÿde, a kompromis je de-finisan u graðanskom shvatawu politike.Kako je autor definisao, pod graðanskimshvatawem politike shvatamo delovawe unu-tar zakonom omeðenih granica, pri åemu oniza koje zakon vaÿi isti i donose (C v e t i -ã a n i n, 2008:33) Cvetiãanin iznosi osnov-nu tezu da je klasiåna podela na levicu idesnicu prestala da bude aktuelna, poštosu stranke levog i desnog centra sklonijeda paktiraju i saraðuju jedne s drugima, ne-go s pripadnicima svoje vlastite ideolo-ške porodice koje se nalaze van kruga ši-reg graðanskog centra. Tako se uspostavqanovo postmoderno politiåko poqe u komese sukobqava širi graðanski centar s eks-tremima s leve i desne strane. Na delu jesukob, kako je to Cvetiãanin definisao,graðanskog i antigraðanskog shvatawa po-litike. Doba ideologija je, po autoru oveobimne studije, okonåano, i mi se od krajaDrugog svetskog rata praktiåno nalazimo u

160

postideološkom dobu, åija je differentia speci-fica sukob politiåke „matice" (mainstream-a)i margine.

Kwiga je podeqena u dva dela. U prvomdelu autor nudi ekstenzivni i kritiåkiprikaz teorijskog odreðewa politiåkog po-qa, te wegovog razvoja u vreme politiåkeModerne, odnosno u dobu kada su pojmovilevica i desnica nastali. Cvetiãanin napoåetku definiše Modernu i wene karak-teristike, stvarawe modernog graðanina, ko-jeg karakterišu razboritost i racionalnaindividualnost, i stvarawe jake modernedrÿave. Moderna otvara vrata za ulazak ši-rokih narodnih masa u politiåko poqe, od-nosno konstituiše sile akcije i reakcijekoje ãe rezultovati oštrim deqewem poli-tiåkog poqa na levo i desno.

Autor zatim tematski nudi detaqan kri-tiåki pregled razvoja politiåke levice, de-snice i centra, koji su ponaosob objašwe-ni po hronološkom principu, i ujedno obra-zlaÿe konstitutivne principe same Mo-derne kao epohe (C v e t i ã a n i n, 2008:416).Autor sistematski suoåava glavne teoreti-åare s glavnim praktiånim delatnicimaoba pola i centra, opaÿajuãi sve finese,kontakte i metamorfoze ideologija, koje nasdovode do današwe situacije — odnosno doreforme politiåkog poqa i raspada nekadajedinstvenih prostora levice i desnice.Od Rusoa i Robespjera do Marksa, Lewinai Eberta, od Berka i Meterniha preko Bi-zmarka do ekstremista Musolinija i Hitle-ra, od markiza Lafajeta i „škotskih pro-svetiteqa" do Lojda Xorxa, prvi deo kwigepredstavqa vrhunsku i koherentnu sintezurazvoja politiåkih ideja od Francuske re-volucije do sredine 20. veka.

Drugi deo kwige, uistinu i noseãi stubove znaåajne studije, razmatra da li je pode-la na levicu i desnicu suštinski, a ne sa-mo formalno aktuelna. Iznoseãi ubedqiveargumente, naroåito kroz analizu polemi-ke o dominaciji konteksta koji je usposta-vqen Francuskom revolucijom, izmeðu Li-otara i Habermasa, autor predstavqa teo-retske oblike onoga što ãe postati srÿ no-vog dominantnog rascepa koji definišepolitiåko poqe: Habermas idejno preuzimai levi i desni aspekt centra, dok Liotarna isti naåin objediwuje marginu, bez ob-zira da li je wen kontekst levi ili desni.Tumaåewem ove rasprave autor dokazuje da jerevolucionarni poriv za promenom potpu-no prešao na margine, bez obzira na pred-znak, dok su se nekadašwa levica i desnicaobjedinile u širi graðanski centar i po-stale dominantni mainstream. Meðutim, sa-

mo širewe centra ne znaåi da je ta sintezapotpuna i objediwujuãa, naprotiv ona po-staje postmoderni koktel ideologija (C v e -t i ã a n i n, 2008:431) koji ãe ad hoc mewa-ti svoj kontekst, u zavisnosti od prilike— što nas navodi na zakquåak da je ideolo-ške postulate danas moguãe ignorisati ida pred pretendentima za moã postoji ogro-man broj moguãih opcija koje se mogu legi-timno odabrati. Time se ostvaruje i post-moderno društvo koje je u stawu da pomirinepremostive razlike bivših politiåkihoponenata i jednostavno ih privoli na odr-ÿivi dijalog i kulturu kompromisa, ukoli-ko priznaju i štite osnovne postulate gra-ðanskog društva. Prethodno implicira daje stvorena jedna široka koalicija u poli-tiåkom centru koja je progutala skoro celopolitiåko poqe, a da jedini pravi izazovidolaze s margina. Dakle, obe strane širegliberalno-demokratskog centra u velikoj me-ri poåivaju na istom sistemu vrednosti isvetonazoru, koji su dijametralno suprot-ni sistemu vrednosti wihove „rodbine" smargina. Autor ovaj zakquåak kruniše po-lemikom s Norbertom Bobiom u kojoj ana-lizira wegova razmatrawa o stabilnostipodele na levicu i desnicu, izvodeãi izBobiovih zakquåaka da postoji nekoliko de-snica i levica, od kojih su neke upuãene nasaradwu s drugim „polom" dok neke sarad-wu decidno odbijaju, kako sa svojim umere-nim „roðacima" tako i s drugom stranom —dakle, posredno se potvrðuju Cvetiãanino-vi zakquåci o novoj podeli politiåkog po-qa na objediwujuãi umereni kompromisnicentar i nepomirqivu marginu.

Prethodne navedene zakquåke Cvetiãa-nin ilustruje primerima o raspadu nekadajedinstvenih politiåkih prostora levice idesnice, polazeãi od Nemaåke u Vajmarskomperiodu, kao prve drÿave gde se naziru obri-si „novog poretka" u politiåkom poqu. Za-tim istiåuãi uloge Šarla de Gola i Vin-stona Åeråila kao politiåara koji su zaga-zili „s one strane epohe levice i desnice"ilustruje pomirewe delova levice i desni-ce koji gravitiraju ka centru, kako bi sesukobile s levim i desnim ekstremima oli-åenim u nacizmu i komunizmu. Takoðe, ovadva drÿavnika su prvo svojim delovawemanticipirala posleratni kompromis, a za-tim i doprinela wegovom stvarawu. Prak-tiåna posledica ovog kompromisa bila jedrÿava blagostawa kao racionalna i kon-struktivna praktiåna alternativa totali-tarnim rešewima koja su se nudila sa drugestrane od strane ekstremne levice ili eks-tremne desnice. Praktiåne implikacije ãe

161

biti vidqive u Zapadnoj Evropi druge po-lovine 20. veka, gde ãe se i levica i desni-ca sukobqavati sa ekstremima iz svoje ide-ološke porodice, ne libeãi se da, ako za-treba, prizovu u pomoã drugu stranu libe-ralno-demokratskog centra.

Autor, dakako, obraãa paÿwu i na drugustranu, odnosno na grupisawe u taboru eks-tremista, i na åeste metamorfoze sledbe-nika jednog ideološkog ekstrema ka drugom.Bez obzira na ideološke razlike, bliskostu metodima i kao i kritiånost prema do-stignuãima postmodernog liberalizma åi-ni mnogo bliÿim pripadnike razliåitihdelova margine. I raniji primeri nam sve-doåe o prethodnom, kao što je transforma-cija potoweg konzervativca Huana DonozaKortesa od liberalnog „rusoiste" u borbe-nog desniåara (C v e t i ã a n i n, 2008:220)ili Musolinijeva „transformacija" od so-cijaliste ka fašizmu. Autor, meðutim, ipaknaglašava da je savez ekstremista moguã je-dino dok postoji zajedniåki neprijateq, idok jedan ekstremist ne pokuša da ostva-ri svoju viziju poretka (C v e t i ã a n i n,2008:512) i uvede novu politiåku teologijukao preovladavajuãu. Obrisi metamorfoza ikoalicija vidqivi su u praksi, kako kodlidera i propovednika ekstremizma, tako ikod wihovih sledbenika. Dokaze za Cveti-ãaninovu tezu moÿemo naãi i u nedavnimdogaðajima savremene evropske politike. Odpoznatog sluåaja kada su se umereni socija-listi i umereni konzervativci ujedinili udrugom krugu predsedniåkih izbora u Fran-cuskoj 2002. godine protiv ekstremnog de-sniåara Ÿan Mari le Pena, sve do Hajde-rove Partije slobode u vladi Austrije i re-akcije mainstream-a evropskih vlada koja jeusledila, itd.

Na posletku, Cvetiãanin se okreãe sa-moj analizi dominacije postmodernog cen-tra, oslikavajuãi dva lica wegove praktiå-ne manifestacije. Ovo je znaåajan elementkwige, pošto Cvetiãanin, kroz kritiku Fu-kujaminih dijalektiåkih teza o „kraju isto-rije", kritikuje i aktuelni dominantni neo-liberalni model šireg graðanskog centra.

Neoliberalizam svojom pretenzijom na uni-verzalnost i potpunu dominaciju, nije ustawu da bude most komunikacije s margi-nama, veã samo produkuje akumulaciju wiho-vog nezadovoqstva, bez obzira na to da li seto dogaða na spoqnopolitiåkom ili unu-trašwem planu. Odatle moÿemo zakquåitida je postojeãa situacija više nego opasnai da nas direktno gura ka širewu mesta zaekstreme u politiåkom poqu.

Krajwi zakquåak Cvetiãanina odslikavaanticipaciju politike koja je potrebna ka-ko bi se saåuvala stabilnost, etika dijalo-ga i kultura kompromisa. Sadašwe stawegde je politika potpuno predata u ruke po-zitivistiåkom tehnicizmu gomilajuãe eks-pertokratije, nuÿno vodi u produkciju no-vih sukoba i reorganizaciju i snaÿewe mar-gine u razliåitim manifestacijama, od ja-åawa ekstremnih desnih pokreta i partijado globalnog terorizma. Zato Cvetiãaninpotpuno ispravno traÿi promenu smera u si-stemu vrednosti vladajuãeg postmodernog ši-reg graðanskog centra i reformu koja bi omo-guãila oåuvawe postojeãeg liberalno demo-kratskog poretka i umawewe napetosti, ka-ko ekonomskih i socijalnih, tako i kultur-no-identitetskih. Odatle moÿemo da za-kquåimo da Cvetiãanin traÿi i vraãawepolitike racionalno spontanom i intuin-tivnom, jer se time poveãavaju moguãnostiza pravovremenu reakciju na izazove i pro-bleme koje savremeno društvo produkuje. Ti-me autor daje putokaz kako da se u bliskojbuduãnosti, koja obiluje potencijalnim kri-zama i opasnostima, saåuva javni red i mir.Kwiga Epoha s one strane levice i desnice jenesumwivo naroåito znaåajan doprinos na-uci, koji nas ne samo svojim sveÿim i ori-ginalnim idejama, veã i neizmernom eru-dicijom autora i bogatstvom praktiånih iteoretskih primera upuãuje na bitno izme-weno sagledavawe poretka snaga u postmo-dernom politiåkom poqu. I shodno tome,otvara nam moguãnost potpuno novog i sve-ÿeg istraÿivaåkog horizonta.

Igor Novakoviã

162

UDC

O PROTAGONISTIMA NACIONALNOG AUTOŠOVINIZMA

Zoran Avramoviã (2009). Rodomrsci : o jednom delu srpskihpolitiåara i intlektualaca od 1990. do 2009, Novi Sad:

Kultura polisa — Grafomarketing

Svojevremeno je akademik Åedomir Po-pov, stupajuãi na duÿnost predsednika Ma-tice srpske, izrekao misao o opasnosti posrpski narod koja dolazi od intelektulacakoje je definisao kao autošoviniste, tj.mrziteqe sopstvene (srpske) nacije. Samoto da je rekao, a kazao je i mnogo toga dru-gog, bilo bi dovoqno da osvetli jedan novizadatak ove naše tradicionalne i preva-ÿne nacionalne ustanove — u oåuvawu ci-qeva zbog kojih je ona davne 1826. godineosnovana. Ono što vaÿi za Maticu srp-sku trebalo bi da vaÿi i za svakog srpskogintelektualca. Jedan od takvih, a reå je oZoranu Avramoviãu, objavio je celu kwiguo srpskim auto-šovinistima — rodomr-scima.

Zoran Avramoviã (Stalaã, 1949) je soci-olog koji se specijalizovao za probleme so-ciologije kulture i kwiÿevnosti, a ogle-dao se i u oblasti sociologije, obrazovawa,društva i politike. Objavio je više mono-grafskih publikacija, uxbenika, eseja, kri-tika, novinskih ålanaka, polemika. Bio jeurednik vodeãih socioloških i kulturolo-ških åasopisa i edicija u našoj zemqi.

Svojom voqom se svrstao i u dnevnopo-litiåke analitiåare, reagujuãi na aktuelnenacionalne, a posebno na antinacionalnemedijske (štampane i elektronske) podra-ÿaje, ali ne s ciqem da bude „junak dana"nacionalnog javnog mwewa, veã u nameri danacionalno javno mwewe upozna sa stvar-nim sadrÿajem sveprisutnih, svakodnevnih,uvek aktuelnih i „poÿeqnih" tumaåa naše(a time i svetske) „stvarnosti" iz peraonog „soja" srpske inteligencije koji se,bez ikakve zadrške, moÿe oznaåiti srbo-mrzaåkim, antinacionalnim, antisrpskim.Meðutim, shvatajuãi da to nije dovoqno,Avramoviã je saåinio celu kwigu posveãe-nu „našim" srbomrscima, odnosno rodo-mrscima.

Åitajuãi ovu kwigu oseãao sam istovre-meno ÿalost zbog ove „pojave" unutar srp-ske inteligencije (politike i naroda) iradost zbog åiwenice da ima onih koji ãe

ovu „pojavu" prikazati, razumeti (anali-tiåki) i kritikovati (moralno i politiå-ki), åime ãe ona biti demistifikovana,moralno poraÿena i po najboqe interesenacije (srpske) uåiwena neškodqivom. Ra-zume se da je srpski autošovinizam, kojiposledwih dvadeset godina praktikuje deosrpskih intelektualaca, naneo nemerqivuštetu srpskim nacionalnim interesima.

U kwizi Rodomrsci Zoran Avramoviã, upredgovoru (Poåetna pitawa) nagoveštavada u kwizi neãe biti reåi samo o raznim iraznorodnim protivureånostima nacional-nog biãa srpskog naroda, koja se reflektujuu konkretnom društvu, kao što je to sluåaju svim drugim društvima, kako u kulturnomitd., tako i na politiåkom poqu, veã o jed-noj pojavi u delu društva (intelektualci-ma) koja negira wegovu nacionalnu osnovu— rodomrscima, o izuzetnoj pojavi, nepo-znatoj marginalnoj ili u drugim (sreãni-jim ili pametnijim) društvima.

U uvodu za Rodomrsce Avramoviã polaziod Wegoša, koji kaÿe kako ima onih (i tadaih je bilo!) koji „u tuðe oltare ÿeÿu srpskitamjan", „klawaju se i udivqavaju tuðin-stvu, a srpsko sve prenebreÿu", što je po-sebno evidentno u posledwoj deceniji 20. iprvoj deceniji 21. veka — u dve decenije„uzleta" srbomrzaåke (naše) inteligencije.

Za „protagoniste" srpskog autošovini-zma, sve negativno što je snašlo druge na-rode u raspadajuãoj Jugoslaviji — posledi-ca je negativnih osobina Srba kao naroda,s druge strane — sve negativno što je sna-šlo srpski narod u tom procesu — posle-dica je istog uzroka. Srbi kao narod krivisu i drugima i sebi, smatraju rodomrsci.Srpski rodomrsci su to „nauåno" sagleda-li i zahtevaju kaÿwavawe Srba kao narodai promenu (u „evropskom" duhu) Srba kaonaroda. Zahtevaju evropsku Srbiju — po ce-nu da u woj i ne ÿive Srbi.

Zoran Avramoviã je sistematski istra-ÿio pojavu savremenog rodomrzaåkog „po-kreta", saåiwenog od niza tzv. nevladinihorganizacija (Helsinški odbor, NUNS iNDNV, Beogradski krug, JUKOM, Ÿene u

163

crnom, Igmanska inicijativa, Centar zaregionalizam, Fond za politiåku izuzet-nost, Fond za otvoreno društvo itd.) i po-jedinaca u oblasti novinarstva, kulture (na-roåito glumišta) i nauke. Osnovna karak-teristika ovog „pokreta" je finansirawewihove delatnosti iz stranih (zapadnih)izvora, hiperaktivnost i medijska svepri-sutnost. Wihovo mesijanstvo, potkrepqenoliånom koristi, imalo je vid presinga naumove i duše Srba, s ciqem wihove „tran-sformacije" u „evro-Srbe".

Rodomrzaåko „stvaralaštvo" (u vidu tri-bina, novina, kwiga, izjava, analiza, izve-štaja, itd.), nasuprot temeqnih nacional-nih i drÿavnih interesa srpskog naroda,dvadeset godina kontinuirano optuÿuje Sr-be za rat u Sloveniji, za rat u Hrvatskoj, zarat u BiH, za rat za Kosovo i Metohiju, zaetniåko åišãewe ne-Srba ali i Srba, na-glašavaju zloåine Srba a preãutkuju zloåi-ne nad Srbima, prihvataju cepawe Jugosla-vije po republiåkim, pa åak i pokrajin-skim granicama, priznaju svima pravo nasamoopredelewe, osim Srbima, osporavajusvaku demokratski izabranu vlast u zemqi,pozdravqaju razdvajawe Srbije i Crne Go-

re, zagovornici su politike zapada (SAD iEU) nasuprot istoka (Rusija, Kina, itd),promotori su i saradnici Haškog tribu-nala. Podrÿavaju „samoproklamovanu" ne-zavisnost albanskog „Kosova".

Avramoviã je mnogobrojnim citatima iz„dela" rodomrzaca potkrepio svoje hipote-ze, dubinskom analizom „lika" rodomrzaå-kog došao do validnih nalaza o uzrocimaove „pojave", humanistiåkim i patriotskimpristupom celom problemu sugerisao gde jei kakav je izlaz.

Ne ulazeãi u detaqnije prikazivawe ovekwige, u kojoj se nalaze pravi biseri pole-mosa s rodomrscima, moÿemo samo da jepreporuåimo åitaocu, kojeg savetujemo da jeproåita bez strasti, bez predrasuda, bez (veãdobrano stvorenih i dejstvujuãih) stereoti-pa o srpskom narodu u posledwih dvadesetgodina.

Ako tako postupi, jad i beda rodomrzaca,srpskih autošovinista, pokazaãe mu se kaona dlanu, a ogavnost zbog spoznaje wihovoglika i dela, moÿda ãe biti ublaÿena sazna-wem da za Srbe ipak nije sve izgubqeno.

Drago Wegovan

164

I N M E M O R I A M

UDC 929 Miljkoviã A. A.

ALEKSANDAR A. MIQKOVIÃ(1929—2008)

Aleksandar A. Miqkoviã roðen je uBeogradu, 4. oktobra 1929. godine. Do 1933.ÿiveo je u rodnom mestu, a od tada do1941. sa roditeqima u Skopqu, gde su onikao lekari radili u Glavnoj vojnoj bol-nici ¡¡¡ armijske oblasti. U Skopqu jezavršio åetvorogodišwu osnovnu školu„Car Dušan" i zapoåeo ¡ razred osmo-godišwe gimnazije. Po ulasku bugarskeokupatorske vojske u Skopqe Miqkoviãisu proterani iz Makedonije kao Srbi, ikao izbeglice vratili su se u Beograd ju-na 1941. Preostale razrede osmogodišwegimnazije završio je za vreme nemaåkeokupacije u ¡H muškoj gimnaziji. Od fe-bruara do maja 1945. godine završio ¢razred osmogodišwe gimnazije, takoðe u

¡H muškoj gimnaziji, koja je, pošto je školska godina 1944/1945. bilazavršena, ukinuta i pripojena ¡¡ muškoj gimnaziji, u kojoj je i završiodaqe gimnazijsko školovawe. Bio je osloboðen polagawa velike maturekao odliåan uåenik.

Po završenoj gimnaziji (juna 1948. godine) upisao se na Filozof-ski fakultet u Beogradu, filozofski smer („åistu" filozofiju), na ko-me je diplomirao juna 1954.

S obzirom na to da kao vanpartijac nije mogao da se zaposli kaonastavnik ni u jednoj gimnaziji (pa åak ni u osnovnoj školi) u Beogra-du, a ni u okolini, zaposlio se kao graðansko lice u Drÿavnom sekre-tarijatu narodne odbrane (u Sanitetskoj upravi JNA), u organizacio-nom odboru H¢ meðunarodnog kongresa za vojnu medicinu i farmaciju(25. marta 1956). Pošto je po završetku Kongresa odbio da stupi u SKJi da ostane da u DSNO radi kao graðansko lice na sluÿbi u JNA, do-bio je otkaz, posle åega je kao nezaposlen primao novåanu naknadu odbiroa za posredovawe rada opštine Savski venac.

Kao asistent-struåni saradnik u Zavodu za socijalna pitawa NRS,koji je 1968. godine postao Institut za socijalnu politiku zaposlio se15. jula 1958. I kao Zavod i kao Institut ova se ustanova nalazila u re-gistru nauånih ustanova SR Srbije, odnosno ustanova åiji su se sarad-nici mogli da biraju u nauåna i struåna zvawa. U toj ustanovi radiopreko 36 godina, sve do odlaska u penziju (oktobra 1994).

U Zavodu je najpre dobio stipendiju za uåešãe na Salcburškom se-minaru za ameriåke studije (avgusta 1961), a godinu dana kasnije i še-stomeseånu studijsku stipendiju Meðunarodne organizacije rada u ciquprouåavawa zaštite, rehabilitacije i rada invalidnih lica u VelikojBritaniji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Švajcarskoj (od septembra1962. do kraja februara 1963). Kao ålan Evropske komisije za rehabili-taciju slepih uåestvovao na meðunarodnim seminarima i konferenci-jama posveãenim problemima rehabilitacije i rada slepih u istoånomBerlinu (1973), Briselu (1973) i Ÿenevi (1975).

Više puta bio na studijskom putovawu u Velikoj Britaniji (1969,1971. i 1973); jednom radi prouåavawa reforme socijalnog rada kaostruke i supervizije u socijalnom radu u toj zemqi, a drugi put radiizrade elaborata za osnivawe zaštitne radionice za invalidna lica uUdruÿenoj metalskoj industriji Beograda (UMI). U martu 1986. i janua-ru 1991. godine uåestvovao u Teheranu (Iran) sa saopštewima na ¡ i ¡¡meðunarodnoj konferenciji za rekonstrukciju ratom razrušenih obla-sti kao gost Teheranskog univerziteta. Oba saopštewa objavqena su umaterijalima s ovih konferencija (na engleskom).

Doktorsku disertaciju pod naslovom „Društvo, drÿava i politikau delu Stojana Novakoviãa" odbranio je na Filozofskom fakultetu uNišu, juna 1987. godine. Mentor mu je bio profesor dr Miodrag Ce-kiã, a predsednik komisije akademik Radovan Samarxiã.

Radeãi u Zavodu odnosno Institutu napisao veliki broj elaborata,analiza, informacija, izveštaja i drugih istraÿivaåkih i struånihradova. Mnoge od tih radova objavio je kao ålanke u raznim nauånim istruånim åasopisima, revijama i listovima: Socijalna politika, Soci-jalna i zdravstvena politika, Revija rada, Socijalna misao (Zagreb),Preporod, Glas osiguranika Socijalna politika i socijalni rad (u ovomåasopisu bio je godinama i ålan redakcije), kao i u åasopisima kaošto je bio Narodni odbor odnosno kasnije Opština i drugi. Bibliogra-fija wegovih radova raðenih u Institutu (Zavodu) za prvih 20 godinawegovog postojawa i rada objavqena je u publikaciji koja je izdata po-vodom dvadesetogodišgwice ove ustanove.

Paralelno sa ovom delatnošãu pisao nauåne, filozofske, publi-cistiåke i kwiÿevno-kritiåke odnosno kwiÿevno-istorijske radoveizvan oblasti kojom se bavio u Zavodu odnosno Institutu. Više od dvedecenije objavqivao priloge u åasopisima koji su imali prevashodnomarksistiåku orijentaciju (Naša stvarnost, Socijalizam i Marksistiå-ka misao). Pored toga, od 1960. godine bio redovni saradnik Kwiÿevnihnovina i kwiÿevnog åasopisa Savremenik. Nešto kasnije otpoåeo vi-šegodišwu saradwu u Sociološkom pregledu. Objavqivao i u Gledišti-

166

ma, Kwiÿevnoj kritici, Kwiÿevnoj reåi, Sociologiji, NIN-u, AnalimaPravnog fakulteta u Beogradu, Arhivu za pravne i društvene nauke, kra-gujevaåkim Pogledima, niškoj Gradini i drugim. Svi su wegovi priloziu ovim åasopisima i listovima uglavnom iz oblasti filozofije, soci-ologije, antropologije, društvenih nauka i društvene teorije i kriti-ke, kwiÿevne kritike, kao i iz istorije umetnosti, uporedne istorijereligija i arheologije. Radio takoðe intervjue s poznatijim liånostimau oblastima kojima sam se bavio, a objavqivao i seãawa na protekle do-gaðaje. Pored ostalog, objavqivao tekstove i u stranaåkim glasilima:Demokratske stranke Demokratija i Srpske liberalne stranke Liberal,a takoðe i u listu Student. U posledwe vreme objavqivao priloge u na-uånom åasopisu Srpske organske studije i Nove srpske organske studije(u kome je bio i ålan redakcije i predsednik nauånog saveta) i revijiNova iskra, a bio je otpoåeo i saradwu u åasopisu Srpska slobodarskamisao. Godine 2000. obnovio je saradwu u Kwiÿevnim novinama, bir-mingemska Iskra preštampala je nekoliko wegovih tekstova. Ovim na-brajawem nije iscrpena listu åasopisa, listova i povremenih publika-cija u kojima je Miqkoviã objavqavqivao svoje tekstove.

Uåestvovao na nekoliko nauånih skupova koje je organizovala Srp-ska akademija nauka i umetnosti, a radovi koje je na tim skupovima åi-tao objavqeni su u Akademijinim zbornicima (o Stojanu Novakoviãu,Slobodanu Jovanoviãu, kao i povodom 150. godišwice Srpskog graðan-skog zakonika). Od Akademijinih publikacija, svoje radove tokom 70-ihi 80-ih godina prošlog veka redovno je objavqivao u Glasniku Etno-grafskog instituta SANU, a u Akademijinim izdawima objavio je jošnekoliko radova, i to u zborniku Vardarskog odbora SANU dva, u zbor-niku Akademijinog odbora za prouåavawe pitawa Srba u Hrvatskoj jedanrad, i 2009. Jedan rad u zborniku Stvaralaštvo Milutina Milanko-viãa.

Posebno prouåavao delatnost predratne Izdavaåke zadruge „Poli-tika i društvo", u ediciji Biblioteke pod ovim naslovom obnovqenoj90-ih godina prošlog veka, objavio kwigu pod naslovom U sluÿbi isti-ne i demokratije (Beograd, 1991), åiji je predmet upravo aktivnost oveBiblioteke izmeðu dva svetska rata. Još jedan rad objavio u kwigamaove Biblioteke, a to je u zborniku radova O demokratiji, gde je pisao oodnosu demokratije i socijalne drÿave. Kao izdawe u okviru ove Bi-blioteke napisao je rad posveãen profesoru Dragašu Denkoviãu. Po-što je posledwih godina daqe izdavawe ove Biblioteke preuzeo Centarza unapreðivawe pravnih studija u Beogradu (CUPS), u ovom Centru, napredlog redakcije, bio je izabran za ålana Izdavaåkog saveta ove Bi-blioteke. Godine 2005. je Biblioteka Politika i društvo kao svoju 69.kwigu objavila wegovu zbirku ogleda o britanskim socijalistima, podnaslovom Na putevima ka evolucionom socijalizmu, koji su decenijamaokupirali wegovu politiåku i sociološku paÿwu kao uzori napora kaosmišqavawu pravednijeg društva. Sledeãe 2006. godine je Hrišãan-ska misao objavila kwigu Istraÿivaåi-Mislioci-Kwiÿevnici, u kojojje objediweno 12 Miqkoviãevih ogleda o srpskim pravnicima, filozo-

167

fima, istoriåarima, kwiÿevnicima. Iste godine je objavqen i velikiogled (48 strana) o Vladimiru Vujiãu, kao predgovor za zbirku Vujiãe-vih ogleda izdatu pod naslovom Sputana i osloboðena misao koju je izda-la Zaduÿbina svetog manastira Hilandara. Od 2003. godine saradnik jeZbornika Matice srpske za društvene nauke — prikazao je u ovomZborniku delatnost znaåajnih Rusa koji su radili u Srbiji i Jugoslavi-ji pre Drugog svetskog rata (Bilimoviã, Taranovski, Solovjev). Po-sledwih godina mnogo je paÿwe posvetio pisawu uspomena i seãawa nasve dogaðaje koji su obeleÿili wegov ÿivot, qude koji su ga okruÿivaliprivatno, kao i one poznate s kojima je u raznim prilikama dolazio udodir, a i na ambijente (stari Beograd, staro Skopqe, slike iz vremenanemaåke okupacije itd.) u kojima je wegov ÿivot tekao. Kao izuzetno da-rovit posmatraå s ogromnom moãi pamãewa ostavio je u rukopisu sto-tine strana tih seãawa koja nemaju vrednost samo za porodicu veã suizuzetno zanimqiva kao dokumenti o prošlim vremenima (od toga jeobjavqeno seãawe na predratno Skopqe, u Vardarskom zborniku br. 4,2005. i seãawe na Slavka Bokšana i Milutina Milankoviãa u pomenu-tom Akademijinom zborniku o stvaralaštvu Milankoviãa, 2009).

Bio je ålan Sociološkog društva Srbije od 1958, a takoðe ålan inauånog društva „Kosta Cukiã" u Beogradu.

Aleksandar A. Miqkoviã, radoznali, široko obrazovani, vedri,duhoviti i nepotkupqivi intelektualac, åovek sa jasnim stavom i åvr-stom argumentacijom, visoko postavqenih moralnih naåela kojih se do-sledno drÿao åitavog ÿivota, preminuo je iznenada, 21. februara 2008.godine, u stanu na Vraåaru, u Beogradu, u kom je decenijama ÿiveo s po-rodicom.

Åaslav Ociã

168